arls Bukovski

HOLIVUD

bojana888

Ovo je knjievno delo i svaka slinost sa ivim ili mrtvim osobama

sasvim je sluajna itd.

1Posle nekoliko dana javio se Pinot. Hoe da tera dalje sa scenariom, rekao je. Zato ne

svratimo do njega?

I tako smo dobili adresu, seli u vagena i krenuli ka Marini del Rej. Nepoznata

teritorija.

Onda smo se stvorili u luci, vozili smo pored brodova. Najvie je bilo jedrilica, i ljudi

su se muvali po palubama. Svi su bili u nekoj odei za jedrenje, nosili su mornarske kape i

naoare za sunce. Veina njih je, oigledno, izbegla rvanj svakodnevice. Nikad nisu upali u

taj rvanj i nikad nee. Takva je nagrada Izabranima u zemlji slobodnih. Na neki nain,

izgledali su mi kao budale. Naravno, ja nisam postojao ak ni u njihovim mislima.

Skrenuli smo desno, dalje od keja, i vozili mimo ulica nanizanih po abecedi, cifrastih

naziva. Nali smo ulicu, skrenuli levo, nali broj, parkirali. Pesak je dopirao do nas, a okean

bio dovoljno blizu da ga vidi i dovoljno daleko da si bezbedan. Pesak kao da je bio istiji od

drugog peska, voda kao da je bila plavlja, a povetarac neniji.

Eto, rekao sam Sari, stigli smo u predvorje smrti. Dua mi pati.

Kad e prestati da brine za svoju duu? rekla je Sara.

Nije bilo potrebno zakljuavati vagena. Ja sam bio jedini koji moe da ga pokrene.

Stigli smo pred vrata. Kucao sam.

Otvorio je neki visoki vitki istanani tip, sav je vonjao na umetnost. Lepo se videlo

kako je roen da Stvara, da Stvara velika dela, sasvim nesputano, nikad kinjen tako triavim

stvarima kao to su zubobolja, sumnja u sebe, maleroznost. Jedan od onih to izgledaju kao

genije. Ja izgledam kao pera sudova, pa me takvi esto deprimiraju.

Doli smo da pokupimo prljav ve, rekao sam.

Ne obraajte panju na njega, rekla je Sara. Pinot nas je pozvao da svratimo.

Odista? rekao je dentlmen. Samo izvolite...

Poli smo za njim i njegovim zejim dupencetom. Onda je zastao, pod nekim

posebnim uglom, sladak je bio, i izdeklamovao preko levog ramena, kao da itav svet slua

njegovu istananu frazu: Odoh sad po moju VOTKU!

Otperjao je u kuhinju.

on ga je pomenuo preksino, rekla je Sara. To je Pol Renoar. Pie opere, a radi i

novu formu, opera-film. Vrlo avangardno.

Neka je on i genije, samo da me ne gnjavi.

Izai vie iz defanzive! Nije svako kao ti!

Znam. To je njihov problem.

Gro tvoje snage je u tome to se svega plai.

Voleo bih da sam ja to rekao.

Pol se vratio sa svojim piem. Dobro je izgledalo. U ai je bilo ak i pare limuna

koje je meao tapiem. tapi za koktele. Otmeno, nema ta.

Pole, upitao sam, ima li tamo jo nekog pia?

O, pardon, rekao je. Samo se posluite, molim vas!

Na juri sam upao u kuhinju, praen lupkanjem Sarinih tiklica. Flae na sve strane.

Dok smo se troumili, otvorio sam pivo.

Bolje da preskoimo estinu, predloila je moja dobra vila. Zna na ta se napravi

od toga.

Vai. Idemo na vino.

Naao sam vadiep i uzeo bocu lepog crnjaka.

Oboje smo otpili po solidan gutljaj. Onda smo ponovo napunili ae i izali iz kuhinje.

U jednom periodu predstavljao sam Saru i sebe kao Zeldu i Skota,1 ali njoj je to smetalo, jer

joj se nije dopalo kako je Zelda zavrila. A ja nisam voleo ono to je Skot pisao. I tako smo

pogubili smisao za humor.

Pol Renoar je stajao kraj velikog prozora i motrio Tihi okean. on kasni, obratio se

prozom i okeanu, ali rekao mi je da vam kaem kako se odmah vraa i moli vas da

1 Re je o piscu F. Skotu Ficderaldu i njegovoj eni Zeldi, koja je zavrila u ludnici. Prev.

priekate.

Dobro, lafe...

Sara i ja smo posedali s piem. Gledali smo pravo u zeje dupence. On je gledao u

okean. Kao da je sanjario. Kinaski, rekao je, itao sam dosta vaih knjiga. Sjajne stvari.

Odista dobro piete...

Hvala. Ali mi znamo ko je stvarno najbolji. Ti si najbolji.

Odista? rekao je, i dalje motrei okean. To je jako, jako lepo od vas to to...

shvatate...

Vrata su se otvorila i ula je devojka duge crne kose. Sledeeg trenutka ve je bila

opruena na gornjem delu sofe, kao maka. Ja sam Popi, rekla je, sa etiri p.

Krenuo sam po starom: Mi smo Skot i Zelda.

Ne lupetaj! rekla je Sara.

Rekao sam naa prava imena.

Pol se okrenuo od okeana.

Popi je jedan od sponzora vaeg scenarija.

Nisam jo ni re napisao, rekao sam.

Napisaete...

Hoe li, molim te? pogledao sam ka Sari i podigao praznu au.

Sara je bila srce. Ponela je au. Znala je da u, ako odem tamo, odmah da se bacim

na neke flae i postanem zloa.

Kasnije, saznao sam da je drugo Poppppino ime Princeza iz Brazila. I da je za poetak

uloila deset hiljada. Skromno. Ali dovoljno za kiriju i pie.

Princeza me pogledala iz svoje maje poze na sofi.

itala sam vae knjige. Ba ste duhovit.

Hvala.

Onda sam pogledao ka Polu. Ej, lafe, uje li ti ovo? Duhovit sam!

Odista, rekao je, zasluujete odreeno mesto...

Ponovo je otperjao u kuhinju dok se Sara mimoilazila s njim, nosei nam pia. Sela je

pored mene, pa sam otpio gutljaj.

Onda mi je sinulo kako bih jednostavno mogao da blefiram sa scenariom i mesecima

ladim muda u Marini del Rej, ikajui dobra pia. Pre nego to sam stigao da razradim tu

ideju, vrata se otvorie i pojavio se on Pinot.

O, svratili smo!

Odista, rekao sam.

Mislim da sam naao producenta! Ostaje samo da napie.

Trebae moda par meseci.

Ma naravno...

Onda se Pol vratio. Nosio je udno ruiasto pie za Princezu.

Pinot se stutio u kuhinju po svoje pie.

Bio je to prvi od mnogih sastanaka koji su se jednostavno rastoili u teke pijanke,

pogotovo s moje strane. Provalio sam da mi je to neophodno za malo samopouzdanja, jer

sam, u sutini, bio zainteresovan samo za pesme i kratke prie. Pisanje scenarija inilo mi se

kao krajnje imbecilna stvar. Ali i bolji od mene ispali su glupi.

Pinot se vratio s piem, seo.

Bila je to duga no. Razgovarali smo i razgovarali, pojma nisam imao o emu. Na

kraju smo Sara i ja suvie popili da bismo vozili kui. Ljubazno nam je ponuena soba.

U toj sobi, u mraku, dok smo toili poslednje kapi odlinog crnog vina, Sara me

upitala: Hoe li pisati taj scenario?

Ni u ludilu, odgovorio sam.

2

Nekoliko dana kasnije, on Pinot se ponovo javio. Znao je Denija Servera, mladog

producenta i reisera, koji je imao itav filmski studio u Venis Biu. Deni e nam pozajmiti

projekcionu salu da vidimo onov dokumentarac Zver koja se smeje, o crnom diktatoru koji

krvolono uiva u svojoj vlasti. Ali prvo emo kod ona na pie. I tako, ponovo se prolo

Avenijom jedrenjaka...

on je otvorio vrata, pa smo Sara i ja uli. Nije bio sam. U sobi je stajao neki tip.

Imao je udnu kosu - neto izmeu bele i ute. Lice mu je bilo ruiasto, gotovo crveno.

Sulude oi, okrugloplave, veoma okrugle, veoma plave. Izgledao je kao kolarac koji se

sprema da napravi neko teko sranje. Taj izgled, nauiu, nikada ga nije naputao. Bio je

simpatian na prvi pogled.

Ovo je Fransoa Rasin, rekao je on. Glumio je u mnogim mojim filmovima, i u

drugim.

U tim drugim me plaaju... Naklonio se. Kako ste?

on je otiao po pie.

Oprostite, molim vas, rekao je Fransoa, odmah u biti gotov.

Na stolu je bio mali rulet na struju, koji je pokretao pritiskom na dugme. Imao je

gomilu etona i dugaak list hartije, pun prorauna. Bila je tu i tabla za stavljanje uloga.

Stavio je etone na nju i pritisnuo dugme. Ovo je moja dama zvana igra, rekao je.

Zaljubljen sam u nju.

on se vratio s piem.

Kad se Fransoa ne kocka u kazinu, onda obino trenira ili bar mozga o tome.

Rulet je stao a Fransoa pokupio dobitak. Prouio sam sve permutacije toka, rekao

je. Nema znaaja gde se zaustavi, samo pogaam i dobijam.

Dobar mu je sistem, rekao je on, ali kad ue u kazino, ne dri se uvek toga.

esto me pobedi Nagon Smrti, objasnio je Fransoa.

I Henk se kocka, rekla je Sara. Kladi se na konje. Visi tamo svaki dan.

Fransoa me pogledao. O, konji! Dobijate?

Volim da tako mislim...

O, idemo jednog dana!

Naravno.

Fransoa se vratio svom malom ruletu, a mi smo posedali uz pie.

Dobio je i izgubio na stotine hiljada, rekao nam je on. Pristaje da glumi samo kad

ostane bez para.

Ima rezona, rekoh.

Uzgred, rekao je on, razgovarao sam sa producentom, Haroldom Fezentom, i on

je vrlo zainteresovan za scenario. Spreman je da ga finansira za film.

Harold Fezent! rekla je Sara. ula sam za njega. Jedan od vodeih producenata.

Tano, rekao je on.

Ali ja nisam napisao scenario, pobunio sam se.

Nije bitno. On zna kako pie. Spreman je.

Ne zvui mi uverljivo.

On esto radi na taj nain i samo mlati pare.

on je otiao po bocu.

Moda bi trebalo da napie scenario, rekla je Sara.

Zna kako je proao Skot Ficderald.

Ti nisi Ficderald.

Ne, on je prestao da pije. To ga je ubilo.

Fransoa je i dalje stajao za malim ruletom. on se pojavio s bocom.

Popiemo jo po jedno pa idemo.

Vai, rekao sam.

Fransoa, ide li i ti? upitao je on.

O ne, molim vas da mi oprostite, ali moram da prouim jo neto...

3Lepa projekciona sala. Na jednoj strani je bio ank pristojne duine, s barmenom. Tu je bio

ak i ovek koji puta film. Deni Server nije bio tu.

Za ankom je stajalo sedam ili osam ljudi. Nisam znao nikoga od njih. Preao sam na

votka-tonik, a Sara je pila neto purpurno, ili zeleno, ili zeleno-purpurno. on je otiao da

pomogne oko projektovanja filma.

Na kraju anka je bio neki tip, buljio je u mene. Nije odvajao pogled.

Najzad sam pogledao u njegovom pravcu.

ime se bavite? upitao sam.

utao je na trenutak, ispio pie, ponovo me pogledao.

Pocrvenim iz dna due to moram da vam priznam, ali... ja pravim filmove.

Doznao sam kasnije da je to Vener Cergog, poznati nemaki filmadija. Malo udaren

tip, to bi rekli, koji se veito uputa u sulude rizike sa svojim i svaijim ivotom. Trebalo bi

da se latite neeg vrednijeg, rekao sam mu.

Znam, odgovorio je, ali nita drugo ne umem da radim.

Onda se pojavio on.

Idemo, poinje...

Sara i ja smo poli za njim u salu. Poli su jo neki sa anka, zajedno s Venerom i

njegovom damom. Posedali smo i on je rekao: Onaj sa anka je Vener Cergog. Prole

nedelje su on i njegova ena pucali jedno u drugo iz pitolja, ispucali su arere, ali u

prazno...

Nadam se da bolje gaa u filmovima...

O, da.

Sala se zamraila i Zver koja se smeje rairila se preko platna.

Lido Mamin je bio ljudina, po veliini i ambiciji, ali je njegova zemlja bila mala i

siromana. S velikim zemljama igrao je karte i Levom i Desnom, cenjkajui se i ucenjujui

obe strane za novac, hranu, oruje. Ali je, u sutini, on hteo da vlada svetom. Bio je teka

strvina sa udesnim smislom za humor. Znao je da je sav ivot u osnovi nitavan, osim

njegovog. Svako i najmanje sumnjiv u njegovoj zemlji bio je pod hitno likvidiran i baen u

rku. Toliko je leeva plutalo rekom da su krokodili otekli i prestali da jedu.

