BUILD · PDF filePrimena Interneta u građevinarstvu 12 Tema broja ... Konstrukcije od lepljenog lameliranog ... Montažne hale LINDAB 28 Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije

sadr

žaj

montažni objekti

14

Simprolit® blokovi

38

32 46 48

BUILD info 6Poslovanje

Primena Interneta u građevinarstvu 12Tema brojaMontažni objekti – kuće od prefabrikovanih elemenata 14Montažne kuće BOR PROMET 16ISOBAU HELLAS objekti po meri 18M-PROFIL materijali za motažne objekte 19Modularni kontejneri EUROMODUL-a 20Visokoregalno skladište (TRIMO) 21Predstavljamo Vam RUUKKI C kasete 22ENIGMA IDEA mobilni objekti 23Konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta (PIRAMIDA) 24Kuće za novi milenijum 26Montažne hale LINDAB 28Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije(ŠIRBEGOVIĆ grupa) 29Montažni objekti (LENSIM NEOTON) 30ArhitekturaOpštinska zgrada u Benidormu 32XXIX Salon arhitekture 33FokusSIMPROLIT® BLOKOVI 38Optimizacija građenja primenom SIMPROLIT® proizvoda 41BUILD transmaterijali 44

PogledInženjerska komora Srbije 46MehanizacijaTransport materijala do gradilišta – kamioni 48UrbanizamLinije vremena 52Energetska efi kasnost

Agencija za energetsku efi kasnost – strategija razvoja energetike do 2015. 54Kuća budućnosti SOLTAG 57SoftwareAutodesk novosti 58PredstavljamoSistem brze gradnje YTONG elementima 60Sajmovi 62BUILD zanimljivosti 65BUILD promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata (ERSTE BANK) 31POLYKEM SR izolacioni i građevinski materijali 34Moguće rešenje problema javnih toaleta (ATRIK BOXI) 36Računarske mreže (EX ECENTAR) 45Najbolje iz Kine (AGROVOJVODINA MEHANIZACIJA) 51TRADEUNIQUE sinonim za kvalitet 64Index oglasa 5Narudžbenica 66

Agencija za energetsku efi kasnost

54

Predstavljamo

Tema broja

Opštinska zgrada u Benidormu

Inženjerska komora Srbije

Transport materijala do gradilišta – KAMIONI

Fokus

Nakon manje od tri meseca, pred Vama je drugi broj prvog srpskog besplatnog poslovnog magazina o građevinarstvu i opremanju. BUILD je na većem broju strana, redakcija sa većim iskustvom i većom ambicijom.

Značajna tema drugog broja jesu montažni industrijski i stambeni objekti. Pred-stavljena je Inženjerska komora Srbije i Agencija za energetsku efi kasnost. Biće reči o 29. salonu arhitekture, primeni Interneta u građevinarstvu, rekonstrukciji niških objekata.

U novom BUILD-u ćete, nadam se, pronaći nešto novo i zanimljivo. Kako bi Vam to omogućili, pored rubrika Zanimljivosti i Transmaterijali u zadržanom obimu, proširili smo rubriku Build Info. Promo tekstovi će i nadalje predstavljati kompanije i proizvode iz oblasti o kojima pišemo.

Ostajemo potpuno otvoreni i spremni da razmotrimo i uvažimo sve Vaše primed-be i predloge.

Miljan Mikić,Urednik

BUILD magazin

INDEX OGLASAAlumival 67Atrik Boxi 37Autokomerc 3Biesse 43Bor Promet 17Elektrometal 59Ex Ecentar 45Gates 57Jadranski Sajam 63Kalzip 68Katalog Građevinarstvo i opremanje 11Korkovado 50Lensim Neoton 30Mali Princ 35M-Profi l 2Nova Forma 27Novi Kolektiv 47Pan Komerc 53Piramida 25Trimo 1

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova

IZDAVAČ

GLAVNI UREDNIKTomislav Stamenić

UREDNICIMiljan Mikić, dipl. građ. inž.Tijana Jovanović

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanović

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipović

MARKETINGJelena BožićTanja VićentijevićMonika IlomanoskiVanja Nikolić

DIZAJN I PRIPREMAIvan AnđelovskiGoran Mladenović

FINANSIJEDragana Stanković

ADRESA Izvorska 4111030 Beograd

tel/fax: +381 11 35 71 509+381 11 35 71 510+381 11 30 58 577

e-mail: [email protected]

ŠTAMPA

Rotografi ka d.o.o.Segedinski put 7224000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

BUILD magazin je prvi srpski bespla-tni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese pre-duzeća, organizacija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti.

BUILD magazine is the fi rst Serbian free building construction business magazine which is, in Serbia, distrib-uted without charge, to addresses of companies, organizations and individ-uals connected to building construc-tion industry and architecture.

svetMEKSIČKI SEMEKS NAJVEĆI U SVETU PO PRODAJI CEMENTAMeksički gigant za proizvodnju cementa SE-MEKS je postao najveći isporučilac građevin-skog materijala u svetu, posle preuzimanja većinskog paketa akcija australijske RINKER GRUPE. Prema saopštenju SEMEKS-a, au-stralijska fi rma je prihvatila njegovu ponudu za preuzimanje 50,34 odsto akcija za 14,25 milijardi dolara. Najnovije preuzimanje je još jedan od brojnih poslovnih aranžmana koje sklapaju kompanije iz zemalja u razvoju, po-put indijskog MITALA koji će uskoro okončati preuzimanje luksemburškog AEOROSOLA i oformiti najveću kompaniju za čelik u svetu. SEMEKS i drugi konglomerati iz zemalja u ra-zvoju – kao što su MITAL, brazilska KOMPA-NIJA VLADE DO RIO DOSE i indijska TATA GRUPA – počeli su kao državne monopolske kompanije, a danas preuzimaju fi rme iz razvi-jenih zemalja. Preuzimanjem RINKERA, SE-MEKS će uvećati sadašnju godišnju prodaju od oko 18,2 milijardi dolara za oko pet milijardi dolara, čime će preteći sadašnjeg lidera - fran-cuski LAFARŽ, koji je lane ostvario plasman od 21,4 milijarde dolara.

ARCELOR MITTAL ULAŽE 10 MILIJARDI USD U UKRAJINUNajveći svetski proizvođač čelika ARCELOR MITTAL u proizvodnju čelika i rudarski sek-tor u Ukrajini planira da uloži deset milijardi USD, najavio je ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, pozivajući se na razgovore koje je vodio sa Laksmi Mittalom, izvršnim direktorom koncerna ARCELOR MITTAL, koji u svom vlasništvu ima najvećeg proizvođača čelika u Ukrajini – MITTAL STEEL KRYVY. Planirane investicije samo su potvrda velikom zanimanju Mittala za Ukrajinu, koja je sedma u svetu po proizvodnji čelika.

Posebno su im zanimljive zalihe rude gvožđa. Da bi se pokrenula ta proizvodnja, potrebno je ulaganje od najmanje 800 miliona USD, ali je gvožđe neophodna sirovina za Mittalove če-ličane u Ukrajini, Rumuniji, Poljskoj i Češkoj. Za nalazište zainteresovan je i mešoviti kon-zorcijum, sastavljen od METALLOINVEST-a iz Rusije i SMART – GROUP iz Ukrajine, kojoj je kao kupcu naklonjeniji ukrajinski premijer Viktor Janukovič.

POLJSKA OTVARA TRŽIŠTE RADAPosle odluke UEFA da organizaciju evropskog fudbalskog prvenstva 2012. dodeli zajednički Ukrajini i Poljskoj, poljska vlada je najavila da planira da otvori svoje tržište rada za radnike

iz Kine, Rusije i drugih zemalja i tako osigura da sve bude na vreme spremno za taj veliki sportski događaj.

U toj zemlji danas nema dovoljno sportskih terena, hotela i puteva, koji su potrebni kako bi Poljska uspešno ugostila učesnike takve sportske manifestacije, a stanje u Poljskoj ka-rakteriše i manjak građevinskih radnika.Veliki deo infrastrukturnih objekata u Poljskoj izgra-đen je u vreme komunizma i oni danas ni izbli-za ne zadovoljavaju važeće standarde.

Među planiranim projektima za evropski kup 2012. godine su novi nacionalni stadion u Varšavi i hiljadu kilometara auto puteva, ali i desetine novih hotela – za očekivani masovni priliv turista.

U Poljskoj je još ranije počeo građevinski bum, podstaknut ulaskom zemlje u EU.

Međutim, paralelno je došlo do masovnog od-laska građevinskih radnika, kojih sada nema dovoljno. Poljsko udruženje građevinskih rad-nika kaže da im nedostaje najmanje 150 hilja-da radnika.

Mnogi od njih su otišli u Britaniju da rade na projektima vezanim za Olimpijske igre u Lon-donu i izgradnju novog stadiona Vembli.

Reagujući na takvo stanje, vlada je saopštila da planira da uvede novi zakon idućeg me-seca kojim bi se dozvolilo radnicima iz Kine, Rusije, Ukrajine i Belorusije da bez radne do-zvole rade u Poljskoj na određeno vreme.

Vlada u Varšavi ujedno razmišlja i o mogućno-sti da, kako se bude bližilo vreme održavanje evrospkog fudbalskog prvenstva, proširi svoju ponudu i na radnike iz drugih zemalja.

POSLOVI ZA SRPSKE FIRME U MAROKUGrađevinska preduzeća Planum i Mosto-gradnja dobili su u Maroku posao vredan 2,5 miliona evra. U pitanju su dodatni poslovi na izgradnji autoputa Agadir-Amskrud, koji obuh-vataju izgradnju nadvožnjaka i benzinske pumpe sa restoranom i pratećim objektima. Ovo je treći građevinski projekat koji je obez-beđen našim građevinskim fi rmama uz pomoć ambasade Srbije u Maroku. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 115 miliona evra.

NAJVEĆA SVETSKA KOMPANIJA ZA NEKRETNINE RIMAX UKLJUČUJE I SRBIJU U SVOJU PONUDUCilj dolaska najveće svetske korporacije za po-slovanje nekretninama RIMAX u našu zemlju je usaglašavanje lokalnog tržišta sa međuna-rodnim standardima i promovisanje inostranih investicija u ovaj deo sveta.

Ovo u razgovoru kaže Džordž Diamantopulos, predsednik kompanije za Srbiju i Crnu Goru. Takođe je rekao da se javljaju i prvi kupci iz inostranstva.

U 7.000 kancelarija, RIMAX pokriva blizu 70 zemalja. Interesovanje za nekretnine u Sr-biji pokazale su kancelarije u Irskoj, Holan-diji, kao i u SAD i Kanadi. Naše kancelarije u inostranstvu imaju promotivne magazine za nekretnine u svetu, uključujući i ovo po-dručje. Takvi RIMAX magazini će postojati i u Srbiji.

okruženjeCRNOMORSKI PRSTEN I KORIDOR 10Evroazijska putna povezivanja novog veka počinju iz Beograda, rekao je Evripidis Stilija-nidis, pomoćnik grčkog ministra za inostrane poslove, zadužen za ekonomsku diplomatiju.

„Strateški, 7500 kilometara dugi Crnomorski putni prsten počinje u Beogradu i pravcem preko Soluna i Aleksandropolisa prelazi u Bugarsku opasujući Crno more. Saobraćaj-no povezivanje zemalja Crnomorskog regi-ona, koji zbog energetskog bogatstva, posle jugoistočne Azije, beleži najbržu privrednu stopu rasta u svetu, jeste istorijska prilika za podsticaj razvoju. U toj mreži razvoja global-nih koridora mešovitog saobraćaja, Grčka je, nakon trogodišnjeg kašnjenja, spremna da počne fi nansiranje izgradnje kraka evropskog Koridora 10 od Grdeličke klisure do graničnog prelaza Preševo”, naglasio je Stilijanidis na međunarodnom brifi ngu, nakon ministarskog sastanka Organizacije za crnomorsku sarad-nju u Beogradu.

Južni krak Koridora 10 od Grdeličke klisure do Soluna, i 680 kilometara dugi put „Egnatija” od grčke luke Igumenica do granice sa Turskom, po oceni Stilijanidisa, dve su direktne spone Srbije, BJRM i Albanije sa Crnomorskim put-nim prstenom, i dalje sa „Putem svile” koji će u budućnosti povezati Stari kontinent sa trži-štem Dalekog istoka.

Za oživljavanje zastale izgradnje deonice Ko-ridora 10 od Grdeličke klisure do Preševa, vlada Kostasa Karamanlisa je već deponovala 12 miliona evra na računu grčke ambasade u Beogradu, a još 20 miliona spremljeno je u Atini. Ostatak od obećanih 100 miliona evra biće obezbeđen u naredne četiri godine. Srbi-ja će, inače, u izgradnji te deonice učestvovati sredstvima iz Nacionalnog investicionog pro-grama.

„Srbija je na potezu”, smatra Evripidis Stilijani-dis, predočavajući da je Grčka ponudila zva-ničnom Beogradu tehničku pomoć kompanije EGNATIJA AE iz Soluna oko pripreme tender-ske dokumentacije za izvođača deonice Gr-delička klisura-Preševo. „Ako Srbija pozitivno odgovori na ovu ponudu, odobrena sredstva će biti plasirana, a zatim se može očekivati i konkurs za izvođača radova te sekcije Korido-ra 10”, izjavio je Stilijanidis.

Modernizacija teške drumske deonice od Le-skovca do granice sa BJRM je, inače, jedna od nosećih stavki „Helenik plana za ekonomsku rekonstrukciju Balkana”, u koji je zvanična Ati-na usmerila oko 550 miliona evra, od čega za projekte u Srbiji oko 250 miliona evra. „Ovom prilikom smo predložili Srbiji da delegira na-cionalnog predstavnika u upravni odbor Hele-nik plana. Investiciona saradnja sa Srbijom je jedan od najviših privrednih prioriteta vlade u Atini”, istakao je Evripidis Stilijanidis.

info

6 www.buildmagazin.com

HRVATSKA RASPISALA KONKURS ZA MOST PELJEŠAC - KOPNOBez obzira što sa BiH nije potpisan protokol o morskoj granici, Hrvatska je raspisala među-narodni javni konkurs za gradnju mosta Pelje-šac. Gradnja će trajati oko 4 godine i ne sme biti skuplja od 1,9 milijardi kuna, odnosno, oko 270 miliona evra, a projekt će se fi nansirati iz fonda od oko 257 miliona EUR, koliko se izdvaja za održavanje hrvatskih puteva, izve-stila je HRT.

HRT izveštava da će, suprotno očekivanjima, most biti sa dve trake, širok čak 21 metar. Osim što će u plovnom putu biti visok 55 metara, is-pod mora će temelj biti dubok čak 100 metara. Prema njihovom planu, Hrvatska bi u celosti kopnom trebala biti povezana do kraja 2011.

TURCI INVESTIRAJU U NALAZIŠTE GIPSA KOD GORAŽDA Turska kompanija ABS GIPSUM (ABS GYP-SUM) je zainteresovana da investira u nalaziš-te gipsa na Presjeci, u bllizini Uskotline, rekli su predstavnici te kompanije lokalnim vlastima u Goraždu.

Prema pisanju poslovnog sajta www.investitor.ba, osim za to nalazište u Bosni i Hercegovini (BIH), Turci su zainteresovani i za ulaganje u region na tromeđi Avganistana, Kazahstana i Uzbekistana.

ABS GIPSUM ima šest fabrika u Turskoj i Moldaviji, a do kraja 2008. godine počeće proizvodnju i u Rusiji. Pored Donjeg Vakufa u BiH, Knina u Hrvatskoj i Debra u Makedoniji, Presjeka je jedno od retkih nalazišta gipsa na Balkanu.

Prema procenama stručnjaka, goraždanski gips ima izuzetan kvalitet. Na površini od oko 3,5 hektara nalazi se oko 11 miliona tona gip-sa, što je dovoljno za eksploataciju u narednih 50 godina.

U MAKEDONIJI SE GRADE VETRENJAČEPreduzeće Elektrane Makedonije (ELEM) iza-bralo je četiri mesta na kojima će graditi parko-ve vetrenjača, saznaje poslovni portal Total.

Analize su pokazale da lokacije Šašavarlija kod Štipa, Bogoslovec kod Svetog Nikole, Ravnec kod Bogdanaca i Flora na Kožuhu imaju potencijal i već je odlučeno da se na nji-ma grade centrale koje koriste snagu vetra za proizvodnju struje.

Svaki od tih parkova će imati po 12 vetrenjača sa instalisanom snagom od 100 gigavati, tako da će ukupan kapacitet biti oko 400 gigavat časova.

Prve procene pokazuju da će za realizaciju projekta biti potrebno više od 60 miliona evra. Najverovatnije će biti primenjen model pri-vatno-javnog partnerstva, odnosno, privatne kompanije će zajedno sa ELEM-om investirati u izgradnju vetrenjača. Regulatorna komisija za energetiku, zajedno sa Svetskom bankom, u medjuvremenu priprema novi tarifni sistem za energiju dobijenu od vetra i završiće ga do kraja meseca.

Prema pisanju Totala, više stranih kompani-ja je zainteresovano za ulaganje u izgradnju elektrana na vetar. Neke od njih već su se obratile Ministarstvu ekonomije i tražile da se

upoznaju sa uslovima i mogućnostima za in-vestiranje u taj posao.

Austrijska kompanija NOVA ENERGIJA je u Makedoniji osnovala svoju fi rmu preko koje će graditi 30 centrala na vetar.

Stručnjaci ELEM-a će nastaviti istraživanja na novim lokacijama.

GRUPA SORAVIA NA OHRIDSKOM JEZERU GRADI HILTON HOTELKupovinom državnog zemljišta na obalama Ohridskog jezera, SORAVIA GROUP je obez-bedila preduslove za izgradnju luksuznog ho-telskog kapaciteta u sastavu poznatog lanca HILTON.

Ukupna investicija vredi 25 miliona evra, potvr-dio je makedonski premijer Nikola Grujevski.

Kako je najavljeno, hotel HILTON od 15.877 m2,nadomak reprezentativnog i rezidencialnog kompleksa INEX GORICA, bi trebalo da bude izgrađen za 2,5 godine.

SORAVIA GROUP, kako je objavljeno, kao je-dini učesnik na javnom nadmetanju, kupila je zemljište za oko 900.000 EUR.

SrbijaREGULISANI UZAJAMNI DUGOVI RUSIJE I SRBIJEPredstavnici ruske i srpske vlade potpisali su u Beogradu sporazum o regulisanju obave-za po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR-a i SFRJ. Istovremeno je potpisan i protokol o usaglašavanju spiska robe i usluga radi izmirivanja dugova Ruske Federacije prema Srbiji.

Međudržavnim sporazumom o regulisanju kli-rinškog duga bivšeg SSSR-a, odnosno Rusije prema Srbiji od 288,5 miliona dolara – 188 mi-liona će biti iskorišćeno za namirivanje obave-za Srbije za isporučeni ruski gas, dok će 100,5 miliona dolara ići za revitalizaciju Hidroelektra-ne „Đerdap”, istakao je Parivodić.

Ono što Srbiji pripadne po osnovu kamata biće utrošeno za izgradnju akceleratora u Institutu za nuklearna istraživanja „Vinča”. Srbija du-guje oko 249 miliona dolara GASPROMU za isporučeni, neplaćeni gas u periodu od 1994. do 2000. godine.

Rusija Srbiji može ponuditi različitu, veoma kvalitetnu opremu, poput one koja je neop-hodna za revitalizaciju Đerdapa. Dug Srbije GASPROMU moguće je rešiti jednim delom prebijanjem, a mnogo većim kroz davanja ak-cija određenih preduzeća ruskoj strani, ili kroz neke druge investicione projekte za koje je ru-ski partner zainteresovan.

Sergej Storčak, pomoćnik ministra fi nansija Ruske Federacije, potpisnik ovog sporazuma, istakao je da je verifi kovan vrlo važan doku-ment kojim će se još više produbiti ekonomska i fi nansijska saradnje dve zemlje.

„Tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima u više navrata je pominjano da je uzajamna razmena Srbije i Rusije dostigla cifru od 2,4 milijarde dolara, što je više nego robna raz-mena Rusije i Indije”, naglasio je Storčak, do-dajući da će ona narednih godina biti sigurno još veća.

Parivodić je, u ime prošle Vlade Srbije, istakao da je potpisivanjem ova dva važna dokumenta konačno isplaćen dug Srbije Ruskoj Federa-ciji za gas i omogućena modernizacija Đer-dapa na koju se čeka 35 godina. Taj posao bi trebalo da počne naredne godine, čime će se vek ove hidroelektrane koja proizvodi 20 odsto energije EPS-a produžiti za 40 godina. U planu je kompletna obnova svih šest agre-gata. Njihova snaga biće povećana za po 15 megavata.

SRBIJA TROŠI DUPLO VIŠE ENERGIJE NEGO ŠTO BI TREBALOStručnjaci Asocijacije proizvođača mineral-nih vuna (MIVUS) upozoravaju da se u Srbiji energija koristi neracionalno i troši dva puta više nego što bi trebalo, prema statistici – od 150 do 250 kilovatčasova po metru kvadrat-nom, dok evropski prosek iznosi 138.

Neracionalnost u raspolaganju energijom u Srbiji zastupljena je u svim oblastima, od indu-strije do saobraćaja, mada se najviše energije troši na zagrevanje i hlađenje zgrada, čak 65 odsto. Dok u EU zgrade troše 40 odsto ukup-ne energije, u Srbiji troše 46 osto.

Najviše energije u Srbiji troši zdravstvo - 46 odsto, industrija 29, a saobraćaj 25 odsto. Kao najbolje rešenje preporučuje se ulaganje u energetsku efi kasnost zgrada kroz ugradnju odgovarajuće termoizolacije, koja treba da smanji gubitak energije. Najviše energije, oko 51 odsto, gubi se kroz ventilacione sisteme, kroz spoljašnje zidove 21, kroz krov 10, a kroz pod šest odsto. Kao najbolji izolatori pokazali su se kamena i staklena vuna, čija ugradnja može da se isplati već za tri do pet godina, tako da će se na svaki uloženi evro, kroz ušte-du vratiti 6,5 evra.

POTPISAN UGOVOR O KONCESIJI ZA IZGRADNJU AUTO-PUTA HORGOŠ-POŽEGAVelimir Ilić, kao ministar za kapitalne investici-je u prošloj Vladi, i predstavnici konzorcijuma španske FCC CONSTRUCTION i austrijske ALPINE potpisali su, u Vladi Srbije, Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega. Iako se u javnosti spekulisalo da je uzrok odlaganja protest vojvođanskih političa-ra koji tvrde da je posao štetan za pokrajinu i da će zbog toga tražiti poništavanje ugovora, Ilić je na konferenciji za novinare upriličenoj povodom potpisivanja ugovora, objasnio da je do kašnjenja došlo zbog „manjih izmena prvo-bitnog teksta, koje se odnose na način obra-čunavanja vrednosti izvedenih radova. To je bio zahtev banaka koje prate investiciju”.

Pre početka radova, biće formirano konce-siono preduzeće koje će, između ostalog, kontrolisati frekvenciju vozila na izgrađenim deonicama, visinu putarine i period važenja

info

www.buildmagazin.com 7

koncesije. „To znači da će, ukoliko se pove-ća broj vozila, iznos putarine biti smanjen ili će trajanje koncesije biti kraće”, rekao je Ilić i dodao da će odmah po okončanju pripremnih radova, početi paralelna gradnja na dve loka-cije – od Horgoša prema Novom Sadu i od Beograda prema Požegi.

Tender za dodelu koncesije raspisan je proš-le godine, a odluka o najpovoljnijoj ponudi doneta je početkom novembra 2006. godine. Uslovima je predviđeno da koncesionar ima obavezu da izgradi levu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilo-metara, vrednu oko 200 miliona evra kao i da projektuje i izgradi kompletan autoput od Beo-grada do Požege u dužini od 148 kilometara, čija je vrednost oko 600 miliona evra. Obave-za konzorcijuma je i održavanje već izgrađene deonice od Novog Sada do Beograda u dužini od 68 kilometara, a za uzvrat će investitori imati pravo da u narednih 25 godina naplaćuju putarinu na celokupnoj trasi dugoj više od 320 kilometara. Vrednost ugovora procenjena je na 1,5 milijardi evra.

VLADA ITALIJE IZDVAJA 15 MILIONA EUR ZA IZGRADNJU 700 STANOVA U OSAM GRADOVA SRBIJEVlada Italije fi nansiraće izgradnju više od 700 stanova za izbeglice u osam opština u Srbiji, saopštila je Ambasada Italije u Beogradu.

U saopštenju se podseća da je prvog juna 2007. godine u Pančevu otvoreno gradilište sa 76 stambenih jedinica i navodi da će stanovi biti izgrađeni i u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu, Nišu, Staroj Pazovi i Valjevu.

Izgradnju fi nansira Vlada Italije sa 15 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

Stanovi se grade na osnovu projekta „Sarad-nja za razvoj”, kojim je predviđena i podrška ekonomskoj i socijalnoj integraciji izbeglica i najsiromašnijih slojeva društva.

Italija je za više projekata u Srbiji prošle godi-ne izdvojila 18,4 miliona evra.

NAŠA, A SVETSKA DUNAVSKA MARINA KOD APATINA

Marina na Dunavu kod Apatina ispunjavaće sve međunarodne standarde, po čemu će biti jedinstvena u Srbiji. Apatinska marina u svom sastavu imaće restoran, prodavnice mešovite robe i nautičke opreme, benzinsku pumpu, parking za automobile, dizalicu velike nosivo-sti, servisnu radionicu i sve ostalo što je odre-đeno strogim propisima.

Radnici somborskog preduzeća DUNAV TISA završili su radove na profi lisanju obale i izgrad-nji obaloutvrde, koji su koštali blizu 400.000 evra. Treća faza radova bi trebalo da počne

uskoro i ona podrazumeva postavljanje keja i izgradnju pratećih objekata. Ukupna vrednost investicije je 689.660 evra, koji su obezbeđeni iz sredstava Nacionalnog investicionog plana.

Posebna pažnja tokom izgradnje marine po-klonjena je zaštiti životne sredine, tako da biljni i životinjski svet u obližnjem Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” neće biti ugrožen. Rezervat „Gornje Podunavlje” značajan je centar biodiverziteta, koji se ogle-da u prisustvu oko hiljadu biljnih vrsta, 11 vr-sta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, 230 vrsta ptica i 50 sisara, među kojima su šakal i dabar.

REKONSTRUKCIJA MEĐUNARODNOG ŽELEZNIČKOG KORIDORA U DUŽINI OD 17 KILOMETARARekonstrukcija međunarodnog železničkog koridora na relaciji od stanice Gilje u Ćupriji do Paraćina u dužini od 17 kilometara počeće za dva meseca i biće završena u naredne tri godine.

Posao će se fi nansirati kreditom od 30 miliona evra koji je pod povoljnim uslovima odobrila Evropska investiciona banka. Eksproprijaciju zemljišta fi nansiraće ŽTP i republika.

„Poslovi na rekonstrukciji pruge već su prak-tično počeli, jer su GOŠA iz Smederevske Palanke i MIN iz Niša započeli izradu čelične konstrukcije budućeg železničkog mosta na Velikoj Moravi. Što se tiče zemljanih radova, oni će početi kada se obavi eksproprijacija zemlje. Rekostrukcijom međunarodnog žele-zničkog koridora dužina pruge biće smanjena sa 17 na 10 kilometara i biće ispravljena velika krivina zbog koje su se vozovi kretali 5 km/h na ovoj deonici. Na novoj trasi vozovi će moći da se kreću brzinom od 120 km/h, što je po standardima EU i međunarodnog koridora” kaže Vladimir Marjanović, tehnički direktor JP Direkcija za izgradnju u Ćupriji. Trasa nove pruge više neće ići obodom planine Juhor i praviti veliku krivinu, već će u blagom luku, čiji je poluprečnik 30 kilometara, spajati Ćupriju i Paraćin.

Problem koji se ovom rekonstrukcijom pojav-ljuje jeste ukidanje železničke stanice u Ćupri-ji. „Izgradnja nove stanice koštala bi oko devet miliona evra, pa se ostavio samo jedan pružni pravac prema Paraćinu. To omogućava razvi-janje lokalnog saobraćaja između dva grada” navodi Marjanović.

POTPISAN UGOVOR ZA IZGRADNJU NOVOG „ŽEŽELJA”Izgradnja novog „Žeželjevog mosta” preko Dunava u Novom Sadu napokon je sasvim izvesna. Evropska agencija za rekonstrukciju potpisala je ugovor o projektovanju budućeg drumsko-železničkog mosta sa italijanskom fi rmom ITALFER. Novi most će biti izgrađen

na istom mestu gde je stajao stari most, poru-šen u NATO bombardovanju, 27. aprila 1999. godine. Saobraćajni institut CIP je uradio ge-neralni projekat novog drumsko-železničkog mosta, koji nalikuje porušenom, s tim što bi se, umesto betonskog, gradio čelični lučni most koji bi se oslonio na postojeće stubove.

U najskorije vreme biće raspisan tender za iz-gradnju mosta, kao i tender za izbor izvođača radova. Procenjuje se da će izgradnja ovog mosta Srbiju koštati oko 40 miliona evra, za koje će se, prema ranijim najavama nadlež-nih, Srbija kreditno zadužiti kod Evropske ban-ke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

ZAVRŠENA OBILAZNICA OKO OVČAR BANJE

Obilaznica oko Ovčar Banje, koja je deo ma-gistralnog puta M-5, između Čačka i Požege, otvorena je 7. maja 2007. Nova deonica će zameniti staru trasu koja prolazi kroz samo naselje Ovčar Banja. Duga je 1.606m, građe-na je 22 meseca, i koštala je oko 646 miliona dinara. Izgrađeni su betonski most dug 436m i tunel kroz masiv Kablara, dužine 142 m. Ura-đeno je, takođe, 170 m potporne konstrukcije. Ugrađeno je oko 30.000 m3 betona, asfalta i armature. Korišćeni su najsavremeniji materi-jali i oprema, a tunel je moderno osvetljen i snabdeven uređajima za ventilaciju i kontro-lu koncetracije izduvnih gasova sa pratećom elektronikom. To će sve omogućiti brži i sigur-niji saobraćaj na veoma prometnom magistral-nom putu od Čačka prema Užicu. Sredstva je obezbedila Vlade Srbije iz kredita Evropske investicione banke.

