Bzr u Prosvetnim Ustanovama

Vesna Nikoli Univerzitet u Niu, Fakultet za zatitu na radu u Niu, Srbija, [email protected]

. Lali HEP-Proizvodnja d.o.o., PP HE Sjever, Pogon HEV, Varadin, Hrvatska

J. Taradi Visoka kola za sigurnost, s pravom javnosti, Zagreb, Hrvatska

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U OBRAZOVNIM

USTANOVAMA Saetak Polazei od potrebe i znaaja bezbednosti i zatite zdravlja uenike populacije i zaposlenih u obrazovnim ustanovama, u radu su predstavljeni rezultati empirijskog istraivanja problematike organizacije i sprovodjenja zatite na radu u osnovnim kolama jednog gradskog podruja. Sve osnovne kole imaju pismeno ureenu organizaciju zatite na radu zasebnim organizacijskim aktom ustanove. No, u praksi se, u potpunosti u skladu s zahtjevima propisa iz podruja zatite na radu, provodi tek treina propisanih mjera zatite na radu. Takvo stanje potvruje potrebu angamana internog strunjaka za zatitu na radu, tim vie to je uz zatitu na radu zaposlenih u osnovnim kolama izraena i problematika zatite zdravlja djece-uenika te odgojno-obrazovni aspekt zatite u cjelini. Klju ne rei: obrazovna ustanova, osnovna kola, zatita na radu

OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY IN EDUCATIONAL INSTITUTIONS

Abstract Starting from the need and importance of safety and health protection of the student population and people employed in educational institutions, this paper presents the results of empirical research in the organization and implementation of occupational health and safety in primary schools of one urban area. The organization of occupational safety in primary schools is regulated in writing by a separate organizational regulation of the institution. However, in practice, only a third of the prescribed occupational safety measures have been implemented fully in accordance with the requirements of regulations governing occupational health and safety. This situation confirms the need for involvement of internal experts in occupational health and safety, all the more so, because the issue of health protection of children/pupils and the educational aspect of health care in general are also expressed, along with the occupational safety of employees in primary schools. Key words: educational institution, primary school, occupational safety

UVOD

Obrazovne ustanove su ustanove koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja [1]. Obrazovna ustanova je duna da propie mere, nain i postupke zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova1. Istovremeno, poslodavac je duan da zaposlene (u konkretnom sluaju nastavni kadar, saradnike i ostala lica) u obrazovnoj ustanovi osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa

1 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika l.42.

zakonskom regulativom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.2 Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu, utvrene su zakonskom regulativom u ovoj oblasti, a blie se ureuju kolektivnim ugovorom, optim aktom poslodavca ili ugovorom o radu [2][3].

Dakle, mogue je govoriti o razliitim aktivnostima kada je u pitanju problematika bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovnoj ustanovi. S jedne strane, u pitanju je ostvarivanje bezbednosti uenike populacije za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, a sa druge strane ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica zaposlenih u obrazovnoj ustanovi. Po naem miljenu, efikasnost ovih aktivnosti mora se posmatrati u neposrednoj vezi kako sa realizacijom niza vaspitno-obrazovih uticaja na decu i omladinu (ueniku populaciju), tako i sa osposobljavanjem zaposlenih (posebno nastavnika) za bezbednost i zdravlje na radu.

U obrazovnim ustanovama, posebno ustanovama kolskog (formalnog) sistema obrazovanja neophodno je ustanoviti fundament pravilnog uvaavajueg odnosa prema pitanjima bezbednosti i zdravlja. Vaspitanje i obrazovanje dece najranijeg i predkolskog uzrasta u ovoj oblasti podrazumeva razvijanje osnovnih higijenskih, zdravstvenih, radnotehnikih i ekolokih navika i privika; sticanje osnovnih pojmova i predstava o prirodi i ivotnoj sredini; o opasnom i tetnom, zdravom i nezdravom, sigurnom i bezbednom, dobrom i loem, lepom i runom. Osnovnokolsko vaspitanje i obrazovanje treba da je usmereno ka razvoju higijenske i zdravstvene kulture, radnotehnikih navika i privika, razvoju osnovnih elemenata radne kulture (kulture rada i ponaanja); sticanju znanja o prirodi, svetu, ekolokim problemima, vaspitavanju vrednosnih odnosa uenika prema radnoj i ivotnoj sredini i dr. Formiranje osnova i razvoj radnotehnike i zdravstvene kulture mogue je u okviru predvienih programskih aktivnosti i sadraja rada predkolskih ustanova, a u osnovnoj koli u okviru svih predmetnih podruja, a posebno nastavnih jedinica u okviru kojih se upoznaju zakonitosti prirode i razmatraju meudejstva oveka sa objektima okolne sredine [4].