Lido Mamin je oboavao kameru. Pinot je snimao Mamina koji je sazvao skuptinu

zbog kamere. Njegovi podreeni sedeli su drhtei pred njim dok je Mamin postavljao pitanja

i donosio politike odluke. Kezio se bez prestanka, pokazujui ogromne ute zube. Kad nije

ubijao ili nareivao da nekog ubiju, jebao je. Imao je masu ena i vie dece nego to je mogao

da popamti.

Povremeno, u toku sednice skuptine, prestao bi da se smeje, njegovo lice postajalo je

Volja Boja, mogao je da uini bilo ta, kao od ale. Oseao je strah svojih vernika i uivao u

njemu, koristio ga.

Sednica se zavrila, a da niko nije ubijen.

Onda je sazvao sednicu svih lekara u zemlji. Okupio ih je u glavnoj bolnici, u

ogromnoj operacionoj sali gde su posedali u krug, a Mamin je stao u centar i govorio im.

Vi ste lekari, ali niste nita ako vam ja ne kaem da ste neto. Mislite da znate neke

stvari, ali to je samo iluzija. Obueni ste samo za usku oblast. Neka ta obuka bude korisna

naoj zemlji, a ne vama samima. ivite u svetu gde e samo poslednji preiveli biti u pravu.

Rei u vam kako da koristite (cw, bu) svoj hirurki alat i svoje ivote. Molim vas da ne

budete budale i usprotivite se mojim eljama. Ne elim da straim vae obrazovanje i vetinu.

Uvek pamtite da znate samo ono to su vas uili. Ja znam vie nego to se ui. Uvek ete

raditi kako ja kaem, hou da vam to bude JASNO. Jeste li razumeli?

Tajac.

A sad, produio je Mamin, ima li nekog ko bi da negira ono to sam rekao?

Tajac.

Mamin je bio lutka, monstruozna lutka, i oveku je na neki nain mogao da se

dopadne njegov brutalan i uasan stil - sve dok ne vidi stvarna ubistva i torture.

Zatim je, za kameru, Lido Mamin pokazao svoju Avijaciju. Mada nije imao Avijaciju.

Ne jo. Ali imao je pilote i uniforme.

Ovo je, rekao je Lido Mamin, naa Avijacija.

Prvi avijatiar je potrao preko dugakog niza dasaka. Trao je iz sve snage. Kad je

stigao na kraj zaletita od dasaka, skoio je u vazduh, maui rukama kao ptica. Onda je

sleteo.

Zatim je potrao sledei avijatiar i ponovio stvar.

Sledei avijatiar.

Sledei.

Bilo je bar 14-15 avijatiara. Kliktali su pri svakom skoku, i na svakom licu blistao je

osmeh i ushienje. udno je bilo kad to oseti - svaki od njih smejao se kominosti toga, pa

ipak je svaki verovao.

Nakon poslednjeg ateriranja, Mamin je pogledao u kameru.

Ma koliko ovo izgledalo glupo, veoma je bitno. Za ono to u stvarnosti nemamo,

duhom smo spremni. Jednog dana, imaemo Avijaciju. Do tada, ne mrtimo se u senkama

neverice. Zahvaljujem vam.

Zatim su usledili snimci enterijera - odaja za muenje. Nikoga u njima. Ali bilo je

izmeta. Lanci. Krv po zidovima.

Ovo je mesto, rekao je Lido Mamin, gde izdajnici i laovi konano progovore

istinu.

U finalnoj sceni, videli smo Mamina u ogromnoj bati, sa gomilom telohranitelja i

svim svojim enama i decom. Deca se nisu smejala niti skakala naokolo. Nemo su gledala u

kameru, kao i telohranitelji. Sve su se ene smeile, neke su od njih drale bebe. Lido Mamin

se kezio, pokazujui velike ute zube. Delovao je vrlo simpatino, prosto da ga ovek zavoli.

Na samom kraju filma videla se reka s debelim krokodilima. Samo su plutali, oteali i

nehajni, kapci su im se neznatno pokretali dok je voda nosila trupla pored njih. Kraj.

Fascinantan dokumentarac, i bilo mi je drago to to mogu da kaem onu.

,Da, rekao je, volim udne ljude. Zato sam i doao da se naem s tobom.

Poastvovan sam, rekao sam, to sam izjednaen sa Lido Maminom.

Istina, rekao je, i onda smo poli natrag u njegov stan.

4Kad smo stigli, Fransoa Rasin je i dalje vrteo svoj mali rulet. Bilo je oigledno da je popio

veu koliinu vina. Lice mu je bilo crveno, a imao je gomilu etona ispred sebe. Ogroman

pepeo samo to nije otpao s njegovog tompusa. Onda je pao na sto.

Dobio sam milion etristo pedeset hiljada dolara.

Kuglica se zaustavila na broju. Fransoa je pokupio etone. Dovoljno je... Ne smem

da budem gramziv.

Proli smo u dnevnu sobu i seli. on je otiao po vino i ae.

ta ete sa svim tim parama? upitala je Sara.

Razdeliu. To je nita. ivot je nita. Novac je nita.

Novac je kao seks, rekao sam. Izgleda mnogo vaniji kad ga nema...

Govorite kao pisac, rekao je Fransoa.

on se vratio. Otvorio je prvu bocu, natoio svima.

Doi malo u Pariz, rekao mi je. Tamo te zaista cene. Tvoja te zemlja tretira kao

otpadnika.

Imaju li tamo hipodrom?

O, da! rekao je Fransoa.

On mrzi da putuje, rekla je Sara. A i ovde ima hipodrom.

Nije kao u Parizu, rekao je Fransoa. Doite u Pariz. Zajedno emo na hipodrom.

Jebe ga, moram da piem scenario.

Kladiemo se na konje i onda emo pisati.

Razmisliu.

on je pripalio tompus. Onda je Fransoa iskopao novi tompus i pripalio ga. Tompusi

su bili dugi i okrugli i cvrali su na pripaljenom kraju.

Spasi nas, Gospode, rekla je Sara.

Fransoa i ja smo bili u Vegasu prole noi, rekao je on.

Kako ste proli? upitala je Sara.

Fransoa je otpio veliki gutljaj vina, povukao dim iz tompusa, izbacio ogromnu,

udesnu perjanicu dima.

Sluajte. Sluajte sad ovo. Pet hiljada dolara sam u dobitku, drim svet pod

kontrolom, drim Sudbinu u aci kao upalja. Znam Sve. Ja sam Sve. Nita me ne moe

uzdrmati. Kontinenti drhte. I tada me on tapne po ramenu. Kae: Ajmo da vidimo Tab

Donsa. Ko je taj Tab Dons? pitam. Nije bitno, kae on, ajmo da ga vidimo.

Fransoa je ispraznio au. on mu je napunio.

I tako odemo u neku drugu salu. Tamo je taj Tab Dons. Peva. Koulja mu

razdrljena, vide mu se crne dlake po grudima. Dlake se znoje. Nosi veliki srebrni krst na tim

znojavim dlakama. Usta su mu grozna rupa izrezana u palainki. Ima tesne pantalone i veliku

kitu. Hvata se za jaja i peva o svim dobrim stvarima koje moe da radi enama. Jezivo peva,

kriminalan je. Sve o tome ta moe da radi enama, ali je u stvari folirant, samo bi da turi

jeziinu u neki muki mar. Dolo mi je da povratim sluajui ga. A jo smo i debelo platili. A

kad plati za komar, onda si stvarno imbecil! Ko je taj Tab Dons? Hiljade njih plaaju tom

majmunu kome se die kita i hvata se za jaja, dok mu se krst presijava na dlakama. Toliko

dobrih ljudi crkava po ulicama, a ovde je taj KRETEN... koga OBOAVAJU! ene vrite!

One misle da je on stvaran! Taj kartonski ovek to pui govno u snovima. on, kaem,

molim te idemo odavde, razum me naputa, uvreen sam i muka mi je! ekaj, kae on,

moda e biti bolji. Ali taj ne postaje bolji, postaje sve gori, postaje sve buniji, koulja mu

se otvara do kraja, vidi mu se pupak. ena pored mene stenje i gura ruku u gae. Madam,

pitam je, da niste neto izgubili? Pupak mu je kao mrtvo oko, trokav je. ak bi se i ptica

uvredila kad bi tu morala da snese govno. Onda se taj Tab Dons okrene i pokae nam

guzicu. Mogu da vidim guzice u svako doba, bilo gde, ak to i ne elim, a ovde moramo da

PLATIMO da bismo videli tu debelu, mekanu, nakaznu guzicu! Svata sam doiveo u ivotu,

tukli su me andari, na primer, ni za ta. Dobro, skoro ni za ta. Ali gledajui to idiotsko

dupe, gore sam se oseao nego kad su me andari tukli ni za ta. on, rekao sam, moramo

da odemo ili je mom ivotu kraj!

on se nasmeio. I otili smo. Samo sam hteo da vidim Tab Donsa.

Fransoa je tada stvarno pobesneo. Sitne bele mrlje pojavile su se u uglovima njegovih

usta. Prskao je pljuvakom pri govoru. Kraj njegovog tompusa bio je sav mokar i crn.

Tab Dons! KO JE TAJ TAB DONS? ta mene zabole za nekog Tab Donsa? Tab

Dons je kreten! Pet hiljada sam u dobitku i ta mi radimo? Idemo da gledamo Tab Donsa!

Ko je taj Tab Dons? Ne znam ja nikakvog Tab Donsa! Moj brat se ne zove Tab Dons! ak

ni moja majka! Taj Tab Dons je kreten!

I tako smo se vratili ruletu, rekao je on.

Da, rekao je Fransoa. Pet hiljada sam u dobitku i videli smo mrtvu kitu kako peva.

Koncentracija mi pukla. Ko je taj Tab Dons? Video sam i bolje od njega kako kupe golubija

govna! Gde sam ja? Toak se vrti kao neki stranac! Ja sam beba baena u bure tarantula! ta

su ti brojevi? ta su te boje? Mala bela kuglica odskae i ukopava se u mom srcu, gloe ga

iznutra. Nemam anse. Koncentracija mi pukla! Kite paradiraju dok moroni vrite jo! Vrti mi

se. Utrim s gomilom etona. Ve vidim svoju lobanju u idiotskom kovegu. Ko je taj Tab

Dons? Gubim. Ne znam gde se nalazim. Kad koncentracija jednom pukne, kad pone da

pada, nema natrag. Svestan da nemam snage, spiskam sve etone. inim sve pogrene

poteze, kao da je neki zlotvor okovao moje telo i moj duh. Gotov sam. A zato? ZATO TO

SMO MORALI DA VIDIMO TAB DONSA! A ja vas pitam: KO JE TAJ JEBENI TAB

DONS?

Fransoa je bio skrhan, izmoden. Tompus mu je ispao iz usta. Sara ga je podigla i

spustila u pepeljaru. Fransoa je momentalno iskopao novi iz depa svoje koulje, izvukao ga

iz srebrne tube, olizao, provaljao ga meu prstima, nabio ga u usta, pribrao se, i kitnjastim

pokretom ga pripalio. Dohvatio je bocu, natoio svima vino, ispravio se, nasmeio: Jebi ga,

verovatno bih svejedno izgubio. Kockar bez izgovora je kockar koji ne moe da tera dalje.

Govori kao pisac, rekao sam.

Da znam da piem kao pisac, napisao bih taj scenario za tebe.

Hvala.

Koliko ti plaa?

Nainio sam neki pokret rukom kroz vazduh, nebulozan odgovor.

Napisau ga za tebe i onda delimo popola, vai?

Vai.

Ne, rekao je on, provaliu razliku.

U redu onda, rekao je Fransoa, napisae ga Tab Dons svojom kitom.

Svi smo se sloili, digli smo ae da nazdravimo. Pred nama je bila lepa no.

5

Stajao sam za ankom kod Musoa. Sara je bila u enskom toaletu. Volim ank kod

Musoa, ank kao ank, ali ne volim prostoriju u kojoj se nalazi. Zovu je Nova sala. Stara

sala je na drugoj strani, i tamo vie volim da jedem. Mranije je i tie. U stare dane sam esto

iao da jedem u Staru salu, ali nikada u stvari nisam jeo. Samo sam gledao u jelovnik,

govorio im ne jo i naruivao pia. Neke od dama koje sam tamo dovodio imale su lou

reputaciju i, kako smo pili i pili, esto je dolazilo do bunih svaa, sa psovanjem i

prolivanjem pia, naruivanjem novog. Obino sam davao damama za taksi, govorio im nek

se nose u tri pizde materine i nastavljao da pijem sam. Sumnjam da su ikad upotrebile novac

za taksi u tu svrhu. Ali jedna od najlepih stvari kod Musoa bila je to sam, kad bih ponovo

svratio posle takvih sranja, uvek doekivan toplim osmesima. Ba udno.

