CET - Servisiranje - kurs

8/7/2019 CET - Servisiranje - kurs

1/21

Servisiranje PC (1)

Pripremio Sr an Stanii

U svakom broju potrudi u se da ubacim po neki tekst o servisiranju i odravanju PCopreme, sa primerima iz prakse.

Alat servisera

Kao to kae narodna poslovica - bez alata nema zanata. Dakle, da vidimo ta je obi nopotrebno za servisiranje i odravanje opreme.

Kao serviser opteg profila, morate biti spremni da servisirate opremu u svojoj radioniciili na terenu. Zato treba imati odgovaraju i alat. Pod alatom se ne podrazumeva neki"vajcarski no", ve pravi alat.

Kompjuteri su napravljeni iz delova spojenih rafovima. Zato vam treba krstastirafciger srednje veli ine. Ukoliko elite da otvarate i flopi ili CD-ROM ure aje, treba evam i jedan manji rafciger.

Konektori se sa zadnje strane esto pri vr uju zavrtanjem. Ponekad se to moe uraditirukom, a ponekad isklju ivo rafcigerom, i to pljosnatim. Treba e vam, dakle, jedan ilidva pljosnata rafcigera. Jedan neka bude standardni, a drugi neka bude uzan iduga ak. Njime ete mo i da dosegnete neke zaba ene delove sistema, kao to sumikroprekida i ili rafovi na konektoru signalnog kabla monitora.

Za sitne delove ili kratkospojnike treba e vam pinceta ili male "pic-cange". Ako vamispadne raf i ili ako treba rekonfigurisati neku karticu, a da pri tom ne vadite nita izku ita, bez ovog alata ne ete biti u stanju da ita uradite.

Za proveru nekih delova sistema, kao to su napajanje, zvu nik i sli no, bi e potrebnoda izmerite napon, struju ili otpor. Za ovakva merenja koristi se unimer ili AVO-metar.Ukoliko ikako moete, nabavite onaj sa digitalnim o itavanjem.

Kada se rastura maina, negde treba odloiti sitnice. Za to e vam posluiti kutija sapoklopcem. Moete koristiti i najobi niju kutiju od ibica. Ekstravagancija nije potrebna.

Ponekad je potrebno spojiti ice u prekidu ili izmeniti neki deo. Za to se koristi lemilica,to zna i da vam trebaju lemilica male snage (do 30W), lemna pasta i tinol ica.

Kolekciji emo jo dodati i kutiju sa raf i ima, kutijicu sa kratkospojnicima (poskidajte

ih sa starih plo a), odstojnicima i sli no.

Za odravanje isto e u sistemu potrebni su vam etkica od meke dlake duine 4 cm,pamu na krpica koja ne ostavlja dla ice i bo ica u kojoj ete drati sredstvo za i enje.To moe biti alkohol ili rastvor 10 delova vode i 1 dela deterdenta za sudove.

Pored ovoga, nabavite i malu baterijsku lampu, za osvetljavanje unutranjosti ku ita.

Sve ovo moete prona i na "buvljaku" ili po radnjama. Kvalitet je isti, ali se cene

1


2/21

razlikuju, pa ne tedite vreme i malo proetajte pre kupovine.

Dnevnik servisera

Ni sav alat ovoga sveta ne e vam zna iti nita ukoliko zaboravite ta ste na nekojmaini radili. Ne zaboravite da vi servisirate desetine maina, a da vlasnik ima samojednu. Kao istinski profesionalac, morate u svakom trenutku vladati situacijom ipokazati klijentu da ste zainteresovani za njega.

Dakle, ukoliko ste pre nekoliko meseci servisirali mainu g. Peri Peri u, malo jeverovatno da ete se setiti ta ste to radili na maini, kada vam se javi posle tolikovremena. Recimo, radili ste preventivno odravanje, oprali ku ite, sredili disk izamenili flopi koji je otkazao. I Pera vam se javio da mu pogledate ponovo mainu.Ukoliko odete nepripremljeni i pitate ga ta je na njoj ra eno, vrlo je verovatno da steizgubili klijenta.

Me utim, ako ste u svesku zapisali da ste 24. 7. 2000. kod Pere Peri a preventivnoodravali mainu, oprali je, sredili diskove i zamenili flopi i da je to kotalo XYZ

dinara/maraka/ne ega, kada vas Pera pozove, vi okrenete sve icu (k'o Broj Jedan :)) ibacite pogled u nju. Tako, jo tokom zakazivanja intervencije, ve imate sliku ta jera eno. Pre polaska moete da se pripremite, a kada se pojavite vi ete vladatisituacijom i pokazati odre en nivo profesionalnosti i odgovornosti, te e vas klijent vrloverovatno preporu iti dalje.

Ovaj dnevnik postaje i svojevrsna baza znanja. Ukoliko nai ete na neki problem,zapiite ga, kao i njegovo reenje. Slede e pojavljivanje tog problema ne e vasiznenaditi, jer ete znati reenje i brzo ga primeniti. Ovo podie va profesionalni ugledu o ima kolega i naro ito klijenta. Tako e, nemojte se ustru avati da podelite svojaiskustva sa drugim serviserima. Od takve saradnje moete imati samo koristi.

Za vo enje ovog dnevnika predlaem vam svesku formata A5 sa tvrdim koricama,jedan flomaster i tehni ku olovku 0,5. Flomasterom zapiite datum, ime i prezimekorisnika. Sve ostalo piite obi nom olovkom. Piite itko i zapisujte svaki korak.

Rezervni delovi

Za uspeno otklanjanje problema ponekad su potrebni i rezervni delovi. Dobro bi bilo daimate uz sebe skup modula koji su ispravni, a koji se mogu iskoristiti prilikomservisiranja.

Uz sebe ili u kolima treba da imate rezervne i ispravne slede e test delove: procesorenekoliko generacija, coolere, plo e za nekoliko tipova procesora, video karte zaISA/PCI/VLB/AGP magistrale, flopi, CD-ROM, hard disk, memorijske module, mieve,

tastature, napajanja Neto od ovoga trebalo bi da drite kao rezervne delove. Tu pre svega mislim namieve, tastature, flopije, coolere, napajanje i memorijske module (RAM). To su delovikoji mogu da se pokvare ili su kriti ni za rad sistema. Posedovanje rezervnog dela utrenutku kada se vri intervencija smanjuje vreme rada i trokove. Naravno, nemogu eje imati sve mogu e delove, ali je mogu e imati takve delove koji pokrivaju odre enugrupu delova.

2


3/21

Vaa test maina ne mora da ima performanse ni po kojem pitanju. Ali, ako vammaina sa, recimo, procesorom 486 i PCI magistralom pomogne da utvrdite da li jeneka video kartica ispravna, onda je ta maina najbolja na svetu. Uostalom, vama trebamaina koja je skrpljena iz delova, koja je jeftino nabavljena i koja donosi profitzavravaju i posao. Ionako ne ete na njoj igrati Quake II

Na kraju bih vas zamolio da dobro prou ite ovaj tekst. Iako u njemu moda nije datkompletan spisak alata, bez ovoga to je navedeno ne moete nita uraditi. Kada seukae potreba, nabroja u specifi an alat koji se koristi za neke posebne slu ajeve.

