Embed Size (px)
Citation preview
P R I ^ E I Z Z A V I ^ A J A
11Novembar 2012. www.serbianmirror.com
Pi{e: Rajko Roki Dvizac
Jo{ za `ivota Toma Zdravkovi} je va`ioza nejve}eg srpskog {ansonjera. Ono {tosu Iv Montan i @ilber Beko bili u svetu
francuske muzike, to je Toma Zdravkovi} biokod nas. Narodnjak, a {ansonjer? Zvu~alo jegotovo nemogu}e, ali zar ba{ takav ̀ ivot samToma Zdravkovi} nije `iveo? Oni koji su gali~no poznavali nisu bili ni u kakvojnedoumici. Svojom bojom glasa, izborompesama, na~inom interpretacije, a naro~itostilom `ivota, bilo je neizbe`no da je vre-menom postao `iva legenda. Tomin se `ivotodvijao van svih normi, pravila i kalupa.Inspirisao ga je trenutak u kome se upravonalazio i on je samo refleksno reagovao nanjega. Ponekad impulsivno, ponekad tajnovi-to, ali uvek sa ve}om koli~inom emotivnognaboja. Za njega nije postojalo ni ju~e, nisutra, ~ak ni danas. Za njega je postojaosamo trenutak u kome se nalazi.
Tada je otvarao kapije svoje du{e ipu{tao da ga srce vodi. U godini kada se nasvakom koraku evociraju uspomene na njega,ovo je gruba skica portreta srpskog peva~a,{ansonjera, Tome Zdravkovi}a.
Danas, kada ga vi{e nema, ostale sunjegove pesme, izbledele fotografije i ponekasa~uvana anegdota ili pri~a koja se prepri~avau uskim krugovima Tominih prijatelja. Jednaod njih je i dogadjaj iz Opatije, jednogdavnog leta.
Posle nastupa u obli`njoj kafani,Toma je svratio u jedan hotel u centruOpatije. Hotelski restoran bio je pun doposlednjeg mesta. Toma je stao za {ank iosvrnuo se po sali, ne bi li ugledao nekogpoznanika sa kojim bi sa~ekao jutro. Ali,umesto poznanika, za jednim stolom ugledaoje prelepu usamljenu plavu{u. Odmah je poz-vao {egfa sale i zatra`io da se dami po{aljebuket cve}a, uz pi}e, a onda se predomislio.Poru~io je pi}e ne samo za nju, ve} za svegoste restorana. Jer, njena lepota u ovoj prele-poj no}i, bar toliko vredi.
[ef je odmah rekao konobarima, daispune Tomine `elje. Toma je platio ra~un, imirno iza{ao napolje. Iz mraka je kroz stak-lo gledao kako nepoznata plavu{a primacve}e i pi}e, a kada je pitala koji joj tod`entlmen {alje, zbunjeni konobar se uzaludokretao. Mesto za {ankom gde je stajaoToma, bilo je prazno. Istu muku su imali isvi ostali konobari koji su gostima odnosilibesplatno pi}e. Toma se samo zadovoljnoosmehnuo i nestao u opatijskoj no}i, nemare}i {to je zbog ovog hira potro{io skoroceo honorar koji je te no}i zaradio.
Ovu pri~u sam ~uo pre nego {tosam zaista po~eo da se dru`im sa Tomom.Do tada je sve medju nama bilo u okviruposlovnog poznanstva. A onda se desila novapri~a, ~iji sam svedok bio i koja je na nekina~in potvrdila prethodnu.
U to vreme novinari su se
uglavnom sastajali u “Pre{ernovoj kleti” ili uhotelu “Union”. Moje dru{tvo je izabralo ovodrugo mesto. Bli`io se kraj radnog vremenai okupili su se da se okrepe, pre nego {tokrenu ku}i.
Novinarskom stolu priklju~ili su sei neki peva~i. Pro{le su dve tri ture, kada sena vratima pojavio Toma Zdravkovi}. Upravoje bio iza{ao iz bolnice i odmah nam sepridru`io. Ture pi}a su se redjale jedna zadrugom. Konobar ih je brojao umesto nas ive} je uveliko palo ve~e kada smo najzadodlu~ili da se razidjemo. Svi smo povadilinov~anike, ali je Toma bio uporan da samplati sve.
-Moglo je da se desi da sada pijeteza moju du{u, a vi pijete za moje ozdravljen-je. Zato ja pla}am i ta~ka! – Odlu~an je bioToma.
Uzalud smo se bunili, Tomina jebila poslednja.
-Konobar, ra~un molim! – PovikaToma.
Re~eno – u~injeno. Konobar je sa{irokim osmehom doneo pove}i ra~un. Tomaga uze i ovla{ pogleda: – Ovo ni{ta ne valja,popravi ga!
Konobar samo klimnu glavom, uzera~un i vrati se za {ank. Nakon nekolikominuta doneo je prepravljen ra~un. Toma gai ovog puta nemarno pogleda i vrati, tvrde}ida ni ovaj umanjen nije ispravan. Konobar jepocrveneo, izvinio se i opet se vratio za {ank.Brisao je, dopisivao, prepravljao i najzadponovo doneo Tomi na uvid, znatno uman-jen ra~un. Toma mu je opet vratio ra~un,sada ve} glasno insistiraju}i da mu doneseispravan. Konobar je po~eo da se preznojava,znao je da je Toma stari kafanski vuk i dakod njega konobarski trikovi ne prolaze.Snu`dio se i sa ra~unom vratrio za {ank.Ra~unao je, ra~unao i opet doneo najnovijira~un. Toma je samo pogledao sumu i nakonobarovo iznenadjenje, ponovo baciora~un.
-Ne, ne valja i ne valja, - uporan jebio Toma.
-Ali Tomo, kunem se, ovoga putaje potpuno ta~an, zapomagao je konobar.
Ba{ u tom trenutku u restoran jeu{ao direktor hotela. Ugledav{i veliku grupunovinara i peva~a, sa Tomom Zdravkovi}emna ~elu, kao i svog konobara koji se nalaziou nebranom gro`dju, pri{ao je stolu iljubazno upitao u ~emu je problem?
-Ni{ta stra{no, samo ovaj tvoj kono-bar ne zna da napravi ra~un, objasnio jeToma.