HENKEL OTVARA FABRIKU GRAĐEVINSKIH LEPKOVAKompanija HENKEL otvara u Inđiji novu fabri-ku građevinskih lepkova Ceresit. Ova investi-cija od pet miliona evra, imaće stratešku ulogu u razvoju poslovanja kompanije u regionu. Nova fabrika će poslovati u skladu sa najsa-vremenijim standardima proizvodnje i obezbe-diće, u početnoj fazi, više od 50 radnih mesta. Ovo je druga HENKEL-ova fabrika u Srbiji, čiji će godišnji kapacitet proizvodnje biti 100.000 tona lepka, a proizvodiće se i praškasti mate-rijali za završne radove u građevinarstvu, kao i gotovi dekorativni malteri. Fabrika u Kruševcu će nastaviti sa proizvodnjom lepkova, te direk-tor poslovne jedinice HENKEL-LEPKOVI Dar-ko Kozlovački kaže da ova kompanija planira da proizvodima iz fabrike u Kruševcu snabde-va južnu Srbiju, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Bugarsku, dok će Beograd, Vojvodina, Hrvatska, BiH i Rumunija dobijati proizvode iz fabrike u Inđiji. U prvom kvartalu 2007. godine, nemačka kompanija HENKEL je zabeležila prodaju od 3,237 milijardi evra, što je za 6,2

info


odsto više nego u prvom kvartalu prošle go-dine. Operativni profi t svih poslovnih sektora porastao je za 9,2 odsto na 323 miliona evra.

ECO-RECYCLING OTVARA DVE FABRIKE ZA RECIKLAŽU GUMAPreduzeće ECO-RECYCLING iz Novog Sada i danski ELDAN potpisali su ugovor o isporuci dva postrojenja za reciklažu dotrajalih automo-bilskih i kamionskih guma. Ovo su prva postro-jenja ovakvog tipa u Srbiji. Isporuka prve linije, koja će biti locirana u okolini Novog Sada, oče-kuje se u septembru, dok će isporuka druge uslediti krajem godine i ona će se nalaziti uz auto-put Beograd-Niš. Ovakav položaj fabrika uslovljen je mogućnostima nabavke repro ma-terijala, kao i mogućnostima plasmana gotovih proizvoda. „Kapacitet svake fabrike će biti 3 tone na sat, ali će tehnologija izrade i vrsta pločastog materijala biti različita”, objašnjava Vlatko Drča, vlasnik ECO-RECYCLING-a. Re-ciklažom guma se dobija gumeni granulat od 0-4 mm, koji se koristi za ponovnu proizvodnju guma, kao podloga za dečja igrališta, parkove i bazene. Iz guma se, takođe, dobija i čelična žica koja čini 35% strukture gume. Nova teh-nologija koja će biti primenjena je u skladu sa standardima Evropske unije.

VIMINACIJUM SVETSKA EKOLOŠKA PRESTONICASrpski arheološki lokalitet Viminacijum kod Požarevca, prestonica rimske provincije Gor-nja Mezija, 7. jula će biti svetska metropola, pošto će te noći biti uključen u globalnu mrežu „SOS planeta”, izjavio je direktor Viminaciju-ma dr Miomir Korać.

Projekat „SOS planeta” održava se već više godina na predlog bivšeg potredsednika SAD Ala Gora, a ove godine će prvi put biti orga-nizovano satelitsko i internet povezivanje se-dam svetskih metropola i još oko 40 drugih važnih mesta širom sveta, među kojima i naš Viminacijum. Gor je pokrenuo ovu akciju da bi skrenuo pažnju čovečanstva na potrebu zaštite životne sredine i na mnoge ekološke probleme.

U Njujorku, Šangaju, Johanesburugu, Londo-nu, Rio de Žaneiru, Tokiju i Sidneju simultano će se održavati programi, pre svega koncerti, u trajanju od 24 časa. Učešće je već najavilo 150 najvećih muzičkih zvezda, kao što je Ma-dona, koja će pevati u Njujorku. Sve odabra-ne lokacije biće umrežene u globalni sistem i očekuje se da će ove programe pratiti više od dve i po milijarde gledalaca. Prema nacrtu manifestacije koji tek treba da bude detaljno razrađen, program u Viminacijumu će otvoriti „rimski legionar” s vrha dimnjaka obližnje ter-moelektrane „Kostolac” koji će duvati u antički kaval.

„Na vrh dimnjaka, koji simbolizuje zagađiva-nje životne sredine, odakle je najprimerenije da se uputi upozorenje ljudskom rodu, trubača će podići alpinisti”, rekao je Korać. Zamišljeno je da ispred najvažnijih antičkih objekata budu postavljene bine na kojima će se izvoditi kla-sična, rok, džez i etno muzika.

BeogradNOVO LICE BEOGRADA

Ako se ostvari bar deo planova gradske upra-ve, domaćih i stranih investitora, Beograd za pet godina neće moći sam sebe da prepozna. „Uz sve graditeljske poduhvate posla će u nje-mu biti za novih sto hiljada ljudi”, kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Centru Beograda predstoji značajna transfor-macija. Na Trgu će se graditi Gradska galerija. Impozantna građevina visine sadašnjeg Na-rodnog pozorišta zaokružiće, prema zamisli gradskih urbanista, centralni gradski trg. Tač-no preko puta, novcem iz Nacionalnog inve-sticionog fonda treba ovog avgusta da počne rekonstrukcija Narodnog muzeja. Obe građe-vine imaće restorane vidikovce na krovu.

„Mitićeva rupa” na Slaviji ostaće park bar još neko vreme dok se ne reši problem sa vla-sništvom nad zemljištem, ali bi u narednih pet godina dve poslovne zgrade trebalo da budu sazidane, i to na mestu sadašnjeg parkinga i uz novu zgradu Narodne banke Srbije.

Na Vračaru, umesto „Gradića Pejton”, zidaće se nova zgrada Filharmonije sa muzičkim za-bavištem na krovu. Potpuno nov izgled dobiće i jedna od najstarijih pijaca u gradu, Kalenić.

Privatni strani i domaći investitori zidaju mno-go u starom delu Beograda, mada, opterećeni najčešće nerešenim imovinsko-pravnim od-nosima nad zemljištem, ne grade tako brzo i intenzivno kao preko Save, u Novom Beo-gradu. U starom delu Beograda izvesno je da će uskoro biti završena „pametna zgrada” na Terazijama, u Balkanskoj ulici broj 2 i Ve-rano - Vero tržni centar sa hotelom na uglu Ruzveltove i Cvijićeve. Završava se i Intereks poslovni centar na Konjarniku, na uglu Usta-ničke i Vojislava Ilića. Skele su postavljene na zgradi CENTROTEKSTIL-a na početku Knez Mihailove i na vladinoj zgradi u Nemanjinoj 9. DELTA M zauzela je lokacije za svoje impo-zantne poslovno-stambene kule na Autoko-mandi i kod Zvezdinog stadiona. Još se čeka da HIPO-ALPE-ADRIJA počne hotel na mestu kafane „Tri lista duvana” u Kneza Miloša i luk-suzne apartmane na Kalemegdanu. Stranci bi trebalo da grade luksuzan hotel sa pet zvezdi-ca na dnu ulice Kneza Miloša, na mestu bom-bardovane zgrade MUP-a.

Od značajnih infrastrukturnih gradnji, gradska uprava planira da se izgrade tri mosta i unu-trašnji magistralni poluprsten čiji su mostovi sastavni deo. Prvi će se graditi most preko Ade Ciganlije, koji će povezati Novi Beograd sa Čukaricom i naseljima uz Ibarsku magistra-lu. Taj most treba da rastereti „Gazelu” i skrati put onima koji sa Čukarice idu u Novi Beograd na posao.

Druga dva mosta su na Dunavu: jedan kod Ade Huje a drugi između Zemuna i Borče.

„Most preko Ade Huje, za čiju su izgradnju Japanci veoma zainteresovani, rasteretiće Pančevački most i privući investitore da na potezu sada zapuštenog Dunavskog amfi tea-tra počnu sa gradnjom” kaže Bobić, dodajući da je siguran da će bar polovina od skoro 500 hektara Dunavskog amfi teatra do 2012. godi-ne biti urbanizovana.

Most između Zemuna i Borče, takozvani Du-navski most, otvoriće vrata za izgradnju „tre-ćeg Beograda”. „Treći Beograd” je ideja stu-denata arhitekture, koji u sada više ruralnom nego urbanom delu Beograda preko Dunava vide šansu za izgradnju i uređenje kakvu je imao Novi Beograd posle Drugog svetskog rata.

U narednih pet godina, Beograd treba da do-bije i tri uređene rečne marine. Najpoznatija je „Marina Dorćol”, koja iz projektantskih razlo-ga kasni sa početkom izgradnje. Veoma blizu nje, DELTA M je kupila Luku Beograd od koje planira da napravi moderno turističko brodsko pristanište. Gradska vlast uskoro kreće sa uređenjem Čukaričke marine, od ulaza na še-talište Ade Ciganlije do Sajma.

Bum izgradnje u Novom Beogradu doseći će svoj vrhunac u narednih pet godina. Do tada, većina započetih poslovno – stambenih zgra-da i kompleksa bi trebalo da bude završena. To su Univerzitetsko selo i Delta siti u Bloku 67, Sava siti, Avenija 19 i Park apartmani kod „Hajata”, zatim bi MPC trebalo da završi drugu kulu Ušća, uz nju multifunkcionalni centar, a u blizini stanove u Bloku 11. Trebalo bi da bude gotov i dobar deo Erport sitija, Biznis park u Ulici omladinskih brigada, poslovni centar „Meteor” u ulici Milutina Milankovića, „Delta kule” u Bloku 20.

Do kraja 2012. godine verovatno će biti pušten u saobraćaj makar deo trase prve linije lakog metroa, sa trasom od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu.

MOSTOVI KOJI ĆE BITI REKONSTRUISANI:

1. PANČEVAČKI, OD 1. MAJA 2007.2. „GAZELA”, OD 15. JUNA 2007.

MOSTOVI ČIJA SE IZGRADNJA PLANIRA

3. PREKO ŠPICA ADE CIGANLIJE4. OD ZEMUNA DO OVČE5. KOD ADA HUJE6. KOD VINČE (DRUMSKO-ŽELEZNIČKI)

info


ENERGOPROJEKT ZA GRČKI BLUEHOUSE GRADI POSLOVNI CENTAR NA NOVOM BEOGRADUKompanija ENERGOPROJEKT HOLDING potpisala je sa grčkom kompanijom za nekret-nine BLUEHOUSE ugovor o izradnji komerci-jalno-poslovnog centra površine 50.000 m2, a vrednost investicije prelazi 60 miliona evra.

„Velelepni objekat biće izgrađen u Bloku 26 na Novom Beogradu, a rok izgradnje je dve godine”, navodi se u saopštenju i dodaje da je potpisivanjem ovog ugovora vrednost ugovo-renih poslova ENERGOPROJEKTA premaši-la iznos od pola milijarde evra.

Ugovor su potpisali generalni direktori kom-panija, Vladan Pirivatrić i Janis Delikanakis, a u podršci fi nansiranju učestvovaće i grčka ALPHA BANK.

OBNOVA BEDEMA OKO POBEDNIKAOve godine u planu je uređenje komplek-sa Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol kapije, kompleksa Barutane, Malog stepeništa, kao i svih preostalih bedema, na-ročito Gornjeg grada.

Obnova Beogradske tvrđave u toku godine je jedan od prioriteta gradskih vlasti, budući da će za radove na ovom spomeniku kulture biti utrošeno dva i po puta više novca nego u pe-riodu od 2001. do 2006. godine. Radmila Hru-stanović, zamenik gradonačelnika, odobrila je da bezmalo 30 miliona dinara bude izdvojeno iz gradske kase za restauratorske radove na pojedinim delovima Beogradske tvrđave, kao i za pripremne istraživačke radove arhitekture Južne kapije.

„Za ovu godinu planirali smo da u Beogradsku tvrđavu bude uloženo oko 800 miliona dinara, a posao ćemo nastaviti sledeće godine. Ove godine je u planu obnova kompleksa Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol ka-pije, kompleksa Barutane, Malo stepenište, kao i svih preostalih bedema, naročito Gornjeg grada” rekla je Hrustanovićeva i dodala da su sada u toku radovi na restauraciji bedema oko spomenika Pobednik.

Inače, posebno važna biće obnova kapije Karla Šestog i Rimskog bunara, jer ovi objekti nikad nisu obnavljani.

Osim toga, gradske vlasti izdvojile su 15.000.000 dinara za brojne građevinske i elektroinstalaterske radove u Bitef teatru, među kojima je i obnova unutrašnjosti pozori-šta i krova ovog zdanja. Ove obimne poprav-ke omogućiće kvalitetnije izvođenje redovnog programa i realizovanje programa festivala „Bitef”. Zamenica gradonačelnika juče je dala saglasnost da Kuća legata dobije na čuvanje

i održavanje umetnička dela Nedeljka Gvoz-denovića, Riste Stijovića i Tome Rosandića, koja su ovi umetnici zaveštali gradu Beogra-du. Među brojnim zaveštanim umetničkim delima su uljane slike, akvareli, skice, crteži i skulpture.

PROGRAM OBNOVE FASADAViše od 30 skupština stanara u gradu uče-stvovaće u programu obnove fasada jer su ispunile uslove konkursa od prošle godine za sufi nansiranje radova na održavanju krovova, fasada i liftova.

Ako sve skupštine stanara koje su dobile tu mogućnost zaključe ugovore, ukupna vred-nost radova biće oko 94,3 miliona, od čega će 70 odsto, odnosno nešto manje od 70 miliona dinara, biti izdvojeno iz budžeta grada, dok bi preostalih 30 odsto obezbedili sami stanari.

„Smatramo da će konkurs ove godine, biti uspešniji i masovniji od prethodnih, kao i da će u narednoj godini u gradu biti mnogo više obnovljenih fasada”, rekla je zamenik grado-načelnika g-đa Radmila Hrustanović.

Ona je dodala da je od 2003. godine, na četiri dosadašnja konkursa, u okviru projekta „Po-pravimo zajedno” popravljeno 339 objekata, za šta je grad izdvojio oko 300 miliona dinara, dok su stanari dali oko 94 miliona.

GRADSKA GALERIJA NA TRGU REPUBLIKEGradska galerija na Trgu Republike, koja bi trebalo da počne da se gradi ove godine, ima-će dvostruko više kvadrata nego što je u po-četku planirano. Konkursom iz 2004. godine predviđena je izgradnja oko 10.000 kvadrata, dok novi urbanistički plan za centar grada do-zvoljava objekat od oko 23.000 kvadrata.

„Projekat gradske galerije je sada usklađen sa Planom detaljne regulacije za Trg Republike, na kom se paralelno radilo. Programska komi-sija mesecima je razrađivala skice koje smo dobili konkursnim rešenjem iz 2004. godine i došli smo do idejnog rešenja u kom će biti 4.900 kvadrata izložbenog prostora, skoro dva puta više nego što ima Muzej „25. maj”, rekla je Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, zadužena za kulturu.

Prema urbanističkom planu, veličina objekta u gabaritima ostala je ista kao što je predviđeno konkursnim rešenjem iz 2004. godine, samo je centralna „rupa“ novim planom popunjena.

“Predlogom rešenja Bojane Puzić i Natalije Ristanović, koje su pobedile na konkursu, pre-diđeno je da centalni deo građevine bude pra-zan. U međuvremenu, završen je urbanistički plan za Trg Republike i dozvoljeno je da se sazida nešto više od 20.000 kvadrata. Sada radimo na razradi rešenja koji će se uklopiti u urbanističke uslove” kaže arhitekta Vladimir Lojanica, profesor Arhitektonskog fakulteta koji na projektu gradske galerije radi sa autori-ma pobedničkog rada i gradskim vlastima.

Uprkos razlici u kvadratima, veličina objekta ostaće potpuno ista, možda čak i nešto manja.

Ispod zemlje u neposrednoj blizini nove zgra-de gradske galerije, planirana je i stanica bu-dućeg lakog metroa. Galerija će pod zemljom imati depoe i garažu na dva nivoa. Pretpo-stavlja se da će ispod zemlje biti prostora i za komercijane sadržaje. U samoj zgradi

galerije komercijalni prostor biće sveden na minimum. Prema rečima arhitekte Lojanice, predviđa se da uz galeriju budu radnje poput knjižara, gift šopova i druge, slične namene. Na vrhu zgrade od tri sprata planira se resto-ran-vidikovac.

Operski pevač Živan Saramandić, pisac Sini-ša Kovačević, arhitekte Mihajlo Mitrović, Milan Pališaški i Branko Bojović i još nekoliko dese-tina njihovih kolega se, međutim, snažno proti-ve izgradnji galerije na Trgu Republike, ističući da je gradu potrebnija opera.

„Trg Republike nije oduvek imao slobodnu zelenu površinu koja je sada Plato dr Zora-na Đinđića. U bomardovanju 1941. godine ceo trg je sravljen sa zemljom, neke zgrade su obnovljene, ali zgrada u kojoj je bila Ko-larčeva kafana nije. Bilo je pokušaja da se trg zaokruži izgradnjom nekog objekta, ali ništa nije realizovano. Projekat galerije je pokušaj naše generacije da Trg zaokruži” kaže Gorica Mojović.

PRVI PROJEKAT BORISA PODREKE U BEOGRADUČuveni evropski arhitekta, akademik, uni-verzitetski profesor, dobitnik niza prestižnih priznanja – Boris Podreka predstavio je 15. maja, u Svečanoj Sali Skupštine grada, idej-no arhitektonsko-urbanističko rešenje Muzeja nauke i tehnike, čija se izgradnja fi nansira iz Nacionalnog investicionog plana. Ovo je prvi projekat profesora Podreke u Beogradu, me-stu njegovog rođenja.

„Stara zgrada termoelektrane na Dorćolu je idealan prostor za arheološko-industrijsku baziliku smeštenu u gradsku četvrt, fragmen-tiranu ne višom silom, već sklonostima njenih stanovnika. Ta četvrt će sačuvati svoj izgled u kom se oseća eho pariske arhitekture s po-četka prošlog veka“, objasnio je profesor Po-dreka. Ravnoteža između zatečenog urbanog nasleđa i savremenih arhitektonskih zahvata čini prepoznatljivu crtu radova profesora Po-dreke, koji je takav pristup ilustrovao i svojim poznatim projektima muzeja u Veneciji i Limo-žu. Projekat rekonstrukcije i adaptacije ter-moelektrane za potrebe Muzeja nauke i teh-nike (osnovanog 1989.) je podržan od strane Ministarstva kulture Srbije i Skupštine grada Beograda, te se očekuje da će konferencija međunarodnog udruženja tehničkih muzeja, zakazana za 2009. u Beogradu, biti održana u novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike.

info


Razgovor vođen na temu Primena Interneta u građevinarstvu sa gospo-

dinom Darkom Dunjićem, direktorom Eunet College-a

Razgovor vodila: Tijana Jovanović

build: Kako biste ocenili trenutno stanje u Srbiji u vezi sa internet korisnicima i uslovi-ma za razvoj e-poslovanja?

D.D: Prelistavajući vaš časopis vidi se da su skoro svi oglašivači stavili adresu svoje web prezentacije. Danas u Srbiji više od 90 od-sto preduzeća koristi Internet, tako da ima-mo preko 50.000 web prezentacija, a preko 1,5 miliona stanovnika koristi Internet. Od četiri bitna elementa za uspešnu primenu: infrastruktura, broj korisnika, politička volja i sposobnost primene najviše smo uradili u izgradnji infrastrukture (novi ADSL pri-stup po niskoj ceni) i rastu broja korisnika. Nažalost institucionalna podrška – pravna regulativa, podsticaj poslovne primene i po-

drška preduzećima za realizaciju dobiti od e poslovanja skoro su zanemareni.

build: Koje su trenutne mogućnosti i zašto se nedovoljno koriste?

D.D: Odmah da kažemo da je za realizaci-ju dobiti 10 odsto informaciona tehnologija i znanja a ostalih 90 odsto je nov pristup i unapređenje poslovanja. Kod dobrog dela, naročito malih preduzeća, savladana je prva prepreka – posedovanje osnovnih IT znanja.

build: U kojim poslovnim procesima se Internet može efi kasnije koristiti?

D.D: Pre svega u boljoj komunikaciji sa po-stojećim i novim kupcima. Većina nas koristi e-mail komunikaciju kao zamenu za klasič-nu poštu. Međutim, mogućnosti elektron-ske pošte su mnogo veće. Na primer, jedan sadržaj možete lako da pošaljete na stotine adresa i potencijalne kupce blagovremeno i lako informišete o novim pogodnostima ili da vidite šta svakog ponaosob zanima. Ovo danas možete raditi bez informatičkog zna-

Primena Interneta u građevinarstvu


poslovanje

INTERNET POSLOVANJEBrzina, globalizacija, unapređenje pro-duktivnosti, dolaženje do novih klijenata i deoba znanja među organizacijama i institucijama jesu termini koji određuju elektronsko poslovanje.

Prema nekim istraživanjima, internetu se svakodnevno priključuje hiljade ko-risnika, iz čega se može zaključiti da je internet kao potencijalno tržište u stalnom porastu. Takođe, dolazi do za-nimljivog obrta situacije - mnogi korpo-rativni giganti ne uspevaju da postave dobar on-line poslovni model, dok su sa druge strane mnoge male kompanije svoje poslovanje potpuno prilagodile in-ternetu. Preduzeća koja posluju u obla-sti maloprodaje, marketinga, izdavaštva i advertajzinga, mogu biti veoma uspe-šna u svom nastupu na web-u. Takođe, građevinske fi rme mogu da očekuju znatne uštede, jer arhitektonske pro-jekte mogu sada da dobiju na globalnoj

mreži mnogo povoljnije, umesto da na jednom mestu drže cele arhitektonske timove.

U našim okvirima, tek treba očekiva-ti procvat internet poslovanja, i to po donošenju potrebnih zakona i razvo-jem telekomunikacione infrastrukture, uvođenjem odgovarajućih platnih karti-ca, ali i prekopotrebnim jačanjem stan-darda domaćeg potrošača.

Defi nicije osnovih termina elektronskog poslovanjaŠta je e-Commerce, a šta e-Business?e-Commerce (Electronic Commerce) kupovina je ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta. U praksi se ovaj termin često koristi umesto novijeg termina e-business, što znači poslovanje putem Interneta. Koncentriše se na procedure koje uključuju transakcije kreditnim kar-ticama, e-cash (elektronska trgovina), e-billing (elektronsko plaćanje), e-cheques (elektronski čekovi), e-invoice (elektron-ski računi). Na ovaj način se omoguća-

va nastanak korišćenja tehnologije EDI (Electronic Data Interchange), odnosno elektronskih razmena podataka. Ovaj sistem razmene podataka je prethodio pojavi interneta i obično se koristio u razmeni podataka između korisnika koji su međusobno već bili u kontaktu.

Electronic Business (elektronsko po-slovanje) označava vođenje poslova na internetu, što podrazumeva i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj fi rmi on-line. IBM je 1997. godine prvi počeo sa korišćenjem termina e-bu-siness, da bi napravio konceptualnu razliku sa do tada upotrebljavanim ter-minom e-commerce (elektronska trgo-vina), koji je izjednačavao elektronsko poslovanje sa elektronskom trgovinom. Sistem elektronskog poslovanja se sa-stoji iz dva glavna dela: strategije elek-tronskog poslovanja i primene elektron-skog poslovanja, odnosno operativnih procesa. Ovim strategijama se defi nišu svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profi t fi rme.

Darko Dunjić, direktor Eunet College-a

nja korišćenjem, za rukovanje, jednostavnog servisa kao mejl liste. Sa druge strane web prezentacija, ako se kvalitetno uradi, ne samo da će efi kasno prezentovati vašu po-nudu, već svojom interaktivnošću može da vam uštedi dragoceno vreme u prezentaciji ponude prema trenutnim potrebama kupca. I ovde su alati tako napredovali da održa-vanje internet prezentacije (sa aktuelnim i atraktivnim podacima) ne zahteva progra-miranje, već pametan pristup šta, na koji način i kojim kupcima ponuditi.

Druga, vrlo bitna stavka je nalaženje novih poslova i mogućnosti. Navedena dva servisa e-mail i web prezentacija su polazna osnova – alat, ali da biste realizovali dobit morate raditi marketing i akviziciju potencijalnih kupaca i poslova. Za građevinarstvo na ra-spolaganju su specijalizovani B2B (Business to Business) portali. Na primer i vaš pretra-živač www.gradjevinarstvo.co.yu je jedan dobar sajt gde možete pronaći fi rme svrstane prema tipu ponude. Vrlo korišćeni su sajtovi koji prikazuju tendere na lokalnom, regional-nom i globalnom nivou (www.ekapija.com ili www.europages.com). U poslednje vreme razvio se čitav spektar portala koji su spe-cijalizovani za prikaz ponude i tražnje. Na sajtu www.emarketservices.com možete po-

gledati 33 sajta Building & Construction sa uputstvima šta vam omogućavaju i kako ih koristiti. build: Šta je važno za uspeh?

D.D: Po našem iskustvu prioritet treba sta-viti na dobru pripremu šta želite da posti-gnete, a ne na tehnologiju kojom ćete reali-zovati ciljeve. Na primer, za analizu tržišta i konkurencije treba se pretplatiti na specijali-zovane sajtove ili je samostalno sprovesti. Za prodaju na Internetu postoje kvalitetna reše-nja, kako za distribuciju (veleprodaju) tako i za maloprodaju – prodaju krajnjim kupcima. Samo rešenje može se instalirati za nekoli-ko dana i troškovi su zanemarljivi. Ali ceo proces, od interne organizacije do procedura sa kupcima, mora biti dobro pripremljen i organizovan na nov način (automatizacija zahteva dobru defi nisanost svih procedura i promptno izvršavanje svih koraka). Važno je napomenuti i aspekte bezbednosti i pouzda-nosti u korišćenju internet servisa.

Kvalitetni ponuđači ovih servisa obezbeđuju korisnicima kompletnu podršku u zaštiti i radu.

build: Šta nas očekuje i šta moramo da uradimo?

D.D: Danas u Evropi preko 70 odsto kom-panija traži nove dobavljače i partnere pu-tem Interneta, a već 30 odsto zaključuje po-slove isključivo putem Interneta. Praksa je pokazala da dobra primena na prvom mestu smanjuje troškove ugovaranja za 15 odsto, daje šansu svima a pogotovu malim kom-panijama da bolje iskoriste i razviju nove potencijale. Evropska unija završava proje-kat koji obuhvata sve pravne i proceduralne standarde za efi kasnu primenu elektronskog poslovanja i očekuje se da će preko četiri miliona kompanija sledeće godine efi kasno poslovati putem Interneta.

Mi moramo da povećamo sposobnost pri-mene koja, pored IT znanja, mnogo više zahteva nova poslovna znanja koja idu od uvođenja i pridržavanja standarda, specija-lizacije i povezivanja u partnerske odnose, bolje korišćenje resursa van kompanije kao i jačanje mehanizama podrške u primeni naj-bolje prakse i unapređenju kvaliteta.

Za početak sa postojećim resursima tre-ba napraviti i sprovesti plan zajednič-kog nastupa na ciljnim tržištima (kao prijavljivanjem i reklamiranjem portala www.gradjevinarstvo.co.yu).

Sa naše strane uradili smo seriju praktič-nih obuka za korišćenje internet servisa i sprovođenja određenih ciljeva u marke-tingu i prodaji. Detaljnije o ovome kao i praktične materijale možete naći na sajtu www.eunetcollege.com ■


Nacionalni centar za platne kartice NBS dobitnik je ovogodišnje nagrade „e-trgovina AWARD 2007”, koju mu je za doprinos razvoju plaćanja preko interneta u Srbiji dodelila Konferencija e-trgovina na međunarodnom skupu o elektronskoj trgovini i poslovanju, odr-žanom na Paliću. Tom prilikom je is-taknuto da će realizacija projekta „In-ternet plaćanja u DinaCard sistemu”, za koji je Nacionalni centar za platne kartice NBS dobio ovo priznanje, zna-čajno podstaći plaćanja preko Interne-ta na domaćem tržištu. Do sada je, inače, dodeljeno šest ova-kvih godišnjih nagrada, koje su dobili VISA International, JP PTT saobraća-ja Srbije, kompanije FIRST DATA INTERNATIONAL, PAKOM COMPU-TERS i DELTA M.

Izvor - Press služba Nacionalnog centra za platne kartice NBS

poslovanje

www.cmc-pro.net

Portal koji prikazuje aktuelnosti iz oblasti građevinarstva, školu

menadžmenta, projekte, stručne radove, a sadrži i značajnu bazu

tehnologije i mehanizacije

www.beobuild.net

Sajt koji prikazuje novosti i pruža uvid u aktuelne projekte za

područje Beograda. Takođe, pruža mogućnost učestvovanja u diskusi-

jama o problemima i projektima

www.a4a.info

Razvijen portal sa člancima, naja-vama događaja, linkovima, disku-sijama o temama iz oblasti građe-vinarstva i arhitekture sa područja

bivše SFRJ

www.buildings.com

Sajt koji daje zanimljiv izbor čla-naka po oblastima, studije slučaja, prikaze proizvoda i najave semi-nara vezanih za građevinarstvo,

značajnih na svetskom nivou

Imati sopstveni krov nad glavom, odnosno dom u obliku kuće, san je mnogih poro-

dica. Ne bi li se delom savladala osnovna prepreka ka ostvarivanju tog sna – novac (potrebna i dovoljna količina istog), ljudi, naročito u našoj zemlji i njenom okruženju, analiziraju mogućnost kupovine montažne kuće, odnosno kuće od gotovih, prefabriko-vanih elemenata.

Kuće od prefabrikovanih elemenata, koje se postupkom „suve gradnje” montiraju na licu mesta, grade se više decenija širom sveta. U zavisnosti od potreba, fi nansijskih mogućno-sti ali i klimatskih uslova, primenjuju se raz-ličiti sistemi, materijali i tehnike građenja. U skandinavskim zemljama, već petnaest godina postoji program izgradnje relativno jeftinih kuća namenjenih privatnom sekto-ru. Slični programi, od kojih se neki odnose i na socijalno stanovanje, postoje i u Velikoj Britaniji, SAD i drugde. U Finskoj je, pak, veliki deo stambenih kuća, takođe, izgrađen od prefabrikovanih elemenata, međutim one nisu mnogo jeftinije od kuća izgrađenih na licu mesta, opekarskim ili sličnim proi-zvodima. Razlog tome, osim materijala koji se upotrebljava, jeste i to što će sve one kuće koje se ne uklapaju u standardne i modular-ne sisteme, zbog svog dizajna iziskivati veći rad, koji je bitan deo cene same kuće. Po-stoje izvesni sistemi građenja kod kojih se, takođe, primenjuju prefabrikovani elementi (polistiren ili stiropor + armatura) koji se zatim na gradilištu montiraju i ispunjavaju betonom, ali će ovde više reči biti o tzv. su-vom sistemu gradnje.

Postavlja se, dakle, pitanje zašto uopšte gra-diti montažnu kuću.

Iako cena može (mada ne mora) biti jedan od presudnih faktora, neke od prednosti iz-gradnje sopstvenog doma na ovakav način, jesu:

kratak period izgradnjelaka konstrukcijaušteda energijeniski troškovi održavanjaekološki prihvatljivi materijali

Montažne kuće mogu biti urađene od goto-vih zapreminskih jedinica, od kojih se mo-dularnim slaganjem mogu dobiti različiti modeli gotovih kuća. Konstruktivni sistem kuća od prefabrikovanih elemenata može biti panelni i skeletni. Panelni konstruktivni sistem podrazumeva da su noseći elementi konstrukcije zidovi, odnosno, paneli. Da-lje se kod takvog sistema razlikuju krupno panelni sistem, sa većim panelima, kakvi su često i celi zidovi sa otvorima za prozore i vrata, i sistem sa manjim panelima. Noseći elementi skeletnog konstruktivnog sistema

•••••

su stubovi od različitog materijala, između kojih se dalje postavljaju zidovi od odgova-rajućih slojeva gotovih elemenata.