Vaan momenat je formiranje navika bezbednog rada pri korienju labaratorija u toku vebanja i nastavno proizvodne prakse. U nastavnim i vannastavnim aktivnostima zavrnog razreda osnovne kole, poeljna je realizacija posebnih tematskih celina koje se odnose na bezbednost i zatitu zdravlja. Pri tom, neophodno je da nastavnik bude specijalno pripremljen za ovu oblast odnosno da vlada optim znanjima o bezbednosti i zatiti na radu i znanjima specifinih pitanja bezbednosti u okvirima svog predmeta. U osnovnoj koli treba ustanoviti takav sistem znanja u ovoj oblasti koja e pomoi ueniku da shvati i posmatra bezbednost i zatitu na radu kao osnovno pravo oveka; da u svakoj delatnosti bezbednost mora da bude prioritetna u odnosu na rezultate te delatnosti; da je odgovoran i disciplinovan odnos prema pitanjima bezbednosti u sfim sferama i oblastima ovekovog rada garancija njegovog zdravlja i sigurnosti. Sve ovo, ustvari, treba da formira optu kulturu uenika prema pitanjima bezbednosti i predstavlja osnovu na kojoj e se znanja i navike u daljem obrazovanju prema potrebama obogaivati (npr. srednjem3, visokom i dr.) [5].

2 Zakonske zahteve organizacije i sprovoenja zatite na radu, za sve oblike organizacija ukljuujui i ustanove osnovnih kola, u Republici Hrvatskoj utvruje Zakon o zatiti na radu [3] te na temelju njega doneseni podzakonski akti. U Srbiji ovu problematiku ureuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu [2]. 3 Obrazovanje za zatitu na radu u svim formama i oblicima srednjekolskog obrazovanja podrazumeva sticanje konkretnih znanja i razvoj odreenih psihofizikih osobina, sposobnosti, vetina i navika za bezbedan rad, zatitu zdravlja i ire, ivotne sredine (iri i kompleksniji aspekti prirodno-naunih, tehniko-tehnolokih i drutvenih znanja), razvoj radnotehnike, zdravstvene i ekoloke svesti, etike i kulture; profesionalno usmeravanje i psihofiziko pripremanje prema zahtevima kulturnog i bezbednog ponaanja u radnoj i ivotnoj sredini - u struci i zanimanju za koje je uenik ispoljio odreeno interesovanje i sposobnost i dr. Svakako, obim i sadraji znanja razlikuju se u srednjim opteobrazovnim kolama i srednjim strunim kolama, pri emu treba posebno izdvojiti one kole za koje se moe rei da koluju kadrove za ''opasnije'' odnosno tzv. ''rizine'' profesije.U svakom sluaju, neophodna je povezanost teorijskog i praktinog osposobljavanja. Sutinski posmatrano, ovi kadrovi

Meutim, pokretaku snagu svih gore navedenih obrazovnih aktivnosti, ''toak-zamajac'' ostvarivanja i unapreivanja bezbednosti i zdravlja u obrazovnim ustanovama i drutvu u celini, ine, upravo, uitelji, nastavnici i profesori na svim nivoima formalnog obrazovnog sistema. Radi se o kadrovima, zaposlenim licima koji, kao i zaposleni u svim ostalim delatnostima ljudskog rada, imaju prava, obaveze i odgovornosti kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu u obrazovnim ustanovama4. Od posebnog je znaaja njihova uloga u realizaciji vaspitno obrazovnih uticaja na mlade u ovoj oblasti. Ono u emu organi i institucije nadleni za oblast obrazovanja i rada najvie gree i zbog ega se ova delatnost nedovoljno razvija u obrazovnim ustanovama jeste nedostatak dopunskog strunog i metodikog obrazovanja nastavnika za rad na raznim nivoima i oblastima vaspitno-obrazovnog rada. Tek onda, kada ''krenemo'' sa ozbiljnom i sistematskom ''edukacijom edukatora'' odnosno sa strunim i pedagoko-andragokim pripremanjem i osposobljavanjem nastavnih kadrova za realizaciju obrazovnog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogue je govoriti o stvorenim preduslovima za unapreenje bezbednosti u obrazovnim ustanovama ali i ire u drutvu u celini.