I tako sam stajao naslonjen na ank, a Nova sala je bila puna, uglavnom turista,

askali su i krivili ije i emitovali zrake smrti. Naruio sam novo pie, a onda me neko

potapao po ramenu.

Kako ste, Kinaski?

Okrenuo sam se i pogledao. Nikada ne znam ko je bilo ko. Mogu uvee da upoznam

oveka i ne prepoznam ga sutradan. Ne bih ni roenu majku poznao kad bi je iskopali iz

groba.

Nije loe, rekao sam. Jeste li za pie?

Ne, hvala. Ne znamo se. Ja sam Harold Fezent.

A, da. on mi je rekao da razmiljate o...

Da, hou da finansiram va scenario. itao sam vae knjige. Imate udesan oseaj za

dijalog. itao sam vae knjige - jako filmino!

Sigurno niste za pie?

Ne, moram da se vratim za svoj sto.

Aha. ta radite ovih dana, Fezente?

Ba sam zavrio s produkcijom filma o ivotu Meka Deruaka.

Je l? Kako se zove?

Pesma srca.

Otpio sam pie. Ne zajebavajte me! Neete ga valjda nazvati Pesma srca?

O da, to je naslov.

Smekao se.

Neete vi mene prevariti, Fezente. Pesma srca! Isuse Hriste!

Ne rekao je, ozbiljno govorim.

Najednom se okrenuo i otiao...

Tada se vratila Sara. Pogledala me.

Zato se kezi?

Pusti da ti naruim pie pa u ti rei.

Dozvao sam barmena i naruio za nju, plus jo jedno za mene.

Pogodi koga sam videla u Staroj sali?

Koga?

Dona Vintersa.

Aha. Pogodi s kim sam priao dok nisi bila tu.

S nekom od tvojih bivih droca.

Ne, ne. Gore od toga.

Nema nita gore od takvih.

Priao sam sa Haroldom Fezentom.

Producentom?

Da, tamo je za onim stolom u oku.

O, vidim!

Ne, ne gledaj. Ne mai. Sabij to pie. Ja u svoje.

ta te spopalo?

Vidi, on je bio producent koji je hteo da finansira scenario koji nisam napisao.

Znam.

Dok nisi bila tu, priao mi i poeo da pria sa mnom.

To si ve rekao.

Nije ak ni pie hteo.

I tako si zajebao stvar, a nisi ak ni pijan.

Stani. Poeo je da razgovara o filmu u koji je ba uloio.

Kako si zajebao stvar?

Nisam ja zajebao. On je zajebao.

Naravno. Reci mi.

Pogledao sam u ogledalo. Volim sebe, ali ne volim sebe u ogledalu. Ne izgledam tako.

Ispio sam pie.

Sabij to pie, rekao sam.

Sabila ga.

Reci mi.

Ve drugi put kae: Reci mi.

Izuzetna memorija, a nisi ak ni pijan.

Dao sam znak barmenu, ponovo naruio.

Eto, Fezent je priao i rekao mi za film u koji je uloio. O piscu koji nije umeo da

pie, ali je postao slavan jer je liio na jahaa rodea.

Ko to?

Mek Deruak.

I to te uzbudilo?

Ne, to je nebitno. Sve je bilo dobro dok mi nije rekao naslov filma.

Koji glasi?

Molim te. Pokuavam da ga zaboravim. Krajnje je imbecilan.

Reci mi.

U redu...

Ogledalo je jo bilo tu.

Reci mi, reci, reci...

U redu - Frka olupina.

Svia mi se.

Meni ne. Rekao sam mu. Otiao je. Izgubili smo jedinog producenta.

Trebalo bi da ode tamo i izvini se.

Ni u ludilu. Grozan naslov.

Samo si hteo da taj njegov film bude o tebi.

To je to! Napisau scenario o sebi!

Ima li naslov?

Aha - Olupine u frci.

Idemo odavde.

to smo i uinili.

6

Trebalo je da se naemo sa onom u hotelu Beverli Hils, u dva popodne. To je znailo da

izgubim dan na hipodromu, to me nije oduevilo, ali on je insistirao. Tamo je bio neki lik

koji ulae u filmove. Taj tip, an-Pol Sanra, nije imao kinte, to je bilo nebitno - dovoljno je

bilo da ga izdrka statui u parku i eto mu para direktno iz kite. arobno. Apartman 530.

Zvualo je neobavezno.

Osim toga, oko apartmana 530 motao se on-Lik Modar, francuski reiser. Pinot je

rekao da je taj lud za mojim knjigama. arobno.

Pola je i draga Sara, za sluaj da mi zatreba pomo pri povratku. Osim toga, verovala

je kako se po apartmanu 530 obavezno muvaju starlete i pokazuju pupak.

Stigli smo tamo i nali ona u hotelu, uvaljenog u veliku konu fotelju, u potrazi za

bolidima i ludacima. Video nas je i ustao, pumpajui grudi. on je krupan momak, ali veito

se trudi da izgleda jo razbacanije. Pozdravili smo se i poli za onom ka liftu.

Kako scenario?

Krka se.

O emu je?

O alkosu. Gomili alkosa.

Vrata lifta su se otvorila. Lepo je bilo unutra. Tapaciran u zeleno, tamnozeleni pli, i,

ako se ovek zagleda u to zeleno, mogao je da vidi paunove, mnogo mnogo paunova. Bilo ih

je i na plafonu.

Otmeno, rekao sam.

Previe, rekla je Sara.

Stao je na petom, pa smo izali. I tepih je bio od zelenog plia, s novim paunovima.

Hodali smo po paunovima. Onda smo stigli pred 530. iroka masivna crna vrata, mnogo vea

od obinih, moda dvostruko vea. Pre su liila na kapiju zamka.

on je pokucao gvozdenim zvekirom u obliku Balzakove glave.

Nita.

Ponovo je kucao. Jae.

ekali smo.

Onda su se vrata lagano odkrinula. oveuljak beo kao papir otvorio je vrata.

Anri-Leon! rekao je on Pinot.

on! rekao je Anri Leon. Samo izvolite, uite svi, molim vas!

Uli smo. Bilo je prostrano. I sve mnogo vee od uobiajenog. Velike fotelje, veliki

stolovi. Dugaki zidovi. Visoki plafoni. Ali u vazduhu je bio udan bajati vonj. I pored sve

prostranosti, osealo se na grobnicu.

Predstavljeni smo.

Drukan beo kao papir bio je Anri-Leon Sanra, brat an-Pola, lovatora. Tu je bio i

on-Lik Modar. Stajao je vrlo ukoeno, nije progovarao. Kao da pozira, izigravajui genija.

Bio je mali, crnomanjast, izgledao je kao loe obrijan jeftinim elektrinim aparatom.

O, obratio mi se Anri-Leon, doveli ste erkicu! uo sam za vau erku, Rinu!

Ne, ne, rekao sam. Ovo je Sara. Moja ena.

Na stolu su pia. Razna vina. I jelo. Posluite se, molim vas. Idem po an-Pola.

Anri-Leon je nestao u drugoj sobi, da nae an-Pola. Na to se on-Lik Modar okrenuo i

preao u mrani ugao sobe. Nacrtao se tamo i posmatrao nas. Prili smo stolu.

Otvori crno, rekao sam onu. Otvori nekoliko crnjaka.

Pinot je poeo da radi vadiepom. Na sve strane bila su jela na srebrnim

posluavnicima.

Ne jedi meso, rekla je Sara. Ni kolae - suvie eera.

Bogovi su poslali Saru da doda bar deset godina mom ivotu. Bogovi su me itavog

ivota gonili ka giljotini, a onda su, u poslednjem trenutku, digli moju glavu s panja. udni

neki, ti bogovi. Sada su me gonili da piem scenario. Nisam imao apetit za to. Naravno, bie

dobar ako ga napiem, znao sam. Ne veliki. Ali dobar. Jak sam na reima.

Pinot je natoio vino. Svi smo podigli ae.

Mmmmmm, rekla je Sara.

Francusko, rekao je Pinot.

Opratam ti, rekao sam.

Dok smo pili, mogao sam da vidim u drugu sobu. Vrata su bila poluotvorena. Anri-

Leon je pokuavao da podigne telesinu koja je leala na velikom krevetu. Telo nikako da se

pomeri.

Video sam kako Anri-Leon gura ruku u koficu i vadi punu aku leda. Dve ake leda.

Priljubio je led na obraze i elo velikog lica. Raskopao mu je koulju i protrljao debela prsa

ledom.

Telo i dalje nije mrdalo.

Onda je najednom selo i zaurlalo: TA MI TO RADI, MAMLAZE? MORAU DA

SE ODMRZAVAM!

an-Pole, an-Pole... ima... goste...

GOSTE? GOSTE? TA E MENI GOSTI! IDI STRPAJ IM ABE U USTA!

ODJEBI IH! BACI IH KROZ PROZOR!

an-Pole, an-Pole... zakazao si... to su on Pinot i njegov scenarista...

U redu... jebi ga... evo sad u... samo da izdrkam ... Ne, ne... saekau neto... da se

pobrine za to...

Anri-Leon se vratio.

Evo sad e on. Bio je pod uasnom presijom. Mislio je da ga ena naputa. Rano

jutros, telegram iz Pariza - predomislila se. Bio je to smrtonosni udar, kao kad opor besnih

pasa rastre velikog bivola...

Onda se dovukao an-Pol. Na sebi je imao bele pantalone sa irokim utim traftama.

Roze arape. Bio je bez cipela. Kosa mu je bila sva u tamnim kovrdama, nije morao da je

elja. Ali loe je izgledala. Kao da je umirala, a nikako da smisli koju e boju da poprimi.

Bio je u potkoulji i eao se. Samo se eao. Za razliku od svog brata, bio je krupan i

ruiast... ne, bio je crven, crveno koje je buktalo i gubilo se, gubilo se na trenutak do bledila

njegovog brata, da bi zatim buknulo, crvenije nego pre.

Poelo je upoznavanje.

Aha, aha, aha, govorio je.

A onda: Gde je Modar?

Pogledao je oko sebe, ugledao Modara u oku.

Opet se krije, a? Jebe ga, voleo bih da smisli neto novo.

Najednom se okrenuo i utrao natrag u spavau sobu, tresnuvi vratima.

Modar se kratko nakaljao iz svog oka, a mi smo natoili jo vina. Bilo je savreno.

ivot je bio dobar. U njihovom malom svetu dovoljno je da si pisac ili slikar ili baletan, i

onda moe samo da sedi ili se muva naokolo, puka tompuse, pije vino i pravi se da si

uhvatio boga za kitu.

Onda je an-Pol grunuo na vrata. Mislim da je povredio rame. Stao je, opipao ga,

pustio, poeao se i ponovo jurnuo. Poeo je da krui oko stola, brzim i ravnomernim hodom,

urlajui:

SVI IMAMO ANUSE, A? IMA LI NEKOG U OVOJ SOBI KO NEMA ANUS?

AKO NEMA, SMESTA NEK SE JAVI, SMESTA, UJETE LI!

on Pinot je zabio lakat u moj bok. Vidi, on je genije, vidi?

an-Pol je kruio istom brzinom, urlajui:

SVI IMAMO OVAJ LIC NA LEIMA, A? TU DOLE, NA SREDINI, A? GOVNA

IZLAZE ODATLE, A? ILI SE BAR NADAMO DA IZLAZE! BLOKIRAJTE GOVNA I

MRTVI SMO! ZAMISLITE KOLIKO GOVANA ISEREMO U IVOTU! ZEMLJA IH,

MOMENTALNO, JO PRIMA! ALI MORA I REKE GRCAJU, GUTAJUI SVA NAA

GOVNA! GADNI SMO, GADNI, GADNI! MRZIM SVE NAS! KAD GOD BRIEM

DUPE, MRZIM SVE NAS!

Onda je stao, kao da je primetio Pinota.

Ti bi kintu, a?

Pinot se iskezio.

Siso, dau ti jebenu kintu, rekao je an-Pol.

Zahvaljujem. Ba sam sad rekao Kinaskom da ste genije.

Ne seri!

Onda je an-Pol pogledao u mene.

Najbolje u vaem pisanju je to uzbuuje Upregnute. A i one koji treba da budu

uzbueni. to znai mali milion njih. Ako ostanete isti u svom idiotizmu, moda jednog

dana dobijete telefonski poziv ak iz pakla.

an-Pole, ve su me zvali odande.

Je l? Ko to?

Bive devojke.

DOSADAN SI! prodrao se i ponovo poeo da krui oko stola, eui se.

Onda je, posle jednog velikog kruga, jurnuo u spavau sobu, tresnuo vratima i nestao.