Direktor se ljutito okrenuo premakonobaru, sevaju}i o~ima.
-Gospodine direktore, kunem se daje ovaj ra~un potpuno ta~an. Priznajem dasam malo u po~etku pogre{io, ali sada samsve ispravio. Ta~an je sto posto. - Pravdao sekonobar.
-Tomo, {ta ti na ovo ka`e{? -Upitadirektor hotela.
-Ka`em da ra~un ne valja – ondase osmehnu. – Suvi{e je mali. Ja sam danasiza{ao iz bolnice, mogao sam da umremtamo. A sada sam ipak tu sa prijateljima,slavimo {to sam pre`iveo. Zar moj `ivotovako malo vredi? On mi uporno donosisve manji i manji ra~un. Obezvrednjujemoj `ivot. Ili }e ga napraviti da bude ono-liko veliki koliko ja vredim `iv i moji pri-jatelji, ili ga ne}emo platiti uop{te. -Najzad, Toma Zdravkovi} objasni svojenezadovoljstvo.
Svi smo ostali zbunjeni. I mi, idirektor, i konobar. Ali, po{to je gost uvek upravu, direktor re~e konobaru da poslu{aTomu. Ovoga puta, konobar donese duplove}i ra~un.
-Eee, tako ve} valja. To je pravira~un – Toma je najzad bio zadovoljan.
-Mi za ovim stolom bar toliko vred-imo.
Izvadio je nov~anik, zadovoljnoplatio ra~un, a konobaru dao pove}i bak{i{.
To je mogao da u~ini samo va~itiboem, Toma Zdravkovi}.
ZAR MOJ @IVOT VREDI OVOLIKO MALO
12 Novembar 2012.
D R U [ T V O
RASIZAM NA EVROPSKI NA^IN
Autor: Marko Lopu{ina
Za nekoliko dana institucije EU trebada razmatraju predlog {est dr`ava~lanica da se Srbiji, makar privre-
meno, opet uvedu vize. Kao argument zazabranu kretanja gradjana Srbije po Staromkontinentu nudi se ~injenica da oko 10.000srpskih dr`avljana poslednjih nedelja ulaziu zemlje Unije i tra`i azil. Nema~ka,Austrija, Francuska i druge zemlje suzabrinute kako da prime i za{tite srpskedo{ljake, koje i zvani~ni Brisel i zvani~niBeograd nazivaju la`nim azilantima.
Panika zbog srpskih azilanata jepoprimila karakter politi~ke afere prvevrste, jer navodno Srbija zloupotrebljava{engenski re`im i bogatoj Evropi {aljesvoju sirotinju da prosi i krade po zapad-nim metropolama. Kao nepo`eljne gosteEU `eli te azilante da pod hitno vratinatrag u Srbiju, a zemlju njihovog poreklada kazni uvodjenjem viza za svestanovnike, kako Srbi opet ne bi dolazilinezvani u EU.
Po pani~noj reakciji Evropljana izpoliti~kih krugova, koji {ire strah od srp-skih dr`avljana, putnika i azilanata, re~ jeo te{kom rasizmu, koji je kombinovan samanipulacijama najgore vrste. Ne treba EUda se boji invazije srpskih dr`avljana, jerod 8 miliona `itelja, samo 1,5 miliona imapaso{, a jedva 200.000 ima devize da putu-je po svetu. Cilj je EU, medjutim, da seSrbija uvredi, ponizi i pritisne da napokonprizna Kosovo kao dr`avu i postaneposlu{na i pocepana kolonija.
BELI RASIZAM Uskra}ivanjem prijema i za{tite
srpskih azilanata, bogate zemlje Starogkontinenta zapravo pokazuju otvorenunetrpeljivost prema Romima i Albancima,koji im nezvani dolaze u goste. Podatcigovore da od oko 10.000 srpskih azilana-ta, ve}inu ~ine Cigani i [iptari, kako ihnarod ovde zove decenijama. Kada EUkritikuje Srbiju zbog nepo{tovanjademokratskih prava, a posebno prava man-jina, pominje ~esto navodni neodgovoranodnos prema Romima i Albancima.Beogradjani su napadani iz EU za{to isel-javaju Rome prido{le sa Kosmeta isme{tene u centru grada ispod mosta, uprigradsko higijensko naselje. Politi~ki jeocenjeno da i odnos Srba premaAlbancima nije korektan.
Istovremeno EU te Rome iAlbance, koje u Srbiji {titi od Srba, iako suoni dr`avljani Srbije sa va`e}im paso{ima,tretira kao nepo`eljna lica, kao Cigane i[iptare, koji ne treba i ne smeju da buduprisutni u Bonu, Berlinu, Frankfurtu, Be~u,Milanu, Stokholmu, Parizu i drugimgradovima Evrope.
Kada u [vajcarkoj ili Austrijiromski ili albanski delinkventi po~inezlo~in, tamo{nji mediji pi{u da su ti „krim-inalci iz Srbije”. A kada se poka`e da suilegalno u{li i tra`e politi~ki azil od Berna
i Be~a, onda se govori kako be`e Romi iAlbanci od srpskog re`ima. Srbija je zbogtakvih manipulacija progla{ena za najve}egizvoznika ne`eljenih ljudi, prosjaka i sitnih
lopova, besposli~ara u EU, {to nije ta~no.Unija la`e, jer poredjenja radi, na
Stari kontinent ulazi mnogo vi{eAvganistanaca, Turaka,Pakistanaca, Ira~ana,Iranaca i drugih Arapa,nego li srpskih Roma iAlbanaca. Ti Arapi sumasovno dobili azil, dokse Romima iAlbancima, pod izgov-orom da su Srbi –direktno uskra}ujeza{tita i pomo}. BogataEvropa proteruje Ciganei [iptare natrag bez sudai po rasistikom metodu,da se od oka procenjujeda oni nisu ljudi za EU.
Interesatno je da romske ialbanske politi~ke stranke, aktivisti nevla-dinih organizacija koji se bore za ljudska
prava, mirovnjaci svih vrsta }ute na ovakavprogon srpskih dr`avljana. Uostalom, EU je}utala i kada je Nikola Sarkozi iz
Francuske isterao preko 10.000 rumunskihCigana. Za Evropu i Francuze balkanskiRomi nisu ljudi, ve} nevolja koje se trebare{iti.
A upravo je Stari kontinent, kadaje devedesetih razbijao Jugoslaviju, Srbijikao naslednici SFRJ dodelio da preuzme i
brine o 700.000 Cigana iz biv{e dr`ave.Tako su Srbija i Beograd postali sabirnicentar Cigana, od kojih veliki broj nije
imao nikakava li~na dokumenta. U 150divljih romskih naselja samo u Beograduima Cigana iz Rumunije, Makedonije,
Bugarske, BiH, Kosmeta i ~ak Albanije.Ve}ina ilegalno useljenih Roma u
Srbiji iz stranih zemalja su nepismeni, nekii ne govore srpski, a mnogi od njih `ive odkradje bakra i gvo`dja, {ahtova i telefon-skih kablova, koje preprodaju po otpadima.I kada srpska policija privede te kradljivceu stanicu, odmah se pojave advokati zapad-nih humanitaraca da ih vade iz pritvora ivode na slobodu kao nedu`ne lopove. Timese pokazuje i druga vrsta evropskog rasiz-ma, jer se spasavaju ciganski delinkventi, ane i srpski kradljivci bakarnih oluka sa
pravoslavnih crkava.Zapadni politi~ki aktivisti su u
vreme izbora u Srbiji u vi{e navrata finan-sirali Rome i Albance da glasaju, prvi zaradikale, a drugi za partije iz mesta gde su[iptari ve}ina. Upotrebljeni kao politi~kid`okeri od strane Zapada, Romi i Albancisu se uzdigli na nivo va`nog faktora uglasanju i na izborima, toliko va`an da jedr`ava Srbija bila primorana da im pokratkom postupku, i bez potrebnih dokume-nata o identitetu i poreklu, izdaje li~nekarte i paso{e.
Romi i Albanci su ve} decenijamazahvaljuju}i EU i SAD za{ti}eni narod uSrbiji, ~ak za{ti}eniji od samih Srba. SamoD`ord` Soro{ za njihovo obrazovanje dajemilione evra. A sada EU, dok Srbija i Srbigrcaju u krizi, tra`i od premijera IviceDa~i}a da posebno razvija regione u koji-ma `ive Cigani. Istovremeno EU i Euleksna Kosmetu `mure pred ~injenicom da jealbanska mafija pretvorila ovu srpskupokrajinu u logor za trgovinu migrantima izarapskih zemalja, koje za debele pare ile-galno preko Hrvatske i Madjarske kri-juim~are u Nema~ku, Austriju, Italiju i^e{ku.
Evropa `eli od Srbije da napravidr`avu za izolaciju Roma i Albanaca, kaoda su spermatozoidi za ne`eljenu trudno}uEvropljanki. Ta politi~ka manipulacija saRomima i Albancima, kao {to vidimo imasasvim crnu pozadinu, jer EU na rasisti~kina~in sa puno mr`nje Cigane i [iptare tre-tira kao ljude drugog reda.
Iz Unije je jo{ poru~eno Srbiji damora sama na dr`avnoj granici, prilikom izlas-ka ljudi koji `ive slobodni, imaju paso{e iputuju po svetu, da izdvaja azilante, dakleRome i Albance, i na osnovu pitanja kudaide{, sa kojim parama i koliko torbi, odlu~ujeda im zabrani slobodu kretanja. Na taj rasizamSrbija je odgovorila re~ima premijera IviceDa~i}a: “Vratite ih sve u Srbiju, mi }emo daplatimo njihov prevoz i zbrinjavanje”.
Kako odlazak u azil, da bi seprezimilo i na socijalnoj pomo}i od 880evra u zemljama EU, nije krivi~no delo,Romi i Albanci posle povratka, mogu opetda putuju “napolje”. A koliko bi Srbijibezvizni re`im sa zemljama EU bio ukin-ut i uveden paso{ki embargo, onda bi seunutra{njo-politi~ka izolacija Roma iAlbanac mogla dalje zao{triti, jer bi onimogli biti kolektivno progla{eni odgovorn-im za ukidanje vizne slobode.
Uskra}ivanjem za{tite srpskih azilanata, bogate zemlje Starog kontinenta pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Romima i Albancima, koji im nezvani dolaze u goste
Azilanti iz Pre{eva
Srpski azilanti u Belgiji
Nikola Sarkozi
13Novembar 2012. www.serbianmirror.com
I Z M A T I C E
Oct. 7. 2012.Bio sam na Oplencu. Kralj se
zaplakao, kneginja se zahvalilaSrbiji, predsednik je rehabilito-vao kneza, a vladika Irinej gaje opisao kao spasioca. Tako jeprotekla sahrana kneza Pavla iporodice na Oplencu. Nije bilomnogo naroda, jer su bilezadu{nice. Karadjordjevi}i suse oko grobnica napokon uje-dinili. Knez Aleksandar je ve}rezervisao grobnicu u porti, anezvani~no sam saznao da za Vaskrsdolaze iz tudjine i kralj Petar II iz SAD ikraljica Marija iz Engleske.
Aca Vu~i} i dalje izigrava premi-jera, hapsi Olivera Duli}a biv{eg ministra,a ministar policije i premijer Da~i} samoasistira. Pederska parada je odr`ana u prescentru pod ameri~kom kontrolom. Zboggejova najtu`nije su Srpkinje, jer su onekoje gledaju turske sapunice i zaljubljeneu tamo nekog Egzela, razo~arane jer je onpriznao da voli mu{karce.
Na Oplencu kraj kraljevske crkve~uo sam nekoliko narodnih mudrosti.Jedan seljak je vikao Tomi Nikoli}u:“Predsedni~e, nemoj drugi put da mikasni{!” ^etnici su skandirali kralju, on je
bio sre}an, a jedan bradati koji nije mogaoda mu pridje je rekao glasno: “Ne volimsabore, tu najbolja mesta uvek zauzmepolicija!” Komandant odreda vojne gardeje protestvovao {to su ~etnici doveli svojugardu i pretio da }e pohapsiti novinare jerih ima previ{e u crkvi.
Kada sam se vratio ku}i pro~itaosam grafit na zidu zgrade: „Umoljavaju seBeogradjani da `ive kako znaju. Nagroblju vi{e nema mesta!!!”
Okt. 13. 2012.Dakle u Srbiji je panika.Stiglo nam je iz EU naredjenje
da priznamo tzv. nezavisno Kosovo. TomaNikoli} je ve{to gurnuo Ivicu Da~i}a da tou~ini kao premijer. Vu~i} radi na lomljen-ju Tadi}eve stranke, a preti i SPS-uhap{enjem ministra Mrkonji}a.Naprednjake interesuje stoprocentna vlast,slabljenje DS i SPS, a ne sudbinaKosmeta. Vu~i} je trenutno najpopularnijikao ~ovek koji hapsi, Da~i}u opada rejt-
ing, a najomra`eniji u narodu je Dinki},jer nam je doneo globalizam.
Zbog Dinki}a svakogjutra, prose~an Srbin, u mod-ernoj kineskoj garderobi, ispi-ja brazilsku kafu, seda u itali-janski auto, kupi za doru~akfrancusko pecivo, vozi ulicamaasfaltiranim nema~kim paramai stigne na posao u ruskufirmu. Uklju~uje korejanskikompjuter i na engleskomobavlja radne obaveze. Kad se
vrati sa posla, opere ruke turskimsapunom, otvori slovena~ki fri`ider, izvadiiz njega konzerviranu hrvatsku hranu, nal-ije ~a{u ~ileanskog vina, upali japanskitelevizor i u`iva u ameri~kim serijama.Eto zato volim Srbiju i sve doma}e!
Oct. 27. 2012.[ta ima kod na{ih po ^ikagu?Ovde kod nas su po~ele jesenje
zavrzlame. Sajam knjiga je posetilo polamiliona ljudi, ali se nisu rasprodale knjige,ve} pljeskavice. Na{ predsednik je oti{aoda u Makedoniji slavi 100 godine sprskepobede u Prvom balkanskom ratu i jedi-nom preostalom Srbinu na jugu pokloniosvoju rakiju iz [umadije. Bolje da mu je
dao srpsku zastavu da ovaj ma{e po StarojSrbiji.
U Beogradu naprednjaci su slav-ili svetu Petku i A. Vu~i} je opet pretio,da }e da ispita sve srpske bogata{e iproveri odakle im imovina. To smo i uvreme Tita radili, pa ni{ta nismo utvrdili.I dok se Vu~i} svadja za Da~i}em tolikoda stranci misle da je lider SNS premijerSrbije, Boris Tadi} je odlu~io da predastranku Draganu Djilasu, a on da ode uSocijalisti~ku internacionalu.
Dolazi nam Hilari Klinton danam o~ita bukvicu o Kosmetu, a potomveliki Vladimir Putin da nam da milijardudolara i budak da kopamo gasovod Ju`nitok. Nadam se da }e nas Rusi spasti odbede, jer ve} je u Beogradu osvanuo oglasjednog siroma{nog penzionera:
– Prodajem sina! Vrlo povoljno!‘86. godi{te, nikada nije radio! Tro{ikoliko mu date!
Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com
Markovi konaci
Legendarni bend, prona{li smo urestoranu “^ardak” u beogradskojSkadarliji. Divno letnje ve~e,
Skadarlija prepuna svakojakog sveta. Srbijapostaje ponovo zanimljiva turisti~ka desti-nacija. Puno je stranaca koji su do{li daposete Srbiju i Beograd, mladih, starih...
U svakoj ba{ti skadarlijskihrestorana prepuno, muzi~ari sviraju, ne znase ko od koga lep{e. Pitali smo muzikanteod restorana do restorana za \ulu i svakood njih se sa neskrivenim po{tovanjemprema kolegi trudio da nam objasni gde ikako mo`emo da ga na|emo. I kao poMarfijevom zakonu, na{i su prijatelji bili uposlednjem restoranu koji smo obi{li.
\ula, Dane, Mi}a, @ivko, Bora,Zoki i [eri...svi na okupu!
A onda srda~an susret, smeh,radost i pesma za pesmom. Stranci koji suprolazili Skadarlijom zastajali su poredna{eg stola. Neki bi samo posmatrali sasimpatijama dru`enje, pevanje i veselje,atmosferu koju su “Gypsy Fire and Soul”za tren oka podigli, zapalili i rasplamsali.Neki prolaznici bi nam se pridru`ili uveselju na minut, dva... a neki su
fotografisali muzi~are o~arani i zadivljeninjihovim duhom i temperamentom,ve{tinom muziciranja, energijom i raspo-lo`enjem koje {ire oko sebe.
Posle dvadeset godina `ivota u
Americi, \ula svira u Srbiji u srcuSkadarlije.
“Gipsy Fire and Soul” trebado`iveti, \ula i njegov sin Danilo, nisusamo obi~ni muzi~ari. To su pravi virtouzikoji plene, dok sviraju – kao da govorejezikom koji ~itav svet razume.
Aleksandra Miti}
Danilo Milosavljevi} – Dane, violina
Svetozar Milosavljevi} – \ula,
harmonika
Milomir Mi}a Tr{i}, Peva~ gitarista
@ivko Jovanovi}, bas
Iz porodice Ivanovi} iz Pariza (peva~)
Bora Jovanovi}, kontra bas
Tako|e iz porodice Ivanovi}.
Zoran Mirkovi}, ~lan orkestra RTS-a
[eri Milosavljevi}, vokalni solista
Gypsy Fire and Soul
OGLEDALO NA LICU MESTA
14 Novembar 2012.
Z A H V A L N I C A
COMPASS TRUCK DRIVING SCHOOLVoza~ka {kola za profesionalne voza~e – CDL dozvole.
Kompanija koja raste i razvija se munjevitom brzinom, a koju vredno i profesionalno vode bra}a Dobra{inovi}i.Roy i Ray Dobra{inovi}, i koju uvek podr`avaju na{ rad i opstanak lista Ogledalo
World TVSatelitska kompanija koja donosi zavi~aj u va{e domove, putem Pink TV i Radio kanala.
Trenutno imaju specijalnu promociju, a njihove bro{ure i poklone dobili ste svi Vi koji ste bili na proslavi 11. te godi{njice Ogledala.
MGR EXPRESS CO.Kompanija koja vr{i transport robe po ~itavoj Americi 24 sata 7 dana u nedelji.
MGR obezbedjuje kredite za kupovinu vozila i obuku budu}ih voza~a.
Beograd Meat Market & Rezor restoran i barBeograd jeste sinonim za autenti~nu srpsku hranu u ^ikagu.
Od nedavno vlasnici Beograda vam nude jo{ jedan restoran i bar pod nazivom Razón. Rezon restoran i bar - Internacionalnu kuhinju - vina iz celog sveta, ukus je imperativ, a dobra usluga se podrazumeva.Razon café I restoran se nalaze na 4250 N Marine Drive u Cikagu. Kritika i javnost ih ocenjuju sa pet (od pet) zvezdica.
Proverite za{to.
Ivanc Printing Prvenstveno radi nalepnice i banere za transportne kompanije,
a onda i sve ostalo od reklamnog materijala za va{e firme i li~ne potrebe.
Veliko hvala mnogobrojnim pokroviteljima na{e lutrije, a to su:
HOTEL UNION iz Beograda
LOG LODGE MOTEL iz Wisconsina
CERMAK AUTO BODY REPAIR
NINA'S JEWELRY
SANDY'S BAKERY & DELI
DR ^UPI]
DR ATLAGI]
DR. ALEKSANDAR KRUNI]
GEORGE'S LIQUOR & DELI
CAFÉ KNJIZARA BUBAMARA
SIGMA SALON LEPOTE
SHER ELLEGANCE SALON
DIMAVERA SALON
NEW YORKER SALON & SPA
CITY FRESH MARKET
TAX US1 SERVIS
CHICAGO BRAUHAUS RESTORAN
RESTORAN ZUPA
SANDY'S RESTORAN
BOURBON CAFE
LALIC DELICATESSEN
SRPSKA TRADICIJA
ZA USPE[NU REALIZACIJU NA[E 11.TE GODI[NJICEISKRENO SE ZAHVALJUJEMO SLEDE]IM POKROVITELJIMA
15Novembar 2012. www.serbianmirror.com
J U B I L E J
11. GODINA SA VAMA11. GODINA SA VAMA
16 Novembar 2012.
J U B I L E J
Svoju 11-tu godi{njicu rada sve~ano smoproslavili 20. Oktobra u lepom i autenti~nom srp-skom ambijentu Sandy’s restorana. Prijatelji i~itaoci “Ogledala” su i ovaj put svojim prisustvompotvrdili koliko po{tuju i podr`avaju rad na{eglista. Tema jubileja bila je ujedno i su{tinska temana{eg postojanja, a to je o~uvanje srpskog iden-titeta. Zato je i celokupan program nosio boju iukus srpskih vrednosti.
Tim povodom konzul R.S. Neboj{aA}imovi}, obratio se prisutnima i uputiv{i iskrene~estitke na{em listu izmedju ostalog je rekao:
“Koliko je~uvanje obi~ajazna~ajno za svakuzajednicu najboljegovori izreka “boljeimanje prodati,nego obi~aj izgu-biti”. Suštinaduhovnog razvojajednog naroda sas-toji se u upravo uo~uvanju svog jezi-ka, tradicije i kul-ture. Kao narod sabogatom tradicijom,ne smemo dozvoliti da ona padne u zaborav ili sezameni nekim novim kulturnim obrascima ili pon-ašanjima, koja nisu svojstvena niti su u duhunašeg naroda.
List „Ogledalo” predstavlja primer kako seuspešno ~uvaju od zaborava naše vrednosti, srps-ka kultura, jezik i obi~aji.”
O zna~aju na{eg lista i njegovom dopri-nosu srpskoj zajednici kratko je govorio i dr. prof.Miodrag Radulova~ki, koji je pozdravio prisutne iizmedju ostalog rekao, da je on redovni pretplat-nik lista i naglasio da to mogu biti svi koji `ele da
pomognu rad Ogledala.Mala Miss Ogledala, Nikolina Vuji~i} je
do~ekivala goste u narodnoj no{nji srpskompoga~om i solju za dobrodo{licu. Glumci Srpskogpozori{ta “MS” iz ^ikaga. izveli su prigodan pro-gram o zna~aju srpske slave, o na{im precima izdravici srpskom narodu. Nakon govora o narod-nim obi~ajima i zna~aju jabuke u na{im obi~ajimakoja je izmedju ostalog simbol sre}e, plodnosti izdravlja, darivali smo jabuku svakom gostu u `eljeda ih u `ivotu prati ono {to jabuka simbolizuje.
Na izboru zanajlep{i slavski kola~,pobedio je kola~ koji je
pripremila gospodjaOlivera Bojovi}.
Peva~i imuzi~ari, koji su i
ovaj put, svojimdobrovoljnimradom upot-punili na{ pro-gram, pevali
su do kasno u no}dobre stare srpske pesme, koje ne
smemo zaboraviti.Generalni pokrovitelji na{eg jubileja bili su
Kompass professional driving school,uspe{nakompanija koju vode bra}a Dobra{inovi}i i WorldTV iz Njujorka, koji vam donosi toplinu zavi~aja uva{e domove, zahvaljuju}i Pink TV i radio kanala.
A da do`ivljaj bude kompletan, doprinelaje i originalna srpska kuhinja restorana Sandy’s.
Ovom prilikom se iskreno zahvaljujemosvim u~esnicima programa, svim pokroviteljima,svim gostima, darodavcima i svima koji su na bilokoji na~in pomogli da na{ jubilej bude uspe{an isve~an.
Hvala i `iveli!
OGLEDALO PROSLAVILO 11. RODJENDAN
17Novembar 2012. www.serbianmirror.com
J U B I L E J
18 Novembar 2012.
I Z H O L I V U D A
Nisam neki
teniser, ali
nisam ni
za bacanje. Jednog
lepog i sun~anog
dana, dobih poziv
za tenis od `ene
koju sam upoznala
na pripremi
SEEFesta u gradu
andjela, a posle i
kroz du`e~asovno
dru`enje u avionu
na putu iz Beograda ka Los Andjelesu.
Jelena Erceg, arhitekta po struci i jedna od
dobitnika Oskara za specijalne efekte za
film Kompas u kojem igra Nikol Kidman.
Moje tenisko ume}e se odli~no pokazalo za
skupljanje loptica po terenu, dok mi je
Jelena uzvra}ala udarcima toliko brzim da
istu nisam imala prilike da vidim. Savr{eni
asevi za nekog ko se nikad nije takmi~io,
bez da se nesto umorila, a ja, slede}a tri
dana u bolovima od upale mi{ica jedva san
se pomerala.
Odrasla u Beogradu, pohadjala
12.tu gimnaziju, ko{arkom se aktivno bavila
u klubu Vo`dovac, Jelena je od rane mladosti
aktivna u raznim sferama. Zavr{iv{i 4.tu god-
inu srednje {kole u Americi, vra}a se, upisu-
je i zavr{ava Arhitektonski fakultet.
Kako si provodila dane u to
vreme na Arhitektnoskom fakultetu?
- Za svo vreme mojih studija
aktivno sam u~estvovala na raznim konkur-
sima, pa su se moje studije malo odu`ile.
Pamtim taj period po osvajanju prve
nagrade na temu urbane sredine i predloz-
ima za njene promene. Na ~elu tog konkur-
sa je bio budu}i gradonacelnik Bogdan
Bogdanovi}. Na{ predlog tj. koncept je bio
da se sve slobodne povr{ine u Beogradu, u
okviru blokova, pretvore u ba{te za gajen-
je povr}a ili stvari koje ljudi mogu da jedu
i da se koriste, a ne samo da se gaji trava.
To je ono {to je danas, posle ~ak 30 god-
ina, postalo popularno i {iri se sve vi{e.
Koncept je za mene bio mnogo va`niji jer
je to ne{to {to me preokupira celog zivota.
Privla~i me urbana sredina, energija koju
grad mo`e da poseduje u odnosu na manja
mesta. Takodje sam radila i na projektu za
renoviranje Ateljea 212, zahvaljuju}i tome
stalno sam odlazila na njihove predstave i
upoznala se sa svim glumcima u pozori{tu.
Posle diplomiranja do{la sam u Los
Andjeles, tu sam ostala da radim 4 godine,
i na nagovor prijatelja, jer se ve} nazirala
kriza, upisala sam post-diplomske studije.
Opet {kola i u~enje? Gde?
- Aplicirala sam na Harvard, Jejl,
Kolumbiju i Prinston, i bila primljena na
sva ~etiri mesta. Onda sam se uputila na
isto~nu obalu da prou~im prva tri, i
odlu~im se za Jejl, jer je imao najbolji pro-
gram. Mala grupa od 10-toro, za razliku od
Harvarda gde bi nas bilo 300. Osim
obaveznih par kurseva iz arhitekture, pro-
gram je bio takav da sam mogla da uzmem
predmete koji su mene interesovali:
fotografija, modeliranje, svetlo itd. Odmah
sam po~ela da radim i kao asistent, tako da
sam nekim kolegama bila i u~itelj i kolega
na pojedinim predavanjima. Isto tako jedan
od predava~a na Jejlu bio je Cezar Pelli
(Aria Hotel, World Financial Distric,
Petronas Kule u Kuala Lumpur itd) , veli-
ki arhitekta ~ija je kancelarija bila preko
puta moje ku}e
Koji su tvoji uzori u arhitekturi?
- Renzo Pijano ili Alver Alto;
uglavnom ljudi koji su se bavili i sa
prirodom i sa interpretacijom prirode u
izgradjenom svetu. Meni je jako va`no
svetlo i prirodno svetlo u samom prostoru.
Dosta sam putovala po Finskoj i imala sam
prilike da vidim Altova dela u konkretnoj
sredini.
Koja je razlika u iskustvu sa
{kolovanjem u Beogradu i Americi?
- Ne mo`e da se poredi. Kod nas
se u~i i ono {to je nepotrebno, preop{irno,
neprakti~no. A u Americi se znanje pri-
menjuje. U~i se ono {to nas stvarno zani-
ma. Drugo, profesori se menjaju, budu
gosti za jedan semestar, dva, dok je kod
nas to sasvim druga~ije. Jednog semestra
mi je bio studio predava~ Daniel Lipskind
koji je dobio da radi Ground Zero, a radio
je Holokost muzej u Berlinu.
Ipak si se ponovo vratila u Los
Andjeles?
- Pa da. Nije mi se svidela na
isto~noj obali ta velika klasna raslojenost.
Stanovni{tvo je vrlo konzervativno, u smis-
lu da je razlika izmedju bogatih i siroma{nih
mnogo vi{e izgradjena nego bilo
ARHITEKTURA I FILM
Specijalno za
Ogledalo:
Sta{a Nasti}
Novembar 2012. www.serbianmirror.com
S P O R T
19
gde u Americi. Oseti se da postoji jedanCountry Club i ako ne pripada{ njima, tinema{ tu pristupa. Sa druge strane bilo jeu`asno siroma{nih, govorim o vremenupo~etak 90.tih godina. Posle drugog svet-skog rata, isto~na obala, koja je bila vrlojaka u nekim industrijama, po~ela je da izu-mire, a industrija da se seli. Nisam pristalada se priklonim ni jednoj strani, a te{ko mije da posmatram sa strane. Dok je na zapad-noj obali druga~ije sve. Druga~iji tempera-ment, ima raznih ljudi, raznih opcija, ne}eniko da te uznemirava.
I kako si dospela da radi{ u
Holivudskoj filmskoj industriji?
- Ima dosta arhitekata koji rade upost produkciji. Oni to zovu ’problem solv-ing’. Mi znamo odredjene stvari koje suvrlo bliske sa na~inom pravljenja i primeneefekata za CGI filmove. Na primer u tovreme nije postojala {kola za takav profilradnog mesta, takve {kole su po~ele da seotvaraju tek 10 godina kasnije. Po{to zamoju struku nisam mogla da nadjem posao
tako lako, jer sam bila previ{e kvalifiko-vana, ljudi iz sveta arhitekture su mi pred-lagali filmsku industriju. Preko poznanicesam oti{la na intervju, a po{to sam znalaUniy program, na kome su se tada ti efek-ti zasnivali, primili su me.
Koji ti je prvi film na kome si
radila?
- „Bekstvo iz Los Andjelesa” ure`iji D`on Karpentera, a igraju Kurt Raseli Stiv Busemi. I danas ~uvam majicu iz togfilma. A drugi film je bio „Vulkan” u kojemglumi Tomi Li D`ons. Vulkan se aktivira uLos Andjelesu, gde je sada Beverly tr`nicentar i lava ide ka West Hollywood-u,upravo ka nama gde smo sada.
Jedan dan sam na Jelenin pozivdo{la u studio gde radi. Sve sama kancelar-ija do kancelarije sa gomilom kablova,kompjutera, ventilatora. Velika zgrada uvlasni{tvu firme za koju radi. Mogu ~ak isvoje pse da dovode na posao. U jenom odstudiju, njih je troje. Svako ima svoj radnisto koji podse}a na one velike stolove za
arhitekte, a na njemu dva monitora, tastatu-ra i pokretni naslon za lakat. Tada mi jeJelena pustila klipove iz par filmova. Jedanje bio film koji }e se tek prikazivati „Lifeof Pi”. Scena: ~amac u okeanu, daleko odpu~ine i borba de~aka sa tigrom, a zatimkre}u lete}e ribe da prele}u preko njih.Tigar u sceni u realnom `ivotu ne postoji.Jelenin studio ga je kreirao i to su radilipreko 6 meseci. Lete}e ribe su isto kreiraneu postu. Zatim efekti „Snow White and TheHuntsman”: patuljci u filmu su glumci saprose~nom visinom umanjeni u post pro-dukciji.
Koji ti je najve}i izazov kada
radi{?
- Kompleksni karakteri. Ne{to {tojo{ nije vidjeno na filmu, a mi treba dasmislimo kako }e i {ta da radi i ne znamojo{ uvek krajnji proizvod. To je vrlo obi-man posao. I svaki projekat je druga~iji.Stalno se u~i, tehnologija napreduje, a mimoramo da to znamo da primenjujemo.Jedini problem je {to se sistem seli u Aziju.
Mnogi studiji su ve} oformili svoje graneu Indiji, a sada ve} i u Kini.
Na {ta si posebno ponosna, a da
je vezano za film koji si radila?
- „End of days” u kojem glumiArnold [varceneger. Tu sam bukvalno sveradila: od modelinga, ’riging’ do animacije.Od po~etka do kraja. Takodje i to {to je mojtim dobio Oskara za specijalne efekte zafilm Kompas.
Sta bi poru~ila ~itaocima
Ogledala?
- Da se interesuju, da idu za svo-jim ciljevima, ako stvarno `ele da ne{toostvare da se uporno bore i ne odustaju odsvojih cinljeva.
Stasin Leksikon:Omiljena rec: Ne}uNajmanje omiljena re~: „Cool”Mesto da se poseti – TahitiOpisi ovaj svet – Giant messSa kime bi volela da popricas –
Noam ChomskyTvoj moto – Posten rad
Ko je bolji, Mesi ili Ronaldo? Odgovorje Radamel Falkao! Tako barem ka`estatistika posle prva dva meseca ove
sezone. Asovi Barse i Reala postali su to {tojesu zahvaljuju}i neumoljivom {tancovanjugolova iz me~a u me~, medjutim, malo-poma-lo iz senke ih je pretekao maestralniKolumbijac, kome je potrebno deset, odnosno12 minuta manje da se upi{e u strelce u odno-su na dvojicu nedodirljivih.
Napada~ Atletika je na dosada{njihdevet me~eva postigao 13 pogodaka. Nasamo dva me~a nije bio strelac, a ostvarioje dva het-trika, jedan protiv ^elsija uSuperkupu! U prevodu, Falkao daje golna svaka 62 minuta! Takvu serijunemaju Mesi i Ronaldo, iako su, ruku nasrce, odigrali ve}i broj me~eva ove sezone.Ronaldu je potrebno 70 minuta da poentira udresu Reala, a Mesiju dva minuta vi{e. Aliruku na srce treba staviti i kada se konstatu-je da su Ronaldovi asistenti Ezil, Modric iAlonso, Mesijevi ]avi, Inijesta i Fabregas, aRadamelovi daleko manje afirmisaniRodrigez, Turan i Adrijan.
Falkaov trener Dijego Simeonenema nikakve sumnje kada govori o tome koje najbolji napada~ na svetu.
- Radamel je bez ikakve konkuren-cije najubojitiji strelac dana{njeg fudbala. Onje nemilosrdni fini{er koji napreduje iz danau dan i nema sumnje da }e biti jo{ bolji, {tomu daje prednost u odnosu na konkurenciju– rekao je Simeone.
Mo`da i najta~niju ocenu Falkaoveigre dao je biv{i napada~ Atletika PauloFutre, koji smatra da Kolumbijac sa Mesijemi Ronaldom ~ini triling najboljih fudbaleraplanete, ali je druga~iji od njih.
- On je neverovatan, osvojio je ove
godine dva trofeja, postigav{i pet golova ufinalima, u Ligi Evrope i u Superkupu. Mesi,Ronaldo i on sam su vrh svetskog fudbala, stim {to je Radamel klasi~an napada~ – rekaoje Futre. Izvor: Blic
Atletiko nudi novi ugovorKoliko je Falkao bitan Atletiku, govori i podatak da je prezadu`eni madrid-
ski klub spreman ~ak da mu ponudi novi i bolji ugovor, kako bi ga zadr`ao
što du`e i kako bi spre~io bogatije klubove da ga dovedu ve} u januaru.
P r i r e d i o Z o r a n M a r i n k o v i }
20 Novembar 2012.
I Z M A T I C E
ALBANACI USKOROVE]INA U SRBIJI
Usled problema s belom kugom u Srbijii visokom stopom ra|anja gra|ana
albanske nacionalnosti na Kosovu iMetohiji, izvesno je da bi Albanci u bliskojbudu}nosti mogli da potisnu Srbe sa jugana{e dr`ave, ali i da postanu ve}ina u~itavoj zemlji, upozoravaju demografi ianaliti~ari. Prognoze demografa su da }e2050. godine u Srbiji biti svega oko 4,6miliona Srba, a Albanaca ~ak 3,1 milion, ado 2080. godine Albanaca u Srbiji biti vi{enego Srba. Najugro`eniji su Bujanovac,Pre{evo i Medve|a, gde su Albanci ve}ve}insko stanovni{tvo, a u slede}em talasukre}u u „osvajanje” Vranja, Leskovca iNi{a.
Direktor Zavoda za statistikuDragan Vukmirovi} ka`e da je problembele kuge u Srbiji o~igledan.
-Problemati~no je i {to je populacija uSrbiji, ne ra~unaju}i Kosovo, najstarija uEvropi. ^itava sela ostaju prazna jer seljudi, naro~ito sa juga, sele u Beograd. Iakoje na Kosovu registrovano oko 200.000Srba, tamo ih `ivi tek 1,47%. Time suAlbanci prakti~no ostvarili svoju decenija-ma negovanu separatisti~ku strategiju dapove}anim ra|anjem porobe Kosovo.Analiza demografske slike ukazuje da se uproteklih {est decenija broj Albanaca naKosovu utrostru~io, a Srba smanjio osamputa.
Analiti~ar Du{an Janji} ka`e da seu ju`noj srpskoj pokrajini pokazalo da jedemografija u kombinaciji sa politikom iekonomijom dovela do statusa Kosova –„~ija ovca, toga i livada”.
^ETIRI GLASA ZA DVAD@AKA \UBRIVA
Kada je u pitanju pobeda na izborima,neki politi~ari ne pitaju za cenu. Biv{i
predsednik jedne od najnerazvijenijihop{tina Srbije, Bojnika, Nenad Nenadovi},i biv{i direktor Centra za socijalni radNeboj{a Dimitrijevi} pritvoreni su zbogsumnje da su zloupotrebili slu`beni polo`aji novcem iz bud`eta podmi}ivali Bojni~aneda glasaju za listu DS, koju je predvodioNenadovi}. Policija danima proveravadokumentaciju Centra za socijalni rad
preko koga su i{le isplate jednokratnenov~ane pomo}i, bez potrebne doku-mentacije i mimo zakonske procedure. U`elji da zadr`e fotelje, izme|u ostalog sunenamenski potro{ili i 1,7 miliona dinaranamenjen deci sa posebnim potrebama.Gra|ani su za glas dobijali po 2.000, 5.000ili 10.000 dinara, ali bilo je i onih koji suu dva navrata uzeli po 26.000 dinara.
“Kada sam pristao da za pet hil-jada dinara obezbedim ~etiri glasa iz mojeporodice, delovalo mi je lako. Me|utim,kada sam iza{ao sa glasa~kog mesta,ose}ao sam se poni`enim kao nikada u`ivotu. Razumite me, pre 10 godina mi jepropalo preduze}e, radim sa suprugom idva sina malo poljoprivrede, samo da seprehranimo. Dinara niotkuda. Trebao mi jenovac za ve{ta~ko |ubrivo. To je bila javnatajna, niko nas nije primoravao. Ko nam jekriv {to smo toliko bedni da se prodajemoza dva d`aka ve{ta~kog |ubriva. Ali stigaome je maler, su{a je sve spr`ila, tako da sebojim da }emo zimus gladovati,” pri~ajedan od Bojni~ana koji se ne usu|uje daotkrije svoj identitet.
SRBI NAJVE]I PU[A^INA SVETU
Prema istra`ivanju Svetske fondacije zazdravlje plu}a i Ameri~kog udru`enja
za borbu protiv raka, u toku samo jednegodine, u Srbiji se proda 2.861 cigareta poosobi, po ~emu smo svetski rekorderi, od71 dr`ave koje su obuhva}ene istra`ivan-jem. Odmah iza Srbije je Rusija, u kojoj segodi{nje po osobi proda 2.786 cigareta.Najve}e rezultate bele`e zemlje isto~neEvrope, u kojima potro{nja prelazi 2.000cigareta po osobi. Najvi{e pu{a~a, van
isto~ne Evrope, ima u Ju`noj Koreji,Kazahstanu i u Japanu. Ovo istra`ivanjepokazuje i da siroma{ne zemlje imaju ten-denciju zdravijeg `ivota. Tako na primerdelovi Afrike i Ju`na Azija imaju najni`estope pu{enja u svetu. Indijanci popu{esvega 96 cigareta po osobi godi{nje, aEtiopljani samo 46.
]I]EVAC BEZ ZUBARA
Ve} decenijama ljudi napu{taju svojasela i manje gradove i odlaze u ve}e,
naj~e{}e u Beograd. Vlasti umesto da imolak{aju `ivot i spre~e njihov odlazak, svo-jim nerazumnim odlukama samo tomedoprinose. Naime, mesta u kojima ima
manje od 10.000 stavnovnika, osta}e bezzubara. Tako }e stanovnici ]i}evca, zaopravku zuba morati da idu u Kru{evac ilikod privatnika, {to je za njih veliki dodatnitro{ak. Sre}om de~iji stomatolog }e ostati.
Stanovinici ]i}evca potpisujupeticiju u kojoj smatraju da Komisija zaracionalizaciju kadrova nije objektivnosagledala potrebe op{tina koje imaju manjibroj stanovnika i predla`u dopunu va`e}egPravilnika po kome bi se u op{tinama, kojese sada nalaze u sli~noj situaciji, a nema ihvi{e od 20, zaposlili jedan stomatolog iasistent.
RADIJE PLA]AJU KAZNUNEGO ZAPO[LJAVAJU
SLEPE
Od dono{enja Zakona o zapo{ljavanjuosoba sa invaliditetom, prema kojem
su kompanije sa 20 do 49 zaposlenih u
obavezi da zaposle bar jednu takvu osoba,malo toga se promenilo. Mnoge firme prepristaju da pla}aju penale nego da zaposlenekog od slepih ili slabovidih. Zakoni pos-toje, ali ne postoji na~in kako ubediti pre-duze}a da ih po{tuju.
Prema podatcima Saveza slepihSrbije, u Srbiji ima registrovanih blizu12.000 slepih i slabovidih. Njihov problemje {to nemaju mogu}unost savremenogobrazovanja, pa sve ~e{}e idu u redovne
{kole, gde nemaju dovoljno pomagala inastavnih sredstava koju su potrebni slepi-ma, niti dovoljnog broja stru~njaka koji bis njima radili, pre svega tifologa i defek-tologa. Deca u redovnim {kolama dobijajubesplatno ud`benike, ali za slepe |ake nisuobezbe|eni besplatni ud`benici naBrajevom pismu ili sa uve}anim slovima zaslabovide.
Rubriku priprema: M. Maljkovi}
Dragan Vukmirovi}