Do slede eg puta potraite alat i spremite se da krenemo u serviserske avanture.

Sr an Stanii , dipl. in. ma, MCP, A+

3
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


4/21

Servisni bilten 2

Servisiranje starih maina

U prolom biltenu je bilo rei o neophodnom alatu i nekim osnovnim stvarima vezanim zaodnos sa klijentima. U ovom brojuemo prodiskutovati neke probleme sa kojima se moetesuoiti u radu.

Rad sa starim mainama sasvim je uobiajena stvar za svakog servisera. Iako je u ovomtrenutku Pentium III glavniip za nove maine, velika je baza starih maina koje se jo uvek koriste po firmama ili kuama. Upotrebljivost starih maina je velika, ako znate da ih iskoristite.No, o tomeu pisati posebno. Ono to ovde elim da istaknem jeste susret sa njima izperspektive servisera.

Prvo na taete naleteti jeste odsustvo dokumentacije. Malo koji korisnik ima uputstva zamatinu plou, kontroler ili video kartu. Nekiak nemaju ni diskete sa najneophodnijimdrajverima za te ureaje.

Kada se suoite sa starom mainom, najpre se naoruajte strpljenjem. Ovde je neophodnoda imate papir i olovku, jer ete verovatno sami morati da napravite emu kratkospojnika,rasporeda kablova i slino. Takoe, zapiite raspored kartica po slotovima. Ovde uoite sledeepravilo:slot najudaljeniji od bloka napajanja je prvi slot .

Takoe, ako negde naiete na "groblje" starih maina, potrudite se da iz njih izvuete sveto valja. Te delove moete koristiti da kasnije servisirate neku drugu mainu iliak da iznekoliko maina sastavite novu.

Iskoristimo sve resurseZnam dae mnogi rei kako je pomalo besmisleno iz nekoliko 386 ili 486 maina praviti

neto, ali se ne slaem sa njima iz jednog prostog razloga: za male pare moe se napraviti dobraelektronska pisaa maina, pa i vie od toga.

Da se ne bi sve svodilo na priu, dau vam konkretneinjenice. Ja odravam maine ujednoj firmi i jedan od prvih zadataka bio je presek stanja opreme. Imali su nekoliko kompjuterakoje su koristili i tri koja su bila nekoriena. Dva od njih su bila otpisana kao pokvarena, a treije skupljao prainu.

Prvo to sam uradio bilo je da ih stavim na sto i naparvim im "linu kartu". Svaku mainusam testirao u sklopu.

Na rasplaganju sam imao 286 sa 1 MB RAM - DIMM, sa Hercules karticom i diskom od57 MB. Tastatura je bila pokvarena, a napajanje je imalo korodirani oklop. Nju sam nazvao S3.

Druga maina je bila 386 sa 4 MB RAM - 4 x 1MB SIMM - 30 pina, sa VGA karticom idiskom od 210 MB. Nju sam imenovao kao S2.

Trea maina je bila takoe 386, ali sa Herculesom i diskom od 52 MB. Ona je bila uradnom stanju, ali zaputena. Nju sam oznaio kao F3.

Imenovanje nije ba potpuno besmisleno. S je od Servis, a F od Finansije. Ovde samprimenio taj princip imenovanja, mada je mogue, aesto i poeljno, da se maine imenuju poimenima korisnika. Recimo maina Pere Peria jePPeric . Ako je manja firma, onda moe daproe i samoPera ili slino. U principu, akoete vezivati maine u mreu, najbolje je da ihimenujete prema korisniku ili funkciji.


5/21

Vratimo se naem problemu. Najpre sam svaku mainu rasturio i napravio detaljan popisdelova iz nje. To izgleda otprilike ovako:Iz maine S2 je izva eno:- video karta VGA ISA sa ipom NEC USA SV9000, nepoznatogproizvo a a, S/N...- multi I/O (MI/O) karta sa ipom Winbond W86C452P, nepoznatogproizvo a a, S/N...- harddisk Seagate ST-1239A S/N...

Ku ite i napajanjeKada su delovi bili na gomilama na stolu, poeo je odabir najpovoljnijh komponenti.

Uzeu ono kuite koje je najsigurnije ili najbolje. Prioritet je da kuite imadobro napajanje.Ukoliko napajanje nije dobro, tj. ukoliko su elektrolitski kondenzatori u ispravljau popustili, aza ta treba period od proseno 7 (maksimalno 10) godina od poetka korienja, zaboravite nato kuite. Naravno, ukoliko je kuite tipa tower, zamenom napajanja moete da ga zadrite u

upotrebi. Postoje firme koje prodaju samo napajanja, pa to nije problem. Naalost, kod desktopkuita teko je nai zamenu, jer su ova kuita odavno izbaena iz proizvodnje za "irokenarodne mase".

Iako desktop kuita imaju bolje termalne karakteristike (obezbeuju bolje hlaenje svihkomponenti), danas ovaj dizajn koriste samo velike firme. Za maine koje se sklapaju odkineskih i ostalih dalekoistonih delova na raspolaganju su samo mini AT i midi ATX kuita.Mogue je nai i ostale tower kombinacije, ali su to vrlo specifine potrebe.

Da biste bili sigurni da je napajanje u redu, treba da ga testirate u radu. Proverite da li jeglavni prekida u poloaju iskljueno. Ukljuite strujni kablu u napajanje i u utinicu u zidu. Svekonektore skinite sa ploe ili diskova, ukoliko to ve niste uradili.

Kada uzmete neki od konektora za diskove (uzgred, mali se zovumini , a velikimolex)obratite panju na boju ica. uta je +12 V, crvena je +5 V, a crna je 0 V ili masa. Za elektronikuse svuda koristi 5 V, dok je za motore potrebno 12 V. S obzirom na to da je elektronika vrloosetljiva na ulazni napon, varijacija ne sme da bude vie od 5%, dok se kod napona od 12 Vdozvoljava da to bude i celih 10 %. Razlog je jednostavan: motori su manje osetljivi na promenenapona.

Unimerom (voltmetrom) izmerite napone na konektoru. Potpuno je nebitno koji stekonektor izabrali, kao i kojom crnom icom zatvarate strujni krug (masa je masa). Izmeu ute icrne treba da bude oko 12 V, maksimalno 13,2 V, ako je sve u redu. Izmeu crvene i crne icetreba da bude oko 5 V. Sve preko 5,25 V opasno je za elektroniku. Nizak napon samo usporavarad, ali vii napon moe da oteti ili spali osetljive komponente.