KRATAK PREGLED I ANALIZA SRODNIH ISTRAIVANJA

Istraivanje problematike rada samostalnog strunjaka za zatitu na radu u srednje

velikim poslovnim organizacijama u Hrvatskoj [6,7] i istraivanje problematike organizacije i rada slubi zatite na radu u poslovnim organizacijama u Hrvatskoj [8] donosi aktualna saznanja o problematici i predlozima za unapreenje rada strunjaka za zatitu na radu i struke zatite na radu u praksi u svim delatnostima, a meu njima i za delatnosti obrazovanja. Sa slicnom tematikom, realizovana su i istraivanja u Srbiji [9].

Na alost, jo uvek je mali broj istraivanja koja su neposredno usmerena ka prouavanju problematike bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovnim ustanovama. Stani je realizovao zanimljivo istraivanje opasnosti u osnovnim kolama, iskustva i pripremljenosti za reagovanje na primeru Grada Splita [10].

Ocena stanja zatite na radu u osnovnim kolama u Gradu Varadinu sastavnica je "Istraivanja organizacije sigurnosti u osnovnim kolama u Gradu Varadinu" [11].

U Sloveniji, Primoi istrauje problematiku i mere za smanjenje stresa uitelja u osnovnim kolama, kao mogueg organizacijskog aspekta bezbednosti u osnovnim kolama (na primeru izabranih kola u Sloveniji) [12].

trebalo bi da znaju pravno-normativne osnove zatite; opasnosti i tetne faktore u datoj profesiji, njihovo dejstvo na oveka i norme, principe atestiranja radnih mesta, njihovu klasifikaciju prema uslovima rada, mogunosti, mere i sredstva zatite i sl.; oblike potencijalnih rizika karakteristinih za datu profesiju, logiku nastajanja rizinih situacija, uslove nesrenih sluajeva tehnikog i antropogenog karaktera, metode i sredstva obezbeivanja sigurnosti i zatite zdravlja i sl. U zavisnosti od vrste kole, potrebno je uvoenje posebnog kursa ''Zatita na radu'' integralno u opteobrazovnim i kao posebno predmetno podruje u svim srednjim strunim kolama.[5] 4 Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je odreen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje [2].