U Sjedinjenim Američkim Državama se koncept suvog sistema brze gradnje dugo razvija, te je ponuda u pogledu upotreblje-nih materijala, načina rada i cene izuzetno raznovrsna, te su, u skladu sa tim i trajnost, funkcionalnost, zdravstvena podobnost i ekološka prihvatljivost objekta koji se gradi. U poslednje vreme se, razumljivo, vodi puno računa o energetskoj štedljivosti objekata, te značajni projekti arhitekata u smislu mon-tažnih objekata prate takav trend. Kuću koja živi (Living Home), odnosno najzeleniji dom na svetu, dizajnirao je Steve Glenn, i predstavlja kuću za koju se kaže da je ultra-energetski efi kasna. Za takvu kuću izuze-tnog dizajna, koja sama proizvodi svu po-trebnu energiju, biće potrebno izdvojiti 150 - 250 američkih dolara po kvadratu. Cena ne obuhvata izgradnju temelja i transport materijala. U Santa Moniki, u Kaliforniji, izgrađen je prototip takve kuće, a u planu je da u ponudi bude širok varijetet kuća veli-čine od 800 do preko 4.000 m2, sa potpuno prilagodljivim enterijerom.

A kod nas...Iako se u našoj zemlji već godinama grade montažne kuće, prema njima još uvek po-stoji određena odbojnost. Najviše se strahu-je u vezi sa samom čvrstoćom konstrukcije, zapaljivošču, truljenjem, termičkom i zvuč-nom izolacijom, mogućnošću nastanjivanja insekata, podobnošću za zdravlje. Pomenuti

problemi su, naravno, pri-sutni od samog početka primene montažne grad-nje, ali se potrebnim pro-računima potvrđuje nosi-vost, primenjuju se slojevi za zvučnu i termoizolaciju, dok se primenom različitih savremenih sredstava, koja nisu štetna po zdravlje, vrši zaštita panela od požara i insekata.

Vek trajanja bilo koje kon-strukcije, pa tako i montaž-ne kuće, zavisi od stabilno-sti elemenata i kvaliteta

Montažni objekti – kuće od prefabrikovanih elemenata

TEMAbroja


materijala korišćenih pri izradi. Gotovo svi proizvođači montažnih kuća daju garanciju od 30 do 70 godina na vek trajanja montaž-ne kuće.

Verovatnoća izbijanja požara u montažnim objektima svedena je na istu meru kao i u zi-danim objektima. Unutrašnji zidovi se obič-no oblažu gips-kartonskim pločama, a spolj-nji zidovi cementnim pločama između kojih se nalazi visokokvalitetna izolacija od neza-paljivih materijala. Upotrebom novih mate-rijala i tehnologija u proizvodnji montažnih kuća završna obrada je potpuno uporediva sa kućama građenim klasičnim načinom.

Trajanje izrade montažne kuće je različito u odnosu na klasičan način gradnje. Za kva-litetno izgrađenu porodičnu kuću prosečne kvadrature, klasičnom gradnjom potrebno je oko 12 meseci, dok je za montažnu kuću i njenu izradu, po sistemu ključ u ruke, po-trebno između 2 i 4 meseca. Sama montaža objekta gotova je za svega nekoliko dana.

Kod montažne gradnje veći deo posla se obavlja u fabrici pod jednakim uslovima, a na samom gradilištu je potrebno svega ne-koliko dana da se kuća montira i da se počne sa uređivanjem enterijera. Takođe, treba biti svestan činjenice kako klasična gradnja po-rodične kuće retko kad bude dovršena za 12 meseci, zbog takozvane etapne gradnje. Na-ime, često zbog prevelikih apetita i premalih sredstava investitora, gradnja kuće može da potraje i po nekoliko godina. Kod montaž-nih kuća to nije moguće, zbog načina grad-nje i useljivosti odmah posle montaže.

Iako su cene različite, i zavise od više para-metara, može se reći da se metar kvadratni montažne kuće, po sistemu ključ u ruke, kreće od 250€ naviše u zavisnosti od mode-la, veličine i proizvođača montažne kuće.

Posebno se obračunava:projektna dokumentacija temelji sa podnom pločom i hidroizola-cijomroletne kutije i PVC roletne nabavka i polaganje završnih podnih obloga (parket, keramičke pločice), s ter-moizolacijom i glazuromzavršno bojenje zidovanabavka i ugradnja sanitarijanabavka i ugradnja neohodne elektro-opreme

••

••

•••

ugradnja montažnog dimnjakacentralno grejanjefasadna skela (za objekte veće od jedne etaže)često neophodan smeštaj i ishrana za ra-dnike za vreme radova

Okvirne (informativne) cene montažnih kuća su (detaljnije se treba raspitati kod proizvođača):

60m2 cca - 12.000 € + posebni troškovi70m2 cca - 13.000 € + posebni troškovi80m2 cca - 14.000 € + posebni troškovi90m2 cca - 16.000 € + posebni troškovi100m2 cca - 17.500 € + posebni troškovi

•••

•

TEMAbroja


PRIMER KONSTRUKCIJE SPOLJNI ZID 1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm2. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm3. PVC folija (PVC foil) ………………………………………………………0,15 mm4. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………80 mm5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm6. Izoterm obloga (Isotermal casing) …………………………………………40 mm

– Ukupna debljina zida …………………………………………………149,65 mm

UNUTRAŠNJI ZID 1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm2. Iverica (Chipboard) …………………………………………………………10 mm 3. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………30 mm4. Vazdušni prostor (Air spac) …………………………………………………50 mm 5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm 6. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm

– Ukupna debljina zida …………………………………………………119,00 mm

BOR PROMET iz Ivanjice se bavi proizvodnjom monta-žnih objekata svih namena

Pored tipskih kuća za stanovanje i viken-dica proizvodi i kioske, prodavnice, ga-

raže, hale, magacine, škole, vrtiće... U ovom broju magazina BUILD biće predstavljene tipske kuće iz našeg proizvodnog programa.

Zidni elementiZidni elementi tipskih montažnih kuća proizvode se u radionici u modularnoj meri 120 × 260 i 60 × 260 cm. Mogu biti fasadni ili pregradni, puni ili sa ugrađenom stola-rijom. Konstrukciju elemenata čini drveni

ram debljine 80 mm koji se obostrano obla-že ivericom debljine 10 mm. Između obloga stavlja se mineralna vuna od 80 mm i PVC folija. Nakon montaže objekata vrši se obla-ganje fasadnih zidova građevinskim stiro-porom od 40 mm, malterisanje i nanošenje zaribane fasade. Sa unutrašnje strane zido-vi se oblažu gips-pločom debljine 9,5 mm, gletuju i malaju u dva premaza. Zidovi sani-tarnih prostorija i kuhinje oblažu se vodoo-tpornom gips-pločom 12,5 mm.

Montaža elemenata

Montaža elemenata i spajanje u jednu celinu vrši se pomoću drvenih temeljača, venčanica i lajsni koje se ubacuju u prethodno urađene žljebove. Temeljače se premazuju bitulitom i pričvršćuju za ankere koji su ugrađeni u be-tonsku ploču prilikom njene izrade. Kondor rolna, koju obezbeđuje kupac, seče se na trake koje se postavljaju ispod svih zidih ele-menata, odnosno temeljača. Prilikom izra-de elemenata ugrađuju se gibljiva creva za razvod struje koja se ne razvodi.

Stolarija se radi od zdrave i suve čamove građe. Prema zahtevima prostorija određu-ju se dimenzije otvora. Prozori i balkonska vrata su jednostruki, ekranski, otvaraju se

oko vertikalne osovine i zatvaraju rubnim zatvaračem, a prozori u kuhinji, ostavi i ku-patilu otvaraju se oko obe osovine. U sklopu prozora i balkonskih vrata rade se kapci sa pokretnim žaluzinama. Unutrašnja vrata su duplošperovana, puna ili polustaklena. Na zahtev kupca, prozori mogu biti okovani okovom za otvaranje oko obe ose. Zasta-kljivanje stolarije vrši se termoizolacionim staklom 4 + 12 + 4 mm.

Krovna konstrukcija

Krovna konstrukcija radi se od rešetkastih nosača u svemu prema statičkom proračunu. Krovni nosači daščaju se čamovom daskom od 24 mm. Preko daščane oplate postavlja se ter-hartija, vertikalna, pa horizontalna letva, a zatim se vrši pokrivanje crepom M 222. Kalkanski delovi oblažu se iveri-com, preko koje se stavlja stiropor i fasa-da. Preko donjeg pojasa krovnih nosača postavlja se plafonski roštilj sastavljen od letvi 48 × 40 mm, zatim PVC folija i gips-ploča, a sa donje strane stavlja se mineralna vuna deblji-ne 80 mm. Plafon se gletuje i mala u dva pre-maza. Strehe se podšivaju lamperijom, venci rendisanom daskom. Svi stubovi, podvlake i ograde rade se od kvalitetne čamove građe. Svi drveni elementi boje se sandolinom u dva premaza.

Postavljaju se oluci od pocinkovanog lima i ostala pripadajuća limarija.

Montaža tipskih kuća traje od 4 do 7 dana ■

Montažne kuće Bor Promet


TEMAbroja

[email protected]

ul. Bedina Varoš B.B.IvanjicaTel : 032 / 663-583 630-008063 / 664-623064 / 561-65-02064 / 36-11-939BeogradTel :011 / 309-69-56064 / 185-55-51PodgoricaTel :081 / 608-000069 / 012-822

ISOBAU je osnovan 1982. kao privatno akcionarsko

društvo za proizvodnju poliuretanskih panela, tra-

pezoidnih pokrivača, limova i lake konstrukcije

Od 1990. godine ISOBAU se proširio u ISOBAU Hellas S.A. i KMS BU-

ILDINGS S.A.

ISOBAU HELLAS S.A. je jedna od vo-dećih grčkih kompanija u oblasti proizvo-dnje i isporuke izolacionih krovnih i zidnih poliuretanskih sendvič panela sa tradicijom

preko 25 godina i ogromnim iskustvom u proizvodnji i radu na razvoju moderne teh-nologije ISOBAU.

Za sve ISOBAU proizvode posedujemo ser-tifi kat o kvalitetu EN ISO 9001:2000 koji je Međunarodni standard o kvalitetu, kao i sertifi kat EN ISO 14001 koji je u skladu sa Međunarodnim standardom o zaštiti čove-kove sredine.

Proizvodni program ISOBAU HELLAS S.A.Bočni ili zidni (tipa WCL) i krovni paneli (tipa TRS) su blago obrađeni laki građevin-ski elementi za bočno i krovno oblaganje

zgrada ili građevina, jednostavno i brzo se postavljaju, poseduju savršene termoizolaci-one osobine, veliku izdržljivost na optereće-nja i nepovoljne klimatske uslove.

Sastoje se od dve pocinkovane ili galvani-zovane i obojene čelične ploče koje pred-stavljaju omotač oko ekološke i samogasive poliuretanske pene.

Proizvode se u velikoj paleti boja, a isporu-čuju se u nominalnim debljinama poliure-tana koje se kreću od 30 mm do 120 mm.

Montažni objekti i kontejneri tipa ISOBAU

Već 17 godina KMS BUILDINGS S.A. uspešno razvija tehnologiju raznih tipova montažnih objekata koristeći prevashodno termoizolacione poliuretanske sendvič pa-nele ISOBAU.

Jedna od važnijih karakteristika montažnih kuća ISOBAU je čelična konstrukcija koja je vrlo izdržljiva, pre svega na zemljotres i razne klimatske uslove, kao i poliuretanski paneli ISOBAU koji obezbeđuju visoku ter-mo i zvučnu izolaciju.

Prostorije u objektima su kompletno opre-mljene adekvatno nameni, a po želji klijen-ta se mogu dodatno opemiti ili oplemeniti drugim materijalima kao što su drvo, ukra-sna cigla, itd.

Prednosti montažnih objekata:Postoji mnogo prednosti izgradnje monta-žnih objekata u odnosu na klasične objekte od blokova, cigle, betona, itd.

Montažni objekti predstavljaju dobro reše-nje za trajne ili privremene potrebe. Njiho-

ve glavne prednosti su povoljna cena, brza montaža i mogućnost preseljenja na drugu lokaciju a evo još nekih prednosti monta-žnih objekata:

kratak rok izgradnje: svi montažni ele-menti se seku i prave u fabrici u odgova-rajućim dimenzijama, što doprinosi uštedi vremena, tako da je njihovo postavljanje na terenu znatno ekonomičnije, brže i je-dnostavnijeobjekat po meri: veliki izbor modularnih razradjenih gotovih projekata daje nam mogućnost da za kratko vreme napravi-mo objekat po želji klijenta; projekat se lako može prilagoditi svim urbanističkim zahtevima i potrebama terenalaka konstrukcija: montažni objekti su la-kši od objekata od cigle, blokova i betona, pa omogućavaju postavljanje i na slabo noseće površine; kao takav, projektovan objekat je otporniji na zemljotres od kla-sičnih kućabolja iskorišćenost prostora: zidovi kod montažnih objekata su tanji od klasičnih, čime se povećava iskorišćenost prostora i daje mogućnost promene rasporeda pro-storija kao i njihove veličine jednostavnim pomeranjem pregradnih zidovaušteda energije: dobra toplotna izolacija karakteriše poliuretanske sendvič panele,

a samim tim se troškovi grejanja i hladje-nja smanjuju čak i za 25-50% po sezoniunapred poznata cena: samim tim što je gradnja tipska cene su određene i fi ksne, tako da je klijent unapred upoznat sa ne-ophodnim troškovima za naručeni obje-kat po njegovoj želji ■

•

•

•

•

•

•

ISOBAU HELLAS OBJEKTI PO MERI


TEMAbroja

Montažne garaže

Montažni kontejneri

Montažni poslovni objekat

Montažna kuća za stanovanje

Predstavništvo BeogradVile Ravijojle 11, Beograd,

Tel: +381 11 367 90 19 Fax:+381 11 367 90 18

Mail: [email protected] Site : www.isobau.gr

M -Profi l je preduzeće sa sopstvenom proizvodnjom krovnih i fasadnih sendvič panela sa ispunama od kamene vune (pro-

tivpožarni paneli) i polistirena (samogasivi paneli), koji se koriste za oblaganje konstrukcija montažnih objekata. Biće, takođe, predsta-vljeni trapezno, sinusno profi lisani limovi i lim u obliku crepa.

Sendvič paneliKonstrukcije od sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su životnog veka uz jednostavno održavanje, pa su izuzetno ekonomski opravdane. Svojstva sendvič panela proizilaze iz načina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgru od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehaničke karakte-ristike, dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i plastifi cirani. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i zadovoljavaju protivpožarne norme.

Proizvode se u debljinama od 60 do 200 mm, a dužina i boja panela je po izboru. Bez obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju statiku nosivosti.

M-Profi l sendvič panel se izrađuje na gradilištu, a sastoji se od: gornjeg trapezno profi lisanog lima OTP 30paropropusno-vodonepropusne membranetermoizolacije d=14 cmparne branedonjeg trapezno profi lisanog lima OTP 18

Panel ima odlične toplotne karakteristike i u smislu fi zike zgrade zamenjuje klasičan zid debljine 50 cm. Moguće su i druge kombi-nacije sendvič panela prema uslovima gradnje (raspon konstrukcije, debljina izolacije i sl.).

Preduzeće M-Profi l uskoro počinje proizvodnju panela sa ispunom od poliuretana.

Trapezno profi lisani limoviU proizvodni program M-Profi la spadaju i jednostruki trapezno profi lisani limovi. U ponudi ima sledeće vrste trapeznih profi la: OTP14, OTP18, OTP30, OTP45 i OTP150. Visoki trapezni pro-fi l OTP 150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m, takođe je počeo da se proizvodi.

Osnovni materijal za izradu profi lisanih limova je kvalitetan če-lični lim proizveden u Švedskoj prema evropskim normama EN 10142 i EN 10147. Antikorozivna zaštita čeličnih limenih traka je višestruka. Kontinuirano su vruće cinkovane uranjanjem u rasto-pljeni cink čistoće 99%, sa ukupno 275 g/m cinka na obe strane, M kvaliteta pocinkovanja i B kvaliteta površine. Tako obrađene trake su plastifi cirane, prema evropskoj normi EN 10469-1, poliester boje u sloju debljine 25 μm. Svi limovi se rade prema specifi ka-cijama, dužine prema su potrebama kupca u bojama prema karti boja M-Profi la.

•••••

Lim u obliku crepa

Lim u obliku crepa je visokokvalitetni proizvod u području profi -lisanja limova. Na tržištu je zastupljen kao jedna od najboljih vari-janti izbora za pokrivanje svih vrsta objekata od onih najzahtevnijih stambenih do malih individualnih vikend kuća. OCP lim u obliku crepa zbog svoje težine i jednostavne montaže vrlo je pogodan za pokrivanje stambenih zgrada i objekata na kojima se rade nadogra-dnje. Postojanost boja na svim limovima odnosno profi lima vrlo je bitna i treba je naglasiti. Izdržljivost krovnog lima je velika, i on ima vrlo veliku čvrstoću i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se pro-izvode u pločama čija se dužina određuje prema narudžbi kupca.

Pokrov se može montirati na sve vrste objekata i nije potrebno ski-dati postojeći pokrov i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni materijal za izradu je isti kao i kod trapezno profi lisanih limova, uz preporuku korišćenja paropropusno-vodonepropusne folije.

Krovne ploče su vrhunskog kvaliteta jer se koristi pocinkovani če-lik obojen poliesterskom bojom ili presvučen plastisolom. Prednost našeg proizvoda je u njegovoj trajnosti (ne puca, ne lomi se, ne lju-šti se), otporan je na sve vremenske uslove, jednostavno i brzo se montira. Limovi zadovoljavaju sve savremene estetske i ekološke standarde.

Sinusno profi lisani limoviSinusno profi lisani limovi su nov proizvod M-Profi la. Upotreblja-va se profi lisani lim koji se koristi kod velikih sala jer se odlikuje odličnom statikom nosivosti i ima mogućnost horizontalnog i ver-tikalnog montiranja. Ovakvi limovi se sve više koriste zbog zahteva većih gradnji.

Za sve svoje proizvode M-Profi l nudi i svu prateću opremu.

U delatnost M-Profi la spada i proizvodnja armaturnih mreža, pro-jektovanje, izrada i montaža poslovnih, proizvodnih i skladišnih objekata, kao i izrada čeličnih konstrukcija. Tim stručnjaka M-Pro-fi la svakodnevno prati zahteve tržišta, usvaja inovativna rešenja i po-država promene, težeći da postane i ostane vaš partner u građenju.

U sklopu grupe, osim M-Profi l-a iz Stare Pazove, posluju preduzeća: M-Profi l iz Zaboka, M-Steel iz Sarajeva, M-Profi l iz Budimpešte, Jelšingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz Mladenovca i Konstruktor iz Zlatara ■

M-Profi lGolubinački put bb, 22300 Stara Pazova

tel: 022/311 231310 517310 237

e-mail: offi ce@m-profi l.co.yuwww.m-profi l.co.yu

M-PROFILmaterijali za motažne objekte

19

TEMAbroja

Piše: Milan Ćopić, direktor EUROMODUL d.o.o, Nova Pazova

InvesticijaDirektnom investicijom matične fi rme EUROMODUL iz Rijeke, u iznosu 600.000 evra, tokom 2005. godine je u kratkom roku izgrađena fabrika kontejnera u Novoj Pa-zovi, površine 1500 m2, a potom je izvršen transfer tehnologije proizvodnje modular-nih objekata. Kontejneri proizvedeni u fa-brici u Novoj Pazovi, zbog svog nespornog kvaliteta, prihvatljive cene i dobro organizo-vanog tržišnog nastupa odmah su pronašli kupce u zemljama bivše Jugoslavije: Hrvat-skoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i u Nemačkoj, Holandiji...

Već tokom 2007. godine EUROMODUL je postao vodeći proizvođač modularnih kon-tejnera na tržištu Srbije, što je kompaniji omogućilo da ugovara poslove sa najvećim državnim i privatnim komapnijama, kao što su MUP, NIS, EPS, Telekom Srbije i druge, a u toku je ugovaranje izvoza na tržišta Švaj-carske, Engleske, Bliskog istoka i Afrike.

Stambeni kontejneri

Kontejneri su se, do sada, najčešće upotreb-ljavali na gradilištima i to kao pojedinačni objekti površine od 15 do 30 m2 (kance-larijski, stambeni ili sanitarni objekat), ali su široke upotrebne mogućnosti doprinele i razvoju visoko kvalitetnog proizvoda sa odličnim termoizolacionim karakteristika-ma. Upotreba industrijski izrađenih sendvič panela i drugih savremenih građevinskih materijala omogućila je brzu izradu kvalite-tnih objekata različitih namena zasnovanih na konceptu modularne gradnje: poslovni prostori, ambulante, škole i obdaništa, pro-dajni saloni, radionice, skladišta i sl. Među-sobnim spajanjem osnovnih jedinica u nizu i na sprat omogućena je brza i efi kasna iz-gradnja kompleksa površine i po nekoliko stotina kvadrata.

Javni toaletiOpremanjem kontejnera kvalitetnom sani-tarnom opremom sa senzorskom kontrolom i oblagnjem fasada različitim tipovima zavr-šnih obloga, izrađuju se javni toaleti visokog nivoa higijene i konfora.

Projektanti i inovatori EUROMODUL-a dizajnirali su i patentirali izradu tzv. samo-čistećih javnih toaleta koji se u potpunosti uklapaju u standarde hotelske higijene, a primenu najčešće nalaze u ekonomski raz-vijenim zemljama.

Prefabrikovane kuće „FUTURA”

ProizvodnjaKompanija EUROMODUL dizajnirala je izradu prefabrikovane kuće FUTURA koja je konstruisana i tehnički oblikovana tako,

da se čak i do 98% svih potrebnih radova iz-vodi u fabrici. Posle završene fabričke izrade, u roku od samo nekoliko sati kuća FUTU-RA je, postavljanjem na temelje i priključe-njem na elektro, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, spremna za upotrebu.

DimenzijeOsnovne dimenzije modula FUTURA kreću se u rasponu od 20 do 27 m2, a spa-janjem više modula se, praktično, mogu do-biti objekti za koje ne postoji ograničenje u dimenzijama. Osnovne dimenzije su defi ni-sane prema mogućnostima transporta, te u tom smislu dozvoljenim gabaritima modula, koji su do 12 m dugi, do 4 m široki i do 3,4m visoki. Prenosivost je karakteristika koju omogućuju navedeni gabariti dozvoljeni za transport i masa do maksimuma od 3 tone.

Kome je namenjen ovakav objekat ?Višenamenska karakterističnost sadržana je u mogućnosti korišćenja, odnosno građenja modularnog montažnog objekta kao poro-dične kuće, apartmana, bungalova, gradili-šnog naselja, vikendice u sklopu turističkih kampova itd. Nadalje, ovakav objekat može biti u službi stana, poslovnog objekta ili ate-ljea. Prednost građenja objekata ovakvog tipa ogleda se u nižoj ceni u odnosu na kla-sično zidane objekte uz neuporedivo kraće vreme izgradnje, zatim u maloj površini zemljišta potrebnoj za postavljanje, kao i u mogućnosti da objekat bude dodatak objek-tima u nizu ili nadogradnja na već postojeći objekat ■

EUROMODULIndustrijska zona bb22330 Nova Pazovatel/fax: 022/328 003


Modularni kontejneri Euromodul-a


TEMAbroja

Uzimajući u obzir potrebu tržišta za novim, tehnološki

poboljšanim proizvodima koji ohrabruju kreativnost u

arhitekturi, kompanija Trimo osmišlja inovacije i bavi se

neprekidnim usavršavanjem svojih proizvoda

Trimo već godinama učestvuje u izgradnji brojnih visokoregalnih skladišta, te je to-

kom rada kompanija stekla dosta iskustva u vezi sa gradnjom ovih objekata. Oslanjajući se na to iskustvo, kao i na znanje koje Tri-mo razvija kroz projektovanje, odnosno re-

šavanje problema skladištenja, dopremanja i otpremanja materijala, a zatim izvođenje radova, Trimo je odlučio da spajanjem „po-sla i zadovoljstva” razvije sistemsko rešenje visokoregalnog skladišta.

U pitanju je, dakle, sistemsko, kompletno rešenje visokoregalnog skladišta upotrebom Trimo proizvoda. Primenjuje se Trimo če-lična konstrukcija, Trimo fasada i krovni

paneli, savremeni sistemi vođenja, protivpo-žarne zaštite i sistema za pranje, te se ra-dovi izvode i projektima upravlja u skladu sa širokim tehničkim znanjem i iskustvom. Sve to omogućava dobijanje jednog optimi-ziranog sistema koji može biti konkurentan na tržištu.

Kompletno sistemsko rešenje

Na osnovu navedenog, Trimo je u stanju da svojim partnerima ponudi kompletno reše-nje. To se, dakle, ne odnosi samo na jedan segment samog objekta (upravljanje projek-tom, fasada i pokrivanje krova, konstrukcija, tehnologija…), već na celokupni objekat sa svim instalacijama koji deluje kao jedan op-

timizirani sistem (noseći profi li mogu isto-vremeno biti deo fasade ili krovna potkon-strukcija, specijalni uređaji za pranje koji su sastavni deo fasade mogu istovremeno biti deo aktivnog protiv-požarnog sistema, itd.). Sobzirom na to da se svaki deo sistema naj-većim delom sastoji od Trimo proizvoda ili proizvoda strateških partnera Trimo-a, kva-litet je bolji a brzina građenja veća u odnosu na slučaj kada se dobavljači različitih mate-

rijala i izvođači različitih radova sretnu prvi put na samom projektu.

U konkretnim projektima Trimo razmatra detalje i specifi čne zahteve investitora, spe-cifi čnosti lokacije, te svoje sistemsko reše-nje visokoregalnog skladišta prilagođava, u meri u kojoj je to moguće, datim potrebama. Time su investitori odnosno korisnici obje-kata u dobitku u pogledu mogućnosti da se oslone na Trimo, u brzini gradnje, i posebno u ekonomskom pogledu.

Moguće je, naravno, posetiti izgrađena viso-koregalna Trimo skladišta i na licu mesta se uveriti u njihovu funkcionalnost i kvalitet.

Trimo proizvodi će ubuduće biti dostupniji na našem tržištu, jer je u fabrici u Šimanov-cima otpočela probna proizvodnja Trimo panela ■

Trimo Inženjering d.o.o.Bul. Arsenija Čarnojevića 99b,

11070 Novi Beograd, SrbijaT: + 381 11 2129 724

+ 381 11 2129 731F/T: + 381 11 2129 726E: offi [email protected]

I: www.trimo.co.yu

21www.buildmagazin.com

TEMAbroja

Predstavljamo Vam Ruukki C kasete, kao noseći konstruktivni element zidne

i krovne konstrukcije objekata. C kasete se vezuju direktno za noseće stubove (ili gre-de – u krovu), noseće čelične ili betonske konstrukcije, isključujući potrebu postojanja podkonstrukcije zidova, tj. rožnjača u krovu.

Upotrebom ovog elementa dobija se završna unutrašnja površina (zaštićena poliesterskim premazom debljine 15 μm) koja ne zahteva dodatnu korozivnu zaštitu i bojenje, u stan-dardnoj beloj boji RAL 9002 ili 9010.

Male je težine, može se brzo i jednostavno montirati, a nakon ugradnje može se odmah započeti s radovima u enterijeru, paralelno sa postavljanjem spoljašnjih fasadnih oblo-ga (trapezni lim ili limovi drugih profi lacija, Fasetti horizontalne lamele, Liberta kasete proizvoljnih dimenzija). Dubina C kasete zavisi od projektovane debljine termoizo-lacije.

Različitim zaptivkama i zaptivnim traka-ma se postiže idealno dihtovanje čeličnih elemenata, a ujedno oformljuje i prekid ter-mičkog mosta na svim međusobnim kon-taktima konstruktivnih elemenata, čeličnih ili betonskih.

Između mineralne vune u C kaseti i fasad-ne obloge postoji mogućnost postavljanja

dodatnog sloja mine-ralne vune veće gustine i specijalne lake grede kojima se ostvaru-je ventilisani sloj radi sprečavanja kondenza-cije vodene pare i bolje termičke izolacije zida.

Ukoliko želimo da po-stignemo dobru venti-laciju krovnog pokriva-ča, ili fasadne obloge, neophodno je dozvoliti ulaz vazduha u donjoj ravni, a izlaz u gornjoj ravni.

Kod konstrukcija zido-va i krovova hala bez vodoravnih lakih greda prednost je što je prilikom montaže povr-šina krova pogodna za hodanje, pa je omo-gućeno sigurno i brzo montiranje. Za krat-ko vreme objekat u izgradnji se zatvara tako da se dobijaju gotove unutrašnje površine (zaštićene poliesterskim premazom debljine 15 μm), omogućujući time da radovi u en-terijeru započnu što ranije. Noseći elementi poput C kaseta dodatno statički ukrućuju noseću konstrukciju objekta čime se štedi na materijalu noseće konstrukcije objekta. De-bljina lima bira se prema potrebnoj nosivosti

tj. razmaku koji je potrebno premostiti i opterećenju koje obloga treba da prihvati.

Kao završna, fasadna obloga može se koristiti Ruukki pro-fi lisani lim ili fasadne obloge Liberta ili Fasseti.

Kompletnost Ruukki rešenjaRuukki rešenja za krovove i zidove montažnih objekata izuzetno fl eksibilno odgova-raju raznim potrebama, bilo da se radi o pogonskim objek-tima, izložbenim paviljonima, skladišnim zgradama, gara-žama, sportskim objektima,

poslovnim zgradama, poljoprivrednim zgrada-

ma, hlad-njačama, trgovačkim centrima ili hangarima. Pritom nam takođe pružaju i sve one prednosti koje daju proizvodi i usluge koncentrisani kod jednog isporučioca. U ponudi su, osim nosećih elemenata, spoljnih i unutrašnjih obloga i olučni sistem, samo-bušeći zavrtnji u boji fasadnog ili krovnog lima, opšivke, slemenjaci, sigurnosni i razni drugi elementi koji omogućuju kompletno rešenje zida ili krova objekta.

Ruukki stavlja na raspolaganje svoje vlastite projektante koji, nakon ispitivanja potreba naručioca, određuju optimalno tehničko re-šenje, kao i potrebne materijale za izvođenje i razradu detalja celokupne konstrukcije.