No,ak i kada vam voltmetar pokae ispravne napone, ostaje jo jedna ozbiljnija provera.Uzmite kondenzator od 1 F/16 V i prikljuite ga redno sa crvenom sondom voltmetra na


6/21

konektor. Merni opseg prethodno treba postaviti na merenje naizmeninog napona. Ukoliko seizmeri ma koliko napon razliit od 0 V~, elektrolitski kondenzatori u napajanju su popustili iproputaju naizmeninu komponentu u sistem. Odmah zamenite blok napajanja u takvomsistemu.

Ukoliko i dalje radite sa starim napajanjem, proverite da li je prljavo i obriite ga od

praine. Blokovi napajanja su dizajnirani tako da vazduh struji kroz njih i hladi ih. Vazduh jetakoe pun raznihestica praine, koje su tee odestica vazduha. Prilikom ubrzanja vazdunestruje kroz ventilator napajanja svaka prepreka je mesto gomilanja oviestica. Ovo je naroitouoljivo kod maina koje se nalaze u prostoriji gde se pui.

Savet.Nemojte putiti u prostoriji sa elektronikom, a naro ito ne sa kompjuterima.Duvanski dim ima mnogo estica pepela, duvana, katrana koje se prosto lepe za sve mogu edelove sistema.

Vazduh kao laki zaobilazi prepreke, ali se "teke"estice praine pod inercijom kreu postaroj putanji, udaraju u prepeku i ostaju "zalepljene" na njoj.

Na vama je da proeteetkicom i usisivaem po ovim delovima i da uklonite svu prainu.Ove gomilice praine, osim to su rune, ometaju normalno hlaenje komponenti. A u napajanjukoje daje i do 200 W ima mnogo toplote koju treba odvesti. Slino je i sa ventilatorima naprocesorima, ali o tome malo kasnije.

Ukoliko niste iskusni u elektronici, nemojte dirati napajanje u smislu popravki. Ali, jouvek ga moete otvoriti (naravno, prethodno iskljuivi kabl iz zida!) i oistiti. To je ionakojedina smislena operacija, s obzirom na cenu novog bloka napajanja.

U mom sluaju rasturio sam sva kuita i izvadio napajanja. Radio sam sa napajanjima vankuita, dok sam testirao komponente.Pazite da vas ne udari struja kada radite saispravlja kim blokom van ku ita. I ne zaboravite da radite na sopstveni rizik.

Kada sam pronaao najstabilnije napajanje ubacio sam ga u najlepe kuite. Kuite jespolja i iznutra prethodno obrisano od praine i prljavtine. Sve prednje plastine maske suizbaene i oprane.

Za pranje se mogu koristiti:rastvor deterdenta za sudove u mlakoj vodi u odnosu 1:5 ili 1:10 (jedan deo deterdenta)etil-alkohol bez primesa acetona ili metil-etil-alkohol (meavina poznata u narodu kao"ivadinovika" :)). Ukoliko koristite "ivadinoviku" obratite panju da je ova kombinacijaotrovna i da treba da izbegavate kontakt sa oima i da je ne pijete!

Plastine maske se vraaju tek kada se ubace svi diskovi i svi ureaji koji ulaze u leite saprednje strane kuita.

Kada operete delove, ukoliko ste koristili vodu, moraete da prebriete suvom krpomdelove, jer se u suprotnom stvara skrama od taloga koji postoji u vodi (pojava u narodu poznatakao hvatanje kamenca). Sreeno napajanje se sada ubacuje u pripremljeno kuite i time jeokonana ova faza sastavljanja maine.

Mati na plo aKada smo izabrali kuite i proverili napajanje na redu je izbor srca sistema - ploe i

procesora. Naravno, izabraemo najbolju moguu kombinaciju. Ovde treba napomenuti jednustvar: sistemi pre 486 najee su imali procesor zalemljen na plou ili ubaen u vrlo specifinopodnoje i nisu predviene izmene, bar ne u smislu 486 i kasnijih procesora. To znai da naraspolaganju imamo gotovu kombinaciju ploa-procesor.


7/21

Kod novijih sistema, procesore moemo izvui sa ploa na posebnu gomilu. Za to moetekoristiti plastina podnoja u kojima se inae isporuuju procesori za ugradnju ili ih moetestaviti na tablu sunera. Pri tome pazite da ne dodirnete noice i da ih ne iskrivite. Procesori suvrlo osetljivi na statiki elektricitet!

U ovom sluaju birao sam izmeu dve 386 ploe. Na kraju sam uzeo onu koja je bila u F3.

Razlog je jednostavan ona druga je izgorela :). Sada je trebalo postaviti memoriju. Imao sam8 modula od po 1 MB na raspolaganju, a samo 4 slota. Naao sam 4 modula koja su ispravna, aostala 4 sam ostavio kao rezervu.

Kada sam dodao memoriju na plou, povezao sam zvunik na nju i umetnuo video kartu.Na raspolaganju su mi bile tri karte: dva Herculesa i jedna SVGA. Izbor je bila najbolja kartakoja je operativna, a to je SVGA karta. Prikljuio sam napajanje na plou i ukljuio tastaturu uodgovarajuu utinicu. Kabl monitora sam prikaio na karticu i startovao ovaj minimalni sistem.

Kada smo kod prikljuenja napajanja na plou, kod AT napajanja imate dva pljosnatakonektora sa po est ica. Obratite panju (iz fundamenta :)) na sledee pravilo:crna ica ide nacrnu. U suprotnom "tata je spalioenku"!

Kod ATX napajanja imate jedan konektor sa 20 ica i ne moe se legalno (nemoj silom,uzmi vei eki) okrenuti naopako. Vodilja je da se rukica okrene prema zubu koji postoji nakonektoru na ploi.

Napajanje se u principu poslednje prikljuuje na plou. Meutim, nekadae vam to bitiprvo toete uraditi, a to je uslovljeno dizajnom ploe. U svakom sluaju, u fazi testiranjanajpre udenite video kartu u odgovarajue podnoje na ploi i prikljuite tastaturu.

Obavezno prikljuite i zvunik. Na PC-ju se koristi zvunik prenika oko 7 cm,


8/21

unutranjeg otpora od 8 i snage 0,5 ili 0,75 W. Najvanija stvar je omski otpor. Ukolikotestirate ispravnost zvunika, treba samo da prikljuite om-metar na zvunik. Zvunik je ispravanukoliko oitate vrednost otpora od oko 8 . Ukoliko je prekinuta ica elektromagneta, otpor jebeskonaan. Snaga zvunika nije bitna, a ni kritina. Na nekim kuitima sam nalazio i zvunikeod 1 W. S obzirom da je ovo tzv. biper ili zvuni monitor, snaga je potpuno nebitna (osim

ukoliko ne elite da vam trei komijauje da imate problema sa konfiguracijom ;).Prikljuenje zvunika je obavezno, jer u prvoj fazi inicijalizacije sistema (pobudaprocesora, ROMipova, on-board kontrolera) nema video signala. Svaka greka se manifestujepreko zvune kombinacije dugih i kratkih tonova. Takoe, ukoliko je video karta neispravna, ovoje jedini nain da dobijete informacije o toku inicijalizacije.

