Click here to load reader

CENTRALNI INTERVJU PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ ... ... ujka Vasa (uz sugestije Pere Kalenića). Maturska svedočanstva, državna služba, sti - pen dija, koncesija i penzija, pravo na

  • View
    7

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of CENTRALNI INTERVJU PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ ... ... ujka Vasa (uz sugestije Pere Kalenića)....

  • Maša Stokić: Podgrevanje javnosti Aleksandar Milosavljević: Ispod i iznad ravne linije života Gorčin Stojanović: Teatar poharanog fundusa Dr Aleksandar Dunđerović: Vi ste još uvek u tranziciji (2. deo)

    Mini teme: Konkursi za dramski tekst: Izvođenje kao nagrada Kosovski teatar: Ana Tasić: Patriotizam pod lupom Filip Vujošević: Besmislene barijere – Doruntina Baša

    O statusu samostalnog dramskog umetnika

    Za Ludus govore: Vanja Ejdus, Krista Vago, Milena Pavlović Čučilović, Snježana Banović, Džulija Varli, Zoran Karajić, Miodrag Pejković, Selimir Radulović, Stevan Bodroža, Hadi Kurić, Zijah Sokolović, Hazim Begagić

    Za Ludus pišu: Jelena Bogavac, Milica Kralj, Ana Tasić, dr Aleksandar Dunđerović, Žanko Tomić, Božidar Mandić, Jovan Ćirilov, Milan Mihailović Caci, Miroljub Mijatović

    IN MEMORIAM Mlađa Veselinović, Josif Tatić, Tanja Petrović, Vera Crvenčanin Kulenović

    Tema broja: TEATAR OPUSTOŠENOG FUNDUSA

    P O Z O R I Š N E N O V I N E B R O J 1 8 9 - 1 9 0 J A N U A R / F E B R U A R 2 0 1 3 . G O D I N A X X I C E N A 1 0 0 D I N A R A

    CENTRALNI INTERVJU PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ

    28. laureat Nagrade „Dobričin prsten“: SLOBODA IZBORA

  • 2LUDUS 189-190Lu

    Stvari se ovde (opet) dešavaju kao kodNušića. Proverite, uzmite bilo kojunjegovu ko mediju, recimo „Gospođu ministarku”, pa ćete videti.

    U Srbiji ponovo padaju vlade, a čarši- jom se rastrčao usplahireni Pe ra pisar. Zbunjeni poslužitelji raz nih ministarstava žure po cilindre, nesigurni da li je adresa na koju su ih poslali prava i konačna (ili će odlu- ka o imenovanju po ko zna koji put biti promenjena, a samim tim i destinacija na

    kojoj valja tražiti cilindar). Izjave zvanični- ka nalik su onima koje je komotno mogla da formuliše gospođa Popović, i to pre no što joj je prag prvi put prekoračio iskusni Ninković. Kadrovska rešenja i imenovanja ovih dana pa daju s neba kao da su kreirana u Živkinom novouspostavljenom salonu, tokom soarea na kojem je zapisnik vodio ujka Vasa (uz sugestije Pere Kalenića). Maturska svedočanstva, državna služba, sti - pen dija, koncesija i penzija, pravo na razvod

    Umesto uvodnika

    Maša Stokić

    Da li živimo u vremenu zamenjenihteza: u svakodnevici, društveno-poli-tičkom životu, smernicama u kulturi (pa i teatru, logično)? Ružičaste naočare odavno su skinute – posle „poleta” početkom milenijuma, kada su teatri renovirani, napi- san nacrt Zakona o pozorištu, honorari poče- li da dobijaju obrise „naknade” od koje bi i moglo da se živi (ne samo preživljava), produkcije barem jedared u sezoni bile opre- mane kako dolikuje – poslednjih nekoliko godina postaje jasna razmera privida u koji smo tada ulagali nade. Fasade su već počele da se ljušte, nove stolice da škripe, a popunje- ni fundusi i magacini da se prazne – na uštrb novih predstava. Naše teatarsko Potemkino- vo selo pokazuje kvalitet kulisa od kojih je napravljeno. Po Ugovoru više ne da ne može da se opstane, nego je teško uopšte doći do njih, tačnije do posla. Ružičaste naočare zamenjene su onima iz Adamsovog „Vodiča za autostopere kroz galaksiju” – naočarima za opasnost. Takvi „cvikeri” zatamnjuju se u zavisnosti od stepena opasnosti do nemoguć- nosti razaznavanja bilo čega. Tako je lakše – ne znate šta će da vas snađe. Lakše je živeti u mraku. Naravno, da bi funkcionisale – potre- bno je stvoriti utisak velikog problema, esen- cijalne opasnosti. Zato je nastupilo vreme zamene teza: skandali se prave tamo gde ih nema, na račun osvajanja jeftinih poena, više nego ikad politička batina lomi se na teatar- skim leđima, a dizanje „mnogo buke ni oko čega” postalo je suštinsko: za podgrevanje javnosti da se u domaćem pozorištu ipak nešto dešava, a da se ne zapitamo zašto je produkcija smanjena, zbog čega se profesije poput scenografa, dramaturga, kompozitora

    – gase, kako je moguće da teatrima i institu- cijama upravljaju ljudi bez dana iskustva ili dokazano neuspešni, a da uspešne smenjuju po ćefu...

    Kako drugačije objasniti neprestano „talasanje”, bez suštinskih pomaka. Nacio- nalni savet za kulturu usvojio je u decembru prošle godine Prioritete delovanja u kulturi za period od 2013. do 2017. godine. Istovre- meno, pored oblasti reprezentativnih umet- ničkih udruženja i institucije samostalnog umetnika, u kojoj bi što pre trebalo urediti nesređene odnose, posebno je istaknuta potreba što ranijeg donošenja Zakona o pozorištu. U poslednjim decenijama posto- jalo je nekoliko nacrta koji su se tom obla- šću bavili, ali iz različitih razloga nijedan nije zaživeo u formi usvojenog zakonskog akta. Tada je Egon Savin, član Nacionalnog saveta sa kulturu, obrazložio ovu inicijati- vu: „Pre svega, želja nam je da sačuvamo pozorišna materijalna dobra od promene namene, da sačuvamo zgrade. Da predupre- dimo ono što se danas događa, posebno u unutrašnjosti, gde programa ponekad nema i gde se zgradama pozorišta lako menja svrha korišćenja. Osim toga, reč je i o reor- ganizaciji, odnosno prelasku na rad po ugovoru. Iako smo mišljenja da treba da postoji jedna nacionalna institucija sa stal- nim ansamblom, trebalo bi generalno proši- riti broj saradnika i članova koji bi bili anga- žovani na ugovor po poslu, a da samo mali broj neophodnih bude na stalnom ličnom dohotku. Ne manje važno, a sad je pravi trenutak, jeste definisati način zapošljava- nja rukovodećeg kadra. Predlog je da se direktori zapošljavaju preko konkursa, a ne da ih postavlja ministar. U suprotnom, imamo situaciju da su rukovodioci često nekompetentni za posao koji bi trebalo da obavljaju. A taj posao veoma je kompleksan i potrebni su rezultati u radu koje mnogi nemaju. Verovali ili ne, situacija sa finansi- jama je takva da nijedno pozorište trenutno ne zna koliko će tačno imati premijera u narednoj godini, dok neki ne znaju ni da li će imati novca za tekuće održavanje. Kao što ćemo predložiti jasno regulisanje obaveza onih koji u pozorištima rade, red je da postoji napismeno ono što institucija koja je osnivač jednostavno mora da ispuni. Jedino u tom slučaju imamo na šta da se pozivamo kada se ono što u zakonu bude pisalo ne ispunjava”, rekao je Savin. Tada je i najavlje- no da će u narednih mesec dana biti formi- rana radna grupa, da bi se na novom sastan- ku Nacionalnog saveta za kulturu izašlo sa konkretnim predlogom imena članova.

    Protekla tri meseca – „ni pisma, ni razglednice” od radne grupe. Ali, zato... U kulturi Srbije vladaju velika zapuštenost, autizam i mešavina nezainteresovanosti i besparice, ocenio je u januaru Savetnik za kulturu predsednika Srbije i predsednik UO Narodnog pozorišta, dramski pisac Rado- slav Pavlović. „Ovo je vreme mirovanja, vreme u kome još nisu prepoznate ideje sa kojima treba oživeti naredni period i nisu

    formulisana osnovna pitanja - kakva je kultura, kome je namenjena”, rekao je Pavlo- vić, tada, u intervjuu Tanjugu i naglasio da su ljudi ti koji pokreću stvari. „Da bi se pokrenule stvari, potrebna je mešavina ljudi sa idejama i logična, jednostavna i jeftina organizacija. Kada to spojimo, možemo da govorimo o laganom kretanju kulture unapred”, smatra Pavlović. „U kulturi je uvek malo para, ali je važnije pitanje da li se te pare troše ili se bacaju kroz prozor”, rekao je on komentarišući mali budžet za kulturu. Predviđenih 0,6 posto budžeta „premalo”, ali, kaže, nije primetio da su kulturni radni- ci podigli zbog toga veliku buku, jer su, uveren je, nezainteresovani i ne bave se svojim poslom. Pavlović smatra da je za „razmrdavanje” situacije u kulturi najpre potrebno doneti nov Zakon o radu, „jer nije isto igrati Juliju i raditi u opštini”. Pored Zakona o radu, za kulturu Srbije potrebno je donošenje Zakona o donatorstvu i mece- nama i, kada je reč o pozorištima, sistem koji će stimulisati privatna pozorišta. „Naš posao je avantura. Onaj ko hoće da bude dramski pisac, glumac, da fascinira ljude, mora da shvati da je umetnost tržišna, konkurentna i prolazna”, poručio je Pavlo- vić.

    Umesto radne grupe, nacrta Zakona, izmena i dopuna postojećih, bilo kakvih konkretnih poteza – u februaru je vođena „javna” rasprava oko statusa institucija od nacionalnog značaja. Vladina komisija za dodelu statusa od nacionalnog značaja insti- tucijama kulture na svoj spisak nije stavila ni Jugoslovensko dramsko pozorište, ni Atelje 212. Nezvanično se čulo da je, kada je o Jugoslovenskom dramskom reč, Komisija smatrala da taj teatar mora da promeni ime, da bi eventualno mogao dobiti status usta- nove od nacionalnog značaja. Nastala je burna polemika, komentari, zgražanje. V.d. direktora Jugoslovenskog dramskog pozo- rišta Tamara Vučković izjavila je tada Tanju- gu da je polemika oko imena teatra nepo- trebna, ističući da JDP ima kvalitet za status ustanove od nacionalnog značaja, kao i podršku Ministarstva kulture Srbije za svoj rad. V.d. direktorka je ocenila da je „podi- gnuta tema u javnosti kojoj uopšte nije ni mesto ni vreme. Ne mislim da je to neka strategija, samo što ovakvi pojedinačni iska- zi otvaraju raspravu ko stoji iza toga, koja stranka, ministarstvo, da li Vlada... Svako od nas ima pravo na svoje mišljenje, ali ovakvi ispadi samo doprinose daljim pode- lama u našem društvu, što nam nije potre- bno”, izjavila je ona. Ipak, „Nacionalni savet za kulturu Savet je odlučio da predloži Mini- starstvu za kulturu da, pored postojećeg spiska koji je dala vladina komisija, razmo- tri još 11 naših predloga za status institucija od nacionalnog značaja”, rekao je Tanjugu član Saveta, reditelj Egon Savin. Uvršteni su, između ostalih, Jugoslovensko drams