Kompanija Ruukki specijalizovana je za pod-ručje metala, i na nas se možete sa povere-njem osloniti ako su vam potrebni materi-jali, komponente, sistemi ili sveobuhvatna rešenja na bazi metala. Ruukki konstantno radi na razvoju proizvodnog programa i na-činu poslovanja koji se uskladjuje sa vašim potrebama ■

Ruukki Hungary Kft.Predstavništvo Beograd

Glavna 13m, 11080 Zemuntel/fax: +381 (0)11 3076 192

www.ruukki.com

Predstavljamo Vam RUUKKI C kasete


TEMAbroja

Unutrašnjost objekta čiji su zidovi i plafonska konstrukcija izvedeni Ruukki C kasetama

Spoljašnjost objekta

Preduzeće ENIGMA idea bavi se pro-izvodnjom mobilnih, modularnih po-

slovno-stambenih jedinica – KONTEJ-NERA i KONTEJNERSKIH NASELJA, izradom čeličnih konstrukcija za hale i uslužnim radovima u bravarskoj i mašinskoj radionici. Do 2004. godine poslovali smo u okviru grupacije Idea a.d, kada se izdvajamo i nastupamo na tržištu kao samostalno pre-duzeće pod imenom IDEA INVEST koje kasnije menjamo u ENIGMA idea.

Do sada smo proizveli preko 600 kontejne-ra različitih modela za potrebe preduzeća u Srbiji i za tržišta Rusije, Libije, Hrvatske i Crne Gore. Sa 40 zaposlenih radnika speci-jalizovanih da proizvedu preko 100 kontej-nera mesečno na 5.000 m2 radnog prostora, planiramo da se do kraja 2007. godine pozi-cioniramo u vodeće proizvođače kontejnera na ovim prostorima.

Modeli kontejnera

Trenutno smo u prilici da Vam ponudi-mo četiri osnovna modela: „KLASIK II“ – demontažni kontejner, varijanta koja is-punjava potrebe smeštaja ljudi i formira-nja većih poslovnih prostora bez zahteva za nadogradnjom na sprat. „MONOLIT“ – kompletnija i kompaktnija varijanta kon-tejnera projektovanog za zahtevnije kupce, namenjen za izgradnju kontejnerskih nase-lja, atestiran za nadogradnju još dva sprata i beskonačno dodavanje modula u širinu i dužinu. „HIBRID“ – kombinacija prve dve

varijante sa tehničkim karakteristikama i je-dnog i drugog, ali sa konkurentnom cenom za bilo koje tržište. MODUL „M-25“ na-menjen je za formiranje objekata montaž-nog tipa većih površina jednostavnom i br-zom montažom. Spajanjem više modula po dužoj strani dobijaju se prostori širine preko 10 metara i dužine po želji, bez unutrašnjih stubova.

Svi modeli kontejnera su laki za montira-nje na bilo kojoj lokaciji u svetu, pogodni za smeštaj i rad ljudi, za sanitarne čvorove, am-bulante, intendantske jedinice itd. Na sajmu građevine prošle godine predstavili smo se sa mobilnom modularnom demontažnom vikend kućom kontejnerskog tipa, a u 2007. godini krećemo sa proizvodnjom mobilne kuće od 24 i 30 m2 napravljene od jednog modula.

Pozvani ste da budete naši gosti i da se uve-rite u naše mogućnosti, kvalitet i kvantitet.

Rado ćemo razmotriti Vaš zahtev, posaveto-vati Vas i ponuditi Vam najbolju varijantu ■

ENIGMA IDEA MOBILNI OBJEKTI


TEMAbroja

ENIGMA IDEA d.o.o. Dunavska 102telefon: 011 20 72 300, fax 20 72 399

e-mail: offi [email protected]@gmail.com

http: www.enigmaidea.comwww.kontejneri.co.yu

Firma PIRAMIDA d.o.o. iz Sremske Mitrovice je specijalizovana u izradi

konstrukcija od lepljenog lameliranog drve-ta. Trenutno smo jedini proizvođač i izvođač konstrukcija ovoga sistema na teritoriji Srbi-je i Crne Gore. Uslužni program fi rme obu-hvata projektovanje konstrukcija uz primenu odgovarajućih softvera (Tower i AutoCAD) i na osnovu inženjerskog iskustva stečenog na velikom broju izvedenih objekata.

Naš tim sastoji se od ljudi koji se dugi niz godina bave izradom lepljenih lameliranih konstrukcija. Veliko iskustvo i odgovarajuća stručna sprema nas čine najkvalifi kovanijim za rešavanje problema u obrazovanju kon-strukcija od drveta. Pored projektovanja, vr-šimo uslugu izrade elemenata konstrukcije. Izrada elemenata vrši se i uslužno prema nalogu investitora, a prema dostavljenoj tehničkoj dokumentaciji.

Svi elementi konstrukcije se standardno završno hobluju i premazuju dvostrukim la-zurnim premazom. Prema potrebama inve-stitora elementi se mogu i kvalitetnije zavr-šno obraditi, uz obrazovanje odgovarajućih fazonskih detalja. U proizvodni program spada i izrada pratećih elemenata od čelika koji su potrebni za međusobno povezivanje elemenata konstrukcije u predviđeni pro-storni sklop. Ovi elementi štite se od koro-zije premazima ili cinkovanjem u skladu sa položajem i izloženosti u konstrukciji. Mašinski smo opremljeni za usluge tran-sporta elemenata konstrukcije do gradilišta. Transport se u zavisnosti od gabarita vrši ili manjim kamionom ili šleperom. Ukoliko su elementi izuzetno veliki njihov transport se može vršiti i korišćenjem usluga železnice. Krajnji element naše ponude je montaža objekta. Naše ekipe montažera su sposob-ne, uz odgovarajuće tehničko vođstvo, da

sklope bilo koji objekat koji izađe iz našeg projektnog biroa. Kako su ovo specifi čne konstrukcije, treba naglasiti da se ne prepo-ručuje samostalna montaža objekata velikih raspona. Projektovanje, izrada, transport i montaža lepljenih lameliranih konstrukcija je naš proizvodni opus, a fi nalni proizvod je konstrukcija montirana na gradilištu, spremna za pokrivanje. Ne nudimo uslugu pokrivanja objekata, niti bilo kakvih završih radova.

Primena lepljenih lameliranih konstrukcija pokriva veliko polje raznih objekata. Drvo je sposobno da premosti velike raspone uz primenu odgovarajućih statičkih sistema. Uz odgovarajuću zaštitu, drvo je vrlo otpor-no na agresivne uticaje sredine, što ga čini povoljnim za izradu konstrukcija zatvorenih bazena ili štala za razne vrste stoke ili peradi. Kako se svaka konstrukcija posebno statički razrađuje, konstrukcija se može prilagoditi proizvoljnim uslovima pokrivanja. Uz svoj estetski kvalitet i primenu savremenih pre-maza za dodatno toniranje elemenata, drvo je izuzetan enterijerski materijal. Može se primeniti za vidne elemente konstrukcije u ekskluzivnim objektima kao što su kafi ći, restorani i hoteli.

Drvo je izuzetno istrajno u uslovima požara što ga čini pogodnijim od drugih materijala u uslovima požarnog opterećenja. Izdržlji-vost mu se može dodatno povećati odgova-rajućim premazima. Drvene konstrukcije su montažnog karaktera, što znači da se brzo grade. Elementi se kroje u pogonu i obrađe-ni se dovoze na gradilište, gde se vrši for-miranje projektom predviđenog prostornog sklopa.Tehnologija proizvodnje drvenih elemenata omogućava projektantima arhi-tekture veliku slobodu forme. Tehnološki je moguće izvesti kako ravne tako i elemente

sa proizvoljnim radijusima krivine (mini-malni radijus krivine elemenata je 2 m).

Maksimalni gabariti elemenata su ograniče-ni uslovima transporta, ali se ta ograničenja prevazilaze izborom odgovarajućeg stati-čkog rešenja. Osnovni materijal za izradu elemenata od lepljenog lameliranog drveta je četinarska građa I klase – jela i smreka. Po potrebi može se koristiti i drugačija građa: bor, ariš, hrast... Svi elementi se izrađuju u skladu sa domaćom regulativom, što znači da se rade prema svetskim standardima.

Lepljenje elemenata vrši se sintetičkim lep-kovima iz uvoza koji su posebno izrađeni za namenu lepljenja elemenata za nosive kon-strukcije. Ovi lepkovi su dugotrajni, velikih mehaničkih čvrstoća i vodootporni. To nisu lepkovi koji se primenjuju u stolarskim po-gonima, niti je tehnologija lepljenja jednaka onoj koja se primenjuje u stolariji.

Izvedeni objektiU Srbiji i Crnoj Gori nalazi se veliki broj objekata izvedenih u sistemu lepljenog la-meliranog drveta: Ledena dvorana u Nišu, sportske dvorane u Kragujevcu, Smederev-skoj Palanci, Bačkoj Topoli, Novoj Varoši, Novoj Pazovi, sportska dvorana Đorđević u Beogradu, sportska dvorana KMF River-side u Smederevu, hotel Turjak u Rožaju, nadstrešnica Fine Dining hotela Splendid u Bečićima, pešački most na Budvanskoj pro-menadi, zatvoreni bazen Oaza u Sremskoj Mitrovici, farma krava u Mladenovu, mau-zolej u Starom Kostolcu, benzinska stanica RB Golf u Sremskoj Mitrovici, pozornica Doma kulture u Guči, prodajni salon Do-mis Enterijeri u Sremskoj Mitrovici, kafi ć Planet Bar u Baru, kafi ć diskoteke Maxim u Kotoru, kafi ć Dolce Vita u Rafailovićima, centralni hol hotela Queen of Montenegro u Bečićima, restoran Maša u Budvi, restoran Brioni u Sremskoj Mitrovici, proizvodna hala Todorović u Inđiji, proizvodna hala Pa-lavra u Novoj Bili, restoran hotela u Ovčar banji, nadstrešnica za vozila u Čačku ■

PIRAMIDAPromenada 11

22000 Sremska Mitrovicatel: 022/639 205, 636 205; fax: 022 / 611 - 081



Konstrukcije od lepljenog lameliranog drvetaPIRAMIDA

TEMAbroja

Jedna od najvećih debata u savremenoj arhitekturi vodi

se o prefabrikovanim građevinama Piše: Tijana Jovanović

Pokazalo se da su prefabrikovani ele-menti učinili čuda u bržoj izgradnji in-

dustrijskih hala, skladišta, kabina ili garaža. Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu stanovanja i razvoju poslovnog prostora u bližoj budućnosti?

Prefabrikovane ili montažne kuće su građe-vine koje se ne grade na licu mesta, već se delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili modula, a zatim se transportuju do mesta izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delova vlasniku je lako da montira dodatne prosto-rije ili solarne panele na krovove. Mnoge od ovih kuća mogu biti lako prilagođene speci-fi čnostima lokacije izgradnje, čineći ovakav

oblik konstrukcije daleko fl eksibilnijim i modernijim nego ranije.

Prefabrikovane kuće dugo nisu bile popular-ne na tržištu zbog neadekvatnih materijala i nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem tehnologije i novih materijala, ti problemi su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane kuće predstavlja izazov za svakog mladog ar-hitektu. Dizajn postaje sve inventivniji upo-trebom najrazličitijih geometrijskih oblika i eco-friendly materijala. Na taj način ovaj tip kuća prati razvoj aktuelne zelene arhitekture i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku prednost predstavlja i to što nakon izgrad-nje ne ostaje puno građevinskog otpada. U Evropi i Americi tržište prefabrikovanih materijala i kuća je u stalnom usponu.

U Velikoj Britaniji, reč prefab se uglavnom vezuje za specifi čni tip prefabrikovanih kuća podignutih u velikom broju za vreme i na-kon Drugog svetskog rata, kao privremena zamena za smeštaj vojske. Bili su to Nisen (Nissen) kolibe i Belman (Bellman) hangari čija je namena nakon rata preinačena. Služi-le su porodicama i imale su ulazni hodnik, dve spavaće sobe i kupatilo, što je bila ino-vacija za mnoge Britance u to vreme, kao i odvojeni toalet, dnevnu sobu i opremljenu kuhinju. Gradili su se od čelika, aluminiju-ma i azbesta, u zavisnosti od tipa građevine. Jedna takva kuća, nakon četrdeset godi-na upotrebe, postala je muzejski primerak

otvorenog muzeja Čiltern (Chiltern). U Bristolu postoji danas još nekih sedam sto-tina ovakvih kuća.

U Americi se prefabrikovane kuće javljaju nešto ranije. Početkom prošlog veka, oko 1908. godine, u vreme Zlatne groznice, bilo ih je moguće naručiti u delovima poštom. U Americi su se koristile Kvonset (Quonset) kolibe kao vojne građevine i čuvene Lustron (Lustron) kuće za obezbeđivanje smeštaja trupa tokom rata, ali i za povratnike iz rata. Iako je ideja bila da ove građevine imaju ograničenu upotrebu, mnoge su ostale nase-ljene godinama pa i decenijama nakon rata.

U isto vreme bile su popularne i montažne učionice, a njihova uloga se čak povećala za vreme bejbi bum (baby boom) generacije.Nakon Drugog svetskog rata javlja se pro-blem nedostatka stambenih jedinica. Zapo-čela je masovna izgradnja koja se odlikovala brzinom, ali ne uvek kvalitetom i inventiv-nošću dizajna. Stanovnike tih zgrada niko


LEISURAMAU pitanju je posebna vrsta prefabri-kovanih kuća koja je bila inspirisana takozvanom Kuhinjskom debatom (Kitchen debate) između Nikite Hru-ščova i Ričarda Niksona u vreme otva-ranja Američke nacionalne izložbe u Moskvi. Radnja se događa u vreme eskalacije hladnog rata i lansiranja Sputnika 1957. godine. Povodom tog događaja sagrađena je kuća za koju je američka strana tvrdila da njenu ku-povinu može da priušti svaki prosečni Amerikanac bez veće štednje i ulaga-nja. Bila je puna najrazličitijih aparata koji su predstavljali oličenje plodova američkog potrošačkog društva. Kuće su bile projekat All State Properties i dizajnera Rejmonda Livija (Raymond Loewy) i bile su namenjene za masov-nu proizvodnju. Zanimljivo je i to da su ove instant kuće isporučivane komple-tno opremljene, sa tanjirima, peškiri-ma, pa čak i četkicama za zube. Raz-govor o svrsishodnosti upotrebe takvih instant kuća i aparata, vođen između dva predsednika, bio je zapravo pre-net na ekonomsku osnovu, odnosno za ili protiv kapitalizma i komunizma.

TEMAbroja

nije pitao kako bi oni voleli da izgleda nji-hov životni prostor. Za to nije bilo vremena.U nedavnom izdanju časopisa Architectural review, urednik Piter Dejvi (Peter Davey) primetio je da je pre nekih četrdesetak go-dina bilo nezamislivo razmišljati o stambe-noj jedinici kao o nečemu što bi trebalo da bude dom, jer je taj deo bio rezervisan za komercijalnu i masovnu arhitekturu. Rela-tivno nedavno obnovljeno je interesovanje za individualne kuće u savremenoj arhitek-turi. Arhitekte su se konačno zapitale kako bi trebalo da izgleda dom. Po mišljenju ve-likana, kakvi su bili Volter Gropijus (Walter

Gropius) ili Mis Van de Roe (Mis Van der Rohe), termin dom nije se mogao odnositi na ogromna aristokratska imanja ili viktorijan-ske kuće. Prvi put u istoriji, obična stambena kuća našla se u središtu pažnje arhitektonske teorije i pra-kse.

Pre nekih sedamdesetak godina, kredo modernizma koji je nagla-šavao ulogu čistih formi, uzeo je maha i u radikalnim rezidencijal-

nim narudžbinama kao što su bile kuća Šre-der (Schroeder) u Utrehtu, Gerita Ritvelda (Gerrit Rietveld), Le Korbizjeova (le Cor-busier) vila Savoja (Savoye) u Poasiju (Po-issy) kao i kuća Farnsvort (Farnsforth) Mis van de Roa (Mis Van der Rohe) u Ilinoisu (Illinois). Ovaj minimalistički apstraktni stil prenet je u koncept radničke kuće i stambe-ne kuće građanske klase. Verovatno prvi put u istoriji arhitekture, individualno i želje na-ručilaca stanara zauzimaju najvažnije mesto. Sada arhitekte zadovoljavaju potrebe potro-šača, a ne nameću svoj stav i ne insistiraju na masovnoj gradnji kao pedesetih i šezdesetih

godina prošlog veka. Nove kuće za no-vog čoveka.

Danas, kuće prate budžet stanara, kao i njihov način života. Čovek 21. veka je nomad. Njegova misija je osvajanje novih prostora. Uvek u pokretu, on nosi svoj dom i kancelariju svuda sa sobom. Današnji nomad nikad više ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer njegova kuća je ujedno i njegov kofer. Bez obzira na to kuda ide, moderni nomad svuda pronalazi svoj dom ■


IKEA BOKLOKSredinom devedesetih godina, Skan-ska i Ikea su započele saradnju u na-meri da sagrade visokokvalitetne kuće

za svakoga. Rezultat je bio Boklok, kuća čija je ideja vodilja – živeti pame-tno. Kuće su namenjene porodicama sa nižim primanjima, ali se mogu naći i prave raskošne vile Boklok, u zavisno-sti od uloženog novca i potreba. Budžet za kuće je pravljen prema prosečnom švedskom domaćinstvu, koje čini sa-mohrana majka sa jednim detetom, bez kola i prosečnom platom. Kuće su te-stirane u Danskoj, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Ikea planira

da ove kuće lansira na tržište i u osta-lom delu Evrope.www.boklok.com

MALA KUĆA U PRERIJIArhitekte ALCHEMY WORK-a su 2003. godine podigle prvu iz serije Wee kuća u Americi, koje su odmah postale po-tpuni hit. One dolaze u montažnom mo-dulu, urađenom od prirodnih materijala, sa kompletnim priručnikom za monta-žu, instalacijama, prozorima, dvorišnim vratima, bambusovim podom i EPDM krovom. Uz ovaj osnovni model, mogu se dodati i stepenice, dva ili tri sprata na stranama ili krajevima modela.www.weehouses.com

LIVING HOMESNova kompanija LIVING HOMES ne-davno je izgradila prototip ovih kuća u Santa Moniki. Rađena je po dizajnu Rej Kape (Ray Kappe) od kvalitetnih ekolo-ških materijala, sa zelenim montažnim krovom i solarnim panelima i velikim prozorskim površinama.www.livinghomes.net

Švedska kompanija LINDAB je priznati svetski proizvođač sistema hala, čeličnih

profi lisanih limova i sistema lakih nosećih konstrukcija, pri čemu se sve proizvodi na bazi najkvalitetnijeg čelika.

Oko 4.900 zaposlenih u 29 zemalja, godišnja prodaja od oko 1.000 objekata širom Evrope, svrstavaju Lindab među lidere u oblasti montažnog građevinarstva.

Nezadrživ razvoj LINDAB grupe doveo je do njenog širenja, pridruživanjem kompani-je BUTLER u 2002. i kompanije ASTRON u 2005. godini.

Dimenzije hale, njena težina i oblik, mogu biti projektovani u okviru široko defi nisanih granica, u skladu sa namenom, organizaci-jom prostora i ostalim arhitektonskim za-mislima vezanim za budući objekat.

Glavna karakteristika LINDAB sistema hala zasniva se na izboru čelične primarne i sekundarne konstrukcije (krovne i zidne grede od hladno oblikovanih profi la), kao i na izboru integrisanih sistema za oblaganje i pokrivanje objekata, kao što su čelični po-cinkovani plastifi cirani trapezni limovi, vi-soki profi li, sendvič paneli, zidne kasete.

Sistem primarne konstrukcije sa među-spratnom konstrukcijom od visokih profi la

omogućava izgradnju višespratnih objekata.

Takođe, izbor sekundarne kon-strukcije (krovne i zidne grede) od hladno oblikovanih profi la i širo-ka lepeza zidnih i krovnih obloga (čelični pocinkovani plastifi cirani trapezni limovi, sendvič paneli, zidne kasete...), čine sistem hala potpunim.

LINDAB svojim kupcima nudi kompletan sistem hala prema koncepciji koja obuhvata sve de-talje. Osim glavnih konstrukcio-nih elemenata, u našoj ponudi su proizvodi koji upotpunjuju nave-dene sisteme i koji su u potpuno-sti kompatibilni za ugradnju. To su: sistem oluka, sistemi zaštite na krovu, transparentni elementi, fabrički elementi za opšivanje, in-dustrijska sekciona vrata, itd.

Višegodišnja iskustva, rad na unapređenju LINDAB proizvoda i stalno praćenje potreba kupaca, doveli su do razvoja novih sistema, a to su sistemi konstrukcija za fasadne zidove ispu-ne i za pregradne zidove, sa zvučnom izola-cijom. Ovaj novi sistem će do kraja godine biti dostupan i na našem tržištu.

Švedski kvalitet u Srbiji

Biti blizu tržišta je suština poslovne politike kompanije LINDAB, a neposredni kontakt sa kupcima je centralna ideja naše fi lozofi je. U svim fazama realizacije objekata (tehničke informacije, projektovanje, izvođački radovi), LINDAB stoji na usluzi svojim kupcima pru-žajući im tehničku podršku i stručne savete.

Zaključak koji se nameće je da je LINDAB kompanija koja uspeva da odgovori svim potrebama svojih kupaca, nudeći kompletan sistem u vidu višenamenskih hala, koje su pogodne kako za potrebe skladištenja, tako i za industrijske, poljoprivredne, komercijalne i mnoge druge svrhe, istovremeno zadovolja-vajući sve estetske i funkcionalne zahteve ■

predstavništvo za SrbijuBul. Mihaila Pupina 10d (YUBC),

11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 311 04 85, 311 04 86


Montažne hale LINDAB


TEMAbroja

Hala u Senti: najveći čist raspon (48 m) u Srbiji

Hala u Vranju: fasada od čelicnog pocinkovanog plastifi ciranog lima

Prednapregnute šuplje ploče (PSP)Prednapregnute šuplje ploče (PSP) su mon-tažni konstruktivni elementi sa kontinuira-nim unutrašnjim šupljinama koje umanjuju težinu elemenata i stvaraju efi kasan nosivi presek.

Reč je o jedinstvenom proizvodu na regi-onalnom tržištu, koji se odlikuje brzinom proizvodnje, mogućnostima raznolike pri-mene, efi kasnošću, a iznad svega, ovaj pro-izvod garantuje značajnu vrednost u odnosu na ulaganje.

U savremenom građevinarstvu gradnja ob-jekata u što kraćem vremenu, te ekonomič-nost bez žrtvovanja kvaliteta ili celovitosti projekta, predstavljaju krajnji cilj svih napo-ra. Prednapregnute konstrukcije, a naročito prednapregnute šuplje ploče, zadovoljavaju ove potrebe na više načina.

Reč je o konstruktivnom elementu čija je proizvodnja visokoindustrijalizovana pri-menom potpuno automatizovane svetske tehnologije. Proizvodni asortiman obuhvata ploče debljine 200, 250, 300, 350 i 400 mm, za proračunske raspone od 4 do 16m, u dva nivoa požarne otpornosti REI 90 i REI 120 što ukupno iznosi oko 70 različitih podti-pova ploča.

Ovakva raznolikost zadovoljava sve potrebe naručioca. U svetu se godišnje proizvede 25 miliona tona PSP-a.

ŠIRBEGOVIĆ grupaOsnovna delatnost kompanije je projekto-vanje, inženjering, nadzor i izvođenje svih vrsta građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, proizvodnja, transport i montaža prefabrikovanih armirano-betonskih, pred-napregnutih i čeličnih konstrukcija, te fi -nansijski inženjering. U sklopu preduzeća je i fabrika za proizvodnju aluminijske i PVC stolarije.

Sedište kompanije nalazi se u Gračanici (BiH), sa poslovnicama u Beogradu, Splitu, Zagrebu, Ptuju i Sarajevu. Stalno radeći na vlastitom unapređivanju i usavršavanju svo-jih kadrova, kompanija je osigurala vodeću ulogu na tržištu u BiH i susednim zemlja-ma, te postala prepoznatljiva po kvalitetu, brzini izvođenja radova, maksimalnom po-štovanju rokova i ukupnoj ponudi.

Preduzeće poseduje u potpunosti razvijen inženjering za ugovaranje objekata po siste-mu „ključ u ruke”. Vlastita tehnologija pro-izvodnje i montaže betonskih i prefabriko-vanih elemenata kombinuje se sa klasičnom gradnjom. Preduzeće zapošljava oko 600 radnika, od kojih veliki broj visokostručnih

kadrova: inženjera arhitekture, građevine, elektro i mašinskih inženjera, ekonomista, pravnika.

„Mi zadovoljavamo potrebe ljudi za pro-storom, ispunjavanjem svih zahtjeva, vodeći računa da uz funkcionalnost budu ispošto-vana i estetska načela arhitektonskih rje-šenja. Gradimo u najkraćim rokovima, bez žrtvovanja kvaliteta uz najpovoljnije uslove” – moto je tima ŠIRBEGOVIĆ grupe ■

ŠIRBEGOVIĆ grupaPatriotske lige bb, 75 320 Gračanica, BiH

tel: +387 35 700 000fax: +387 35 703 158

GMT d.o.o. Beograd Bulevar Mihaila Pupina 10V

pp 124 TC YUBC, 11000 Beogradtel: +381 11 3119 448 [email protected]

Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije

ŠIRBEGOVIĆ grupa


TEMAbroja

■ MALA MASA: Masa PSP-a je za 37-54% manja od mase uobičajenih ploča■ VELIKI RASPONI: Prednapregnute šuplje ploče mogu bez oslonca premostiti raspone

do 16 m■ PRILAGODLJIVE SVAKOM SISTEMU GRADNJE: Ove se ploče primenjuju ne samo u armiranobetonskim nosivim

konstrukcijama, nego i u zidanim i čeličnim građevinama■ UŠTEDE U MATERIJALU: Upotrebom prednapregnutih šupljih ploča ostvaruje se do 50%

uštede betona i 50% uštede armature u odnosu na klasične ploče. To znači da se pri gradnji 1000 m2 uštedi 35 tona betona i 7,5 tona armature

■ JEDNOSTAVNIJA PROIZVODNJA: Upotrebom jednakih količina materijala, radne snage i energije,

proizvede se 1 m2 klasičnih ploča i 2,5 m2 PSP-a■ VISOK KVALITET■ ISKORIŠĆENOST ŠUPLJINA■ NOSIVOST■ OTPORNOST NA POŽAR ■ ZVUČNA IZOLACIJA■ FLEKSIBILNOST PRI PROJEKTOVANJU■ RAZNE UŠTEDE■ BRZA PROIZVODNJA■ KRATKI ROKOVI GRADNJE

Čizma glavu čuva, šubara je kvari

– narodna poslovica

Pojam „montažni objekti” podrazumeva veoma široki dijapazon objekata,

zavisno od njihove veličine (mali, srednji, veliki), namene (proizvodne hale, magacini, tržni centri, radionice, garaže, stambeni objekti...), vrste noseće konstrukcije (čelik, beton, drvo), tipa panelnog materijala (lim, drvo, prefabrikovani beton, poliuretanski sendvič paneli...).

Broj kombinacija navedenih elemenata i njihovih varijacija je zaista veliki, ali ćemo se mi ovde pozabaviti sa dva elementa koji su konstanta u svakoj kombinaciji: AB ploča na kojoj celi objekat leži (čizma), i krov (šubara) koji ima funkciju zaštite kompletne strukture od atmosferalija. Zahtev, koji se podrazumeva prilikom projektovanja noseće armirano-betonske ploče, je da njen vek trajanja bude ako ne isti, onda svakako duži od predviđenog trajanja samog objekta kao upotrebne celine. Da bi se ta dugovečnost postigla, neophodno je, po našem mišljenju, do maksimuma redukovati broj slojeva, odnosno broj raznorodnih materijala koji treba da funkcionišu kao jedna celina. Budući da raznorodni materijali, aplicirani u slojevima, imaju tendenciju da se kad-tad odvoje i time kompromituju funkcionalnost sistema, naš pristup predviđa da osnovni građevinski materijal – beton

– u sebi objedini sve neophodne funkcije: čvrstinu, vodonepropusnost, nosivost, otpornost na habanje.

Za postizanje takvog cilja, u praksi sa uspe-hom primenjujemo materijale iz Sistema PENETRON® (www.penetron.com), koji svojim hemijski aktivnim kristališućim dejstvom poboljšavaju karakteristike samog betona i obezbeđuju permanentnu funkcionalnost. Najefi kasnija kombinacija materijala iz sistema se određuje na osnovu konkretnih zahteva objekta, a ilustracije radi, navodimo nekoliko materijala i njihovu osnovnu namenu:

PENETRON ADMIX™ – praškasti aditiv koji se dodaje prilikom pripreme betona. Postiže se aktivna hidroizolaciona zaštita betonske ploče po celom preseku. Moguća kombinacija sa svim tipovima superplastifi katora ili drugih aditiva za beton.PENETRON® – cementni premaz koji putem aktivnog kristališućeg dejstva dubinski štiti površinu na koju je nanešen kako od pozitivnog, tako i negativnog pritiska (16 bar).PENECRETE MORTAR™ – brzove-zujući reparatur malter sa aktivnim dejstvom.PENETRON PLUS™ – nanosi se suvim posipanjem praha, moguće mehaničko utrljavanje u sveži beton.PENEPLUG™ – trenutno zaustavljanje aktivnih prodora vode.PENESEAL PRO™ – dubinska impregnacija betona, hidroizolacija od pozitivnog pritiska.

•

•

•

•

•

•

PENESEAL FH™ – bezbojni učvršćivač betonske površine, idealan za pretvaranje betonske površine u izuzetno stabilan industrijski pod.PENEBAR™ – bubreća bentonitna traka sa brzim dejstvom, za obezbeđenje vodonepropusnosti na nastavcima betoniranja...

Pravilnim koncipiranjem sistema i adekvatnom upotrebom materijala iz PENETRON® Sistema, postižete da čizma vašeg objekta bude pouzdanija, dugotrajnija i jeftinija od bilo koje druge kombinacije materijala.

Kada je u pitanju krov vašeg objekta, skrećemo vam pažnju na naša razmišljanja iznešena u prošlom broju Build magazina na temu ravnih krovova.

Ovom prilikom, još jednom ćemo vam skrenuti pažnju na laki termoizolacioni beton POLITERM BLU (www.edilteco.it) koji je, zbog svojih termičkih i mehaničkih karakteristika, a ponajviše zbog izuzetno male mase (260 kg/m3), praktično nezamenljiv u objektima montažnog tipa. Ovaj materijal je idealan za izradu ispunjavajućih i ravnajućih slojeva na međuspratnim konstrukcijama, za ispunjavajuće, ravnajuće ili nagibne slojeve na krovu objekta.

