Struktura proizvoda za trite

Priprema biznis planaOvaj biznis plan, uz malu pomo konsultovanih strunjaka, samostalno sam pripremila sa ciljem organizovanja i provere efekata nameravane plantake proizvodnje jabuka stubastog tipa rasta. Pri tome sam potrebne podatke obezbedila prouavanjem strune literature uz konsultaciju odabranih poljoprivrednih strunjaka.Kula, februar 2006.

Individualni poljoprivrednik

Novokmet PaulaPrihvatanje biznis planaNakon samostalne izrade ovog biznis plana, paljivo sam prouila mogunosti organizovanja ekoloke proizvodnje jabuka stubastog tipa rasta na svom imanju i izraunala efekte tog poslovanja, pa sam na osnovu toga donela sledee:

Odluke1) Prihvatam ovaj biznis plan, jer je praktino izvodljiv i ekonomski prihvatljiv.

2) Biznis plan u koristiti za porodino organizovanje i voenje ekoloke proizvodnje jabuka stubastog tipa rasta.3) U cilju zatvaranja konstrukcije finansiranja ove proizvodnje, od banke u na sedam godina podignuti hipotekarni kredit u iznosu od 30.000 evra.Kula, februar 2006.

Individualni poljoprivrednik

Novokmet PaulaSadraj biznis plana Strana

Rezime biznis plana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. POSLOVNE KARAKTERISTIKE INDIVIDUALNOG POLJOPRIVREDNIKA. . . . 6 1.1. Odlike dosadanjeg bavljenja poljoprivredom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.2. Raspoloiva materijalna osnova za biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1.3. Lina finansijska podobnost za biznis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.4. Opti bonitet nosioca proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. ODABRANI BIZNIS I NJEGOVO TRITE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2.1. Opis i opravdanost poslovne ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2.2. Plan zadovoljavanja trinih potreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2.3. Trite prodaje i pratei marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2.4. Trite nabavke i glavni dobavljai. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA PLANIRANE PROIZVODNJE . . . . . . . . . . 11 3.1. Izbor i opis planirane tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 3.2. Ekoloke posledice planirane proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3.3. Organizacija izvoenja planirane proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.4. Plan angaovanja lanova domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

4. MATERIJALNA OSNOVA PLANIRANE PROIZVODNJE. . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4.1. Pregled nekretnina za planiranu proizvodnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4.2. Obezbeenost potrebne infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4.3. Struktura opreme za planiranu proizvodnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4.4. Obrtna sredstva potrebna za proizvodnju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

5. VOENJE PLANIRANE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE. . . . . . . . . . . . . 20 5.1. Plan povezivanja sa poslovnim partnerima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 5.2. Plan realizacije investicionih aktivnodti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 5.3. Plan voenja odabrane proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 5.4. Plan vrednovanja i naputanja proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

6. FINANSIJSKA ANALIZA PLANIRANE PROIZVODNJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6.1. Struktura i predraun ukupnih ulaganja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6.2. Konstrukcija finansiranja novih ulaganja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6.3. Planiranje prihoda i rashoda u proizvodnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 6.4. Plan godinjih bilansa uspeha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

7. OCENA EFEKTIVNOSTI PLANIRANE PROIZVODNJE . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 7.1. Ekonomska ocena planirane proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 7.2. Ocena rizika planirane proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 7.3. Drutvena ocena planirane proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 7.4. Zakljuna ocena planiranog biznisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

8. PRATEA PLANSKA DOKUMENTACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Rezime biznis planaa) Podaci o individualnom poljoprivredniku

Ime i adresa poljoprivrednikaNovokmet Paula, Ki Ferenca 22,

25230 Kula

Matini broj i broj line karte poljoprivrednika2111984835004, 95516

Struktura raspoloivog zemljitaObradivo zemljite1 ha

Okunica500 m2

Struktura raspoloivih zgradaKua sa garaom300 m2

Pomoni objekat150 m2

Struktura poljoprivredne mehanizacijeTransportno vozilo2 kom

Motokultivator3 kom

Sistem za navodnjavanje1 kom

Sitna oprema/

Trina vrednost imovine86.370

Dosadanja poljoprivredna proizvodnjaProizvodnja za potrebe domainstva

Broj lanova domainstva3 (otac, majka i erka)

Broj radno sposobnih lanova3 (otac, majka i erka)

b) Podaci iz biznis planaStruktura proizvoda za triteJabuke (Golden Delicious, Red Delicious, Granny Smith, Jonagold)

Planirane godinje koliine proizvoda2006.2007. 2008.2009.2010.2011.2012.

19,5 t38,7 t47,7 t51,8 t51,8 t51,8 t51,8 t

Sopstvena osnovna sredstva za proizvodnjuZemljite1 ha

Pomoni objekat150 m2

Motokultivator3 kom

Transportno vozilo2 kom

Sistem za navodnjavanje1 kom

Bunar1 kom

Sitna oprema/

Predvien zakup osnovnih sredstavaHladnjaa 2.400

Obezbeenost trita prodajeDobra obezbeenost

Obezbeenost trita nabavkeDobra obezbeenost

Period praenja proizvodnje7 godina (2006. 2012. god.)

Cene u biznis planuIzraene u evrima (1 evro = 88 din.)