METODOLOGIJA ISTRAIVANJA Problem, cilj, hipoteze i uzorak istraivanja Nedostatak aktualnih saznanja o stanju i problematici organizacije i sprovoenju zatite na radu u obrazovnim ustanovama predstavljao je svojevrsni istraivaki izazov za autore ovog rada da svoj interes usmere ka problemima bezbednosti i zdravlja na radu u osnovnoj koli. Cilj - Empirijskim istraivanjem doi do aktualnih saznanja o stanju i problematici organizacije i sprovoenja zatite na radu u osnovnim kolama u praksi, preliminarno na primeru osnovnih kola jednog gradskog podruja. Istraivaku populaciju inile su sve osnovne kole u republici Hrvatskoj, a istraivaki uzorak osnovne kole Grada Varadina. Hipoteze Prva hipoteza (H1): Sve osnovne kole na izabranom gradskom podruju (Grad Varadin, Republika Hrvatska) imaju pismeno ureenu organizaciju zatite na radu posebnim organizacijskim aktom ustanove. Druga hipoteza (H2): Sve osnovne kole na izabranom gradskom podruju (Grad Varadin, Republika Hrvatska) sprovode sve propisane osnovne i posebne mere zatite na radu, u potpunosti u skladu sa zahtevima propisa iz podruja zatite na radu. Metode U okviru deskriptivne istraivake metode, koristili smo anketiranje kao istraivaki postupak, odnosno anketni upitnik kao istraivaki instrument. Za statistiku obradu podataka koriene su statistike metode i postupci. 1) Anketa Metoda ankete je glavna istraivaka metoda s ciljem prikupljanja aktualnih i izvornih podataka. Njome su istraena subjektivna miljenja i ocene ispitanika u osobama odgovornih za zatitu na radu u osnovnim kolama (direktora ili po njima drugih odreenih osoba). Anketa je po vrsti opisno-analitika, po nainu pismena, dobrovoljna i u potpunosti anonimna za ispitanike. Anketiranje je proveo neposredno jedan od autora ovog rada (. Lali), pojedinano meu ispitanicima na njihovom mestu rada u osnovnim kolama. Kao instrument anketnog istraivanja koriten je pismeni anketni upitnik koji je dat ispitanicima neposredno u postupku anketiranja. Za uzorak anketnog istraivanja odreene su sve osnovne kole na podruju Grada Varadina u Republici Hrvatskoj, kojih ima ukupno osam. Anketno istraivanje provedeno je tokom meseca marta 2011. godine, a njemu su se odazvale sve (100 %) osnovne kole na podruju Grada Varadina u Republici Hrvatskoj. 2) Statistike metode Statistike metode koritene su za statistiku obradu podataka koji su prikupljeni anketnim istraivanjem. Za obradu i prikaz rezultata istraivanja po pojedinanim pitanjima iz ankete koriteni su: frekvencija (f), procenat (%), suma (), aritmetika sredina - prosena vrednost (M), standardna devijacija (s), koeficijent varijabilnosti (V, izraen u procentima %).

ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA

Opti podaci o osnovnoj koli Ukupan broj zaposlenih Veina (62,50 %) osnovnih kola u Gradu Varadinu ima od 51 do 250 zaposlenih, dok 37,50 % kola po broju zaposlenih spada u kategoriju do 50 zaposlenih.

Ukupan broj dece-uenika Polovina (50 %) osnovnih kola ima vie od 500 uenika, a po 12,50 % sledee kategorije: 101-200 uenika, 201-300 uenika, 301-400 uenika i 401-500 uenika. Organizacija nastave u smenama Velika veina (87,50 %) osnovnih kola ima organizovanu nastavu samo u jednoj (prepodnevnoj) smeni, dok 12,50 % (jedna kola) odrava nastavu u dve smene (prepodnevnoj i popodnevnoj). Posebne prostorije i prostori Sve osnovne kole (100 %) u Gradu Varadinu imaju: sportska igralita na otvorenom, sportsku dvoranu, raunarske uionice i kolsku biblioteku. Polovina kola (50 %) ima kabinet za muziku i likovnu kulturu, treina kola (37,50 %) ima laboratoriju za vebe iz hemije i fizike, te uionice/radionice za tehnike vebe. Organizacija zatite na radu u osnovnoj koli Pismeno ureenje organizacije zatite na radu Sve osnovne kole (100 %) posebnim optim aktom (Pravilnikom o zatiti na radu) imaju pismeno ureenu organizaciju zatite na radu. Obavljanje odreenih poslova zatite na radu Sve osnovne kole (100 %) poverile su obavljanje odreenih poslova zatite na radu spoljnoj ovlatenoj agenciji /ustanovi za poslove zatite na radu. U tri etvrtine (75 %) postoje ovlatenici poslodavca za zatitu na radu. Poverenici radnika za zatitu na radu postoje u polovini osnovnih kola (50 %). Sprovoenje odreenih mera zatite na radu u osnovnoj koli Procena opasnosti na radu U svim osnovnim kolama (100 %) izraena je procena opasnosti u potpunosti u skladu s zahtevima propisa iz podruja zatite na radu. Tabela 1.: Status procene opasnosti na radu u osnovnoj koli Odgovor f %

1. U potpunosti u skladu s zahtevima propisa 8 100,00

2. Delomino, nepotpuno 0 0,00

3. Uopte se ne provodi 0 0,00

0. Bez odgovora 0 0,00

8 100,00

Procena opasnosti na radu pri radu s raunarima Procena opasnosti na radu pri radu s raunarima u veini osnovnih kola (62,50%) izraena je delimino i nepotpuno, u potpunosti u 25 %, a uopte se ne provodi u 12,50 %. Tabela 2.: Status procene opasnosti na radu pri radu s raunarima u osnovnoj koli Odgovor f %


2. Delimino, nepotpuno 5 62,50



8 100,00

Osposobljavanje radnika za rad na bezbedan nain U veini (75 %) osnovnih kola osposobljavanje radnika za rad na bezbedan nain u potpunosti se provodi, ali u 25 % ono se provodi delimino i nepotpuno. Tabela 3.: Status osposobljavanja radnika za rad na siguran nain u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Osposobljavanje ovlaenika poslodavca za zatitu na radu Osposobljavanje ovlaenika poslodavca za zatitu na radu sprovodi se u veini (75 %) osnovnih kola, ali se u etvrtini (25 %) uopte ne sprovodi. Tabela 4.: Status osposobljavanja ovlaenika poslodavca za zatitu na radu u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Osposobljavanje poverenika radnika za zatitu na radu U 50 % osnovnih kola u potpunosti se sprovodi osposobljavanje poverenika radnika za zatitu na radu, delimino i nepotpuno u 12,50 %, a uopte se ne provodi u 37,50 %. Tabela 5.: Status osposobljavanja poverenika radnika za zatitu na radu u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Ispitivanje maina i ureaja s poveanim opasnostima Premda se u veini (75 %) u potpunosti sprovodi propisano ispitivanje maina i ureaja s poveanim opasnostima, ono je u 12,50 % delimino i nepotpuno, ili se uopte ne provodi. Tabela 6.: Status ispitivanja maina i ureaja s poveanim opasnostima u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Ispitivanje fizi kih inioca u radnoj okolini U veini osnovnih kola (62,50 %) ispitivanje fizikih inilaca u radnoj okolini (buka, osvetljenje, ventilacija, mikroklima) sprovodi se u potpunosti s zahtevima propisa, ali se u 37,50 % osnovnih kola uopte ne provodi. Tabela 7.: Status ispitivanja fizikih inioca u radnoj okolini u osnovnoj koli Odgovor f %


2. Delomino, nepotpuno 0 0,00



8 100,00

Ispitivanje hemijskih inioca u radnoj okolini Propisano ispitivanje hemijskih inioca u radnoj nokolini u potpunosti se sprovodi tek u 37,50 %, delimino i nepotpuno u 37,50 %, a uopte se ne provodi u 25 % osnovnih kola. Tabela 8.: Status ispitivanja hemijskih inioca u radnoj okolini u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Obezbeenost radnika linim zatitnim sredstvima Mera zatite na radu: obezbeenost radnika linim zatitnim sredstvima, u potpunosti u skladu s zahtevima propisa provodi se u svim (100 %) osnovnim kolama. Tabela 9.: Status obezbeenosti radnika linim zatitnim sredstvima u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Zdravstveni pregledi radnika U svim (100 %) osnovnim kolama sprovodi se mera zatite na radu i zatite zdravlja: zdravstveni pregledi radnika. Tabela10.: Status zdravstvenih pregleda radnika u osnovnoj koli Odgovor f %





8 100,00

Stanje bezbednosti na radu u osnovnoj koli Polovina ispitanika (50 %) u svojoj oceni stanja bezbednosti na radu u osnovnoj koli daje ocenu izvrstan, a druga polovina ocenu vrlo dobar. Prosena ocena iznosi 4,50 (na skali ocena od 1-negativan do 5-izvrstan, uz standardnu devijaciju 0,53 i koefic.varijabilnosti 11,88 %). Tabela 11.: Ocjena stanja sigurnosti na radu u osnovnoj koli Odgovor f %