Mom bratu, rekao je Anri-Leon, danas nije dobro. Uznemiren je.

Uzeo sam bocu i svima napunio ae.

Pinot se nagnuo ka meni i proaputao: Ovaj apartman, ve su danima u njemu, jedu

i piju, nita ne moraju da plate...

Ozbiljno?

Sve plaa Frensis Ford Lopala. On misli da je an-Pol genije...

Ljubav i Genije spadaju u najrabljenije rei u jeziku, rekao sam.

Pria gluposti", rekla je Sara. Ponovo si poeo da lupeta.

Tada je on-Lik Modar izronio iz svog oka. Priao nam je.

Dajte mi jebeno vino, rekao je.

Natoio sam do vrha. on-Lik ga je iskapio na eks. Natoio sam ponovo.

itao sam to to piete, rekao je. Najbolje je to je tako jednostavno. Imate neki

defekt mozga, zar ne?

Mogue. Izgubio sam skoro svu krv iz tela pedeset sedme godine. Leao sam dva

dana u podrumu bolnice za sirotinju dok me nije pronaao neki ludi internista s malo savesti.

Tada sam izgubio masu toga, pre mentalno nego fiziki.

To je jedna od njegovih omiljenih pria, rekla je Sara. Volim ga, ali ne znate koliko

sam ve puta morala da je sluam.

Volim i ja tebe, Saro, rekao sam. Ali to prianje starih pria, uvek nanovo, kao da

ih primie onom to stvarno znae.

Dobro, matori, oprosti, rekla je Sara.

Sluajte, rekao je on-Lik, voleo bih da napiete engleske dijaloge za titlove mog

novog filma. Osim toga, ima scena u jednoj od vaih pria koju hou da upotrebim, kad

oveku pue ispod stola dok on i dalje obavlja svoj posao, odgovara na telefon i ostalo.

Slaete se?

Slaem.

Onda smo samo privukli fotelje i nastavili da pijemo. A on-Lik nastavio da govori.

Govorio je i govorio, gledajui samo u mene. U poetku sam se oseao polaskano, a onda,

posle nekog vremena, oseao sam manje od toga.

on-Lik nije zatvarao usta. Bio je crnomanjast i izigravao je Genija. Moda je i bio

Genije. Nisam hteo da budem zajedljiv u vezi s tim. Ali Geniji su me cimali kroz itavu

kolu: ekspir, Tolstoj, Ibzen, D. B. o, ehov, sve te tupadije. I jo gore, Mark Tven,

Hotorn, sestre Bronte, Drajzer, Sinkler Luis, sve se to svalilo kao betonska ploa na tebe i

samo si eleo da se iupa ispod nje, bili su kao teki glupi roditelji koji insistiraju na

pravilima i putevima koji bi i mrtvog uneredili.

on-Lik nije zatvarao usta. To je sve ega se seam. Osim to bi, povremeno, moja

dobra Sara rekla: Henk, ne bi trebalo toliko da pije. Uspori malo. Ne elim te mrtvog

ujutru.

Ali on-Lik je bio u punom zamahu.

Nisam vie razumevao ta pria. Samo sam video usne kako se pokreu. Nije bio

neprijatan, samo je bio tu. Bio je neobrijan. I bili smo u tom udnom Beverli Hils hotelu, gde

hoda po paunovima. udesan svet. Dopao mi se, jer nikada ranije nisam video tako neto.

Bio je ravnoduan, bezbedan i savren.

Vino se toilo, a on-Lik terao dalje.

Utonuo sam u svoju patetinu fazu iskljuenja. esto, kad sam s ljudima, bilo dobrim

ili loim, ula mi se jednostavno zatvore, zamore se, odustanem od svega. Utiv sam.

Klimam glavom. Pravim se da razumem, jer ne bih nikoga da povredim. To je jedna od

slabosti koja me uvaljuje u najvea govna. U tom trudu da budem ljubazan prema drugima,

dua mi se najee pretvori u neku vrstu spiritualnih pageta.

Nije vano. Mozak mi se iskljui. Sluam. Odgovaram. A oni su suvie glupi da

provale kako uopte nisam tu.

Pia su se toila, a on-Lik govorio i govorio. Ubeen sam da je rekao masu

okantnih stvari. Samo sam usmerio pogled na njegove obrve...

Sledeeg jutra, u mom stanu, dok smo leali u krevetu, telefon je zazvonio oko 11.

Da?

Bio je to Pinot.

uj, moram da ti kaem neto!

Da?

Modar NIKADA NE GOVORI. Ne postoji NIKO, NIKO KO GA JE IKAD NAVEO

DA GOVORI KAO TO SI TI UINIO! SATIMA JE GOVORIO! SVI SU BILI

OKIRANl!

A... dobro.

MA NE SHVATA! ON NIKADA NE GOVORI! GOVORIO TI JE SATIMA!

Sluaj, on, ao mi je, ali nije mi dobro, moram da odspavam.

U redu. Ali moram jo neto da ti kaem.

Kai.

Onaj an-Pol Sanra.

Da?

Kae da moram da patim, da nisam dovoljno patio, i kad budem dovoljno patio,

stvorie mi kintu.

Dobro.

udan je, zar ne. Roeni genije.

Da, rekao sam, mislim da jeste.

Spustio sam slualicu.

Sara je i dalje spavala. Okrenuo sam se na desni bok, ka prozoru, jer ponekad hrem,

pa sam hteo da usmerim zvuk dalje od nje.

Samo to sam utonuo u tu nenu tamu, poslednji odmor koji nam se prua pre smrti,

Sarina najdraa maka, Lepotica, kroila je sa svog jastuka kraj Sarine glave i prela mi

preko lica. Jedna kanda mi se zarila u uvo, a onda se maka spustila na pod, prela preko

tepiha i skoila na ram otvorenog prozora koji gleda ka istoku. Dok se krvavo sunce dizalo,

nisu me morile ushiene misli.

7

Te noi, sedei za mainom, natoio sam dva pia, popio dva pia, popuio tri cigarete i

sluao Treu Bramsovu na radiju, a onda shvatio kako mi je potrebno neto to bi mi

pomoglo da krenem sa scenariom. Okrenuo sam onov broj. Bio je tamo.

Da?

on, ovde Henk.

Henk, kako si?

Dobro. Sluaj, uzeu tih deset hiljada.

Ali rekao si da bi uzimanje honorara unapred moglo da omete tvoj stvaralaki rad.

Predomislio sam se. Nije ni bilo stvaralakog rada.

Misli...?

Mislim, razradio sam u glavi, ali nema jo nieg na papiru.

ta si smislio?

Neto o alkosu. Samo sedi za ankom, po itav dan i no.

Misli da ljude zanima takav ovek?

Sluaj, one, da sam brinuo ta ljude zanima, nikad nita ne bih napisao.

U redu. Hoe da ti donesem ek?

Ne. Poalji ga. Veeras. Hvala ti.

Hvala tebi, rekao je on.

Vratio sam se maini i seo. Odmah je krenulo. Kucao sam:

PIJANAC TUNE I KUKAVIKE DUE

EKSTERIJER / ENTERIJER

DENDIJEV BAR - DAN

KAMERA IDE ODOZGO NANIE - POLAKO SE

KREE KROZ ULAZ U UNUTRANJOST BARA.

MLADI OVEK sedi za ankom, kao da je ve

itavu venost tu. Podie au...

Krenulo je. Potreban je bio samo prvi red, sve ostalo teklo je samo od sebe. Uvek je

bilo tu, trebalo je samo neto da ga pokrene.

Taj bar mi se vratio. Setio sam se kako je bazdio pisoar, gde god da sedi. Odmah ti je

trebalo pie da neutralie smrad. A svaki put pre nego to bi se usudio da ode u taj pisoar,

trebalo ti je bar 4-5 pia. I ljudi u tom baru, vratila su mi se njihova tela, lica i glasovi.

Ponovo sam bio tamo. Ponovo sam video toeno pivo u visokoj ai od tankog stakla, irokoj

pri vrhu, uskoj pri dnu, bela pena iz koje izbija poneki mehuri. Pivo je bilo zeleno i, posle

prvog gutljaja, oko etvrt ae, udahnuo bih, zadrao dah, i tako bi poelo. Jutarnji barmen je

bio dobriina. Dijalog je krenuo svojim tokom. Samo sam kucao dalje...

Onda je zazvonio telefon. Meugradski poziv. Bio je to moj agent i prevodilac u

Nemakoj, Karl Fosner. Karl je voleo da govori onako kako je zamiljao da moderni

Amerikanci govore. Ej, matori, kako si?

Nije loe, Karl, jebe li to?

Aha, sav sam plafon okreio.

Svaka ast, care.

Aha, care. Sve sam dobre stvari nauio od tebe. Ali sluaj sad, imam dobre vesti.

Hoe li da ih uje, frajeru?

O da, da!

Eto, osim to amaram kitu, preveo sam tri tvoje knjige - pesme Gnjide zla, kratke

prie Snovi iz kloake, i tvoj roman Pale Glavne stanice.

Dugujem ti svoje levo mudo, Karl.

Aha, poalji ga avionskom potom. Ali ima jo...

Priaj, priaj...

Eto, imali smo sajam knjiga prolog meseca, gde sam okupio est najveih izdavaa

u Nemakoj, i uj sud ovo - pale se na tebe!

Na mene?

Na tvoje knjige, konta?

Kontam, bejbi.

Okupio sam tih est izdavaa u hotelskoj sobi, izneo sam piva i vina, sira i oraha.

Onda sam im rekao da otvaram licitaciju avansa za tri tvoje knjige. Samo su se smejali i

krenuli da piju. Drao sam te seronje u aci. Ti si ovde glavna fora, i oni to znaju. Odvojio

sam par viceva da ih opustim, onda je licitiranje poelo. I eto, da skratim, Kramp je ponudio

najvie. Drko mi je potpisao ugovor. Onda smo ga zalili, svi odreda. Napili smo se kao bulje,

pogotovo Kramp. Sve u svemu, dobili smo igru. Na konju smo!

Maher si ti, Karl. Koliki je moj tal?

Negde oko trideset pet soma, care. Ima ih za nedelju dana.

ovee, o ovee, pa to je stvarno lom!

Bolje od amaranja kite, matori.

Apsolutno, care. Ej, Karl, jesi li uo ovo? U emu je razlika izmeu pileeg i zejeg

upka?

Ne, u emu je razlika?

Pitaj malog Mika.

I tu se na razgovor okonao.

Za nepun sat vremena postao sam 45 hiljada dolara bogatiji. Trideset godina

gladovanja i odbaenosti poelo je da daje rezultate.

Vratio sam se maini, poteno napunio au, sabio pie, natoio novo. Naao sam

trietvrt bajatog tompusa, pripalio. Na radiju je svirala Peta ostakovieva. Kucao sam:

Luk, barmen, naslonjen na ank, gleda u mladia.

LUK

Sluaj, visi ovde dan i no. Samo sedi i pijani.

MLADI

Aha.

LUK

Sluaj, ne elim da te povredim ili neto, ali recimo da takvo sranje niemu ne vodi.

MLADI

U redu je, Luk, nemoj da brine za mene. Samo ti slui svoje goste.

LUK

Nema problema, deko. Ali postoji li negde i drugi deo tebe?

MLADI

Ej, Luk, jesi li uo ovo? U emu je razlika izmeu pileeg i zejeg upka?

LUK

Neu da sluam nikakve viceve, ovee. Hou da znam postoji li negde drugi deo

tebe?

MLADI

Dobro, jebi ga. Bio sam u estom razredu. Dali su nam da napiemo neto o naoj

najdirljivijoj uspomeni.

LUK

Aha.

MLADI

Pisao sam o abi koju sam naao u bati. Jedna joj se noga zakaila u ianoj ogradi.

Nije mogla da bei. Otkaio sam joj nogu iz ice, ali i dalje nije mrdala.

LUK

(zeva)

Je l?

MLADI

Drao sam je u krilu i priao joj. Rekao sam joj da sam zarobljen, da je i moj ivot

zakaen za neto. Dugo sam joj priao. Na kraju mi je iskoila iz krila, odskakala preko trave

i nestala u bunju. A ja sam pomislio kako je ona prvo za im sam ikad zaalio u ivotu.

LUK

Je l?

MLADI

Uiteljica je proitala razredu. Svi su plakali.

LUK

Aha. Pa?

MLADI

Pa eto, pomislio sam da bih jednog dana mogao da postanem pisac.

LUK

(nagne se preko anka)

Deko, ti si udaren!

Reio sam da je dosta scenarija za jednu no. Samo sam sedeo za mainom i sluao

muziku sa radija. Ne seam se odlaska u krevet. Ali ujutru sam bio u njemu.

8

Vin Marbed je doao s toplim preporukama Majkla Hantingtona, mog zvaninog fotografa.

Majkl me neprekidno kljocao, ali nije bilo neke vajde od tolikog truda.