Godinji prihodi i rashodi (2009.)UP = 64.081 , UR = 35.923,75

Ukupna ulaganja u proizvodnju101.250

Nova ulaganja u proizvodnju70.130

Interna nova ulaganja u proizvodnju40.130

Spoljna nova ulaganja u proizvodnju30.000

Struktura zaposlenih u proizvodnjilanovi domainstva i sezonski radnici

Ekonomska ocena proizvodnjePozitivna: KE = 1,8SA = 21%

VU = 4 godine i 10 meseci

Ocena rizika proizvodnjePozitivna: prag rentabilnosti 33%

Drutvena ocena proizvodnjePozitivna sa svih aspekata

Zakljuna ocena proizvodnjePozitivna proizvodnja izvodljiva i efektivna

1. POSLOVNE KARAKTERISTIKE

INDIVIDUALNOG POLJOPRIVREDNIKA

1.1. Odlike dosadanjeg bavljenja poljoprivredom

Ja, Novokmet Paula, iz Novog Sada, roena 1984. godine u Vrbasu, stekla sam solidnu osnovu za bavljenje poljoprivrednim biznisom, zajednikim voenjem i odravanjem domainstva na porodinom imanju u Kuli sa roditeljima koji imaju zavidno poljoprivredno iskustvo i znanje.Zavrila sam gimnaziju arko Zrenjanin (prirodno-matematiki smer) u Vrbasu i studiram na Fakultetu za Menadment u Novom Sadu koji zavravam u toku ove godine. Sebe lino smatram kvalifikovanim poljoprivrednim proizvoaem, s obzirom na odlino zdravlje i rezultate izvrenog samotestiranja psihikih i obrazovnih osobina.

Do sada sam se, kao nosilac poljoprivredne proizvodnje, u osnovi bavila povrtarstvom i voarstvom za potrebe domainstva koje, pored mene, ine otac i majka.

Pored navedenog iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji, smatram da sam, svojim obrazovanjem u domenu preduzetnikih nauka, unapredila lini opti bonitet za pokretanje ovog biznisa.1.2. Raspoloiva materijalna osnova za biznis

S obzirom da sam vlasnica generacijama irenog i nasleivanog imanja, raspolaem sasvim solidnom materijalnom osnovom za bavljenje ovom granom poljoprivrede. Pored renovirane kue od 300 m sa garaom, pomonim objektom od 150 m i okunicom od 500 m2, u sklopu imanja posedujem odbradivo zemljite od 1 ha i bunar sa pumpom ija je voda odgovarajueg hemijskog sastava za navodnjavanje (voda je ispitana u Higijenskom zavodu u Kuli). Direktno na pupmu je prikljuen sistem za navodnjavanje koji radi po principu kap po kap. Od raspoloive mehanizacije tu su dva transportna vozila (kombi tipa) i tri motokultivatora.Raspoloiva lina imovina za bavljenje predvienim biznisom

Naziv imovineJedinica mereKoliinaAmortizovanost (%)Trina vrednost ()

1. Okunicam2500/250

2. Sitna oprema///900

3. Bunarkom1/1.000

4. Motokultivatorkom3151.020

5. Obradivo zemljiteha1/4.000

6. Pomoni objekatm2150109.000

7. Transportno vozilokom23013.200

8. Kua sa garaomm2300557.000

()---86.370

1.3. Lina finansijska podobnost za biznis

Moja porodica je do sada paljivo vodila rauna o svojoj finansijskoj sigurnosti, tako da trenutno raspolaem uteevinom od 40.130 evra, koju odmah mogu uloiti u osnivanje odabranog biznisa. Takoe nisam u dunikom odnosu, kako sa pravnim, tako i sa privatnim licima. Lina imovina, koju ine gore navedena osnova sredstva, nije dovoljna za realizaciju biznisa, niti poetka proizvodnje, ali sa uteevinom od 40.130 evra koju nameravam da uloim, ini 57% od ukupnog ulaganja koje je potrebno za realizaciju planiranog biznisa. Sa hipotekarnim bankarskim kreditom od 30.000 evra, planiram da obezbedim kalibrator za pranje, sortiranje i pakovanje jabuka, ime bi ovaj proizvod postigao znatno veu cenu na tritu.1.4. Opti bonitet nosioca proizvodnje

Na osnovu svega izloenog, ocenila sam da je moj sadanji poslovni bonitet dosta visok u smislu linog preduzetnikog potencijala, kao i raspoloive imovine za odabranu poljoprivrednu proizvodnju.Lini opti bonitet nosioca poljoprivredne proizvodnje

Elementi bonitetaSistem bodovanjaBodovi

1. Line psihike osobine za biznis5 (solidne); 2 (osrednje)5

2. Lino poznavanje preduzatnitva3 (solidno); 1 (osrednje)2

3. Sopstvena materijalna osnova za biznis2 (dobra); 1 (prihvatljiva)2

4 10 9

2. ODABRANI BIZNIS I NJEGOVO TRITE

2.1. Opis i opravdanost poslovne ideje

Na osnovu dosadanjeg iskustva u podruju poljoprivredne proizvodnje i ispitanih potreba domaeg i stranog trita, opredelila sam se za ekoloku proizvodnju jabuka stubastog tipa rasta.

Po podacima od prole godine, Srbija je za devet meseci uvezla 22.812 tona jabuka, to je kotalo 3,9 miliona dolara. Najvie jabuka je u zemlju ulo iz Poljske (9.264 tone) i za to je izdvojeno 1,3 miliona dolara i iz Makedonije gde je kupljenih 8.200 tona plaeno 1,2 miliona dolara. Za isti period prole godine izvezeno je samo 1.497 tona, najvie u Bosnu (604 tone) i na tome je ukupno zaraeno svega 303.000 dolara. Uvoz, zbog slabijeg prologodinjeg roda nije bio neisplativ ni pored prelevmana od deset dinara i, nakon liberalizacije spoljno-trgovinskog reima, carine od 20 odsto.

U Vojvodini je u zadnjih pet godina podignuto vie savremenih plantanih zasada (u ravnom delu Srema, Temerinu, Gospoincima i Moroviu). Ovaj trend poveanja povrina pod jabukom e se sigurno nastaviti.Sem toga, na naem tritu se domaa, kod nas obraena, jabuka plaa najvie 80 dinara, dok se kineska plaa ak 135 dinara po kilogramu. Osnovni razlog ove pojave lei u plasmanu proizvoda. Kod nas tradicionalni nain branja, lagerovanja, transporta, pakovanja i prodaje jo uvek preovlauje. Poljoprivrednik jo nije postao industrijski radnik na zemlji. ak i velike samousluge jo uvek imaju svoje male pijane tezge. Na tako naglaen prodor pakovanja u procesu plasmana hrane u znaajnoj meri utie izmetanje snabdevanja gradskog stanovnitva hranom sa zelenih pijaca, malih samousluga, piljarnica i kasapnica u hipermarkete na obodima grada.Kako u cilju boljeg plasmana planiram da koristim najsavremeniju tehnologiu pranja, sortiranja i pakovanja voa, oekivan je znatno vei profit, budui da je u svetu cena jabuke na polici" dva do tri puta vea nego na grani.