Ako POLITERM BLU upotrebite u sadejstvu sa nekim od kompatibilnih hidroizolacionih sistema, postižete da šubara vašeg objekta, umesto da ga kvari, ima i te kako efi kasnu zaštitnu funkciju ■

•

•

MONTAŽNI OBJEKTI


TEMAbroja

Projektno fi nansiranje je novi proizvod u ponudi

Erste Bank namenjen fi nan-siranju novoosnovanih, kao i

već postojećih fi rmi

Osnivači fi rmi mogu biti:pravna lica i fi zička lica sa iskustvom u oblasti građe-vinarstva

U ponudi su sledeći modeli fi nansiranja:fi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištufi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih rentiranjufi nansiranje izgradnje turističkih objekta

Erste Bank projektnim fi nansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgrad-nji objekata (na području većih gradova u Srbiji, kao i područjima priznatih turističkih centara) koji će biti predmet prodaje ili ren-tiranja na tržištu.

Zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata iznosi kredita idu do 80% vrednosti projek-ta, odnosno minimalno EUR 0,5 mil, ma-ksimalno EUR 3 mil.

••

•

•

•

Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se momentom fi nansiranja računa trenutak dobijanja pri-jave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija ove-renih od strane nadzornog organa.

Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje (nakon završetka perioda gradnje). Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank.

Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fi zička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju fi nansira Banka:

banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fi zičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitorabanka fi nansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!

•

•

•

•

sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad obje-kat dobije upotrebnu dozvoluovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni

Osnovne prednosti projektnog fi nansira-nja kod Erste Bank:

sigurna investicija, kako za investitora tako i za Bankubrža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnjubrža prodaja stanova - povoljni stambeni krediti Bankesigurnost za kupce stanova – sigurno do-bija uknjižen staninvestitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnjuakcenat na analizi projekta, a ne analizi preduzeća projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvare-nih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja)projekat ne angažuje dodatni kolateral Investitora ■

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•


za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

ERSTE BANK a.d. Novi Sad

Bulevar oslobođenja 521000 Novi Sad

Tel: 0800 [email protected]

promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE

Razgovor vođen sa gospodinom

Huanom Anjonom (Juan Añon)

Pripremila: Tijana Jovanović

build: Šta nam možete reći o idejnom konceptu projekta?

H.A: Opština se gradila na ostacima bivšeg trga, na kraju parka L’Aiguera. Ispod trga je postojala podzemna parking-garaža, koja je ujedno služila kao potpora.

Ciljevi projekta su bili: postaviti i podići Opštinu Benidorm, redefi nisati trg, formira-ti prilaze parku i ustanoviti relaciju garaže i nove zgrade. Mesto nudi dva suprotna efek-ta, i pomalo ambivalentna, koja se moraju integrisati. S jedne strane, pretvoriti generi-sani/defi nisani prostor u prilaz parku iz gra-da, prolazno mesto, i sa druge strane, stvoriti trg za zaustavljanje/okupljanje publike/ljudi, mesto sastajanja vezano za samu Opštinu.

Potreba da se sačuva postojeća podzemna garaža otvarala je mogućnost korišćenja postojećeg konstruktivnog sistema i imple-mentacije istog u nove prostore. Projektant-

ski reperi i uslovi vezani za našu odluku su bili: postojeće isušeno korito reke, prostor, trg, nova gradska vrata, kontrast vertikal-nom gradu (Benidorm ima najviše i najviši soliter u Španiji). Okružena šumom solitera, među kojima je i trenutno najviši soliter u Španiji, nova opštinska zgrada primorsko-mediteranskog grada Benidorma vraća gra-du horizontalnost mora sa zgradom-mo-stom, podignutom nad nekadašnjim rečnim koritom pretvorenom u gradski trg.

build: Na koji način biste opisali konstruk-tivno rešenje projekta?

H.A: Konstrukciju ovog zdanja čine dve bazične komponente mosta – potpora i plo-ča, koje istovremeno čuvaju suštinski karak-ter gradskih vrata i praznog prostora, unutar gradskog tkiva, koje je nekadašnje korito predstavljalo.

Na prostranoj platformi, sa obe strane prizme, nalaze se dve stambene baze u kojima se or-ganizuju ulazni hol i službe za usluge građan-stvu. Ova dva noseća elementa materijalizuju se u betonu in situ od belog cementa i agre-gatu od žućkastog kamena, specifi čnog za ovo podneblje. Na njih „naleže” sandučasta greda koja sa skoro 100 metara dužine natkriljuje trg i povezuje prostorije sa obe strane.

Kao kontrapunkt elementima osnove, ho-rizontalni element grede-mosta ističe se svojim prefabrikovanim karakterom, otkri-vajući rešetkaste čelične grede koje ga nose. Svi konstruktivni elementi – prednapregnu-te međuspratne ploče, pregradni zidovi i fa-sadni elementi montirani su tokom gradnje.

Na južnoj fasadi pokretne staklene brisoleje regulišu količinu osunčanja preko senzo-ra smeštenih na krovnoj terasi. Veoma za-nimljivo je da su na brisolejima tehnikom serigrafi je utisnuta imena stanovnika grada Benidorma.

U unutrašnjosti zgrade, na tri nivoa, organi-zuju se, u vidu otvorenih kancelarija sa pokre-tnim elementima, odvojene različite admini-strativne službe. Deset atrija terasa, različito raspoređenih duž spratova, nude zaposlenima jednu malu repliku trga nad kojim se nalaze.

build: Naša zemlja otvorila se u poslednje vreme stranim investitorima u želji da reali-zuje projekte domaćih, ali i stranih arhiteka-ta i na taj način doprinese i poboljša trenu-tnu urbanističku koncepciju. U tom smislu, pojavljuju se ogranci stranih arhitektonskih biroa, kao što je recimo BEVA Proyecta. Koji su vaši ciljevi i na koji način možete da doprinesete domaćem razvoju?

Opštinska zgrada u Benidormu


arhitektura

H.A: Dvadesetogodišnje iskustvo matične fi rme AIC, iz Valensije, čiji je BEVA ogra-nak u Beogradu, omogućuje profesionalan pristup pitanjima ove vrste imajući uvek u vidu neophodno prilagođavanje uslovima tržista u razvoju, koje iziskuje zakonske pro-mene po ugledu na evropski uzor, bez čije je pomoći težak rast.

Pružanje tehničkih usluga svim domaćim investitorima, koji shvataju da uspeh leži u „profesionalizaciji” posla - usluga, zasnovanih na vrednostima arhitekture u službi građa-na, imajući u vidu da je svaki projekat jedan korak u stvaranju evropske baštine. Za kon-struktivnu defi niciju projekata uvek pokuša-vamo da koristimo proverena rešenja, nismo skloni „izmišljanju”, jer želimo da iza svakog detalja postoji proizvođač u okviru građevin-ske industrije i pokušavamo da krajnji izraz predstavlja pročišćenu ideju projekta. BEVA Proyecta je fi rma sposobna da pruži usluge na polju nekretnina i projektovanja za investitore iz Španije koje, nakon pozi-tivnog iskustva i uspeha poslednjih godina u okviru ovog sektora u zemlji, zanima pri-sustvo na novim tržištima. Tržištima, sa izu-zetnom stambenom tražnjom i koja prolaze kroz procese neminovnih promena u okviru fi nansijskog sektora i sektora nekretnina.

Što se tiče imena, govorimo o svim drugim arhitektima koji imaju sličan pristup ovim problemima: kao Hilbersheimer, Grassi do savremenih projektanata kao Alejandro Za-era, sa kojim sarađujemo na nekoliko proje-kata u Valensiji.

Autori i fi rma: AIC-PROYECTA / BEVA PROYECTA Juan Añon, Rafael Martinez, Gemma Marti, Ramon Calvo, Jose Ramon Tormo ■

Razgovor vođen sa mr Ljiljanom Mile-tić-Abramović, muzejskim savetnikom i kustosom Odseka za arhitekturu Mu-zeja primenjene umetnosti u Beogradu

build: Naslov ovogodišnjeg, 29. po redu, Salona arhitekture je Spontani tokovi (lokalno-regionalno-globalno). Možete li nam reći na koji način se ovi uticaji prepliću u domaćoj savremenoj arhitekturi?

LJ.M-A: Salon arhitekture predstavlja godišnji pregled najnovije produkcije domaće savremene arhitekture. Po svom kvalitetu ima eminentno mesto u sklopu arhitektonskih događaja u na-šoj sredini. Globalno i globalizacija su aktuelni termini u svetskim tokovima, koji do nas dolaze kao informacije i uticaji. Dolazi do usaglašavanja obra-zaca. Pokazalo se da su domaće arhi-tekte vrlo dobro informisane o global-nim tokovima, kao i da imaju dovoljno znanja i talenta da sprovedu nove ide-je u delo. S druge strane, postoji i vrlo jasan uticaj karakterističnih domaćih, regionalnih problema kao što su pre svega problem takozvane divlje gra-dnje, opšta pretrpanost grada, urba-nistička politika koja ne prati potrebe grada na adekvatan način. U okviru pratećeg programa Salona, imali smo temu My identity koja se upravo bavila čitanjem te vrste arhitekture, kroz so-ciološke, kulturološke, fi lozofske i na-ravno arhitektonske poglede na ovaj problem.

build: Da li možete da izdvojite neke prepoznatljive uzore domaće arhitek-ture u proteklim godinama?

LJ.M-A: Na Salonu je predstavljen širi tematski okvir, gde su zastupljeni pre svega javna arhitektura, poslov-ne i privredne zgrade, kao i višestruki stambeni objekti. To je već pomak u odnosu na ranije, gde je akcenat bio na privatnoj kući, odnosno individual-nim stambenim objektima. Ove građe-vine prate svetske arhitektonske ideje. Mnogi projekti su urađeni tokom de-vedesetih, ali zbog poznate političke situacije tek sada su realizovani, tako

da danas oni možda deluju anahrono. Arhitektura je kompleksna i u njoj se prelamaju mnogi uticaji, ali je ona i najbolji pokazatelj stanja jednog dru-štva. Aktuelno pitanje u našoj sredini je pitanje investicija, vrsta objekata, politike urbanizma i naravno estetska i arhitektonska komponenta. Neki ge-neralni pravac, koji se sledi, jeste neo-modernizam i uticaj stvaralaca kod nas u vreme kada se gradilo dobro, znači neke šezdesete godine prošlog veka.

build: Šta nam možete reći o na-građenim radovima?

LJ.M-A: Ove godine bilo je oko dve-sta radova, ali je ovogodišnji žiri od-lučio da podeli manje nagrada nego prošle godine, kako bi se istakao značaj ovog događaja. Prva nagrada je otišla u ruke internacionalnog tima iz Španije. U pitanju je arhitektonski tim Aic-Proyecta-BEVA Proyecta, iz Valensije, a nagrada je za zgradu op-štine u gradu Benidormu. Ova odluka je izazvala dosta polemika, međutim Salon u svom statutu i propozicijama ima međunarodni karakter. Na Salonu je zastupljeno i dosta naših autora koji rade u Evropi. Priznanje u kategoriji Arhitektura otišlo je Zoranu Radojičiću za porodičnu kuću Vila T u Baje Pivlja-nina 13 u Beogradu. Tu su, naravno, i Jovan Mitrović i Dejan Miljković, koji su dobili priznanje za Stambeni obje-kat rekonstrukcije i dogradnje u Laza-revačkoj ul. 1 u Beogradu. Posebno bih izdvojila projekat za Poslovni obje-kat Textil u Užicu, studija Neo (Sneža-na Vesnić i Vladimir Milenković), jer je pokazao jasnu inovativnu komponen-tu u pogledu projekata za poslovne objekte. Mustafa Musić, naš čuveni arhitekta, dobio je priznanje za idejni projekat svog ateljea u kategoriji Ente-rijer. Priznanje u kategoriji Urbanizam, otišlo je Miroslavi Petrović-Balubd-žić za Kompleks za sport i rekreaciju Naseljski park, Stambeno naselje na Čukarici u Beogradu. I, na kraju, vrlo je značajna i publikacija Stambena ar-hitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka, Mirjane Roter-Blagojević.

Zahvaljujemo gospođi Vesni Pajčin, iz arhitektonskog biroa BEVA Proyecta iz Beograda, ogranka matične fi rme AIC-PROYECTA iz Valensije.

razgovor s povodom

XXIX SALON

ARHITEKTURE


arhitektura

POLYKEM SR je multinacionalna kom-panija koja posluje u okviru RAVAGO

GROUP.

Osnovna aktivnost fi rme je zastupanje i dis-tribucija visokokvalitetnih građevinskih ma-terijala, najpoznatijih svetskih proizvođača.Među poznatim svetskim brendovima, sa kojima je POLYKEM SR u partnerskim odnosima, izdvajamo: Dow Chemicals Company, Flag, Armstrong, Trespa, Alchi-mica, Sonoco, Caretta, Geofelt, Asphaltop i predstavljamo njihove osnovne proizvode.

Kompanija DOW CHEMICALS proi-zvodi foliju od ekstrudiranog polietilena ETHAFOAM 222 E, debljine 5 mm, koja predstavlja zaštitu od zvuka udara u među-spratnim konstrukcijama. Zvuk udara je moguće ublažiti, odnosno ukloniti, na više načina. Najčešće se to rešava izradom „plivajućeg poda” tj. odvajanjem cementnog estriha od ostalih elemenata konstrukcije pomoću materijala za zvučnu izolaciju.

Kombinacija folije ETHAFOAM 222 E i termoizolacionih ploča od ekstrudiranog polistirena iz grupe STYROFOAM pred-stavlja odličnu termičku i zvučnu zaštitu.

STYROFOAM, plava ekstrudirana polisti-renska pena (XPS), je izolacioni materijal izuzetnih karakteristika, razvijen u fabrici Dow Chemicals-a. Zbog tehnologije pro-izvodnje ekstrudiranjem, ploče imaju je-dnoliku strukturu zatvorenih ćelija. Ova zatvorena ćelijska struktura pruža brojne prednosti i posebne osobine prilkom ugra-dnje:

niska vrednost toplotne provodljivosti za dugi periododlična mehanička čvrstoćanema kapilarnog upijanjavisoka otpornost na vlagupostojanost na cikluse smrzavanja i odmrzavanjadugi rok upotrebemala težina i laka obradalako se reže jednostavnim alatimaotporan na truljenje i starenječist, bez mirisa i ne nadražuje kožu.

Dow Chemicals je razvio širok spektar izo-lacionih proizvoda koji odgovaraju specifi -čnim zahtevima u garđevinarstvu i industriji:

•

••••

•••••

Shapemate – za izolaciju zidova i serklažaRoofmate – za izolaciju ravnih i kosih krovova i međuspratnih konstrukcijaFloormate – za izolaciju podova sa veli-kim opterećenjemStyrofoam LB – za izolaciju PVC i AL panelaStyrofoam RTM GV X – za izolaciju hladnjača kamiona i vagona.

ALCHIMICA, poznati grčki proizvođač poliuretanskih zaštitnih hidroizolacionih premaza. Primenjuju se kod ravnih krovo-va, kao primarna hidroizolacija i kao zaštita bilo koje „crne” hidroizolacije, kao i kod mo-stova, rezervoara pijaće vode, industrijskih podova... Odlikuju se odličnom otpornošću na različite uticaje:

vodonepropusniparopropusniotporni na visoke i niske temperatureizuzetno elastični kroz ceo eksploatacioni vekotporni na veliki broj hemikalija.

ASPHALTOP je, kao član grupacije POLYKEM, proizvođač bitumenskih hi-droizolacionih membrana, plastomerne APP i elastomerne SBS, ojačane netkanim poliesterskim fi lcom ili staklenim voalom, čija je gornja površina polietilenski fi lm.

CARETTA, takođe jedan od brendova proizvođača Asphaltop – bitumenska APP šindra se postavlja na kose krovove kao fi -nalni sloj, umesto konvencionalnog crepa. Sastoji se od bitumenske smese, ojačanja i gornjeg sloja koji je od mineralnih škriljaca. Proizvodi se u četiri oblika: polukružni, če-tvrtasti, paralelogram i šestougaoni; i u dve boje: zelena i terakota.

FLAG, PVC i TPO – hidroizolacione membrane. Izuzetno efi kasni sistemi, je-dnostavni za ugradnju. Primena: bazeni, tuneli, veštačka jezera, ka-nali, hidrocentale, deponije, ravni krovovi. Mehanički otporne i UV stabilne membra-ne, tako da su ujedno i završni slojevi u baze-nima, rezervoarima i na ravnim krovovima.

GEOFELT, geosintetički materijali. Pri-menom geosintetike ostvaruje se pouzdano i ekonomski najpovoljnije rešenje problema ojačanja i stabilizacije tla, separacije i fi ltracije.

••

•

•

•

••••

•

Geomreže – za armirano tlo, tkani i netkani; geotekstili – za separaciju i fi ltraciju, mreže za armiranje asfalta – odlaganje pojave refl ek-tovanih pukotina.

TRESPA, svetski lider u proizvodnji visoko-kvalitetnih panela za oblaganje: ventilisanih fasada, krovnih venaca i balkona, objekata izloženih teškom habanju i prljanju, izradi urbanog mobilijara kao i uređenju enterijera objekata posebne namene. Poseduje bogatu paletu sa preko 1.500 boja i dezena. Izuzetne otpornosti na spoljne uticaje: sunce, kisele kiše, vlagu, mržnjenje i kravljenje. Paneli su izrađe-ni na bazi termički obrađenih smola ojačanih drvnim vlaknima borovih šuma, homoge-nizovanih posebnom tehnologijom (EBC), razvijenom u laboratorijama TRESPA.

ARMSTRONG, vodeći svetski proizvođač spuštenih plafona, neprekidno se razvija i unapređuje svoj proizvodni program.

SONOCO, oplata za kružne stubove. Jednokratna upotreba, laka manipulacija, jednostavna montaža – odličan rezultat.Raspoložive dužine: 3-9 m2. Raspoloživi preseci: 15-120 cm.

Za sve informacije o proizvodima kontak-tirajte POLYKEM SR d.o.o. – Beograd, Balkanska 29, tel: 011/306 55 77. Tim pro-fesionalaca stoji Vam na raspolaganju ■

www.buildmagazin.com

POLYKEM SRizolacioni i građevinski materijali

34

promo

SrGRAĐEVINSKI MATERIJALIIZOLACIONI

Većini stanovnika i posetioca naše prestonice čije aktivnosti po-drazumevaju višečasovni boravak u krugu dvojke se verovatno

dogodilo da, imajući izvesne, prirodne potrebe, budu primorani da požure kući ili uđu u kafi ć ili restoran i zamole za uslugu. Problem nedostatka i nefukncionisanja postojećih javnih toaleta je u Beogra-du izuzetno izražen.

Ako urbanistima i planerima gradskog prostora nije lako da odrede broj potrebnih javnih toaleta, a gradskim vlastima da, zatim, uspeju u tome da pronađu potrebne i adekvatne lokacije za toalete, posta-vlja se pitanje zašto postojeći javni toaleti ne funkcionišu.

Prepreka koja stoji na putu rešavanja ovog, za grad, važnog proble-ma je nedostatak sredstava za održavanje, a naročito za izgradnju novih WC-a. Ono što bi, međutim, trebalo imati u vidu jeste praksa većih svetskih, evropskih, pa čak i gradova u okruženju, koja podra-zumeva postojanje strategije rešavanja problema javnih toaleta, koja bi omogućila da grad, na osnovu nje, nešto i zaradi.

Slično kao gradski prevoz i javni toaleti mogu biti mesto pogodno za reklamu. Za one koji se moraju izgraditi neophodno je da grad uloži potrebna sredstva, ali se zatim zidovi i unutrašnje površine mogu koristiti kao prostor za reklame. Postoje, naravno, i pokretni toaleti i to oni koji se priključuju na instalacije i drugi, sa rezervoarom. U slučaju prvog tipa, neophodni su investicioni troškovi za nabavku, koji zavise od tipa toaleta i sistema za čišćenje. U Francuskoj su patentirani samočisteći montažni toaleti koji su izuzetno pogodni za gradske uslove, a u okruženju, tačnije u Hrvatskoj, proizvode se slični toaleti sa nižom cenom. Problem se može rešiti i na jednostavan način, iznajmljivanjem po-kretnih WC-a, u obliku kabina. One bi, zbog urbanističkih uslova, mogle da u dovoljnom broju budu postavljene u gradskim parko-

vima, a njihovo održavanje i redovno pražnjenje radi fi rma koja toalete iznajmljuje. Spoljne strane toaletskih kabina mogle bi biti mesto pogodno za reklamu, što bi moglo da pokrije deo troškova za iznajmljivanje.

GISEL pokretne WC kabineGISEL kabinama nije potreban priključak za vodu i, ukoliko se iznajmljuju, nema investicionih troškova. Prostor potreban za jednu kabinu je 1,2 m². U cenu iznajmljivanja je uključen dovoz, montaža i odvoz kabine.

One mogu biti postavljene na javnim grad-skim površinama, ali kao što je to poznato, i na gradilištima i na mestim održavanja razli-čitih manifestacija, kakvi su na primer veliki koncerti ili festivali.

Zapremina razervoara kabine iznosi 280 li-tara a pražnjenje se vrši jednom nedeljno. Uz

pražnjenje se vrši pranje, dezinfekcija, i punje-nje rezervoara novom tečnošću koja sprečava stvaranje bakterija i neugodnih mirisa, a zadovoljava sve ekološke standarde.

Sama cena iznajmljivanja bi, naravno, zavisila od broja kabina, peri-oda korišćenja i lokacije na kojoj se GISEL kabine postavljaju ■

GISEL WC kabinePetra Mećave 23, 11000 Beograd

tel/fax: 2543-162mob: 062/200-390

Moguće rešenje problema javnih toaleta


promo

MOBIL WCČiste, praktične i ekološki prihvatljive kabine nije potrebno spajati na vodo-vodnu ili kanalizacionu mrežu. Rezervoar kabine je 280 litara što omogućava sigurnu nedeljnu upotrebu do 15 osoba te su servisiranje i pražnjenje kabina u nedeljnom ciklusu. Pražnjenje se obavlja specijalnim vozilom, rezervoar se posle pražnjenja puni dezinfekcionim sredstvom koje zadovoljova sve ekološke i sanitarne norme i sprečava razvoj bakterija i neugodnih mirisa.

"Atrik-Boxi"d.o.o. osigurava brzu i tačnu dostavu, nedeljno čišćenje i odlaganje fekalija, održavanje tehničke ispravnosti kabina, dezinfekcijsku tečnost i toalet papir.

ATRIK-BOXIPetra Mećave 23, 11000 Beograd, Srbija

tel: 3541-283fax: 3558-552

mob: 065/88888-25e-mail: [email protected]

Pogodne su za:• gradilišta• koncerte• manifestacije

• parkove• kupališta• parkirališta

MI GARANTUJEMO EKOLOŠKOODLAGANJE FEKALIJA


ZIDOVI OD SIMPROLIT® blokova debljine 25,0 cm imaju 2,5 puta bolje

termičke karakteristike od propisanih za naše klimatsko područje, pa ih nije potrebno dodatno utopljavati.

Izgradnjom objekata Simprolit® blokovima rešavate i problem protivpožarne saglasno-sti, jer zid od Simprolit® bloka d=25,0 cm ima otpornost na dejstvo požara preko 180 minuta (El 18O).

Fasadni zid od Simprolit® bloka deblji-ne 25,0 cm obostrano omalterisan, težak je svega 164 kg/m² zida (npr. omalterisani pregradni zid od opeke debljine 12 cm težak je 260 kg/m² zida).

Zidovi izidani Simprolit® blokovima su naj-dugovečniji od svih konkurentskih proizvo-da, jedini su koji „dišu”, otporni su na veoma visoke i veoma niske temperature, termoizo-lacioni, zvukoizalacioni, paropropusni, kom-fortabilni, seizmootporni, ekonomični.

Zidanjem Simprolit® blokovima dobijate i preko 10% dodatne prodajne neto površine unutar istih gabarita objekta!

Rezultati mnogobrojnih istraživanja u svetu poslednjih godina pokazuju da se, kao jedin-stven put povećanja kvaliteta uz istovreme-no sniženje cene koštanja kvadratnog metra stambenog prostora, javlja povratak jedno-slojnim konstrukcijama fasadnih zidova.

SIMPROLIT® BLOKOVI

fokus

Jednoslojni zidovi od Simprolita® debljine samo 20 cm zadovoljavaju termičke zahteve svih klimatskih regiona Balkana, a zidovi od Simprolit® blokova debljine 25 cm previšu-ju norme i preko 100%. Pri tome, koriste se samo Simprolit® blokovi, beton za ispunu, malter za tanko malterisanje ili gletovanje i završna boja.

Simprolit® blokovi imaju izuzetno dobre i druge pokazatelje: ne upijaju vlagu, nemaju pojave glivica i buđi, zidovi „dišu”, otporni

su na mraz preko 100 ciklusa, otporni na požar preko 3 časa, seizmički izuzetno sta-bilni, konstruktivno nosivi i preko 20 spra-tova bez dodatnih stubova ili greda itd. U prostorijama izidanim od Simprolit® blo-kova ne samo da se ostvaruje komfortnost življenja, već su u potpunosti ispunjeni i svi ekološki zahtevi.

Objekti izgrađeni Simprolit® elementima pokazali su se kao najekonomičniji ne samo u izgradnji, već i u eksploataciji, te se Sim-prolit® sistem javlja i osnovom značajnog pojeftinjenja kvadratnog metra prostora.

Zahvaljujući njihovoj lakoći, zidanje Sim-prolit® blokovima nema konkurenata kada se radi o nadogradnji postojećih objekata i izgradnji mansardi. Tamo gde se drugim materijalima bez sanacije temelja moze nadzidati maksimalno sprat, primena Sim-prolit® sistema omogućava nadgradnju dva i više spratova te iste težine.

Kod zidova izidanih od Simprolit® blo-kova treba istaći i jedinstvenu mogućnost kompenzacije toplotnih gubitaka zbog za-staklenih fasadnih otvora – umesto da se povećava ili debljina zida ili broj grejnih tela, kod objekata Simprolit® sistema to se rešava prostim dodavanjem uložaka unutar Simprolit® blokova iste debljine.


fokus

Simpro d.o.o. i Simprolit d.o.o.Kostolačka 67/2, 11000 Beograd

tel/fax: +381 0(11) 397 67 70397 67 71

www.simprolit.co.yu

U nastavku rubrike prikazane su Projek-tanske oznake i građevinska fi zika Simpro-lit® blokova, a zatim deo diplomskog rada Snežane Isaković, diplomiranog građevin-skog inženjera.

Simprolit® sistem izvođenja no-

vih, kao i utopljavanja i nadogra-

dnje postojećih objekata, obez-

beđuje ekološki, ekonomičan,

kvalitetan i dugovečan stambeni

prostor.

ZA NAS, NAŠU DECU I UNUKE!

Simprolit® sistem je trenutno najoptimalniji sistem gradnje u svetu koji istovremeno zadovoljava sve neophodne karakteristike

dugovečne i ekološke gradnje i to:

Dugovečnost Simprolit® je najdugovečniji medju analozima - po Certifi katu NIISF RAASN, više od 50 godina

Termoizolacija Simprolit® blok debljine svega 20 cm zadovoljava sve klimatske regione Balkanskog regiona

Otpornost na mraz

Otpornost na mraz Simprolit® blokova je veća od 100 ciklusa zamrza-vanja u surovim uslovima ruske zime

Hidrofobnost Simprolit® blokovi ne upijaju vodu, pri ispitivanju u Moskvi Simprolit zidovi imali su vlažnost < 1%

Otpornost na požar

ЕI180, otpornost na dejstvo požara Simprolit® fasadnih i pregradnih blokova veća je od 3 časa

Aseizmičnost Lakoća, nosivost i duktilnost konstrukcije obezbeđuju visoku aseizmičnost Simprolit® sistema

Letnja stabilnost

Optimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra čini Simprolit® zidove zimi toplim, a leti prohladnim, što je ne malo važno sa aspekta štednje energije i zimi i leti, a uzimajući u obzir postojeće klimatske promene

NosivostZidovi od Simprolit® blokova, zapunjeni betonom i armirani, imaju visoki stepen nosivosti – za klasu veći nego zidovi od drugih termoizolacionih blokova

EkologičnostSimprolit® sistem je jedan od retkih građevinskih sistema u svetu u kojem zidovi „dišu”, ne upijaju vodu, nemaju pojave gljivica i buđi i neagresivni su u odnosu na armaturu, ankere i vodene cevi

Ekonomija Investitora

Kratki rokovi gradnjeViše od 10% dodatne prodajne površine objektaZnatno smanjena količina potrebnog matrijala i radne snageKvalitetna i ekonomična, brza i dugovečna gradnja

Ekonomija Izvođača

Lak, jednostavan i jeftin horizontalni i vertikalni transport Odsustvo oplate i potrebe utopljavanja termičkih mostovaOdsustvo potrebe za angažovanjem specijalizovanih proizvođačaJednostavnost izvođenja radova i znanto smanjeni broj radnih taktovaVelika brzina izvođenja radova i kratki rokovi predaje objekta

Ekonomija korisnika

Dugovečan, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor, Ekološki (zidovi dišu), ne zrači niti akumulira radioaktivno zračenjeNema potrebe za dodatnom ventilacijom i kondicioniranjem vazduhaZnatna ekonomija sredstava kod održavanja i eksploatacije objekta

Navedeni Simprolit® blokovi debljina: 25 cm, 20 cm i 12 cm više nego zadovoljavaju termičke zahteve za klimatski region Balkana. Ostale mno-gobrojne kombinacije Simprolit blokova za sve regione sveta date su u katalogu „Gradjevinska fi -zika Simprolit blokova i ploča” koji se može učitati sa interneta ili sa CD-a, koji sadrži oko 700 Mb tek-stova, slika, fi lmova, animacija, crteža, sertifi kata i dr., a koji se može poručiti telefonom ili poštom.

Oznake termo-zvuko-fi zičkih karakteristika SIMPROLIT® blokova:• Ro [=] m2 °С/W: Ukupan otpor prolasku

toplote kroz konstrukciju fasadnih zidova • R [=] m2 °С/W: Otpor prolasku toplote elemenata fasadnih zidova • Rpotr [=] m2 °С/W: Propisani ukupan otpor prolasku toplote fasadnih

zidova

Ro= R + 1/αu + 1/αs ≥ Rpotr

gde je:• αi [=] W/m2 °С: Koefi cijent termoprenosa unutrašnje površine

fasadnih zidova • αe [=] W/m2 °С: Koefi cijent termoprenosa

(za zimske uslove) spoljašnje površine fasadnih zidova • K [=] W/m2 °С: Termički koefi cijent prolaska toplote elemenata u zidu• ΣK [=] W/m2 °С: Termički koefi cijent prolaska toplote zida od elemenata • [=] (min. 10 – za zidove ka severu, 15 – za ostale zidove, 25 – za

krovove) Letnja stabilnost

• D24 [=] W/(m2 °С): Koefi cijent toplotne inercije• t1 [=]°C (ti=unutrašnja temperatura u °C; te=spoljašnja temperatura u °C):

Komfortabilnost

gde je:ti = Proračunska temperatura unutrašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnic-kim normativimate = Proračunska temperatura spoljašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnic-kim normativima

Rw [=] dB: Nivo zvučne izolacije fasadnog zidaq [=] kg/m2: Težina kvadratnog metra zida (sa betonskom ispunom i tankim

malterisanjem sa obe strane)


fokus

Simprolit blokovima dodeljeno je unifi cirano označavanje:I. Ispuna šupljih podužnih otvora, orijentisanih ka unutrašnjosti objekta:0 – bez ispuneB – betonС – Simprolit polistirolbeton

II. Poprečni termoizolacioni ulošci, u sredini i na bočnim stra-nama blokova:0 - bez poprečnih termoizolacionih uložakaP - poprečni termoizolacioni uložak od polistirola ( stiropora ), debljina zavisi od tipa bloka

S - poprečni termoizolacioni uložak od Simprolit jednoslojne (SOP) ploče, debljina zavisi od tipa bloka

III. Podužni termoizolacioni ulošci, orijentisani ka spoljašnjoj strani zida, debljina po zahtevu termičkog proračuna (u santi-metrima):0- bez podužnih termoizolacionih uložakaP (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od polistirola (sti-ropora), debljine (1, 2…) cm.S (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od Simprolit SOP ploče, debljine (1, 2…) cm.