Marbed je bio savetnik za poreze. Stigao je jedne veeri, s aktovkom u ruci,

crnomanjasti oveuljak. Spokojno sam ve nekoliko sati pio, sedeo sa Sarom i gledao film

na mom starom crno-belom televizoru.

Pokucao je s nekim ustrim dostojanstvom, pa sam ga pustio unutra, predstavio ga

Sari, natoio mu vina. Hvala vam, rekao je, otpivi gutljaj. Znate li da ukoliko ovde u

Americi ne troite novac, oni vam ga oduzmu.

Je l? ta treba da uradim?

Kupite kuu.

ta?

Ulaganje u nekretnine se ne oporezuje.

Aha, i ta jo?

Kupite kola. Ni tu nema poreza.

Sve?

Ne, samo deo. Pustite da ja brinem o tome. Moramo vam pruiti zatitu od

poreznika. Gledajte sad ovo...

Vin Marbed je otvorio aktovku i izvadio hrpu papira. Ustao je i priao mi s papirima.

Nekretnine. Eto, ja sam kupio neku zemlju u Oregonu. To ne ulazi u poresku

osnovicu. Ima jo slobodnih hektara. Moete ih uzeti. Oekujemo da im cena raste dvadeset

tri posto godinje. Drugim reima, za etiri godine udvostruujete novac...

Ne, ne, molim vas, sedite.

U emu je problem?

Neu da kupujem bilo ta to ne mogu da vidim, neu da kupujem nita to ne mogu

da dosegnem i opipam.

Drugim reima, ne verujete mi?

Tek sam vas upoznao.

Imam preporuke irom sveta!

Uvek se preputam instinktu.

Vin Marbed se okrenuo prema kauu gde je ostavio svoj mantil, navukao ga, i s

aktovkom jurnuo ka vratima, otvorio ih, izaao, zatvorio ih za sobom.

Uvredio si ga, rekla je Sara. Samo se trudio da ti pokae neke cake da sauva

novac.

Drim se dva pravila. Prvo: nikada ne veruj oveku koji pui na lulu. Drugo: nikada

ne veruj oveku u uglancanim cipelama.

Nije puio na lulu.

E pa izgleda kao lula.

Uvredio si ga.

Ne brini, vratie se on.

Vrata se otvorie i eto Vina Marbeda. Jurnuo je preko sobe do svog prvobitnog mesta

na kauu, ponovo skinuo mantil, spustio aktovku pod noge. Pogledao me. Majkl kae da se

kladite na konje.

Pa, istina je...

Prvi moj posao ovde, kad sam doao iz Indije, bio je na hipodromu u Holivud parku.

Bio sam nadzornik. Znate li one metle kojima iste odbaene tikete?

Aha.

Jeste li ikad zapazili koliko su iroke?

Aha.

E, to je bila moja ideja. Te metle su bile obine irine. Ja sam kreirao novu metlu.

Otiao sam u upravu s njom i oni su je prihvatili. Dobio sam mesto u upravi, i od tada se

neprestano penjem.

Natoio sam mu jo vina. Otpio je gutljaj. Sluajte, pijete li dok piete?

Da, poprilino.

To je deo vae inspiracije. I to mogu da odbijem od poreza.

Ozbiljno? I to?

Naravno. Znate, ja sam taj koji je poeo da odbija benzin za kola od poreza. To je

bila moja ideja.

Kurvin sine, rekoh.

Zanimljivo, rekla je Sara.

Srediu da uopte ne plaate porez, a da sve bude legalno.

Lepo zvui.

Majkl Hantington ne plaa porez. Pitajte ga.

Verujem vam. Hajde da ne plaamo porez.

U redu, ali morate da radite ono to vam govorim. Prvo uplatite za kuu, zatim za

kola. Uzmite dobra kola. Uzmite novog be-em-vea.

U redu.

Na emu kucate? Na mehanikoj?

Da.

Uzmite elektrinu. Odbija se od poreza.

Ne znam mogu li da piem na elektrinoj.

Nauiete za nekoliko dana.

Mislim, ne znam mogu li da stvaram na elektrinoj.

ta je sad, bojite se promene?

Da, boji se, rekla je Sara. Uzmite pisce iz prolih vekova. Koristili su guija pera.

Da je tada iveo, drao bi se guijeg pera, borio bi se protiv svake promene.

Previe brinem za svoju jebenu duu.

Menjate marke pia, zar ne? upitao je Vin.

Aha...

Dobro onda...

Vin je podigao au, iskapio je.

Natoio sam svima vino.

Ono to elimo je da stvorimo firmu od vas, tako da dobijete sve poreske olakice.

Odvratno zvui.

Rekao sam vam: ako ne elite da plaate porez, morate da radite ono to vam

govorim.

elim samo da kucam, neu da se optereujem svim i svaim.

Treba samo da imenujete upravni odbor, sekretara, blagajnika i tako dalje... Lako je.

Uasno zvui. Sluajte, sve mi to izgleda kao isto sranje. Moda je bolje da

nastavim da plaam porez. Neu da me iko gnjavi. Ne elim da mi poreznik kuca u pono na

vrata. Platiu i vie, samo da me ne diraju.

To je imbecilno, rekao je Vin. Niko ne treba nikada da plati porez.

Zato ne prui Vinu ansu? On samo pokuava da ti pomogne, rekla je Sara.

Sluajte, poslau vam sve papire za osnivanje firme. Samo ih proitajte i onda

potpiite. Videete da nema ega da se bojite.

Sve me to zamara. Radim neki scenario, i treba mi bistra glava.

Scenario, a? O emu je?

O pijancu.

A, o vama, je l?

Ima i drugih.

Ubedila sam ga da pree na vino, rekla je Sara. Bio je ivi le kad sam ga

upoznala. Viski, pivo, votka, din...

Ve nekoliko godina radim kao savetnik Derbija Evansa, rekao je Vin. uli ste za

njega, on je scenarista.

Ne idem u bioskop.

Napisao je Zeka to skae u nebo; Teror u Zoolokom vrtu. Milioner. A plus je

firma.

utao sam.

Nita ne daje za porez. A sve je legalno...

Daj Vinu ansu, rekla je Sara.

Podigao sam au.

U redu, jebi ga. Nazdravimo za to!

Tako ga volim, rekao je Vin.

Ispraznio sam au i ustao da donesem novu bocu. Otepio sam je i nalio svima.

Prepustio sam se mislima: sad si maher. Sad si vaaro. emu plaati za bombe koje

sakate bespomonu deicu? Vozi BMW. Imaj pogled na luku. Glasaj za republikance.

Onda mi se javila druga misao:

Postaje li ono to si oduvek mrzeo?

A onda je stigao odgovor:

Jebe ga, ionako nema neku stvarnu kintu. Zato se ne bi malo zezao s tim?

Nastavili smo da pijemo, proslavljajui neto.

9

I tako, eto mene, starog 65 godina, kako traim svoju prvu kuu. Pamtim kako je moj otac

bukvalno zaloio itav svoj ivot da kupi kuu. Govorio mi je: Sluaj, otplatiu jednu kuu u

svom ivotu i, kada umrem, ti dobija tu kuu. A onda e ti, tokom svog ivota, otplatiti jo

jednu kuu i, kad umre, ostavie ih svome sinu. To su dve kue. Onda e tvoj sin...

itava ta ema inila mi se uasno spora - kua po kua, smrt po smrt. Deset

generacija, deset kua. Onda e biti dovoljna samo jedna osoba da prokocka sve te kue ili ih

spali ibicom, a zatim otri niz ulicu, s mudima u korpici za trenje.

Sada sam ja traio kuu koju u stvari nisam eleo du imam, i spremao se da piem

scenario koji u stvari nisam eleo da piem. Poinjao sam da se gubim i shvatao sam to, ali

kao da sam bio nesposoban da preokrenem itavu stvar.

Prva agencija za prodaju nekretnina bila je u Santa Moniki. Zvala se Stanovi XXII

veka. Moderno, nema ta.

Sara i ja smo izali iz auta i uli u agenciju. Za stolom je sedeo neki mlai tip, s

vrpcom ispod kragne, lepa prugasta koulja, crveni tregeri. Ba je moderno izgledao. Bavio

se papirima pred sobom. Zastao je i pogledao ka nama.

Mogu li vam pomoi?

Hoemo da kupimo kuu, rekao sam.

Mladi je samo okrenuo glavu u stranu i ostao tako, ne gledajui nas. Minut je proao.

Dva minuta.

Idemo, rekao sam Sari.

Vratili smo se u auto i pokrenuli ga.

ta mu je to znailo? upitala je Sara.

Nije hteo da posluje s nama. Procenio nas je kao jadnike, kao bezvredne. Smislio je

da bi samo gubio vreme.

Ali to nije istina.

Moda i nije, mada mi je od svega ostao oseaj kao da sam umazan slinama.

Vozio sam dalje, ali teko da sam znao kuda.

Na neki nain, to me povredilo. Naravno, bio sam mamuran i neobrijan, i veito

nosim odeu koja nije mog broja, a moda su mi i sve te godine bede dale odreeni izgled.

Ali ipak nisam mislio da je razumno suditi o oveku po nainu na koji se ponaa ili govori.

Isuse, nasmejao sam se, moda nam niko nee prodati kuu.

Taj ovek je budala, rekla je Sara.

Stanovi dvadeset drugog veka je moda najvei lanac agencija za prodaju

nekretnina u itavoj dravi.

Taj ovek je budala, ponovila je Sara.

I dalje sam se oseao mizerno. Moda ja i jesam bio neka vrsta jadnika. Sve to sam

znao u ivotu svodilo se na kucanje na maini - ponekad.

Zali smo u brda, vozei dalje.

Gde smo? upitah.

Topanga kanjon, rekla je Sara.

Gadno izgleda.

Nije strano, ako se izuzmu poplave, poari i izgoreli neohipici.

Onda sam ugledao znak: MAJMUNSKO NEBO. Bio je to bar. Zaustavio sam, pa smo

izali. Napolju je bila gomila motora.

Uli smo. Unutra je bilo prepuno. Tipovi u konim jaknama. Tipovi sa prljavim

maramama. Neki su imali oiljke po licu. Drugi su imali brade od mesec dana. Oi su im

uglavnom bile bledoplave, okrugle i ravnodune. Sedeli su sasvim nepomino, kao da su ve

nedeljama tu.

Nali smo dve stolice za ankom.

Dva piva, rekao sam, bilo koja flairana.

Barmen se odgegao.

Piva su stigla, pa smo Sara i ja cimnuli po gutljaj.

Onda sam primetio lice nagnuto nad ankom, kako gleda iskosa u nas. Veoma debelo i

okruglo lice, s primesom debilnosti. Neki mlad ovek, prljavorie kose i brade, ali potpuno

belih obrva. Donja usna mu je visila kao da je vue nevidljivi teret, bila je izvrnuta, i videla

se sluzokoa, vlana i sjajna.

Kinaski, rekao je. Jebote, ovo je KINASKI!

Mahnuo sam, zatim gledao pravo ispred sebe.

Jedan od mojih italaca, rekao sam Sari.

Aj-jaj, rekla je.

Kinaski, zauo sam glas s desna.

Kinaski, zauo sam drugi glas.

Viski se pojavio preda mnom. Podigao sam au: Hvala brao! i sabio ga.

Lake malo, rekla je Sara. Zna kakav si. Nikad se nee izvui odavde.

Barmen je doneo jo jedan viski. Kepec sa tamnocrvenim pritevima preko itavog

lica. Opasnije je izgledao od svih unutra. Samo je stajao i buljio u mene.

Kinaski, rekao je. Najvei pisac na svetu.

Ako insistira, rekao sam, i podigao au s viskijem. Onda sam ga dodao Sari, a ona

ga je ispila na eks.

Nakaljala se malo i spustila au.

Popila sam samo da bih te spasila.

Oko nas se polako okupljala bratija.

Kinaski, Kinaski... jebote... itao sam sve tvoje knjige, SVE TVOJE KNJIGE!...

Mogu da te tabam, Kinaski... Ej, Kinaski, kako te slui kita? Die li se jo? Kinaski, Kinaski,

mogu li da ti proitam jednu moju pesmu?

Platio sam barmenu, pa smo izmakli stolice i poli ka izlazu. Ponovo sam zapazio

kone jakne i mekotu tih lica, i osetio kako nema mnogo radosti ili smelosti ni u jednom od

njih. Bilo je neto sakato u tim jadnicima, neto im je falilo, i na trenutak sam osetio kao neki

gr, dolo mi je da ih zagrlim, da ih grlim i teim kao neki Dostojevski, ali znao sam da to, na

kraju, nikud ne bi odvelo osim ruganju i ponienju, i mene i njih. Svet je na neki nain

predaleko otiao, i nije vie lako biti spontano saoseajan. To je neto na emu svi moramo

ponovo da radimo.