Imajui u vidu gore navedene injenice, a uz konsultantsku podrku strunjaka iz domena poljoprivredne proizvodnje, dola sam do zakljuka da planirana proizvodnja ima realno opravdanu osnovu.Opravdanost odabrane poljoprivredne proizvodnje

Faktori opravdanostiOdgovori i bodoviBodovi

1. Potrebe trita za odabranim proizvodimaVelike-5, dovoljne-35

2. Dejstvo konkurencije na ciljnom trituSlabo-5, prihvatljivo-34

3. Izgledi za ostvarivanje zaradeVeliki-5, dobri-35

4. Lina kvalifikovanost za proizvodnjuNaglaena-5, dovoljna-35

5. Obezbeenost imovine za proizvodnjuPotpuna-5, dovoljna-34

15-2523

2.2. Plan zadovoljenja trinih potreba

Zahvaljujui prirodi sadnica stubastog tipa rasta, u mogunosti sam da na obradivo zemljite povrine od 1 hektara zasadim 10.000 sadnica, i to po 2.000 sadnica Novosadski dukat (Golden Delicious), Vojvoanski smaragd (Granny Smith), Panonski rubin (Red Delicious) i Rumeno vreteno (Jonagold).Ve prve godine nakon zasada sadnica, dobijaju se plodovi, ali svoju punu rodnost, ove sadnice postiu nakon tree godine po zasaivanju. Svake sledee godine ove sorte jabuka raaju obilno, ali nikada ne prerode, jer same reguliu optimalno optereenje junskim opadanjem plodova. Na taj nain mi je otvorena i mogunost prodaje otpalih plodova u industrijske svrhe.Raspon planskog perioda proizvodnje je 7 godina.Plan fizikog obima proizvodnje za trite

Vrsta

proizvodaJed.

mereKoliina po godinama

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

Novosadski dukat

(Golden Delicious)kg3.4007.1009.00010.00010.00010.00010.000

Vojvoanski smaragd(Granny Smith)kg3.5007.5009.20010.00010.00010.00010.000

Panonski rubin(Red Delicious)kg4.0008.1009.50010.30010.30010.30010.300

Rumeno vreteno(Jonagold)kg5.10011.00014.00015.00015.00015.00015.000

Industrijska jabukakg3.5005.0006.0006.5006.5006.5006.500

()kg19.50038.70047.70051.80051.80051.80051.800

2.3. Trite prodaje i pratei marketing

U dole prikazanoj tabeli navedeni su preraivai i trgovinske mree za distribuciju mojih proizvoda. Ciljno trite i nain prodaje je namensko, za poznatog kupca.Ve sam ranije navela vanost naina plasmana proizvoda ove vrste na tritu. Savremenim tehnologijama obrade i pakovanja voa, oekivano je da e moji proizvodi imati znaajnu prednost u odnosu na ostale proizvoae iz iste brane.

Plan potencijalnih kupaca proizvoda

Vrsta proizvodaNain prodajePotencijalni kupciUdeo u prodaji (%)

1. JabukanamenskaSI Sistem (izvoz)50

2. JabukanamenskaCBA nacionalni lanac udruene trgovine Srbije35

3. JabukanamenskaMaxi, Rodi MB - megamarketi15

4. Industrijska jabukanamenskaFrikom40

5. Industrijska jabukanamenskaNektar60

2.4. Trite nabavke i glavni dobavljai

Neophodan startni repromaterijal su svakako sadnice, koje planiram da obezbedim preko rasadnika MAVM iz Novog Sada, koji je u bliskoj saradnji sa Institutom za voarstvo i vinogradarstvo, pod ekspertnim voenjem redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.Iz istog izvora planiram da obezbedim i 60% potrebnih hemijskih sredstava za zatitu i ubrenje. Ostatak planiram da nabavljam u poljoapoteci Seme i SI Sistem-u, trgovini na veliko poljoprivrednim proizvodima. Lokalna benzinska pumpa e mi posluiti za obezbeivanje goriva za mehanizaciju. Materijal za pakovanje u nabavljati preko PakPro-a i HAT Group-a, zastupnika osam holandskih i jedne nemake kompanije koje se bave proizvodnjom opreme za poljoprivredu.Dobavljai repromaterijala potrebnih za planiranu proizvodnju su prikazani u donjoj tabeli.Plan potencijalnih dobavljaa materijala i energenataNaziv repromaterijalaPotencijalni dobavljaiUdeo u nabavci (%)

1. SadniceRasadnik MAVM100

2. Hem. zatita i ubrivoRasadnik MAVM60

3. Hem. zatita i ubrivoSI Sistem25

4. Hem. zatita i ubrivoPoljoapoteka Seme15

5. Gorivo za meh.Lokalna benzinska pumpa100

6. Materijal za pakovanjePakPro, HAT Group100

3. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA NOVOG BIZNISA3.1. Izbor i opis planirane tehnologije

Stubast tip rasta kod jabuke determinisan je Co major genom i predstavlja bioloku novinu koja omoguava gajenje velikog broja biljaka po jedinici povrine (10.000 biljaka/ha). Voke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja se prirodno ne grana. Raaju na rodnim kolaima rasporeenim du cele kordunice, a visina stabla ne prelazi 3 metara.Za ovakvu vrstu proizvodnje, od velikog je znaaja izbor sorti. Na sledeoj tabeli je prikazan pregled pet vodeih sorti jabuka u SAD-u i Evropskoj uniji.