PROJEKTANTSKE OZNAKE I GRAĐEVINSKA FIZIKA SIMPROLIT® BLOKOVA

Opšte gledano savremeni građevinski ter-moizolacioni materijali bi, pored zahte-

vanih fi zičkih, hemijskih i drugih svojstava, morali da zadovolje i vrlo značajan zahtev u smislu ekonomičnosti, kako pri izgradnji, tako i pri kasnijoj eksploataciji objekta.

Stoji činjenica, da bez obzira na svoje želje i potrebe, svaki investitor je zainteresovan da sagleda funkcionalna rešenja koja mu omogućavaju jeftiniji projekat, kraće vre-me realizacije, povoljniju eksploataciju, modernije sisteme u objektu, supstitute materijala koje mu nude određene po-godnosti.

Koncepcija diplomskog rada je takva da su u prvom delu prikazana osnovna fi -zičko-mehanička svojstva Simprolita, sa akcentom na eksperimentalno ispitivanje primene Simprolit® blokova pri niskim temperaturama, dok je drugi deo ovog diplomskog rada posvećen uporednoj tehno-ekonomskoj analizi standardnog načina građenja i Simprolit® proizvoda (Simprolit® blokova, Simprolit® ploča i Simprolit® monolita u svojstvu cementne košuljice). Rezultati ovih analiza ukazali su na ekonomske efekte koje bi investitor mo-gao da ostvari primenom pomenutih Sim-prolit® proizvoda na predmetnom stam-beno-poslovnom objektu u ul. Dimitrija Tucovića, odnosno kod objekata sa sličnim projektnim rešenjem.

Tehnički opis objektaObjekat je postavljen na uglu ulica Dimitri-ja Tucovića i Marka Oreškovića. Spratnost objekta je Pg+Pr+6+O+Pk, a ukupna povr-šina iznosi 4195,81 m2. Konstrukciju objek-ta čine AB sistemi zidova, arm.bet. stubovi, sa arm. bet. gredama, horizontalni i verti-kalni serklaži u pregradnim zidovima od giter blokova 20 i 25 cm. Fasadni zidovi su projektovani kao sendivč zidovi u slojevima – giter blok 20 i 25 cm, AB platno 20 cm, stiropor 5 cm i puna opeka na 12 cm), uku-pne debljine od 32-46 cm. Pregradni zidovi projektovani su od pune opeke na12cm.

Optimalnije rešenjeKao optimalnije rešenje projektovanih zi-dova, analizirana je primena pomenutih

Simprolit® proizvoda blokova. Projekat građevinske fi zike za predmetni objekat za slučaj primene Simprolit® proizvoda uradi-lo je preduzeće za inženjering, konsalting i promet „Simpro” na osnovu koga su usvoje-ni analogni blokovi za fasadne zidove date originalnim projektom, a tako da odgova-raju zahtevima građevinske fi zike koji je za predmetni objekta rađen na kompjuteru pomoću programa GFN.EXE autora Arana Teodorčevića.

Procena troškovaProcena troškova za zidarske radove pred-metnog objekta rađena je primenom mode-la zasnovanog na aktivnostima. Pri čemu je svaka aktivnost pojedinačno analizirana, u smislu potrebnih resursa i troškova, uz kori-

šćenje standardnih normativa rada u visoko-gradnji. Aktivnost je osnovna jedinica reali-zacije projekta u mrežnom planiranju, koja predstavlja tehnološki i vremenski zaokru-ženu celinu. Ovaj model procene troškova izabran je jer omogućava simultanu procenu vremena i troškova.

Inicijalne uštede primenom SIMPROLIT® proizvoda

Uporednim analizama troškova dve raz-matrane tehnologije, koja je vršena na osnovu detaljne procene troškova, došlo se do zaključaka u vezi mogućih ušteda koje bi se ostvarile primenom analizira-nih Simprolit® proizvoda. Ekonomič-nost primene ovih proizvoda pokazala se kako u samom izvođenju zidarskih radova, tako i u izvođenju AB radova što je posledica izuzetne lakoće ovog materijala. Takođe, karakterisitka Sim-prolit® fasadnih blokova koja se ogleda u mogućnosti da pri istoj debjini bloka, pomoću umetaka, povećaju termoizola-ciju zida, omogućava povećanje korisne

površine i proporcionalno tome umanjenje krajnje cene za svaki dobijeni 1m2 objekta. Na taj način investitor ima zaradu po sva-kom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit® blokovima.U daljem tekstu prikazaće se rezultati izvr-šenih analiza.

Optimizacija građenja primenom SIMPROLIT® proizvodana primeru stambeno-poslovnog objekta u ul. Dimitrija Tucovića u Beogradu

Spoljašnji zid SZ01 d

[cm]

[kg/m3]

[W /m·K] R

[m2K / W]

1 PRODUŽNI MALT ER 2.00 1700.00 0.850 0.024

2 GIT ER BLOK 20.00 1200.00 0.520 0.385

3 ST IROPOR 5.00 25.00 0.041 1.2204 PUNA OP EKA 12.00 1600.00 0.640 0.1885 CEMENT NI MALT ER 2.00 1800.00 0.870 0.023

K = 0.498 W/m2 K dzida=41cm R = 1.840 m2K / W

( Kmax = 0.9 W/m2 K) T EZINA G = 503.25 kg / m2 Rk = 2.010 m 2K / W

Faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature =198.08=198.08 > =15 - kons trukcija zadovoljava

- Projektom data konstrukcija

- Analogni zid od Simprolit bloka SBS-20;

Razlika SZ01 i SBS-20 .................................................................................................... 40 - 21.5 = 18.5 cm Razlika SZ04 sa ’demit oblogom i SZ04 sa SUP-10..........................................................33 - 31.5 = 1.5 cm Razlika SZ05 sa stiroporom i punom opekom i SZ05 sa SOP-8........................................41 - 29.5 = 11.5 cm Razlika SZ06 i SBDS-25 ................................................................................................. 32 - 26.5 = 5.5 cm Razlika UZ05 i SBDS-25....................................................................................................32 – 27.0 = 5.0 cm Razlika UZ07 i SBDS-20....................................................................................................26 – 22.0 = 4.0 cm

Korisna površina koja se dobija, primenom Simprolit proizvoda, na tipskom spratu:

P = (480+500+80+560+480+560+480+500+520+75+208+379+208+320+250+276+190+260.5+340+480)*18.5*10-2 + (490+505)*1.5*10-2 + 251.6*11.5*10-2 + + (154+325+54+154)*5.5*10-2 + (130+12+333+475)*5.0*10-2 + (167*2+167*2)*4.0*10-2 15m2

Dobijena korisna (prodajna) površina za ceo objekat: P=120m2

Prikaz karakteristicnog zida na predmetnom objektu


fokus

ZaključakPrimena razmatranih Simprolit eleme-nata u odnosu klasičan način izvođenja radova, pokazalo se kao znatno optimal-nije rešenje koje se ogleda u značajnom smanjenju ukupnih troškova i vremena realizacije objekta, što je posledica:

manjeg utroška materijala;manjeg broja taktova u gradnji;zidanje ovim proizvodima ne zahteva visokokvalifi kovanu radnu snagu;lakoće Simprolit proizvoda (lakša manipulacija, lakši horizontalni i ver-tikalni transport; smanjenje ukupne težine objekta);Simprolit proizvodi ne zahtevaju de-beo sloj maltera.

Ekonomska efi kasnost primene Simpro-lit blokova naročito se ogleda u dobijenoj korisnoj površini u okviru istih gabarita objekta.

•••

•

•

Daleko manja težina objekta direktno utiče na di-menzije nosivih elemenata i količinu armature u njima, počev od temlja, preko stubova i greda, pa sve do smanjenja seizmičkih uticaja zbog manje mase objekta.

Kraće vreme realizacije objekta primenom SIMPROLIT® proizvoda

Sa prikazanih dinamičkih planova može se uočiti da je primenom SIMPROLIT® blokova potrebno znatno manje taktova u gradnji. Generalni zaključak u vezi vreme-na realizacije projekta, na osnovu prikaza-nih dinamičkih planova i ciklograma, je da se primenom Simprolit blokova značajno ubrzava gradnja pri čemu je za izvođenje radova u tom slučaju potrebno angažovati manji broj radnika. Kraće vreme realizacije projekta je svakako još jedan od faktora koji utiče na smanjenje ukupnih troškova kod izvođenja objekta.

Značajne uštede u izvođenju radova primenom SIMPROLIT® proizvoda


fokus

SIMPRO

LIT

SISTE

M

PROZOR OTPORAN NA ZVUKEkstremno bučna okruženja blizu aerodroma, pu-teva i velikih zabavnih centara, predstavljaju veliki problem za stanare, pošto obični prozori ne pružaju adekvatnu zaštitu. Dvostruko ili čak trostruko staklo apsorbovaće visoke frekvencije, ali ne može da uči-ni ništa protiv visokofrekventne buke koju proizvode avioni ili, recimo, bas-tonovi glasne muzike.Naučnici sa Instituta Fraunhofer za strukturalnu iz-držljivost i sigurnost sistema (Structural Durability and System Reliability) i Tehnološkog univerziteta u Darmštatu (Darmstadt) nedavno su razvili prototip prozora otpornog na zvuk. Jedan od naučnika, dr Tnilo Bejn (Tnilo Bein), saopštio je da je ovaj novi tip prozora uspeo da smanji buku u proseku za šest decibela u frekvenciji od 50 do 1000Hz. Takođe, predvideli su smanjivanje buke motora putničkog aviona u frekvenciji ispod 1000Hz za 10 decibela. Rešenje su pronašli u čipu, prikačenom na prozor-sko okno, koji smanjuje vibracije stakla izazvane bu-kom. Prototip je predstavljen na Sajmu u Hanoveru (Hannover) u aprilu.

SOLID POETRYHolandski dizajneri Frederik Molenšot (Frederik Mo-lenschot) i Suzan Hapl (Susanne Happle) dizajnirali su betonske pločice koje otkrivaju reljefne šare kada su mokre. Dizajneri očekuju da će Solid Poetry plo-čice biti savršeno prikladne za vrtove, bazene, kupa-tila, saune ili bilo kakvo okruženje koje je podložno čestim promenama vlažnosti.

CEMENT KOJI PROVODI STRUJUJapanski naučnici su izmenili strukturu kristalne rešetke cementa i pretvorili je u tanku, providnu membranu koja provodi električnu energiju. Ovakav materijal bi mogao da bude zamena za retke metale kao što je indium. Struktura običnog cementa sa-

transmaterijali

www.buildmagazin.com44

stoji se od asimetričnih rešetaka, što ga čini slabim provodnikom elektriciteta. Ali, postavljanjem smeše cementa sa titanijumom unutar staklene šipke i za-grevajući je do 1100 °C naučnici su stvorili homoge-nizovanu, simetričnu rešetku koja provodi električnu energiju kao metal.

ACOUSTICELOvaj izolacioni materijal dobija se od reciklirane EPDM gume, ne sadrži nikakve štetne materijale i ne proizvodi toksičan dim ili izduvne gasove. Guma nastaje od starih automobilskih guma isečenih na tanke trake. Ova izolacija se prodaje u 10 mm tan-kim rolnama za podove i dužine 1 m2 za zidove.

PODNE OBLOGE OD BAMBUSAU poslednjih nekoliko godina, podne obloge od bambusa postale su konkurentska alternativa kon-vencionalnim drvenim podnim oblogama. Bambus je, kao materijal, vrlo zahvalan zbog svoje otporno-sti i dugotrajnosti. Takođe, mnoge vrste bambusa

sazrevaju u roku od tri do šest godina, dok bi recimo javoru ili hrastu bilo potrebno pedeset godina. Zbog toga je bambus mnogo jeftiniji i sve više se koristi u građevinskoj industriji. Na žalost, lepila koja se kori-ste u proizvodnji laminata bambusa najčešće sadrže formaldehid. Međutim, nova tehnologija omogućila je da se koriste lepila koja se ne zasnivaju na for-maldehidu.www.bamboomountain.com www.greenfl oors.com www.bamboohardwoods.com

PANEL PLOČE OD PALMINIH VLAKANAMalezija snabdeva 50 odsto ukupnog svetskog tržišta palminim uljem, sirovim materijalom koji se dosta koristi u prehrambenoj i hemijskoj industriji.

Lišće i delovi stabla palme prave veliku količinu đu-breta koje nastaje u procesu proizvodnje ulja. Ipak, ovi materijali suviše su dragoceni, da bi se tek tako bacali. Zato se ovaj materijal sada koristi za proizvo-dnju panela za građevinsku industriju, ali i industriju nameštaja. U termomehaničkoj obradi ovih otpadnih materijala, para zagreva vlakna koja se potom melju. Ovoj smesi se na kraju dodaje lepak i materijal se stavlja pod vrelu presu da bi se postigla odgovara-juća gustina i čvrstina panela.

UPOTREBA SOJE U GRAĐEVINARSTVUTrenutno dosta pažnje privlači upotreba soje kao građevinskog materijala, naročito u projektima za klijente koji su alergični na isparenja hemikalija. Proizvodi na bazi soje ne sadrže formaldehid i, u interakciji sa drugim hemikalijama, ne emituju štetna isparenja. Neki od proizvoda na tržištu, koji su bazi-rani na soji, uključuju lepila, premaze za drvo i beton, a njihova najnovija uloga je kao izolacioni materijal. Trenutno se može naći i kao izolacioni panel, ali i u vidu spreja za izolaciju.www.soyol.com

Ex Ecentar d.o.o. je dinamič-na beogradska fi rma, kakva

je, uostalom, i čitava infor-maciona tehnologija koja je

oblast našeg delovanja

Ex Ecentar je u mogućnosti da projektu-je i instalira sve što je potrebno jednom

preduzeću ili ustanovi u oblasti IT infra-strukture. Takođe, u mogućnosti smo da našim partnerima ponudimo projektovanje i izgradnju informacione infrastrukture u fazi izgradnje samog objekta.

Ali krenimo redom, najpre bismo izdvojili:

1. projektantske usluge koje obuhvataju projektovanje računarskih mreža zasnova-nih na principima strukturnog kabliranja, aktivnu mrežnu opremu (klasična i bežična rešenja), stalni pristup Internetu, serverska i klijentska rešenja

2. izgradnju računarskih mreža zasnova-nih na bakarnim i fi beroptičkim kompo-nentama renomiranih proizvođača, kako u izgrađenim objektima, tako i tokom same izgradnje objekata3. usluge implementacije i održavanja softvera i opreme, koje obuhvataju insta-laciju, konfi gurisanje, administraciju i od-ržavanje sistemskog i poslovnog softvera i opreme; održavanje uključuje detekciju i re-šavanje problema nastalih neodgovarajućom primenom ali i preventivno delovanje kroz ugovorene obaveze koje preciziramo sa na-šim klijentima 4. zaštitu informacionih sistema, koja obuhvata implementaciju zaštite od neovla-šćenog pristupa i upotrebe informacionih sistema, formiranje Firewall zaštite, centra-lizovanu instalaciju i administraciju korpo-racijskih antivirusnih paketa za servere, za-štićenu VPN komunikaciju5. usluge Backup-a podataka, koje obu-hvataju narastajuće izazove na polju čuvanja podataka sa proširivanjem kapaciteta infor-macionih sistema raznovrsnim servisima a samim tim i mnogostrukim opasnostima; nudimo Vam analizu Vaših potreba i imple-mentaciju centralizovanog i automatizova-nog sistema za zaštitu podataka, optimizo-vanog za specifi čno okruženje, bez obzira da li je reč o maloj ili srednjoj fi rmi, ili kompa-niji velikih informacionih kapaciteta 6. konsalting u planiranju rešenja i njihovoj implementaciji, razmeni stručnih mišljenja i preporukama zasnovanih na praćenju i po-znavanju savremenih trendova i stečenim praktičnim iskustvima u svim oblastima primene i razvoja informacionih sistema

7. licenciranje softvera, kao Microsoft partner našim klijetima nudimo pogodno-sti količinskog licenciranja softvera (OVS). Količinsko licenciranje je namenjeno fi rma-ma koje žele da na duži rok defi nišu obim investicija na polju sofverskih ulaganja a ujedno obezbede jednostavnije upravljanje licencama i dobiju mogućnost nadogradnje na najnovije Microsoft-ove proizvode

Prepoznajući poslovne korisnike kao naš primarni cilj, a osluškujući njihove potrebe, ponudili smo našim stalnim korisnicima sada već osvedočeno uspešni vid saradnje kroz ugovore o održavanju informacionih sistema baziranih na implementaciji dogo-vorenih rešenja, našem stalnom nadgledanju korisnikovih potreba i konsaltingu, preven-tivnom delovanju na održavanju postojeće opreme i brzom delovanju u trenucima ot-kaza sofvera i opreme. Takođe, nudimo građevinskim fi rmama mogućnost da kroz zajednički rad i saradnju implementiramo savremena informaciona rešenja u stambeno-poslovne objekte koje grade i na taj način podignu upotrebnu a time i tržišnu vrednost objekata. U okviru naših rešenja nudimo opremu i softver najrenomiranijih svetskih proizvođa-ča: HP, Dell, IBM, Intel, Microsoft, Allied Telesyn, Cisco, Draka, Panduit i drugi.

Na referentnoj listi naših korisnika su do-maće fi rme koje su lideri u svojim oblastima ali i ogranci stranih kompanija koji posluju na našem tržištu ■

RAČUNARSKE MREŽE


promo

Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. Glasnik RS”, broj 47/2003) propisano je

osnivanje Inženjerske komore Srbije sa sedištem

u BeograduPriredio: Miljan Mikić

Članovi Komore su diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske,

elektrotehničke, saobraćajne i diplomira-ni inženjeri drugih tehničkih struka, kao i diplomirani prostorni planeri kojima je Ko-mora izdala odgovarajuću licencu. Trenutno, Komora ima 17.843 člana.

U postupku pripreme za početak rada Ko-more Ministarstvo urbanizma i građevina RS izdalo je dvestotine „nultih” licenci od-govornih planera, odgovornih urbanista, odgovornih projektanata i odgovornih iz-vođača radova.

Osnivačka skupština Inženjerske komore Srbije održana je dana 14.6.2003. godine u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Be-ogradu. Na osnivačkoj skupštini Ministar, prof. dr Dragoslav Šumarac, uručio je „nul-te” licence na osnovu kojih su imaoci licenci postali članovi Inženjerske komore Srbije. Među članovima Komore su i doajeni našeg građevinarstva: prof. dr Nikola Hajdin, di-plomirani građevinski inženjer, Predsednik SANU-a, prof. Ivan Antić, diplomirani in-ženjer arhitekture, akademik; prof. dr Ilija Stojanović, diplomirani inženjer elektroteh-nike, akademik i prof. dr Titoslav Živanović, diplomirani mašinski inženjer.

Osnovni ciljevi i zadaci Komore su da:utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja članova u oba-vljanju poslova planiranja, projektovanja i izvođenja radova (u daljem tekstu: Etički kodeks);utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje, odnosno oduzimanje licence za odgo-vornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog iz-vođača radova u skladu sa Zakonom, Pra-vilnikom o uslovima i postupku za izada-vanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova

•

•

i odgovornog planera (u daljem tekstu: Pravilnik) i opštim aktima Komore;proverava usklađenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;vodi evidenciju lica iz tačke 2. ovog člana;organizuje Sud časti za utvrđivanje po-vreda profesionalnih standarda i normati-va (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;uređuje i unapređuje uslove za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti zna-čajnih za planiranje i izgradnju;prati i utiče na razvoj profesionalnih od-nosa u struci obezbeđujući uslove svojim članovima za takvu delatnost;obezbeđuje sigurnost i zaštitu opštih i poje-dinačnih profesionalnih interesa članova;donosi normative i kriterijume za procenu vrednosti poslova iz delatnosti članova;organizuje polaganje stručnih ispita koje joj poveri nadležno ministarstvo;prati rad svojih članova i primenu pravila profesionalne etike; predlaže nadležnim organima donošenje odgovarajućih propisa i sarađuje sa od-govarajućim ministarstvima i državnim organima u pripremi i primeni zakonske i druge regulative koja se odnosi na oblasti delatnosti Komore; uspostavlja, održava i unapređuje saradnju sa drugim inženjerskim komorama i dru-gim srodnim organizacijama i institucija-ma u zemlji i inostranstvu; organizuje i učestvuje u pripremi naučnih i stručnih skupova i pruža pomoć u izda-vanju publikacija od interesa za delatnost struke;obavlja i druge poverene poslove, kao i poslove od značaja za profesionalnu pra-ksu i usavršavanje rada članova Komore.

Organi Inženjerske komore Srbije Skupština Inženjerske komore Srbije Predsednik:

Prof. Branislav Mitrović, dipl. inž. arh.Potpredsednik:

Ljiljana Beloš, dipl. inž. arh.

Predsednik Inženjerske komore Srbije:Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž.

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Upravni odbor Inženjerske komore SrbijePredsednik:

Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž. Potpredsednik:

Milovan Glavonjić, dipl. inž. el. Nadzorni odbor Inženjerske komore SrbijePredsednik:

Prof. dr Milisav Damnjanović, dipl. inž. arh.

Sekcije i podsekcije KomoreU okviru Komore postoje sekcije planera, urbanista, projektanata i izvođača radova. Do sada je, po sekcijama, ukupno izdato 103 licenci za prostorne planere, 957 za ur-baniste, 14.554 za projektante i 11.665 za izvođače radova.

Na nivou matičnih sekcija projektanata i iz-vođača postoje sledeće podsekcije:

diplomiranih inženjera arhitekturediplomiranih građevinskih inženjeradiplomiranih mašinskih inženjeradiplomiranih inženjera elektrotehnike i diplomiranih inženjera ostalih tehničkih struka

Organi podsekcija su: predsednik podsekcije regionalni odbori podsekcije

Regionalni odbori podsekcija konstituišu se u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragu-jevcu, Valjevu, Čačku, Kraljevu, Nišu i Ko-sovskoj Mitrovici.

•

•

•

•••••

••

Inženjerska komora Srbije


Prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske Komore Srbije

pogled

Sud časti Sud časti, kao nezavisan i samostalan organ, utvrđuje odgovornost i izriče mere člano-vima Komore zbog povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgo-vornosti).

Sud časti Inženjerske komore Srbije konsti-tuisan je 16. decembra 2005. godine. Miro-ljub Gaon, iz Beograda, izabran je za pred-sednika Suda, a za njegovog zamenika Jovan Zorić iz Novog Sada.

Ukoliko je neko bio nesavestan, i pokaže se da je svojim delovanjem postupao protiv-no profesionalnim pravima i dužnostima i etičkim normama ponašanja, Sud časti mu može izreći mere zbog povrede profesio-nalnih standarda i normativa. Nakon spro-vedenog postupka i utvrđene odgovornosti moguće je izreći javnu opomenu sa obja-vljivanjem na sednici Upravnog odbora, javnu opomenu sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu, do oduzimanja licenci na period od šest meseci do pet godina. Po-red ovih mera, Sud časti može izreći i meru bezbednosti zabrane učešća u radu organa Komore.

Prijavu protiv licenciranog inženjera, Sudu časti može podneti fi zičko ili pravno lice, od-nosno organ Komore, koje smatra da postoji

povreda za koju se može izreći mera u skladu sa Zakonom i ostalim aktima Komore.

Sud časti broji 25 sudija, srazmerno broju članova sekcija: 2 iz sekcije planera, 3 iz sek-cije urbanista, 10 iz sekcije projektanata i 10 iz sekcije izvođača radova. Iz redova sudija, bira se predsednik Suda koji nakon konsti-tuisanja bira svog zamenika. Pored njih u postupku će učestvovati Tužilac koji zastupa interese Komore i Branilac koji pruža po-moć u odbrani okrivljenom. Mandat sudija traje 4 godine, dok mandat Tužioca i Brani-oca traje 2 godine. Tužilac i Branilac imaju svoje zamenike.

Trenutne aktivnosti14. juna 2007. godine Inženjerska komora Srbije je, povodom četvorogodišnjeg posto-janja, organizovala proslavu Dan Inženjer-ske komore Srbije, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na osnovu zahteva velikog broja članova Komore, u okviru programa permanentnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije, 21. juna 2007. godine, u periodu od 11 do 14 časova, u Svečanoj sali Građevin-skog fakulteta u Beogradu održano je preda-vanje na temu „Evropski sistem za akredita-ciju inženjerskog obrazovanja: EUR-ACE STANDARD”.

Cilj održavanja ovog predavanja je upo-znavanje akademske zajednice sa evrop-skim sistemom za akreditaciju inženjerskog obrazovanja i trendovima u uspostavljanju „Europen label” za akreditovane inženjerske studijske programe kroz pripremu standar-da EUR-ACE (European Acredited En-gineer), i ocena mogućnosti uključivanja u Evropsku mrežu za akreditaciju inženjer-skog obrazovanja (ENAEE).

Predavači su bili Prof. dr Snežana Pejčić Tarle, dipl. inž. saob, i Prof. dr Vladanka Aćimović Raspopović, dipl. inž. el.

Takođe, u prostorijama Komore je, u peri-odu od Sajma građevinarstva, održano više prezentacija proizvoda i kompanija iz obla-sti građevinarstva.

Na sajtu komore: www.ingkomora.org.yu, mogu se pronaći:

informacije o komori i njenom radu zakoni i podzakonska akta press clipping, odnosno, aktuelnosti iz medijalične prezentacije ili predstavljanja inže-njera berza poslova, ponuda i potražnja zapo-slenja u strucipretrageforumi iks„Glasnik” u elektronskoj formi ■

•••

•

•

•••

pogled

piše:Vlada Radojević, urednik portala:

www.cmc-pro.netwww.mti-gradjevinarstvo.net

Rad na gradilištu ili eksploataciji materi-jala iz površinskih i podzemnih kopo-

va je, danas, gotovo nezamisliv bez mašina. Posmatrano uže, vezano za građevinarstvo, primena građevinskih mašina je jedan od najbitnijih faktora za realizaciju bilo kog investicionog projekta. Da bi građevinarstvo beležilo stalni napredak, neophodan je brži razvoj i usavršavanje radnih karakteristi-ka mašina (brzina kretanja, veličina radnih organa, manevarske sposobnosti). Akcenat se stavlja na bezbednost i komfor rukova-oca mašinom, pouzdanost vitalnih delova ili mašinskih sistema, a uz istovremeno sma-njenje troškova rada u vezi sa potrošnjom goriva i maziva, kao i habajućih delova.

U prošlom broju bilo je reči o utovarivačima. Ovog puta, govorićemo nešto više o različi-tim vrstama kamiona kao sredstvu za tran-sport materijala do gradilišta i na samom gradilištu.

Kamioni spadaju u mašine sa cikličnim dej-stvom. Osim njih, u ovu grupu mašina spa-daju bageri, dozeri, utovarivači, skreperi, fa-brike betona, kranske dizalice. Ove mašine

svoj rad obavljaju u ciklusima, tj. postoji od-ređen broj radnih operacija koje se periodič-no ponavljaju. Skup svih tih operacija čini jedan radni ciklus mašine. Trajanje ciklusa izražava se u vremenskim jedinicama, ozna-čava sa Tc i koristi kod proračuna praktič-nog učinka mašina. Tc se određuje posebno za svaku mašinu u zavisnosti od konkretnih operacija koje obavlja, uslova na terenu, ka-rakteristika same mašine. Bitan parametar je zapremina radnog organa q.

Autoprevoz (rubber-tyred haulage) u građevi-narstvu se, uglavnom, obavlja vozilima raznih konstrukcija na pneumaticima. To su vozila koja karakteriše velika brzina na otvorenim putevima kao i velika manevarska sposobnost i prilagodljivost svim radnim (terenskim) uslovima (vremenske prilike, osobine samog puta, dnevna ili noćna svetlost).

Tipične vrste građevinskih vozila za tran-sport materijala, odnosno, kamiona su dam-peri i kamioni kiperi.

Ostala vozila koja se koriste u građevinskom transportu su:

traktori sa prikolicama – za gradilišni transport tegljači sa poluprikolicama – za prevoz profi lnih komada i rastresitog materijala na veće daljine

•

•

Damperi (dump trucks, haulers) predstavljaju velika i vrlo snažna vozila za prevoz rastre-sitih tereta (zemlje, šljunka, kamenitog ma-terijala svih veličina) do rastojanja od neko-liko kilometara i u teškim uslovima rada na gradilištu. Posebno oblikovan i ojačan san-duk podizanjem unazad omogućava istovar tereta. Zbog gabarita i velikog osovinskog pritiska, damper nije moguće koristiti za transport putevima kojima se kreću druga vozila. Poseban problem je njihovo održa-vanje. U građevinarstvu se najviše koriste zglobni damperi, koje karakteriše kombina-cija snage i robusnosti.

Minidamperi (mini-haulers) mali su, robu-sni damperi za prevoz raznih građevinskih materijala unutar gradilišta. Umesto pneu-matika mogu imati gusenice. Kada su uslo-vi na gradilištu specifi čni, a ekonomski je opravdano i isplativo, mogu se upotrebiti i minidamperi sa daljinskim upravljanjem.

Transport materijala do gradilišta – kamioni


mehanizacija

Kamion CAT 730 EJECTOR

Damper CAT MT 26

Zglobni damperi (articuled dump truck) jesu građevinska transportna vozila sa radnim i konstruktivnim karakteristikama velikih dampera – u pogledu snage. Koriste se za prevoz rastresitih materijala u teškim uslo-vima na gradilištu. Deo vozne konstrukcije dampera, ispod sanduka, zglobno je vezan s prednjim delom koji nosi motor i kabinu vozača. Mogu biti sa dve osovine (prednja ispod motora i kabine, zadnja ispod sandu-ka) ili tri osovine (jedna napred ispod mo-tora i kabine, a dve pozadi ispod sanduka). Zglobna veza, kao i pogon na svim osovina-ma, omogućava damperu veliku prilagodlji-vost raznim podlogama po kojima se kreće (blato, neravnine, brazde, nagibi). Oni se mogu koristiti na javnim putevima, jer po-seduju gabaritne mere kamiona kipera.