Poli su napolje, za nama... Kinaski, ej Kinaski Ko je tvoja lepa damica? Ne

zasluuje je, ovee! Hajde, Kinaski, ostani i pij sa nama! Budi malo ovek! Budi kao tvoje

knjige, Kinaski! Ne budi skot!

U pravu su bili, naravno. Uli smo u auto, pokrenuo sam ga, pa smo lagano vozili

kroz njih, dok su polako uzmicali, neki su slali poljupce, neki su mi pokazivali srednji prst,

bilo je nekoliko udaraca u staklo. Proli smo.

Izali smo na put i vozili dalje.

Znai, rekla je Sara, to su tvoji itaoci?

Veina je takva, mislim.

Zar ba nema neke inteligentne?

Nadam se.

utke smo vozili dalje. Onda je Sara upitala: O emu razmilja?

Denis Bodi.

Denis Bodi? Ko ti je taj?

Jedini moj drug iz osnovne kole. Pitam se ta je bilo s njim.

10

Dok smo vozili dalje, ugledao sam natpis: Nekretnine Duga.

Skrenuo sam. Parking nije bio betoniran, sav je bio izrovan i pun rupa. Uoio sam

najravniji deo i parkirao. Izali smo i uli u kancelariju. Vrata su bila otvorena, a na pragu je

uala prljava debela bela kokoka. unuo sam je nogom. Digla se, ispustila govance, ula u

kancelariju, nala mesto u oku i ponovo unula.

Za stolom je sedela sredovena dama, mrava, ravne kose boje blata, ukraene

papirnim cvetom, crvenim. Pila je pivo i puila pal mal.

Gde ste, muvare! pozdravila nas je. Traite gajbu, a?

Moglo bi se rei, odgovorio sam.

Pa recite onda! Ha, ha, ha!

Ispila je pivo i pruila mi vizit-kartu:

NEKRETNINE DUGA

Hodi, imam ono to ti godi.

Lila Gant,

stoji na usluzi.

Lila je ustala.

Za mnom...

Nije zakljuala vrata. Ula je u automobil. Kometa iz 62. Znao sam, jer sam i ja

nekada imao kometu iz 62. Ova je ustvari identino izgledala kao ona koju sam prodao na

otpadu.

Pratili smo je pranjavim drumom uzbrdo. Vozili smo se neko vreme. Uoio sam da

nema ulinih svetiljki. A sa obe strane puta bile su duboke strmine. Uoio sam da bi nona

vonja tuda, s nekoliko pia u sebi, mogla da bude pogibeljna.

Najzad smo stali ispred jedne neofarbane drvene kue. Dobro, bila je ofarbana nekad,

davno, ali je vreme sljutilo svu boju, koja je u osnovi bila prljavobela, kao kokoji izmet.

Kua kao da se naginjala napred i na levo - nae levo, kad smo izali iz kola. Ba velika kua,

delovala je porodino.

Sve ovo, pomislio sam, samo zato to sam pristao na taj avans za pisanje scenarija i

uzeo savetnika za porez.

Kroili smo na trem, i daske su se, naravno, savile pod naom teinom. Imao sam oko

105 kila, uglavnom salo umesto miia. Moji tabatorski dani su proli. Kad pomislim da sam

nekada imao 65 kila na 183 visine - slavni stari dani gladovanja kada sam pisao dobre stvari.

Lila je zalupala na vrata.

Ej, Darlin, jesi li pristojna? Bolje budi, jer nae guzice upadaju! Dovodim goste da

acnu tvoj zamak! Ha, ha, ha!

Lila je gurnula vrata, pa smo uli.

Unutra je bilo mrano i smrdelo je kao da u rerni gori urka. inilo mi se da u mraku

lebde krilate senke nekih bia. S plafona je visio gajtan sa sijalicom. Izolacija se skinula i

videla se ogoljena ica. Osetio sam hladan vetar na potiljku. Onda sam shvatio da je to samo

nalet straha. Otresao sam ga, pomislivi: ovo mesto mora da je veoma jeftino.

Darlin je izronila iz pomrine. Velika nakarminisana usta. Kosa u svim pravcima. Oi

iz kojih lije ljubaznost, da prikrije propale godine. Bila je debela, u farmerkama i izbledeloj

bluzi cvetnog dezena. Dve minue u obliku onih jabuica visile su, njiui se, plavih

duica. Drala je doint. Onda je pohrlila ka nama.

Lila, kurvo stara! ta ima?

Lila je uzela doint iz njene ruke, duboko povukla dim, zatim joj ga vratila. Kako ti

je onaj kljakavi brat, Vili?

Ma oterali ga u mardelj. Sad je u frci da mu ne ojade bulju!

Ne brini, duo, ruan je kao skot.

Ozbiljno misli?

Najozbiljnije.

Daj boe!

Onda je palo upoznavanje. Zatim utanje. Stajali smo kao da ne moemo da smislimo

zato smo uopte tu. To mi se dopalo. Ba lepo, pomislio sam, mogu do mile volje da stojim

ovde. Usmerio sam pogled ka iskrivljenoj ici gajtana sa sijalicom.

Polako je uao visoki mravi ovek. Prilazio nam je, jedna ukoena noga za drugom.

Ispruio bi jednu nogu, zatim lagano pruao drugu. Bio je kao slepac bez tapa. Prilazio nam

je. Lice mu je bilo zaraslo u bradu, gusta kosa raupana, zamrena. Ali imao je divne oi,

tamno, tamno zelene. Smaragdi u oima. Taj tip je vredeo neto. Imao je taj iroki osmeh.

Priao je blie. Stao je i nastavio da se smei, smei.

To je moj mu, rekla je Darlina. Dabl Kvartet.

Klimnuo je. Sara i ja smo klimnuli njemu.

Lila se nagnula ka meni, apnuvi: Oboje su nekad ljakali na filmu.

Sara je ve bila umorna od itave nebuloze. Dobro, da pogledamo kuu!

Ma naravno, duo, mrdnite bulje za mnom...

Poli smo za Lilom u drugu prostoriju, a ja sam pogledao iza sebe. Video sam kako

Dabl Kvartet povlai dim iz dointa.

Isuse, kakve oi; oi su zaista odraz due. Ali, jebi ga, taj iroki osmeh sve je kvario.

Nalazili smo se oigledno u trpezariji ili dnevnoj sobi. Nije bilo nametaja. Za zid je

bio prikucan ispranjeni vodeni krevet preko koga je crvenom farbom bilo nakrabano:

PAUK PEVA SAM

Gledajte ovo, rekla je Lila, gledajte dvorite. Kakav teren!

Virnuli smo kroz prozor. Dvorite je bilo kao i drum, ali jo gore: sve rupa do rupe,

gomile smea i uta. Napolju je stajala usamljena, odbaena klozetska olja. Samo je daska

falila. Ba lepo, rekao sam. Malo otkaeno.

Ovi ljudi su UMETNICI, rekao je na vodi.

Uklonili smo se s prozora. Pipnuo sam zavesu koja je padala preko stakla. Tamo gde

sam dotakao, otpalo je pare.

Ovi ljudi su daleko oterali, rekla je Lila. Prosto nee da se smaraju glupostima,

kapirate?

Krenuli smo se gore, i stepenite je, zaudo, bilo solidno. Bilo je dobro i istinito, i

osetio sam se malo bolje, penjui se.

U spavaoj sobi je bio samo vodeni krevet, ali je taj bio pun. Leao je u udaljenom

uglu, sam za sebe. udno, na jednom kraju bila je velika guka. Kao da e svakog trenutka da

eksplodira.

Kupatilo je bilo poploano, ali taj pod oigledno dugo nije opran, pa su ploice

gotovo iezle pod prljavtinom i otiscima stopala.

Klozetska olja je bila skorelo-braon, zauvek. To se nije moglo izmeniti. Kora na kori

kore. Gora od ma koje olje koju sam ikad video u ma kojoj rupi, u ma kom baru u ivotu, i

onda mi je dolo da povratim na spomen svih tih kenjara, i na ovu preda mnom. Izaao sam

na trenutak, pribrao se, udahnuo, reio da ne mislim na te stvari, zatim se vratio u kupatilo.

Oprostite, rekao sam.

Lila je razumela. Pardon, jebi ga, rekla je. Nema problema...

Nisam pogledao u kadu, ali video sam da je neko ikrabao raznim bojama zid iznad

nje:

AKO TIM LIRI NIJE BOG

ONDA JE BOG MRTAV

ALE MI JE RIKNUO

U PRVOM STROJU

A AVO IMA PIKU

LINDBERG JE

PUIKARA

Bilo je jo nekih poruka, ali su bile zamazane i teke za itanje.

Ostaviu vas da se promuvate malo, opustite se. Kad pazari kuu, moe glava da

zaboli. Neu da vas zbrzavam.

Onda je Lila otila. uli smo kako silazi niz stepenice. Sara i ja smo izali u hodnik.

Sa plafona je visio, na kanapu, stari zarali lonac za kafu.

O boe, najednom je rekla Sara. O boe!

ta ti je?

Videla sam ve fotografije ove kue! Sada se seam! Mislila sam da mi je poznata!

ta? ta to?

Ovo je jedna od onih kua gde je arls Menson ubio nekog!

Sigurna si?

Da, da!

Idemo odavde...

Poli smo niz stepenice. ekali su nas dole - Lila, Darlin i Dabl Kvartet. Pa, rekla je

Lila, kako vam se ini?

Imam vau karticu s telefonom, rekao sam. uemo se.

Ako ste vi ljudi umetnici, rekla je Darlina, moemo da vam skinemo od cene. Mi

volimo umetnike. Jeste li umetnici?

Ne, rekao sam. Mislim, ja sigurno nisam.

Mogu da vam pokaem jo neka mesta, rekla nam je Lila.

Ne, ne, rekla je Sara, dovoljno smo videli za danas. Treba da se odmorimo.

Morali smo da se proguramo kroz njih, a Dabl Kvartet se sve vreme samo smeio,

smeio...

11

Kad smo se vratili kui, naao sam dva koverta. Otvorio sam jedan, dok je Sara uzimala bocu

vina. Unutra je bio kao neki rukopis, s uvodnom porukom:

Kinaski! Popui mi kitu! Nekad si bio veliki pisac. Sada si nula! Prodao si se!

Moja baba pie bolja sranja od tebe! Suvie si trpao glavu u sopstveni mar! Poslao

sam svoje stvari tvom izdavau i taj mi je odgovorio. Kae Hvala vam na rukopisu,

ali zatrpani smo. Peder, zatrpau mu bulju! Pui govno za doruak!

Velike pesnike ignoriu. Boje se velikih pesnika! Nekada si bio veliki pesnik,

ali sad si samo flaster preko gnojave rupe! Guta svoju mokrau pod nebom

bljuvotine! Prodao si muda na pijaci! Ubio si bebu svoje ljubavi! Smrdi kao tvor!

Zauvek i uvek i uvek! Prilaem neke od svojih poslednjih radova...

Potpisao se naglim potezom udesno i nanie, dugom krivudavom linijom s poslednjeg

slova svog imena, to se pokazalo kao crte nekog lica.

Koverat je bio pun pesama, nijedna nije bila otkucana. Bile su navrljane plavim

mastilom na utom papiru s tankim plavim linijama.

Sara je donela bocu vina i vadiep, sama je otvorila i natoila u dve ae.

arls Menson, rekla je. Nije udo to su hteli jeftino da je prodaju.

Milo mi je to si se setila fotografija.

Sara je otvorila Herald Igzeminer, a ja sam poeo da itam prvu pesmu:

PESNIK

pesnika ubijaju

pesnika spaljuju

pesnika ignoriu

pesnika mrze

ali Mesec zna

pesnika

i kurve

znaju

agoniju pesnika

i daju mu

dabe

liui dlake

njegovih muda u

svetoj molitvi

pesnik nee

umreti

ak i u smrti

on sedi usred

Meseca

i pokazuje kurac

svemiru!

PESNIK U IGRI

sisam njene rumene

sise.

sisam runo njenog

dupeta.

jedem njen vanila

svr.

u zoru ona sisa

palac moje noge.

kijam na

guzicu.

ona se smeje.

spavamo.

Nisam imao volje da itam ostatak rukopisa. Znao sam o emu su ostale pesme: o

PESNIKU.

Neko ti je opet poslao pesme? upitala je Sara.

Da, deava se, tri-etiri puta meseno.

Ti nisi izdava. Zato to rade?

To je njihov odnos prema meni. Mrnja i ljubav.

Kakve su te pesme?

Nije tako dobar kao to zamilja, ali veina nas ima tu postavku.

Dobija pesme i od ena, zar ne?

Aha. Neke s golim fotkama u orgazmu. Misle da mogu da ih objavim. Ili ele da im

napiem neto za korice nekog malog izdanja.

Pizde pokvarene!

Tano!

Kucnuli smo se, ispraznili ae, onda sam ih ponovo napunio.

Otvorio sam drugi koverat. Od Vina Marbeda:

OSNIVAKI UGOVOR...

Poeo sam da itam. Pravna terminologija. Pokuao sam da je ralanim u prost

engleski jezik, i pasus koji mi se odmah smuio glasio je:

Ukoliko predsednik Firme bude proglaen umobolnim od strane sudsko-

medicinskog psihijatra, ostali lanovi Firme mogu veinom glasova podeliti svu

imovinu Firme na jednake delove meu sobom.

Uzeo sam flomaster i precrtao taj pasus debelim crnim linijama. Onda sam natoio

novo pie i itao dalje:

Ukoliko predsednik Firme bude proglaen nesposobnim da obavlja svoje

funkcije zbog upotrebe droga ili alkoholnih pia, ili se proceni da zbog preteranih

seksualnih prohteva nanosi tetu dobrima drutva ili Firme, tada e, veinom glasova

Firme, predsedniku Firme biti oduzeta odreena prava i sva e se imovina Firme

podeliti na jednake delove meu ostalim lanovima Firme.

Uzeo sam flomaster i debelo precrtao taj deo. Onda sam itao dalje:

Ukoliko predsednik Firme bude proglaen senilnim...

Precrtao sam i taj pasus.

Ukoliko se predsednik Firme oda kocki...

Precrtano.

Glas predsednika Firme jednak je glasu svakog lana Firme, svi glasovi imaju

jednaku vrednost...

Precrtano.

itao sam dalje i dalje. Bilo je uasno, pravo varvarstvo. Zastraujue. Precrtavao sam

pasus za pasusom. Bilo je bar 17-18 stranica. Kad sam okonao, tekst je bio samo masa crnih

linija.

Sara je donela novu bocu. Odbacio sam papire.

Kakvo sranje, smuilo mi se! Ovo je tako mizerna stvar! Ne mogu da verujem!

Nemoj onda da potpisuje, rekla je Sara.

Nikada, rekao sam.

Naao sam pare papira i napisao na njemu:

Vine,

ne mogu vie. Ovo je komar u paklu!

Strpao sam sve to u povratni koverat s markom i odgurnuo ga od sebe.

Bio je ba dugaak dan, rekla je Sara.

A arls Menson nije jedini ubica, dodao sam.

Zna, rekla je, on ih je ubijao na licu mesta. Drugi to rade sa distance, i retko budu

uhvaeni.

Daj da pijemo malo, rekoh, i ponovo se ukljuimo u nau stvarnost.

Pijmo do izlaska sunca.

Ozbiljno?

Naravno, zato da ne.

Ti si moj ovek, rekao sam, ve mnogo bolje raspoloen.

12

Stan u kome sam tada iveo imao je dobrih strana. Moda je najbolja bila spavaa soba,

ofarbana u tamno, tamnoplavo. Ta tamna tamnoplava pruila je utoite mnogim

mamurlucima, ponekad dovoljno brutalnim da gotovo usmrte oveka, posebno kada sam, ne

pitajui kakve su, gutao pilule koje su mi ljudi davali. Bilo je noi kada sam znao da u

umreti ako zaspim. Hodao bih itavu no, od spavae sobe do kupatila i od kupatila kroz

dnevnu sobu do kuhinje. Otvarao sam i zatvarao friider, otvarao ga i zatvarao. Odvrtao i

zavrtao slavine. Putao vodu u klozetu. Potezao se za ui. Udisao sam i izdisao. A onda, kad

bi izalo sunce, znao sam da sam spasen. Tada bih spavao meu tamnim tamnoplavim

zidovima, i polako dolazio sebi.

Jo jedna atrakcija tog stana bile su posete neprijatnih ena, u 3-4 sata nou. To zaista

nisu bile neke armantne dame, ali su mojoj maloumnosti obeavale neku vrstu avanture. U

sutini, veina njih nije imala kuda da ode. Osim toga, privlailo ih je to ima pia i to ne

insistiram da ih odvuem u krevet.

Naravno, kad sam upoznao Saru, taj deo mog naina ivota bitno se izmenio.

I taj kraj oko Karltona, blizu Zapadne avenije, dosta se izmenio. U svoje vreme, tu su

iveli iskljuivo siromani belci, ali su politiki problemi u Centralnoj Americi i drugim

delovima sveta doveli nov tip ljudi u kraj. Mukarci najee niski rastom, tamne ili ukaste

boje koe, obino mladi crowarez. Uz njih ene, deca, braa, roaci, prijatelji. Poeli su da

pune stanove i kue. Mnogo njih ivelo je u istom stanu. Bio sam jedan od retkih belih

stanara koji zauzima itavo prizemlje kue.

Deca su trala naokolo, gore-dole ispred kua. Kao da su sva imala izmeu dve i

sedam godina. Nisu imala bicikle niti igrake. ene su se retko pojavljivale. Ostajale su

unutra, skrivene. I mnogi su mukarci sedeli unutra. Nije bilo mudro da gazda otkrije koliko

ljudi ivi u istom stanu. Ono malo njih koji su se pojavljivali bili su legalni zakupci. Bar su

plaali kiriju. Nije mi poznato od ega su iveli. Mukarci su bili mravi, utljivi, nikad

nasmejani. Uglavnom su sedeli na stepenicama ispred kua, uvek u potkouljama, pomalo

zgreni, i puili. Satima su sedeli tako, nepomini. Ponekad su kupovali olupine automobila i

onda usporeno vozili te kreve po kraju. Nisu imali osiguranje ni vozake dozvole i vozili su

s tablicama koje su davno istekle. Mnogi od tih kreva imali su neispravne konice. Nikad ne

bi zastali pri skretanju, niti na crveno svetlo, ali retko je bilo sudara. Neto ih je uvalo

odozgo.

Posle nekog vremena vozila bi konano stala, ali ih moji novi susedi nikada nisu

ostavljali na ulici. Pregurali bi ih preko plonika i parkirali pred vratima svojih kua. Prvo su

vadili motor. Skidali su poklopac sa haube i motor je rao na kii. Onda su postavljali cigle

ispod kola i skidali tokove. Unosili su tokove u kuu, da ih neko nou ne ukrade.

Dok sam iveo tamo, bilo je dva reda vozila u dvoritu, sve na ciglama. Ljudi bi

nepomino sedeli na stepenicama, u potkouljama. Ponekad bih im klimnuo glavom ili

mahnuo rukom. Nikada ne bi uzvratili. Oigledno nisu razumevali niti su itali naloge za

iseljenje, i cepali su ih, ali video sam kako se esto bave losaneleskim novinama. Bili su

stoici, istrajni, jer kad se uporedi s onim odakle su doli, ovde je sve bilo veoma lako.

Dobro, nije bitno. Moj savetnik za poreze predloio je da kupimo kuu, a za mene, u

sutini, nije postojao problem bele ugroenosti. Ali nikad se ne zna. Primetio sam da je, kad

god sam se selio u Los Anelesu, to uvek bilo ka severozapadu.

Na kraju, posle nekoliko nedelja potrage za kuom, nali smo jednu. Posle avansa u

gotovom, mesena rata je izala 789,81 dolara. Ispred kue je bilo veliko dvorite, a oko

njega visoka iva ograda, tako da je sama kua bila uvuena od ulice. Delovala je kao jebeno

dobro mesto da se sakrije. Unutra je bilo ak i stepenite, gornji deo sa spavaom sobom,

kupatilom i neim to e postati moja soba za kucanje. U njoj je bio ostavljen stari pisai sto,

ogromna runa polovna stvar. Sada, posle itavih decenija, postao sam pisac sa pisaim

stolom. Da, osetio sam strah, strah da postajem kao oni. Jo gore, potpisao sam ugovor da

napiem scenario. Da li sam bio proklet i osuen, da li e me iscediti kao limun? Nisam

oseao da e tako neto da se desi. Ali osea li to iko, ikada?

Sara i ja smo preselili ono malo imovine.

Doao je veliki trenutak. Smestio sam mainu na pisai sto, uvukao papir i udario po

tipkama. Maina je jo radila. A ostalo je dosta prostora za pepeljaru, radio i flau. Ne dajte

da vas iko lae. ivot poinje u ezdeset petoj.

13

Dole, u Marini del Rej, nastupila su teka vremena. on Pinot je vozio zeleni pontijak-

kabriolet iz 68, a Fransoa Rasin braon ford iz 58. Imali su i dva motocikla kavasaki, od 750

i 1000 kubika.

Vener Cergog je kupio forda iz 58. i, vozei ga bez sipanja vode u hladnjak, unitio je

blok motora.

On je genije, rekao mi je on. Pojma nema o takvim stvarima.

Motocikli su prvi otili. Ford iz 58. korien je za krae relacije.

Onda se Fransoa Rasin spakovao za Francusku. on je prodao forda.

A zatim je, naravno, doao dan kada je zazvonio telefon i javio se on.

Moram da se selim. Rue ovo ovde i grade hotel ili neto. Jebe ga, ne znam gde da

odem. Voleo bih da ostanem u gradu i napravim posao sa tvojim scenariom. Kako ide?

Ide, ide...

Blizu sam da napravim taj posao. Ako stvar propadne, imam jednog tipa u Kanadi.

Ali moram da se selim. Buldoeri dolaze.

Sluaj, on, moe da pree kod nas. Imamo spavau sobu u prizemlju.

Ozbiljno?

Najozbiljnije...

Retko sam u kui. Neete ni znati da sam tu.

Jo ima onog pontijaka?

Da...

Onda ubaci stvari i teraj ovamo...

Siao sam i rekao Sari. on se useljava kod nas.

ta?

on Pinot. Rue mu gajbu. Bie malo ovde.

Henk, ti zna da nisi u stanju da ivi sa ljudima. Izludee.

To je samo na kratko...

Ti e gore da kuca, a on e dole da slua. Nema anse.

Uiniu da ima. on mi je platio da ovo napiem.

Sreno, rekla je i otila u kuhinju.

Prve dve noi nije bilo loe: on, Sara i ja samo smo pili i razgovarali. on nam je

ispriao poneto, uglavnom o problemima sa glumcima i ta sve mora da radi kako bi ih

naterao da glume. Jedan je, usred snimanja, odjednom odbio da govori. Pojavio bi se u kadru,

ali nije govorio. Zahtevao je da odreena scena bude snimljena po njegovom. Bili su negde u

dungli, u kripcu s vremenom i novcem. Na kraju je on rekao tom glumcu: Jebi ga, nek ti

bude! I glumac je odglumio tu scenu po svom, progovorio je. Ali nije znao da nema filma u

kameri. Posle toga nije bilo problema.

Druge noi, vino je teklo potocima. I ja sam priao neto, uglavnom prevakane

stvari, stvari koje sam ve davno otkucao. Bila je duboka no kada je on rekao: izela se

zaljubila u reisera s jednim jajetom...

izela je bila onova devojka u Parizu.

Moje sauee, rekao sam.

Ali sad se pogoralo. Rak. Odsekli su mu i drugo jaje. izela je u tekoj depresiji.

To zaista nije lako.

Da, da, piem joj, telefoniram... inim sve to mogu da joj pomognem. I eto, bili su

usred snimanja...

(Sve se uvek deavalo usred snimanja.)

izela je bila uvena francuska glumica. Delila je stan sa onom u Parizu.

Trudili smo se da razvedrimo ona, potitenog zbog nesree svoje devojke. Oljutio

je celofan sa dugakog tompusa, liznuo ga, odgrizao vrh, pripalio ga, i izbacio prvu perjanicu

egzotinog dima.

Zna, Henk, oduvek sam znao da e napisati scenario za mene. Ima stvari koje

ovek instinktivno zna. Ve odavno to znam. I odavno traim novac da to ostvarim, davno pre

nego to sam ti se javio.

Moda napiem jako lo scenario.

Nee. Proitao sam sve to si u ivotu napisao.

To je prolost. U profesiji pisca ima vie onog bilo nekad nego ieg ostalog.

To se ne odnosi na tebe.

Mislim da je on u pravu, rekla je Sara. Ti si roeni pisac.

Ali scenario! Jebe ga, to je kao da sam roluao, a sad me terate da sliugam!

Uspee. Znam da e uspeti, znao sam to jo u Rusiji.

Rusiji?

Da, pre nego to sam doao ovamo bio sam u Rusiji, da naem pare za tvoj budui

scenario.

O kome ja nita nisam znao.

Tano. Samo sam ja znao. Eto, nauo sam bio iz pouzdanih izvora da u Rusiji postoji

ena koja ima osamdeset miliona dolara u vajcarskoj banci.

Zvui kao jeftin teve-triler.

Da, znam. Ali proverio sam. Imam odline izvore saznanja o takvim stvarima. Ne

smem mnogo da vam priam o tome.

Ne moramo da znamo, rekla je Sara.

I tako sam naao adresu te dame. Onda je poelo natezanje. Pisao sam dami pisma...

ta si radio? upitala je Sara. Ubacio gole snimke iz anfasa?

Ili zguza? rekao sam.

U poetku ne. Prva pisma su bila vrlo zvanina. Rekao sam joj da sam na voleban

nain doao do njene adrese, nakrabane na nekom papiriu u kutiji za cipele, zaturenoj u

jednom plakaru u Parizu. Nabacio sam da smo moda sueni jedno drugom. Ah, pojma

nemate koliko sam se muio sa tim pismima!

Sve si to radio da doe do novca za film?

Radio bih i vie!

Ubio bi nekog?

Ne pitaj me to, molim te. I tako sam joj slao pismo za pismom, postepeno ih

pretvarajui u ljubavna pisma.

Nisam znala da zna ruski, rekla je Sara.

Pisao sam na francuskom. Dama je imala prevodioca. Ona mi je odgovarala na

ruskom, a meni su prevodili na francuski.

To ne bi prolo ak ni u jeftinom teve-trileru.

Znam. Ali mislio sam na njenih osamdeset miliona u vajcarskoj banci, i moja su

pisma postajala sve bolja i bolja. Ljubavna pisma. Vatrena.

Uzmi jo vina, rekao sam, punei onovu au.

Eto, na kraju me pozvala da je posetim. I tako sam se odjednom naao u snegovima

Moskve...

Snegovima Moskve...

Naao sam sobu koju je izgleda ozvuio ka-ge-be. Mislim da su ak i klozet ozvuili.

Mogli su da uju i kad govno pustim.

I ja ujem tako neto...

Ne, ne, sluaj dalje... Na kraju sam ugovorio sastanak sa damom. Otiao sam do nje i

kucao na vrata. Otvorila ih je neverovatno lepa devojka! Nikada nisam video takvu lepoticu!

Molim te, on, nemoj sad...

Ali to nije bila dama, ve njen prevodilac!

on, rekla je Sara, ta si pio osim ovog vina?

Nita! Nita! Sve je istina! Uao sam u tu sobu gde je sedela stara vetica, sva u

crnom. Nije imala zube, samo masu bradavica. Priao sam joj, poklonio se, uzeo njenu ruku,

zamurio i poljubio je. Devojka je sela u fotelju i posmatrala nas. Okrenuo sam se ka njoj.

Voleo bih da ostanem nasamo sa tobom, rekao sam. Ona se obratila babi. Onda se okrenula i

rekla mi: Metra pristaje da ostane nasamo s vama. Ali u crkvi. Metra je jako religiozna.

Klimnuo sam potvrdno, i baba je polako ustala iz fotelje, pa smo zajedno izali iz sobe,

ostavili smo devojku...

Ova vaka moe da pokupi Oskara, rekao sam.

Molim te. Upamti, pokuavao sam da doem do novca za tvoj budui scenario.

Da, samo nastavi, on. Ispriaj nastavak...

Eto, otili smo u crkvu. Kleali smo. Ja nisam religiozan. Kleali smo neko vreme i

utali. Onda me povukla. Ustali smo i otili do oltara punog svea. Neke su gorele. Mnoge

nisu. Poela je da pali gomilu tih svea. To ju je uzbudilo. Usta su joj podrhtavala i pljuvaka

poela da joj curi s uglova usana. Curela je i nestajala u borama. Verujte mi, nemam nita,

apsolutno nita protiv starosti! Ali zato neki ljudi mnogo gadnije stare od drugih?

Pojma nemam, rekao sam. Ali ini se da ljudi koji ne misle mnogo due izgledaju

mladoliko.

Ne mislim da je ova mnogo mozgala... I tako, posle paljenja tolikih svea, ba se

uzbudila. Uhvatila me za ruku i stegla je. Bila je snana, snana babuskera. Povukla me do

Isusovog kipa...

Da...

Pustila me, kleknula i poela da ljubi Isusova stopala. Ljubila ih je i ljubila. Palci su

bili mokri od pljuvake. Obuzela je velika strast. Sva se tresla. Onda je ustala, uzela me za

ruku, pokazala ka stopalima. Smekao sam se. Ponovo je pokazala. Samo sam se smekao.

Onda me epala i poela da me gura nanie ka stopalima. Zajebi, pomislio sam, a onda sam

se prisetio osamdeset miliona, pa sam kleknuo i poljubio stopala. Znate, teko da ikad peru ta

stopala u Rusiji. Metrina pljuvaka... i praina... samo sam ogromnom snagom volje naterao

sebe da ih poljubim. Metra me onda povela natrag. Ponovo smo klekli. Iznenada me uhvatila

i njena su se usta stvorila na mojim. Molim vas, razumite me, ja zaista nemam nita protiv

starih ljudi, ali to je bilo kao da ljubi anus. Izvukao sam se. Neto mi se prevrnulo u

stomaku, pa sam priao ispovedaonici, pomerio zavesu, uao, kleknuo i povratio. Onda smo

napustili crkvu zajedno. Otpratio sam je do kue. Zatim sam uzeo bocu votke i vratio se u

svoju sobu.

Zna, kad bih napisao takav scenario, najurili bi me iz grada.

Znam. Ali ekaj. To nije kraj. Dok sam pio votku, razmislio sam o svemu. Zato da

odustanem? Baba je bila oigledno luda. Ko se jo ljubi u crkvi? Moda pri veridbi. I eto...

Poljubi se i oeni, a? rekao sam.

Pre svega sam hteo da budem siguran za tih osamdeset miliona. Kad sam dokrajio

votku, poeo sam dugo ljubavno pismo Metri, samo to sam sve vreme mislio na prevodioca.

ee ljubavno pismo. Izmeu rei ljubavi objasnio sam kako hou da snimim film o nas

dvoje i da sam uo za njen novac u vajcarskoj, ali da to nema nikakve veze s mojom

posetom, osim to sam bez sredstava, a arko elim da prenesem nau ljubavnu priu na

ekran, publici i oboavaocima Isusa.

I sve to da bi dobio novac za finansiranje nekog scenarija o kome Henk nita nije

znao, niti ga je napisao? upitala je Sara.

Apsolutno, rekao je on.

Ti si lud, rekao sam.

Moda. I tako je baba dobila moje ljubavno pismo, i verovao sam da e pristati da

poe sa mnom u vajcarsku po novac. Pravili smo planove. U meuvremenu smo jo dvaput

izali, da ljubimo stopala Isusova i palimo svee, plus cmakanje. A onda... dobio sam poziv

od mojih izvora. ena sa osamdeset miliona u vajcarskoj imala je identino ime i isto toliko

godina kao ta baba, ali je bila roena u drugom gradu, od drugih roditelja. Idiotska

koincidencija, i tu sam puko. Prevaren sam. Morao sam da traim pare na drugom mestu...

Ovo je jedna od najtunijih jebada koju sam ikad uo, rekao sam.

Jeste alosno, rekao je on, ali je iva istina.

Zato se toliko pati samo da bi pravio filmove? upitala je Sara.

Zato to to volim, odgovorio je on.

14

Nakon nekoliko dana, ponovo smo bili u studiju Denija Servera, u Venis Biu.

Neki tip je napisao film o kloarima i opijanju rekao je on. Zato ga ne bi

pogledao?

I tako smo otili tamo, on, Sara i ja. Ljudi su ve sedeli u sali. Ali ank nije radio.

ank ne radi, rekao sam onu.

Da, rekao je.

Sluaj, moramo da uzmemo neko pie...

Ima jedna prodavnica pia na oku, prema okeanu, na drugoj strani ulice.

Odmah se vraamo...

Nali smo radnju, uzeli dve boce crnjaka i vadiep. Na povratku su nas dvaput

zaustavljali za milostinju. Onda smo stigli pred studio. Gurnuo sam vrata pa smo uli. Bilo je

mrano. Film je bio u toku.

Jebi ga, rekao sam, ne vidim! Nita se ne vidi!

Neko je zaitao u mom pravcu.

I ja tebi, rekao sam.

Hoete li molim vas da uutite! rekao je enski glas.

Da probamo u prvi red, rekla je Sara, ini mi se da vidim dva mesta, ali nisam

sigurna.

Probili smo se napred. Sapleo sam se o neko stopalo.

Skote, uo sam tihi muki glas.

Sisaj ga, rekao sam.

Najzad smo nali dva mesta i seli. Sara je izvadila cigarete i upalja, a ja otvorio bocu.

Nismo imali ae, pa sam otpio i dodao bocu Sari. Otpila je i vratila mi bocu. Onda je

pripalila dve cigarete za nas.

ovek koji je napisao film Povratak iz Hada, nekada je imao seriju na televiziji, od

onih porodinih. Pet Selers. Eto, serija se vrtela i vrtela, ali je Pet izgubio bitku sa bocom i

ubrzo je serija poela da se raspada. Razvod. Gubitak porodice, doma. Pet je potonuo meu

propalice. Sada se Pet vraao u ivot. Napravio je ovaj film. Trezan je. I dri predavanja,

pomae drugima da se vrate u ivot.

Otpio sam nov gutljaj vina, dodao bocu Sari.

Gledao sam film. Bila je no, i skitnice su zapalile vatricu. Mukarci i ene bili su

sasvim pristojno odeveni za skitnice. Uopte nisu izgledali kao propaliteti. Izgledali su kao

ljudi koji rade u holivudskim filmovima, izgledali su kao TV-glumci. I svako od njih imao je

kolica za kupovinu, u koja su tekovali svoja zemaljska dobra. Samo to su ta kolica bila

potpuno nova. Svetlucala su pod svetlou vatre. Nikada nisam video tako nova kolica, ni u

jednoj samoposluzi. Bila su oigledno kupljena za potrebe filma.

Daj mi flau, rekao sam Sari.

Visoko sam je digao i poteno otpio. Ponovo sam uo itavi zvuk, praen drugim

itavim zvukom.

Ovi ljudi su odvratni, rekao sam Sari. ta ih mui, jebi ga?

Ne znam.

Vratio sam se filmu i ljudima oko vatre, s njihovim kolicima za kupovinu. Jedan

ovek je govorio. Ostali su sluali.

... probudio bih se i ne bih prepoznao krevet u kome sam bio, nisam znao gde sam...

oblaio sam se, izlazio i traio svoja kola. Nikada nisam znao gde su mi kola. Ponekad sam ih

satima traio...

E, ovo je dobro, rekao sam Sari. Meni se to iks puta desilo!

Opet itanje.

... iz jedne elije za pijance u drugu... esto sam gubio novanik... zube su mi

razbili... dua mi se gubila... gubila... gubila... Onda je moj pijani ortak, Majk, poginuo u

pijanoj vonji... to je bio kraj...

Sara je otpila gutljaj.

Sada sam spokojan... dobro spavam... ponovo se oseam kao funkcionalno ljudsko

bie... a Isus je moja uzdanica, vea od svakog pia kojim je avo zagadio ovu zemlju!

U njegovim oima su bile suze.

Otpio sam novi gutljaj.

Onda je odrecitovao pesmu:

U ivot sam vraen.

Ponovo sam naen.

Odrekao sam se kome.

Brat sam rodu svome.

U ivot sam vraen.

Pognuo je glavu, a ostali su tapali.

Onda je ena poela da govori. Poela je, kae, da pije na urkama. I tako je krenulo.

Pila je sama kod kue. Biljke su uginule, jer ih nije zalivala. U jednoj svai posekla je erku

noem. I njen mu je poeo da pije. Izgubio je posao. Sedeo je u kui. Pili su zajedno. Onda

je posekla i njega noem. Jednog dana je samo sela u kola i otila s koferom i kreditnim

karticama. Pila je po motelima. Puila je, pila i gledala televizor. Votka. Oboavala je votku.

Jedne noi je zapalila krevet. Vatrogasci su doli u motel. Bila je pijana, u spavaici. Jedan

vatrogasac je uhvatio za dupe. Uskoila je u kola, samo u spavaici, s torbicom. Vozila je i

vozila, omamljena. Negde oko podne sledeeg dana bila je u centru, kod etvrte i Brodveja.

Dve su joj se gume izduvale usput. Gume su se iskidale i vozila je na felnama, ostavljala je

duboke brazde u asfaltu. Policajac je zaustavio. Privedena je na posmatranje. Dani su

prolazili. Njen mu se nije pojavio, ni njena ki. Bila je sama. Sedela je s psihijatrom jednog

dana, i on je pitao: Zato se toliko trudite da unitite sebe? A kad je to upitao, nju nije vie

gledalo lice psihijatra, ve lice Isusa. To je bio kraj...

Otkud je znala da je to lice Isusa? glasno sam upitao.

Ko je taj ovek? uo sam nekog.

Moja flaa je bila prazna. Otvorio sam drugu.

Onda je sledei tip ispriao svoju priu. Logorska vatra je samo gorela i gorela. Niko

nije morao da je odrava. I nijedan drugi kloar nije naiao da ih gnjavi. Kada je taj zavrio

svoju p