Dostupnost jabukaPet vodeih sorti jabuka u SAD i EU

RangSADEVROPA

1.Red DeliciousGolden Delicious

2.Golden DeliciousRed Delicious

3.FujiJonagold

4.Granny SmithGranny Smith

5.Gala, Royal GalaGala

Na osnovu toga, za realizaciju proizvodnje, odluila sam se za sledee sadnice:

1. Novosadski dukat (Golden Delicious) Vreme zrenja je15. septembar. Ima srednje krupan plod od 160g, koninog je oblika, ute osnovne boje i nakiselog ukusa.2. Vojvoanski smaragd (Granny Smith) Vreme zrenja je05. oktobar. Ima srednje krupan plod od 160g, ovalnog je oblika zelene osnovne boje i nakiselog ukusa.

3. Panonski rubin (Red Delicious) Vreme zrenja je01. avgust. Ima krupan plod od 165g, ovalnog je oblika, ute osnovne boje sa intenzivnim rumenilom od 95% i ima sladak ukus.

4. Rumeno vreteno (Jonagold) Vreme zrenja je05. septembar. Plod je vrlo krupan, teine 240g, ovalnog je oblika, zeleno-ute osnovne boje sa intezivnim rumenilom od 80% i nakiselog je ukusa.Jabuke i kruke su autosterilne, znaei da im je za oplodnju potrebna druga sorta iste vrste, to sam obezbedila upravo navedenim izborom sorti.Po odluci Evropske unije od 15.01.2004. (zakon CE 85/2004), uspostavljene su nove norme kvaliteta jabuke, koje vae od 01.08.2005. godine. Tanije, radi se o usvajanju zakona sa novim normama kvaliteta identinim kao to je zakonom ta materija regulisana u SAD-u, Japanu i Novom Zelandu.

Osnovni zadatak novih normi je regulisanje kvaliteta mezokarpa, jasno definisanje krupnoe ploda po veliini prenika plodova, teini ploda i sadraju suve materije u briksima. Tako na primer, kada je re o preniku i teini, kod grupe krupnih jabuka standard za ekstra klasu je 65 mm/110 gr, za klasu I je 60 mm/90 gr, a za klasu II je 60 mm/90 gr. Za I klasu su iskljuena odstupanja u sortnosti i stepenu zrelosti, a plodovi moraju biti neoteeni. Kod II klase odstupanja mogu biti 5 -10%.

Pravilnikom / zakonom je propisana i tvrdoa plodova u doba berbe i prodaje koja se kree od minimum 4,5 do 9 kg/cm2. Utvrene su minimalne koliine suve materije za sve kategorije kvaliteta. Ekstra kvalitet minimalno mora imati 11,5 briksa, I klasa 10,5 briksa a II klasa najmanje 9,5 briksa.

Asocijacije za jabuasto voe WAPA, ASSOMELA, USAA, COPA - COGECA, itd., oformile su strune timove koji prouavaju dalje usavravanje pravilnika, posebno u praktinosti da se svaki plod, jedinica pakovanja obelei svim oznakama: dimenzije, teina, tvrdoa i briksi. Posebno je dat zadatak ekspertima da hitno, a najkasnije do 2008. godine, u potpunosti modifikuju norme kvaliteta sa aspekta potreba da se potronja jabuke znatno povea.

Proizvodnja koju planiram da pokrenem u potpunosti odgovara standardima iz navedenog pravilnika / zakona, i kao takva e imati adekvatan prolaz, ne samo na naem, ve i na stranom tritu.Postupak sadnje sadnica

Pre zasnivanja zasada, a na bazi hemijskih analiza treba uraditi meliorativno ubrenje, duboko oranje rigolovanjem na 50-60 cm, razmeravanje zemljita po planu sadnje sa rastojanjima voaka koja su za svaku sortu i podlogu drugaija.

Sadnja moe da se izvodi od poetka novembra, posle zavretka vegetacije (kada otpadne lie), pa do poetka kretanja vegetacije. Sadnja se obavlja na dubini na kojoj su sadnice bile u rasadniku, sade se u prethodno iskopane jame, ija dubina i irina treba da bude takva da se normalno smesti korenov sistem. Preko ila se stavlja sloj plodne zemlje koja se dobro nagazi, zatim sloj zgorelog stajnjaka i ponovo zemlja koja se nagazi uz obavezno zalivanje.

Slika 1. Sadnja sadnica

Sve selekcije se mogu gajiti bez naslona na rastojanju u redu od 50 cm. U amaterskim vonjacima i manjim plantanim zasadima najbolje ih je saditi kao jednored, dvored ili trored na rastojanju izmeu redova od 50 cm. Budui da e zasadi na mojoj plantai biti sukcesivni, sadiu vie takvih blokova izmeu kojih treba ostaviti rastojanje od najmanje 1,2 m da bi se mogla obavljati normalna rezidba, okopavanje, zalivanje, ubrenje i hemijska zatita.Kao to je navedeno ranije, ve prve godine nakon zasada sadnica, dobijaju se plodovi. Puna rodnost se postie nakon tree godine po zasaivanju rasada. Svake sledee godine ove sorte jabuka raaju obilno ali nikada ne prerode jer same reguliu optimalno optereenje junskim opadanjem plodova. Takoe sam navela i time otvorenu mogunost prodaje tih plodova u vidu industrijske jabuke.

Slika 2. Jabuke stubastog tipa rastaDa bi proizvodnja jabuka mogla neometano da se odvija, neophodno je preduzeti zatitne mere u cilju ouvanja ploda od grada (protivgradna mrea), mraza (dimljenje), sue (navodnjavanje), kao i od bolesti i tetoina (odgovarajua hemijska zatita) i ubrenje.

Postavljanje protivgradne mreeKonstrukcija protivgradne mree je sastavljena od stubova, reetkasto rasporeenih po celoj plantai, meusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, draa, zatezaa itd. koji se na kraju prekriva mreama ija je osnovna funckija da mehaniki zatiti plantau od grada.

U zimskom periodu mree su skupljene i privrene za sajle koje se nalaze iznad svakog reda.

U prolee, mree se ire i meusobo spajaju posebnim kopama. Spajanje se vri takasto, na svakih nekoliko metara tako da izmeu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu meurednog prostora.Meteoroloka statistika pokazuje da grad pada sve ee i sve vie, a globalne klimatske promene idu u prilog prognozama da e se taj trend nastaviti jo dugi niz godina. lzbor najefikasnijeg sistema protivgradne zatite postaje aktuelniji nego ikad.Ovaj vid zatite od grada je naa Vlada prepoznala kao najefikasniji i uvrstila ga u spisak poljoprivredne opreme za koju se odobravaju bespovratna podsticajna sredstva.

U pitanju je dakle relativno glomazan, ali apsolutno siguran sistem zatite kojim se jednostavno rukuje i koji ne zahteva odravanje.

Mree u letnjem poloaju

Mree u zimskom poloaju

Slika 3. Protivgradna mreaSame mree su nainjene od materijala proizvodenog na bazi polietilena. U praksi su najzastupljenije crne, ali se mogu sresti sive i bele mree. One se, osim po boji, meusobno razlikuju i po hemijskom sastavu, odnosno po trajnosti. Na naim geografskim irinama je najpreporuljivije koristiti crne mree koje su ujedno i najotpornije i ija trajnost prevazilazi vek trajanja jednog vonjaka.

to se tie stubova, betonski stubovi nalaze primenu na vrstom i u osnovi, stenovitom tlu. U srednjoj Evropi i na zemljitima kakva su u Srbiji, betonski stubovi bi vremenom mogli poeti da tonu. Osim toga, eventualne zakasnele snene padavine na ve rairene mree, dovele bi do ekstremnih optereenja sistema, pa bi se moglo dogoditi da se pojedini betonski stubovi polome.Kod drvenih stubova takve opasnosti su iskljuene i oni su za nae prilike optimalno reenje. Najbolji drveni stubovi se prave od impregniranih stabala aria ili bora, pri emu je vano da se njihova impregnacija obavi tehnoloki tano i dosledno, najpre pod visokim pritiskom, a zatim u vakuumu, posle ega se obavlja proces fiksiranja. Dobro pripremljeni drveni stubovi traju najmanje 25 godina.

Kad govorimo o ambijentu ispod mree, moe se rei da natkrivenost plantaa protivgradnim mreama dovodi do neznatne zasenenosti zasada. Ispod mrea dolazi do blagog ublaavanja temperaturnih ekstrema. Kada spoljne temperature preu 30 stepeni, temperatura ispod mree e biti za 2-3 stepena nia. Isto tako, kada su temperature okoline ekstremno niske, one e ispod mree biti za 2-3 stepena vie, to moe zatiti zasade od kasnih prolenih mrazeva. Pri srednjim vrednostima, temperatura ispod mrea se ne razlikuje od spoljne temperature.

Blaga zasenenost, ve sama po sebi, ublaava i pojavu oegotina. Ovaj efekat se pojaava i injenicom da mree, osim izvesne zatite od prejake osunanosti, u odreenom stepenu smanjuju razliku izmeu najnie (none) i najvie (dnevne) temperature.Primena ovakvog sistema e mi omoguiti da sa sigurnou raunam na svoj prinos i prihod, da imam svoje stalne kupce i da ugovaram prodaju unapred.Pranje, sortiranje i pakovanje proizvodaKalibratori koji se u ovoj brani proizvodnje koriste za pranje, sortiranje i pakovanje proizvoda, izuzetno su skupi. Jedna takva polovna maina sa kapacitetom od 12 do 14 tona/as kota i do 100.000 dolara.Pa ipak, odabir odgovarajue maine danas nije problem, proizvode se i male, relativno jeftine maine koje sitnom proizvoau omoguavaju da ceo posao obavi uz pomo svoje porodice, bez angaovanja spoljne radne snage.

Mogunost gubljenja trita je iskljuena zato to se svaki dinar uloen u pakovanje vraa brzo i viestruko, jer podie vrednost robi i olakava njenu prodaju. Postoje podaci da jedna maina za kalibraciju, koja pokriva potrebe poljoprivrednog dobra od oko 100 hektara, optereuje proizvodnu cenu jabuke sa oko 0,6 dinara po kilogramu, ali da zato prodajnu podie za 4 do 5 dinara.Kredit od 30.000 evra, koji planiram da podignem, uloila bih upravo u kupovinu kalibratora za pranje, sortiranje i pakovanje jabuka, iji je smetaj planiran da bude u pomonom objektu.

Slika 4. Kalibrator za pranje i sortiranje jabuka u gajbama

Slika 5. Kalibrator za pranje i pakovanje u kesama

Slika 6. Tipovi pakovanja

Faze u planiranoj proizvodnji jabuka

3.2. Ekoloke posledice planirane tehnologijeEkoloka proizvodnja (organska, bioloka) je poseban sistem odrivog razvoja u poljoprivredi koji obuhvata uzgoj biljaka i ivotinja, proizvodnju hrane, sirovina i prirodnih vlakana, kao i preradu primarnih proizvoda. Ukljuuje sve ekoloki i drutveno opravdane proizvodno-tehnoloke metode, postupke i sisteme, koristei na najbolji nain plodnost tla, prirodna svojstva biljki i ivotinja, kao i poveanje prinosa i otpornosti biljaka uz pomo prirodnih sila i zakona. Podrazumeva se da je upotreba ubriva i sredstava za zatitu biljaka i ivotinja u skladu sa meunarodno usvojenim normama i naelima.

Budui da je ova proizvodnja zasnovana na ekolokoj ispravnosti, i kako sam ve navela, usklaena sa propisanim pravilnicima i normama, ona nee ostaviti nikakve tetne ekoloke posledice na neposrednu okolinu.3.3. Organizacija izvoenja planirane proizvodnjeImajui u vidu planirani obim proizvodnje, potrebno je da se, pored lanova domainstva, angauje izvestan broj sezonskih radnika, i to samo u vreme berbe i pakovanja proizvoda. Ostale aktivnosti obavljaju lanovi domainstva uz prijateljsku pomo suseda.Planirana organizacija realizacije odabranog biznisa

3.4. Plan angaovanja lanova domainstvaU ranijem tekstu sam ve navela da bi u ovoj proizvodnji bili angaovani svi lanovi domainstva (individualni poljoprivrednik, otac i majka).4. MATERIJALNA OSNOVA PLANIRANE PROIZVODNJE4.1. Pregled nekretnina za planiranu proizvodnjuOsnova planirane proizvodnje je u obradivom zemljitu povrine 1 hektara. U okviru imanja, u nepostrednoj blizini planirane plantae je bunar sa pumpom za vodu na koju je direktno prikljuen sistem za navodnjavanje, zatim kua sa garaom, okunica od 500 m2 i pomoni objekat od 150 m2.ema lokacije poslovnih objekata

Legenda:1. lokalni put,

2. kua,

3. garaa,

4. okunica,

5. obradivo zemljite,

6. pomoni objekat,

7. bunar.

4.2. Obezbeenost potrebne infrastruktureKako se moe videti na prethodnoj emi, imanje se nalazi na lokalnom putu Vrbas Kula, i ima punu obezbeenost potrebne infrastrukture (elektrinu energiju, grejanje, telefonsku liniju, bunar i dr.). Imajui to u vidu, nema potrebe za bilo kakvim vidom adaptacije.4.3. Struktura opreme za planiranu proizvodnjuU sledeoj tabeli prilaem prikaz strukture opreme za planiranu proizvodnju, njihovu koliinu, prirodu svojine i obezbeenost.Struktura opreme za planiranu proizvodnjuNaziv opremeJedinica mereKoliinaSvojina (Lina/usluga)Obezbeenost (+,-)

1. Motokultivatorkom3lina+

2. Hladnjaakom1usluga+

3. Transportno vozilokom2lina+

4. Sistem za navodnjavanjekom1lina+

5. Poljoprivredni alatikompl30lina+

6. Prskalicakom1lina+

7. Protivgradna mream210.000lina-

8. Kalibratorkom1lina-

4.4. Obrtna sredstva potrebna za planiranu proizvodnjuZa pokretanje planirane proizvodnje, neophodno je obezbediti obrtna sredstva u iznosu od 39.060 evra.Obrtna sredstva za planiranu proizvodnjuNaziv opremeLina sredstvaTua sredstvaUkupno

1. Materijal za pakovanje740-740

2. Hemijska zatita750-750

3. ubrivo1.300-1.300

4. Gorivo za mehanizaciju2.270-2.270

5. Sadnice35.000-34.000

()40.060-39.060

5. VOENJE PLANIRANE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE5.1. Plan povezivanja sa poslovnim partnerima

Znatan deo dosadanjih aktivnosti sam usmerila na istraivanje trita kako bih se upoznala sa postojeom i potencijalnom konkurencijom, a ujedno i da bih dola u kontakt sa potencijalnim kupcima. Kao ishod prethodno navedenih aktivnosti, dola sam do pouzdanih trgovinskih mrea, sa kojima u potpisati ugovore o saradnji.5.2. Plan realizacije investicionih aktivnosti

Kao to je ve navedeno, podizanjem kredita od 30.000 evra, planiram da obezbedim kalibrator (mainu za pranje, sortiranje i pakovanje jabuka).

Krajnji rok za obezbeenje ove maine je kraj juna 2006. godine. Ostale investicije u obrtna sredstva i repromaterijal, obezbeene su linim novanim sredstvima.

Rokovi obezbeenja startnih obrtnih sredstava:

Namena obrtnih sredstavaRok obezbeenjaUkupno ()

Nabavka goriva za mehanizaciju20.02.2006.1.500

Nabavka ubriva ferticare I01.03.2006.440

Nabavka rasada31.03.2006.34.000

Nabavka hemijskih sredstava01.05.2006.750

Nabavka ubriva ferticare II15.07.2006.430

Nabavka kalibratora31.07.2006.30.000

Nabavka materijala za pakovanje01.08.2006.740

Nabavka goriva za mehanizaciju01.08.2006.770

()-68.630

5.3. Plan voenja predvienog biznisa

Planiranu proizvodnju u voditi uz konsultacije sa lanovima domainstva, kao i sa poznanicima koji su strunjaci u domenu poljoprivredne proizvodnje.5.4. Plan vrednovanja i naputanja proizvodnje

Na kraju svake planske godine, imajui u vidu evidentirane prihode i rashode, izvriu ekonomsku analizu odabrane proizvodnje. Ukoliko se bude pokazalo da je ona neisplativa, preduzeu odgovarajue mere za preokret situacije, opet uz pomo konsultacije sa strunim licima.Ukoliko nakon sprovedenih korektivnih mera, budem imala prihod manji od 35.200 evra, odluiu se za naputanje proizvodnje.6. FINANSIJSKA ANALIZA NOVOG BIZNISA6.1. Struktura i predraun ukupnih ulaganja (UU) u planiranu proizvodnjuVrsta ulaganjaSpecifikacija ulaganjaJedinica mereKoliinaVrednost ()Koeficijent korienjaUpotrebna vrednostObezbeenost

A. Ulaganja u osnovna sredstva1. Pomoni objekatm15010.0000,99.000+

2. Transportno vozilokom222.0000,713.200+

3. Obradivo zemljiteha14.00014.000+

4. Sistem za navodnjavanjekom12.00012.000+

5. Motokultivatorkom31.2000,851.020+

6. Bunarkom11.00011.000+

7. Raunarkom15001500+

8. Prskalicakom24001400+

9. Sadnicekom10.00035.000134.000-

10. Kalibratorkom130.000130.000-

11. Protivgradna mream10.0001.50011.500-

(A)----96.620+ , -

B. Ulaganja u obrtna sredstva1. Startne zalihe repromaterijala--4.63014.630-

(B)----4.630-

V. Ukupna ulaganja1. Obezbeena ulaganja----31.120+

2. Nova ulaganja----70.130+ , -

(A+B)----101.250+ 70%, - 30%

6.2. Konstrukcija finansiranja novih ulaganja

Nova ulaganja su u potpunosti usmerena ka obezbeenju osnovnih sredstava (sadnica, kalibratora i protivgradne mree). Nova ulaganja su obezbeena u vidu line uteevine u iznosu od 41.130 evra, dok ostalih 30.000 evra planiram da obezbedim putem hipotekarnog bankarskog kredita.Konstrukcija finansiranja novih ulaganja u proizvodnjuIzvori finansiranjaUlaganja u osnovna sredstvaUlaganja u obrtna sredstvaUkupna ulaganja (UU)%

1. Sopstvena sredstva35.5004.63040.13057

2. Beskamatna pozajmica----

3. Bankarski kredit30.000-30.00043

()65.5004.63070.130100

6.3. Planiranje prihoda i rashoda proizvodnjeUzimajui u obzir planirani obim proizvodnje za trite i jedinine cene prodaje jabuka, dobila sam ukupne godinje prihode proizvodnje u obuhvaenom planskom periodu od sedam godina.

Plan godinjih ukupnih prihoda (UP)Vrsta proizvodaOsnovni elementiIznosi po godninama ()

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

1. Novosadski dukat (Golden Delicious)Koliina (kg)3.4007.1009.00010.00010.00010.00010.000

Jed.cena ()1,311,421,481,481,421,361,36

Prihod ()4.45410.08213.32014.80014.20013.60013.600

2. Vojvoanski smaragd

(Granny Smith)Koliina (kg)3.5007.5009.20010.00010.00010.00010.000

Jed.cena ()1,191,311,481,481,311,251,25

Prihod ()4.1659.82513.61614.80013.10012.50012.500

3. Panonski rubin (Red Delicious) Koliina (kg)4.0008.1009.50010.30010.30010.30010.300

Jed.cena ()1,251,361,421,421,361,311,31

Prihod ()5.00011.01613.49014.62614.00813.49313.493

4. Rumeno vreteno (Jonagold)Koliina (kg)5.10011.00014.00015.00015.00015.00015.000

Jed.cena ()1,141,191,251,251,231,191,19

Prihod ()5.81413.09017.50018.75018.45017.85017.850

5. Industrijska jabukaKoliina (kg)3.5005.0006.0006.5006.5006.5006.500

Jed.cena ()0,170,170,170,170,170,170,17

Prihod ()5958501.0201.1051.1051.1051.105

Ukupan prihod (UP) ()20.02844.86358.94664.08160.86358.54858.548

Ukupne trokove proizvodnje ine materijalni trokovi, trokovi amortizacije, trokovi zarada, nematerijalni trokovi i trokovi otplate kredita.Oni su prikazani u priloenim tabelama.Plan godinjih materijalnih trokova proizvodnje:

Vrste trokovaIznosi trokova po godinama

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

1. Nabavka ubriva1.300860860860860860860

2. Nabavka hem. zatite750750750750750750750

3. Nabavka materijala za pakovanje7401.00012601.3001.3001.3001.300

4. Trokovi energije5609701.1001.1501.1501.1501.150

5. Trokovi transporta2.2702.5902.8002.9002.9002.9002.900

6. Trokovi tekueg odravanja500500500500500500500

()6.1206.6707.2707.4607.4607.4607.460

Plan godinjih trokova amortizacije osnovnih sredstava:Godinji trokovi amortizacije za ukljuena osnovna sredstva su izraunati zahvaljujui njihovoj poetnoj vrednosti u odnosu sa njima pripadajuim koeficijentom otpisa.Vrsta sredstavaPoetna vrednost ()Koeficijent otpisaGodinji iznos ()

1. Motokultivatori1.2000,0224

2. Raunar5000,25125

3. Pomoni objekat10.0000,025250

4. Sistem i oprema za navodnjavanje2.4000,15360

5. Transportna vozila22.0000,153.300

6. Kalibrator30.0000,123.600

()55.100-7.659

Plan godinjih trokova zarada zaposlenih u odabranoj proizvodnji ():

U godinjim bruto trokovima zarada su uraunate mesene plate individualnog poljoprivrednika i lanova domainstva, kao i dnevnice sezonskih radnika koje sam raunala po aktuelnoj ceni dnevnice.

Planske godineBruto zarada poljoprivrednikaBruto zarada lanova domainstvaBruto zarada sezonacaUkupni bruto trokovi zarada

2006.2.4004.8003007.500

2007.2.6405.2806508.570

2008.2.7605.5207509.030

2009.2.8805.7608009.440

2010.2.8805.7608009.440

2011.3.0006.0008009.800

2012.3.0006.0008009.800

Tokom raspona planskog perioda od sedam godina, uraunala sam porast plate svih lanova domainstva, dok se porast u trokovima zarada sezonaca pojavljuje usled poveanja broja angaovanih sezonaca.Plan predvienih godinjih nematerijalnih trokova u proizvodnji:

Vrsta trokovaIznosi trokova po godinama ()

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

1. Poreske obaveze180180180180180180180

2. Dobijanje sertifikata ekoloko zdrave hrane200200200200200200200

3. Troak osiguranja 250250250250250250250

4. Trokovi zakupa hladnjae9001.7902.2502.4002.4002.4002.400

()1.5302.4202.8803.0303.0303.0303.030

Plan godinjih trokova otplate kredita:Budui da od neophodnih novih ulaganja raspolaem sa 58% novanih sredstava, konkuriem za dobijanje hipotekarnih kreditnih sredstava u iznosu od 30.000 evra, sa kamatnom stopom od 10%, jednim godinjim anuitetom i rokom otplate od 7 godina.

D (traeni kredit u evrima)

= 30.000p (godinja kamatna stopa)

= 0,1 (10%)

m (broj anuiteta u grejs periodu)= 2

t (broj godina otplate kredita)

= 6

N (godinji broj anuiteta)

= 1

n (ukupni broj anuiteta)

= 6

i (interkalarna kamata)

= 0,1

UD (ukupan dug):

A (iznos anuiteta):

GodinaTokOstatak dugaKamataOtplataAnuitet

2006.1.36.300000

2007.2.36.3003.6304.704,758.334,75

2008.3.31.595,253.159,535.175,228.334,75

2009.4.26.420,032.6425.692,758.334,75

2010.5.20.727,282.072,736.262,028.334,75

2011.6.14.465,261.446,536.888,228.334,75

2012.7.7.577,04757,77.577,048.334,74

()/013.708,4936.30050.008,49

Plan godinjih ukupnih rashoda u proizvodnji:

Na osnovu prethodno dobijenih vrednosti trokova, izraunala sam ukupne godinje rashode planirane proizvodnje.