1. Negativan 0 0,00

2. Dovoljan 0 0,00

3. Dobar 0 0,00

4. Vrlo dobar 4 50,00

5. Izvrstan 4 50,00


Aritmetika sredina (M) 4,50 8 100,00

Standardna devijacija (s) 0,53 Koeficijent varijabilnosti (V) % 11,88

DISKUSIJA I ZAKLJU AK

Problematika bezbednosti i zdravlja na radu ima viestruki znaaj u kolskim

ustanovama. U institucionalnom smislu posmatrano, moglo bi se rei da je koli na prvom mestu ispunjavanje pedagokih zadataka, a ne bezbednost i zdravlje. Meutim, originalni zadatak kole da mlade pripremi za budunost poklapa se sa zadatkom koncepta unapreenja bezbednosti i zdravlja u radnoj i ivotnoj sredini kao ''spremnosti za budunost''. S tim u vezi, problematika bezbednosti i zdravlja na radu otvara niz zadataka kako kada je u pitanju obrazovanje uenike populacije u ovoj oblasti tako i kada su u pitanju zaposleni (i njihovo osposobljavanje, posebno nastavnog kadra) u ovim ustanovama.

Polazei od toga, obrazovanje za bezbednost i zdravlje na radu mora se posmatrati kao zadatak kole. Postoji opta saglasnost meu autorima da u oblasti obrazovanja za bezbednost i zatitu zdravlja na radu treba potovati zakonomerno pedagoko-andragoko pravilo da zdravstveno i radno-tehniko vaspitanje i obrazovanje treba da pone od ''malih nogu'' u porodici i predkolskim ustanovama preko svih nivoa formalnog, kolskog obrazovanja (osnovnokolsko, srednjekolsko, visokokolsko) do razliitih oblika neformalnog, poslekolskog, dopunskog i permanentnog obrazovanja u ovoj oblasti [4].

Potreba stalnosti, kontinuiteta, permanentnosti, ini bitnu odrednicu obrazovanja u ovoj oblasti. Pri tom, mislimo, pre svega, na obrazovni red, postavljen posledino, koji poinje od momenta saznanja sopstvenog ''ja'' kod dece predkolskog uzrasta i nastavlja se u procesu vaspitanja, opteg i profesionalnog obrazovanja. Neophodno je imati u vidu da dostignuti nivo obrazovanosti treba odravati, usavravati i dopunjavati u radnom procesu, kao posledicu praktinih iskustava, ali i na specijalnim kursevima i seminarima tj. kroz specijalne forme dopunskog obrazovanja[5].

U obrazovnim ustanovama, nastavni kadar predstavlja znaajan inilac ostvarivanja i razvoja bezbednog radnog ambijenta i zatite zdravlja u kolskim (nastavnim i vannastavnim) aktivnostima. Radi se o realizaciji kako vaspitno-obrazovnih uticaja na ueniku populaciju s ciljem razvoja bezbednosne svesti i bezbednosne kulture, tako i zatiti zdravlja na radu tj. fizikog i psihikog integriteta zaposlenih te zatiti imovine i kolskih dobara.

Realizacijom empirijskog istraivanja u osnovnim kolama, dolo se do aktualnih saznanja o stanju i problematici organizacije i sprovoenja zatite na radu u osnovnim kolama u praksi.

Prihvata se prva hipoteza po kojoj sve osnovne kole na izabranom gradskom podruju (Grad Varadin, Republika Hrvatska) imaju pismeno ureenu organizaciju zatite na radu

posebnim organizacijskim aktom ustanove. Rezultati istraivanja potvruju da sve osnovne kole imaju Pravilnik o zatiti na radu koji je temelj organizacije zatite na radu.

Odbacuje se druga hipoteza po kojoj sve osnovne kole na izabranom gradskom podruju (Grad Varadin, Republika Hrvatska) sprovode sve propisane osnovne i posebne mere zatite na radu, u potpunosti u skladu s zahtevima propisa iz podruja zatite na radu. Rezultati istraivanja pokazuju da se u praksi u potpunosti provodi tri od deset (30 %) mera zatite na radu, a to su: procena opasnosti na radu, obezbeenost radnika linim zatitnim sredstvima i zdravstveni pregledi radnika. Ostale propisane i obvezne mere zatite na radu sprovode se delimino i nepotpuno ili se ak uopte ne sprovode. Pored nesprovoenja odreenih tehnikih mera zatite na radu, posebno je za diskusiju i nastavak istraivanja vana problematika nepotpunog sprovoenja u praksi osposobljavanja radnika za rad na bezbedan nain kao i osposobljavanje ovlaenika i poverenika radnika za zatitu na radu.

Uspenost organizacije i sprovoenja zatite na radu u osnovnim kolama vana je kako zbog svih zaposlenih u kolskoj ustanovi tako i zbog zatite zdravlja i bezbednosti uenike populacije uz izraene vaspitno-obrazovne dimenzije ove problematike. Time se namee potreba angamana internog strunjaka za zatitu na radu u osnovnoj koli kao strunog saradnika koji e voditi rauna kako o bezbednosti i zatiti zdravlja zaposlenih i dece u obrazovnoj ustanovi, tako i o kontinuiranoj edukaciji nastavnog kadra u oblasti zatite na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine. S tim u vezi, ovaj rad treba shvatiti kao poziv na zajedniko razmiljanje i preduzimanje novih istraivakih zadataka u ovoj oblasti.

REFERENCE [1] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Prosvetni pregled, Beograd, 2004. [2] Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl.glasnik Rsrbije, 101/2005.

[3] Zakon o zatiti na radu, N. N. br. 59/96., 94/96., 114/03., 100/04., 86/08., 116/08., 75/09. [4]Nikoli, V.: ivkovi, N., Bezbednost radne i ivotne sredine, vanredne situacije i obrazovanje, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2010. [5] Nikoli, V.: Koncepcijski pristup sistemu obrazovanja za bezbednost i zatitu zdravlja na radu, Svet rada, Eko-centar, Beograd, Vol.2., Broj 4/2005., str.813-822. [6] Kacian, N.: Osnove sigurnosti, Visoka kola za sigurnost na radu, Iproz, Zagreb, 2000. [7] Boaji, I., Cmrenjak, D., Drozdek, A., Filipovi, A. M., Hunjak, D., Koren, T., Minga, I., Palai, D., Petrievi, N., Taradi, J., red., arak, M.: Strunjak za zatitu na radu, istraivanje problematike rada samostalnog strunjaka za zatitu na radu u srednje velikim poslovnim organizacijama u Hrvatskoj, Hrvatsko drutvo inenjera sigurnosti, Zagreb, 2010. [8] Cmrenjak, D., Filipovi, A. M., Goriki, Z., Hrsti, G., Hunjak, D., Magud, M., Minga, I., Petrievi, N., Taradi, J., red., arak, M.: Sluba zatite na radu, istraivanje problematike organizacije i rada slubi zatite na radu u poslovnim organizacijama u Hrvatskoj, Hrvatsko drutvo inenjera sigurnosti, Zagreb, 2009. [9] ivkovi, S., Istraivanje problematike rada lica za bezbednost i zdravlje na radu u privrednim drutvima u Srbiji, Zbornik radova VI. Znanstveno-strune konferencije s meunarodnim sudjelovanje "Menadment i sigurnost" tema "Organiziranje i sigurnost", str. 11-32, Hrvatsko drutvo inenjera sigurnosti, akovec, 2011. [10] Stani, S.: Svakidanje opasnosti u osnovnim kolama - iskustva i pripremljenost za reagiranje: primjer Splita, http://hrcak.srce.hr/file/36280 [11] Lali, ., Taradi, J,: Istraivanje organizacije sigurnosti u osnovnim kolama u Gradu Varadinu, Zbornik radova VI. Znanstveno-strune konferencije s meunarodnim sudjelovanje "Menadment i sigurnost" tema "Organiziranje i sigurnost", str. 89-99, Hrvatsko drutvo inenjera sigurnosti, akovec, 2011.

[12] Primoi, N.: Planiranje del, nalog i ukrepov za zmanevanje stesa uiteljev, Zbornik radova V. Znanstveno-strune konferencije s meunarodnim sudjelovanje "Menadment i sigurnost" tema "Planiranje i sigurnost", str. 65-75, Hrvatsko drutvo inenjera sigurnosti, akovec, 2010.

Documents

Bzr u Prosvetnim Ustanovama