LM, kada ste sve prikljuili (ukljuujui i napajanje), prikljuujete energetski kabl nanapajanje i u zid (u gradsku mreu ili, jednostavno reeno, na 220V). Proverite jo jednom svespojeve i da li ste pravilno prikljuili sve delove minimalnog sistema. Ukljuite napajanje ipratite ta se deava. Ukoliko je sve u redu, sisteme se odazvati jednim kratkim bipom na startui jo jednim na kraju inicijalizacije hardvera. Svaka druga kombinacija zvukova ukazuje naproblem. Naravno, u ovom trenutku treba ignorisati greke tipaHDD Controller Failure i sline,

jer nemamo prikaene disk jedinice, a moda je negde u konfiguraciji prijavljeno postojanjediska.

...

Sr an Stanii, dipl. in. ma,MCP , [email protected]


9/21

Servisiranje starih maina

Pripremio Sr an Stanii

U prolom broju ste imali pilike da pro itate prvi deo ove pri e o servisiranju starihmaina. Tada sam vam opisao detaljno proces rasturanja starih maina, popisaopreme i ponovnog sklapanja, a time i testiranja sistema.

Opisan je postupak pregleda i testiranja napajanja, plo e, procesora, memorije,video karte i zvu nika. Ukoliko je sve kako treba, ovo je minimalni sistem koji semoe startovati i funkcionisati.

Kao serviser, verovatno ete se na i u situaciji da treba da testirate neku mainu,

jer je jedna ili vie komponenti otkazalo. Tada e vam trebati da test maina. Testmainu ete sagraditi od ispravnih komponenti, na na in opisan prolog puta. Samotako moete da otkrijete ta nije u redu, posebno kada kvar jedne komponentenapravi simptome kvara nekog drugog dela sistema.

U ovom delu nastavljam sa pri om i sada emo videti kako da poveete flopi, harddisk i ostale delove u sistem.

Diskovi i kontroleri

Kada se startuje minimalni sistem, imate samo jedan ve i kalkulator naraspolaganju. Nema memorije za trajno smetanje podataka, nema ni ega osim

procesorske jedinice. Zapravo, ne moete da radite sa minimalnim sistemom ni kaosa kalkulatorm, jer vam nije dostupan ni operativni sistem.

Operativni sistem se u itava sa diska ili diskete. Zna i treba nam bar disketnajedinica (ili flopi disk) u sistemu. No, da bismo priklju ili disketnu jedinicu trebanam i kontroler diskova. danas je kontroler napravljen tako da se kao ip pakuje naplo u. Starije generacije maine su imale disk kontrolere kao posebne kartice.

Naravno, sve je po elo pre dvadeset godina. Tada smo imali flopi disk kontroler kaojednu karticu i I/O karticu kao drugu karticu u sistemu. Onda dolaze diskovi isistem zahteva da se u njega ubaci jo jedna kartica, a to je kontroler harddiskova. Tri kartice je zaista mnogo, a kada su po eli da se standardno ugra uju usve maine i kada je IDE standard pobedio stare MFM i RLL standarde, otovren jeput ka integraciji nekoliko funkcija na jednu karticu. Fuzijom I/O karte, flopikontrolera i hard disk kontrolera dobijena je kartica poznata kao multi I/O karta.

IDE je skra enica od Integrated Device Electronics ili Integrisana ElektronikaUre aja. Da bi ovaj koncept bio jasniji, vratimo se malo u prolost.

Stari MFM i RLL diskovi su se prodavali kao komplet disk-kontroler. Disk jednogproizvo a a je imao svoj kontroler tog istog proizvo a a i nije mogao da radi ni najednom drugom, pri tome je disk bio izuzetno "glup" i sve komande i ceo procesrada je bio obavljan na kontroleru.

Pojava Seagate ST 506 standarda je osnova za razvoj IDE specifikacije. Ideja jebila da se napravi kontroler nezavisan od samog ure aja. Time smo dobili da jekontroler standardizovan i da ima skup fuknkcija za komunikaciju sa procesorom,

1


10/21

sa jedne strane, i sa samim diskom, sa druge strane. Deo elektronike za kontrolupisanja- itranja, pozicioniranja glava i sli no je sada na plo ici, na samom disku, ito je ono to predstavlja IDE.

Stare ISA MI/O karte su naj e e imale I/O kartu sa 2 x COM, 1 x LPT i 1 x GAMEport + flopi kontroler za dva diska i hard kontroler za dva diska. Ukoliko biste

ubacili dve kartice i podesili parametre rada, mogli ste da imate 4 x COM, 2 x LPT,2 x GAME port + flopi kontroler + 2 x hard kontroler za dva ure aja, to i nije loakombinacija. To zna i da moete (barem teorijski) priklju iti do etiri eksternamodema, dva tampa a, dva dojstika i do etiri IDE ure aja (uglavnomharddiskove i eventualno CD-ROM).

Iz perpektive od pre desetak godina, ovo je bilo neto fenomenalno, jer ste moglida napravite mini server lokalne mree jeftinom ISA/IDE tehnologijom. Kada bi sereklo server, uvek se mislilo na mainu sa SCSI diskovima visokih performansi i istetakve cene. SCSI diskovi su bili uvek skuplji u odnosu na IDE/EIDE diskove izahtevaju SCSI host adapter. Prednost SCSI ure aja je velika i poti e iz konceptadizajna ure aja.

SCSI ure aji se dizajniraju da rade preko svog adaptera i da vie njih moe da radiparalelno , a da se pri tome ne ometaju u radu. Kod IDE diskova, to nije mogu e.Iako imate utisak da dva diska rade paralelno, oni se smenjuju u radu, tj. kontrolerih naizmei no poziva u relativno kratkim intervalima. IDE/EIDE specifikacija neomogu ava da dva ure aja rade paralelno, ak i na razli itim granama kontrolera.

Ovi intervali se nazivaju PIO modovi. PIO je skra enica od ProgrammableInput/Output. Tih modova ima pet i to:

PIO 0 u intervalima od 600 nsPIO 1 u intervalima od 500 nsPIO 2 u intervalima od 450 nsPIO 3 u intervalima od 240 nsPIO 4 u intervalima od 120 ns

PIO modovi od 0 do 2 su dostupni na svim IDE kontrolerima, dok su modovi 3 i 4nastali kao rezultat ubrzanja sistema kroz EIDE specifikaciju. Tako e, ovi modovine postoje na ISA kontrolerima i rezultat su proirenja komunikacionog opsega naVLB i PCI magistralama, odnosno kontrolerima prika enim na ovu magistralu. Da bise videli efekti ovog ubrzanja, potrebno je da postoji drajver za operativn sistemkoji omogu uje da se iskoriste sve napredne funkcije samog kontrolera.

Svaki kontroler se tretira od strane Windows 95, recimo, kao Standard PCIkontroler ili Standard IDE/EIDE kontroler. Da biste dobili pove anje performansi,mora se aktivirati opcija bus masteringa i brzina rad kontrolera treba da je jednakasistemskoj magistrali.