Vrsta rashodaIznosi rashoda po godinama ()

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

1. Materijalni trokovi6.1206.6707.2707.4607.4607.4607.460

2. Trokovi amortizacije7.6597.6597.6597.6597.6597.6597.659

3. Trokovi zarada7.5008.5709.0309.4409.4409.8009.800

4. Nematerijalni trokovi1.5302.4202.8803.0303.0303.0303.030

5. Trokovi anuiteta08.334,758.334,758.334,758.334,758.334,758.334,74

Ukupni rashodi (UR)22.80933.653,7535.173,7535.923,7535.923,7536.283,7536.283,74

6.4. Plan godinjih bilansa uspeha u proizvodnji:

Na osnovu izraunatih ukupnih prihoda i ukupnih rashoda u toku reprezentativne godine dobila sam plan godinjeg bilansa uspeha.

Bilansne stavkeIznosi rashoda po godinama ()

2006.2007.2008.2009.2010.2011.2012.

1. Ukupni prihodi (UP)20.02844.86358.94664.08160.86358.54858.548

2. Ukupni rashodi (UR)22.80933.653,7535.173,7535.923,7535.923,7536.283,7536.283,74

3. Neto dobit (1-2)-2.78111.209,2523.772,1528.157,2524.939,2522.264,2522.264,26

Budui da neto dobit planirane proizvodnje za 2008.-u, 2009.-u i 2010.-u godinu premauje 2 miliona dinara, za te godine u imati poveanje rashoda u vidu poreza na dodatnu vrednost (PDV) i poreza na dobit. njihove vrednosti su prikazane u sledeoj tabeli:

Bilansne stavkeIznosi po godinama ()

2008.2009.2010.

1. Ukupan prihod ( UP)58.94664.08160.863

2. Porez na dodatnu vrednost (PDV)4.367,94.748,44.509,95

3. Ukupan rashod (UR)35.173,7535.923,7535.923,75

4. Bruto dobit (BD)19.404,3523.408,8520.429,3

3. Porez na dobit (0,1 BD)1.940,432.340,882.042,93

4. Neto dobit (ND= 23)17.463,9221.067,9718.386,37

%7. OCENA EFEKTIVNOSTI PLANIRANE PROIZVODNJE

7.1. Ekonomska ocena planirane proizvodnjeEkonomsku ocenu planiranog biznisa u uraditi preko izraunavanja koeficijenta ekonominosti (KE), koji predstavlja odnos izmeu ranije izraunatih ukupnih godinjih prihoda (UP) i ukupnih godinjih rashoda (UR), stope akumulativnosti (SA), koja predstavlja odnos izmeu neto dobiti i ukupnih ulaganja, i vremenom vraanja ulaganja (VU), koje predstavlja kolinik ukupnih ulaganja i neto dobiti, i pokazuje godine posle kojih se uloena sredstva vraaju za plansku 2009. godinu.

KE = 1,8 > 1

Dobijeni rezultat je vei od 1 kao granice , pa je zato, sa ovog aspekta, proizvodnja prihvatljiva.

SA = 21% > 20%

Dobijenim rezultatima je potvreno da je planirana proizvodnja prihvatljiva, budui da je dobijenih 21% > 20%.

god.

(4 godine i 10 meseci)VU = 4 godine i 10 meseci < 7 godina

Dobijeni rezultat od 4 godine i 10 meseci je pozitivan u odnosu na graninih 7 godina, pa je i prema ovom kriterijumu proizvodnja prihvatljiva.7.2. Ocena rizika planirane proizvodnjeZa ovu ocenu izraunat je prag rentabilnosti (PR), kao kolinik izmeu ukupnih fiksnih trokova (FT) i razlike izmeu ukupnih prihoda i ukupnih varijabilnih trokova (VT), u posmatranoj godini.

PR =33% < 80%Dobijeni rezultat je znatno manji od graninih 80% i s toga ocenjujem da je planirana proizvodnja nisko rizina.

7.3. Drutvena ocena planirane proizvodnjePlanirana ekoloka proizvodnja jabuka stubastog tipa rasta je drutveno opravdana, kako zbog proizvodnje jabuka koja nema negativan ekoloki efekat po okolinu, tako i zbog poboljane ekonomske situacije jedne porodice i njene neposredne blizine. Gledano makroekonomski, ova planirana proizvodnja doprinosi smanjenju uvoza proizvoda iz te brane.7.4. Zakljuna ocena planiranog biznisaNa osnovu prethodnih pozitivnih ocena, zakljuujem da je ova proizvodnja za moju porodicu izvodljiva i veoma opravdana, zbog ega ovaj svoj biznis plan prihvatam.

8. PRATEA PLANSKA DOKUMENTACIJA

Imajui u vidu neophodnost poslovne saradnje sa potencijalnim kupcima, uz biznis plan dajem na uvid i sledeu dokumentaciju: Kupoprodajne ugovore (vlasnike listove) za svu raspoloivu imovinu,

Ugovor o periodinom zakupu hladnjae,

Predraun za nabavku nedostajuih osnovnih sredstava (kalibrator i protivgradna mrea), Reenje o godinjem porezu, Uverenje o izmirnim godinjim poreskim obavezama, Fotokopiju svoje line karte.Nabavka repromaterijala

Sadnja sadnica

Odravanje sadnica

Berba jabuka

Pranje, sortiranje i pakovanje jabuka

Plasman jabuka

Individualni poljoprivrednik

S E Z O N S K I R A D N I C I

Otac

Majka

1. 4.

2.

6.

3.

5.

7.

PAGE 24

_1202507698.unknown

_1202589481.unknown

_1202590092.unknown

_1202590699.unknown

_1202651235.unknown

_1202589928.unknown

_1202581425.unknown

_1202511215.unknown

_1202486715.unknown

_1202486795.unknown

_1202486052.unknown

_1202486140.unknown