Kamioni kiperi ili kamioni samoistovari-vači (tipping lorry) najčešće su korišćena prevozna sredstva za prevoz građevinskih materijala izvan gradilišta. To su vozila sa ojačanom voznom konstrukcijom, na kojoj

se nalazi posebno oblikovan, takođe ojačan, sanduk za prevoz rastresitih materijala. Sanduk se nesmetano prazni (samoistova-ra) dizanjem unazad ili u stranu. Prave se uglavnom serijski u fabrikama u kojima se proizvode vozila i kamioni druge namene. Konstrukcija ovih kamiona dozvoljava nji-hovo korišćenje u javnom saobraćaju.

Proračun praktičnog učinka kamiona kipera

Up = Ut × Kv × Kr × Kp

Ut = T / Tc × q

Kv - koefi cijent korišćenja radnog vremenaKr - koefi cijent rastresitosti materijalaKp - koefi cijent punjenja kašikeTc - trajanje radnog ciklusa

Tc = tu + tt + ti + tpov + tm

tu - vreme utovara

tu = ( q / Up,us ) × Kv

Up, us - praktični učinak utovarnog sredstvatt - vreme transporta

tt = Lbaze / Vpun

Vpun = 15 km / hti - vreme istovaratpov - vreme povratka

tpov = Lbaze / Vpraz

Vpraz = 30 km/h tm - vreme manevrisanja

Koefi cijenti neophodni za proračun dobija-ju se iz tabela, dok se izbor kamiona kipera vrši iz podloga ■

mehanizacija


Različiti modeli pomenutih vrsta ka-miona mogu se pronaći na sajtovima nekih proizvođača:

www.caterpillar.comwww.moxy.nowww.terexmining.comwww.iveco.com www.meiller.com www.man-nutzfahrzeuge.dewww.zeppelin.dewww.volvo.com

Minidamper CAT MT 26

Kiper Mercedes TIP 20 N4

Kvalitetna mašina se može napraviti samo ako imamo

kvalitetne komponente. Od ove postavke polaze kineski

proizvođači koji razvijaju program građevinske meha-nizacije i žele svoj deo kola-

ča na svetskom tržištu.

Fabrika koja će ovom prilikom biti pred-stavljena je najveća kineska fabrika za

proizvodnju utovarivača LIUGONG.

Fabrika je osnovana još daleke 1958. što je ujedno čini i fabrikom sa najdužom tradi-cijom u proizvodnji utovarivača u Kini. Od 1987. do 1995. godine fabrika LIUGONG radi u kooperaciji sa CATERPILLAR-om, upoznaje i uvodi CATERPILLAR tehno-logiju kao i sistem rukovođenja. 1995. godi-ne LIUGONG počinje saradnju sa najpo-znatijom svetskom fabrikom za proizvodnju komponenti transmisije – nemačkom kom-panijom ZF, a nešto kasnije i sa američ-kom fabrikom motora CUMMINS. Godi-ne 2004. LIUGONG postaje druga najveća fabrika utovarivača na svetu i tu poziciju zadržava do danas. U 2006. godini broj pro-datih LIUGONG utovarivača širom celog sveta iznosio je 20.000 komada.

Mašine LIUGONG su svoj kvalitet i pouz-danost potvrdile kako u Aziji, tako i u ze-mljama razvijenog sveta (Španiji, Portugalu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji...).

Brend ovih mašina je nama manje poznat, ali su nam imena brendova njihovih osnov-nih komponenti poznata već duži vremenski period. Proizvođači osnovnih komponenti ovih mašina su: Cummins i Deutz (motori,) ZF (transmisija), Parker, Rexroth, Kawasaki i Toshiba (komponente hidrauličnog siste-ma), Siemens (elektronika), Asiatruck (gu-senice), Manuli (creva).

Cene mašina su znanto niže i prihvatljivije u odnosu na ostale proizvođače koji su pri-sutni na našem tržištu.

Najkraće rečeno, efektivnost, pouzdanost, dostupnost su reči koje najbolje opisuju ove mašine.

Konkretno, utovarivač točkaš CLG 856 koji je prikazan na slici nosi Cummins mo-tor snage 215 Ks, ZF menjač kao i prednju i zadnju osovinu koja takođe nosi ZF-ov znak. Kočioni sistem je potpuno hidraulični (Rexroth) sa multi-diskovima potopljenim u ulju. Kabina je udobna i pregledna, sa Grammer sedištem, klima uređajem i mu-zikom. Predviđen je i dug spisak dodatnih oruđa, kao što su veće ili manje kašike, vilju-ška za trupce, kašika za kamen i pribor za još neke specifi čne poslove koje ovaj utovarivač može da obavlja.

Paletu mašina koje se proizvode u fabrici LIUGONG pored utovarivača čine i ro-vokopači, viljuškari, valjci, grejderi itd. To LIUGONG svrstava u red najvećih fabrika građevinske mehanizacije u svetu. Kom-pletan program ove fabrike možete naći u novosadskom preduzeću Agrovojvodina-Mehanizacija, koja, po njihovim rečima, već drugu godinu uspešno sarađuje sa ovom fa-brikom i ujedno obezbeđuje servis i rezerv-ne delove ■

Sentandrejski put 165, Novi Sadtel: 021/455 312, 450 211

fax: 021/419 129e-mail: [email protected]

www.agrovojvodina-mehanizacija.co.yu

Najbolje iz Kine


promo

Piše: Milena Mišić

Dosta se ljudi slilo u Niš u proteklih 10-ak godina. To je, naravno, diktira-

lo ubrzanu izgradnju, uglavnom stambenih objekata. Puno različitih stvari je moglo da bude viđeno. Da li zbog one: „Dobar se glas daleko čuje, a loš još dalje”, uglavnom ostaje utisak da je većina tih objekata ispunila samo jednu od mnogobrojnih funkcija – onu kraj-nju – stambenu. Možda sve ovo zvu-či i opravdano, sobzirom na sociolo-ške faktore u kakvim funkcionišemo i sobzirom da je arhitektura i počela tako što je čoveku bilo neophodno sklonište. Ipak, malo misaonog pro-cesa pri projektovanju dovodi nas do korektnih rešenja, a još malo tog procesa do skladnih i odgovarajućih rešenja. Pokušavajući da prkosimo pomenutoj izreci, predstavićemo neke od dobrih rešenja nadogradnji i revitalizacija objekata u Nišu. Svi su izvedeni uz kompletno poštovanje istorijskih vrednosti koje su objekti posedovali pre intervencije. Čini se da bi ovakve poteze i sami prvobitni projektanti poželeli.

Prvi objekat koji ćemo predstaviti jeste stambeni objekat i nalazi se u ulici Prvog ustanka br. 15. Delo je našeg poznatog ar-hitekte Aleksandra Medvedeva i izvedeno je 1936. godine. Nađena je samo projektna dokumentacija rađena za potrebe nadziđiva-nja već 1941. godine. Projekat nadziđivanja uradio je projektant Ratomir Novaković i na osnovu njega je iste godine dobio zahtevanu dozvolu. Ipak, nadziđivanje je iz nepoznatih razloga stopirano.

Sobzirom da je objekat izveden pre skop-skog zemljotresa, on zasigurno nije zadovo-

ljavao odredbe važećeg pravilnika za projek-tovanje i građenje objekata visokogradnje u seizmičkim područjima koje se odnose na zidane zgrade bez vertikalnih serklaža.

Ponovna inicijativa za nadziđivanje zgrade počinje u toku 2003. godine, da bi konačno juna 2004. bio izrađen i glavni projekat. Od-govorni projektanti su mr Dragan Zlatkov, dipl. inž. građ. i mr Miomir Vasov, dipl. inž.

arh, a investitor i izvođač projekta je predu-zeće DMB INŽINJERING d.o.o, Niš.

Jedina karakteristika na fasadi koja, poma-lo simbolično, odslikava naše vreme je niža spratna visina, koja je po mišljenju autora teksta dobro došla u oblikovnom smislu menjajući ritam naglašene horizontalnosti objekta. Objekat je bio spratnosti Po+P+1, sada je dobio još dva sprata čija unutrašnja organizacija odslikava današnje potrebe ži-vljenja, kao što i prva dva sprata odslikavaju potrebe življenja 1936. godine.

Stambena zgrada u ulici Generala Milojka Lešjanina 41 pripada istom vremenu i stilu

i, kao i predhodna, izgrađena je 1933. godine, a uknjiže-na 1938. godine. Bila je vlasništvo menjača Leona Hazana. Objekat je bio spratno-sti Po+P+1+Tav. Sada je dobio novu fasadu, dva sprata i osveže-

nu uspomenu na arhitekturu toga vremena. Radi se o objektu čiji je vlasnik jednog dela dugo vremena država, a u tom delu se nalaze pro-storije Politike, pa je zgrada i po re-klami ovih novina spontano dobila naziv – Politikina zgrada.

Projektovana je uobičajeno za taj period gradnje, svaki stan sa dva ulaza, i sa dva mokra čvora. Sada se iza fasade sa duhom 30-tih godina na 3. i 4. spratu kriju stambeni sa-držaji čija je organizacija uticala na neka odstupanja u vidu otvora na fasadi u odnosu na prvobitno stanje.

Postojeća drvena stolarija je zadržana, kao i ulazna vrata u objekat, dok se na 2. i 3. spra-tu pojavila PVC stolarija sa sličnom pode-lom prozorskih krila. Betonske ograde su i u ovom slučaju zadržane, kao i „testerasta” obrada fasade između prozorskih otvora, i dalje naglašavajući horizontalnost. Objekat je, takođe, na dograđenom delu dobio dva kubusa, proizašla iz rešenja unutrašnje or-ganizacije. Interesantno je napomenuti da objekat i dalje poseduje unutrašnju stepe-nišnu ogradu koja je dobro interpretirana i ponovljena na sledeća dva sprata. Projektant

LINIJE VREMENA


urbanizam

nadgradnje je Miodrag Marković, dipl. ing. arh, a investitor agencija STAN PROMET. Lepo je videti da je jedna takva zgrada, koja je predstavljala savremenu stambenu grad-sku arhitekturu u stilu konstruktivizma, i dalje predstavnik svoga vremena.

Sledeća dva objekta obradićemo zajedno, zato što su se nekako, uvek kroz istoriju, ve-zivali jedan za drugi, iako obrada njihovih fasada govori da su različito tretirani. To su dve zgrade u samom centru Niša, na trgu Kralja Milana broj 15 i 17.

Zgrada na trgu Kralja Milana broj 15 je po-dignuta ranije, 1940. godine, spratnosti P+2. Projektant ovog objekta je Desimir Misić, a investitor je bila fi rma STEFANOVIĆ I ŠUMARAC. Projektovana je kao poslovno-stambena zgrada, sa lokalima u prizemlju.

Kasnije, 1957. godine, došlo je do inicijative u okviru investicionog programa trgovačkog preduzeća Robna kuća NAPRED. Pred-stavnik investitora je bio Vladimir Šurdilo-vić, službenik Robne kuće NAPRED. Ideja je bila da se nadogradnjom postojeće zgrade do visine P+4 i izgradnjom nove zgrade P+4 na praznom prostoru između zgrada dobi-je jedna arhitektonska celina na tadašnjem trgu Oslobođenja. To je i urađeno 1957. go-dine projektom arhitekte Dušana Jakšića.

Prva zgrada ima naglašenu horizontalnost sa po tri prozora na svakom spratu posta-vljena u ustaljenom ritmu i podcrtanih zaje-dničkim simsom. Druga zgrada ima ortogo-nalnu ravnotežu uspostavljenu vertikalnom opnom koja „nosi” terase stanova.

Objekti predstavljaju spomenike kulture, zato su i ušli u program adaptacije i revi-talizacije zaštićenih objekata „Lepša Srbija”. Svaki rad na njima se vrši u skladu sa „Zako-nom o kulturnim dobrima”, pa je Skupština grada Niša ispred svega postavila Zavod za zastitu spomenika koji je i izdao uslove projektovanja adaptacije i revitalizacije. Od-govorni projektant građevinsko-arhitekton-skog dela je Milorad Meco, dipl. ing. arh.

Objektima su potpuno zamenjeni krovni pokrivači, limarija je zamenjena u skladu sa

postojećom, fasadni zidovi su potpuno mal-terisani i bojeni bojom koju određuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, fasadna bravarija je bojena uljanom bojom. Svi rado-vi su izvođeni u skladu sa propisima Zavoda za zaštitu spomenika. Detalji dekorativne limarije su, na primer, rađeni prema auten-tičnim sačuvanim ostacima pomoću izrade metalnog kalupa-šablona, profi lisani venci i pilastri su izrađeni, takođe, pomoću odgova-rajućih šablona koji odgovaraju originalnim. Kroz ovaj projekat unutrašnjost objekta nije obrađivana.

Ova rešenja kroče put, nadamo se, još broj-nijim dobrim rešenjima nadgradnje i rekon-strukcije objekata ■

urbanizam

Pripremio: Miljan Mikić

Loše ekonomsko i političko stanje, zaje-dno sa neregulisanim privredno-eko-

nomskim uslovima u zemlji, te zanema-rivanje potreba za programima povećanja energetske efi kasnosti u poslednjoj deceniji dvadesetog veka imalo je, između ostalih, sledeće posledice:

veliku potrošnju električne energije za grejanje stambenih objekata nisku energetsku efi kasnost u industriji uz zastarele, energetski intenzivne proiz-vodne tehnologije energetski neefi kasne sisteme centralnog i gradskog grejanja zastarela energetska rešenja u industriji tehnički istrošene, energetski neefi kasne i zagađujuće komunalne službe za snabde-vanje energijom mali stepen korišćenja postojećih poten-cijala obnovljivih izvora energije kao i otpadne energijezaostajanje u korišćenju efekata spregnute proizvodnje električne i toplotne energije fi nansijski neodrživo poslovanje predu-zeća za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije zbog prodajnih cena energije koje ne odražavaju stvarne tro-škove proizvodnjenedovoljno razvijen i primenjiv energet-ski menadžment. u razvijenim zemljama

•

•

•

••

•

•

•

•

energetski menadžment se sprovodi kao jedna od redovnih mera za povećanje energetske efi kasnosti.

Nesumnjivo je da, na osnovu navedenog, postoji potreba velikih ulaganja u energetski sektor radi poboljšanja i modernizacije ener-getske infrastrukture, kao i potreba razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike una-pređenja energetske efi kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, ali je i potencijal za unapređenja veliki.

Na sajtu Ministarstva rudarstva i energeti-ke kaže se da reforma energetskog sektora Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove energetske politike, u smislu defi nisanja ci-ljeva i prioriteta u okviru Strategije razvoja energetskih sektora i uloge državnih organa i energetskih subjekata u okviru nove Institu-cionalne organizacije energetskih delatnosti u Srbiji. Promene moraju biti u skladu kako sa privredno-ekonomskim razvojem republike, tako i sa energetskom praksom i standardima EU za zemlje kandidate za članstvo u EU. Tako shvaćena nacionalna energetska politika omogućuje subjektima energetske privrede Srbije da sagledaju prioritete u okviru sredn-joročnih i dugoročnih planova/strategije ra-zvoja odgovarajućih sektora energetike, uklju-čujući i izvesnost uslova za privatna i strana ulaganja u nove energeske objekte u Srbiji.

Agencija za energetsku efi kasnost Za ostvarivanje ciljeva racionalne upotrebe energije i unapređenja energetske efi kasno-sti iz iskustva evropskih zemalja proizilazi da je, osim defi nisanog programa energetske efi kasnosti i odgovarajuće regulative, kojom se podstiče ostvarenje navedenih ciljeva, neophodno postojanje i delovanje nacional-ne Agencije za energetsku efi kasnost. Ovi instrumenti (agencija i regulativa) i selek-tivna fi nansijska podrška svim subjektima koji ulažu u tehničke mere za smanjenje potrošnje energije (po jedinici obavljene energetske usluge), doprineli su da se, čak i u zemljama u tranziciji (zemlje CJIE), pri-metno smanji energetski intenzitet i poveća efi kasnost proizvodnje i korišćenja elek-trične i toplotne energije u svim sektorima potrošnje energije. Finansijska podrška pro-jektima energetske efi kasnosti, omogućena je osnivanjem posebnih fondova (Fond za energetsku efi kasnost), na osnovu uvođenja selektivne „takse’’ na energente/potrošače i izdvajanjem iz budžeta vlade, kao i iz stra-nih donacija, ako je reč o novoosnovanim agencijama. Najvažnija pouka iz zemalja sa uspešnom realizacijom programa energetske efi kasnosti odnosi se na usklađivanje ciljeva nacionalnih programa energetske efi kasno-sti, sa fi nansijskom podrškom za njihovu realizaciju.

Agencija za energetsku efi kasnost – strategija razvoja energetike do 2015.

energetska efi kasnost

O aktivnostima Agencije za energetsku efi -kasnost saznali smo nešto više u razgovoru

sa mr Bojanom Kovačićem, zamenikom direktora agencije


Danas u svim zemljama EU, centralne i is-točne Evrope postoje nacionalne agencije sa prosečnim brojem zaposlenih od 21 (Czech Energy Agency-CEA) do 1250 (Th e Ne-therlands Agency for Energy and Enviro-nment-Novem), zavisno od veličine zemlje i razvijenosti mreže sličnih institucija. Naj-veći broj ovakvih agencija deluje duže od 20 godina, a u većini zemalja obezbeđeno je stabilno fi nansiranje rada agencije i imple-mentacije programa.

Vlada Srbije dobila je podršku Svetske banke i EU za osnivanje i fi nansiranje rada Agencije za energetsku efi kasnost, radi orga-nizovanog uticaja na sektore potrošnje ener-gije i usklađivanja potrošnje sa proizvodnim mogućnostima izvora za proizvodnju elek-trične i toplotne energije. Na predlog Mi-nistarstva rudarstva i energetike, Uredbom vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efi kasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stu-pio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Zakon o energetici uređuje osnivanje, poslove i po-četak rada agencije.

Agencija je, dakle, osnovana, da u novim okvirima rada, poslovanja i razvoja ener-getskih sektora Srbije priprema i predla-že programe i mere, koordinira i stimuliše aktivnosti kojima se ostvaruje racionalna upotreba energenata, kao i povećanje efi -kasnosti korišćenja energije u svim sektori-ma potrošnje prikuplja podatke o potrošnji energenata; utvrđuje prioritetne projekte, predlaže fi nansijsku podršku, prati efekte realizovanih projekata i u sporazumu sa na-dležnim ministarstvom sarađuje sa stranim i domaćim organizacijama.

Regionalni centri Agencije nalaze se u Be-ogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kraljevu.

Agencija radi na ostvarivanju ciljeva kroz realizaciju sledećih programa: (1) usaglašavanje politike energetske efi ka-snosti sa energetskom politikom vlade Re-publike Srbije; (2) povećanje energetske efi kasnosti u: zgra-darstvu, industriji i komunalnoj energetici; (3) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i tehnologija za spregnutu proizvo-dnju toplote i električne energije;(4) predlaganje regulative kojom se podstiče racionalna upotreba energenata i povećava efi kasnost korišćenja energije;

U Agenciji postoje savetnici za oblasti na kojima se u okviru Agencije radi, i to su:

savetnik za energetsku efi kasnost u zgra-darstvusavetnik za energetsku efi kasnost u indu-strijskoj energetici savetnik za nove i obnovljive izvore energijesavetnik za zgradarstvo na projektu una-pređenja energetske efi kasnosti u javnim zgradamasavetnik za monitoring, evaluaciju i ko-munikacije na projektu unapređenja ener-getske efi kasnosti u javnim zgradamasavetnik za obuku i obrazovanje u dome-nu energetske efi kasnostisavetnik za informatiku i računarstvo u domenu energetske efi kasnosti

U okviru Programa energetske efi kasnosti u zgradarstvu, industriji i komunalnoj energe-tici izrađeni su i sprovedeni brojni konkretni projekti, te ćemo neke od njih predstaviti u narednim brojevima.

•

•

••

•

•

•

Usaglašavanje politike srpske vlade sa trendovima energetske efi kasnostiPred našom zemljom se trenutno ne posta-vljaju zahtevi koji će u sve većoj meri biti postavljani državama ili će ih, čak, države same sebi postavljati, u pogledu smanji-vanja emisije ugljen dioksida, povećanja učešća novih i obnovljivih izvora energije u ukupnom bilansu energije i povećanja energetske efi kasnosti. Ipak, neophodno je raditi na tome, i to ne samo radi približava-nja Srbije EU, već i zbog značajnih ušteda u energiji, odnosno novcu, koje je moguće ostvariti.

Energetska zavisnost EU trenutno iznosi 50 odsto, dok je za Srbiju 44 odsto i smanjivanje energetske zavisnosti (količine energije koja se uvozi) upravo predstavlja dodatni motiv za postavljanje i ostvarivanje zahteva o po-većanju energetske efi kasnosti i većem kori-šćenju novih i obnovljivih izvora energije. Što se tiče oblasti koja se odnosi na sma-njivanje emisije ugljen dioksida, u toku su aktivnosti na formiranju nacionalne insti-tucije (tela), koja će predlagati nacionalne projekte kojima bi se smanjivala emisija ugljen dioksida za određenu količinu. U tome bi se mogao pronaći potencijal za iz-vesnu novčanu dobit države, jer je izvesno da će cena tone smanjene emisije ugljen dioksida rasti, kao i da neke države iz raz-ličitih razloga neće moći da smanje emisiju na svojoj teritoriji u potrebnoj količini. U tom slučaju, rešenje bi se moglo ogledati u mogućnosti da takve države kupe projekte, odnosno, potrebnu količinu smanjene emi-sije od druge države.



Opšti cilj strateškog programa usaglašavanja politike srpske vlade sa trendovima energet-ske efi kasnosti je da vladi Srbije obezbedi određeni broj ciljanih sredstava i mera za usmeravanje razvoja energetskog sektora u Srbiji u pravcu energetske efi kasnosti.

Postoji pet različitih vrsta instrumenata po-litike koji se mogu koristiti za podsticanje povećanja energetske efi kasnosti, koji se međusobno dopunjuju, te bi politika vlade trebalo da obuhvati sve vrste intrumenata kako bi se postigli najbolji rezultati. S tim u vezi i analogno vrstama instrumenata, ne-posredni ciljevi Strateškog programa jesu:

usvajanje zakonske regulative kojom se podstiče i podržava energetska efi ka-snost;korišćenje ekonomskih instrumenata, uključujući podsticajne mere za povećanje energetske efi kasnosti;povećanje obima istraživačko-razvojnih poslova koji stvaraju bazu za razvoj ener-getski efi kasnih tehnologija i postupaka;sprovođenje strategija informisanja, kam-panja i obrazovnih aktivnosti u cilju po-većanja svesti o energetskoj efi kasnosti i širenja znanja o načinu ponašanja;obezbeđenje kvalitetnijih podataka i sta-tistike kako bi se stvorila pouzdana baza za defi nisanje strategija i merenje rezulta-ta aktivnosti;

U nastavku Programa su, za svaki neposred-ni cilj, defi nisani potprogrami. Drugi deo Programa jeste Plan realizacije programa, u okviru koga je prikazano Rangiranje proje-kata po prioritetu, dati su Postupci i uput-stva za realizaciju projekta i Plan praćenja Programa.

Strategija razvoja energetike do 2015. godineStrategija razvoja energetike do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, i usvojena je 2005. godine. Osnovni priori-teti strategije jesu: tehnološka modernizaci-ja postojećih energetskih sistema/objekata, povećanje energetske efi kasnosti, veće ko-rišćenje novih i obnovljivih izvora energije

•

•

•

•

•

(takođe veće korišćenje novih i energetsko i ekološko prihvatljivijih tehnologija), ulaga-nja u nove elektroenergetske izvore sa no-vim gasnim tehnologijama, izgradnja novih objekata za proizvodnju električne energije. Strategiju razvoja sprovodi država preko svojih organa, među kojima značajno mesto zauzimaju Ministarstvo za rudarstvo i ener-getiku, Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efi kasnost.

Neke od mera sprovođenja strategije jesu: uspostavljanje sistema savremene tehničke regulative, pristupanje energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope (što je učinje-no), utvrđivanje podloga za ratifi kaciju Kjo-to protokola i naših obaveza koje iz njegove

ratifi kacije proističu, izbalansirana politika socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija.

Program ostvarivanja strategije vlada Srbije usvojila je ove godine i on se odnosi na pe-riod do 2012. godine. Program se sastoji od 15 modula u koje, između ostalih, spadaju Energetska efi kasnost i Obnovljivi izvori energije.

Programom je, takođe, predviđeno donoše-nje zakona o energetskoj efi kasnosti i racio-nalnom korišćenju energije, što je bilo pra-ksa u svim zemljama u tranziciji.

Ono što je veoma značajno reći jeste da je, pored svega što nadležne institucije sprovo-de u oblastima o kojima je ovde bilo reči, neophodno mnogo raditi na obrazovanju i podizanju svesti građana o političkim, eko-nomskim, socijalnim i ekološkim aspektima energetske efi kasnosti i primene novih i ob-novljivih izvora energije. Interesantan poda-tak je da je u Srbiji moguće otvoriti 20.000 radnih mesta u oblasti primene novih i ob-novljivih izvora energije do 2012. godine.

U ovom članku su prikazana tri grafi ka iz Strategije razvoja energetike do 2015. godi-ne. U narednim brojevima biće više reči o pojedinim oblastima koje su u okviru delo-vanja Agencije za energetsku efi kasnost. Sajt Agencije za energetsku efi kasnost:www.seea.sr.gov.yu ■


Šta označava znak „Energetska zvezdica” i da li je obavezan?„Energetsku zvezdicu” je osmislila američka Agencija za zaštitu živo-tne sredine – EPA – i Ministarstvo za energetiku, kao dobrovoljni program označavanja energetski efi ka-snih elektronskih uređaja za kancelarije. Uređaji koji imaju ovaj znak imaju manju potro-šnju od one predviđene ame-ričkim federalnim standardi-ma, odnosno, u oblastima koje nisu regulisane zakonom, dati uređaji pokazuju neka svojstva ener-getske efi kasnosti. Evropskim programom „Energetska zvezdica” upravlja Evropska komisi-ja, na osnovu sporazuma sa vladom SAD, i ovaj program polako prerasta u međunarodni standard za označava-nje energetski efi kasnih elektronskih uređaja. Oznaka nije obavezna ali ukazuje na najbolje uređaje iz svoje klase, što se tiče energetskih karak-teristika.

Koji se uređaji označavaju „Energetskom zvezdicom”?Većina elektronskih uređaja koji se koriste u kancelarijama podleže ova-kvom označavanju, pod uslovom da pripadaju grupi uređaja sa najmanjom potrošnjom energije u svojoj klasi. U

tu grupu spadaju perso-nalni računari, laptop ra-čunari, monitori, štampa-či, kopir mašine, skeneri, faks aparati, višenamenski uređaji koji imaju funkcije više pojedinačnih uređaja i modemi.

Koliko je manja potrošnja uređaja označenih „Energet-skom zvezdicom” u odnosu na „obične”?Potrošnja računara i štamapača, označenih ovim znakom, može biti i do 10 puta manja u odnosu na slične uređaje te vrste. Znak „Energetske zvezdice” je prikazan vidljivo na sa-mom uređaju, na kutiji za pakovanje i u pratećoj dokumentaciji uz uređaj.

KAKO ŠTEDETI ELEKTRIČNU ENERGIJU NA RADNOM MESTU?


Kuća budućnosti SOLTAG


Inicijativa EU u vezi sa razvijanjem propisa za ograničenje emitovanja ugljen dioksida

iz građevinskih objekata, kao i za smanjenje potrošnje energije u građevinskim objekti-ma, u nekoliko evropskih zemalja nametnu-la je štednju energije od 25 do 30 odsto, a predočeno je da se sa smanjenjem potrošnje energije nastavi do 2015. godine. O tome će u ovom, a i u narednim brojevima Build-a biti nešto više reči.

Kao odgovor težnji za štednjom energije i novim propisima koji se polako usvajaju, VELUX je kreirao SOLTAG, kao deo is-traživačkog projekta „Demo-kuća” (probna kuća), koji je nastao pod pokroviteljstvom Evropske unije. Istraživački projekat je uključio istraživačke institute, stambena udruženja i proizvođače iz građevinskog sektora. Projekat se sprovodi u sedam evrop-skih zemalja: Danskoj, Holandiji, Poljskoj, Mađarskoj, Austriji, Španiji i Grčkoj sa ci-ljem da pokaže mogućnosti intervencija u vezi sa energetskom efi kasnošću postojećih zgrada i da pruži primere za standarde sta-novanja u budućnosti.

SOLTAG je u osnovi stambena jedinica koja se može pripojiti postojećim višespratnica-ma sa ravnim krovovima, bez potrebe da se povezuje na postojeće energetske sisteme u zgradi. Ravni krovovi, tako, mogu da budu iskorišćeni kao „nova” građevinska mesta. SOLTAG je idealan za pojedinačne stam-bene prostore u gradovima, selima, a čak i na vodi u obliku sojenica ili splavova. SOLTAG jedinica proizvodi svoju sopstvenu toplotnu

energiju za toplu vodu u kući i toplu vodu za podno grejanje. Takođe proizvodi i svoju sopstvenu električnu energiju za pumpe za topao vazduh i ventilaciju, a kombinovanjem pažljivo odabranih materijala i sa ugrađenim krovnim prozorima obezbeđuje zdravu unu-trašnju klimu, optimalno korišćenje dnevne svetlosti i funkcionalnu osvetljenost, bez po-trošnje električne energije. Razvijenim siste-mom za grejanje, uz pomoć solarne energije, ne oslobađa se ugljen dioksid.

Sve navedene odlike stambene jedinice SOLTAG govore da je moguće podići nivo kvaliteta životnog prostora i, razmišljajući unapred, iskoristiti nove tehnologije za una-pređivanje prirodnog i socijalno-ekonom-skog okruženja u širem smislu ■


Don’t just save time.Stockpile it.AutoCAD 2008

Piše: Tomislav Milićević

AutoCAD 2008Pred nama je AutoCAD 2008 sa novim alatkama i novim pristupima crtanju. Skoro 20 godina unazad, AutoCAD nam, iz verzije u verziju, nudi poboljšanja, slušajući potrebe korisnika i omogućujući im da rade kvali-tetnije i brže. Dok su verziju 2007 karakte-risale novine vezane za rad u 3D prostoru, AutoCAD 2008 se više okreće problemima u nekim drugim oblastima.

Korisničko okruženjePrvi put predstavljena u AutoCAD-u 2007, paleta nazvana Dashboard bila je namenjena prvenstveno crtanju i vizuelizaciji u 3D pro-storu. AutoCAD 2008 je na Dashboard-udobio devet novih panela, sa velikim mo-gućnostima kontrole crtanja u 2D prostoru (Layers, Annotation Scaling, Text, Dimen-sions, Multi leaders, Tables, 2D Navigate, Object Properties i Block Attributes).