Bus mastering je termin koji ozna ava sposobnost sistema da ima vie ure aja kojikontroliu magistralu. Standardni AT PC kompatibilac je pravljen tako da mu jeglavna magistrala ISA ili Industry Standard Architecture, sa klokom (brzinom) od 8MHz i irinom od 8/16 bita. Iako postoje verzije na 10 i 12 MHz, one nisu standard.ak mnoge ISA kartice ne e da rade na brzinama preko 10 MHz, a neke suzaklju ane na 8 MHz.

Kod ove magistrale je standard da je kontrolie procesor i svi ure aji na njoj supot injeni njemu. Vrlo brzo je sistemska magistrala (kanal direktne komunikacijeprocesor-memorija) svojom brzinom prvazila brzinu ISA magistrale i eto namauskog grla. Jo kada se doda na to injenica da su diskovi izuzetno spori zbog svojefizikalnosti (mehanika), ovo usporenje je sve vidljivije.

2


11/21

Da bi se dobilo na brzini, disk mora da bude bri kako u pozicioniranju glava, tako iu transferu podataka. Samu mehaniku je teko ubrzati, ali se pove anjem internogbafera moe dobiti na brzini transfera. Ovo pove anje je ipak samo do odre enegranice. Reenje je i da se ne ita samo jedan sektor (ili 512 B) ve cela staza (ilibar jedan deo) od N sektora. To je nazvano block mode ili itanje u bloku. Ovo je

dalo neko ubrzanje.

No, ni itanje velike koli ine podataka ne zna i nita ukoliko se odvija "svakeprestupne godine". Problem je bio i u samoj elektronici diska. Interni kontroler,baziran na Intel i8032 mikoprocesoru, je bio sposoban da komunicira sa diskom izada mu komande svakih 600 ns. Trebalo je neto na tome uraditi. Razvojeminternih kontrolera samih diskova, brzina je smanjena na 500 (ili 83% prvobitnebrzine), a zatim i na 450 ns (ili 75% orginalne brzine). Ove brzine su ipak zna ajnei vidljive u radu.

Da bi se eliminisali negativni efekti sporog mehanizma ili prebacivanja glava sajedne pozicije na drugu, pokuano je sa ubrzanjem komunikacije kroz magistralu.

Brzina od 8 Mhz zna i da komponenta moe da komunicira svakih 125 x 10-9 s ili125 ns. Ukoliko bismo pove ali brzinu na 10 MHz, dobijamo da je vreme ciklusamagistrale 100 ns ili 100 x 10-9 s.

Da vidimo sada kakav je efekat ovog ubrzanja na na sistem. Da bi dva ure ajarazmenila podatke, oba moraju da se sinhronizuju i da su u stanju da obavekomunikaciju. Kontroler dobija podatak, eka jedan ciklus od 125 ns i poziva disk.Interni kontroler diska obradjuje zahtev i alje odgovor za 600 ns. Me utim, kakoje 600 / 125 = 4.8 to zna i da kontroler nije spreman da primi podatak. Kontrolermora da eka jo 0,2 x 125 ns = 25 ns u idealnom slu aju da bi se sinhronizovaosa ostatkom sistema.

Ubrzavanjem komunikacije na 500 ns, dobijamo da disk odgovara posle ta no etiritakta magistrale i da kontroler moe odmah da alje podatke. OK, postoje dodatniperiodi ekanja dok podatak ne do e u kontroler i ne bude spreman za slanje, ali jebitna poenta: nema praznog hoda kao u prvom slu aju.

U tre em slu aju bi se dobilo ekanje od samo 3,6 taktova magistrale i jo 0,4takta praznog hoda.

Ukoliko je takt magistrale neto ve i, pa je samim tim i magistrala bra, ondadobijamo da se sinhronizacija sa najsporijim diskom odvija za est taktova, saneto brim za 5, a sa najbrim diskovima za 4,5. Treba uzeti u obzir da fizikalnostprocesa transfera podataka ipak uzima neko vreme i da treba dodati neko ekstravreme na ovde izra unate periode. Bitno je ista i injenicu da to je disk bri (tomu je elektronika bra), transfer se bre obavlja i kontroler je tim pre spreman zaprebacivanje podataka dalje u sistem.

Razvojem EIDE diskova i kontrolera, vreme reagovanja interne elektronike jesmanjeno drasti no. Ono to je bitno da se uo i je injenica da su sve brzinepodeavane tako da se komunikacija izme u diska i kontrolera vri malo bre negoto je takt standardne ISA magistrale (125 ns).

Prebacivanjem kontrolera na 32-bitne magistrale VLB i PCI, dobili smo mogu nostve eg protoka podataka, ali i mogu nost da kontroler bude bri. Iako je VLBdizajniran na brzine od 25-50 MHz, najbolje se pokazao na 33 MHz. Mnoge VLBkarte ak ni ne rade preko ove brzine. Time dobijamo da kontroler koji radi na 33MHz ima takt od oko 30,3 ns. U najbroj komunikaciji diska i kontrolera dobijamomogu nost da se u tri takta obavi transfer podataka.

3


12/21

Isto pravilo je primenjeno i kod PCI kontrolera. PCI magistrala je po ela sa brzinomod 33 MHz kao baznom. Kasnije je podignuta na 66, zatim 100, pa i 133 MHz.Meutim, no to je ovde bitno je da je odnos brzina sistemske magistrale i PCImagistrale 2:1 (66:33), 3:2 (100:66) ili 1:1 (66:66, 100:100), to je mnogopovoljnije nego recimo 40:8 ili, u boljem slu aju, 40:10, kao kod 386DX40.

Poto smo prebacili kontroler na PCI magistralu i instalirali mu odgovaraju idrajver, aktivirali smo mu napredne osobine. Jedna od njih je i da transferujepodatke bez upliva procesora. injenica da disk kontroler moe da kontroliemagistrtalu podataka i da ak ima vii prioritet u odnosu na procesor je dovela dopojave na ina prenosa podataka koji se naziva UDMA ili Ultra DMA. Iako sli an sapravim DMA transferom, ovaj transfer podataka nije pod kontrolom DMAkontrolera.

Klasi an DMA transfer zna i da neka koli ina podataka X treba dase premesti salokalcije M na lokaciju N u okviru memorije ili sa ure aja U na ure aj V. Klasi anprimer su igre. Zvuk u igrama se prebacuje DMA transferom (mislim na semplove,tj. zvuke igra a. Muzika je neto drugo.) Tada DMA kontroler preuzima magistralu

podataka i adresnu magistralu od procesora, obavi transfer i preda kontroluprocesoru.

Svi bus master ure aji imaju pravo kontrole magistrale. Arbitrator magistrale imaodre ene parametre po kojima odre uje ko ima prioritet i zato. Kada se uporedeCPU i kontroler diskova, kontroler ima prioritet. CPU ma koliko ekao na magistralu,uvek bre zavri posao i eka disk. To moete i sami da proverite. U Windows95/98/NT/2000 probajte da kopirate malo ve u koli inu fajlova i da radite netodrugo. Sistem e se vidno usporiti, jer je najve i procenat vremena uzeo diskkontroler, a procesor kada se izbori.

Dakle, pod UDMA transferom se podrazumeva da kontroler ne radi na brzini ISAkontrolera, ve na brzini magistrale (UDMA1 = 33 MHz, UDMA2 = 66 MHz...).

U ovom tekstu smo prodiskutovali osnovne koncepte diskova i kontrolera, kao ineke standarde. Videli smo ta je PIO, koji su PIO modovi na raspolaganju sa kojimstandardom i ta je to UDMA.

Sr an Stanii , dipl. in. ma, MCP, A+

4
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


13/21

Servisni bilten 4

Servisiranje starih maina (4)

U ovom brojuemo nastaviti sa priom o drajvovima, odnosno svim disk ureajima o kojima nije bilo rei u prolom broju.

Da se podsetimo, u prolom broju smo govorili o harddiskovima i disk kontrolerima. Videli smo ta je IDE/EIDE specifikacija, prodiskutovali smo PIOmodove i UDMA protokole. Danasemo se osvrnuti na tipove kablova, postavljanjemaster/slave pozicije i slino.

Zadnja strana ure ajaNa sledeoj slici je prikazana zadnja strana jednog CD-ROM ureaja. Ovo je

tippian predstavnik EIDE/ATAPI ureaja.

Svi IDE/EIDE ureaji imaju (na slici s desna u levo): utinicu za napajanje (DC power na slici) utinicu IDE interfejsa blok kratkospojnika za odreivanje poloaja u lancu

Kod CD-ROM ureaja imamo jo i analogni i digitalni audio izlaz. Ova dva izlazanisu za sada zanimljiva.

Utinica za struju je tipa molex, znai velika. Ureaju se dovodi +12V za motor i+5V za elektroniku. Crvena ica napajanjauvek ide prema IDE interfejsu.

IDE interfejs je muka utinica sa 40 (etrdeset) iglica. Prva iglica (prvi vodkabla) je uvek okrenuta ka napajanju. Znai crvena ica na kablu se usmerava kanapajanju. Obrtanje IDE kabla ne moe da oteti ureaj, ali gaini neupotrebljivim.Greka se dijagnosticira prilikom podizanja sistema porukomHDD controler failure iliHarddsik C: failure .

Ukoliko dodje do ovoga, iskljuite kompjuter i okrenite IDE kabl. Ukoliko je kablispravno ukljuen na samom ureaju, proverite kraj na kontroleru. Ukoliko se i daljebude javljala greka, proverite sam kabl, elektroniku diska i sam kontroler.

Kabl proverite tako toete prikaiti novi kabl umesto postojeeg. Drugi nain jeda na test maini prikaite ovaj kabl i isprobate njegovu funkcionalnost. Deava se da naizgled ispravan kabl ima greku u spojevima u nekom konektoru i da je neupotebljiv.

Elektroniku diska proveravate na slian nain kao i kabl. Disk prikaite na testmainu, na kojoj bi trebalo da je tip diska u BIOS-u podeen naAUTO. Ukoliko se testmaina startuje sa ovim diskom, onda je problem u kontroleru ili kablu na maini kojuradite.


14/21

Sam kontroler testirate tako to iskljuite kontroler ugraen na plou i ubaciteMulti I/O kartu. Preko ovog, eksternog, kontrolera prikaite disk i startujte sistem.Ukoliko su disk i kontroler ispravni, sisteme se startovati bez problema. Time moeteutvrditi da li je problem u internom kontroleru.

Deava se da doe do otkaza ovog kontrolera. S obzirom da je cela I/O kartica unjemu, morate da se odreknete naprednih mogunosti i vratite se na 16-bitni ISAkontroler, ukoliko je to mogue. Nove PII/PIII ploe (bez obzira da li je za Intel iliAMD procesor), imaju samo PCI slotove i na njima nije mogue koristiti eksternikontroler. Svaki otkaz u integrisanoj elektronici znai zamenu matine ploe.

Blok kratkospojnika za odreivanje poloaja diska u lancu ima najee est iglicaili tri poloaja. Kapica kratkospojnika se postavlja na jedan od tih parova i timeodreuje poloaj diska u lancu.

Kod IDE/EIDE diskova moete da podesite tri poloaja: master, slave ili cable select.

Kada se posmatra IDE kabl, uoava se da na njemu postoje tri utikaa sa po 40rupa (na UDMA kablovima ima 80 ica, ali i dalje 40 rupa na utikaima). Srednji utika je uvek pomeren od sredine na jednu stranu. Ta kraa strana je ona koja se okree premadiskovima.

Sada, BIOS prepoznaje disk koji je prikaen na utinicu dalju od kontrolera kaoprimarni disk na toj grani. To je omogueno tako to jedna od ica ide samo do srednjegkonektora. Ukoliko se ureaj odazove na tom kanalu, onda je nakaen na sekundarnupoziciju, odnosno na srednju utinicu.

Ukoliko ostavite da BIOS sam prepoznaje ureaje kao primarni ili sekundarni,onda je za to potrebno da postavite kratkospojnik na poziciju CS (skraeno odCableSelect ).

Meutim, mogue je naterati ureaj da bude kao primarni ili sekundarni na grani,ak i ako nije prikaen na odgovarajuem mestu. To znai da je mogue prikaiti master ureaj na srednju utinicu.

Ovde mora da se da jedna ograda. Ovo sve to je navedeno u principufunkcionie. No, na starim sistemima postoji mogunost da ovo nee da radi.Jednostavno, postoji neki problem na nivou BIOS-a koji ne dozvoljava damaster ureajbude na srednjoj utinici.

Povezivanje dva IDE ure aja

Dva IDE ureaja se mogu prikaiti na jednu granu,ak i ako nisu istog tipa. Poredharddiska, to moe biti CD-ROM, ZIP ureaj ili CD pisa. Teoretski se mogu prikaitibilo koja dva ureaja paralelno.

U praksi to ne mora uvek da bude tako. Deava se da dva harddiska,ak istogproizvoaa, nee da rade na istom kablu. Reenje je u prikljuenju svakog diska nadrugi kabl, a time i drugu granu kontrolera.

Neki standardni nain rada je da se na primarnu granu uvek kai prvi harddisk.CD-ROM se moe nakaiti i kaoslave ureaj na istu granu, za ta je i predvien apriori. Meutim, dok se harddisk moe inicirati i UDMA modu, CD-ROM najee nemoe da radi bre od PIO-4 moda. Ista stvar je i sa ZIP ureajem.

Zato treba prikaiti ove ureaje na sekundarnu granu kontrolera, jer se timepraktino rastereuje primarni kontroler (primarna grana) za rad sa harddiskom. Pri tomje potpuno svejedno da lie neki od ovih ureaja biti prikaen kaomaster ili slave .


15/21

Skoro ni uz jednu plou (ili bolje rei, uz retko koju plou) neete danas dobitidva IDE kabla. Najee dobijete samo jedan IDE kabl i jedan flopi trakasti kabl.Ukoliko vam treba dodatni kabl, moraete da ga dokupite.ak iako kupujete CD-ROM,neete dobiti IDE kabl uz njega (tj. retko je nai na CD-ROM pack, u kojem stiu CD-ROM, disketa sa drajverima, audio-kabli. raf ii, uputstvo i IDE kabl).

Najpre treba da vidite koliko imate IDE ureaja. Zatim planirajte kakoete ihprikaiti. Moj predlog je sledei:ureaj

pozicijaharddisk

primarna grana-master IOmega ZIP interni

sekundarna grana-master CD-ROM


16/21

sekundarna grana-slave


17/21

Ukoliko nemate drugi IDE kabli, a kaite samo harddisk i CD-ROM, CD-ROM

e biti na pozicijiprimarna grana-slave . Mogue je praviti i drugaije kombinacije, uzavisnosti od duine kablova, poloaja ureaja u kuitu i sluino.

Kada ste se odluili za raspored ureaja, napravite skicu u svojoj radnoj belenici.Zatim, na svakom ureaju postavite kratkospojnik u odgovarajui poloaj. Iako moeteda opstavite sve ureaju u poloajCable Select , deava se da se dva ureaja takoblokiraju meusobno. Zato je najbolje da ih postavite u odgovarajue master ili slave poloaje i onda prikljuite.

Najpre prikljuite trakaste kablove za podatke, a potom napajanje. Svi IDEdiskovi koristemolex konektore za napajanje. Ukoliko nemate dovoljno slobodnihkonektora, moraete da postavite razdelnik napajanja.

CD-Audio izlaz Ukoliko elite da CD-ROM ureaj korisitite i kao audio ureaj, potrebno je da

spojite izlaz za audio sa ulazom na zvunoj kartici. Izlaz moe biti analogni ili digitalni.Najvie se koristi analogni izlaz.

Za to se koristi poseban kabli sa tri ice. Iako moete da napravite ovaj kabli,danas je mogue nai ove kablie kao posebne delove. Ovo je bitno ukoliko niste dobilikabli ni uz karticu, ni uz CD-ROM.

Svaki CD ima isti oblik izlaznog konktora, samoje bitno kako su izvedeni signali.Postoje sledee opcije: LGGR LGRG GLGR

gde je L - levi kanal, R - desni kanal, a G - je nula (ili masa).Proverite ovo pre nego to ugradite CD-ROM. U zavisnosti od ovoga trebaprikljuiti audiokabli na odgovarajui konektor na kartici. Ukoliko ne postavite dobroaudiokabli, ili neete nitauti kada pustite audio CD, ilie raditi samo jedan kanal.Promenom konektoraete reiti ovaj problem.

Ukoliko nemate zvunu karticu, moete prikljuiti slualice ili male zvunike nakonektor za slualice sa prednje strane ureaja.

RezimeU ovom broju smo se osvrnuli na nain povezivanja IDE ureaja u jednom

sistemu imaster/slave odnos dva ureaja na jednoj grani. Svi IDE ureaji su podloniovom sistemu povezivanja, s tim to EIDE/ATAPI ureaji imaju bolju sposobnostmeusobnog povezivanja.

U principu, trebalo bi da razdvojimo harddisk i CD-ROM na dve grane kontrolera,kada god je to mogue.

Kabl za podatke je plosnati, trakasti kabl, sive boje sa tri konektora. Svakikonektor ima 40 rupa. Standarni IDE kabl ima 40, a UDMA kabl ima 80 ica (vodova).Jedan vod je obojen crveno i to je prvi vod, koji se uvek okree prema napajanju.

Svaki (E)IDE ureaj treba postaviti preko kratkospojnika u odgovarajui nainrada, bilo kaomaster , bilo kaoslave . Mogue je postaviti ih i uCable select mod, kadaBIOS sam odreuje koji je ureaj na kojoj poziciji. Kod starih BIOS-a moe da se desida ovaj nain omane.

Takoe, moe da se desi da sva ureaja, najee harddiskovi, nee da rade kada


18/21

su prikaeni na istu granu kontrolera. Tada ih morate prikaiti na razliite granekontrolera.

...

Sr an Stanii, dipl. in. ma,MCP , [email protected]


19/21

Servisni bilten 5

Problem sa CD-ROM ure ajem

U ovom broju emo se pozabaviti problemom jednog itaoca sa CD-ROM-om.Od slede eg broja emo zapo eti seriju tekstova o podeavanju BIOS-a.

Nedavno sam dobio pismo jednog itaoca u kome je napisano slede e:

Radi se o CD ROM-u, nemam nikakvog pristupa mada ga sistem prepozna tokomucitavanja.

U kartici Systems (Device manager) sve izgleda u redu, te javlja da isti radipropisno.

Kada hocu da pristupim istom javlja mi upozorenje (sa crvenim krugom i X

unutra) D:\ is not accessible.The device is not ready.

Iako nije navedeno dosta podataka, pokua u da razreim misteriju doti nogureaja.

Moram odmah da ukaem na injenicu da ovde nema podataka o tome koji jeoperativni sistem u pitanju, zatim ne znamo hardversku konfiguraciju, tip CD-ROMureaja, starost, uslove eksploatacije...

Na osnovu dosadanjeg iskustva u radu sa CD-ROM ure ajima, prvo to mi padana pamet je da je sam CD-ROM neispravan. Na alost, nije mi poznato da li je i kolikotaj CD radio.

Potencijalni uzroci problemaUkoliko do e do kvara na elektronici ure aja, CD se prijavljuje u BIOS-u

prilikom startovanja sistema. BIOS ionako ne kontrolie ispravnost ure aja, ve njegovuprisutnost. Imao sam slu aj nekoliko CD-ROM ure aja koji se sasvim regularnoodazovu BIOS-u u POST fazi, ak se u ita i drajver za njih. Me utim, prilikompokuaja pristupa ure aju, dobija se poruka da je disk nedostupan. Iz MS-DOS-a je toobino poruka:

CDR 101: Drive not readyMoe da se desi i da je CD samo zaprljan, ali toliko mu je prljava glava, da ne

moe da o ita CD u ure aju. ienje CD-a posebnim diskom namenjenim za to iliotvaranjem ure aja se preporu uje u svakom slu aju.

Uzrok moe da bude i u IDE kablu, to uopte nije redak slu aj. Naravno, manjeje verovatno da je kabl problemati an, ukoliko je disk radio pre toga.

Postoji i mogu nost da je kontroler diskova pokvaren (narodski re eno "crk'o"). Utom slu aju je jedini lek ubacivanje drugog (eksternog) kontrolera, ukoliko je originalnikontroler na plo i.

Kod Windows 9x operativnih sistema se deava da tokom vremena sistemjednostavno pobrljavi. esta instaliranja, deinstaliranja, izmene registry baze i sli noumanjuju stabilnost sistema. Za proveru ovog uzroka je potrebno uraditi slede e.

Otvorite Device Manager i prona ete grupu harddisk controllers . Kliknite na [+]

ispred nje i dobi ete spisak svih kontrolera koji postoje u sistemu. Ukoliko je kontroler ozna en kao Intel 82371AB/EB Bus Master controller , trebalo bi proveriti da li su mu


20/21

oba podkontrolera aktivirana. To su Primary i Secondary Controller (Dual FIFO) .esto se deava da usled neke interne greeke do e do brisanja klju a ili drajvera zasekundarnu granu, ime CD i svi ostali ure aji na sekundarnoj grani postajuneupotrebljivi.

Ovde dolazimo i do pitanja mati ne plo e i rasporeda ka enja ure aja na grane

kontrolera, zatim da li je bilo promene u konfiguraciji i sli no. S obzirom da nijenaglaeno da je skoro ita menjano, moemo zaklju iti da je CD-ROM ranije radiouovoj konfiguraciji.

Provera ispravnosti na nivou BIOS-aPrva stvar koju treba uraditi je da se o isti glava CD-ROM ure aja. Najpre bi

trebalo probati sa specijalnimCD-om za ienje glava. Ovaj CD mora da ima etkicuna koju se kane alkohol i zatim se CD ubaci u ure aj. Sada treba pokrenuti CD na nekinain, bilo preko njegovog programa , bilo iz DOS prompta iz nekog CD Playera..

Ukoliko nije mogu e startovati ovaj CD, onda treba pristupiti mehani komienju. Izvadi se CD-ROM ure aj, paljivo se otvori i zatim se alkoholom i tapi emoisti glava ure aja. Pazite da koli ina alkohola bude minimalna, jer u suprotnom moeda do e do podlivanja alkohola ispod so iva, ime ure aj postaje neupotrebljiv.

Nakon ienja ure aja, treba prekontrolisati vodove za napajanje i poloajtrakastog kabla. Po potrebi, zameniti trakasti (IDE) kabl drugim. Proveriti da li je dobropodeen kratkospojnik za master/slave poloaj.

Nakon vizuelnog i mehani kog podeavanja, moete uklju iti kompjuter. BIOS bitrebalo da prepozna CD i da kae gde je priklju en: primarna ili sekundarna grana,master ili slave. Nakon indentifikacije diskova, zaustavite podizanje sistema tasterom[PAUSE] i zapiite konfiguraciju diskova. Pogledajte i verziju BIOS-a, mada je mala

ansa da je tu problem. Sa [ENTER] nastavite proces podizanja sistema.Trebalo bi da zaustavite sistem kada se na ekranu pojavi tabela sa konfiguracjomsistema i da proverite PIO i UDMA modove za diskove. CD bi treblo da radio u PIO-3ili PIO-4 modu, a ne u UDMA modu. Ovo moete podesiti iz BIOS-a.

Provera na nivou DOS-aFazu u itavanja operativnog sistema treba odraditi sa boot diskete, koja ima na

sebi drajver za CD-ROM ure aj. Dok se sistem podie do komandnog prompta,posmatraje poruke koje dobijate na ekranu. Izme u ostalog, vide ete i pod kojimslovom je prijavljen CD.

Ubacite neki data CD u ure aj. Preporu ujem da ubacite neki industrijski rezani(srebrni) CD. Sada otkucajte komandu:

dir X: /sgde je X: oznaka CD ure aja (verovatno D: ili E:, ukoliko imate jednu, odnsno

dve, particije na harddisku). Ukoliko dobijete spisak fajlova sa CD-a, ure aj je ispravani funkcionalan, a greka je u Windows delu. Ukoliko dobijete poruku da je Drive not ready , bez mogu nosti da je otklonite, onda je CD najverovatnije neispravan i samimtim neupotrebljiv.

U slu aju da se greka pojavi, probajte da ponovo o istite CD-ROM ure aj.Ukoliko nekoliko uzatopnih pokuaja ienje ne daje rezultate, moda bi trebalopokuati sa poja anjem struje u glavi itaa. Me utim, ova operacija je rizi na, jer setelovanje mora uraditi pri otvorenom ure aju koji radi, a tada ste izloeni laserskomsnopu.


21/21

Provera na nivou Windows-aUkolko ste proli DOS fazu testiranja uspeno, moete pre i na Windows fazu

testiranja. Podignite Windows u Safe Mode (pritisnite [F5] na startu, pre nego to seiscrta logo). Otvorite Device Manager . Na ite Harddisk Controllers i obriite sveureaje ove klase. Tako e, obriite sve ure aje klase CD-ROM .

Restartujte Windows i prilikom podizanja, sistem mora sam da prepozna sveureaje koji su prika eni. Kada prepozna i CD-ROM, moete pre i na test.

Prva provera je da li je CD prijavljen korektno. Ukoliko nema ute zvezdice ilicrvenog X, ure aj je korektno prijavljen. Sada ubacite neki CD u ure aj. Ista pri a vaikao u prvom slu aju. Trebalo bi da ubacite neki industrijski rezani CD.

Ukoliko moete da otvorite sadraj CD-a, bilo kao podatke, bilo kao muziku, CDje ispravno povezan. U suprotnom, postoji problem sa Windows drajverom.

Potencijali problem moe biti u samom CD drajveru. Uz Windows dolazi drajver za ATAPI ure aje. Ukoliko CD nije ATAPI kompatibilan 100%, iskrsnu e problem uradu. Tada je jedino reenje da odete na sajt proizvo aa i prona ete oficijelno reenje.

Ukoliko proizvo a nema svoje drajvere, morate da idete na opciju real-mode drajvera, koje pozivate iz CONFIG .SYS fajla sa komandom:

device = [putanja do fajla]\CDROMDRV.SYS /D:MSCD001gde je CDROMDRV naziv drajvera, a parametar /D se uvek navodi. Naj ei

oblik je sa opcijom MSCD001, mada proizvo a moe da navede neki drugi parametar.Ukoliko nemate drajver za va model, moe da poslui neki generi ki IDE

drajver, recimo Mitsumijev. CONFIG.SYS ne postoji, osim ukoliko ga niste vi ranijenapravili. Moete ga napraviti iz NOTEPAD-a.

Ukoliko CD proradi posle toga, reili ste se svih muka, uz neto slabije

performanse sistema. Potencijalno reenje kod novijih modela je i update ROM-asamog ure aja. Pogledajte na sajtu proizvo aa da li ima neto o ovome.Potencijalni problem je i bus master dreajver za disk kontroler. Na nekim

mainama instalacija ovog drajvera degradira performanse. Tako e, treba instalirati iposlednji service pack za ure aje mati ne plo e (Intel INF patch, VIA 4in1...).

Sr an Stanii , dipl. in. ma, MCP , [email protected]

Documents

CET - Servisiranje - kurs