Crtice Iz pro11os11 DunJewoca I Sokaca.

IZDAJE KNJIZEVNO DRUŠTVO 11ALF A" SUBOTICA,

HAR.AMBAšICEV A UL. 7.

zkvh

.org.r

s

:t:··········································································:t! • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

i Naša proš ost. i • • • • • • : Tko malo poznaje Bačvane i bunjevačke f a- : : milije, zna, da je među njima mnogo plemenitaških : • • : grana ; i da je od tih grana gdje-koja sasvim iz- • • • : umrla a da ipak većina još i dan-danas opstoji, koje : • • : zemlju obračlivajuć, koje zanat tjerajuć, koje trgujuć : • • : a koje drugom radeći. : • • : Plemstvo se, u stara vremena, jedino dobivala : • : za junačke i heroične čine, i premda danas taj : • • : komad papira nema nikakve vrijednosti ni priznania, : : zato ipak slava i junačka djela naših pradjedova : • • : nikada svoju vrijednost izgubiti ne će. : • • : Na žalost, današnji se praunuci ne sjećaju : : svojih pradjedova, većina ih se ni ne može sjećati, : • • : buduć je starina Bunjevaca sakrivena kao zaprećana, : • • : i tako zanemarena kao da je prokleta. : : Ako sa ovim našim crticama, ma i kamečak : • • : prinesemo velikoj zgradi poznavanja narodne nam : • • : prošlosti, mi ćemo biti vrlo zadovoljni. : • • • • • • • • : Uredništvo D. K. : • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • :t ........................................................................... ~

zkvh

.org.r

s

DINARSKA KNJ IŽNICA: SVEZAK 5.

- - -urn.1 1 v e "--"'-r1

-~001.

Crtice iz p rošlosti Bu n.jevaca i Šokaca .

........

Zolosni svatovi.

Poslije ropstva turskoga, Bunjevci sazidaju, što iznova, što preinače stari l(aštel, sadašnju fra­njevačku crk\,u u Subotici (razumije se da nije od­n1ah imala današnji oblik) pa je prozovu ,,novom crkvon1 '' prema crkvici na Pavlovcu (Vanteleku) l{oja se zvala ,.stara crl{va". Ta je crkva prije turske najezde prirJadala Pavlinima redovnicima sv, Pavla, odatle je i nastala ime „Pavlovac Paloš''.

Trošna je bila ova stara crkva, s polja razva­ljena, lco zaosta\1Jjena, ali iznutra je bio u njoj je­dan oltar čist i ukusan . To je bila crkva za sela: Vantelek, Verušić i Đurđin. Tu je došla kadgod po koja vjerna duša, da isplače pred Bogom svojim,

-2-

s, c s,1oje jade i nevol;e. Tu u sad vršili kradom Franje\1 Ci bogoslužje: misili, ispo,,ijedali, priče"' -

ć i\' a I j , k r s lili i ,, j e n ča,, a I i . U toj kapelici je vjenčao u \1eče 11. Jistopada

godine 1649. nekoliko pari Bunjevaca iz okoliša, J\ arin Ibrišimović, biogradski katolički biskup. Bio je dijeliti sal{ramenat S\1ete potvrde razasutin1 kr- -ćanima s,,e do Pešte. ada je išao iz Marlo11oša, pa je po dogovoru svratio i ovamo.

Mir11a, tiha 11oć se SJJuštila \1rl1u ispaćene ze111lJe. Baš l{ada se n1jesec spuštio za oz11ačena slal)la na Đurđinu, a to je bio dogovoren ča vje11-čanja iz obližnjeg grm]ja požuri se malo puka sal{upljati u kapelici. Biskup naprijed ostali za njim.

a brzu 1 uku blagoslo,,i biskup mladence pa se žurno raziđu s,,ato\'i.

Tužne li ča ti, žalosni li s, atova I Gdje ni jedan radosan poklil{, ili veseo glas ne 1nožeš čuti, san10 po gdje-koji z,·eket sablje ili drugog oružja. I\1u lulu11džije i drugi oruža11i ljudi oprezno stražu straže, da iz zavjede ne na, ale Turci na s\·ato, e i na silu ne otmu in1 dje, ojl(u.

Još se raduju :to šutećki, u tišini, razići se mogu, koji na Đu1đi11, l{oji na \lerušić, a l{oji u pavlo,,ačke sala" e.

• ••••••• ::•:: ::•:: • • • • • •• • •••••••••••• •• • •• • •••• •.......... , .... • • •• :: . :: •••••• • •• • :: . :: • • • •

zkvh

.org.r

s

•• • ••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••• •••• • •• ••• •• •• :· :··::: ·:·::. :•:: ::•:·: ::,:·: ::::.·: :. ·.:•::: ::::.: ::.::::: :::.·: ::.::::: ::::: ::.~: :: :::::: ::.::::: ::::: -:.:::• ,::.·:: · .. :::--:::.: . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ····· ····· .·.·. ..·.·. ······ ...... ..... . .... ····· ...... ····· ·····. :·.·· ····· ·. :·.········ ·. :·.·········. :·.·····!··~ . ·····:-: .. :.:••.,: •• .. :.··.•.,::.:-.::.• .. :: .. •.::.• .. :: .. •.: .. • .. : ..... : .. • .............•.•..••.....•....•.•.•.•• :::.::: ... :::~ ... :: ... ::: .... :: .•.....••.....••......•..•....••••.•••......•..............•••••..•.•.....••.•.••••.•••••

Odlaze Turci!

Za vrijeme turske vladavine po gornjoj Bačkoj, u Baji i Subotici stalno je bilo do četrdeset turskih vojnika. Oni su bili spahije, od njih je uzimala kršćanska raja ze1nlju i pustare pod arendu i pod pašu.

Godine 1683. u Subotici je zavladao alajbeg lsmael Oggia zapovjednik turskih voj11ika.

* * •

* Jasna je noć bila na Durđevo godine 1683.

nebo je treptilo od zlatnih košćurica, koje SLI veselo svjetlucale vrhu Novog Bajmaka. Do četrdeset troš­nih kolibica ili zemunica razbaciše se po brežulj­cima ol{o sadašnjeg „ Gata." Baš se prva zvijezda od rude u „ volo\rskim kolima., spuštala za brist, -to je znak siguran, koji ne vara, da je tri sata po­slije ponoći kad je otac lvan probudio svoju odraslu djecu, da im pokaže repatu zvijezdu, si­gurno znan1enje, da će biti rata . Nije to bio u ono doba rijedak događaj, jer u ono burno vrijeme krv se prolijevala i onda, l<ada je mir ,,Iadao.

Minula je za tim i dvije nedjelje, kad se pro­suo glas: ,,Idu Turci I" Zaista bukne rat proti Beča. Ali se sad turska vojska osramoćena vratila natrag. Kroz tri godine izgubi Turčin Budim, a za njim propade i segedinski sandžak.

-4-

Još taj dan, pred veče, dojuri subotičkom alaj­begu glasonoša iz Segedina, i donese mu zapovijed od segedinskog sandžakbega, da sa svojim vojni­cima bježi u tvrdi Petrovaradin, pa da isto javi i u Baju.

Alajbeg pokupi odmah spahije dade im na znanje zapovijed segedinskog sandžakbega : da noćas otputovati moraju. Spahije se dogovore još to \'eče, da će harali putom. Kršćanski su muškarci \'ećinom bili kod opsade segedinske, ili pri ču­vanju stada.

I otac lvan je bio iz,,an sela. Kada je prišla ponoć, čula se velika buka iz sela ; z,,ono naopal{o udari i za čas bukne i plamen. Požuri se kući, no zakasni se. Haračlije d,,ojicu od muškaraca ra11e, a žene se i djeca raštrkaju čim su čuli da ,,ičlu Turci." Turcima je vrlo žurno bilo, te zato samo sitnije i skupocjenije stvari pokupe, pa ih sakriju iz\1an hoda, gdje će ih naći, kad se vrate. A oni odoše, da se nillad \'iše ne vrate.

Ove brežuljke, gdje se to dogodilo, sada već marljivo ore i kopa snažna težačka ruka; još samo po l{oja staračka usta oživljuj u starodavne uspo­mene, kako su se tudan krili Bunjevci u S\'Oje ze­munice, od okrutnih neprijatelja svojih, Turaka. Priča se kod puka, da pod Kalvarijom i sada ima pod­rum, koji se svake devete podine otvara. A koji dolaze iz Bosne, govore, da se tamo čude potomci Turaka, kako da konjska kopita ne izvaljuju blago po ovim gredurinama.

.. .......... . • • • • • • • • •• • • • • • • • • •• • • •••••• • •••• • • •••• • • •• • • •• • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • ••••••••••••

zkvh

.org.r

s

... . . .. . . . .. .. . -·...... .. .. . . . . . . .. .. . . . . .. . . . . . . . .. . .. . . . . . .. . .. .. . .. ..... . .... ······ .............. __. .. . . . . . . . . . .. . . . . ... . .. . . . . . . .- . .. ···. .•.. .... .... .... .. .. .... .... .. .. ..•. .... .. ·. . ......... · .. •... .... ..... ........ .•... . ......... · ·· ......... ·•·· .......... . • • • • • • • • • • • • • •• • •• • • • • •• • • •• • • •• • • •• • •• •• • •• •• • •• •• • •• •• • •• • •• : .. : .... . . .. .... ... .. .. ..... .. .. .. ..... .. . ... ······· .. .. .... .. .. ,• ...... .. .. ...... .. .. ...... .. .. ...... .

Dvije mlade Alga.ševe.

Poslije izagnanja Turaka, iz ovih krajeva, još su oni nasrćali na Bačku.

Godine 1690. Subotičani muškarci vojevali su u turskom ratu, a kod kuće ostane, osim nekolicine staraca, sama nejač: žene i djeca. Kao grom iz vedrog neba, puče glas, da su Turci kod Baje prešli Dunav, te se približuju k Subotici. Puk pobjegne u jankovačku šumu, a nekoliko zakašnjenih u ludoške ritove.

Kišoviti, jesenji dani su bili, livade su bile pune blata i vode. Već dva dana su lutali po liva­dama, i gladni i hladni, ne znajući jesu li Turci već otišli iz Subotici ili nisu. Na zapadnoj strani lu­doških ritova rasprostirala se oveća bara, a na sredini iste rasla je trska. U tu se trsku uvuče pet žena, među njima dvije mlade Algaševe, dvije ro­đene sestre. Jedna udata u Sučića kuću, a druga mlada još neubrana cvijeće. Prestrašene, u vodi do pojasa, stadoše se tresti u svem tijelu uboge žene. Svaki čas im se činjaše kao godina. Napola gole, u slaboj odjeći, na vlažnom mjestu prozeble noge, od straha klecaše u vodi.

Drugi dan pred noć čuo se iz daljine glas, kao rzanje konja. Još jedared skupe posljednji put svoju

-6-

malu snagLI, pa se uvuku u rit, po plitkim stazama, koje su same one znale.

Kada se već dočulo i lupanje konjskil1 kopita, žene uzmu pojed11u trsku u usta, pa legnu u baru pod vodu.

Do petnaest Tural{a stiže do bare, tu se stanu obazirati, utje1·aju konje u baru, al bare se razlile na široko i dugačko, pa se S\'e pregledati ne da ; a voda je mut11a te se ne \ridi do dna. Tražili i gazili su do mraka, ali uzalud. Sada se stanu tiho meOUSObom dogo\rara(i, pa z]O\TO}jrlO izgone l{onje na suho.

Zanoćilo se, a jad11e žene se tiho uzdig11u iz vode, misleći da il1 du~ma11in ne n1ože vidjeti s brijega. Izmučene su bile na 1nrtvilo od vode i g]ada.

Moglo je proći u čekanju skoro jedan sat, kad li čuše s brijega glas: ,,I(ate, Bare, Mare, iziđite otišao je prokleti dušmanin._, Učinilo im se jadni­cama, da je poznat glas. U takovom sta11ju vara osjećaj. Odlane im srcu, što je u zadnji čas stigao spas, pa J)ožure iz jezera na brijeg. Naprijed je žu„ rila mlada žena f\~ilije Sučića, al čim je stupila iz ,ode, surova rul{a je obuhvati i stisne za vrat. Ona

cikne, pa se onesvijesti u nepoznatoj ruki. Ostale četiri okrenu se natrag, al uzalud, jer do desetak muška­raca zagazi u vodu i za čas ih stignu i pohvaćaje.

To bijaše Turci, koji nisu otišli, već u drugom dolu osta\,e konje, tiho se došuljaju natrag, i na ovakav prijateljski način izvabe ih iz vode. Za tim se povrate u Suboticu, ponesa\1ši sa sobom z3rob­)jene mlade. Dvije Algaše\1e ne oslobodiše se više, ostanu turske robinjice do smrti .

.................

zkvh

.org.r

s

•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• . . . .. . ... .. .. .. . ... .. . . .. . .... .. . . .. . ..... . . . . .... .... .. . . . .......... •" ........ -. . .. .... .. . . . .. . ... ... . . . ........ . . .. .. . .. .. . .. . . .. . . . . . ~· . . . . . .• . . ,• . . .. . .. : . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . • • • • • • •• • • • • •• • • •• • • • • •• •• • • • • • • • • • • • • • • •• •• • • •• • • • • • • • . . . .• . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,. . . . . . . . . . . . . . . .

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • . .. . .. . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . .. . . . . . . .. . . . •••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Slova graničara.

Turski polumjesec krent10 se na manjal{. Go­dine 1699. Bačka se oslobodi od turskoga janna; 11ego mjesto osma11lija, dođe drugi bič bt1ntov-11ici ugarski. I)ristaše Tekeli11e i f~altocijeve usfanLI proti lrralju, a Bunjevci graničari ostanu \1jerni svo­me zakonitorne \t}adaru .

.... ''" *

Suboliča11i su \1ojeva] i l<:orl Sla11ka 1nena, a u­stc:šc Tel{eli11e pod l{apelanom \/iragom navale r,a Subolicu; sabij u puk u varoš i u šance, te su ga 11e1nilice sa svojin1 l{onjii11a gazi li i kasapil i. Zato je trebalo vratiti rnilo za drago, ž30 za sramotu.

I željno iščel(iVal1i čas dođe gocli11e 1707. Ka1)etan Virag i1nao logor pokraj I<ečkc1neta. Do­čuo to l(aJ)eta11 subo!ički h gra11 i čara, Luk-:i Sučić, sa l(UJJi svoj u miliciju, J)a se Lr pu I i, da r1apadne 11 n hajduč:ki logor. Na tri sata daleko nan1jesli svoju \ oj s l~ u i dade iskop a 1 i š a 11 č e \' e oko 11 j e . Po I u č 11 i l( Kaić zaide, pred noć, obučen kao n1adžarski seljak u I<ečkcmet i logor buntovnički. Tamo dočujc, la je \teć doznao vojvoda Virag za 11jil1ov clolazal{,

-8-

pa da ih kani u zoru iznenaditi i u šančevima n3-pasti graničare.

Kaić se požuri natrag. i časa se njje časilo. I<apetan Sučić odmal1 izda zapovijed: pješadija od sf odvadeset momaka ostaje u šančevima, ko­njanici se dijele na d ,jje strane po dvjesta gla,,a. Jedan dio povede on san1 na gornjak, a drugi odi­lazi s poručnikom Kaićom na do)njal~, jer dušma­ni11 ne će sprijed na stražu, već sa strane poku­šati sreću.

Obadvije čete udalje se i namJeste po dolja­čama, čekajući da odšale šalu. S,,aki čas čini se kao jedan sat svakomu, ko čekati mora.

Zora je zaruđivala, a bunto,,nici iz rebar na­, ale 11a šanče\re od dolnjaka. To malo pješadije suzbije pr,,u 11a alu od šančeva, nekoliko od l1aj­duka ostane mrtvi a nel{oliko ranjeni od graničara. Hajdučl{e čete navale za čas iznovice. Graničara je malo, na sval{oga pripada po deset hajduka; ipal{ jače selo od svato,,a, graničari stanu uzmicati u logor, za njiina su se povlačili l1ajduci.

l<ad je gruvanje pušaka i ]{u bura dop1 lo do Kaićevih ljudi, on jednoga 1nomka pošalje Sučić kapetanu, a sam se požuri u pomoć pješadiji. Konj do l{onja, junak do junal{a žuri, svaki želi imat sl6vu pr\ i.

Kada se konjaništvo popelo na nel{i brežuljak blizu hajduka, nekoliko konjanika sjaše i za čas iskopaju šance. Ni čas, ni dva namjeste topove i ispale na prve hajdučke redove. Tužno je bilo ba­citi pogled na njih, po zemlji se valjali i jaul{ali krvavi ljudi i živine. Tarr o barjaktar pane s barja­J{om u prah, a drugi zbunjeni pobjegnu natrag.

zkvh

.org.r

s

-9-

Hajdučki vezir odmah uvidi promjenu, da je veća sila došla, nego što je bila u šancima. Raz­dijeli četu na dvije strane, manju ostavi kod šančeva, a s većom dočeka Kaićeve graničare. Graničari se na dvije strane spušte s grede, da topovi lakše uz­mognu odbijati hajduke, pa neustrašivo prodiru na­prijed. Hajduci se izmjenjuju, a Bunjevci se ne straše umora, jer znadu, da će im za kratko vrijeme doći u pomoć Sučić kapetan. Bitka ostane neodlučena iako za jedan sat.

Kad je sunce počelo s,,jellucati, onda vidi vojvoda ustaški, kak,,a je neznata četa graničara; izda zapovijed, trublja zalrubi, hajduci se dijele," da obkole i sa sviju strana navale na graničare. Ceti­mice se stanu razilaziti, nego u taj čas dohrle voj­vodi buntovničkom Viragu konjanici od šančeva; kapetan Sučić je obišao logor, napao na tamošnje hajduke, pa ih natjerao u bijeg. Viragu je prva briga bila, da zausta,,i bjegunce, al badava, oni su se već uputili u Kečkemet. To pomrsi račune Vira­gu, te zbog nereda bjegunaca sva mu se vojska iznenadi i pobuni, pa se dade u bijeg. Vojvoda, od ]jutine, nasrne sa1n na graničare da ga posijeku, al s bijegom nije htio spasili svoj život.

S njim je ostalo na bojištu još prel{o stotine ustaša koje ranjenih. koje mrt,,ih ; topa, više barjaka i kola s vojnim spravama u Sučićeve rt1ke.

dvije četiri pane

Graničari bili su ustopice bjeguncima, a boj­no po]je ostane pusto. Samo kadgod po gdje­koji konj projezdi i zarže, ili se gdjegod po koji ranjenik od mul<e podigne, al nemoćan svali se opet natrag te se \,a)ja u svojoj kr\' i. Uzdisaji i

- 10 -

vapaji smrtni su već prestali, šlo i prosulo svoju svjetlost polju, gdje je mnogima baš za uvijeke.

kad je sunce iza­po ovon1 žalosnom onda zašlo sunce

Ustrašen grad Kečkemet preda se odmal1 gra­ničarima a za njim i Kireš. Poslije toga ostave u­staše Bačku u miru. Kapetan Sučić pak dobije od cara zlatan lanac u ime priznanja njegove vjernosti i junašt,,a.

zkvh

.org.r

s

•••••••••••••••••••••••-••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••e••• • •• • • •• • • •• • • •• •• • • •• • • • • • • • • •• ••• • •• •• ••• • ••••• • • •• • • •• • • •• • • •• •• • • •• • • • • • • •• • • • ••• ,I(;;! .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .. .. .. .. .. .. . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. . .. .. ... .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . . . .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. . ..... • •• •• •• •• •• ••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •• •• •• • • • •• • • • • •• • a I ••••• e •• •• •• •• • •• e e •• • e • a • • •• •• •• •• • e e e • • • • • a • • a e e e •• • • •• "'. • • a a •• f. a ••••• e .. ... .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. . .. .. .. .. .. .. . . .. ... .. . .... .. . .. .. . .. .. . .. .. .. . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. . . ... .. .. .. . .. .. . ... .. . .. .. . .. . . . .. .. ....._ •• ••• • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • •• • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • •• •• ,..u

•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Vf erna lJubo.

Sramota je morila Turke S\1ejednako, što sur ispod Beča tal<o sramotno morali uzmaknuti, i štG ~u se lijepe i plodne ugarske ra\1nice morali odreći. Cim se je Turčin malo oporavio, a u kršćanskom taboru buna i krvoproliće nije prestajalo, mislio je da je najzgodniji čas za osvetu.

Rat je bul{nuo godine 1716. I u tom su se ratu sjajno odlikovali bunjevački graničari. Borili su se i pobijedili pod Petrovaradinom, kod Sente i pod Temišvarom.

No Turčin nije mirovao. Godine 1717. bukne još veći rat pod Biogradom. Turci su imali dvije ogromne vojske. Jedna im je bila pod Biogradom~ a druga nešto niže. Lijepa je sreća poslužila krš­ćansku ,,ojsku, u kojoj su se borili i Bunjevci pod junački1n kapetanom Jakovom Sučićem, potukli su i jednu i drugu tursku vojsku. Biograd je opet po­sta kršćanski.

Slavodobitna kršćanska vojska, a osobito grani­čari Bunjevci, nisu se zadovoljili sa dobivenom po­bjedom, nego su gonili Turke i dalje.

Godine 1736. u Srbiji u šabačkom gradu stražu čuvaje Subotičani.

No turska se vojska opet oporavila pa ponovnG

- 12 -

navali na kršćane. Graničari ih suzbijaje ali uzalud, a ko će sili odoliti. Sreća im se iznevjerila, četr­

deset il1 padne na junačkom mejdanu, a ostale za­robiše Turci i u tvrdi Zvornik odnesoše.

Turci su Subotičane osobiti ucijenili, šestnaest iljada forinti plaća Subotica Turčinu, da otkupi voje junačl{e sino\,e. Al još Turci ne će da pušte

Pavla Sl{endero,,ića, toliko im je načinio kvara i odnio junački mejda11a.

Junal{ Pavao piše knjigu svojoj vjernoj ljubi, da ako ga želi još viditi živa, nek što prije šalje otkupninu.

Vjerna ljuba junačine Pa,,Ia, ne časi časa, ona daje sve srebro i zlato, a kad Turčinu to malo bijaše, ona skida đerdan od dukata, a kad nekrstu još 11e bješe dosta, ona vadi iz ušiju zla­' ane menauše ona para sa ćurdije zlatne punke, a ad i to još n1alo bijaše ona skida vjenčan prsten rul{e samo da joj pušte Pavla gospodara.

Puštiše ga dušmani prokleti, jed\,a dođe svo­me dvoru bijelom. Presi njega je išetala ljuba, ruke šire u lice se ljube. Ziva ga je zagrlila ljuba, ali ga je mrtvog J)o]jubila. Od radosti pripuklo mu srce .

••••••••••••••••

zkvh

.org.r

s

........................................................................................................................ .........•...•...........•..•............................•.. ,{ ................................................................................................ ~ ................................................................................................................................................................ •......•......•..•.......•..••...••..•....•....... " ............................................................................................................. , •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• • • •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• I •.............. .. .. .. .. . . .. .. .. .. .. .. .. . . .. .. . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .....

•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ..c

Iz burne godine.

U godinama 1848. i 49. brzo je Jedan događaj je , ,ijao drug·oga, a trajao dugo.

letilo vrijeme. ni jedan nije

U Beču je vladala „l{amarila '', koja je odlu­čila, da mladi Franjo-Josip zamijeni i naslijedi Fer­dinanda V. Izgledalo je da F erdinand nije baš imao volje, da predade carst\10. I za malo nestade ga iz Beča. On osvanu sutradan u Insbruku.

Po odluci ,,kamarile" ban Jelačić je imao poći za carem, da ga pozo\1e, da se u korist sinovca Franje ima bezodvlačno odreći prijestolja. Ferdinand\1 ,,ideći oružanog bana pred sobom, reče: da se sili pokorava.

Jelačić donese sa nanda u Beč, gdje su ga pozdravili.

sobom odreknuće Ferdi­željno iščekivali i svesrdno

Ban Jelačić postane glavnim vojskovođom cijele armije i bi mu 11aloženo, da iz Zagreba sa Hrvatima pođe ravno na Budimpeštu.

Za kratko vrijeme, a iza malog otpora ma~ džarsl{og, stvori se ban Jelačić sa svojim Hrvatima u Pešti, gdje je vladalo najveće ko111ešanje i nered„

- 14 -

Magistrat Budin1pešte l,orporalivno JJokloni s anu Jelačiću, i JJreda mu diplomu počasnog gra­

đanina grada. Ali Jelačićeva slava 11ije dugo potrajala. Po­

plašeni Bečani od brzoga i silnoga napredovanJa ana Jelačića. smijenuše ga i predadu glavno vod­lvo l{nezu Vindišgrecu.

Po odlasku Jelačićeve vojske J\1adžari opet ožive i počeše sakupljati vojsku oko Pešte.

General Gergei iz Komorana l{rene u Budim­pešlu. Zimno je doba bilo. Toplomjer je 29 gradi pokazivao Dunav se brzo smrznuo tako, da je voj­ska Gergeina preko leda mogla prijeći iz Budi1na

Peštu. Gergeija 11ije imao dugo vremena boraviti u

Pešti, jer se je Vindišgrecova vojska velikom brzi­nom približavala. Ispred ,,eće sile valjalo je uz­maknuti. Vlada i madžarski sabor pobjegoše u Debrecin, Gergeija se spuštao prema Tisi.

Još 11ije Gergeija sas\,im ni ostavio Peštu već su Vindišgreco,,e predstraže prelazile preko leda u grad.

Kada je sva vojska bila u Budimpešfi, gene­ral Vinidišgrec izda strogu zapovijed da se s\raki građanin imei pokoriti austrijskoj vladi, i da se na svaku oveću zgradu i na crkve ima care\,a za­stava izvjesiti.

Magistrat grada Budimpešte izabere i gene­rala Vindišgreca za počasnoga građanina u ime priznanja i odanosti.

Međutim su Madžari svoje čete na jugu i prema Erdelju sakupljali. No tu je bilo malo redo\-

zkvh

.org.r

s

- 15 -

nih vojnika, nego više seljačkih trupa. U tim je došlo i ljeto .

Po Bačl{oj je svako selo bilo dužno isposlati stano\1ili broj ,, vojnika''. koji su se u Som boru sakupljali.

Ovdje je bio Perce) glavni zapovjednik. Mješo­vita ,,ojska Percelova !trene iz Sombora preko Sentomaša u dolnju Bačku čak do Futol{a. Santo-

~

vačko odjelenje, Sol{ce, ,,odio je pošokčeni Madžar Antun Fejir.

Pošto je već sun1rak bio, umoreni „vojnici" poskidaše sa sebe l1aljine i „oružje", kome je već dotel{Io oružja, i legoše mirno na travu kao da su kod svoje kuće,

Oko pola noći duhnu veliki vjetar i poče voj­ničke bubnjeve amo-tamo razbacivati. Budna i stroga straža zagrmi: ,, Ustajte, braćo, eto su neprijatelji I<' A međutim puca 11aglo i živo prema dušmaninu.

Vojska se naglo stade opra,,Jjati, ali je posao počeo zapinjati : jedan ne može da nađe svoje opa11ke ; drugi traže svoje obojke ; l{apetan šokački Fejir obuče čakšire naopako. Ali ne može se dalje čekati. I<renu u bijeg i ne stadoše do Santova.

A duš1naninu ni traga ni glasa. Ona sil11a pucnjava koja je bila dušmaninu

namijenjena, raskidala je \1ojničke bubnjeve, koji su se u jednom dolu među trnje1n zaustavili .

••••••••••••••••

Po starim „ Danicame" napabirčio: I. P. Jablanović.

A

alo ni valovi. Iz ,, ubo 1čk za god. 1903. . . •

Odlaz Tur i. Iz ,,Subotičk D ' n1c za god. 19 3. . . . •

Dvije mlad Alga - v . ,, Iz Danic '' za god. 1902 • •

lava graničara. ,,Iz Subotičke • an1c

za god. 19 . . . •

Vjerna ljuba. Iz , ub ti ~k Dan1c za god. 1892. . . .

Iz burne godin . Iz , ubot1cke an1c za god. 1925.

. ........ _. .. . . .- . • • • • •• • • • • • • • • • •••• • • • • • •• • •• • •• • • • .!' • •• • • • • • • • • •

zkvh

.org.r

s

;t••••••••••••••~•••••••••o•••••••••••••••••••••••••••••••••••o••••••••••••••I....! • • r. o • o • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • o • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Razne knjige: koje se mogu dobiti jedino kod Književnog Društva ,,Alfa'' Subotica, Harambašićeva 7 .

Velika Slava Božja u molit­vBma i pesmama. Str. 804 . u koži sa zlatorezom . . Din. 150·- pošlom 155·_

Slava Božja samo molitve. U koži sa zlatorezom . . .. 120·-

Svetotajstvo molitvenik za klanjanje presv. Oltarskom Sakramentu • • • • • "

Narodno Blago bunj. šok . narodne pjesme • . • • ,.

Subotička Danica jedini bunj . šok. kalendar . . . . • ,,

Stari MirotvoTci. Divna pri­poviJest iz doba apostola ,.

Crkvene pjesme za školsku mladež • . . . . . • "

2iva Ružica. Pravilnik o sv. ružariju • • • • • • •

Oltarslto Društvo. Priručnik Šestnedjeljna pobožnost sv .

Alojziju . . . . . . . Sv. Potvrda. Nauk o krizm . Molitve za sv. ispovijed i

pri čest • . • • . . •

n

..

"

"

"

" 10·-

" .. ,.

"

"

• • • • • • • • • • o • • • • o o o o o • o o o o o • o o • o • • • o • g o • o • • • • • • • • • o • • • • • • • • • o • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • o • • • • • • • • • • • • • •

i I sve službene crkvene tiskanice. : • • • • • • • • o

at ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ~

:t:··········································································:.ri

i DINARSKA KNJIŽNICA i ! SUBOTIC , HARAMBAŠIĆEVA UL. 7. I • • • • • • • • • • • • • • . : • • ; Dosada izašle knjige : i • • • • • • . č . : 1. Bog. itaj pa se misli. Din. 2 poštom 2·50 : • • • • : 2. Sveta noć. I druge : • • : legende o malom Isusu ,, 2 ,, 2·50 i • • • 3 p • : . ašim šorom. ripovi- : • • : J. esti iz Subotice . . ,, 2 ,, 2 50 i • • • • : 4. O ženidbi. Pouka. . ., 2 ., 2 50 I • • : I : 5. Ezopčice. Priče za kat. 1 • • j mladež . . . . . .. 2 „ 2 50 i ! 6. Budite svijesni katolici ! ,, 2 ,, 2·50 i • • : 7. Muka lsusova. Po sv. i • • ! Evanđelju. . . . . ,, 2 ,, 2 50 i : T : : 8. murni i vedri dani. : : Š I : Crtice iz pr. Bunj. i ok. ,, 2 ,, 2 50 :

i 9. Svezak je u pripremi. i • • • • • • • • • • • • • • • • • • :t: .................................................................•••••••••

T11kara Joa1pa Hor,•eth. Subohca Jelnčićeva ul. S.