Radnom okruženju AutoCAD Classic i 3D Modelling okruženju, pridružilo se još jed-no – 2D Drafting & Annotation.

Poboljšane su mogućnosti podešavanja ko-risničkog okruženja. Kao prvo, treba izdvo-jiti prilagođavanje Dashboard-a sopstvenim potrebama. U novoj verziji AutoCAD-a do-dajemo alatke na Dashboard i tako pravimo panele koje želimo prikazati u određenom

radnom okruženju, a sve to prostim pre-vlačenjem iz Toolbar polja na Dashboard. Nova komanda QUICKCUI omogućava pristup CUI-u u svom pojednostavljenom prikazu, gde se vidi samo lista komandi.

Upravljanje crtežimaU AutoCAD-u 2008 funkcionalnost DWF podloga je poboljšana, pa tako sada koman-dom DWFLAYER možemo kontrolisati vidljivost lejera koji u podlozi postoje.

Rad sa referenciranim crtežima dobio je novu opciju. Ako unutar komande XCLIP izaberemo Invert clip, a onda zadamo gra-nicu za odsecanje, sve unutar te granice biće uklonjeno iz crteža.

Posebnu pažnju treba posvetiti novinama u oblasti upravljanja lejerima. Prostom „drag and drop” metodom možemo menjati redo-sled kolona u Layer Properties Manager-u. Klikom na „New Layer VP Frozen in All Vi-ewports” kreira se nov lejer koji je automatski zamrznut u svim nevezanim prozorima u pro-storu papira. Još jedna od novih mogućnosti AutoCAD-a 2008 je različit prikaz elemena-ta u različitim Viewport-ima (VP Color, VP Linetype, VP Lineweight i VP Plotstyle).

Još neke novosti na području rada sa lejeri-ma u AutoCAD-u 2008:

Dashboard poseduje deo sa komandama za rad sa lejerima i naredbe za njihovo uređenje.

•

Nova naredba SETBYLAYER omo-gućava da objektu brzo dodelimo oso-bine koje ima njegov lejer. Osobine koje želimo menjati, biramo iz dijalog prozora SetByLayer Settings.Da bi održao neka standardna podešava-nja koja sami zadajemo, AutoCAD nas upozorava da je dodat novi lejer koji se sa time ne poklapa. Opcijom Reconcile iz Right Click menija razmatramo i odo-bravamo takve lejere.Komanda LAYISO omogućava izolova-nje odabrane površine. AutoCAD 2008 nam, umesto jednostavnog skrivanja, nudi mogućnost da neizolovane lejere izbledi-mo ili zatamnimo željenim intenzitetom.

Rad sa tekstomUnapređeni tekst editor nudi veću kontro-lu i tekst čini fl eksibilnijim. Novi Text pa-nel na Dashboard-u omogućava pravljenje paragrafa, dodavanje tabova, pretraživanje, proveru pravopisa, menjanje stila i visine te-ksta. Takođe, imamo mogućnost pravljenja kolona i njihovog automatskog ili ručnog editovanja.

Atributi su unapređeni i podržavaju više li-nija teksta (Multiline).

Crtanje kotaNa paleti Dashboard postoji i deo sa novim, unapređenim komandama za crtanje kota, panel Dimension. Konačno, lako dobijamo

•

•

•

Autodesk novosti


software

automatsko poravnanje, prelome glavnih kotnih linija, pozicioniranje teksta, toleran-cije itd.

Označavanje crteža (lideri, kote, atributi)Često se dešavalo da su vam objekti za označavanje crtani u odgovarajućoj razmeri, ali posle promene te razmere oni postaju te-ško vidljivi i nečitljivi. Onda ste morali me-njati razmeru svakog od njih. Toga u Auto-CAD-u 2008 više nema. Ti elementi, zvani Annotation elementi, nam, povezani sa svo-jom razmerom, omogućavaju opremanje crteža informacijama, nevezano za globalnu razmeru crteža.

Tabele i podaciExcel-ov list se u novoj verziji lako povezuje sa AutoCAD-ovom tabelom, tj. svi podaci iz Excel-ovog radnog lista mogu se ubaciti u AutoCAD-ovu tabelu i obratno.

3D novostiNa području 3D crtanja u verziji AutoCAD 2008 je manje novosti. Ono što bi trebalo pomenuti je paleta sa materijalima koja po-seduje nove panele koji daju brži i jedno-stavniji pristup karakteristikama materijala. Takođe, značajna novina pri renderovanju

i radu sa osvetljenjima je lako zadavanje realnih parametara za svetlost (Candela, Lumen, Lux).

Vertikalne aplikacijeJoš jedna od uzbudljivosti koje donose ver-zije 2008 Autodesk-ovog softvera, svakako je AutoCAD Civil 3D 2008, program na-menjen svima koji se bave projektovanjem u oblasti niskogradnje. Program je razvijen pod AutoCAD-om, okrenut je projektova-

nju u 3D prostoru, veza između objekata je inteligentna i, što je najvažnije, takva veza dopušta dinamičko menjanje svega što je do određenog trenutka isprojektovano ■

Focus computers d.o.o.Gradski park 2, 11080 Beograd

tel/fax: +381 11 37 71 543www.focus-computers.co.yu


software

Civil 3D prikaz digitalnog modela kružne raskrsnice, u planu i prostoru

Inovativnost u teškim vremenima – najstariji

građevinski brend

Velika ekonomska kriza dvadesetih godi-na prošlog veka nametnula je potrebu

za štednjom na svim poljima. Nauka dobija zadatak da pronađe materijal koji će sma-njiti potrošnju energije za grejanje. Odgovor stiže iz Švedske: arhitekta Aksel Erikson (Axel Eriksson) 1923. godine izumeo je – porobeton.

Sastavljen od prirodnih elemenata koje su ljudi od davnina upotrebljavali - pesak, kreč, gips, cement, voda – novi materijal sjedinio je u sebi čvrstinu betona i lakoću drveta, ostvarivši istovremeno izvanrednu toplotnu izolaciju, do tog vremena nepoznatu, do da-nas neprevaziđenu.

Prva linija za proizvodnju porobetona otvo-rena je u švedskom gradiću Yxhultu, a ime robne marke – YTONG nastaje ukrštanjem imena grada i naziva materijala (betong je švedska reč za beton).

U svetu se danas godišnje proizvede više od osam miliona kubnih metara YTONG-a. Nije potrebno posebno naglašavati da je

„originalna formula” u međuvremenu ne-prestano tehnološki unapređivana, tako da je YTONG bio i ostao najtraženija robna marka u svetu građevinarstva.

Sistem gradnje i moguće uštedeYTONG omogućava brzu, preciznu i je-dnostavnu gradnju, uz nižu cenu i višestruke uštede.

Osnovu YTONG sistema gradnje čini YTONG-termoblok debljine 30 centime-tara, proizveden od prirodnih materijala. Najvažniju komparativnu prednost – to-plotnu izolaciju YTONG postiže zahva-ljujući milionima vazdušnih pora, tako da, osim jednoslojnog zida, nema potrebe za postavljanjem dodatne termoizolacije. Za-hvaljujući apsolutnoj preciznosti dimenzija YTONG elemenata sa odstupanjem od ± 1 mm, ozidan zid nema potrebe dodatno mal-terisati. Direktno se gletuje sa unutrašnje strane ili na pregradnim zidovima, dok se na spoljnjim, takođe, direktno postavlja deko-rativni deo fasade. I keramičke pločice se na YTONG postavljaju direktno, bez prethod-ne pripreme zida.

Za povezivanje YTONG elemenata koristi se YTONG TANKOSLOJNI MALTER

koji je po sastavu veoma sličan YTONG materijalu i nanosi se u debljini od 1 do 3 mm, pa se, pored veoma precizne i lake iz-rade, kao rezultat dobija monolitan zid. Svi YTONG blokovi su 60 × 20 cm dok im de-bljina zavisi od namene, pa YTONG sistem gradnje pored blokova za spoljne zidove (de-bljine 20, 25 i 30 cm), čine još i zidni blokovi (debljine 10, 12 i 15 cm), kao i YTONG univerzalne ploče debljine 5 i 7,5 cm.

YTONG-blok je u svakom delu pun, nema rupe poput klasičnog bloka, ali za razliku od njega ima isto termoizolacijsko svojstvo u svim pravcima i delovima. Materijal je, da-kle, IZOTROPAN, što je još jedno svojstvo koje YTONG čini jednistvenim građevin-skim materijalom. Prednost izotropnosti ogleda se u nepostojanju slabih tačaka na objektu koje propuštaju toplotu, što isklju-čuje pojavu tzv. termo-mostova koji nastaju na ploči i u zoni prozorskih i vratnih otvora. Time se u odnosu na termoizolovan objekat građen tradicionalnim materijalima štedi preko 30% energenata. U praksi to znači da koristeći objekat kao što je, na primer, poro-dična kuća u periodu od deset godina ušte-dite jedan nov automobil srednje klase.

Pored toga što se od jednog kubika sirovine dobija čak pet kubika građevinskog materi-jala, korišćenje YTONG-a podrazumeva i

Sistem brze gradnje YTONG elementima


predstavljamo

veći broj drugih kratkoročnih i dugoročnih ušteda. Prilikom izgradnje, štedi se dvostru-ko: zahvaljujući odličnoj toplotnoj i zvučnoj izolaciji dodatna izolacija nije potrebna, što predstavlja uštedu i do 20% u spoljašnjem zidu. Zimi YTONG snižava troškove gre-janja, a leti rasterećuje rad klima uređaja, što sve čini nemerljive dugoročne uštede.

Građevinski materijal YTONG se vrlo je-dnostavno obrađuje i ugrađuje, elementi za gradnju su velikih dimenzija i male težine, pa je gradnja dva i po puta brža nego sa klasičnim materijalima. Mala težina doda-tno štedi vreme, snagu i gorivo potrebno za transport.

Ipak, najveća prednost izgradnje YTONG-sistemom je brzina gradnje uz manje po-moćne radne snage, što kao krajnji ishod donosi znatno niže učešće rada u ukupnoj ceni gradnje.

Iako je YTONG materijal pri nabavci sku-plji od cigle, uzimajući u obzir manji broj zidara, kraće rokove gradnje, jednostavnije i jeftinije malterisanje, sistem bez dodatne toplotne izolacije, celokupno izvođenje kon-strukcije sa završnom obradom je 10 do 15 odsto jeftinije u odnosu na klasičnu gradnju.

Za investitore je izuzetno značajna i činje-nica da se korišćenjem YTONG-a prilikom građenja dobija 7% korisne površine objekta što na primeru stana veličine 60 kvadratnih metara znači da se dobijaju tri dodatna kva-dratna metra stambenog prostora. Blok YTONG je sastavljen od negori-vih mineralnih sirovina pa već i u tankom sloju pruža odličnu protivpožarnu zaštitu; mala težina i sposobnost neutralisanja sila potresa iz svih smerova čine ga sigurnim u slučaju zemljotresa. Povrh toga, korišćenjem YTONG-materijala postiže se optimalan odnos temperature i vlažnosti u objektu, što pruža zdravu klimu u prostoru stanovanja.

YTONG-sistem gradnje korisnicima osi-gurava gradnju vrednih i trajnih građevi-na, zdravih i udobnih za stanovanje i rad. S druge strane, investitorima suočenim sa visokim troškovima izgradnje, YTONG-sistem donosi znatne uštede – prvenstveno smanjenjem rokova izgradnje, broja zidara i utrošenog materijala i energije. Što je najvaž-nije, YTONG-objekti su po svojoj prirodi dugoročno štedljivi jer donose i naknadne uštede, naročito u potrošnji energije.

Zbog svih svojih karakteristika YTONG se danas u razvijenim zapadnim zemljama masovno koristi za izgradnju niskoenerget-skih stambenih, poslovnih i industrijskih prostora.

O trajnosti objekata izgrađenih od YTONG-a govori činjenica da kuće iz-

građene početkom prošlog veka, na početku industrijske proizvodnje YTONG-a, i da-nas stoje jednako čvrste i stabilne.

YTONG tipske kućeYTONG kuće nisu montažne građevine, već čvrsti objekti ozidani YTONG-blokovima. Kupac može da gradi kuću sa svojim maj-storima (izvođačima), ali može da se obrati i fi rmi Xella koja za gradnju preporučuje ovlašćenog izvođača čiji su se radnici teorij-ski i praktično osposobili i stekli kvalifi kaciju YTONG majstora. Xella na gradilište šalje i YTONG instruktora koji pomaže majstori-ma. U zavisnosti od želje kupca, u tzv. tipski projekat mogu da se unesu manje promene u samom projektu ili rasporedu prostorija unutar kuće. Manje promene projekta su be-splatne, dok za veće treba izvršiti minimalnu


doplatu. Svaki kupac porodične YTONG kuće besplatno dobija kompletnu dokumen-taciju neophodnu za lokacijsku i građevinsku dozvolu. Postoji i mogućnost da kupac sam izradi projekat ili ga naruči kod projektanata, partnera fi rme Xella. Takođe, u saradnji sa Raiff eisen bankom omogućeno je i krediti-ranje izgradnje YTONG kuće.

Vreme izgradnje kuće zavisi od njene veli-čine. Od iskopavanja temelja do useljenja obično su potrebna dva do tri meseca. Cena kuće po sistemu „ključ u ruke” je 460 evra po bruto kvadratu.

Za sve dodatne informacije dovoljno je po-setiti internet prezentaciju na web adresi www.xella.co.yu ili pozvati besplatan info telefon 0800 111 112 ■

predstavljamo

BAUMA 2007U halama i na otvorenom izložbenom pro-storu novog Minhenskog sajma najnoviji međunarodni proizvodi mašinske industrije za građevinarstvo, građevinske materijale i rudarstvo prezentovani su od 23. do 29. aprila 2007. godine. Minhenski sajam je obezbedio 540.000 m2 izložbenog prostora za ovu vodeću svetsku manifestaciju.

BAUMA je ove godine oborila sve svoje re-korde. Sa oko 500.000 posetilaca (20% više u odnosu na 2004) od kojih je oko 160.000 došlo iz inostranstva, odnosno iz 190 država, smatra se da je BAUMA 2007. najuspešni-ja BAUMA ikada. Broj izlagača je iznosio 3.041, a od toga je 1.390 bilo iz Nemačke.

U 2004. godini izlagao je 2.801 izlagač iz 47 zemalja, i bilo je preko 416.000 posetilaca iz Nemačke i inostranstva.

Minhenski sajamMesse München International (MMI, Mu-nich Trade Fairs International Group) jedna je od vodećih svetskih sajamskih kompanija. MMI organizuje oko 40 sajamskih manifes-

tacija kapitalnih i potrošnih dobara, kao i industrije visoke tehnologije. Svake godine 30.000 izlagača iz više od 100 zemalja, kao i preko 2.000.000 posetilaca iz više od 200 zemalja učestvuje u minhenskim sajamskim manifestacijama. MMI dodatno organizuje

sajmove u Aziji, Rusiji, na srednjem istoku i u Južnoj Americi. Sa 4 strane podružnice i 62 strana predstavnika, sa kojima pokriva 68 zemalja, MMI pravi pravu sajamsku glo-balnu mrežu ■

SEEBBENa Beogradskom sajmu je od 11. do 15. aprila održan Međunarodni sajam građevi-narstva SEEBBE.

Sajam građevinarstva je, kao i većina speci-jalizovanih priredbi Beogradskog sajma, po-tekao iz Sajma tehnike - svojevrsne “majke sajmova”.

Godine 1975, kada je odvojen kao robna grupa Sajma tehnike u posebne hale, pa sve do 1996. godine, sajam se održavao istovre-meno sa Sajmom tehnike. Kada je značaj ove privredne grane, a time i značaj i obim Sajma građevinarstva, prevazišao status je-dne od priredbi u okviru majskih dana teh-nike, Beogradski sajam je doneo odluku da ovoj specijalizovanoj priredbi da poseban termin. Od te, 1996, godine, Sajam građevi-narstva je po angažovanom izložbenom pro-storu i broju domaćih izlagača porastao više od tri puta, a po broju stranih izlagača više

od šest puta. Broj posetilaca je desetostruko povećan. Sajam građevinarstva u Beogradu je postao najznačajniji specijalizovani sajam iz ove delatnosti u regionu cele jugoistočne Evrope. Međunarodna potvrda značaja Saj-ma građevinarstva na Beogradskom sajmu je i prijem u članstvo Unije međunarodnih sajmova (UFI) u Parizu, u oktobru mesecu 1998. godine.

Ove godine na Sajmu je učestvovalo više od hiljadu izlagača, od kojih je 345 bilo iz ino-stranstva ■


poslovanje

Na 33. MEĐUNARODNOM SAJMU GRAĐEVINARSTVA SEEBBE, povodom dodele visokih tradicionalnih prizna-nja Beogradskog sajma, radio je stručni žiri u sastavu:• Dr SLOBODAN OTOVIĆ, dipl. inž. građ, akademik Jugosl. inženjerske akademije - predsednik • Prof. dr RADOSLAV ALEKSIĆ, Tehnološki fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr SRĐAN BOŠNJAK, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr BRANISLAV IVKOVIĆ, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član • Prof. dr MIODRAG NESTOROVIĆ, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu - člani odlučio da se

NOVA VIZURA dodeli:

Proizvođaču: Za:ASTRA Veicoli Industriali S.p.A Italy zglobni damper „Astra ADT 30c”SIKA d.o.o. Beograd fl eksibilni jednokomponentni poliuretanski lepakVIZUS d.o.o. Niš rezidencijalna vrata u kombinaciji metal - drvoPOTISJE KANJIŽA A.D. - TONDACH crep „Konstant plus”LKV CENTAR Beograd lake rešetkaste nosače

POSEBNO PRIZNANJE se dodeljuje:Proizvođaču: Za:POLYMIT B d.o.o. Šabac akrilne kade za hendikepirane i stare osobePAN LIFT d.o.o. Beograd sistem za održavanje i modernizaciju liftova u eksploatacijiELBA d.o.o. Apatin organosilikatni dekorativni malterDMP ELECTRONICS Srl Italy nove sisteme, komponente, galanterije za kuhinje i kupatilaBIBIS d.o.o. Beograd tepidarium – kamenu toplu ležaljkuMTSI lighting d.o.o. Beograd porfi do – svetleće podne kockeEUROPOLIS d.o.o. Beograd rešetkasti nosač EB 220BRABO d.o.o. Beograd krovni prozor 814RTERMOGLAS d.o.o. Beograd krovne svetlosne trake i lanterneLA QUERCIA GRANITI Srl. Italy lapidea – oblaganje površina kamenom – ventilirajući zidoviORTEK TECHNOLOGY d.o.o. Beograd zidne kamene oblogeWÜRTH d.o.o. Beograd sisteme za tiplovanje i ankerisanje

sajmovi

Peking – grad sa 8.000 kranovaPeking je u jeku priprema za Olimpijske igre koje se u ovom gradu održavaju od 8.8.2008. godine. Na svakom koraku se mogu uočiti gradilišta na kojima se radovi izvode u tri smene. Procenjuje se da je tre-nutno u gradu postavljeno oko 8.000 kra-nova. Naravno, do početka Olimpijskih iga-ra svaki od tih kranova mora biti uklonjen.

sajmovi

CHINA BUILDING 2007U Kini se svakog meseca održava bar jedan sajam građevinarstva. U želji da osmotrimo šta se dešava na Dalekom istoku, posetili smo jedan od njih.

China Building, ili međunarodni sajam građevinskog materijala, građevinskih siste-ma, mašina i arhitekture se organizuje u Pe-

kingu od strane Saveta za promociju među-narodne trgovine i Udruženja industrije građevinskog materijala Kine. Organizova-na 12. put, u periodu od 10-13.5.2007. go-dine, ova manifestacija je defi nitivno postala najveća i najkompletnija promocija građe-vinske industrije u severnoj Kini. Namenjen prvenstveno profesionalcima, ovaj sajam poslednjih godina beleži izuzetan porast broja, kako izlagača, tako i posetilaca. Tako je 2004. godine evidentirano 300 izlagača i više od 34.000 posetilaca, da bi ove godine broj izlagača porastao na više od 600 a broj posetilaca prešao 60.000. Pored izlagača iz Kine, oko 12% čine inostrani izlagači uglav-nom iz SAD, Japana, Južne Koreje, Kanade,

Nemačke, Francuske, Hong Konga i dr. Po tvrdnji organizatora broj inostranih izla-gača se iz godine u godinu povećava.

Sajam je organizo-van na oko 35.000m2, tako da su izlagački štandovi u proseku bili veoma mali i, generalno, prilično oskudno uređeni. Što se tiče komunikacije, ako se uputite u Kinu da sklapate poslovne aranžmane, obavezno

povedite prevodioca kineskog jezika. I po-red želje da vam izađu u susret i pruže što više informacija, zaposleni u kineskim kom-panijama to neće biti u stanju usled veoma slabog poznavanja engleskog jezika. Što se tiče prospekata, kataloga i ostalog promo materijala, situacija je veoma slična. Često ih, verovali ili ne, ne poseduju, ili pak, pose-duju samo verziju na kineskom jeziku ■

TRADEUNIQUE sinonim za kvalitet

promo

Kompanija TRADEUNIQUE nalazi se već više od 20 godina u samom vrhu svetskog tržišta dizajna, arhitekture i građevinar-

stva, i to kao investitor, suinvestitor, projektna organizacija i glavni izvođač.

Za nas ne postoje granice, postoje izazovi koje smo uvek u mo-gućnosti da savladamo. Kvalitet, inventivnost i potpuna predanost u izvođenju čak i najzahtevnijih projekata postali su zaštitni znak naše kompanije.

Garantujemo uspešno izvođenje projekata bilo koje vrste po sis-temu „ključ u ruke”, što podrazumeva idejna i dizajnerska rešenja, izvođenje predprojektnih, projektnih i građevinskih radova uz pri-menu najsavremenije tehnologije, kao i opremanje objekata svom potrebnom tehničkom, tehnološkom i kompjuterskom opremom. Po ovom principu smo, uspešno i u predviđenom i zadatom vre-menskom roku, izveli radove na brojnim projektima u Rusiji, Zapa-dnoj Evropi kao i na Balkanu. Naša kompanija predstavlja izvanredan spoj kvaliteta, kreativno-sti, predanosti poslu i našim klijentima, partnerima, te su naš rad i, naročito, naše ideje izuzetno zapažene i nagrađene brojnim pri-znanjima u oblasti kvaliteta, tehnologije, inovacije, preduzetničkog prestiža kao i organizacionim radovima u oblasti građevinarstva i arhitekture.

Tim naše kompanije čine mladi, hrabri, kreativni i visoko kvalifi kova-ni stručnjaci. Inženjeri, arhitekte, dizajneri i radnici svojim kvaliteti-ma pomažu da, zajedno sa našim klijentima, gradimo svet za 21. vek.

Posvećenost našim klijentima i njihovim željama siguran je put za ostvarenje uspešne saradnje.

Veze između TQ i klijenata ostaju neraskidive i ostajemo prijatelji i nakon obavljenog posla. Zahvaljujući redovnim kontaktima sa na-šim partnerima i odličnim referencama, TRADEUNIQUE zauzi-ma prestižno mesto u građevinarstvu.Naša poslovna formula je svetski kvalitet, evropski standardi i lokal-na logistika. Kvalitet, cena, rok!

Kompanija TRADEUNIQUE je mesto gde Vaše vizije postaju stvarnost ■

For 20 years TRADEUNIQUE has been on the top of the fi eld of world design, architecture and construction as investor, coinvestor, master designer and main contractor.

Th ere are no limits for us, only challenges that we are always able to overcome. Quality, creativity and complete devotion to the develo-pement of even the most demanding endeavors have all become our company’s trademarks.

TRADEUNIQUE has been on the top of the fi eld of world design, architecture and construction as investor, coinvestor, master desi-gner and main contractor for 20 years.

Th ere are no limits for us, only challenges that we are always able to overcome. Quality, creativity and complete devotion to the develo-pement of even the most demanding endeavors have all become our company’s trademarks.

Our company represents an extraordinary union of quality, creativi-ty, dedication to our clients, partners and our work, and in particular, our ideas have been extremely noticed and given numerous awards in the fi elds of quality, technology, innovation, corporative prestige and in organizational works in developement and architecture.

TRADEUNIQUE’s team is composed of young, courageous, cre-ative, highly qualifi ed experts. Engineers, architects, designers and workers with their qualities help our clients build a world for the 21st century.

Devotion to our clients and their desires is a way to assure a succes-sful cooperation.

Th e bonds between TRADEUNIQUE and our clients go on even after the completion of prjects. Th ey grow into frienships and thanks to regular contacts with our partners and great references TRADEUNIQUE holds a prestigious place in developement and construction.

Our business formula is world quality, European standars and local logistics. Quality, price and dead-line!

At TRADEUNIQUE we bring Your visions to life ■


TRADEUNIQUE Serbia, 11000 Belgrade,

Karađorđeva 89Tel: +381 11 36 11 999Fax: +381 11 36 11 998

E-mail: [email protected]

EARTH SHIPJedan u nizu velikih ekoloških problema predstavlja-ju i odbačene kamionske gume.Vremenom se odustalo od njihovog uništavanja, jer se u tom procesu ispušta velika količina toksičnih materija u vazduh.

Jedno od mogućih rešenja ovog problema dao je Majkl Rejnolds, koji gradi kuće od naslaganih starih kamionskih guma napunjenih zemljom i prelivenih betonom. Ovakva konstrukcija se ponaša kao velika baterija, jer su guma i zemlja savršeni toplotni pro-vodnici, koji održavaju istu temperaturu u kućama tokom cele godine.

www.earthship.org

FLEKSI KUĆERičard Džordž Rodžers (Richard George Rogers), britanski je arhitekta poznat po svom funkcionalnom dizajnu. Nakon arhitektonske prakse sa Normanom Fosterom i Timom 4, stekao je značajno priznanje za svoj high-tech industrijski dizajn.

Od 1967. godine, Rodžers se priključio Rencu Pianu (Renzo Piano), a njegova karijera je znatno napre-dovala kada je osvojio nagradu za dizajn Centra Pompidu (Pompidou) u Parizu 1974. godine. Ova građevina je postala Rodžersov zaštitni znak zbog izlaganja kompletnog unutrašenjeg sistema i instala-cija zgrada (vodovodne cevi, grejanje, stepenice...) u okviru eksterijera, čime se rasterećivao unutrašnji deo građevine. Drugi njegov značajni projekat je Mi-lenijumska kupola, konstruisana za najveću izložbu održanu povodom početka trećeg milenijuma. Nakon saradnje sa Pianom, Rodžers je osnovao sopstvenu praksu Rogers Stirk Harbour+Partners. Ove godine proglašen je za laureata Pritzker nagrade.

zanimljivosti

Rodžersov najnoviji projekat su Fleksi (Flexi) kuće. U pitanju je 145 prefabrikovanih kuća sa fasadama živih boja. Kupci će moći da izaberu različite završne fasade, promene izgled enterijera ili dodaju jednu ili više prostorija u skladu sa rastom porodice. Mon-tažni paneli se proizvode u fabrici i spajaju na licu mesta u kratkom vremenskom periodu.www.rsh-p.com

ZGRADA SA TURBINAMA NA VETARArhitektonski biro Vo Tislton (Waugh Thistleton) osnovan je 1997. godine. Arhitekte Andrew Waugh i Anthony Thistleton projektuju idejno potpuno različi-te građevine – od komercijalnih do hi-tech građevina. Najnoviji projekat je zgrada u istočnom delu Londo-na, koju je naručio Metropolitan Housing Trust . Ova četrnaestospratnica bi trebala da ponudi 66 privatnih stanova, kao i 1117m2 kancelarijskog prostora. Ino-vativnu komponentu građevine čine turbine na vetar, koje su prikačene za kičmu zgrade, i koje predsta-vljaju osnovni izvor električne energije za zgradu. Zavisno od snage vetra, turbine će obezbediti oko 40 000kw h godišnje što je dovoljno da se obezbedi struja za sve stanove i sačuva 7 tona ugljen-dioksida koji bi, inače, bio ispušten u atmosferu.www.waughthistleton.com

JAPANSKA PET ARHITEKTURAU poslednjoj deceniji 20. veka u Tokiju su zbog veli-ke naseljenosti počele da niču sasvim male građevi-ne, postavljene na neobičnim mestima, zapravo naj-češće uglavljene između dve zgrade. Idejni tvorac naziva za ove sasvim male gradjevine je Atelje Bow Wow, kojeg su ove minijature najviše podsećale na kućne ljubimce.

Zgrada Bilbord, koju je arhitekta Klajn Ditam (Kle-in Dytham) podigao u Tokiju, verovatno je najvitkija građevina na svetu. Visoka je 10m, dugačka 40m, a široka samo 2,5m. Smeštena je uza zid druge zgra-

de i okrenuta frontalno ka ulici. S obzirom na to da se cela vidi frontalno, ona zaista i preuzima ulogu bilborda. Fasada postaje slika, slika postaje fasada. Ovom konceptu doprinosi i to što frontalni deo čini velika staklena površina koja ima šablon koji pred-stavlja šumu bambusa. Danju je šablon u senci, ali zato noću svetli.

Arhitekta Yashuro Yamashita, nedavno je sagradio zanimljiv primerak pet arhitekture. Radi se o stam-benoj kući, savršeno prilagođenoj prostoru, uskog i zakrivljenog trapezoida, sa osnovom 3,2m i visinom od 29,3m. Zanimljivo je i to da je cela građevina pretvorena u mrežu sa opnom poput jedara broda. Korišćen je materijal koji obezbeđuje dovoljnu koli-činu svetlosti, kao i pod koji, zbog svoje rešetkaste strukture, propušta veliku količinu svetlosti.www.klein-dytham.comwww.tekuto.com

OKRUGLA KUĆAOsnivač Instituta Monolithic dome je Dejvid Sut (Da-vid South), koji je još davne 1976. godine osmislio ove okrugle kuće, koje su izuzetno lake za konstruk-ciju. Svako opremljen Monolith dome patentiranom vazdušnom formom, priručnikom sa instrukcijama i nešto malo građevinskog materijala, spreman je da postavi kuću. Metod je jednostavan, nađete površi-nu gde ćete graditi, izlijete betonsku ploču, naduvate fabrički balon, postavite mrežastu strukturu i crevom poprskate betonsku smešu iznutra. Kada se beton osuši, ukloni se fabrički balon i to je to.www.monolithic.com


Časopis studenata Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

• građevinarstvo u svetu i kod nas• studiranje na građevinskom fakultetu• studentski život i standard• zanimljivosti iz studentskog uglaNadamo se saradnji. Predloge, pohvale i kritike možete

poslati na: [email protected]

Documents

BUILD · PDF filePrimena Interneta u građevinarstvu 12 Tema broja ... Konstrukcije od lepljenog lameliranog ... Montažne hale LINDAB 28 Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije