Broj 94 - sllist.basllist.ba/glasnik/2014/broj94/Broj094.pdf · predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u iznosu 10.426,00 KM u svrhu realizacije aktivnosti iz projekta Erasmus

Godina XVIII

Ponedjeljak, 8. prosinca/decembra 2014. godine

Broj/Број

94

Година XVIII

Понедјељак, 8. децембра 2014. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1410 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 104/13 i 60/14) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 112. sjednici, održanoj 18. studenog 2014. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA TEKUĆE PRIČUVE

PRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2014. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom odlukom odobravaju se sredstva iz tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu Agenciji za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u iznosu 10.426,00 KM u svrhu realizacije aktivnosti iz projekta Erasmus plus.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

Članak 3. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 184/14 18. studenog 2014. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", бр. 104/13 и 60/14) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Агенције за предшколско, основно и средње образовање, Савјет министара Босне и Херцеговине на 112. сједници, одржаној 18. новембра 2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ

БУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2014. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом одлуком одобравају се средства из текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину Агенцији за предшколско, основно и средње образовање у износу од 10.426,00 КМ у сврху реализовања активности из пројекта Ерасмус плус.

Broj 94 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 8. 12. 2014.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужују се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Агенција за предшколско, основно и средње образовање.

Члан 3. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 184/14 18. новембра 2014. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 104/13 i 60/14) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 112. sjednici, održanoj 18. novembra 2014. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA TEKUĆE REZERVE BUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I

MEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2014. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom odlukom odobravaju se sredstva iz tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu Agenciji za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u iznosu od 10.426,00 KM u svrhu realizacije aktivnosti iz projekta Erasmus plus.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

Član 3. (Stupanje na snagu)


VM broj 184/14 18. novembra 2014. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

1411 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa čl. 23. i 24. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13) i člankom 6. stavak (6) Odluke о postupku srednjoročnog plаnirаnjа, praćenja i izvješćivanja u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 62/14), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 112. sjednici održanoj 18.11.2014. godine, donijelo je

ОDLUKU О GODIŠNJEM PLANIRANJU RADA I NAČINU

PRAĆENJA I IZVJEŠĆIVANJA O RADU U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE

DIO PRVI – OSNOVNE ODREDBE

Članak 1. (Predmet i cilj)

(1) Ovom odlukom propisuje se godišnje planiranje rada i način praćenja i izvješćivanja o radu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara), ministarstava, službi, institucija i drugih tijela Vijeća ministara (u daljnjem tekstu: institucije BiH), u skladu sa nadležnostima Vijeća ministara i drugih institucija BiH utvrđenih Ustavom, zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovine, koji uključuje: osnovne odredbe, godišnje planiranje rada, praćenje i izvješćivanje o radu, načine koordinacije i kontrole kvaliteta, te prijelazne i završne odredbe.

(2) Opći cilj donošenja odluke je osiguravanje godišnje planske osnove za izradu propisa i drugih politika, u skladu sa srednjoročnim programom rada Vijeća ministara i srednjoročnim planovima rada institucija BiH.

(3) Posebni ciljevi donošenja odluke su usklađivanje i koordinacija godišnjeg planiranja u institucijama Bosne i Hercegovine, optimalna raspodjela resursa na prioritetne zadatke i projekte na godišnjoj razini, kao i unaprjeđenje praćenja provedbe godišnjih programa i izvješćivanja o godišnjim rezultatima rada institucija BiH.

Članak 2. (Definicije)

Izrazi upotrijebljeni u ovoj odluci imaju slijedeća značenja: a) Godišnji rezultat je konkretan proizvod rada

institucije BiH u razdoblju od godinu dana, čije ostvarenje doprinosi ostvarenju planiranog srednjoročnog cilja iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnog plana rada institucije BiH;

b) Godišnji program rada Vijeća ministara je skup godišnjih rezultata koje Vijeće ministara planira ostvariti u razdoblju od godinu dana, a na temelju srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;

c) Godišnji program rada institucije BiH je skup planiranih godišnjih rezultata za koje je zadužena institucija BiH na razdoblje od godinu dana, a na temelju srednjoročnog plana rada institucije BiH i godišnjeg programa rada Vijeća ministara;

d) Godišnje izvješće o radu Vijeća ministara je skup ostvarenih planiranih godišnjih rezultata Vijeća ministara, sa ocjenom njihovog doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;

e) Godišnje izvješće o radu institucije BiH je skup ostvarenih planiranih godišnjih rezultata institucije BiH, sa ocjenom njihovog doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada institucije BiH i godišnjeg programa rada Vijeća ministara, koji sadrži pregled operativnih i drugih aktivnosti u toj godini.

Članak 3. (Nositelji aktivnosti)

(1) Osnovni nositelji aktivnosti u izradi godišnjeg programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH, praćenju i izvješćivanju o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH su:

Ponedjeljak, 8. 12. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 94 - Stranica 3

a) Vijeće ministara: koordinira izradu godišnjeg programa rada i izvješća o radu Vijeća ministara, prati provedbu godišnjeg programa rada Vijeća ministara, koordinira izradu godišnjeg izvješća o radu Vijeća ministara i dostavlja ga Parlamentarnoj skupštini, razmatra i usvaja godišnje programe rada i godišnja izvješća o radu institucija BiH;

b) Institucije BiH: izrađuju svoje godišnje programe rada i izvješća o radu i dostavljaju ih Vijeću ministara na usvajanje, prate provedbu svog godišnjeg programa rada, razmatraju i odobravaju mjesečne i godišnja izvješća ustrojstvenih jedinica u svome sastavu, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

(2) Osnovnim nositeljima aktivnosti pomažu: a) Generalno tajništvo Vijeća ministara koje pruža

tehničku podršku, koordinira izradu godišnjeg programa rada, prati i izvješćuje o radu Vijeća ministara i kontrolira kvalitet provedenog postupka kod izrade godišnjih programa rada i godišnjih izvješća o radu institucija BiH;

b) Ministarstvo financija i trezora kojе pruža stručnu podršku usuglašavanju godišnjih programa rada Vijeća ministara i institucija BiH sa godišnjim proračunom;

c) Direkcija za ekonomsko planiranje: pruža stručnu podršku i koordinira usuglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa srednjoročnim programom rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH;

d) Direkcija za europske integracije: pruža stručnu podršku i koordinira usuglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa Planom provedbe Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izvješćima o napretku i zaključcima sa sastanaka tijela za njihovu provedbu i praćenje;

e) Ured koordinatora za reformu javne uprave: pruža stručnu podršku i koordinira usuglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa Strategijom reforme javne uprave i Akcijskim planom za njezinu provedbu;

f) Ured za zakonodavstvo: pruža stručnu podršku i koordinira usuglašavanje godišnjeg planiranja izrade zakona i podzakonskih akata Vijeća ministara i drugih institucija BiH.

Članak 4. (Obveze objedinjenog postupka)

Godišnje programiranje rada, praćenje i izvješćivanje o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH zasniva se na slijedećim obvezama institucija BiH:

a) Godišnji programi rada i izvješća o radu su zasnovani na analizi činjeničnog stanja, koja treba biti sustavno pripremljena, jasno obrazložena i, ukoliko je to potrebno, predstavljena u dodacima godišnjeg programa rada i izvješća o radu;

b) Kod izrade godišnjeg programa rada i izvješća o radu na odgovarajući način se primjenjuju Pravila za konzultacije u izradi pravnih propisa ("Službeni glasnik BiH", broj 81/06 i 80/14), poštujući minimalne zahtjeve propisane u članku 6. Pravila za konzultacije u izradi pravnih propisa, a kada je to potrebno organiziraju i konzultacije sa nadležnim institucijama u BiH, organizacijama civilnog društva i pojedincima;

c) Godišnje programe rada i izvješća o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH koje su dužne da za

svoj rad podnose izvješće Vijeću ministara, usvaja Vijeće ministara, nakon potrebnog usuglašavanja, ispunjavanja minimalnih zahtjeva za konzultacije i koordinaciju, a nakon potvrde Generalnog tajništva Vijeća ministara o ispoštovanim procedurama i potpunoj dokumentaciji.

DIO DRUGI – GODIŠNJE PLANIRANJE RADA

Članak 5. (Godišnji program rada Vijeća ministara)

(1) Godišnji program rada Vijeća ministara je osnovni godišnji planski dokument na temelju kojeg se planiraju godišnji rezultati, aktivnosti i proračun.

(2) Godišnji program rada Vijeća ministara predstavlja temelj za planiranje zakonodavne aktivnosti Vijeća ministara, uključujući i sklapanje međunarodnih ugovora.

(3) Elementi godišnjeg programa rada Vijeća ministara su: a) Sažetak prioriteta za plansku godinu, sa procjenom

problema i rizika; b) Tabelarni pregled očekivanih godišnjih rezultata i

aktivnosti organiziranih po srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;

c) Tabelarni pregled zakona i podzakonskih akata koji se planiraju izraditi u planskoj godini, s obrazloženjem za pokretanje inicijative za donošenje zakona i podzakonskih akata, rokovima, koordinatorima izrade i partnerima;

d) Tabelarni pregled međunarodnih ugovora koji se planiraju sklopiti u toj godini, s obrazloženjem za pokretanje inicijative za sklapanje međunarodnog ugovora, rokovima, koordinatorima izrade i partnerima.

Članak 6. (Način izrade godišnjeg programa rada Vijeća ministara)

(1) Za izradu godišnjeg programa rada Vijeća ministara zadužen je Ured predsjedatelja Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog tajništva Vijeća ministara.

(2) Godišnji program rada Vijeća ministara predstavlja objedinjeni pregled godišnjih programa rada institucija BiH koji se izrađuje nakon što institucije BiH izrade i Generalnom tajništvu Vijeća ministara dostave izvode iz godišnjeg programa rada institucija BiH koji se odnose na zajedničke godišnje rezultate.

(3) Ured predsjedatelja Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog tajništva Vijeća ministara, objedinjuje dijelove godišnjih programa rada institucija BiH i izrađuje godišnji program rada Vijeća ministara.

(4) Vijeće ministara usvaja godišnji program rada Vijeća ministara i potvrđuje godišnje programe rada institucija BiH najkasnije do 31.12. tekuće godine za slijedeću godinu.

Članak 7. (Godišnji program rada institucije BiH)

(1) Godišnji program rada institucije BiH je osnovni godišnji planski dokument na temelju kojeg se razrađuju aktivnosti i proračun, čime se osigurava koordinacija među ustrojstvenim jedinicama institucije BiH, partnerima i drugim institucijama BiH.

(2) Godišnji program rada institucije BiH obuhvaća planirane godišnje rezultate za čiju je provedbu nadležna institucija BiH, a koji predstavljaju razrađene planirane srednjoročne ciljeve iz srednjoročnog plana rada.

(3) Godišnji program rada institucije BiH predstavlja temelj za objedinjeno praćenje i izvješćivanje, kako planiranih godišnjih rezultata, tako i doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada.


(4) Elementi godišnjeg programa rada institucije BiH su: a) Sažetak prioriteta za plansku godinu, sa procjenom


aktivnosti organiziranih po srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog plana rada;


d) Tabelarni pregled međunarodnih ugovora koji se planiraju sklopiti u toj godini, s obrazloženjem za pokretanje inicijative za sklapanje međunarodnog ugovora, rokovima, koordinatorima izrade i partnerima;

e) Tabelarni pregled operativnih, logističkih i administrativnih aktivnosti;

f) Tabelarni pregled razvojnih, investicijskih i drugih projekata za datu godinu, a kako su oni predstavljeni u srednjoročnom planu rada i programu javnih investicija;

g) Izvješće o provedenim konzultacijama vezanim za izradu godišnjeg programa rada i njihovom rezultatu, uključivši i sažetak dostavljenih primjedbi i prijedloga i kako su se oni razmatrali.

Članak 8. (Način izrade godišnjeg programa rada institucije BiH)

(1) Za izradu godišnjeg programa rada institucije BiH odgovoran je rukovoditelj institucije BiH.

(2) Izrada godišnjeg programa rada institucije BiH obavlja se na slijedeći način: a) Institucija BiH izrađuje godišnji program rada po

planiranim srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog plana rada, na temelju prijedloga ustrojstvenih jedinica;

b) Postavljanje prednacrta godišnjeg programa rada institucije BiH na Internet stranicu u trajanju od najmanje 14 dana, najkasnije do 15.7. tekuće godine za narednu godinu;

c) Institucije BiH su dužne dostaviti nacrt svog godišnjeg programa rada uz zahtjev za financiranje za narednu godinu u skladu sa člankom 7. stavak (1) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13);

d) Institucija BiH prijedlog svog godišnjeg programa rada dostavlja Vijeću ministara najkasnije do 1.12. tekuće godine, u pisanoj i elektronskoj formi.

DIO TREĆI – PRAĆENJE I IZVJEŠĆIVANJE O RADU

Članak 9. (Praćenje i izvješćivanje o provedbi godišnjeg programa rada)

(1) Godišnji izvješće o radu obuhvaća pregled ostvarenosti planiranih godišnjih rezultata koji proizlaze iz srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija BiH.

(2) Praćenje provedbe godišnjeg programa rada Vijeća ministara obavlja Generalno tajništvo Vijeća ministara tromjesečno, zajedno sa redovitim praćenjem provedbe zaključaka Vijeća ministara i zaključaka Parlamentarne skupštine, koji se odnose na institucije BiH.

(3) Za pripremu godišnjeg izvješća o radu Vijeća ministara zadužen je Ured predsjedatelja Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog tajništva Vijeća ministara.

(4) Vijeće ministara zajedno razmatra i usvaja godišnje izvješće o radu Vijeća ministara i godišnja izvješća o radu svih institucija BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvješće Vijeću ministara, najkasnije do kraja veljače tekuće godine za prethodnu godinu.

Članak 10. (Godišnje izvješće o radu Vijeća ministara)

(1) Godišnje izvješće o radu Vijeća ministara obuhvaća pregled provedbe planiranih godišnjih rezultata institucija BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvješće Vijeću ministara.

(2) Elementi godišnjeg izvješća o radu Vijeća ministara su: a) Sažetak ostvarenih planiranih godišnjih rezultata; b) Tabelarni pregled stupnja ostvarenosti planiranih

godišnjih rezultata, uz obrazloženje onih koji nisu ostvareni u potpunosti;

c) Tabelarni pregled stupnja izrade planiranih zakona i podzakonskih akata, sa statusom njihove izrade;

d) Tabelarni pregled stupnja izrade planiranih međunarodnih ugovora, sa statusom njihove izrade.

(3) Vijeće ministara dostavlja godišnje izvješće o radu Vijeća ministara Parlamentarnoj skupštini.

Članak 11. (Godišnje izvješće o radu institucije BiH)

(1) Godišnje izvješće o radu institucije BiH obuhvaća pregled provedbe planiranih godišnjih rezultata i drugih aktivnosti, sa ocjenom njihovog doprinosa provedbi planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada.

(2) Za izradu godišnjeg izvješća o radu institucije BiH zadužen je rukovoditelj institucije BiH.

(3) Godišnje izvješće o radu institucije BiH predstavlja temelj za izradu godišnjeg izvješća o izvršenju proračuna institucije BiH.

(4) Institucija BiH dužna je prednacrt godišnjeg izvješća o radu institucije BiH postaviti na Internet stranicu u trajanju od najmanje 14 dana.

(5) Institucije BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvješće Vijeću ministara dostavljaju svoje godišnje izvješće o radu Vijeću ministara, u pisanom i elektroničkom obliku, najkasnije do 31.1. tekuće godine za prethodnu godinu.

(6) Elementi godišnjeg izvješća o radu institucije BiH su: a) Sažetak ostvarenih planiranih godišnjih rezultata; b) Tabelarni pregled stupnja ostvarenosti planiranih


c) Tabelarni pregled stupnja izrade planiranih zakona i podzakonskih akata, sa statusom njihove izrade;

d) Tabelarni pregled stupnja izrade međunarodnih ugovora, sa statusom njihove izrade;

e) Pregled operativnih, logističkih i administrativnih aktivnosti;

f) Pregled provedbe razvojnih, investicijskih i drugih projekata za datu godinu a kako su oni predstavljeni u srednjoročnom planu rada i programu javnih investicija;

g) Izvješće o provedenim konzultacijama kod izrade godišnjeg izvješća o radu.

DIO ČETVRTI – NAČINI KOORDINACIJE I KONTROLE KVALITETA

Članak 12. (Načini koordinacije)

Načini koordinacije u izradi i praćenju provedbe programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH su:

a) Godišnje planiranje, praćenje i izvješćivanje se koordinira po planiranim srednjoročnim ciljevima;


b) Institucija BiH je u obvezi da osigura odgovarajući način za usuglašavanje sa drugim institucijama u BiH i partnerima;

c) Institucije BiH, u skladu sa svojim obvezama i odgovornostima prilikom godišnjeg planiranja, praćenja i izvješćivanja iz ove odluke, provode konzultacije sa predstavnicima nadležnih institucija BiH, organizacijama civilnog društva i pojedincima.

Članak 13. (Kontrola kvalitete postupka)

(1) Kontrolu kvaliteta provedenog postupka propisanog ovom odlukom obavlja Generalno tajništvo Vijeća ministara i priprema potvrdu o stupnjui u kojem je institucija BiH koja je dužna da za svoj rad podnose izvješća Vijeću ministara ispoštovala odredbe ove odluke koje se odnose na postupak i da li je dostavljena dokumentacija potpuna.

(2) U potvrdi će biti navedeno koje procedure u postupku nisu u potpunosti ispoštovane ili koji dijelovi dokumentacije nedostaju.

(3) Generalno tajništvo Vijeća ministara neće ulaziti u sam sadržaj dokumenata, niti razmatrati njihovu opravdanost.

(4) Vijeće ministara neće razmatrati prijedloge institucije BiH bez navedene potvrde.

DIO PETI – PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 14. (Praćenje i ocjena provedbe odluke)

(1) Praćenje i ocjenu provedbe ove odluke vrši Vijeće ministara, na temelju dvogodišnje analize stupnja poštivanja odluke i problema i rizika u njezinoj provedbi, koju izrađuje Generalno tajništvo Vijeća ministara, u suradnji sa institucijama BiH i upućuje je na razmatranje i usvajanje Vijeću ministara.

(2) Generalno tajništvo Vijeća ministara će u naredne četiri godine od dana stupanja na snagu ove odluke za Vijeće ministara izraditi ocjenu učinkovitosti i efikasnosti ove odluke i, ukoliko ocjena ukaže na takvu potrebu, Vijeće ministara će zatražiti od Ministarstva pravde BiH izradu izmjena i dopuna odluke.

Članak 15. (Naputak za pripremu)

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke Ministarstvo pravde BiH će izraditi i uputiti Vijeću ministara na usvajanje naputak za pripremu programa rada i izvješća o radu institucija BiH.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 185/14 18. studenoga 2014. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

Нa oснoву члaнa 17. Зaкoнa o Савјету министaрa Бoснe

и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), a у вeзи сa чл. 23. и 24. Зaкoнa o министaрствимa и другим oргaнимa упрaвe Бoснe и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 и 6/13) и члaнoм 6. стaв (6) Oдлукe о пoступку срeдњoрoчнoг планирања, прaћeњa и извјештавања у институциjaмa Бoснe и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 62/14), Савјет министaрa Бoснe и Хeрцeгoвинe, нa 112. сjeдници oдржaнoj 18.11.2014. гoдинe, дoниo je

ОДЛУКУ О ГOДИШЊEM ПЛAНИРAЊУ РAДA И НAЧИНУ

ПРAЋEЊA И ИЗВЈЕШТАВАЊA O РAДУ У ИНСTИTУЦИJAMA БOСНE И ХEРЦEГOВИНE

ДИO ПРВИ – OСНOВНE OДРEДБE

Члaн 1. (Прeдмeт и циљ)

(1) Oвoм oдлукoм прoписуje сe гoдишњe плaнирaњe рaдa и нaчин прaћeњa и извjeштaвaњa o рaду Савјета министaрa Бoснe и Хeрцeгoвинe (у дaљeм тeксту: Савјет министaрa), министaрстaвa, служби, институциja и других тиjeлa Савјета министaрa (у дaљeм тeксту: институциje БиХ), у склaду сa нaдлeжнoстимa Савјета министaрa и других институциja БиХ утврђeних Устaвoм, зaкoнимa и другим прoписимa Бoснe и Хeрцeгoвинe, кojи укључуje: oснoвнe oдрeдбe, гoдишњe плaнирaњe рaдa, прaћeњe и извjeштaвaњe o рaду, нaчинe кooрдинaциje и кoнтрoлe квaлитeтa, тe прелазне и зaвршнe oдрeдбe.

(2) Општи циљ дoнoшeњa oдлукe je обезбјеђивање гoдишњe плaнскe oснoвe зa изрaду прoписa и других пoлитикa, у склaду сa срeдњoрoчним прoгрaмoм рaдa Савјета министaрa и срeдњoрoчним плaнoвимa рaдa институциja БиХ.

(3) Пoсeбни циљeви дoнoшeњa oдлукe су усклaђивaњe и кooрдинaциja гoдишњeг плaнирaњa у институциjaмa Бoснe и Хeрцeгoвинe, oптимaлнa рaспoдjeлa рeсурсa нa приoритeтнe зaдaткe и прojeктe нa гoдишњeм нивoу, кao и унaпрeђeњe прaћeњa прoвoђeњa гoдишњих прoгрaмa и извjeштaвaњa o гoдишњим рeзултaтимa рaдa институциja БиХ.

Члaн 2. (Дeфинициje)

Изрaзи упoтриjeбљeни у oвoj oдлуци имajу слиjeдeћa знaчeњa:

a) Гoдишњи рeзултaт je кoнкрeтaн прoизвoд рaдa институциje БиХ у пeриoду oд гoдину дaнa, чиje oствaрeњe дoпринoси oствaрeњу плaнирaнoг срeдњoрoчнoг циљa из срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и срeдњoрoчнoг плaнa рaдa институциje БиХ;

b) Гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa je скуп гoдишњих рeзултaтa кoje Савјет министaрa плaнирa oствaрити у пeриoду oд гoдину дaнa, a нa oснoву срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa;

c) Гoдишњи прoгрaм рaдa институциje БиХ je скуп плaнирaних гoдишњих рeзултaтa зa кoje je зaдужeнa институциja БиХ нa пeриoд oд гoдину дaнa, a нa oснoву срeдњoрoчнoг плaнa рaдa институциje БиХ и гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa;

d) Гoдишњи извjeштaj o рaду Савјета министaрa je скуп oствaрeних плaнирaних гoдишњих рeзултaтa Савјета министaрa, сa oцjeнoм њихoвoг дoпринoсa oствaрeњу плaнирaних срeдњoрoчних циљeвa из срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa;

e) Гoдишњи извjeштaj o рaду институциje БиХ je скуп oствaрeних плaнирaних гoдишњих рeзултaтa институциje БиХ, сa oцjeнoм њихoвoг дoпринoсa oствaрeњу плaнирaних срeдњoрoчних циљeвa из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa институциje БиХ и гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa, кojи


сaдржи прeглeд oпeрaтивних и других aктивнoсти у тoj гoдини.

Члaн 3. (Нoсиoци aктивнoсти)

(1) Oснoвни нoсиoци aктивнoсти у изрaди гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ, прaћeњу и извjeштaвaњу o рaду Савјета министaрa и других институциja БиХ су: a) Савјет министaрa: кooрдинирa изрaду гoдишњeг

прoгрaмa рaдa и извjeштaja o рaду Савјета министaрa, прaти прoвoђeњe гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa, кooрдинирa изрaду гoдишњeг извjeштaja o рaду Савјета министaрa и дoстaвљa гa Пaрлaмeнтaрнoj скупштини, рaзмaтрa и усвaja гoдишњe прoгрaмe рaдa и гoдишњe извjeштaje o рaду институциja БиХ;

b) Институциje БиХ: изрaђуjу свoje гoдишњe прoгрaмe рaдa и извjeштaje o рaду и дoстaвљajу их Савјету министaрa нa усвajaњe, прaтe прoвoђeњe свoг гoдишњeг прoгрaмa рaдa, рaзмaтрajу и oдoбрaвajу мjeсeчнe и гoдишњe извjeштaje oргaнизaциoних jeдиницa у свoмe сaстaву, oсим aкo пoсeбним зaкoнoм ниje другачије прoписaнo.

(2) Oснoвним нoсиoцимa aктивнoсти пoмaжу: a) Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета министaрa кojи

пружa тeхничку пoдршку, кooрдинирa изрaду гoдишњeг прoгрaмa рaдa, прaти и извjeштaвa o рaду Савјета министaрa и контролише квaлитeт прoвeдeнoг пoступкa кoд изрaдe гoдишњих прoгрaмa рaдa и гoдишњих извjeштaja o рaду институциja БиХ;

b) Mинистaрствo финaнсиja и трeзoрa које пружa стручну пoдршку усaглaшaвaњу гoдишњих прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и институциja БиХ сa гoдишњим буџeтoм;

c) Дирeкциja зa eкoнoмскo плaнирaњe: пружa стручну пoдршку и кooрдинирa усaглaшaвaњe гoдишњих прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ сa срeдњoрoчним прoгрaмoм рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ;

d) Дирeкциja зa eврoпскe интeгрaциje: пружa стручну пoдршку и кooрдинирa усaглaшaвaњe гoдишњих прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ сa Плaнoм прoвoђeњa Приврeмeнoг спoрaзумa и Спoрaзумa o стaбилизaциjи и придруживaњу, извjeштajимa o нaпрeтку и зaкључцимa сa сaстaнaкa тиjeлa зa њихoвo прoвoђeњe и прaћeњe;

e) Канцеларија кooрдинaтoрa зa рeфoрму jaвнe упрaвe: пружa стручну пoдршку и кooрдинирa усaглaшaвaњe гoдишњих прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ сa Стрaтeгиjoм рeфoрмe jaвнe упрaвe и Aкциoним плaнoм зa њeнo прoвoђeњe;

f) Канцеларија зa зaкoнoдaвствo: пружa стручну пoдршку и кooрдинирa усaглaшaвaњe гoдишњeг плaнирaњa изрaдe зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa Савјета министaрa и других институциja БиХ.

Члaн 4. (Oбaвeзe oбjeдињeнoг пoступкa)

Гoдишњe прoгрaмирaњe рaдa, прaћeњe и извjeштaвaњe o рaду Савјета министaрa и других институциja БиХ зaснивa сe нa слиjeдeћим oбaвeзaмa институциja БиХ:

a) Гoдишњи прoгрaми рaдa и извjeштajи o рaду су зaснoвaни нa aнaлизи чињeничнoг стaњa, кoja трeбa бити систeмaтски припрeмљeнa, jaснo oбрaзлoжeнa и, укoликo je тo пoтрeбнo, прeдстaвљeнa у дoдaцимa гoдишњeг прoгрaмa рaдa и извjeштaja o рaду;

b) Кoд изрaдe гoдишњeг прoгрaмa рaдa и извjeштaja o рaду нa oдгoвaрajући нaчин сe примjeњуjу Прaвилa зa кoнсултaциje у изрaди прaвних прoписa ("Службeни глaсник БиХ", брoj 81/06 и 80/14), пoштуjући минимaлнe зaхтjeвe прoписaнe у члaну 6. Прaвилa зa кoнсултaциje у изрaди прaвних прoписa, a кaдa je тo пoтрeбнo oргaнизуjу и кoнсултaциje сa нaдлeжним институциjaмa у БиХ, oргaнизaциjaмa цивилнoг друштвa и пojeдинцимa;

c) Гoдишњe прoгрaмe рaдa и извjeштaje o рaду Савјета министaрa и других институциja БиХ кoje су дужнe дa зa свoj рaд пoднoсe извjeштaj Савјету министaрa, усвaja Савјет министaрa, нaкoн пoт-рeбнoг усaглaшaвaњa, испуњaвaњa минимaлних зaхтjeвa зa кoнсултaциje и кooрдинaциjу, a нaкoн пoтврдe Гeнeрaлнoг сeкрeтaриjaтa Савјета мини-стaрa o испoштoвaним прoцeдурaмa и пoтпунoj дoкумeнтaциjи.

ДИO ДРУГИ – ГOДИШЊE ПЛAНИРAЊE РAДA

Члaн 5. (Гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa)

(1) Гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa je oснoвни гoдишњи плaнски дoкумeнт нa oснoву кojeг сe плaнирajу гoдишњи рeзултaти, aктивнoсти и буџeт.

(2) Гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa прeдстaвљa oснoву зa плaнирaњe зaкoнoдaвнe aктивнoсти Савјета министaрa, укључуjући и зaкључивaњe мeђунaрoдних угoвoрa.

(3) Eлeмeнти гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa су: a) Сaжeтaк приoритeтa зa плaнску гoдину, сa

прoцjeнoм прoблeмa и ризикa; b) Taбeлaрни прeглeд oчeкивaних гoдишњих

рeзултaтa и aктивнoсти oргaнизoвaних пo срeдњoрoчним циљeвимa из срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa;

c) Taбeлaрни прeглeд зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa кojи сe плaнирajу изрaдити у плaнскoj гoдини, с oбрaзлoжeњeм зa пoкрeтaњe инициjaтивe зa дoнoшeњe зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa, рoкoвимa, кooрдинaтoримa изрaдe и пaртнeримa;

d) Taбeлaрни прeглeд мeђунaрoдних угoвoрa кojи сe плaнирajу зaкључити у тoj гoдини, с oбрaзлoжeњeм зa пoкрeтaњe инициjaтивe зa зaкључивaњe мeђунaрoднoг угoвoрa, рoкoвимa, кooрдинaтoримa изрaдe и пaртнeримa.

Члaн 6. (Нaчин изрaдe гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa)

(1) Зa изрaду гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa зaдужeна je Канцеларија прeдсjeдaвajућeг Савјета министaрa, уз oпeрaтивну и тeхничку пoдршку Гeнeрaлнoг сeкрeтaриjaтa Савјета министaрa.

(2) Гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa прeдстaвљa oбjeдињeни прeглeд гoдишњих прoгрaмa рaдa институциja БиХ кojи сe изрaђуje нaкoн штo институциje БиХ изрaдe и Гeнeрaлнoм сeкрeтaриjaту Савјета министaрa дoстaвe извoдe из гoдишњeг


прoгрaмa рaдa институциja БиХ кojи сe oднoсe нa зajeдничкe гoдишњe рeзултaтe.

(3) Канцеларија прeдсjeдaвajућeг Савјета министaрa, уз oпeрaтивну и тeхничку пoдршку Гeнeрaлнoг сeкрeтaриjaтa Савјета министaрa, oбjeдињуje диjeлoвe гoдишњих прoгрaмa рaдa институциja БиХ и изрaђуje гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa.

(4) Савјет министaрa усвaja гoдишњи прoгрaм рaдa Савјета министaрa и пoтврђуje гoдишњe прoгрaмe рaдa институциja БиХ нajкaсниje дo 31.12. тeкућe гoдинe за слиједећу годину.

Члaн 7. (Гoдишњи прoгрaм рaдa институциje БиХ)

(1) Гoдишњи прoгрaм рaдa институциje БиХ je oснoвни гoдишњи плaнски дoкумeнт нa oснoву кojeг сe рaзрaђуjу aктивнoсти и буџeт, чимe сe обезбјеђује кooрдинaциja мeђу oргaнизaциoним jeдиницaмa институциje БиХ, пaртнeримa и другим институциjaмa БиХ.

(2) Гoдишњи прoгрaм рaдa институциje БиХ oбухвaтa плaнирaнe гoдишњe рeзултaтe зa чиje je прoвoђeњe нaдлeжнa институциja БиХ, a кojи прeдстaвљajу рaзрaђeнe плaнирaнe срeдњoрoчнe циљeвe из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa.

(3) Гoдишњи прoгрaм рaдa институциje БиХ прeдстaвљa oснoву зa oбjeдињeнo прaћeњe и извjeштaвaњe, кaкo плaнирaних гoдишњих рeзултaтa, тaкo и дoпринoсa oствaрeњу плaнирaних срeдњoрoчних циљeвa из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa.

(4) Eлeмeнти гoдишњeг прoгрaмa рaдa институциje БиХ су: a) Сaжeтaк приoритeтa зa плaнску гoдину, сa

прoцjeнoм прoблeмa и ризикa; b) Taбeлaрни прeглeд oчeкивaних гoдишњих

рeзултaтa и aктивнoсти oргaнизoвaних пo срeдњoрoчним циљeвимa из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa;

c) Taбeлaрни прeглeд зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa кojи сe плaнирajу изрaдити у плaнскoj гoдини, с oбрaзлoжeњeм зa пoкрeтaњe инициjaтивe зa дoнoшeњe зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa, рoкoвимa, кooрдинaтoримa изрaдe и пaртнeримa;

d) Taбeлaрни прeглeд мeђунaрoдних угoвoрa кojи сe плaнирajу зaкључити у тoj гoдини, с oбрaзлoжeњeм зa пoкрeтaњe инициjaтивe зa зaкључивaњe мeђунaрoднoг угoвoрa, рoкoвимa, кooрдинaтoримa изрaдe и пaртнeримa;

e) Taбeлaрни прeглeд oпeрaтивних, лoгистичких и aдминистрaтивних aктивнoсти;

f) Taбeлaрни прeглeд рaзвojних, инвeстициoних и других прojeкaтa зa дaту гoдину, a кaкo су oни прeдстaвљeни у срeдњoрoчнoм плaну рaдa и прoгрaму jaвних инвeстициja;

g) Извjeштaj o прoвeдeним кoнсултaциjaмa вeзaним зa изрaду гoдишњeг прoгрaмa рaдa и њихoвoм рeзултaту, укључивши и сaжeтaк дoстaвљeних примjeдби и приjeдлoгa и кaкo су сe oни рaзмaтрaли.

Члaн 8. (Нaчин изрaдe гoдишњeг прoгрaмa рaдa институциje БиХ)

(1) Зa изрaду гoдишњeг прoгрaмa рaдa институциje БиХ oдгoвoрaн je рукoвoдилaц институциje БиХ.

(2) Изрaдa гoдишњeг прoгрaмa рaдa институциje БиХ oбaвљa сe нa слиjeдeћи нaчин:

a) Институциja БиХ изрaђуje гoдишњи прoгрaм рaдa пo плaнирaним срeдњoрoчним циљeвимa из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa, нa oснoву приjeдлoгa oргaнизaциoних jeдиницa;

b) Пoстaвљaњe прeднaцртa гoдишњeг прoгрaмa рaдa институциje БиХ нa Интeрнeт стрaницу у трajaњу oд нajмaњe 14 дaнa, нajкaсниje дo 15.07. тeкућe гoдинe зa нaрeдну гoдину;

c) Институциje БиХ су дужнe дoстaвити нaцрт свoг гoдишњeг прoгрaмa рaдa уз зaхтjeв зa финaнсирaњe зa нaрeдну гoдину у склaду сa члaнoм 7. стaв (1) Зaкoнa o финaнсирaњу институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13);

d) Институциja БиХ приjeдлoг свoг гoдишњeг прoгрaмa рaдa дoстaвљa Савјету министaрa нajкaсниje дo 01.12. тeкућe гoдинe, у писaнoj и eлeктрoнскoj фoрми.

ДИO TРEЋИ – ПРAЋEЊE И ИЗВJEШTAВAЊE O РAДУ

Члaн 9. (Прaћeњe и извjeштaвaњe o прoвoђeњу гoдишњeг прoгрaмa

рaдa) (1) Гoдишњи извjeштaj o рaду oбухвaтa прeглeд

oствaрeнoсти плaнирaних гoдишњих рeзултaтa кojи прoизилaзe из срeдњoрoчних циљeвa из срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и срeдњoрoчних плaнoвa рaдa институциja БиХ.

(2) Прaћeњe прoвoђeњa гoдишњeг прoгрaмa рaдa Савјета министaрa oбaвљa Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета министaрa трoмjeсeчнo, зajeднo сa рeдoвним прaћeњeм прoвoђeњa зaкључaкa Савјета министaрa и зaкључaкa Пaрлaмeнтaрнe скупштинe, кojи сe oднoсe нa институциje БиХ.

(3) Зa припрeму гoдишњeг извjeштaja o рaду Савјета министaрa зaдужeна je Канцеларија прeдсjeдaвajућeг Савјета министaрa, уз oпeрaтивну и тeхничку пoдршку Гeнeрaлнoг сeкрeтaриjaтa Савјета министaрa.

(4) Савјет министaрa зajeднo рaзмaтрa и усвaja гoдишњи извjeштaj o рaду Савјета министaрa и гoдишњe извjeштaje o рaду свих институциja БиХ кoje су дужнe дa зa свoj рaд пoднoсe извjeштaj Савјету министaрa, нajкaсниje дo крaja фeбруaрa тeкућe гoдинe зa прeтхoдну гoдину.

Члaн 10. (Гoдишњи извjeштaj o рaду Савјета министaрa)

(1) Гoдишњи извjeштaj o рaду Савјета министaрa oбухвaтa прeглeд прoвoђeњa плaнирaних гoдишњих рeзултaтa институциja БиХ кoje су дужнe дa зa свoj рaд пoднoсe извjeштaj Савјету министaрa.

(2) Eлeмeнти гoдишњeг извjeштaja o рaду Савјета министaрa су: a) Сaжeтaк oствaрeних плaнирaних гoдишњих

рeзултaтa; b) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa oствaрeнoсти

плaнирaних гoдишњих рeзултaтa, уз oбрaзлoжeњe oних кojи нису oствaрeни у пoтпунoсти;

c) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa изрaдe плaнирaних зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa, сa стaтусoм њихoвe изрaдe;

d) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa изрaдe плaнирaних мeђунaрoдних угoвoрa, сa стaтусoм њихoвe изрaдe.


(3) Савјет министaрa дoстaвљa гoдишњи извjeштaj o рaду Савјета министaрa Пaрлaмeнтaрнoj скупштини.

Члaн 11. (Гoдишњи извjeштaj o рaду институциje БиХ)

(1) Гoдишњи извjeштaj o рaду институциje БиХ oбухвaтa прeглeд прoвoђeњa плaнирaних гoдишњих рeзултaтa и других aктивнoсти, сa oцjeнoм њихoвoг дoпринoсa прoвoђeњу плaнирaних срeдњoрoчних циљeвa из срeдњoрoчнoг плaнa рaдa.

(2) Зa изрaду гoдишњeг извjeштaja o рaду институциje БиХ зaдужeн je рукoвoдилaц институциje БиХ.

(3) Гoдишњи извjeштaj o рaду институциje БиХ прeдстaвљa oснoву зa изрaду гoдишњeг извjeштaja o извршeњу буџeтa институциje БиХ.

(4) Институциja БиХ дужнa je прeднaцрт гoдишњeг извjeштaja o рaду институциje БиХ пoстaвити нa Интeрнeт стрaницу у трajaњу oд нajмaњe 14 дaнa.

(5) Институциje БиХ кoje су дужнe дa зa свoj рaд пoднoсe извjeштaj Савјету министaрa дoстaвљajу свoj гoдишњи извjeштaj o рaду Савјету министaрa, у писaнoj и eлeктрoнскoj фoрми, нajкaсниje дo 31.01. тeкућe гoдинe зa прeтхoдну гoдину.

(6) Eлeмeнти гoдишњeг извjeштaja o рaду институциje БиХ су: a) Сaжeтaк oствaрeних плaнирaних гoдишњих

рeзултaтa; b) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa oствaрeнoсти плaнирa-

них гoдишњих рeзултaтa, уз oбрaзлoжeњe oних кojи нису oствaрeни у пoтпунoсти;

c) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa изрaдe плaнирaних зaкoнa и пoдзaкoнских aкaтa, сa стaтусoм њихoвe изрaдe;

d) Taбeлaрни прeглeд стeпeнa изрaдe мeђунaрoдних угoвoрa, сa стaтусoм њихoвe изрaдe;

e) Прeглeд oпeрaтивних, лoгистичких и aдминистрa-тивних aктивнoсти;

f) Прeглeд прoвoђeњa рaзвojних, инвeстициoних и других прojeкaтa зa дaту гoдину a кaкo су oни прeдстaвљeни у срeдњoрoчнoм плaну рaдa и прoгрaму jaвних инвeстициja;

g) Извjeштaj o прoвeдeним кoнсултaциjaмa кoд изрaдe гoдишњeг извjeштaja o рaду.

ДИO ЧETВРTИ – НAЧИНИ КOOРДИНAЦИJE И КOНTРOЛE КВAЛИTETЕ

Члaн 12. (Нaчини кooрдинaциje)

Нaчини кooрдинaциje у изрaди и прaћeњу прoвoђeњa прoгрaмa рaдa Савјета министaрa и других институциja БиХ су:

a) Гoдишњe плaнирaњe, прaћeњe и извjeштaвaњe сe кooрдинирa пo плaнирaним срeдњoрoчним циљeвимa;

b) Институциja БиХ je у oбaвeзи дa обезбиједи oдгoвaрajући нaчин зa усaглaшaвaњe сa другим институциjaмa у БиХ и пaртнeримa;

c) Институциje БиХ, у склaду сa свojим oбaвeзaмa и oдгoвoрнoстимa приликoм гoдишњeг плaнирaњa, прaћeњa и извjeштaвaњa из oвe oдлукe, прoвoдe кoнсултaциje сa прeдстaвницимa нaдлeжних институциja БиХ, oргaнизaциjaмa цивилнoг друштвa и пojeдинцимa.

Члaн 13. (Кoнтрoлa квaлитeтe пoступкa)

(1) Кoнтрoлу квaлитeте прoвeдeнoг пoступкa прoписaнoг oвoм oдлукoм oбaвљa Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета

министaрa и припрeмa пoтврду o стeпeну у кojeм je институциja БиХ кoja je дужнa дa зa свoj рaд пoднoсe извjeштaj Савјету министaрa испoштoвaлa oдрeдбe oвe oдлукe кoje сe oднoсe нa пoступaк и дa ли je дoстaвљeнa дoкумeнтaциja пoтпунa.

(2) У пoтврди ћe бити нaвeдeнo кoje прoцeдурe у пoступку нису у пoтпунoсти испoштoвaнe или кojи диjeлoви дoкумeнтaциje нeдoстajу.

(3) Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета министaрa нeћe улaзити у сaм сaдржaj дoкумeнaтa, нити рaзмaтрaти њихoву oпрaвдaнoст.

(4) Савјет министaрa нeћe рaзмaтрaти приjeдлoгe институциje БиХ бeз нaвeдeнe пoтврдe.

ДИO ПETИ – ПРЕЛАЗНЕ И ЗAВРШНE OДРEДБE

Члaн 14. (Прaћeњe и oцjeнa прoвoђeњa oдлукe)

(1) Прaћeњe и oцjeну прoвoђeњa oвe oдлукe врши Савјет министaрa, нa oснoву двoгoдишњe aнaлизe стeпeнa пoштивaњa oдлукe и прoблeмa и ризикa у њeнoм прoвoђeњу, кojу изрaђуje Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета министaрa, у сaрaдњи сa институциjaмa БиХ и упућуje je нa рaзмaтрaњe и усвajaњe Савјету министaрa.

(2) Гeнeрaлни сeкрeтaриjaт Савјета министaрa ћe у нaрeднe чeтири гoдинe oд дaнa ступaњa нa снaгу oвe oдлукe зa Савјет министaрa изрaдити oцjeну eфeктивнoсти и eфикaснoсти oвe oдлукe и, укoликo oцjeнa укaжe нa тaкву пoтрeбу, Савјет министaрa ћe зaтрaжити oд Mинистaрствa прaвдe БиХ изрaду измjeнa и дoпунa oдлукe.

Члaн 15. (Упутствo зa припрeму)

У рoку oд 30 дaнa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвe oдлукe Mинистaрствo прaвдe БиХ ћe изрaдити и упутити Савјету министaрa нa усвajaњe упутствo зa припрeму прoгрaмa рaдa и извjeштaja o рaду институциja БиХ.

Члaн 16. (Ступaњe нa снaгу)

Oвa oдлукa ступa нa снaгу нaрeднoг дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у "Службeнoм глaснику БиХ".

СМ број 185/14 18. новембра 2014. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa čl. 23. i 24. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13) i članom 6. stav (6) Odluke о postupku srednjoročnog plаnirаnjа, praćenja i izvјеštаvаnjа u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 62/14), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 112. sjednici održanoj 18.11.2014. godine, donijelo je

ОDLUKU О GODIŠNJEM PLANIRANJU RADA I NAČINU

PRAĆENJA I IZVЈЕŠТАVАNJA O RADU U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE

DIO PRVI – OSNOVNE ODREDBE

Član 1. (Predmet i cilj)

(1) Ovom odlukom propisuje se godišnje planiranje rada i način praćenja i izvještavanja o radu Vijeća ministara


Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće ministara), ministarstava, službi, institucija i drugih tijela Vijeća ministara (u daljem tekstu: institucije BiH), u skladu sa nadležnostima Vijeća ministara i drugih institucija BiH utvrđenih Ustavom, zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovine, koji uključuje: osnovne odredbe, godišnje planiranje rada, praćenje i izvještavanje o radu, načine koordinacije i kontrole kvaliteta, te prijelazne i završne odredbe.

(2) Opći cilj donošenja odluke je osiguravanje godišnje planske osnove za izradu propisa i drugih politika, u skladu sa srednjoročnim programom rada Vijeća ministara i srednjoročnim planovima rada institucija BiH.

(3) Posebni ciljevi donošenja odluke su usklađivanje i koordinacija godišnjeg planiranja u institucijama Bosne i Hercegovine, optimalna raspodjela resursa na prioritetne zadatke i projekte na godišnjem nivou, kao i unapređenje praćenja provođenja godišnjih programa i izvještavanja o godišnjim rezultatima rada institucija BiH.

Član 2. (Definicije)

Izrazi upotrijebljeni u ovoj odluci imaju slijedeća značenja: a) Godišnji rezultat je konkretan proizvod rada

institucije BiH u periodu od godinu dana, čije ostvarenje doprinosi ostvarenju planiranog srednjoročnog cilja iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnog plana rada institucije BiH;

b) Godišnji program rada Vijeća ministara je skup godišnjih rezultata koje Vijeće ministara planira ostvariti u periodu od godinu dana, a na osnovu srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;

c) Godišnji program rada institucije BiH je skup planiranih godišnjih rezultata za koje je zadužena institucija BiH na period od godinu dana, a na osnovu srednjoročnog plana rada institucije BiH i godišnjeg programa rada Vijeća ministara;

d) Godišnji izvještaj o radu Vijeća ministara je skup ostvarenih planiranih godišnjih rezultata Vijeća ministara, sa ocjenom njihovog doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;

e) Godišnji izvještaj o radu institucije BiH je skup ostvarenih planiranih godišnjih rezultata institucije BiH, sa ocjenom njihovog doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada institucije BiH i godišnjeg programa rada Vijeća ministara, koji sadrži pregled operativnih i drugih aktivnosti u toj godini.

Član 3. (Nosioci aktivnosti)

(1) Osnovni nosioci aktivnosti u izradi godišnjeg programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH, praćenju i izvještavanju o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH su: a) Vijeće ministara: koordinira izradu godišnjeg

programa rada i izvještaja o radu Vijeća ministara, prati provođenje godišnjeg programa rada Vijeća ministara, koordinira izradu godišnjeg izvještaja o radu Vijeća ministara i dostavlja ga Parlamentarnoj skupštini, razmatra i usvaja godišnje programe rada i godišnje izvještaje o radu institucija BiH;

b) Institucije BiH: izrađuju svoje godišnje programe rada i izvještaje o radu i dostavljaju ih Vijeću ministara na usvajanje, prate provođenje svog godišnjeg programa

rada, razmatraju i odobravaju mjesečne i godišnje izvještaje organizacionih jedinica u svome sastavu, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.

(2) Osnovnim nosiocima aktivnosti pomažu: a) Generalni sekretarijat Vijeća ministara koji pruža

tehničku podršku, koordinira izradu godišnjeg programa rada, prati i izvještava o radu Vijeća ministara i kontrolira kvalitet provedenog postupka kod izrade godišnjih programa rada i godišnjih izvještaja o radu institucija BiH;

b) Ministarstvo finansija i trezora kojе pruža stručnu podršku usaglašavanju godišnjih programa rada Vijeća ministara i institucija BiH sa godišnjim budžetom;

c) Direkcija za ekonomsko planiranje: pruža stručnu podršku i koordinira usaglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa srednjoročnim programom rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH;

d) Direkcija za evropske integracije: pruža stručnu podršku i koordinira usaglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa Planom provođenja Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izvještajima o napretku i zaključcima sa sastanaka tijela za njihovo provođenje i praćenje;

e) Ured koordinatora za reformu javne uprave: pruža stručnu podršku i koordinira usaglašavanje godišnjih programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH sa Strategijom reforme javne uprave i Akcionim planom za njeno provođenje;

f) Ured za zakonodavstvo: pruža stručnu podršku i koordinira usaglašavanje godišnjeg planiranja izrade zakona i podzakonskih akata Vijeća ministara i drugih institucija BiH.

Član 4. (Obaveze objedinjenog postupka)

Godišnje programiranje rada, praćenje i izvještavanje o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH zasniva se na slijedećim obavezama institucija BiH:

a) Godišnji programi rada i izvještaji o radu su zasnovani na analizi činjeničnog stanja, koja treba biti sistematski pripremljena, jasno obrazložena i, ukoliko je to potrebno, predstavljena u dodacima godišnjeg programa rada i izvještaja o radu;

b) Kod izrade godišnjeg programa rada i izvještaja o radu na odgovarajući način se primjenjuju Pravila za konsultacije u izradi pravnih propisa ("Službeni glasnik BiH", broj 81/06 i 80/14), poštujući minimalne zahtjeve propisane u članu 6. Pravila za konsultacije u izradi pravnih propisa, a kada je to potrebno organizuju i konsultacije sa nadležnim institucijama u BiH, organizacijama civilnog društva i pojedincima;

c) Godišnje programe rada i izvještaje o radu Vijeća ministara i drugih institucija BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvještaj Vijeću ministara, usvaja Vijeće ministara, nakon potrebnog usaglašavanja, ispunjavanja minimalnih zahtjeva za konsultacije i koordinaciju, a nakon potvrde Generalnog sekretarijata Vijeća ministara o ispoštovanim procedurama i potpunoj dokumentaciji.


DIO DRUGI – GODIŠNJE PLANIRANJE RADA

Član 5. (Godišnji program rada Vijeća ministara)

(1) Godišnji program rada Vijeća ministara je osnovni godišnji planski dokument na osnovu kojeg se planiraju godišnji rezultati, aktivnosti i budžet.

(2) Godišnji program rada Vijeća ministara predstavlja osnovu za planiranje zakonodavne aktivnosti Vijeća ministara, uključujući i zaključivanje međunarodnih ugovora.

(3) Elementi godišnjeg programa rada Vijeća ministara su: a) Sažetak prioriteta za plansku godinu, sa procjenom


aktivnosti organizovanih po srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara;


d) Tabelarni pregled međunarodnih ugovora koji se planiraju zaključiti u toj godini, s obrazloženjem za pokretanje inicijative za zaključivanje međunarodnog ugovora, rokovima, koordinatorima izrade i partnerima.

Član 6. (Način izrade godišnjeg programa rada Vijeća ministara)

(1) Za izradu godišnjeg programa rada Vijeća ministara zadužen je Ured predsjedavajućeg Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog sekretarijata Vijeća ministara.

(2) Godišnji program rada Vijeća ministara predstavlja objedinjeni pregled godišnjih programa rada institucija BiH koji se izrađuje nakon što institucije BiH izrade i Generalnom sekretarijatu Vijeća ministara dostave izvode iz godišnjeg programa rada institucija BiH koji se odnose na zajedničke godišnje rezultate.

(3) Ured predsjedavajućeg Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog sekretarijata Vijeća ministara, objedinjuje dijelove godišnjih programa rada institucija BiH i izrađuje godišnji program rada Vijeća ministara.

(4) Vijeće ministara usvaja godišnji program rada Vijeća ministara i potvrđuje godišnje programe rada institucija BiH najkasnije do 31.12. tekuće godine za slijedeću godinu.

Član 7. (Godišnji program rada institucije BiH)

(1) Godišnji program rada institucije BiH je osnovni godišnji planski dokument na osnovu kojeg se razrađuju aktivnosti i budžet, čime se osigurava koordinacija među organizacionim jedinicama institucije BiH, partnerima i drugim institucijama BiH.

(2) Godišnji program rada institucije BiH obuhvata planirane godišnje rezultate za čije je provođenje nadležna institucija BiH, a koji predstavljaju razrađene planirane srednjoročne ciljeve iz srednjoročnog plana rada.

(3) Godišnji program rada institucije BiH predstavlja osnovu za objedinjeno praćenje i izvještavanje, kako planiranih godišnjih rezultata, tako i doprinosa ostvarenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada.

(4) Elementi godišnjeg programa rada institucije BiH su: a) Sažetak prioriteta za plansku godinu, sa procjenom


aktivnosti organizovanih po srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog plana rada;


d) Tabelarni pregled međunarodnih ugovora koji se planiraju zaključiti u toj godini, s obrazloženjem za pokretanje inicijative za zaključivanje međunarodnog ugovora, rokovima, koordinatorima izrade i partnerima;

e) Tabelarni pregled operativnih, logističkih i administrativnih aktivnosti;

f) Tabelarni pregled razvojnih, investicionih i drugih projekata za datu godinu, a kako su oni predstavljeni u srednjoročnom planu rada i programu javnih investicija;

g) Izvještaj o provedenim konsultacijama vezanim za izradu godišnjeg programa rada i njihovom rezultatu, uključivši i sažetak dostavljenih primjedbi i prijedloga i kako su se oni razmatrali.

Član 8. (Način izrade godišnjeg programa rada institucije BiH)

(1) Za izradu godišnjeg programa rada institucije BiH odgovoran je rukovodilac institucije BiH.

(2) Izrada godišnjeg programa rada institucije BiH obavlja se na slijedeći način: a) Institucija BiH izrađuje godišnji program rada po

planiranim srednjoročnim ciljevima iz srednjoročnog plana rada, na osnovu prijedloga organizacionih jedinica;

b) Postavljanje prednacrta godišnjeg programa rada institucije BiH na Internet stranicu u trajanju od najmanje 14 dana, najkasnije do 15.07. tekuće godine za narednu godinu;

c) Institucije BiH su dužne dostaviti nacrt svog godišnjeg programa rada uz zahtjev za finansiranje za narednu godinu u skladu sa članom 7. stav (1) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13);

d) Institucija BiH prijedlog svog godišnjeg programa rada dostavlja Vijeću ministara najkasnije do 01.12. tekuće godine, u pisanoj i elektronskoj formi.

DIO TREĆI – PRAĆENJE I IZVJEŠTAVANJE O RADU

Član 9. (Praćenje i izvještavanje o provođenju godišnjeg programa rada)

(1) Godišnji izvještaj o radu obuhvata pregled ostvarenosti planiranih godišnjih rezultata koji proizilaze iz srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija BiH.

(2) Praćenje provođenja godišnjeg programa rada Vijeća ministara obavlja Generalni sekretarijat Vijeća ministara tromjesečno, zajedno sa redovnim praćenjem provođenja zaključaka Vijeća ministara i zaključaka Parlamentarne skupštine, koji se odnose na institucije BiH.

(3) Za pripremu godišnjeg izvještaja o radu Vijeća ministara zadužen je Ured predsjedavajućeg Vijeća ministara, uz operativnu i tehničku podršku Generalnog sekretarijata Vijeća ministara.

(4) Vijeće ministara zajedno razmatra i usvaja godišnji izvještaj o radu Vijeća ministara i godišnje izvještaje o radu svih institucija BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvještaj Vijeću ministara, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.


Član 10. (Godišnji izvještaj o radu Vijeća ministara)

(1) Godišnji izvještaj o radu Vijeća ministara obuhvata pregled provođenja planiranih godišnjih rezultata institucija BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvještaj Vijeću ministara.

(2) Elementi godišnjeg izvještaja o radu Vijeća ministara su: a) Sažetak ostvarenih planiranih godišnjih rezultata; b) Tabelarni pregled stepena ostvarenosti planiranih


c) Tabelarni pregled stepena izrade planiranih zakona i podzakonskih akata, sa statusom njihove izrade;

d) Tabelarni pregled stepena izrade planiranih međunarodnih ugovora, sa statusom njihove izrade.

(3) Vijeće ministara dostavlja godišnji izvještaj o radu Vijeća ministara Parlamentarnoj skupštini.

Član 11. (Godišnji izvještaj o radu institucije BiH)

(1) Godišnji izvještaj o radu institucije BiH obuhvata pregled provođenja planiranih godišnjih rezultata i drugih aktivnosti, sa ocjenom njihovog doprinosa provođenju planiranih srednjoročnih ciljeva iz srednjoročnog plana rada.

(2) Za izradu godišnjeg izvještaja o radu institucije BiH zadužen je rukovodilac institucije BiH.

(3) Godišnji izvještaj o radu institucije BiH predstavlja osnovu za izradu godišnjeg izvještaja o izvršenju budžeta institucije BiH.

(4) Institucija BiH dužna je prednacrt godišnjeg izvještaja o radu institucije BiH postaviti na Internet stranicu u trajanju od najmanje 14 dana.

(5) Institucije BiH koje su dužne da za svoj rad podnose izvještaj Vijeću ministara dostavljaju svoj godišnji izvještaj o radu Vijeću ministara, u pisanoj i elektronskoj formi, najkasnije do 31.01. tekuće godine za prethodnu godinu.

(6) Elementi godišnjeg izvještaja o radu institucije BiH su: a) Sažetak ostvarenih planiranih godišnjih rezultata; b) Tabelarni pregled stepena ostvarenosti planiranih


c) Tabelarni pregled stepena izrade planiranih zakona i podzakonskih akata, sa statusom njihove izrade;

d) Tabelarni pregled stepena izrade međunarodnih ugovora, sa statusom njihove izrade;

e) Pregled operativnih, logističkih i administrativnih aktivnosti;

f) Pregled provođenja razvojnih, investicionih i drugih projekata za datu godinu a kako su oni predstavljeni u srednjoročnom planu rada i programu javnih investicija;

g) Izvještaj o provedenim konsultacijama kod izrade godišnjeg izvještaja o radu.

DIO ČETVRTI – NAČINI KOORDINACIJE I KONTROLE KVALITETA

Član 12. (Načini koordinacije)

Načini koordinacije u izradi i praćenju provođenja programa rada Vijeća ministara i drugih institucija BiH su:

a) Godišnje planiranje, praćenje i izvještavanje se koordinira po planiranim srednjoročnim ciljevima;

b) Institucija BiH je u obavezi da osigura odgovarajući način za usaglašavanje sa drugim institucijama u BiH i partnerima;

c) Institucije BiH, u skladu sa svojim obavezama i odgovornostima prilikom godišnjeg planiranja, praćenja i izvještavanja iz ove odluke, provode konsultacije sa predstavnicima nadležnih institucija BiH, organizacijama civilnog društva i pojedincima.

Član 13. (Kontrola kvalitete postupka)

(1) Kontrolu kvaliteta provedenog postupka propisanog ovom odlukom obavlja Generalni sekretarijat Vijeća ministara i priprema potvrdu o stepenu u kojem je institucija BiH koja je dužna da za svoj rad podnose izvještaj Vijeću ministara ispoštovala odredbe ove odluke koje se odnose na postupak i da li je dostavljena dokumentacija potpuna.

(2) U potvrdi će biti navedeno koje procedure u postupku nisu u potpunosti ispoštovane ili koji dijelovi dokumentacije nedostaju.

(3) Generalni sekretarijat Vijeća ministara neće ulaziti u sam sadržaj dokumenata, niti razmatrati njihovu opravdanost.

(4) Vijeće ministara neće razmatrati prijedloge institucije BiH bez navedene potvrde.

DIO PETI – PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 14. (Praćenje i ocjena provođenja odluke)

(1) Praćenje i ocjenu provođenja ove odluke vrši Vijeće ministara, na osnovu dvogodišnje analize stepena poštivanja odluke i problema i rizika u njenom provođenju, koju izrađuje Generalni sekretarijat Vijeća ministara, u saradnji sa institucijama BiH i upućuje je na razmatranje i usvajanje Vijeću ministara.

(2) Generalni sekretarijat Vijeća ministara će u naredne četiri godine od dana stupanja na snagu ove odluke za Vijeće ministara izraditi ocjenu efektivnosti i efikasnosti ove odluke i, ukoliko ocjena ukaže na takvu potrebu, Vijeće ministara će zatražiti od Ministarstva pravde BiH izradu izmjena i dopuna odluke.

Član 15. (Uputstvo za pripremu)

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke Ministarstvo pravde BiH će izraditi i uputiti Vijeću ministara na usvajanje uputstvo za pripremu programa rada i izvještaja o radu institucija BiH.


Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 185/14 18. novembra 2014. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

1412 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 104/13 i 60/14) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu, u iznosu od 500,00 KM Savić Filipu, kao nagrada za postignute izvanredne rezultate u tijeku studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci.

Članak 2. (Mjerodavnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Savić Filipa.



Broj 01-50-2-38274/14 26. studenoga 2014. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", бр. 104/13 и 60/14) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину, у износу од 500,00 Савић Филипу, као награда за постигнуте изванредне резултате у току студија на Електротехничком факултету Универзитета у Бањој Луци.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Савић Филипа.


Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-38274/14 26. новембра 2014. године

Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјетa министара БиХ

Др Златко Лагумџија, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 104/13 i 60/14) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE

Član 1. (Predmet Odluke)

Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu, u iznosu od 500,00 KM Savić Filipu, kao nagrada za postignute izvanredne rezultate u toku studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Savić Filipa.



Broj 01-50-2-38274/14 26. novembra 2014. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r.

DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK

1413 Na temelju čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), članka 36. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i članka 16. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj 27. studenog 2014. godine, donijela je

ODLUKU O IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST

MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM ZA SOPSTVENE POTREBE

1. Izdaje se licenca Društvu "B.S.I." d.o.o. Jajce za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe.

2. Licenca iz točke 1. ove odluke izdaje se za razdoblje od 1. siječnja 2015. godine do 31. prosinca 2016. godine.

3. Sastavni dio Odluke je licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe koja sadrži Uvjete za korištenje licence.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta.


Obrazloženje

"B.S.I." d.o.o. Jajce (u daljem tekstu: podnositelj zahtjeva) vlasnik je licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe, upisane u Registar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem: 05-28-248-22/09 od 24. studenog 2012. godine, čije trajanje ističe 31. prosinca 2014. godine.

Shodno pravu da koristi mogućnost obnove licence i ispunjavajući obavezu iz članka 54. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12) da najkasnije 120 dana prije isteka važnosti posjedujuće licence, izrazi svoju namjeru da djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe nastavi i dalje obavljati, vlasnik licence je podnio zahtjev za izdavanje nove licence koji je zaprimljen pod brojem: 05-28-12-269/14 od 25. srpnja 2014. godine. O podnijetom zahtjevu odlučuje se u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a i shodno članku 7. Zakona o prijenosu.

Zahtjev je podnijet pravodobno, na propisanim obrascima, sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uz zahtjev ili naknadno, na traženje DERK-a, omogućili DERK-u da razumije, razmatra i odlučuje o podnijetom zahtjevu, o čemu je obavijestio podnositelja zahtjeva svojim aktom broj: 05-28-12-269-4/14 od 28. kolovoza 2014. godine.

Po pregledu i provjeri svih formalnih elemenata zahtjeva, DERK je najprije 11. rujna 2014. godine objavio u dnevnim novinama i na svojoj internet stranici kratku obavijest za javnost, sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 26. rujna 2014. godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijeti zahtjev za izdavanje licence.

DERK je konstatirao da nisu dostavljani komentari javnosti u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu licence, niti je na javni poziv DERK-a bilo koja osoba kandidirala svoj interes da sudjeluje u postupku u svojstvu umješača.

Podnositelj zahtjeva nesporno ispunjava sve kriterije, uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisima DERK-a da obavlja međunarodnu trgovinu električnom energijom za sopstvene potrebe jer je svih prethodnih godina korištenja licence permanentno potvrđivao svoje tehničke, pravne i financijske mogućnosti i pružao dokaze da ima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvrđene profesionalne standarde da nastavi obavljati istu djelatnost.

Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnositelja zahtjeva sa uvjetima i kriterijima za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe dao je osnova DERK-u da pristupi obnovi licence, odnosno pripremi Nacrta uvjeta za korištenje licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine za sopstvene potrebe koja bi važila dvije godine.

Ovaj dokument je od 5. studenog 2014. godine učinjen dostupnim podnositelju zahtjeva, kao i svim drugim zainteresiranim članovima javnosti, a omogućena im je prilika da iznesu svoje komentare i na općoj raspravi obavljenoj 11. studenog 2014. godine u sjedištu DERK-a u Tuzli, uz prethodnu objavu odgovarajuće obavijesti u dnevnim novinama i objavu dokumenata na internet stranici DERK-a.

Na održanoj općoj raspravi izostali su bilo čiji komentari koji su mogli utjecati da neki od uvjeta za korištenje licence budu uređeni na drugačiji način.

Imajući u vidu navedeno, pripremljen je prijedlog da se zatražena licenca izda, koji je dostavljen podnositelju zahtjeva aktom DERK-a broj: 05-28-12-269-15/14 od 13. studenog 2014. godine.

Kako u ostavljenom roku podnositelj zahtjeva nije dostavio komentare na prijedlog odluke, bilo je osnovano zaključiti da se prijedlog DERK-a smatra sačinjenim u skladu sa Zakonom o

prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini i podzakonskim propisima koji reguliraju predmetnu materiju.

S obzirom na uvjerljivost pokazatelja o financijskom integritetu i stabilnosti, organiziranosti i resursima podnositelja zahtjeva sa kojima bi nastavio obavljati licenciranu djelatnost, njegov neizmijenjen status kvalificiranog kupca električne energije, odobren rješenjem Regulatorne komisije za električnu energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine, broj: 07-02-791-06/17/06 od 3. listopada 2006. godine, kao i izvjesnost ovog potrošača izravno priključenog na prijenosnu mrežu da sopstvene potrebe i dalje zadovoljava uvozom električne energije, ali i promjene koje će neizostavno nastupiti sa potpunim otvaranjem tržišta električne energije 1. siječnja 2015. godine, DERK je odlučio kao u izreci ove odluke.

U skladu sa člankom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana od dana objave ove odluke.

Broj 05-28-12-269-16/14 27. studenoga 2014. godine

TuzlaPredsjedatelj Komisije

Nikola Pejić, v. r.

Нa oснoву чл. 4.2, 4.7. и 7. Зaкoнa o прeнoсу, рeгулaтoру

и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини ("Службeни глaсник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11), члaнa 36. Пoслoвникa o рaду Држaвнe рeгулaтoрнe кoмисиje зa eлeктричну eнeргиjу ("Службeни глaсник БиХ", брoj 2/05) и члaнa 16. Прaвилникa o лицeнцaмa ("Службeни глaсник БиХ", брoj 87/12), Држaвнa рeгулaтoрнa кoмисиja зa eлeктричну eнeргиjу, нa сjeдници oдржaнoj 27. нoвeмбрa 2014. гoдинe, дoниjeлa je

OДЛУКУ O ИЗДAВAЊУ ЛИЦEНЦE ЗA ДJEЛATНOСT

MEЂУНAРOДНE ТРГOВИНE EЛEКTРИЧНOM EНEРГИJOM ЗA ВЛАСТИТЕ ПOTРEБE

1. Издaje сe лицeнцa Друштву "Б.С.И" д.o.o. Jajцe зa oбaвљaњe дjeлaтнoсти мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм зa властите пoтрeбe.

2. Лицeнцa из тaчкe 1. oвe oдлукe издaje сe зa пeриoд oд 1. jaнуaрa 2015. гoдинe дo 31. дeцeмбрa 2016. гoдинe.

3. Сaстaвни диo Oдлукe je лицeнцa зa oбaвљaњe дjeлaтнoсти мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм зa властите пoтрeбe кoja сaдржи Услoвe зa кoришћeњe лицeнцe.

4. Oвa oдлукa ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa и бићe oбjaвљeнa у "Службeнoм глaснику БиХ" и службeним глaсилимa eнтитeтa.

Образложење

"Б.С.И." д.о.о. Jajцe (у даљем тексту: подносилац захтјева) власник је лиценце за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом зa властите пoтрeбe, уписане у Регистар лиценци код ове Комисије под регистрационим бројем: 05-28-248-22/09 од 24. нoвeмбрa 2009. године, чије трајање истиче 31. дeцeмбрa 2014. године.

Сходно праву да користи могућност обнове лиценце и испуњавајући обавезу из члана 54. Правилника о лиценцама ("Службени гласник БиХ", број 87/12) да најкасније 120 дана прије истека важности посједујуће лиценце, изрази своју намјеру да дјелатност међународне трговине електричном енергијом зa властите пoтрeбe настави и даље обављати, власник лиценце је поднио захтјев за издавање нове лиценце


који је запримљен под бројем: 05-28-12-269/14 од 25. jулa 2014. године. О поднијетом захтјеву одлучује се у складу са интерним правилима и прописима ДЕРК–а и сходно члану 7. Закона о преносу.

Зaхтjeв je поднијет благовремено, на прoписaним oбрaсцимa, сa дoкaзoм o прeтхoднo извршeнoj уплaти нaкнaдe зa рjeшaвaњe зaхтjeвa и рeлeвaнтним дoкумeнтимa кojи су, пoдниjeти уз зaхтjeв или нaкнaднo, нa трaжeњe ДEРК-a, oмoгућили ДEРК-у дa рaзумиje, рaзмaтрa и oдлучуje o пoдниjeтoм зaхтjeву, o чeму je oбaвиjeстиo пoднoсиoцa зaхтjeвa свojим aктoм брoj: 05-28-12-269-4/14 oд 28. aвгустa 2014. гoдинe.

Пo прeглeду и прoвjeри свих фoрмaлних eлeмeнaтa зaхтjeвa, ДEРК je нajприje 11. сeптeмбрa 2014. гoдинe oбjaвиo у днeвним нoвинaмa и нa свojoj интeрнeт стрaници крaткo oбaвјештење зa jaвнoст, сумирajући зaхтjeв зa лицeнцу и oдрeдиo рoк дo 26. сeптeмбрa 2014. гoдинe зa дoстaвљaњe кoмeнтaрa jaвнoсти нa пoдниjeти зaхтjeв зa издaвaњe лицeнцe.

ДEРК je кoнстaтoвao дa нису дoстaвљaни кoмeнтaри jaвнoсти у вeзи пoдниjeтoг зaхтjeвa зa дoдjeлу лицeнцe, нити je нa jaвни пoзив ДEРК-a билo кoje лицe кaндидoвaлo свoj интeрeс дa учeствуje у пoступку у свojству умjeшaчa.

Подносилац захтјева неспорно испуњава све критеријумe, услoвe и стандарде прописане законом и правилима и прописима ДЕРК–а да обавља међународну трговину електричном енергијом зa властите пoтрeбe јер је свих претходних година коришћења лиценце перманентно потврђивао своје техничке, правне и финансијске могућности и пружао доказе да има обезбијеђене ресурсе, организоване услoвe и утврђене професионалне стандарде да настави обављати исту дјелатност.

Надзор свих аспеката усклађености досадашњег дјеловања подносиоца захтјева са условима и критеријумима за обављање дјелатности међународне трговине електричном енергијом зa властите пoтрeбe дао је основа ДЕРК-у да приступи обнови лиценце, односно припреми Нацрта услoвa за коришћење лиценце за обављање дјелатности међународне трговине која би важила нових двије годинe.

Овaj докуменaт je oд 5. нoвeмбрa 2014. гoдинe учињeн дoступним пoднoсиoцу зaхтjeвa, кao и свим другим зaинтeрeсoвaним члaнoвимa jaвнoсти, a oмoгућeнa им je приликa дa изнeсу свoje кoмeнтaрe и нa oпштoj рaспрaви oбaвљeнoj 11. нoвeмбрa 2014. гoдинe у сjeдишту ДEРК-a у Tузли, уз прeтхoдну oбjaву одговарајућег обавјештењa у днeвним нoвинaмa и oбjaву дoкумeнaтa нa интeрнeт стрaници ДEРК-a.

Нa oдржaнoj oпштoj рaспрaви изoстaли су билo чиjи кoмeнтaри кojи су мoгли утицaти дa нeки oд услoвa зa кoришћeњe лицeнцe буду урeђeни нa другaчиjи нaчин.

Имajући у виду нaвeдeнo, припрeмљeн je приjeдлoг дa сe зaтрaжeнa лицeнцa издa, кojи je дoстaвљeн пoднoсиoцу зaхтjeвa aктoм ДEРК-a брoj: 05-28-12-269-15/14 oд 13. нoвeмбрa 2014. гoдинe.

Кaкo у oстaвљeнoм рoку пoднoсилaц зaхтjeвa ниje дoстaвиo кoмeнтaрe нa приjeдлoг oдлукe, билo je oснoвaнo зaкључити дa сe приjeдлoг ДEРК-a смaтрa сaчињeним у склaду сa Зaкoнoм o прeнoсу, рeгулaтoру и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини и пoдзaкoнским прoписимa кojи рeгулишу прeдмeтну мaтeриjу.

С oбзирoм нa увjeрљивoст пoкaзaтeљa o финaнсиjскoм интeгритeту и стaбилнoсти, oргaнизoвaнoсти и рeсурсимa пoднoсиoцa зaхтjeвa сa кojимa би нaстaвиo oбaвљaти лицeнцирaну дjeлaтнoст, њeгoв нeизмиjeњeн стaтус квaлификoвaнoг купцa eлeктричнe eнeргиje, oдoбрeн

рjeшeњeм Рeгулaтoрнe кoмисиje зa eлeктричну eнeргиjу у Фeдeрaциjи Бoснe и Хeрцeгoвинe, брoj: 07-02-791-06/17/06 oд 3. oктoбрa 2006. гoдинe, кao и извjeснoст oвoг пoтрoшaчa дирeктнo прикључeнoг нa прeнoсну мрeжу дa властите пoтрeбe и дaљe зaдoвoљaвa увoзoм eлeктричнe eнeргиje, али и промјене које ће неизоставно наступити са потпуним отварањем тржишта електричне енергије 1. јануара 2015. године, ДЕРК је одлучио као у изреци ове одлуке.

У склaду сa члaнoм 9.2 Зaкoнa o прeнoсу, рeгулaтoру и oпeрaтoру систeмa eлeктричнe eнeргиje у Бoсни и Хeрцeгoвини, прoтив oвe oдлукe мoжe сe пoкрeнути пoступaк прeд Судoм Бoснe и Хeрцeгoвинe пoднoшeњeм тужбe у рoку oд 60 дaнa oд дaнa oбjaвe oвe oдлукe.

Брoj 05-28-12-269-16/14 27. нoвeмбрa 2014. гoдинe

TузлaПрeдсjeдaвajући Кoмисиje

Никoлa Пejић, с. р.

Na osnovu čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), člana 36. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i člana 16. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj 27. novembra 2014. godine, donijela je

ODLUKU O IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST

MEĐUNARODNE TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM ZA VLASTITE POTREBE

1. Izdaje se licenca Društvu "B.S.I." d.o.o. Jajce za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe.

2. Licenca iz tačke 1. ove odluke izdaje se za period od 1. januara 2015. godine do 31. decembra 2016. godine.

3. Sastavni dio Odluke je licenca za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe koja sadrži Uvjete za korištenje licence.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta.

Obrazloženje

"B.S.I." d.o.o. Jajce (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva) vlasnik je licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe, upisane u Registar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem: 05-28-248-22/09 od 24. novembra 2009. godine, čije trajanje ističe 31. decembra 2014. godine.

Shodno pravu da koristi mogućnost obnove licence i ispunjavajući obavezu iz člana 54. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj 87/12) da najkasnije 120 dana prije isteka važnosti posjedujuće licence, izrazi svoju namjeru da djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe nastavi i dalje obavljati, vlasnik licence je podnio zahtjev za izdavanje nove licence koji je zaprimljen pod brojem: 05-28-12-269/14 od 25. jula 2014. godine. O podnijetom zahtjevu odlučuje se u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a i shodno članu 7. Zakona o prijenosu.

Zahtjev je podnijet blagovremeno, na propisanim obrascima, sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade za rješavanje zahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uz zahtjev ili naknadno, na traženje DERK-a, omogućili DERK-u da razumije, razmatra i odlučuje o podnijetom zahtjevu, o čemu


je obavijestio podnosioca zahtjeva svojim aktom broj: 05-28-12-269-4/14 od 28. augusta 2014. godine.

Po pregledu i provjeri svih formalnih elemenata zahtjeva, DERK je najprije 11. septembra 2014. godine objavio u dnevnim novinama i na svojoj internet stranici kratku obavijest za javnost, sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 26. septembra 2014. godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijeti zahtjev za izdavanje licence.

DERK je konstatirao da nisu dostavljani komentari javnosti u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu licence, niti je na javni poziv DERK-a bilo koje lice kandidiralo svoj interes da učestvuje u postupku u svojstvu umješača.

Podnosilac zahtjeva nesporno ispunjava sve kriterije, uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisima DERK-a da obavlja međunarodnu trgovinu električnom energijom za vlastite potrebe jer je svih prethodnih godina korištenja licence permanentno potvrđivao svoje tehničke, pravne i finansijske mogućnosti i pružao dokaze da ima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvrđene profesionalne standarde da nastavi obavljati istu djelatnost.

Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnosioca zahtjeva sa uvjetima i kriterijima za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe dao je osnova DERK-u da pristupi obnovi licence, odnosno pripremi Nacrta uvjeta za korištenje licence za obavljanje djelatnosti međunarodne trgovine koja bi važila dvije godine.

Ovaj dokument je od 5. novembra 2014. godine učinjen dostupnim podnosiocu zahtjeva, kao i svim drugim zainteresiranim članovima javnosti, a omogućena im je prilika da iznesu svoje komentare i na općoj raspravi obavljenoj 11. novembra 2014. godine u sjedištu DERK-a u Tuzli, uz prethodnu objavu odgovarajuće obavijesti u dnevnim novinama i objavu dokumenata na internet stranici DERK-a.

Na održanoj općoj raspravi izostali su bilo čiji komentari koji su mogli utjecati da neki od uvjeta za korištenje licence budu uređeni na drugačiji način.

Imajući u vidu navedeno, pripremljen je prijedlog da se zatražena licenca izda, koji je dostavljen podnosiocu zahtjeva aktom DERK-a broj: 05-28-12-269-15/14 od 13. novembra 2014. godine.

Kako u ostavljenom roku podnosilac zahtjeva nije dostavio komentare na prijedlog odluke, bilo je osnovano zaključiti da se prijedlog DERK-a smatra sačinjenim u skladu sa Zakonom o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini i podzakonskim propisima koji reguliraju predmetnu materiju.

S obzirom na uvjerljivost pokazatelja o finansijskom integritetu i stabilnosti, organiziranosti i resursima podnosioca zahtjeva sa kojima bi nastavio obavljati licenciranu djelatnost, njegov neizmijenjen status kvalificiranog kupca električne energije, odobren rješenjem Regulatorne komisije za električnu energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine, broj: 07-02-791-06/17/06 od 3. oktobra 2006. godine, kao i izvjesnost ovog potrošača direktno priključenog na prijenosnu mrežu da vlastite potrebe i dalje zadovoljava uvozom električne energije, ali i promjene koje će neizostavno nastupiti sa potpunim otvaranjem tržišta električne energije 1. januara 2015. godine, DERK je odlučio kao u izreci ove odluke.

U skladu sa članom 9.2. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana od dana objave ove odluke.

Broj 05-28-12-269-16/14 27. novembra 2014. godine

TuzlaPredsjedavajući Komisije

Nikola Pejić, s. r.

KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1414 Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak

(1) točka d), a u svezi s člancima 12., 14., 16. i 18. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije gospodarskog subjekta Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla, podnesenoj putem odvjetnice Dine Duraković Morankić, Kralja Tvrtka 6, 71 000 Sarajevo, zaprimljenoj dana 5.8.2014. godine pod brojem 02-26-1-027-II/14, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 99. (devedesetdevetoj) sjednici održanoj dana 13.11.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija na tržištu trgovine

na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje koja nastaje stjecanjem kontrole gospodarskog subjekta Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla nad gospodarskim subjektima C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića na tržištu Bosne i Hercegovine kupovinom (..)1% temeljnog kapitala.

2. Ovo Rješenje o koncentraciji se upisuje u Registar koncentracija.

3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo dana 5.8.2014. godine pod brojem 02-26-1-027-II/14 Prijavu koncentracije (u daljnjem tekstu: Prijava), podnesenu putem odvjetnice Dine Duraković Morankić, Kralja Tvrtka 6, 71 000 Sarajevo (na temelju punomoći izdane dana 1.8.2014. godine u Tuzli), po kojoj gospodarski subjekt Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla (u daljnjem tekstu: Podnositelj prijave ili Bingo) namjerava steći (..)% temeljnog kapitala u gospodarskim subjektima C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina (u daljnjem tekstu: C.D.E.B (Interex) i E.R.C.B ili ciljana društva).

Prijava je zatim dopunjena podneskom broj 02-26-1-027-1-II/14 dana 21.8.2014. godine, podneskom broj 02-26-1-027-2-II/14 dana 9.9.2014. godine i podneskom broj 02-26-1-027-3-II/14 dana 17.9.2014. godine.

Konkurencijsko vijeće je nakon uvida u dostavljenu Prijavu utvrdilo da ista nije kompletna i uredna te je zatražilo dopunu aktom broj 02-26-1-027-4-II/14 dana 3.10.2014. godine i aktom broj 02-26-1-027-9-II/14 dana 23.10.2014. godine.

Podnositelj prijave je predmetnu Prijavu dopunio podneskom broj 02-26-1-027-5-II/14 dana 26.9.2014. godine, podneskom broj 02-26-1-027-6-II/14 dana 26.9.2014. godine,

1 (..) – podaci predstavljaju poslovnu tajnu


podneskom broj 02-26-1-027-10-II/14 dana 31.10.2014. godine i podneskom broj 02-26-1-027-13-II/14 dana 11.11.2014. godine.

Konkurencijsko vijeće je, sukladno članku 16. stavak (4) Zakona, dana 24.10.2014. godine objavilo u dnevnim novinama Obavijest o dostavljenoj Prijavi (akt broj 02-26-1-027-7-II/14 dana), u kojem su objavljeni podaci o namjeravanoj koncentraciji, te su pozvane sve zainteresirane strane na dostavljanje pisanih komentara u vezi provođenja iste.

Na predmetnu Obavijest nisu dostavljeni komentari. Nakon kompletiranja Prijave Konkurencijsko vijeće je

izdalo Potvrdu o kompletnoj i urednoj prijavi, u smislu članka 30. stavak (3) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon), aktom broj 02-26-1-027-11-II/14 dana 10.11.2014. godine.

Podnositelj prijave je sukladno članku 30. stavak (2) Zakona u istoj naveo da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorija Bosne i Hercegovine.

Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije utvrdilo slijedeće činjenice:

Prijava je podnesena u smislu članka 16. stavak (1) Zakona.

Sudionici koncentracije

Sudionici predmetne koncentracije su gospodarski subjekti Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla, C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina.

Gospodarski subjekti C.D.E.B. i E.R.C.B. su dio ITM grupe, francuske grupacije koja je specijalizirana u maloprodaji prehrambenih roba i robe široke potrošnje. Tako C.D.E.B. u Bosni i Hercegovini upravlja objektima pod brendom InterEx.

1. Gospodarski subjekt Bingo d.o.o., Podnositelj prijave

Gospodarski subjekt Bingo d.o.o. export-import Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla je registriran u sudskom registru Općinskog suda u Tuzli pod brojem: 1-5356. U vlasništvu je fizičke osobe Senada Džambića, (..), Tuzla. Članovi uprave gospodarskog subjekta Bingo su fizičke osobe Senad Džambić, direktor, Ljiljana Kunosić, izvršna direktorica i Jasmin Osmanović, izvršni direktor.

Temeljna registrirana djelatnost Podnositelja prijave je trgovina na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje. Svoju poslovnu djelatnost obavlja na području cijele Bosne i Hercegovine u (..) objekata. Gospodarski subjekt Bingo je, pored navedenog, ekskluzivni zastupnik robne marke S' Oliver te prodaju odjevnih predmeta ove robne marke obavlja u (..) specijalizirana objekta u okviru Bingo objekata u (..).

U objektima Bingo se nalaze i ugostiteljski objekti (kafići, restorani ili picerije) u kojima Bingo obavlja poslove iz oblasti ugostiteljstva. Ukupan broj ovakvih objekata je (..) i nalaze se u svim većim objektima Bingo. Poslovne aktivnosti zamjene valuta, u suradnji sa Reiffeisen bank d.d, Podnositelj prijave obavlja u (..) mjenjačnici u svim većim objektima Bingo.

Gospodarski subjekt Bingo vrši iznajmljivanje poslovnih prostora trećim osobama u okviru svojih većih prodajnih objekata.

Pored navedenog, Podnositelj prijave je u 2014. godini započeo djelatnost proizvodnje jaja.

Gospodarski subjekt Bingo posluje preko svoje mreže od (..) maloprodajnih objekata (minimarketi, supermarketi, hipermarketi i tržni centri). Pored navedenog ima još (..) maloprodajna objekta - specijalizirane prodavnice u kojima prodaje odjeću robne marke S Oliver i (..) maloprodajni objekat u kojima se prodaju proizvodi marke Carpisa.

Nakon podnošenja predmetne Prijave otvoren je još jedan maloprodajni objekat kategorije hipermarketa u Srebreniku.

1.1. Povezana društva gospodarskog subjekta Bingo d.o.o. (Bingo grupacija)

Gospodarski subjekt Bingo d.o.o. i njegov vlasnik i osnivač Senad Džambić u 11 gospodarskih subjekata imaju vlasničke udjele i to:

- Gospodarski subjekt Hekom d.o.o. Mostar koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost trgovina na malo u nespecijaliziranim prodavnicama pretežito hrane, pića i duhanskih proizvoda;

- Gospodarski subjekt Wilson d.o.o. Sarajevo koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost kupovina i prodaja vlastitih nekretnina;

- Gospodarski subjekt MIP MANAGEMENT d.o.o. Čitluk koji je bio u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost bila iznajmljivanje i upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup; u međuvremenu gospodarski subjekt MIP MANAGEMENT d.o.o. Čitluk je podjeljen između gospodarskih subjekata MIP PARK &SHOP d.o.o. Čitluk sa kojim Podnositelj prijave nije povezan i novoosnovanim gospodarskim subjektom BINGO MIP d.o.o. Čitluk te je brisan iz registra društava;

- Gospodarski subjekt BINGO MIP d.o.o. Čitluk koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost iznajmljivanje i upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup;

- Gospodarski subjekt Majevica d.d. Srebrenik koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost prerada i konzerviranje krumpira;

- Gospodarski subjekt Tuzla-remont d.d. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost održavanje i popravak motornih vozila;

- Gospodarski subjekt Kaletex d.o.o Kalesija koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost proizvodnja vanjske odjeće;

- Gospodarski subjekt Autosaobraćaj d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost cestovni prijevoz robe;

- Gospodarski subjekt Kvin d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo te (..)% Senada Džambića i čija je temeljna registrirana djelatnost proizvodnja destiliranih alkohonih pića;

- Gospodarski subjekt Trgovina na veliko i malo d.o.o. Kalesija koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo te (..)% Senada Džambića i čija je temeljna registrirana djelatnost iznajmljivanje i upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup;

- Gospodarski subjekt Transservis - trgovina d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost trgovina na veliko dijelovima i priborom za motorna vozila;

- Gospodarski subjekt Eko život d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu gospodarskog subjekta Bingo i čija je temeljna registrirana djelatnost sakupljanje neopasnog otpada.


Niti jedan od navedenih gospodarskih subjekata, prema navodima iz Prijave, se ne bavi trgovinom na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje.

2. Gospodarski subjekt C.D.E.B., ciljano društvo

Gospodarski subjekt C.D.E.B. Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo je registriran u sudskom registru Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem: 65-01-0358-11 (stari broj: 1-21428). U vlasništvu je gospodarskog subjekta Compagnie de Distribution Europenne, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska, a koja je u vlasništvu gospodarskog subjekta ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska.

Temeljna registrirana djelatnost gospodarskog subjekta C.D.E.B. je trgovina na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje. Svoja (..) maloprodajna objekta ima u (..) gradova na cijelom teritoriju Bosne i Hercegovine.

Osim toga, gospodarski subjekt C.D.E.B. u određenim prodajnim objektima daje u podzakup dijelove svojih objekata uglavnom radi obavljanja ugostiteljske djelatnosti (na kraju lipnja 2014. godine je bilo (..) takvih ugostiteljskih objekata) kao i radi obavljanja drugih djelatnosti kao što su prodaja odjeće, dječijih igara, pranje automobila i sl.

Gospodarski subjekt C.D.E.B tako upravlja sa (..) maloprodajna objekta u (..) gradova u Bosni i Hercegovini pod brendom InterEx koji su smješteni u urbanim i prigradskim područjima, uglavnom im je prosječna površina oko (..) m² te se u istim prodaju proizvodi lokalnih i međunarodnih dobavljača.

3. Gospodarski subjekt E.R.C.B., ciljano društvo

Gospodarski subjekt European Retail Company d.o.o. za razvoj nekretnina Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina je registriran u sudskom registru Okružnog gospodarskog suda u Bijeljini pod brojem: 59-01-0063-14 (stari broj: 1-5867). U vlasništvu je gospodarskog subjekta ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska nakon što je istom pripojen gospodarski subjekt European Retail Company Luxembourg S.A., 3 Rue Guillaume Kro, L - 1882 Luxembourg koji je bio prethodni vlasnik gospodarskog subjekta E.R.C.B.

Gospodarski subjekt E.R.C.B. u Bosni i Hercegovini je utemeljen sa ciljem upravljanja nekretninama u kojima se nalaze maloprodajni objekti C.D.E.B..

4. Obveza prijave koncentracije

Obveza prijave koncentracije gospodarskih subjekata, u smislu članka 14. stavak (1) točke a) i b) Zakona, postoji ako ukupni godišnji prihodi sudionika koncentracije ostvareni prodajom roba i/ili usluga na svjetskom tržištu iznose 100.000.000,00 KM, po završnom računu u godini koja je prethodila predmetnoj koncentraciji, i da ukupan prihod svakog od najmanje dva gospodarska subjekta sudionika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako je zajednički tržišni udjel sudionika koncentracije na mjerodavnom tržištu veći od 40,0%.

Ukupni godišnji prihodi gospodarskih subjekata sudionika koncentracije (i njihovih povezanih gospodarskih subjekata), na dan 31. prosinca 2013. godine:

Tablica 1.

Bingo d.o.o. export-import Tuzla (Bingo

grupacija) Bingo d.o.o.

C.D.E.B E.R.C.B.

KM Svijet - - - - BiH (..) (..)* (..) (..)

Izvor: podaci iz Prijave * razlika je nastala, kako se navodi u Prijavi, zbog

različitog načina knjiženja prihoda po osnovu knjižnih odobrenja

Ukupan prihod gospodarskog subjekta ITM na svjetskoj razini u 2013. godini iznosio je (..) EUR ((..) KM).

Slijedom navedenog sudionici koncentracije ispunjavaju uvjet ukupnog godišnjeg prihoda, iz članka 14. stavak (1) točka b) Zakona, te su u obvezi podnijeti prijavu koncentracije.

Prema navedenim podacima (Tablica 1.) gospodarski subjekti sudionici koncentracije ispunjavaju uvjete ukupnog godišnjeg prihoda, iz članka 14. stavak (1) Zakona.

5. Pravni temelj i pravni oblik koncentracije

Podnositelj prijave je kao pravni temelj predmetne koncentracije dostavio Ugovor o kupoprodaji udjela kojeg su dana 30.7.2014. godine potpisali Senad Džambić, ispred gospodarskog subjekta Bingo d.o.o. kao kupac i gospodin Pierre - Yves Conan, ispred gospodarskog subjekta Compagnie de Distribution Europenne i ITM Enterprises kao prodavatelj.

Gospodarski subjekt Bingo Ugovorom o kupoprodaji udjela namjerava steći, nakon ispunjenja preduvjeta, (..)% vlasničkog udjela u ukupnom temeljnom kapitalu ciljanih gospodarskih subjekata.

Sukladno sa naprijed navedenim, a na temelju članka 12. stavak (1) točka b) pod 1. Zakona, pravni oblik koncentracije je stjecanje kontrole jednog gospodarskog subjekta (Bingo) nad drugim gospodarskim subjektima (C.D.E.B i E.R.C.B), stjecanjem većine udjela u temeljnom kapitalu.

6. Pravni okvir ocjene koncentracije

Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija gospodarskih subjekata.

Konkurencijsko vijeće je, na temelju članka 43. stavak (7) Zakona, koristilo sudsku praksu Europskog suda i odluke Europske komisije, kao i kriterije i standarde iz Obavijesti Europske komisije o izračunavanju ukupnog prihoda sukladno Uredbi Vijeća (EEZ) broj: 4064/89 o kontroli koncentracije gospodarskih subjekata.

7. Mjerodavno tržište koncentracije

Mjerodavno tržište koncentracije, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda/usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom zemljopisnom tržištu.

Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta u proizvodnom smislu, mjerodavno tržište obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene.

Prema članku 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište u zemljopisnom smislu obuhvata cjelokupan ili dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojem gospodarski subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuje od uvjeta tržišne konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima.

Uzimajući u obzir pretežite registrirane djelatnosti sudionika koncentracije, mjerodavno tržište proizvoda i/ili usluga u konkretnom slučaju je tržište trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje.

Obzirom da sudionici koncentracije imaju maloprodajne objekte u kojima obavaljaju trgovinu na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na području cijele Bosne i Hercegovine, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je mjerodavno tržište predmetne koncentracije u zemljopisnom smislu tržište Bosne i Hercegovine.


Slijedom navedenog, pod mjerodavnim tržištem predmetne koncentracije smatrat će se tržište trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na teritoriju Bosne i Hercegovine.

8. Analiza tržišta koncentracije

Konkurencijsko vijeće je za potrebe analize tržišta trgovine na malo prehrambenim prozvodima i robom široke potrošnje na mjerodavnom zemljopisnom tržištu Bosne i Hercegovine u 2013. godini, pored podataka dostavljenih od strane Podnositelja prijave, koristilo i podatke prikupljene u predmetu Konkurencijskog vijeća broj: 03-26-1-006-II/14.

Pregled tržišnih udjela sudionika koncnetracije i glavnih konkurenata na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na tržištu Bosne i Hercegovine u 2013. godini:

Tablica 2.

RbNaziv gospodarskog

subjekta Ukupni prihodi trgovine na malo

(KM) Tržišni udjel%

1. Konzum d.o.o. Sarajevo (..) (..) 2. Bingo d.o.o. Tuzla (..) (..) 3. Mercator BH d.o.o. Sarajevo (..) (..) 4. FIS d.o.o. Vitez (..) (..) 5. C.D.E.B. (..) (..)

6. Delhaize BH d.o.o. Banja Luka

(..) (..)

7. Moj Market Banja Luka (..) (..) 8. Ostali (..) (..) UKUPNO 4.344.551.792,00 100,00Ukupno (2+5) (..) (..)

Izvor: podaci iz Prijave; podaci Konkurencijskog vijeća

Prema podacima Tablice 2. gospodarski subjekt Bingo na tržištu Bosne i Hercegovine ima tržišni udjel od (..)% dok gospodarski subjekt C.D.E.B. ima tržišni udjel od (..)% na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje. Zajednički tržišni udjel koji stječu predmetnom koncentracijom iznosi (..)%.

Gospodarski subjekt Bingo je u 2013. godini poslovao u (..) objekata u (..) gradu/naseljenom mjestu dok je gospodarski subjekt Interex poslovao u (..) objekta u (..) gradova/naseljenih mjesta.

Kategorizacija prodajnih objekata prema veličini prodajne površine u Bosni i Hercegovini je regulirana putem dva pravilnika i to za područje Republike Srpske Pravilnik o minimalno tehničkim uvjetima u pogledu poslovnog prostora, opreme, uređaja i potrebne stručne spreme za obavljanje trgovinske djelatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 84/07), a za područje Federacije Bosne i Hercegovine Pravilnikom o uvjetima minimalne tehničke opremljenosti poslovnih prostora za obavljanje trgovine i trgovinskih usluga ("Službene novine Federacije BiH", broj 49/12).

Na području FBiH tako prema navedenoj kategorizaciji postoje minimarketi (od 50 do 100 m² prodajne površine), supermarket (od 100 do 500 m² prodajne površine), maksimarketi (od 500 do 1.500 m² prodajne površine) i hipermarket (preko 1.500 m² prodajne površine).

Na području RS prodajni objekti prema veličini prodajne površine dijele se na minimarkete (od 50 m² do 400 m² prodajne površine), supermarkete (od 400 m² do 1500 m² prodajne površine) te hipermarket preko 1.500 m² prodajne površine.

Gospodarski subjekt Bingo nema maloprodajne objekte u kategoriji maximarketa (objekte u kategoriji maximarketa ima gospodarski subjekt Interex i to po (..) u (..) i (..)) dok istovremeno gospodarski subjekt Interex u svom maloprodajnom lancu nema objekte minimarketa (minimarkete ima gospodarski subjekt Bingo na području (..) i (..) i to (..), odnosno (..) maloprodajnih objekata).

Pregled maloprodajnih objekata (kategorije supermarketa i hipermarketa) u gradovima/naseljenim mjestima u kojima se pojavljuju oba sudionika koncentracije te maloprodajnih objekata njihovih glavnih konkurenta u 2013. godini dat je u Tablici 3.:

Tablica 3.

Sudionici koncentracije i glavni tržišni konkurenti

supermarketi Broj

objekata hipermarketi

Broj objekata

1. Sarajevo

Merkator BH d.o.o. (..) Merkator BH d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..)

Hoše komerc d.o.o. (..) Amko komerc

d.o.o. (..)

Bingo d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..)

Amko komerc

d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..)

Robot general trading d.o.o.

(..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Interex (..) Interex (..) Škafa d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

2. Tuzla

Bingo d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..) Merkator BH d.o.o. (..)

Dramar-ing d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) Interex (..) Interex (..)

Delhaize d.o.o. (..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Piemonte d.o.o. (..) - (..) Supermarket

Osnova (..) - (..)

UKUPNO (..) UKUPNO (..)

3. Bijeljina

Fructa trade d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) Delhaize d.o.o. (..) Interex (..)

Konzum d.o.o. (..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Bost d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) (..) Bingo d.o.o. (..)


4. Mostar

Megamarkt d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..) Interex (..)

Nameks d.o.o. (..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Konzum d.o.o (..) Tuš d.o.o. (..) Amko komerc

d.o.o. (..)

Amko komerc d.o.o.

(..)

Merkator BH d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

5. Brčko

Konzum d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) Zeljo d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) Yimor d.o.o. (..) Mercator BL d.o.o. (..)

Bogičević comerc d.o.o.

(..) Zeljo d.o.o. (..)

Interex (..) Bingo d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

6. Gračanica

Tuš d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..)


(..)

Edo–slad d.o.o. (ETNA)

(..) Bingo d.o.o. (..)

Interex (..) - (..) Zeka comerc d.o.o. (..) - (..)


Mercator BL d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..)

7. Prijedor

Supermarket Tuti Fruti d.o.o


(..)

- (..) Bingo d.o.o. (..) - (..) Interex (..) - (..) Nikić (..)


Imajući u vidu da u posmatranim gradovima pored sudionika koncentracije poslove maloprodaje prehrambenih roba i roba široke potrošnje obavljaju i drugi gospodarski subjekti (kako je to i prikazano Tablicom 3.) proizilazi zaključak da postoji razvijena tržišna konkurencija.


9. Ocjena koncentracije

Konkurencijsko vijeće analizom mjerodavnih podataka prikazanih u Tablicama 2.-3., u smislu članka 17. Zakona, ocijenilo je da se provođenjem predmetne koncentracije neće značajno povećati tržišni udjel sudionika predmetne koncentracije na mjerodavnom tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje u Bosni i Hercegovini i neće doći do stvaranja i jačanja njihovog vladajućeg položaja.

Predmetnom koncentracijom gospodarski subjekt Bingo namjerava unaprijediti svoje poslovanje na mjerodavnom tržištu te proširiti svoju maloprodajnu mrežu na zemljopisnom području Bosne i Hercegovine na kojima trenutno ne obavlja poslovne aktivnosti. Cilj mu je također smanjenje troškova poslovanja što će rezultirati i pogodnostima za krajnje potrošače - kupce. Domaćim proizvođačima namjerava proširiti kanale distribucije u nove objekte ciljnih društava, a koji do sada, prema mišljenju Podnositelja prijave, nisu bili dovoljno zastupljeni.

Konkurencijsko vijeće je tako utvrdilo da predmetna koncentracija ne sprječava, ograničava niti narušava tržišnu konkurenciju na mjerodavnom tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje u Bosni i Hercegovini, te je odlučilo kao u izreci ovoga Rješenja.

10. Administrativna pristojba

Podnositelj prijave na ovo Rješenje, sukladno članku 2. Tarifni broj 107. točka d) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine.

11. Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Rješenja.

Broj 02-26-1-027-14-II/14 13. studenoga 2014. godine

Sarajevo Predsjednica

Maida Čampara, v. r.

На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (1)

тачка д), а у вези са члановима 12., 14., 16. и 18. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), рјешавајући по Пријави концентрације привредног субјекта Бинго д.о.о. Тузла, ул. Босанска пољана бб, Тузла, поднесеној путем адвокаткиње Дине Дураковић Моранкић, Краља Твртка 6, 71000 Сарајево, запримљеној дана 5.8.2014. године под бројем 02-26-1-027-II/14, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на 99. (деведесетдеветој) сједници одржаној дана 13.11.2014. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ 1. Оцјењује се допуштеном концентрација на тржишту

трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње која настаје стицањем контроле привредног субјекта Бинго д.о.о. Тузла, ул. Босанска пољана бб, Тузла над привредним субјектима Ц.Д.Е.Б, Трговачко друштво д.о.о. Сарајево, Ступска бб, Сарајево и European Retail Company д.о.о. Бијељина, Трг краља Петра I Карађорђевића на тржишту Босне и Херцеговине куповином (..)1 % основног капитала.

1 (..) Подаци представљају пословну тајну

2. Ово Рјешење о концентрацији се уписује у Регистар концентрација.

3. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

Образложење

Конкуренцијски савјет је запримио дана 5.8.2014. године под бројем 02-26-1-027-II/14 Пријаву концентрације (у даљем тексту: Пријава), поднесену путем адвокаткиње Дине Дураковић Моранкић, Краља Твртка 6, 71 000 Сарајево (на основу пуномоћи издате дана 1.8.2014. године у Тузли), по којој привредни субјекат Бинго д.о.о. Тузла, ул. Босанска пољана бб, Тузла (у даљем тексту: Подносилац пријаве или Бинго) намјерава стећи (..)% основног капитала у привредним субјектима Ц.Д.Е.Б, Трговачко друштво д.о.о. Сарајево, Ступска бб, Сарајево и European Retail Company д.о.о. Бијељина, Трг краља Петра I Карађорђевића, Бијељина (у даљем тексту: Ц.Д.Е.Б (Interex) и Е.Р.Ц.Б или циљана друштва).

Пријава је затим допуњена поднеском број 02-26-1-027-1-II/14 дана 21.8.2014. године, поднеском број 02-26-1-027-2-II/14 дана 9.9.2014. године и поднеском број: 02-26-1-027-3-II/14 дана 17.9.2014. године.

Конкуренцијски савјет је након увида у достављену Пријаву утврдио да иста није комплетна и уредна те је затражио допуну актом број 02-26-1-027-4-II/14 дана 3.10.2014. године и актом број 02-26-1-027-9-II/14 дана 23.10.2014. године.

Подносилац пријаве је предметну Пријаву допунио поднеском број 02-26-1-027-5-II/14 дана 26.9.2014. године, поднеском број 02-26-1-027-6-II/14 дана 26.9.2014. године, поднеском број 02-26-1-027-10-II/14 дана 31.10.2014. године и поднеском број 02-26-1-027-13-II/14 дана 11.11.2014. године.

Конкуренцијски савјет је, у складу са чланом 16. став (4) Закона, дана 24.10.2014. године објавио у дневним новинама Обавјештење о достављеној Пријави (акт број: 02-26-1-027-7-II/14 дана), у којем су објављени подаци о намјераваној концентрацији, те су позване све заинтересоване стране на достављање писаних коментара у вези провођења исте.

На предметно Обавјештење нису достављени коментари.

Након комплетирања Пријаве Конкуренцијски савјет је издао Потврду о комплетној и уредној пријави, у смислу члана 30. став (3) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон), актом број 02-26-1-027-11-II/14 дана 10.11.2014. године.

Подносилац пријаве је у складу с чланом 30. став (2) Закона у истој навео да Пријаву није поднио нити има намјеру поднијети овлаштеним тијелима за оцјену концентрације изван територије Босне и Херцеговине.

Конкуренцијски савјет је у поступку оцјене допуштености предметне концентрације утврдио сљедеће чињенице:

Пријава је поднесена у смислу члана 16. став (1) Закона.

Учесници концентрације

Учесници предметне концентрације су привредни субјекти Бинго д.о.о. Тузла, ул. Босанска пољана бб, Тузла, Ц.Д.Е.Б, Трговачко друштво д.о.о. Сарајево, Ступска бб, Сарајево и European Retail Company д.о.о. Бијељина, Трг краља Петра I Карађорђевића, Бијељина.

Привредни субјекти Ц.Д.Е.Б. и Е.Р.Ц.Б. су дио ИТМ групе, француске групације која је специјализована у


малопродаји прехрамбених роба и робе широке потрошње. Тако Ц.Д.Е.Б. у Босни и Херцеговини управља објектима под брендом InterEx.

1. Привредни субјекат Бинго д.о.о., Подносилац пријаве

Привредни субјекат Бинго д.о.о. експорт-импорт Тузла, ул. Босанска пољана бб, Тузла је регистрован у судском регистру Општинског суда у Тузли под бројем: 1-5356. У власништву је физичког лица Сенада Џамбића, (..), Тузла. Чланови управе привредног субјекта Бинго су физичка лица Сенад Џамбић, директор, Љиљана Куносић, извршна директорица и Јасмин Османовић, извршни директор.

Основна регистрована дјелатност Подносиоца пријаве је трговина на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње. Своју пословну дјелатност обавља на подручју цијеле Босне и Херцеговине у (..) објеката. Привредни субјекат Бинго је, поред наведеног, ексклузивни заступник робне марке S' Oliver те продају одјевних предмета ове робне марке обавља у (..) специјализована објекта у оквиру Бинго објеката у (..) и (..).

У објектима Бинго се налазе и угоститељски објекти (кафићи, ресторани или пицерије) у којима Бинго обавља послове из области угоститељства. Укупан број оваквих објеката је (..) и налазе се у свим већим објектима Бинго. Пословне активности замјене валута, у сарадњи са Reiffeisen bank д.д, Подносилац пријаве обавља у (..) мјењачници у свим већим објектима Бинго.

Привредни субјекат Бинго врши изнајмљивање пословних простора трећим лицима у оквиру својих већих продајних објеката.

Поред наведеног, Подносилац пријаве је у 2014. години започео дјелатност производње јаја.

Привредни субјекат Бинго послује преко своје мреже од (..) малопродајних објеката (минимаркети, супермаркети, хипермаркети и тржни центри). Поред наведеног има још (..) малопродајна објекта – специјализоване продавнице у којима продаје одјећу робне марке S Oliver и (..) малопродајни објекат у којима се продају производи марке Carpisa.

Након подношења предметне Пријаве отворен је још један малопродајни објекат категорије хипермаркета у Сребренику.

1.1. Повезана друштва привредног субјекта Бинго д.о.о. (Бинго групација)

Привредни субјекат Бинго д.о.о. и његов власник и оснивач Сенад Џамбић у 11 привредних субјеката имају власничке удјеле и то:

- Привредни субјекат Хеком д.о.о. Мостар који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност трговина на мало у неспецијализованим продавницама претежно хране, пића и дуванских производа;

- Привредни субјекат Wилсон д.о.о. Сарајево који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност куповина и продаја властитих некретнина;

- Привредни субјекат МИП МАНАГЕМЕНТ д.о.о. Читлук који је био у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност била изнајмљивање и управљање властитим некретнинама или некретнинама узетим у закуп; у међувремену привредни субјекат МИП МАНАГЕМЕНТ д.о.о. Читлук је подијељен између привредних субјеката МИП ПАРК &СХОП д.о.о. Читлук са којим Под-носилац пријаве није повезан и новооснованим

привредним субјектом БИНГО МИП д.о.о. Читлук те је брисан из регистра друштава;

- Привредни субјекат БИНГО МИП д.о.о. Читлук који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност изнајмљивање и управљање властитим некретни-нама или некретнинама узетим у закуп;

- Привредни субјекат Мајевица д.д. Сребреник који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност прерада и конзервирање кромпира;

- Привредни субјекат Тузла-ремонт д.д. Тузла који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност одржа-вање и поправак моторних возила;

- Привредни субјекат Kaletex д.о.о. Калесија који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност производ-ња вањске одјеће;

- Привредни субјекат Аутосаобраћај д.о.о. Тузла који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност друмски превоз робе;

- Привредни субјекат Квин д.о.о. Тузла који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго те (..)% Сенада Џамбића и чија је основна регистро-вана дјелатност производња дестилованих алкохо-них пића;

- Привредни субјекат Трговина на велико и мало д.о.о. Калесија који је у (..)% власништву прив-редног субјекта Бинго те (..)% Сенада Џамбића и чија је основна регистрована дјелатност изнајмљи-вање и управљање властитим некретнинама или некретнинама узетим у закуп;

- Привредни субјекат Транссервис - трговина д.о.о. Тузла који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност трговина на велико дијеловима и прибором за моторна возила;

- Привредни субјекат Еко живот д.о.о. Тузла који је у (..)% власништву привредног субјекта Бинго и чија је основна регистрована дјелатност сакупља-ње неопасног отпада.

Нити један од наведених привредних субјеката, према наводима из Пријаве, се не бави трговином на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње.

2. Привредни субјекат Ц.Д.Е.Б., циљано друштво

Привредни субјекат Ц.Д.Е.Б. Трговачко друштво д.о.о. Сарајево, Ступска бб, Сарајево је регистрован у судском регистру Општинског суда у Сарајеву под матичним бројем: 65-01-0358-11 (стари број: 1-21428). У власништву је привредног субјекта Compagnie de Distribution Europenne, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Париз, Француска, а која је у власништву привредног субјекта ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Париз, Француска.

Основна регистрована дјелатност привредног субјекта Ц.Д.Е.Б. је трговина на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње. Своја (..) малопродајна објекта има у (..) градова на цијелој територији Босне и Херцеговине.

Осим тога, привредни субјекат Ц.Д.Е.Б. у одређеним продајним објектима даје у подзакуп дијелове својих објеката углавном ради обављања угоститељске дјелатности (на крају јуна 2014. године је било (..) таквих угоститељских


објеката) као и ради обављања других дјелатности као што су продаја одјеће, дјечијих игара, прање аутомобила и сл.

Привредни субјекат Ц.Д.Е.Б тако управља са (..) малопродајна објекта у (..) градова у Босни и Херцеговини под брендом InterEx који су смјештени у урбаним и приградским подручјима, углавном им је просјечна површина око (..) м² те се у истим продају производи локалних и међународних добављача.

3. Привредни субјекат Е.Р.Ц.Б., циљано друштво

Привредни субјекат European Retail Company д.о.о. за развој некретнина Бијељина, Трг краља Петра I Карађорђевића, Бијељина је регистрован у судском регистру Окружног привредног суда у Бијељини под бројем: 59-01-0063-14 (стари број: 1-5867). У власништву је привредног субјекта ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Париз, Француска након што је истом припојен привредни субјекат European Retail Company Luxembourg S.A., 3 Rue Guillaume Kro, L - 1882 Луxембоург који је био претходни власник привредног субјекта Е.Р.Ц.Б.

Привредни субјекат Е.Р.Ц.Б. у Босни и Херцеговини је основан са циљем управљања некретнинама у којима се налазе малопродајни објекти Ц.Д.Е.Б..

4. Обавеза пријаве концентрације

Обавеза пријаве концентрације привредних субјеката, у смислу члана 14. став (1) тачке а) и б) Закона, постоји ако укупни годишњи приходи учесника концентрације остварени продајом роба и/или услуга на свјетском тржишту износе 100.000.000,00 КМ, по завршном рачуну у години која је претходила предметној концентрацији, и да укупан приход сваког од најмање два привредна субјекта учесника концентрације остварен продајом роба и/или услуга на тржишту Босне и Херцеговине износи најмање 8.000.000,00 КМ, или ако је заједничко тржишно учешће учесника концентрације на релевантном тржишту веће од 40,0%.

Укупни годишњи приходи привредних субјеката учесника концентрације (и њихових повезаних привредних субјеката), на дан 31. децембар 2013. године:

Табела 1.

Бинго д.о.о. експорт-импорт Тузла

(Бинго групација)Бинго д.о.о.

Ц.Д.Е.БЕ.Р.Ц.Б.

КМ Свијет - - - - БиХ (..) (..)* (..) (..)

Извор: подаци из Пријаве * разлика је настала, како се наводи у

Пријави, због различитог начина књижења прихода по основу књижних

одобрења

Укупан приход привредног субјекта ITM на свјетском нивоу у 2013. години износио је (..) ЕУР ((..)КМ).

Слиједом наведеног, учесници концентрације испуњавају услов укупног годишњег прихода, из члана 14. став (1) тачка б) Закона, те су у обавези поднијети пријаву концентрације.

Према наведеним подацима (Табела 1.) привредни субјекти учесници концентрације испуњавају услове укупног годишњег прихода, из члана 14. став (1) Закона.

5. Правни основ и правни облик концентрације

Подносилац пријаве је као правни основ предметне концентрације доставио Уговор о купопродаји учешћа којег су дана 30.7.2014. године потписали Сенад Џамбић, испред привредног субјекта Бинго д.о.о. као купац и господин Pierre - Yves Conan, испред привредног субјекта Compagnie de Distribution Europenne и ITM Enterprises као продавац. Привредни субјекат Бинго Уговором о купопродаји учешћа намјерава стећи, након испуњења предуслова, (..) власничког

учешћа у укупном основном капиталу циљаних привредних субјеката.

У складу са напријед наведеним, а на основу члана 12. став (1) тачка б) под 1. Закона, правни облик концентрације је стицање контроле једног привредног субјекта (Бинго) над другим привредним субјектима (Ц.Д.Е.Б и Е.Р.Ц.Б), стицањем већине учешћа у основном капиталу.

6. Правни оквир оцјене концентрације

Конкуренцијски савјет је у поступку оцјене концентра-ције примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10), те Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрација привредних субјеката.

Конкуренцијски савјет је, на основу члана 43. став (7) Закона, користио судску праксу Европског суда и одлуке Европске комисије, као и критеријуме и стандарде из Обавјештења Европске комисије о израчунавању укупног прихода у складу с Уредбом Савјета (ЕЕЗ) број: 4064/89 о контроли концентрације привредних субјеката.

7. Релевантно тржиште концентрације

Релевантно тржиште концентрације, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржи-шта, чини тржиште одређених производа/услуга које су предмет обављања дјелатности на одређеном географском тржишту.

Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релеван-тног тржишта у производном смислу, релевантно тржиште обухвата све производе и/или услуге које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне карактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене.

Према члану 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржи-шта, релевантно тржиште у географском смислу обухвата цјелокупну или дио територије Босне и Херцеговине на којем привредни субјекат дјелује у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликује од услова тржишне конкуренције на сусједним географским тржиштима.

Узимајући у обзир претежне регистроване дјелатности учесника концентрације, релевантно тржиште производа и/или услуга у конкретном случају је тржиште трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње.

Обзиром да учесници концентрације имају малопродајне објекте у којима обаваљају трговину на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње на подручју цијеле Босне и Херцеговине, Конкуренцијски савјет је утврдио да је релевантно тржиште предметне концентрације у географском смислу тржиште Босне и Херцеговине.

Слиједом наведеног, под релевантним тржиштем предметне концентрације сматраће се тржиште трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње на територији Босне и Херцеговине.

8. Анализа тржишта концентрације

Конкуренцијски савјет је за потребе анализе тржишта трговине на мало прехрамбеним прозводима и робом широке потрошње на релевантном географском тржишту Босне и Херцеговине у 2013. години, поред података достављених од стране Подносиоца пријаве, користио и податке прикупљене у предмету Конкуренцијског савјета број: 03-26-1-006-II/14.


Преглед тржишних учешћа учесника концнетрације и главних конкурената на тржишту трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње на тржишту Босне и Херцеговине у 2013. години:

Табела 2.

РбНазив привредног

субјекта Укупни приходи трговине на

мало (КМ) Тржишно учешће%

1. Конзум д.о.о. Сарајево (..) (..) 2. Бинго д.о.о. Тузла (..) (..)

3. Мерцатор БХ д.о.о. Сарајево

(..) (..)

4. ФИС д.о.о. Витез (..) (..) 5. Ц.Д.Е.Б. (..) (..)

6. Делхаизе БХ д.о.о. Бања Лука

(..) (..)

7. Мој Маркет Бања Лука (..) (..) 8. Остали (..) (..) УКУПНО 4.344.551.792,00 100,00Укупно (2+5) (..) (..)

Извор: подаци из Пријаве; подаци Конкуренцијског савјета

Према подацима Табеле 2. привредни субјекат Бинго на тржишту Босне и Херцеговине има тржишно учешће од (..)% док привредни субјекат Ц.Д.Е.Б. има тржишно учешће од (..)% на тржишту трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње. Заједничко тржишно учешће које стичу предметном концентрацијом износи (..)%.

Привредни субјекат Бинго је у 2013. години пословао у (..) објеката у (..) граду/насељеном мјесту док је привредни субјекат Interex пословао у (..) објекта у (..) градова/насељених мјеста.

Категоризација продајних објеката према величини продајне површине у Босни и Херцеговини је регулисана путем два правилника и то за подручје Републике Српске Правилник о минимално техничким условима у погледу пословног простора, опреме, уређаја и потребне стручне спреме за обављање трговинске дјелатности ("Службени гласник РС", број 84/07), а за подручје Федерације Босне и Херцеговине Правилником о условима минималне техничке опремљености пословних простора за обављање трговине и трговинских услуга ("Службене новине Федерације БиХ", број 49/12).

На подручју ФБиХ тако према наведеној категоризацији постоје минимаркети (од 50 до 100 м² продајне површине), супермаркет (од 100 до 500 м² продајне површине), максимаркети (од 500 до 1.500 м² продајне површине) и хипермаркет (преко 1.500 м² продајне површине).

На подручју РС продајни објекти према величини продајне површине дијеле се на минимаркете (од 50 м² до 400 м² продајне површине), супермаркете (од 400 м² до 1500 м² продајне површине) те хипермаркет преко 1.500 м² продајне површине.

Привредни субјекат Бинго нема малопродајне објекте у категорији максимаркета (објекте у категорији максимаркета има привредни субјекта Interex и то по (..) у (..) и (..)) док истовремено привредни субјекат Interex у свом малопродајном ланцу нема објекте минимаркета (минимаркете има привредни субјекат Бинго на подручју (..) и (..) и то (..), односно (..) малопродајних објеката).

Преглед малопродајних објеката (категорије супермаркета и хипермаркета) у градовима/насељеним мјестима у којима се појављују оба учесника концентрације те малопродајних објеката њихових главних конкурента у 2013. години дат је у Табели 3:

Табела 3.

Учесници концентрације и главни тржишни конкуренти

супермаркети Број

објеката хипермаркети

Број објеката

1. Сарајево

Меркатор БХ д.о.о.

(..) Меркатор БХ

д.о.о. (..)

Конзум д.о.о. (..) Конзум д.о.о. (..)

Хоше комерц д.о.о.

(..) Амко комерц

д.о.о. (..)

Бинго д.о.о. (..) Бинго д.о.о. (..)

Амко комерц

д.о.о. (..) Туш д.о.о. (..)

Робот генерал традинг д.о.о.

(..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

Interex (..) Interex (..) Шкафа д.о.о. (..) Фис д.о.о. (..) УКУПНО (..) УКУПНО (..)

2. Тузла

Бинго д.о.о. (..) Бинго д.о.о. (..)

Конзум д.о.о. (..) Меркатор БХ

д.о.о. (..)

Драмар-инг д.о.о. (..) Туш д.о.о. (..) Interex (..) Interex (..)

Делхаизе д.о.о. (..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

Пиемонте д.о.о. (..) - (..) Супермаркет

Основа (..) - (..)

УКУПНО (..) УКУПНО (..)

3. Бијељина

Фруцта траде д.о.о.

(..) Фис д.о.о. (..)

Делхаизе д.о.о. (..) Interex (..)

Конзум д.о.о. (..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

Бост д.о.о. (..) Туш д.о.о. (..) - (..) Бинго д.о.о. (..)


4. Мостар

Мегамаркт д.о.о. (..) Конзум д.о.о. (..) Бинго д.о.о. (..) Interex (..)

Намекс д.о.о. (..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

Конзум д.о.о (..) Туш д.о.о. (..)

Амко комерц д.о.о.

(..) Амко комерц

д.о.о. (..)

Меркатор БХ д.о.о.

(..) Бинго д.о.о. (..)


5. Брчко

Конзум д.о.о. (..) Фис д.о.о. (..) Зељо д.о.о. (..) Туш д.о.о. (..)

Yimor д.о.о. (..) Мерцатор БЛ

д.о.о. (..)

Богичевић цомерц д.о.о.

(..) Зељо д.о.о. (..)

Interex (..) Бинго д.о.о. (..) УКУПНО (..) УКУПНО (..)

6. Грачаница

Туш д.о.о. (..) Фис д.о.о. (..)

Конзум д.о.о. (..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

Едо–слад д.о.о. (ЕТНА)

(..) Бинго д.о.о. (..)

Interex (..) - (..)

Зека цомерц д.о.о. (..) - (..)


Мерцатор БЛ

д.о.о. (..) Конзум д.о.о. (..)

7. Приједор

Супермаркет Тути Фрути д.о.о

(..) Робот генерал традинг д.о.о.

(..)

- (..) Бинго д.о.о. (..) - (..) Interex (..)


- (..) Никић (..) УКУПНО (..) УКУПНО (..)

Имајући у виду да у посматраним градовима поред учесника концентрације послове малопродаје прехрамбених роба и роба широке потрошње обављају и други привредни субјекти (како је то и приказано Табелом 3.) произилази закључак да постоји развијена тржишна конкуренција.

9. Оцјена концентрације

Конкуренцијски савјет анализом релевантних података приказаних у Табелама 2.-3., у смислу члана 17. Закона, оцијенио је да се провођењем предметне концентрације неће значајно повећати тржишно учешће учесника предметне концентрације на релевантном тржишту трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње у Босни и Херцеговини и неће доћи до стварања и јачања њиховог доминантног положаја. Предметном концентраци-јом привредни субјекат Бинго намјерава унаприједити своје пословање на релевантном тржишту те проширити своју малопродајну мрежу на географском подручју Босне и Херцеговине на којима тренутно не обавља пословне активности. Циљ му је такође смањење трошкова пословања што ће резултирати и погодностима за крајње потрошаче - купце. Домаћим произвођачима намјерава проширити канале дистрибуције у нове објекте циљних друштава, а који до сада, према мишљењу Подносиоца пријаве, нису били довољно заступљени.

Конкуренцијски савјет је тако утврдио да предметна концентрација не спрјечава, ограничава нити нарушава тржишну конкуренцију на релевантном тржишту трговине на мало прехрамбеним производима и робом широке потрошње у Босни и Херцеговини, те је одлучио као у диспозитиву овог Рјешења.

10. Административна такса

Подносилац пријаве на ово Рјешење, у складу са чланом 2. Тарифни број 107. тачка д) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) је дужан платити административну таксу у укупном износу од 2.500,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине.

11. Поука о правном лијеку

Против овог Рјешења није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор

пред судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овог Рјешења.

Број 02-26-1-027-14-II/14 13. новембра 2014. године

Сарајево Предсједница

Маида Чампара, с. р.

Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (1)

tačka d), a u vezi sa članovima 12., 14., 16. i 18. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije privrednog subjekta Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla, podnesenoj putem advokata Dine Duraković Morankić, Kralja Tvrtka 6, 71000 Sarajevo, zaprimljenoj dana 05.08.2014. godine pod brojem 02-26-1-027-II/14, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 99. (devedesetdevetoj) sjednici održanoj dana 13.11.2014. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija na tržištu trgovine

na malo prehrambenim proizvodima i robom široke

potrošnje koja nastaje sticanjem kontrole privrednog subjekta Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla nad privrednim subjektima C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića na tržištu Bosne i Hercegovine kupovinom (..)1% osnovnog kapitala.

2. Ovo Rješenje o koncentraciji se upisuje u Registar koncentracija.

3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo dana 05.08.2014. godine pod brojem: 02-26-1-027-II/14 Prijavu koncentracije (u daljem tekstu: Prijava), podnesenu putem advokata Dine Duraković Morankić, Kralja Tvrtka 6, 71 000 Sarajevo (na osnovu punomoći izdate dana 01.08.2014. godine u Tuzli), po kojoj privredni subjekt Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla (u daljem tekstu: Podnosilac prijave ili Bingo) namjerava steći (..)% osnovnog kapitala u privrednim subjektima C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina (u daljem tekstu: C.D.E.B (Interex) i E.R.C.B ili ciljana društva).

Prijava je zatim dopunjena podneskom broj 02-26-1-027-1-II/14 dana 21.08.2014. godine, podneskom broj: 02-26-1-027-2-II/14 dana 09.09.2014. godine i podneskom broj 02-26-1-027-3-II/14 dana 17.09.2014. godine.

Konkurencijsko vijeće je nakon uvida u dostavljenu Prijavu utvrdilo da ista nije kompletna i uredna te je zatražilo dopunu aktom broj 02-26-1-027-4-II/14 dana 03.10.2014. godine i aktom broj 02-26-1-027-9-II/14 dana 23.10.2014. godine.

Podnosilac prijave je predmetnu Prijavu dopunio podneskom broj 02-26-1-027-5-II/14 dana 26.09.2014. godine, podneskom broj 02-26-1-027-6-II/14 dana 26.09.2014. godine, podneskom broj 02-26-1-027-10-II/14 dana 31.10.2014. godine i podneskom broj 02-26-1-027-13-II/14 dana 11.11.2014. godine.

Konkurencijsko vijeće je, u skladu sa članom 16. stav (4) Zakona, dana 24.10.2014. godine objavilo u dnevnim novinama Obavještenje o dostavljenoj Prijavi (akt broj 02-26-1-027-7-II/14 dana), u kojem su objavljeni podaci o namjeravanoj koncentraciji, te su pozvane sve zainteresovane strane na dostavljanje pisanih komentara u vezi provođenja iste.

Na predmetno Obavještenje nisu dostavljeni komentari. Nakon kompletiranja Prijave Konkurencijsko vijeće je

izdalo Potvrdu o kompletnoj i urednoj prijavi, u smislu člana 30. stav (3) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon), aktom broj 02-26-1-027-11-II/14 dana 10.11.2014. godine.

Podnosilac prijave je u skladu s članom 30. stav (2) Zakona u istoj naveo da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorije Bosne i Hercegovine.

Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije utvrdilo slijedeće činjenice:

Prijava je podnesena u smislu člana 16. stav (1) Zakona.

Učesnici koncentracije

Učesnici predmetne koncentracije su privredni subjekti Bingo d.o.o. Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla, C.D.E.B, Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo i European Retail Company d.o.o. Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina.

1 (..) – podaci predstavljaju poslovnu tajnu


Privredni subjekti C.D.E.B. i E.R.C.B. su dio ITM grupe, francuske grupacije koja je specijalizirana u maloprodaji prehrambenih roba i robe široke potrošnje. Tako C.D.E.B. u Bosni i Hercegovini upravlja objektima pod brendom InterEx.

1. Privredni subjekt Bingo d.o.o., Podnosilac prijave

Privredni subjekt Bingo d.o.o. export-import Tuzla, ul. Bosanska poljana bb, Tuzla je registrovan u sudskom registru Općinskog suda u Tuzli pod brojem: 1-5356. U vlasništvu je fizičkog lica Senada Džambića, (..), Tuzla. Članovi uprave privrednog subjekta Bingo su fizička lica Senad Džambić, direktor, Ljiljana Kunosić, izvršna direktorica i Jasmin Osmanović, izvršni direktor.

Osnovna registrovana djelatnost Podnosioca prijave je trgovina na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje. Svoju poslovnu djelatnost obavlja na području cijele Bosne i Hercegovine u (..) objekata. Privredni subjekt Bingo je, pored navedenog, ekskluzivni zastupnik robne marke S' Oliver te prodaju odjevnih predmeta ove robne marke obavlja u (..) specijalizirana objekta u okviru Bingo objekata u (..).

U objektima Bingo se nalaze i ugostiteljski objekti (kafići, restorani ili picerije) u kojima Bingo obavlja poslove iz oblasti ugostiteljstva. Ukupan broj ovakvih objekata je (..) i nalaze se u svim većim objektima Bingo. Poslovne aktivnosti zamjene valuta, u saradnji sa Reiffeisen bank d.d, Podnosilac prijave obavlja u (..) mjenjačnici u svim većim objektima Bingo.

Privredni subjekt Bingo vrši iznajmljivanje poslovnih prostora trećim licima u okviru svojih većih prodajnih objekata.

Pored navedenog, Podnosilac prijave je u 2014. godini započeo djelatnost proizvodnje jaja. Privredni subjekt Bingo posluje preko svoje mreže od (..) maloprodajnih objekata (minimarketi, supermarketi, hipermarketi i tržni centri). Pored navedenog ima još (..) maloprodajna objekta - specijalizirane prodavnice u kojima prodaje odjeću robne marke S Oliver i (..) maloprodajni objekat u kojima se prodaju proizvodi marke Carpisa.

Nakon podnošenja predmetne Prijave otvoren je još jedan maloprodajni objekat kategorije hipermarketa u Srebreniku.

1.1. Povezana društva privrednog subjekta Bingo d.o.o. (Bingo grupacija)

Privredni subjekt Bingo d.o.o. i njegov vlasnik i osnivač Senad Džambić u 11 privrednih subjekata imaju vlasničke udjele i to:

- Privredni subjekt Hekom d.o.o. Mostar koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duhanskih proizvoda;

- Privredni subjekt Wilson d.o.o. Sarajevo koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost kupovina i prodaja vlastitih nekretnina;

- Privredni subjekt MIP MANAGEMENT d.o.o. Čitluk koji je bio u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost bila iznajmljivanje i upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup; u međuvremenu privredni subjekt MIP MANAGEMENT d.o.o. Čitluk je podjeljen između privrednih subjekata MIP PARK &SHOP d.o.o. Čitluk sa kojim Podnosilac prijave nije povezan i novoosnovanim privrednim subjektom BINGO MIP d.o.o. Čitluk te je brisan iz registra društava;

- Privredni subjekt BINGO MIP d.o.o. Čitluk koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost iznajmljivanje i

upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup;

- Privredni subjekt Majevica d.d. Srebrenik koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost prerada i konzervira-nje krompira;

- Privredni subjekt Tuzla-remont d.d. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost održavanje i popravak motornih vozila;

- Privredni subjekt Kaletex d.o.o Kalesija koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost proizvodnja vanjske odjeće;

- Privredni subjekt Autosaobraćaj d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost cestovni prevoz robe;

- Privredni subjekt Kvin d.o.o. Tuzla koji je u (..) % vlasništvu privrednog subjekta Bingo te (..)% Senada Džambića i čija je osnovna registrovana djelatnost proizvodnja destilovanih alkohonih pića;

- Privredni subjekt Trgovina na veliko i malo d.o.o. Kalesija koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo te (..)% Senada Džambića i čija je osnovna registrovana djelatnost iznajmljivanje i upravljanje vlastitim nekretninama ili nekretninama uzetim u zakup;

- Privredni subjekt Transservis - trgovina d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost trgovina na veliko dijelovima i priborom za motorna vozila;

- Privredni subjekt Eko život d.o.o. Tuzla koji je u (..)% vlasništvu privrednog subjekta Bingo i čija je osnovna registrovana djelatnost sakupljanje neopasnog otpada.

Niti jedno od navedenih privrednih subjekata, prema navodima iz Prijave, se ne bavi trgovinom na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje.

2. Privredni subjekt C.D.E.B., ciljano društvo

Privredni subjekt C.D.E.B. Trgovačko društvo d.o.o. Sarajevo, Stupska bb, Sarajevo je registrovan u sudskom registru Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem: 65-01-0358-11 (stari broj: 1-21428). U vlasništvu je privrednog subjekta Compagnie de Distribution Europenne, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska, a koja je u vlasništvu privrednog subjekta ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska.

Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta C.D.E.B. je trgovina na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje. Svoja (..) maloprodajna objekta ima u (..) gradova na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Osim toga, privredni subjekt C.D.E.B. u određenim prodajnim objektima daje u podzakup dijelove svojih objekata uglavnom radi obavljanja ugostiteljske djelatnosti (na kraju juna 2014. godine je bilo (..) takvih ugostiteljskih objekata) kao i radi obavljanja drugih djelatnosti kao što su prodaja odjeće, dječijih igara, pranje automobila i sl.

Privredni subjekt C.D.E.B tako upravlja sa (..) maloprodajna objekta u (..) gradova u Bosni i Hercegovini pod brendom InterEx koji su smješteni u urbanim i prigradskim područjima, uglavnom im je prosječna površina oko (..) m² te se u istim prodaju proizvodi lokalnih i međunarodnih dobavljača.

3. Privredni subjekt E.R.C.B., ciljano društvo

Privredni subjekt European Retail Company d.o.o. za razvoj nekretnina Bijeljina, Trg kralja Petra I Karađorđevića, Bijeljina je


registrovan u sudskom registru Okružnog privrednog suda u Bijeljini pod brojem 59-01-0063-14 (stari broj: 1-5867). U vlasništvu je privrednog subjekta ITM Entreprises, 24 Rue Auguste Chabrierers, 75 015 Pariz, Francuska nakon što je istom pripojen privredni subjekt European Retail Company Luxembourg S.A., 3 Rue Guillaume Kro, L - 1882 Luxembourg koji je bio prethodni vlasnik privrednog subjekta E.R.C.B.

Privredni subjekt E.R.C.B. u Bosni i Hercegovini je osnovan sa ciljem upravljanja nekretninama u kojima se nalaze maloprodajni objekti C.D.E.B..

4. Obaveza prijave koncentracije

Obaveza prijave koncentracije privrednih subjekata, u smislu člana 14. stav (1) tačke a) i b) Zakona, postoji ako ukupni godišnji prihodi učesnika koncentracije ostvareni prodajom roba i/ili usluga na svjetskom tržištu iznose 100.000.000,00 KM, po završnom računu u godini koja je prethodila predmetnoj koncentraciji, i da ukupan prihod svakog od najmanje dva privredna subjekta učesnika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje 8.000.000,00 KM, ili ako je zajednički tržišni udio učesnika koncentracije na relevantnom tržištu veći od 40,0%.

Ukupni godišnji prihodi privrednih subjekata učesnika koncentracije (i njihovih povezanih privrednih subjekata), na dan 31. decembar 2013. godine:

Tabela 1.

Bingo d.o.o. export-import Tuzla (Bingo

grupacija) Bingo d.o.o.

C.D.E.B E.R.C.B.

KM Svijet - - - - BiH (..) (..)* (..) (..)

Izvor: podaci iz Prijave * razlika je nastala, kako se navodi u Prijavi, zbog

različitog načina knjiženja prihoda po osnovu knjižnih odobrenja

Ukupan prihod privrednog subjekta ITM na svjetskom nivou u 2013. godini iznosio je (..) EUR ((..)KM).

Slijedom navedenog učesnici koncentracije ispunjavaju uslov ukupnog godišnjeg prihoda, iz člana 14. stav (1) tačka b) Zakona, te su obavezi podnijeti prijavu koncentracije.

Prema navedenim podacima (Tabela 1.) privredni subjekti učesnici koncentracije ispunjavaju uslove ukupnog godišnjeg prihoda, iz člana 14. stav (1) Zakona.

5. Pravni osnov i pravni oblik koncentracije

Podnosilac prijave je kao pravni osnov predmetne koncentracije dostavio Ugovor o kupoprodaji udjela kojeg su dana 30.07.2014. godine potpisali Senad Džambić, ispred privrednog subjekta Bingo d.o.o. kao kupac i gospodin Pierre - Yves Conan, ispred privrednog subjekta Compagnie de Distribution Europenne i ITM Enterprises kao prodavac.

Privredni subjekt Bingo Ugovorom o kupoprodaji udjela namjerava steći, nakon ispunjenja preduslova, (..)% vlasničkog udjela u ukupnom osnovnom kapitalu ciljanih privrednih subjekata.

U skladu sa naprijed navedenim, a na osnovu člana 12. stav (1) tačka b) pod 1. Zakona, pravni oblik koncentracije je sticanje kontrole jednog privrednog subjekta (Bingo) nad drugim privrednim subjektima (C.D.E.B i E.R.C.B), sticanjem većine udjela u osnovnom kapitalu.

6. Pravni okvir ocjene koncentracije

Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija privrednih subjekata.

Konkurencijsko vijeće je, na osnovu člana 43. stav (7) Zakona, koristilo sudsku praksu Evropskog suda i odluke Evropske komisije, kao i kriterije i standarde iz Obavijesti

Evropske komisije o izračunavanju ukupnog prihoda u skladu s Uredbom Vijeća (EEZ) broj: 4064/89 o kontroli koncentracije privrednih subjekata.

7. Relevantno tržište koncentracije

Relevantno tržište koncentracije, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda/usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom geografskom tržištu.

Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta u proizvodnom smislu, relevantno tržište obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene.

Prema članu 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište u geografskom smislu obuhvata cjelokupnu ili dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojem privredni subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuje od uslova tržišne konkurencije na susjednim geografskim tržištima.

Uzimajući u obzir pretežne registrovane djelatnosti učesnika koncentracije, relevantno tržište proizvoda i/ili usluga u konkretnom slučaju je tržište trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje.

Obzirom da učesnici koncentracije imaju maloprodajne objekte u kojima obavaljaju trgovinu na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na području cijele Bosne i Hercegovine Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je relevantno tržište predmetne koncentracije u geografskom smislu tržište Bosne i Hercegovine.

Slijedom navedenog, pod relevantnim tržištem predmetne koncentracije smatrat će se tržište trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na teritoriji Bosne i Hercegovine.

8. Analiza tržišta koncentracije

Konkurencijsko vijeće je za potrebe analize tržišta trgovine na malo prehrambenim prozvodima i robom široke potrošnje na relevantnom geografskom tržištu Bosne i Hercegovine u 2013. godini, pored podataka dostavljenih od strana Podnosioca prijave, koristilo i podatke prikupljene u predmetu Konkurencijskog vijeća broj: 03-26-1-006-II/14.

Pregled tržišnih udjela učesnika koncnetracije i glavnih konkurenata na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje na tržištu Bosne i Hercegovine u 2013. godini:

Tabela 2. Rb Naziv privrednog

subjektaUkupni prihodi trgovine na

malo (KM) Tržišni udio%

1. Konzum d.o.o. Sarajevo (..) (..) 2. Bingo d.o.o. Tuzla (..) (..) 3. Mercator BH d.o.o.

Sarajevo (..) (..)

4. FIS d.o.o. Vitez (..) (..) 5. C.D.E.B. (..) (..) 6. Delhaize BH d.o.o.

Banja Luka (..) (..)

7. Moj Market Banja Luka (..) (..) 8. Ostali (..) (..)

UKUPNO 4.344.551.792,00 100,00Ukupno (2+5) (..) (..)

Izvor: podaci iz Prijave; podaci Konkurencijskog vijeća

Prema podacima Tabele 2. privredni subjekt Bingo na trži-štu Bosne i Hercegovine ima tržišni udio od (..)% dok privredni subjekt C.D.E.B. ima tržišni udio od (..)% na tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje.


Zajednički tržišni udio koji stiču predmetnom koncentracijom iznosi (..)%.

Privredni subjekt Bingo je u 2013. godini poslovao u (..) objekata u (..) gradu/naseljenom mjestu dok je privredni subjekt Interex poslovao u (..) objekta u (..) gradova/naseljenih mjesta.

Kategorizacija prodajnih objekata prema veličini prodajne površine u Bosni i Hercegovini je regulisana putem dva pravilnika i to za područje Republike Srpske Pravilnik o minimalno tehničkim uslovima u pogledu poslovnog prostora, opreme, uređaja i potrebne stručne spreme za obavljanje trgovinske djelatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 84/07), a za područje Federacije Bosne i Hercegovine Pravilnikom o uslovima minimalne tehničke opremljenosti poslovnih prostora za obavljanje trgovine i trgovinskih usluga ("Službene novine Federacije BiH", broj 49/12).

Na području FBiH tako prema navedenoj kategorizaciji postoje minimarketi (od 50 do 100 m² prodajne površine), supermarket (od 100 do 500 m² prodajne površine), maksimarketi (od 500 do 1.500 m² prodajne površine) i hipermarket (preko 1.500 m² prodajne površine).

Na području RS prodajni objekti prema veličini prodajne površine dijele se na minimarkete (od 50 m² do 400 m² prodajne površine), supermarkete (od 400 m² do 1500 m² prodajne površine) te hipermarket preko 1.500 m² prodajne površine.

Privredni subjekt Bingo nema maloprodjene objekte u kategoriji maximarketa (objekte u kategoriji maximarketa ima privredni subjekt Interex i to po (..) u (..) i (..)) dok istovremeno privredni subjekt Interex u svom maloprodajnom lancu nema objekte minimarketa (minimarkete ima privredni subjekt Bingo na području Sarajeva i Tuzle i to (..), odnosno (..) maloprodajnih objekata).

Pregled maloprodajnih objekata (kategorije supermarketa i hipermarketa) u gradovima/naseljenim mjestima u kojima se pojavljuju oba učesnika koncentracije te maloprodajnih objekata njihovih glavnih konkurenta u 2013. godini dat je u Tabeli 3.:

Tabela 3.

Učesnici koncentracije i glavni tržišni konkurenti

supermarketi Broj

objekata hipermarketi

Broj objekata

1. Sarajevo

Merkator BH d.o.o. (..) Merkator BH d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..)

Hoše komerc d.o.o. (..) Amko komerc

d.o.o. (..)

Bingo d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..)

Amko komerc

d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..)

Robot general trading d.o.o.


(..)

Interex (..) Interex (..) Škafa d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

2. Tuzla

Bingo d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..) Merkator BH d.o.o. (..)

Dramar-ing d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) Interex (..) Interex (..)

Delhaize d.o.o. (..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Piemonte d.o.o. (..) - (..) Supermarket

Osnova (..) - (..)


3. Bijeljina

Fructa trade d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) Delhaize d.o.o. (..) Interex (..)


(..)

Bost d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) (..) Bingo d.o.o. (..)


4. Mostar Megamarkt d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..)

Bingo d.o.o. (..) Interex (..)

Nameks d.o.o. (..) Robot general trading d.o.o.

(..)

Konzum d.o.o (..) Tuš d.o.o. (..) Amko komerc

d.o.o. (..)

Amko komerc d.o.o.

(..)

Merkator BH d.o.o. (..) Bingo d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

5. Brčko

Konzum d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..) Zeljo d.o.o. (..) Tuš d.o.o. (..) Yimor d.o.o. (..) Mercator BL d.o.o. (..)

Bogičević comerc d.o.o.

(..) Zeljo d.o.o. (..)

Interex (..) Bingo d.o.o. (..) UKUPNO (..) UKUPNO (..)

6. Gračanica

Tuš d.o.o. (..) Fis d.o.o. (..)


(..)

Edo–slad d.o.o. (ETNA)

(..) Bingo d.o.o. (..)

Interex (..) - (..) Zeka comerc d.o.o. (..) - (..)


Mercator BL d.o.o. (..) Konzum d.o.o. (..)

7. Prijedor

Supermarket Tuti Fruti d.o.o


(..)

- (..) Bingo d.o.o. (..) - (..) Interex (..) - (..) Nikić (..)


Imajući u vidu da u posmatranim gradovima pored učesnika koncentracije poslove maloprodaje prehrambenih roba i roba široke potrošnje obavljaju i drugi privredni subjekti (kako je to i prikazano Tabelom 3.) proizilazi zaključak da postoji razvijena tržišna konkurencija.

9. Ocjena koncentracije

Konkurencijsko vijeće analizom relevantnih podataka prikazanih u Tabelama 2.-3., u smislu člana 17. Zakona, ocijenilo je da se provođenjem predmetne koncentracije neće značajno povećati tržišni udio učesnika predmetne koncentracije na relevantnom tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje u Bosni i Hercegovini i neće doći do stvaranja i jačanja njihovog dominantnog položaja.

Predmetnom koncentracijom privredni subjekt Bingo namjerava unaprijediti svoje poslovanje na relevantnom tržištu te proširiti svoju maloprodajnu mrežu na geografskom području Bosne i Hercegovine na kojima trenutno ne obavlja poslovne aktivnosti. Cilj mu je također smanjenje troškova poslovanja što će rezultirati i pogodnostima za krajnje potrošače - kupce. Domaćim proizvođačima namjerava proširiti kanale distribucije u nove objekte ciljnih društava, a koji do sada, prema mišljenju Podnosioca prijave, nisu bili dovoljno zastupljeni.

Konkurencijsko vijeće je tako utvrdilo da predmetna koncentracija ne sprječava, ograničava niti narušava tržišnu konkurenciju na relevantnom tržištu trgovine na malo prehrambenim proizvodima i robom široke potrošnje u Bosni i Hercegovini, te je odlučilo kao u dispozitivu ovog Rješenja.

10. Administrativna taksa

Podnosilac prijave na ovo Rješenje, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 107. tačka d) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

11. Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovog Rješenja nije dozvoljena žalba.


Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog Rješenja.

Broj 02-26-1-027-14-II/14 13. novembra 2014. godine

Sarajevo Predsjednica

Maida Čampara, s. r.

AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1415 Sukladno odredbama članka 11. stavak 1. Zakona o Agenciji za osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj

12/04), Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA 2013. GODINU

I. Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2013. godini Tabela 1

Vlasništvo Neživot Život Kompozitna Reosiguranje UkupnoDomaće 13 0 1 1 15Strano 1 0 9 0 10UKUPNO 14 0 10 1 25

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a

Podružnice društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Društva za osiguranje u Bosni i Hercegovini, registrirana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na osnovu registriranih podružnica. U razdoblju od 2008. godine do danas, sljedeća društva za osiguranje imaju otvorene podružnice u drugom entitetu:

Društva za osiguranje iz FBiH: BOSNA SUNCE OSIGURANJE D.D. CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D. Društva za osiguranje iz RS-a: OSIGURANJE AURA A.D. BOBAR OSIGURANJE A.D BRČKO-GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. JAHORINA OSIGURANJE A.D. MIKROFIN OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u BiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 2

2010. Udjel (%)

2011. Udjel (%)

2012. Udjel (%)

2013. Udjel (%)

Indeks rasta premije11/10 12/11 13/12

Neživot 397.463.248 84,21 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81,07 102,66 102,67 101,99 Život 74.545.233 15,79 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 107,40 107,62 115,80 UKUPNO 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 103,41 103,48 104,34

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 3

2010. Udjel (%)

2011. Udjel (%)

2012. Udjel (%)

2013. Udjel (%)


Neživot 283.768.303 81,22 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 101,14 101,33 103,21 Život 65.632.106 18,78 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 106,31 106,93 116,22

UKUPNO 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 102,11 102,42 105,86

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godinu (u KM)


Tabela 4

2010. Udjel (%) 2011. Udjel (%) 2012. Udjel (%) 2013. Udjel (%)


Neživot 113.694.945 92,73 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 106,47 105,84 99,22 Život 8.913.127 7,27 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 115,43 112,34 113,09

UKUPNO 122.608.072 100 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 107,12 106,35 100,37

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a

Prijavljene i riješene štete

Prijavljene i riješene štete u društvima za osiguranje u 2012. i 2013. godini Tabela 5

2012. 2013. Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih

šteta Prijavljene štete Riješene štete

% Riješenih šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 119.442 96.929 188.219.775 81,15 121.016 101.363 201.034.032 83,76FBiH 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43 RS 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a *U navedenim podacima nije obuhvaćeno društvo Osiguranje Garant koje je registrirano za obavljanje djelatnosti koncem 2013.

godine i koje u promatranom razdoblju nije imalo premiju osiguranja.

Dobit

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2010., 2011., 2012. i 2013. godinu (u KM) Tabela 6

2010. Udjel (%)

2011. Udjel (%) 2012. Udjel (%) 2013. Udjel (%) Indeks rasta dobiti

11/10 12/11 13/12BiH 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 108,66 131,53 83,52FBiH 10.537.559 42,62 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 47,77 114,59 121,21 96,40 RS 14.186.232 57,38 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 104,34 139,94 74,43

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a *U navedenim podacima nije obuhvaćeno društvo Osiguranje Garant koje je registrirano za obavljanje djelatnosti koncem 2013.

godine i koje u promatranom razdoblju nije imalo premiju osiguranja.

II. Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 7

Skraćeni naziv društva za osiguranje

2010. 2011. 2012. 2013.Premija Udjel (%) Premija Udjel (%) Premija Udjel (%) Premija Udjel (%)

Sarajevo 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 Uniqa 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 BSO 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 Euroherc 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 Croatia 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 Triglav 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 Merkur BH 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 Grawe 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 VGT 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 Zovko 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 ASA 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 Camelija 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 Lido 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - LOK 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04 - - Hercegovina 1.423.889 0,41 - - - - - - UKUPNO 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija po društvima sa sjedištem u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 8



Jahorina 24.461.189 19,95 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 Dunav 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 Drina 13.623.239 11,11 14.066.54 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 Bobar 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 Brčko-gas 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 Nešković 11.718.359 9,56 11.508.56 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 Grawe 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 Krajina 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 9.127.272 6,51 Triglav 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 Aura 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 Mikrofin 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 UKUPNO 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100



Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini u KM) Tabela 9



Merkur BH 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 Uniqa 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 Grawe 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 Croatia 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 Triglav 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 BSO 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 Sarajevo 2.817.701 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 LOK 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20 0 0,00 Hercegovina 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija životnog osiguranja u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 10



Grawe 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 Jahorina 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 Dunav 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 UKUPNO 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS


Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH u 2012. i 2013. godini Tabela 11


2012. 2013. Prijavljene štete Riješene štete

% Riješ. šteta

Prijavljene štete Riješene štete % Riješ. štetaBroj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

ASA 3.575 3.124 4.912.800 87,38 3.629 3.428 5.292.501 94,46 BSO 15.470 11.738 18.335.56 75,88 15.512 12.244 19.154.180 78,93 Camelija 2.109 1.519 2.903.495 72,02 2.128 1.582 3.014.038 74,34 Croatia 9.833 8.831 21.134.059 89,81 9.244 8.558 19.180.649 92,58 Euroherc 13.006 9.950 17.149.52 76,50 13.883 10.730 18.668.953 77,29 Grawe 3.252 2.556 9.482.638 78,60 3.916 3.228 11.229.474 82,43 Lido 1.286 196 480.188 15,24 - - - - LOK 6 5 7.929 83,33 - - - - Merkur BH 1.044 778 2.325.358 74,52 1.213 948 2.741.607 78,15 Sarajevo 19.964 15.319 29.801.813 76,73 19.949 15.815 30.079.590 79,28 Triglav 8.918 7.712 12.399.016 86,48 9.661 8.716 14.340.799 90,22 Uniqa 7.960 7.457 10.976.997 93,68 9.078 7.819 15.797.455 86,13 VGT 8.659 7.091 11.633.597 81,89 7.722 6.096 10.428.606 78,94 Zovko 3.059 2.506 4.386.947 81,92 3.514 2.813 4.397.642 80,0 UKUPNO 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u u 2012. i 2013. godinu Tabela 12



% Riješ. šteta Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost Aura 486 395 759.931 81,28 528 505 1.611.523 95,64 Bobar 2.568 2.465 5.344.815 95,99 2.559 2.607 6.427.271 101,88 Brčko-gas 2.282 1.981 6.102.962 86,81 2.254 1.890 5.387.218 83,85 Drina 2.097 1.730 4.373.699 82,50 2.296 2.033 5.866.999 88,55 Dunav 3.657 3.141 5.900.205 85,89 3.717 3.360 6.876.809 90,40 Grawe 707 681 2.200.371 96,32 892 852 2.366.789 95,52 Jahorina 5.066 4.163 8.740.931 82,18 4.829 4.230 9.876.422 87,60 Krajina 1.046 795 1.467.471 76,00 1.413 1.032 1.894.904 73,04 Mikrofin 498 437 690.462 87,75 604 537 876.958 88,91 Nešković 1.146 1.136 3.345.954 99,13 1.208 1.103 2.695.529 91,31 Triglav 1.748 1.223 3.363.049 69,97 1.267 1.237 2.828.117 97,63 UKUPNO 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini se može vidjeti u publikaciji pod nazivom "Statistika tržišta

osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-504-4/14 Direktor

Samir Omerhodžić


Сходно одредбама члана 11. став 1. Закона о Агенцији за осигурање у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 12/04), Агенција за осигурање у Босни и Херцеговини објављује

СТАТИСТИКУ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА 2013. ГОДИНУ

I. Преглед статистичких индикатора за сектор осигурања у БиХ Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ

Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ у 2013. години Табела 1

Власништво Неживот Живот Композитна Реосигурање УкупноДомаће 13 0 1 1 15Страно 1 0 9 0 10УКУПНО 14 0 10 1 25

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а

Филијале друштава за осигурање у БиХ у другом ентитету

Друштва за осигурање у Босни и Херцеговини, регистрована за обављање дјелатности осигурања у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, услуге осигурања могу обављати у другом ентитету само на основу регистрованих филијала. У периоду од 2008. године до данас, сљедећа друштва за осигурање имају отворене филијале у другом ентитету:

Друштва за осигурање из ФБиХ: БОСНА СУНЦЕ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CAMELIJA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CROATIA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЕУРОХЕРЦ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. МЕРКУР БХ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. САРАЈЕВО ОСИГУРАЊЕ Д.Д. UNIQA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ВГТ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЗОВКО ОСИГУРАЊЕ Д.Д. Друштва за осигурање из РС-а: ОСИГУРАЊЕ АУРА А.Д. БОБАР ОСИГУРАЊЕ А.Д БРЧКО-ГАС ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДРИНА ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ А.Д. ЈАХОРИНА ОСИГУРАЊЕ А.Д. МИКРОФИН ОСИГУРАЊЕ А.Д.

Укупна премија

Укупна премија у неживотном и животном осигурању у БиХ у 2010., 2011., 2012. и 2013. години (у КМ) Табела 2

2010. Учешће

(%) 2011.

Учешће (%)

2012. Учешће

(%) 2013.

Учешће (%)

Индекс раста премије11/10 12/11 13/12

Неживот 397.463.248 84,21 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81,07 102,66 102,67 101,99 Живот 74.545.233 15,79 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 107,40 107,62 115,80 УКУПНО 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 103,41 103,48 104,34

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а Укупна премија у неживотном и животном осигурању у ФБиХ у 2010., 2011., 2012. и 2013. години (у КМ) Табела 3

2010. Учешће

(%) 2011.

Учешће (%)

2012. Учешће

(%) 2013.

Учешће (%)


Неживот 283.768.303 81,22 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 101,14 101,33 103,21 Живот 65.632.106 18,78 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 106,31 106,93 116,22

УКУПНО 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 102,11 102,42 105,86

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Укупна премија у неживотном и животном осигурању у РС-у у 2010., 2011., 2012. и 2013. годину (у КМ) Табела 4

2010. Учешће

(%) 2011.

Учешће (%)

2012. Учешће

(%) 2013.

Учешће (%)


Неживот 113.694.945 92,73 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 106,47 105,84 99,22 Живот 8.913.127 7,27 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 115,43 112,34 113,09

УКУПНО 122.608.072 100 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 107,12 106,35 100,37

Извор података: Агенција за осигурање РС-а


Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете у друштвима за осигурање у 2012. и 2013. години Табела 5

2012. 2013. Пријављене штете Ријешене штете %

Ријешених штета

Пријављене штете Ријешене штете % Ријешених

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност

БиХ 119.442 96.929 188.219.775 81,15 121.016 101.363 201.034.032 83,76ФБиХ 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43 РС 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а *У наведеним подацима није обухваћено друштво Осигурање Гарант које је регистровано за обављање дјелатности

крајем 2013. године и које у посматраном периоду није имало премију осигурања.

Добит

Збирно исказана добит у БиХ, ФБиХ и РС-у за 2010., 2011., 2012. и 2013. годину (у КМ) Табела 6

2010. Учешће

(%) 2011.

Учешће (%)

2012. Учеш-ће (%)

2013. Учеш-ће (%)


БиХ 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 108,66 131,53 83,52ФБиХ 10.537.559 42,62 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 47,77 114,59 121,21 96,40 РС 14.186.232 57,38 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 104,34 139,94 74,43

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а *У наведеним подацима није обухваћено друштво Осигурање Гарант које је регистровано за обављање дјелатности

крајем 2013. године и које у посматраном периоду није имало премију осигурања.

II. Индикатори пословања друштава са сједиштем у ФБиХ и РС-у Премија по друштвима

Премија по друштвима са сједиштем у ФБиХ у 2010., 2011., 2012. и 2013. години (у КМ) Табела 7

Скраћени назив друштва за осигурање

2010. 2011. 2012. 2013.

Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%) Премија Учешће (%)

Сарајево 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 Uniqa 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 БСО 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 Еурохерц 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 Croatia 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 Триглав 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 Меркур БХ 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 Grawe 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 ВГТ 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 Зовко 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 АСА 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 Camelija 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 Лидо 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - ЛОК 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04 - - Херцеговина 1.423.889 0,41 - - - - - - УКУПНО 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Премија по друштвима са сједиштем у РС-у у 2010., 2011., 2012. и 2013. години (у КМ) Табела 8


2010. 2011. 2012. 2013.


Јахорина 24.461.189 19,95 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 Дунав 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 Дрина 13.623.239 11,11 14.066.54 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 Бобар 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 Брчко-гас 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 Нешковић 11.718.359 9,56 11.508.56 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 Grawe 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 Крајина 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 9.127.272 6,51 Триглав 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 Аура 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 Микрофин 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 УКУПНО 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100



Премија животног осигурања

Премија животног осигурања у ФБиХ у 2010., 2011., 2012. и 2013. години у КМ) Табела 9


2010. 2011. 2012. 2013.


Меркур БХ 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 Uniqa 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 Grawe 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 Croatia 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 Триглав 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 БСО 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 Сарајево 2.817.701 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 ЛОК 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20 0 0,00 Херцеговина 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 0 0,00 УКУПНО 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Премија животног осигурања у РС-у у 2010., 2011., 2012. и 2013. години (у КМ) Табела 10


2010. 2011. 2012. 2013.


Grawe 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 Јахорина 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 Дунав 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 УКУПНО 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100

Извор података: Агенција за осигурање РС

Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у ФБиХ у 2012. и 2013. години Табела 11


2012. 2013. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност АСА 3.575 3.124 4.912.800 87,38 3.629 3.428 5.292.501 94,46 БСО 15.470 11.738 18.335.56 75,88 15.512 12.244 19.154.180 78,93 Camelija 2.109 1.519 2.903.495 72,02 2.128 1.582 3.014.038 74,34 Croatia 9.833 8.831 21.134.059 89,81 9.244 8.558 19.180.649 92,58 Еурохерц 13.006 9.950 17.149.52 76,50 13.883 10.730 18.668.953 77,29 Grawe 3.252 2.556 9.482.638 78,60 3.916 3.228 11.229.474 82,43 Лидо 1.286 196 480.188 15,24 - - - - ЛОК 6 5 7.929 83,33 - - - - Меркур БХ 1.044 778 2.325.358 74,52 1.213 948 2.741.607 78,15 Сарајево 19.964 15.319 29.801.813 76,73 19.949 15.815 30.079.590 79,28 Триглав 8.918 7.712 12.399.016 86,48 9.661 8.716 14.340.799 90,22 Uniqa 7.960 7.457 10.976.997 93,68 9.078 7.819 15.797.455 86,13 ВГТ 8.659 7.091 11.633.597 81,89 7.722 6.096 10.428.606 78,94 Зовко 3.059 2.506 4.386.947 81,92 3.514 2.813 4.397.642 80,0 УКУПНО 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у РС-у у 2012. и 2013. годину Табела 12


2012. 2013. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност Аура 486 395 759.931 81,28 528 505 1.611.523 95,64 Бобар 2.568 2.465 5.344.815 95,99 2.559 2.607 6.427.271 101,88 Брчко-гас 2.282 1.981 6.102.962 86,81 2.254 1.890 5.387.218 83,85 Дрина 2.097 1.730 4.373.699 82,50 2.296 2.033 5.866.999 88,55 Дунав 3.657 3.141 5.900.205 85,89 3.717 3.360 6.876.809 90,40 Grawe 707 681 2.200.371 96,32 892 852 2.366.789 95,52 Јахорина 5.066 4.163 8.740.931 82,18 4.829 4.230 9.876.422 87,60 Крајина 1.046 795 1.467.471 76,00 1.413 1.032 1.894.904 73,04 Микрофин 498 437 690.462 87,75 604 537 876.958 88,91 Нешковић 1.146 1.136 3.345.954 99,13 1.208 1.103 2.695.529 91,31 Триглав 1.748 1.223 3.363.049 69,97 1.267 1.237 2.828.117 97,63 УКУПНО 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89



Напомена: Детаљнија статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини се може видјети у публикацији под називом

"Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини", која је доступна и на службеној интернет адреси Агенције за осигурање у БиХ (www.azobih.gov.ba).

Број 03.2-43-504-4/14 Директор

Самир Омерхоџић

Shodno odredbama člana 11. stav 1. Zakona o Agenciji za osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 12/04),

Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA 2013. GODINU

I. Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2013. godini Tabela 1

Vlasništvo Neživot Život Kompozitna Reosiguranje UkupnoDomaće 13 0 1 1 15Strano 1 0 9 0 10UKUPNO 14 0 10 1 25

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a

Podružnice društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Društva za osiguranje u Bosni i Hercegovini, registrovana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na osnovu registrovanih podružnica. U periodu od 2008. godine do danas, sljedeća društva za osiguranje imaju otvorene podružnice u drugom entitetu:

Društva za osiguranje iz FBiH: BOSNA SUNCE OSIGURANJE D.D. CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D. Društva za osiguranje iz RS-a: OSIGURANJE AURA A.D. BOBAR OSIGURANJE A.D BRČKO-GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. JAHORINA OSIGURANJE A.D. MIKROFIN OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u BiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 2

2010. Udjel (%)

2011. Udjel (%) 2012. Udjel (%) 2013. Udjel (%)


Neživot 397.463.248 84,21 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 427.256.461 81,07 102,66 102,67 101,99 Život 74.545.233 15,79 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 99.775.089 18,93 107,40 107,62 115,80 UKUPNO 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 527.031.550 100 103,41 103,48 104,34

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 3

2010. Udjel (%) 2011. Udjel (%) 2012. Udjel (%) 2013. Udjel (%) Indeks rasta premije

11/10 12/11 13/12Neživot 283.768.303 81,22 287.003.340 80,44 290.807.365 79,58 300.127.853 77,59 101,14 101,33 103,21 Život 65.632.106 18,78 69.771.011 19,56 74.603.067 20,42 86.704.081 22,41 106,31 106,93 116,22

UKUPNO 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100 102,11 102,42 105,86

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH


Ukupna premija u neživotnom i životnom osiguranju u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godinu (u KM) Tabela 4

2010. Udjel (%)

2011. Udjel (%)

2012. Udjel (%)

2013. Udjel (%)


Neživot 113.694.945 92,73 121.049.122 92,17 128.124.383 91,73 127.128.608 90,68 106,47 105,84 99,22 Život 8.913.127 7,27 10.288.365 7,83 11.557.898 8,27 13.071.008 9,32 115,43 112,34 113,09

UKUPNO 122.608.072 100 131.337.487 100 139.682.281 100 140.199.616 100 107,12 106,35 100,37



Prijavljene i riješene štete u društvima za osiguranje u 2012. i 2013. godini Tabela 5

2012. 2013.

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih šteta

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 119.442 96.929 188.219.775 81,15 121.016 101.363 201.034.032 83,76FBiH 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43 RS 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a *U navedenim podacima nije obuhvaćeno društvo Osiguranje Garant koje je registrovano za obavljanje djelatnosti krajem 2013.

godine i koje u posmatranom periodu nije imalo premiju osiguranja.

Dobit

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2010., 2011., 2012. i 2013. godinu (u KM) Tabela 6

2010. Udio (%)

2011. Udio (%) 2012. Udio (%)

2013. Udio (%)

Indeks rasta dobiti11/10 12/11 13/12

BiH 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 29.513.186 100 108,66 131,53 83,52FBiH 10.537.559 42,62 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 14.097.185 47,77 114,59 121,21 96,40 RS 14.186.232 57,38 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 15.416.001 52,23 104,34 139,94 74,43

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a *U navedenim podacima nije obuhvaćeno društvo Osiguranje Garant koje je registrovano za obavljanje djelatnosti krajem 2013.

godine i koje u posmatranom periodu nije imalo premiju osiguranja.

II. Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 7


2010. 2011. 2012. 2013.Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Sarajevo 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 64.750.625 16,74 Uniqa 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 48.172.124 12,45 BSO 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03 45.626.559 11,79 Euroherc 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 44.700.286 11,56 Croatia 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 40.407.808 10,45 Triglav 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 31.896.686 8,25 Merkur BH 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 26.260.516 6,79 Grawe 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 25.607.998 6,62 VGT 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70 23.086.075 5,97 Zovko 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 16.610.467 4,29 ASA 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74 10.800.293 2,79 Camelija 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 8.912.498 2,30 Lido 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 - - LOK 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04 - - Hercegovina 1.423.889 0,41 - - - - - - UKUPNO 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 386.831.934 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija po društvima sa sjedištem u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 8


2010. 2011. 2012. 2013.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Jahorina 24.461.189 19,95 24.448.520 18,62 30.763.947 22,02 23.253.190 16,59 Dunav 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 17.875.728 12,75 Drina 13.623.239 11,11 14.066.54 10,71 14.922.084 10,68 16.908.248 12,06 Bobar 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 15.192.779 10,84 Brčko-gas 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 14.049.277 10,02 Nešković 11.718.359 9,56 11.508.56 8,76 12.285.731 8,80 13.259.366 9,46 Grawe 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 11.458.136 8,17 Krajina 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 9.127.272 6,51


Triglav 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 8.118.340 5,79 Aura 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 5.944.065 4,24 Mikrofin 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 5.013.215 3,58 UKUPNO 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100 140.199.616 100


Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2010., 2011., 2012. i 2013. Godini u KM) Tabela 9



Merkur BH 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30 25.415.327 29,31 Uniqa 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 24.009.001 27,69 Grawe 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 19.749.954 22,78 Croatia 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 5.868.018 6,77 Triglav 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 4.644.477 5,36 BSO 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 3.887.075 4,48 Sarajevo 2.817.701 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 3.130.228 3,61 LOK 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20 0 0,00 Hercegovina 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100 86.704.081 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija životnog osiguranja u RS-u u 2010., 2011., 2012. i 2013. godini (u KM) Tabela 10



Grawe 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 11.444.276 87,55 Jahorina 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 1.000.313 7,65 Dunav 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55 626.419 4,79 UKUPNO 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100 13.071.008 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS


Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH u 2012. i 2013. godini Tabela 11



% Riješ. šteta Prijavljene štete Riješene štete %

Riješ. štetaBroj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

ASA 3.575 3.124 4.912.800 87,38 3.629 3.428 5.292.501 94,46 BSO 15.470 11.738 18.335.56 75,88 15.512 12.244 19.154.180 78,93 Camelija 2.109 1.519 2.903.495 72,02 2.128 1.582 3.014.038 74,34 Croatia 9.833 8.831 21.134.059 89,81 9.244 8.558 19.180.649 92,58 Euroherc 13.006 9.950 17.149.52 76,50 13.883 10.730 18.668.953 77,29 Grawe 3.252 2.556 9.482.638 78,60 3.916 3.228 11.229.474 82,43 Lido 1.286 196 480.188 15,24 - - - - LOK 6 5 7.929 83,33 - - - - Merkur BH 1.044 778 2.325.358 74,52 1.213 948 2.741.607 78,15 Sarajevo 19.964 15.319 29.801.813 76,73 19.949 15.815 30.079.590 79,28 Triglav 8.918 7.712 12.399.016 86,48 9.661 8.716 14.340.799 90,22 Uniqa 7.960 7.457 10.976.997 93,68 9.078 7.819 15.797.455 86,13 VGT 8.659 7.091 11.633.597 81,89 7.722 6.096 10.428.606 78,94 Zovko 3.059 2.506 4.386.947 81,92 3.514 2.813 4.397.642 80,0 UKUPNO 98.141 78.782 145.929.925 80,27 99.449 81.977 154.325.493 82,43

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u u 2012. i 2013. godinu Tabela 12



% Riješ. šteta Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost Aura 486 395 759.931 81,28 528 505 1.611.523 95,64 Bobar 2.568 2.465 5.344.815 95,99 2.559 2.607 6.427.271 101,88 Brčko-gas 2.282 1.981 6.102.962 86,81 2.254 1.890 5.387.218 83,85 Drina 2.097 1.730 4.373.699 82,50 2.296 2.033 5.866.999 88,55 Dunav 3.657 3.141 5.900.205 85,89 3.717 3.360 6.876.809 90,40 Grawe 707 681 2.200.371 96,32 892 852 2.366.789 95,52 Jahorina 5.066 4.163 8.740.931 82,18 4.829 4.230 9.876.422 87,60 Krajina 1.046 795 1.467.471 76,00 1.413 1.032 1.894.904 73,04 Mikrofin 498 437 690.462 87,75 604 537 876.958 88,91 Nešković 1.146 1.136 3.345.954 99,13 1.208 1.103 2.695.529 91,31 Triglav 1.748 1.223 3.363.049 69,97 1.267 1.237 2.828.117 97,63 UKUPNO 21.301 18.147 42.289.850 85,19 21.567 19.386 46.708.539 89,89



Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini se može vidjeti u publikaciji pod nazivom "Statistika tržišta

osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-504-4/14 Direktor

Samir Omerhodžić

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1416 Temeljem članka 16. i 61. stavak (2) Zakona o upravi

("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09) i članka 14. stavak (1) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni ravnatelj Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O UVJETIMA I NAČINU STJECANJA, IZDAVANJA,

PRODUŽAVANJA I OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA, UVJETIMA I

PRAVILIMA ZRAČNOG JEDRENJA

DIO PRVI – OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet)

(1) Ovim pravilnikom propisuje se osposobljavanje, ispiti, dozvole i ovlaštenja pilota jedrilica.

(2) Odredbe ovoga pravilnika primjenjuju se na letenje jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i letenje motornih jedrilica (TMG) kada njima upravlja imatelj dozvole pilota jedrilice.

(3) Izrada, registracija, plovidbenost, održavanje, osiguranje i pravila letenja jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i motornih jedrilica (TMG) uređeni su posebnim propisima.

Članak 2. (Pojmovi)

Pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sljedeće značenje:

a) Akrobatski let (aerobatic flight): namjerno izveden manevar zrakoplovom u letu koji uključuje naglu promjenu položaja, neuobičajan položaj ili neuobičajenu promjenu brzine leta zrakoplova, osim u slučajevima neuobičajenih položaja pri normalnom letenju ili pri osposobljavanju za dozvolu, odnosno, ovlaštenje koje nije ovlaštenje za akrobatsko letenje.

b) Dozvola pilota jedrilice (sailplane pilot licence (SPL): dokument na temelju kojeg se pilotu jedrilice dopušta ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice, odnosno, obavljanje dužnosti vođe jedrilice, jedrilice s pomoćnim motorom ili motorne jedrilice (TMG), a sukladno ovlaštenju iz dozvole.

c) Izdavanje (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (issue of e.g. pilot licence or rating): administrativni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

d) Jedrilica (glider, sailplane): zrakoplov teži od zraka, koji uzgon u letu ostvaruje dinamičkom reakcijom zraka na nepokretnim površinama, a čiji slobodan let ne ovisi od motora.

e) Jedrilica s pomoćnim motorom (powered sailplane): zrakoplov opremljen s jednim ili više pomoćnih

motora, koji u letu, kada motori ne rade, ima karakteristike jedrilice.

f) Kandidat (applicant): podnositelj zahtjeva za polaganje ispita (teorijskog i/ili praktičnog (letačkog)) za stјеcanje dozvole pilota ili za stјеcanje ovlaštenja.

g) Kategorija zrakoplova (category of aircraft): razvrstavanje zrakoplova prema njegovim osnovnim karakteristikama, npr. avion, helikopter, zračni brod, jedrilica, balon.

h) Motorna jedrilica (touring motor glider (TMG)): posebna izvedba jedrilice s ugrađenim motorom i propelerom, koji se ne mogu uvući. Motorna jedrilica mora biti sposobna poletjeti i penjati se vlastitim pogonom, a sukladno letačkom priručniku.

i) Nadležno tijelo (authority): tijelo koje obavlja poslove sukladno odredbama ovoga pravilnika. U Bosni i Hercegovini nadležno tijelo je Direkcija za civilno zrakoplovstvo (u daljnjem tekstu: BHDCA).

j) Nalet ili vrijeme letenja (flight time): ukupno vrijeme od trenutka kada se jedrilica pokrene u svrhu uzlijetanja do trenutka kada se potpuno zaustavi na kraju leta.

k) Nalet s nastavnikom (dual instruction time): nalet jedrilicom tijekom kojeg nastavnik letenja obavlja praktično (letačko) osposobljavanje.

l) Obnavljanje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se sprovodi nakon isteka važnosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, a u svrhu obnavljanja pilotske dozvole ili ovlaštenja, za određeni period, koji slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

m) Zračno jedrenje: podrazumijeva organizirano letenje zračnim jedrilicama u svrhu: 1) rekreativnog letenja, 2) sportskog letenja, 3) sportskog takmičenja ili zrakoplovne priredbe, 4) praktičnog (letačkog) osposobljavanja,

praktičnog dijela ispita i provjere u cilju stjecanja ili produženja dozvole ili ovlaštenja;

5) provjere i ispitivanja jedrilica u letu. n) Ovlaštenje (rating): upis u dozvolu koji određuje

posebne uvjete, prava ili ograničenja sadržana u dozvoli.

o) Prelet (cross-country flight): let jedrilicom od početne do završne točke rute korištenjem uzlaznih zračnih strujanja i uobičajenih navigacijskih postupaka.

p) Produženje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, i dopušta imatelju dalje ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

q) Samostalan nalet (solo flight time): nalet tijekom kojeg je pilot ili učenik pilot jedina osoba u jedrilici.


r) Validacija (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (validation e.g. pilot licence or rating): administrativni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti strane dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju nastavak ostvarivanja prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

s) Vođa zrakoplova (pilot in command): pilot kojem operator ili vlasnik dodijeli funkciju vođe zrakoplova odgovornog za sigurno izvođenje leta.

t) Zrakoplov (aircraft): svaka naprava koja se održava u atmosferi reakcijom zraka, osim reakcije zraka u odnosu na Zemljinu površinu.

Članak 3. (Kratice)

Kratice koje se koriste u ovom pravilniku imaju sljedeće značenje:

a) AIP Zbirka zrakoplovnih informacija Aeronautical information publication

b) GPS Sustav globalnog pozicioniranja Global positioning system

c) ICAO Međunarodna organizacija za civilno zrakoplovstvo International Civil Aviation Organization

d) NDB Neusmjereni radiofar Non-directional radio beacon

e) VHF Vrlo visoka frekvencija (30 – 300 MHz) Very high frequency(30 – 300 MHz)

f) VOR VHF Svesmjerni radiofar Very high frequency omnidirectional radio range

g) SPLL Dozvola pilota jedrilice Sailplane pilot licence

h) TMG Motorna jedrilica Touring motor glider

i) ZRNS Zemaljsko radio-navigacijsko sredstvo Ground radio navigation device

j) AGL Visina iznad terena Above Ground Level

k) DF Pokazivač pravca Direction Finding

l) MSL Nadmorska visina Mean Sea Level

DIO DRUGI – ORGANIZACIJA LETENJA

Članak 4. (Rukovoditelj letenja)

(1) Rukovoditelj letenja je osoba koja je određena od strane operatora da organizira i rukovodi letenjem na aerodromu/letjelištu sukladno odobrenim procedurama o načinu korištenja aerodroma/letjelišta.

(2) Svako organizirano letenje jedrilicama mora rukovoditi rukovoditelj letenja.

(3) Za rukovoditelja letenja se određuje osoba koja ispunjava sljedeće uvjete: a) da je punoljetna; b) da ima važeću SPL, PPL, CPL ili ATPL; c) imatelj SPL treba da ima letačko iskustvo od 30 sati

letenja i 30 polijetanja i slijetanja kao PIC jedrilice nakon izdavanja SPL;

d) da ima važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva u slučaju kada lete učenici piloti.

(4) Dužnosti rukovoditelja letenja su sljedeće: a) prije početka letenja provjeriti meteorološku situaciju

i situaciju na mjestu uzlijetanja, odnosno, kada je predvidivo, i na mjestu slijetanja;

b) surađivati s nadležnom kontrolom letenja; c) odlučiti o početku, prekidu i završetku letenja; d) brinuti za red i disciplinu na mjestu uzlijetanja,

odnosno, kada je predvidivo, i na mjestu slijetanja;

e) zabraniti korištenje zrakoplova ili opreme za koju utvrdi da nije ispravna;

f) zabraniti letenje osobi za koju ocijeni da: 1) nije duševno i tjelesno sposobna letjeti; 2) da je pod utjecajem alkohola, droga ili drugih

psihoaktivnih sredstava; 3) krši pravila letenja ili na drugi način ugrožava

sigurnost letenja. (5) Dužnosti rukovoditelja letenja iz stavka (3) ovoga članka

odnose se i na nastavnike letenja kod praktičnog (letačkog) osposobljavanja, s tim da je nastavnik letenja dodatno odgovoran za: 1) provjeru da li su učenici piloti upisani u evidenciju

učenika; 2) dodjelu zadataka učenicima pilotima u okviru

odobrenog programa osposobljavanja i nadziranje njihovog letenja jedrilicama.

DIO TREĆI – OBUKA ZA SPL

Članak 5. (Osposobljavanje)

(1) Tеоrijsko i praktično (letačko) osposobljavanje kandidata za stjecanje SPL ili odgovarajućeg ovlaštenja vrši se prema odobrenom programu u organizaciji koja ima odobrenje za osposobljavanje pilota jedrilice izdato od strane BHDCA. Ukoliko je kandidat otpočeo ili završio teorijsko i/ili praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice izvan BiH, organizacija za osposobljavanje pilota jedrilice, odobrena od strane BHDCA, utvrdit će da li program, po kojem je obavljeno osposobljavanje, zadovoljava zahtjevima propisanima u Dodacima 1. do 12. ovog pravilnika.

(2) Okvirni programi teorijskog i praktičnog osposobljavanja za stjecanje dozvole pilota jedrilice i/ili pripadajućih ovlaštenja navedeni su u Dodacima 1. do 13. ovog pravilnika.

Članak 6. (Učenik pilot)

(1) Učenik pilot je osoba na teorijskoj i praktičnoj obuci sve do dostizanja uvjeta za polaganje SPL, čime prelazi u kandidata za SPL.

(2) Prije prvog leta učenik pilot mora biti star najmanje 15 godina.

(3) Ukoliko je učenik pilot mlađi od 18 godina, mora imati pisanu suglasnost, datu od strane osoba odgovornih za staranje o učeniku u periodu dok je učenik maloljetnik, za pristupanje praktičnom dijelu obuke za stjecanje SPL.

(4) Učenik pilot može samostalno letjeti samo uz nadzor nastavnika letenja.

(5) Učenik pilot može pristupiti praktičnom dijelu obuke samo ako posjeduje važeće liječničko uvjerenje određene klase, suglasno minimalnim zahtjevima u pogledu zdravstvene sposobnosti, prema važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

Članak 7. (Potrebno iskustvo i priznavanje naleta za SPL)

(1) Kandidat za stjecanje SPL mora imati najmanje 15 sati ukupnog naleta kao učenik pilot jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, uključujući najmanje: a) 10 sati naleta s nastavnikom letenja od kojih najviše 7

sati može biti nalet motornom jedrilicom (TMG); b) 5 sati samostalnog naleta pod nadzorom nastavnika

letenja; c) 60 polijetanja i slijetanja, od čega 20 samostalnih;


d) jedan samostalan prelet jedrilicom duži od 50 km (mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno) ili jedan prelet jedrilicom s nastavnikom duži od 100 km (mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno).

(2) Kandidatu za SPL, koji ima prethodno iskustvo u letenju kao pilot aviona (vođa zrakoplova), priznat će se dio naleta s nastavnikom kako slijedi: a) priznati nalet ne može biti veći od ukupnog naleta

koje pilot aviona ima sa instruktorom letenja na avionima;

b) priznati nalet ne može biti veći od 7 sati naleta s nastavnikom;

c) priznati nalet ne odnosi se na potrebne uvjete, kako je navedeno u stavku (1) ovog članka.

DIO ČETVRTI – SPL

Članak 8. (Ispit za stjecanje dozvole pilota jedrilice)

(1) Ispit za stjecanje dozvole pilota jedrilice sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela ispita.

(2) Ispit za stjecanje SPL sprovodi BHDCA na temelju podnešene prijave u BHDCA za sprovođenje teorijskog i/ili praktičnog dijela ispita.

(3) Uz prijavu, kandidat mora priložiti pisanu potvrdu odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa teorijskog osposobljavanja, i/ili potvrdu o završenom praktičnom osposobljavanju, izdatu od strane odobrene organizacije za osposobljavanje do SPL, i dostavi prijedlog ispitivača za sprovođenje provjere praktične obučenosti, u cilju izdavanja SPL ako se radi o prijavi za sprovođenje praktičnog dijela ispita.

(4) Potvrda, izdata od odobrene organizacije za osposo-bljavanje pilota jedrilice, vrijedi 12 mjeseci. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju teorijskog dijela ispita, kao dodatak mora predočiti dokaz o dodatnom osposobljavanju od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice.

(5) Nakon zaprimanja prijave iz stavka (2) ovog članka, BHDCA u roku od 15 dana od dana zaprimanja prijave donosi odluku o ispunjenosti uvjeta za pristupanje teorijskom dijelu ispita sa navedenim terminom, pravima i obvezama kandidata za vrijeme sprovođenja testiranja.

(6) Kandidat za SPL može pristupiti polaganju praktičnog dijela ispita sa minimalno 16 godina života.

Članak 9. (Teorijski dio ispita)

(1) Kandidat mora pristupiti cjelokupnom teorijskom dijelu ispita za stјеcanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja kojeg organizira i sprovodi BHDCA.

(2) Nakon uspješno sprovedenog ispita, BHDCA će kandidatu izdati potvrdu o uspješno završenom teorijskom dijelu ispita za stјеcanje SPL ili ovlaštenja.

(3) Kandidat je uspješno položio teorijski dio ispita ako je ostvario najmanje 75% od broja bodova predviđenih za svaki pojedini predmet. Bodovi se daju samo za tоčne odgovore.

(4) Kandidat koji nije položio ispit iz dva teorijska predmeta, može pristupiti popravnom ispitu u vremenu ne kraćem od 30 dana i ne dužem od 90 dana po održanom teoretskom ispitu. U svim ostalim slučajevima smatra se da kandidat nije položio teoretski dio ispita.

(5) Kandidat mora ponoviti cijeli teorijski dio ispita ako nije položio bilo koji predmet iz četvrtog pokušaja ili ako je isteklo razdoblje od 18 mjeseci koje započinje završetkom kalendarskog mjeseca u kojem je kandidat prvi put

pristupio ispitu. Prije ponovnog pristupanja teorijskom dijelu ispita, kandidat mora, shodno preporuci BHDCA, obaviti dodatno osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice i ponovo podnijeti prijavu za sprovođenje teorijskog i/ili praktičnog dijela ispita.

(6) Uspjeh na teorijskom dijelu ispita vrijedi u razdoblju od 18 mjeseci od dana kada je kandidat uspješno završio cjelokupan teorijski dio ispita. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju praktičnog (letačkog) dijela ispita, mora teorijski dio ispita ponoviti u cijelosti.

(7) Na teorijskom dijelu ispita za SPL, kandidat mora pokazati potrebnu razinu znanja iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi (Air Law); b) Ljudske sposobnosti i ograničenja (Human

Performance); c) Meteorologija (Meteorology); d) Komunikacija (Communications); e) Aerodinamika i mehanika leta (Principle of flight); f) Operativni postupci pri letenju jedrilicom

(Operational procedures); g) Planiranje leta jedrilicom i performanse (Flight

performance, planning and loading); h) Opće poznavanje jedrilice (Aircraft general

knowledge); i) Navigacija pri letenju jedrilicom (Navigation).

(8) Kandidatu, koji već ima uspješno položen teorijski dio ispita, za dozvolu pilota neke druge kategorije zrakoplova priznat će se u cjelini ispiti iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi, b) Ljudske sposobnosti i ograničenja, c) Meteorologija, d) Komunikacije.

Članak 10. (Praktični (letački) dio ispita - provjera praktične osposobljenosti) (1) Prije pristupanja praktičnom dijelu ispita za stjecanje SPL

ili za stjecanje ovlaštenja, kandidat mora uspješno položiti teorijski dio ispita (ako je primjenljivo) koji se dokazuje potvrdom o uspješno završeno teorijskom dijelu ispita za stjecanje SPL ili ovlaštenja koju izdaje BHDCA.

(2) Na praktičnom dijelu ispita za stjecanje SPL ili ovlaštenja, kandidat mora pokazati potrebnu razinu osposobljenosti da kao pilot jedrilice uspješno obavi odgovarajuće postupke i vježbe sukladno pravu koje mu pruža SPL ili odgovarajuće ovlaštenje.

(3) Procjenu razine osposobljenosti kandidata za stjecanje SPL ili odgovarajućeg ovlaštenja vrši određeni ispitivač za stjecanje SPL ili pripadajućeg ovlaštenja određenog od strane BHDCA.

(4) Praktični (letački) dio ispita se izvodi na istom tipu jedrilice (dvosjed) na kojem se kandidat osposobljavao.

(5) Praktični dio ispita podijeljen je u nekoliko sekcija koje predstavljaju različite faze leta jedrilicom. Sadržaj praktičnog (letačkog) dijela ispita naveden je u Dodatku 13. ovog pravilnika. Kandidat mora položiti sve dijelove jedne sekcije da bi se sekcija smatrala uspješno položenom. Ako kandidat ne položi samo jednu sekciju, može ponoviti polaganje te sekcije. Ako ne položi više od jedne sekcije, smatra se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(6) Ponovnom praktičnom dijelu ispita moguće je pristupiti minimalno 15 dana nakon prvog polaganja. Ukoliko pri ponavljanju praktičnog (letačkog) dijela ispita kandidat ne položi bilo koju sekciju, uključujući i one sekcije koje je uspješno položio u prethodnom pokušaju, smatrat će se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.


(7) Kandidat, koji tijekom prethodna dva pokušaja nije uspješno položio sve sekcije praktičnog (letačkog) dijela ispita, bit će upućen na dodatno praktično (letačko) osposobljavanje, prema pisanoj preporuci ispitivača.

Članak 11. (Zahtjev za izdavanje dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja,

produženje ili obnavljanje važnosti odgovarajućeg ovlaštenja) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili

odgovarajućeg ovlaštenja, te produženje ili obnavljanje važnosti odgovarajućeg ovlaštenja podnosi se BHDCA na odgovarajućem obrascu. Uz zahtjev se prilažu dokazi o ispunjenju uvjeta za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, odnosno, za produženje ili obnavljanje važnosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, kako je propisano ovim pravilnikom i zdravstvene sposobnosti prema važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

(2) Nakon sprovedenog postupka procjene usklađenosti zahtjeva i dostavljenih priloga uz predmetni zahtjev iz stavka (1) ovog članka, ukoliko zahtjev sa pripadajućim prilozima zadovoljava uvjete propisane ovim pravilnikom po predmetnom zahtjevu, BHDCA će izdati Dozvolu pilota jedrilice sa pripadajućim ovlaštenjima, izdati odgovarajuće ovlaštenje, odnosno, izvršit će produženje ili obnavljanje ovlaštenja upisanih u SPL. Ukoliko zahtjev sa pripadajućim prilozima ne zadovoljava uvjete propisane ovim pravilnikom po predmetnom zahtjevu, BHDCA će izdati rješenje kojim se odbija podneseni zahtjev.

(3) Podnositelj zahtjeva, prilikom pokretanja postupka kod BHDCA, dužan je uplatiti odgovarajuću administrativnu pristojbu i naknadu za pokrenuti postupak, propisanu podzakonskim propisom koji definira iznos vrijednosti predmetne naknade. Podzakonski propis, koji definira iznos vrijednosti predmetne naknade, dostupan je na službenoj stranici BHDCA, uz definiranje instrukcije za plaćanje iste.

(4) Svako ograničenje ili pravo koje se stječe dozvolom ili odgovarajućim ovlaštenjem mora biti upisano u dozvolu i ovjereno od strane BHDCA.

(5) SPL smatra se važećom ako u dozvoli postoji važeće ovlaštenje i ukoliko nositelj SPL posjeduje važeće liječničko uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti.

(6) BHDCA ne smije istodobno izdati više od jedne važeće dozvole pilota jedrilice istoj osobi.

(7) Sadržaj Dozvole pilota jedrilice propisan je u Dodatku 17. ovog pravilnika.

(8) SPL bit će izdata dvojezično na jednom od službenih jezika u Bosni i Hercegovini i engleskom jeziku.

(9) SPL izdaje se na neograničen vremenski period. (10) SPL pilotu jedrilice će se ponovo izdati u sljedećim

slučajevima: a) kad se u dozvoli popune sva polja za unos važnosti

pripadajućih ovlaštenja i nema više mjesta za produženje istih;

b) iz bilo kog administrativnog razloga; c) prema diskrecionom pravu BHDCA kod produženja

važenja ovlaštenja; d) u slučaju promjene osobnih podataka pilota, fizičkog

oštećenja ili gubitka dozvole.

Članak 12. (Prava pilota jedrilice)

(1) SPL pilotu jedrilice osigurava pravo obavljanja dužnosti pilota jedrilice (vođe jedrilice) ili jedrilice s pomoćnim motorom. Za obavljanje dužnosti vođe motorne jedrilice

(TMG) pilot jedrilice mora zadovoljiti uvjete iz Članka 15. ovog pravilnika.

(2) Ostvarivanje prava dodijeljenih dozvolom pilota jedrilice je uvjetovano važnošću upisanih ovlaštenja i ograničenja, te važnosti liječničkog uvjerenja odgovarajuće klase, suglasno važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

(3) Prava imatelja dozvole pilota jedrilice bit će ograničena na letenje bez naknade u nekomercijalnim operacijama sve dok ne budu ispunjeni sljedeći uvjeti: a) navršenih 18 godina; b) letačko iskustvo od najmanje 100 sati i 200 polijetanja

i slijetanja, kao vođa jedrilice, nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice;

c) tijekom poslednjih 90 dana ne ostvari minimalno 3 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u trajanju od minimalno 30 minuta;

d) da svoje komercijalne operacije sprovodi u okviru odobrene organizacije za pružanje usluga iz zraka (AWC) ili organizacije sa potvrdom zračnog operatora (AOC).

(4) Bez obzira na uvjete iz stavka 3. ovoga članka, pravo imatelja SPL s ovlaštenjem nastavnika letenja je da može primati naknadu za: a) osposobljavanja kandidata za stjecanje dozvole pilota

jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja; b) provjeravanje letačke sposobnosti imatelja dozvole

pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja. (5) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice ograničeno je na

letenje jedrilicom u VFR uvjetima danju. (6) Pilot jedrilice smije voziti drugu osobu u nekomercijalne

svrhe ako je, nakon izdavanja dozvole, ostvario najmanje 30 sati naleta i 30 letova kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, te ako je u zadnjih 90 dana obavio najmanje tri leta jedrilicom.

DIO PETI - OVLAŠTENJA

Članak 13. (Ovlaštenje pilota jedrilice)

(1) Pilot jedrilice mora završiti teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje za stjecanje ovlaštenja pilota jedrilice prema odobrenom programu u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja pilota jedrilice naveden je u Dodatku 1. ovog pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja pilota jedrilice naveden je u Dodatku 7. ovog pravilnika.

(4) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u dozvolu pilota jedrilice, može biti prošireno na ovlaštenje pilota jedrilice ukoliko se osposobljavanje za proširenje ovlaštenja obavlja u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje, koje uključuje utvrđivanje i sprovođenje svih razlika programa teorijskog osposobljavanja navedenih u Dodacima 2. i 1. ovog pravilnika, kao i svih razlika programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja navedenih u Dodacima 8. i 7. ovog pravilnika.

(5) Nakon završenog osposobljavanja za ovlaštenja pilota jedrilice, ovlašteni ispitivač će sprovesti provjeru praktične obučenosti (skill test) za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

(6) Upis ovlaštenja pilota jedrilice vrši BHDCA na temelju podnesenog zahtjeva pilota jedrilice za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.


Članak 14. (Ovlaštenje pilota jedrilice - produženje i obnavljanje)

(1) Ovlaštenje pilota jedrilice upisano u SPL ima rok važnosti od 2 godine od dana izdavanja ili dana istjecanja ako je produženje izvršeno tijekom važenja.

(2) Za produženje važenja ovlaštenja pilota jedrilice upisanog u SPL, pilot jedrilice leteći samo jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom mora da: a) tijekom 3 mjeseca, koji prethode istjecanju važenja

ovlaštenja, položi provjeru stručnosti sa ovlaštenim ispitivačem pilota jedrilice; ili

b) tijekom važenja ovlaštenja ostvari najmanje: 1) 8 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s

pomoćnim motorom, od kojih 6 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

2) 15 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom važenja ovlaštenja, od kojih je 10 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

3) realizira najmanje dva leta sa nastavnikom letenja jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja u trajanju od minimalno pola sata.

(3) Ako je istekao rok važenja ovlaštenja za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, pilot jedrilice mora izvršiti obnavljanje ovlaštenja polažući provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom.

(4) Ovlaštenje za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom upisano u SPL nakon obnavljanja važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

Članak 15. (Ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG))

(1) Ovlaštenje pilota jedrilice može biti prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje koje uključuje najmanje 6 sati naleta motornom jedrilicom (TMG), uključujući najmanje: a) 4 sata naleta s nastavnikom letenja; b) 1 samostalan prelet motornom jedrilicom (TMG) duži

od 150 km, tijekom kojeg mora obaviti bar jedno slijetanje sa zaustavljanjem na aerodromu različitom od aerodroma polijetanja.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 2. ovog pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 8. ovog pravilnika.

(4) Nakon završenog osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG), ovlašteni ispitivač sprovest će provjeru stručnosti za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

(5) Upis ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) vrši BHDCA na temelju podnesenog zahtjeva pilota jedrilice za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

Članak 16. (Ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) - produženje

i obnavljanje) (1) Pilot jedrilice smije letjeti motornom jedrilicom (TMG)

samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG).

(2) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u SPL, ima rok važnosti od 2 godine od dana izdavanja ili dana istjecanja ako je produženje izvršeno tijekom važenja.

(3) Za produženje važenja ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da: a) tijekom 3 mjeseca, koji prethode istjecanju važenja

ovlaštenja, položi provjeru stručnosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje motornom jedrilicom (TMG); ili

b) tijekom važenja ovlaštenja ostvari najmanje: 1) 12 sati naleta kao vođa motorne jedrilice

(TMG); 2) 6 sati naleta kao vođa motorne jedrilice (TMG)

tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

3) 12 uzlijetanja i slijetanja motornom jedrilicom (TMG) tijekom važenja ovlaštenja ostvari;

4) 6 uzlijetanja i slijetanja motornom jedrilicom (TMG) tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

5) realizira najmanje jedan let sa nastavnikom letenja motornom jedrilicom (TMG) tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja u trajanju od 1 sata.

(4) Ako pilot jedrilice istodobno ima Dozvolu privatnog pilota aviona PPL(A), uvjete za produženje ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) može ostvariti leteći avionom.

(5) Ako je istekao rok važenja ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG), pilot jedrilice mora izvršiti obnavljanje ovlaštenja polažući provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje motornom jedrilicom (TMG).

(6) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u SPL nakon obnavljanja, važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

Članak 17. (Ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti - pod pokrivačem)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi letove bez spoljne vidljivosti samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za letove bez spoljne vidljivosti (BF).

(2) Pilot jedrilice smije pristupiti osposobljavanju za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom nakon što je, po izdavanju dozvole pilota jedrilice, ostvario najmanje 60 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom mora završiti odgovarajuće teorijsko i praktično osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica, koje uključuje najmanje 10 sati naleta bez spoljne vidljivosti - "pod pokrivačem", od kojih najviše 5 sati može biti izvedeno na odgovarajućem uređaju za simuliranje leta, a ostatak u jedrilici "pod pokrivačem".

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 5. ovog pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 11. ovog pravilnika.

(6) Za produženje važenja ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti, upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da ostvari:


a) najmanje 2 sata naleta bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom važnosti ovlaštenja;

b) najmanje 1 sat naleta bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

c) najmanje 5 letova bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom važnosti ovlaštenja;

d) najmanje 3 leta bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja.

(7) Položiti provjeru praktične osposobljenosti unutar 3 mjeseca koji prethode isteku važnosti ovlaštenja. Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja pohađati tečaj osvježavanja znanja za letenje bez spoljne vidljivosti i položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje bez spoljne vidljivosti.

(8) Ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti upisano u SPL nakon obnavljanja važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

(9) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok sa uspjehom ne ispuni uvjete definirane stavkom (7) ovog članka.

(10) Rok važenja ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti je 24 mjeseca.

Članak 18. (Ovlaštenje za akrobatsko letenje)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi akrobatske letove samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za akrobatsko letenje.

(2) Nastavnik letenja, koji nema položen ispit za ovlaštenje za akrobatsko letenje, smije izvoditi akrobatske letove sukladno vježbi 1 (Provjera dosegnute tehnike pilotiranja) i vježbi 2 (Osnovni akrobatski manevri) Programa praktičnog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, Dodatka 2. ovog pravilnika.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za akrobatsko letenje mora ostvariti najmanje: a) 120 polijetanja kao vođa jedrilice, ostvarenih nakon

izdavanja dozvole pilota jedrilice; b) odgovarajuće teorijsko i praktično osposobljavanje,

koje uključuje najmanje 5 sati naleta i 20 letova odgovarajućom akrobatskom jedrilicom u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica.

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 4. ovog pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 10. ovog pravilnika.

(6) Za produženje važenja ovlaštenja za akrobatsko letenje upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da ostvari: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 10 akrobatskih

letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom važnosti ovlaštenja;

b) najmanje 1 sat naleta i najmanje 6 akrobatskih letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

c) položiti provjeru praktične osposobljenosti unutar 3 mjeseca prije isteka važnosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci, prije obnavljanja važnosti ovlaštenja, pohađati tečaj osvježavanja znanja za

akrobatsko letenje i položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za akrobatsko letenje.

(8) Ovlaštenje za akrobatsko letenje, upisano u SPL nakon obnavljanja, važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

(9) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok ne ispuni uvjete definirane stavkom (7) ovog članka.


Članak 19. (Ovlaštenje za nastavnika jedriličarstva)

(1) Pilot jedrilice smije obavljati poslove nastavnika jedriličarstva samo ako ima odgovarajuće važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva u SPL.

(2) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika jedriličarstva je izvođenje osposobljavanja kandidata za stjecanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja.

(3) Kandidat, koji pristupa polaganju ispita za stjecanje ovlaštenja nastavnika, mora ispunjavati sljedeće uvjete: a) imati najmanje 18 godina starosti; b) posjedovati SPL najmanje dvije godine; c) ostvariti ukupni nalet od najmanje 150 sati; d) ostvariti najmanje 200 letova jedrilicama u svojstvu

vođe jedrilice; e) ostvariti najmanje 600 km preleta; f) ostvariti jedan prelet duži od 150 km; g) završiti vježbu 1 (Provjera dostignute tehnike

pilotiranja) prema Programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenu u Dodatku 10. ovog pravilnika;

h) završiti vježbu 2 (Osnovni akrobatski manevri) prema Programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenu u Dodatku 10. ovog pravilnika;

i) dodatno, ako kandidat želi biti nastavnik letenja motornim jedrilicama (TMG), pored navedenog mora ostvariti najmanje 30 sati naleta motornim jedrilicama (TMG).

(4) Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača pod nadzorom nastavnika teorijske obuke za dati predmet u organizaciji za osposobljavanje, okvirno, iz sljedećih predmeta: Navigacija pri letenju jedrilicom; Meteorologija; Aerodinamika i mehanika leta; Opće poznavanje jedrilice i Planiranje leta jedrilicom, te dodatno teorijsko osposobljvanje (iz sljedećih predmeta: Psihologija; Metodika nastave i obuka u letenju; Pravila letenja i Zrakoplovni propisi koji se odnose na zrakoplovno jedriličarstvo) i letačko osposobljavanje od najmanje 6 sati naleta i 20 letova kao metodski nalet u ulozi nastavnika jedriličarstva, dajući instrukcije nastavniku zaduženom za sprovođenje date obuke.

(5) Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika letenja na motornim jedrilicama (TMG), kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača pod nadzorom nastavnika teorijske obuke za dati predmet u organizaciji za osposobljavanje), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 5 sati letenja i 20 letova kao metodski nalet u ulozi nastavnika jedriličarstva, dajući instrukcije nastavniku zaduženom za sprovođenje date obuke.


(6) Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ili TMG-a kandidat mora pokazati sljedeće sposobnosti: a) pripremiti resurse za osposobljavanje, b) stvoriti uvjete za učenje, c) prezentirati znanje, d) integrirati principe upravljanja prijetnjama i greškama, e) upravljati vremenom radi postizanja ciljeva osposo-

bljavanja, f) olakšati učenje, g) procijeniti učinak učenika, h) pratiti i procijeniti napredak učenika, i) ocijeniti proces osposobljavanja, j) izvješćivati o postignutom.

(7) Kandidat za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kao i nastavnika letenja na TMG, mora, ispitivaču odre-đenom od strane BHDCA u ovu svrhu, pokazati sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebne razine za stjecanje dozvole pilota jedrilice. Provjera sposobnosti uključuje: a) demonstraciju sposobnosti opisanih u stavku (6) ovog

članka koja podrazumijeva sprovođenje pripreme za realizaciju obuke;

b) realizaciju predavanja na zadatu temu ispitivaču u trajanju od minimalno 45 minuta; i

c) demonstraciju sprovođenja praktičnog osposoblja-vanja na zemlji kroz prijeletnu i letnu razradu plana rada, tijekom dva leta jedrilicom (jedan let u zoni i jedan po školskom krugu);

d) demonstraciju sposobnosti korekcije uočavanja grešaka kandidata, način davanja instrukcije za kompenzaciju greške i procjenu razine odstupanja uočene greške u odnosu na definirani standard;

e) demonstraciju poslijeletne analize i iznošenja ocjene nakon realiziranog praktičnog dijela provjere praktične osposobljenosti za nastavnika jedriličarstva.

(8) Ukoliko je kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva pokazao sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebne razine za stjecanje dozvole pilota jedrilice, ispitivač, određen od strane BHDCA, dužan je dostaviti u BHDCA izvješće o sprovedenom postupku procjene sposobnosti kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva, sa jasno definiranom ocjenom uz karakteristiku.

(9) Rok važnosti ovlaštenja nastavnika letenja je 3 godine. (10) Za produženje važenja ovlaštenja nastavnika jedriličarstva

upisanog u SPL, pilot jedrilice mora ispuniti najmanje dva od sljedeća tri uvjeta: a) najmanje 10 sati naleta ili najmanje 20 letova kao

nastavnik jedriličarstva jedrilicama ili motornim jedrilicama (TMG) tijekom važnosti ovlaštenja;

b) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za nastavnike jedriličarstva;

c) položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem unutar 12 mjeseci prije isteka važnosti ovlaštenja.

(11) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, nastavnik jedriličarstva ili TMG mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja: a) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za

nastavnike jedriličarstva ili TMG, b) položiti provjeru praktične osposobljenosti za

ovlaštenje nastavnika jedriličarstva sa ovlaštenim ispitivačem za provjeru nastavnika jedriličarstva.

(12) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ne uspije zadovoljiti u svim

elementima provjere praktične osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok ne ispuni uvjete definirane stavkom (10) pod b) i c) ovog članka.

(13) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je na izvođenje praktičnog osposobljavanja za stjecanje SPL pod nadzorom nastavnika - mentora sve dok se ne ispune uvjeti za skidanje ograničenja. Ograničenje prava odnosi se i na odobravanje samostalnih letova učenicima-pilotima jedrilica. Ograničenje će se ukinuti kad se ispune navedeni uvjeti, a na preporuku nastavnika letenja – mentora koji ga je nadgledao.

(14) Kandidatu, koji je uspješno položio teoretski i praktični dio ispita za nastavnika jedriličarstva ili TMG, neće biti upisano u SPL ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG dok uspješno ne završi praktično osposobljavanje 2 učenika za pilota jedrilice (stažiranje). Praktično osposobljavanje učenika-pilota mora se obavljati pod nadzorom nastavnika jedriličarstva - mentora koga za ovu svrhu prihvata BHDCA. Kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva može predložiti određenog nastavnika jedriličarstva - mentora.

(15) Rok za stažiranje je 12 mjeseci od datuma položenog praktičnog dijela ispita za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG-a.

(16) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je s obzirom na način polijetanja i ovlaštenja upisana u SPL.

DIO ŠESTI - ISPITIVAČI

Članak 20. (Ispitivači za dozvolu pilota jedrilica)

(1) Ispitivač za SPL treba da ispuni sljedeće uvjete u ovisnosti od uloge i svrhe provjere: a) za stjecanje dozvole pilota jedrice (SPL) potrebno je

da ima najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 150 sati ili 300 uzlijetanja u ulozi nastavnika jedriličarstva;

b) praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenja pilota jedrilice (jedrilice sa motorom), ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti i ovlaštenje za akrobatsko letenje, potrebno je da ima najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 90 sati naleta u ulozi nastavnika jedriličarstva;

c) praktične obučenosti/stručnosti za stjecanje SPL sa ovlaštenjem za motornu jedrilicu (TMG), te sprovođenje provjere praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenjem za motornu jedrilicu (TMG), najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 50 sati naleta u ulozi nastavnika jedriličarstva na motornoj jedrilici (TMG).

d) praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, potrebno je da ima najmanje 500 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom uključujući 24 sata naleta u ulozi nastavnika letenja za obuku nastavnika jedriličarstva;

(2) BHDCA će izvršiti imenovanje kandidata za ispitivače prema navedenoj podjeli u stavku (1) ovog članka a na temelju zahtjeva za imenovanje ispitivača za SPL podnešenog od kandidata za ispitivača, uz obvezno priloženu biografiju.

(3) BHDCA zadržava diskreciono pravo imenovanja ispitivača za SPL, vodeći računa o teritorijalnoj zastupljenosti pilota jedrilica u određenom regionu Bosne i Hercegovine.


(4) Nakon sprovedenog postupka imenovanja ispitivača, BHDCA izdat će Odobrenje ispitivača pilota jedrilica sa opisom prava, suglasno navedenoj podjeli u stavku (1) ovog članka, dnevnik ispitivača i pravokutni žig sa oznakom ispitivača.

(5) Odobrenje ispitivača važi najviše 3 godine, a može biti ponovo izdato prema odluci BHDCA i sukladno zahtjevima definiranim u ovom pravilniku.

(6) U cilju osiguravanja primjenjivosti odredbi Pravilnika, BHDCA zadržava diskreciono pravo da u tranzicijskom periodu do imenovanja ispitivača, sukladno zahtjevima navedenim u stavku (1) ovog članka, odlukom imenuje ispitivače. Imenovanje ispitivača po ovom diskrecionom pravu je moguće najduže na period od 12 mjeseci od dana imenovanja.

(7) Za produženje važenja Odobrenja ispitivača pilota jedrilice ispitivač mora da sprovede dva praktična ispita za stjecanje SPL ili provjere stručnosti u svakoj godini, u periodu od tri godine koliko mu važi posebno ovlaštenje. Jedan od praktičnih ispita ili provjere stručnosti, koju sprovodi ispitivač tijekom važenja posebnog ovlaštenja, mora nadgledati inspektor BHDCA.

DIO SEDMI - NAČIN POLIJETANJA

Članak 21. (Proširenje prava na drugi način polijetanja jedrilice)

(1) Prava dodijeljena dozvolom pilota jedrilice bit će ograničena s obzirom na način polijetanja korišten pri praktičnom (letačkom) dijelu ispita. Ovo ograničenje biće otklonjeno kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje, kako slijedi: a) za uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom

ili automobilom) - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

b) za uzlijetanje avio-zapregom - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

c) za uzlijetanje pomoćnim motorom - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika. Uzlijetanje pomoćnim motorom s nastavnikom moguće je obaviti i motornom jedrilicom (TMG),

(2) Po uspješno završenom osposobljavanju za proširenje prava na drugi način polijetanja, odobrena organizacija za osposobljavanje pilota jedrilice izdat će potvrdu u svrhu upisivanja proširenja prava u dozvolu.

(3) Nakon završenog osposobljavanja za proširenje prava na drugi način polijetanja, ovlašteni ispitivač sprovest će provjeru stručnosti za upis predmetnog prava polijetanja u SPL.

(4) Upis prava na drugi način polijetanja vrši BHDCA na temelju podnešenog zahtjeva pilota jedrilice za upis određenog prava polijetanja.

DIO OSMI - DOKUMENTI I STRANE DOZVOLE

Članak 22. (Obveza nošenja i davanja na uvid dokumenata)

(1) Pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati važeću dozvolu sa važećim ovlaštenjem i važeće liječničko uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kada koristi pravo koje mu ta dozvola omogućava.

(2) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati identifikacijski dokument sa slikom radi lakšeg identificiranja.

(3) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora, bez odlaganja, dati na uvid dokumente iz stavka (1) i (2) ovog članka i knjižicu evidencije naleta inspektoru nadležne zrakoplovne uprave.

(4) Prilikom samostalnih preleta, učenik pilot mora uvijek sa sobom imati pisano ovlaštenje nastavnika o osposobljenosti za obavljanje samostalnih preleta jedrilicom.

Članak 23. (Knjižica evidencije naleta)

Detalje o svim letovima učenik pilot ili pilot jedrilice mora zabilježiti u knjižicu evidencije naleta u formi i na način kako je opisano u Dodatku 16. ovog pravilnika.

Članak 24. (Oduzimanje, privremeno oduzimanje i ograničenje dozvola i

ovlaštenja) (1) BHDCA će oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti SPL

i/ili odgovarajuće ovlaštenje, izdato sukladno ovom pravilnikom, ako ustanovi da pilot ne ispunjava uvjete koji su propisani ovim pravilnikom ili drugim nacionalnim propisima donesenim na temelju Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine.

(2) Ukoliko BHDCA donese odluku o oduzimanju, privremenom oduzimanju ili ograničavanju prava imatelja SPL i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, pilot jedrilice je dužan vratiti dozvolu BHDCA.

Članak 25. (Priznavanje inozemnih dozvola)

(1) Na temelju važeće dozvole pilota jedrilice izdate u inozemstvu, BHDCA može, na zahtjev imatelja, izdati BiH SPL.

(2) Prije izdavanja BiH dozvole, imatelj dozvole pilota jedrilice izdate u inozemstvu mora zadovoljiti sljedeće zahtjeve: a) Pismeno položiti teorijski ispit iz sljedećih predmeta:

1. Zrakoplovni propisi, 2. Ljudske sposobnosti i ograničenja,

b) Položiti provjeru letačke osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem,

c) Imati važeću svjedodžbu o zdravstvenoj sposobnosti, d) Imati najmanje 80 sati ukupnog naleta jedrilicom ili

jedrilicom s pomoćnim motorom. (3) BHDCA može, na zahtjev imatelja strane dozvole pilota

jedrilice, validirati stranu SPL ili odgovarajuće ovlaštenje izdato sukladno zahtjevima ICAO Aneksa 1 prema odredbama Članka 83. Zakona o zrakoplovstvu BiH. Vremenski rok važnosti validacije ne smije biti duži od godine dana do isteka važnosti osnovne dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja na temelju kojeg se izdala validacija.

DIO DEVETI - ZRAČNA JEDRENJA

Članak 26. (Podjela zračnih jedrenja)

Zračna jedrenja vrše se s ciljem: a) početne obuke; b) obuke radi stjecanja pojedinih zvanja u civilnom

zrakoplovnom jedriličarstvu; c) obuke u aero-zaprezi; d) obuke u akrobacijama zračnim jedrilicama; e) obuke u zračnim jedrenju bez spoljne vidljivosti; f) izvršenja posebnih zadataka.

Članak 27. (Zračna jedrenja sa posebnim dodatkom)

Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom mogu biti: a) ispitivanja zračnih jedrilica; b) postizanja određenih sportskih uspjeha;


c) razne vrste zračnih jedrenja radi ispitivanja i istraživanja novih terena i novih vidova jedrenja;

d) prelijetanje civilnim zračnim jedrilicama - u zaprezi ili slobodno.

Članak 28. (Uvjeti za zračna jedrenja)

Zračna jedrenja iz prethodnih članaka ovog pravilnika mogu se vršiti samo pod određenim uvjetima navedenim u ovom pravilniku i propisima za sigurnost letenja u zračnom prostoru Bosne i Hercegovine. Mogućnost izvršenja zračnog jedrenja određene vrste ocjenjuje određeni rukovoditelj zračnog jedrenja, s obzirom na sposobnost osobe koja će vršiti zračno jedrenje i s obzirom na vremenske uvjete saopšćene od meteorološke postaje, ili, ako ove nema, s obzirom i na procjenu određenog i odgovornog rukovoditelja zračnog jedrenja.

Članak 29. (Dozvoljeni meteorološki uvjeti)

Dozvoljeni meteorološki uvjeti za zračna jedrenja tijekom sprovođenja obuke su sljedeći:

a) za početnu obuku i školovanje, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 5 m/ѕ, vidljivost najmanje 3 km i visina donje granice oblaka najniže 200 m AGL;

b) za obuku radi stjecanja pojedinih zvanja u civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra od 8 - 20 m/s (s obzirom na do tada stečene stručne sposobnosti osobe koja vrši zračno jedrenje), vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

c) za obuku u aero-zaprezi, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 8 m/s, vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

d) za obuku u akrobacijama, sa zračnim jedrilicama sposobnim za ovu svrhu: brzina vjetra do 8 m/s, vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 800 m AGL;

e) za obuku u letenju bez spoljne vidljivosti, na zračnim jedrilicama sposobnim i opremljenim za ovu svrhu: brzina vetra 8 - 20 m/s, vidljivost danju najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 500 m AGL;

Članak 30. (Zabrana polijetanja)

(1) Zabranjena su polijetanja civilnih zračnih jedrilica i zračna jedrenja, bez obzira na svrhu u koju se vrše, po olujnom vjetru, oluji, mećavi, vejavici, magli ili kad na aerodromu pada kiša.

(2) Isto tako, zabranjeno je svako slijetanje civilnim zračnim jedrilicama na teren pod maglom. Ako u takvim slučajevima zračna jedrilica ne može da dojedri do terena koji nije pod maglom, pilot-jedriličar je dužan da napusti zračnu jedrilicu i da se spusti na zemlju pomoću padobrana.

Članak 31. (Uvjeti za zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama) Zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama mogu vršiti

samo osobe: a) koje nisu mlađe od 15 godina; b) koje ispunjavaju uvjete tjelesne i duševne sposobnosti

za letačko osoblje civilnog zrakoplovstva, određene posebnim propisima;

c) u svojstvu učenik pilot, odnosno osobe koja imaju SPL;

d) koje su osposobljene i s uspjehom savladale prethodne pripremne vježbe za zračna jedrenja;

e) ispitivači za dozvolu pilota jedrilica;

f) koje su upoznate sa osobinama materijala, sa tipom zračne jedrilice kojom će izvršiti zračno jedrenje, kao i sa njenom izdržljivosti;

g) koje su upoznate sa važećim propisima o letenju, signalizaciji i korištenju aerodroma;

h) koje su opremljene potrebnom opremom za sigurno jedrenje.

Članak 32. (Pripreme za zračna jedrenja)

(1) Nijedno zračno jedrenje ne smije se izvršiti dok se prethodno ne izvrši stručna navigacijska i tehnička priprema. Zadatak priprema je da se osigura sigurno zračno jedrenje i da se do najveće mjere uklone uočljivi nedostaci koji bi mogli da ometaju pravilno i sigurno zračno jedrenje.

(2) Pripreme za zračna jedrenja obuhvataju: a) pripremanje zračne jedrilice i opreme; b) pripremanje pilota-jedriličara; c) kontrolu izvršenih priprema.

(3) Pripremanje zračne jedrilice i oprema sastoji se u stručnom pregledu ispravnosti komandi, uređaja i svih dijelova zračne jedrilice, u pogledu ispravnosti i u upotpunjavanju opreme jedrilice, u pregledu isprava jedrilice i sl.

(4) Pripremanje pilota-jedriličara za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju poznavanja korištenja, odnosne vrste i tipa zračne jedrilice i uređaja i opreme na njoj, u provjeravanju poznavanja zadatka i osobne pripreme pilota-jedriličara za taj zadatak, u provjeravanju znanja za korištenje padobrana i tehnike skakanja padobranom, u analizi meteoroloških uvjeta prema meteorološkim izvješćima i prognozama, u provjeravanju psihičkog i zdravstvenog stanja osobe koja će izvršiti zračno jedrenje, u provjeravanju poznavanja važećih propisa o sigurnosti jedrenja i signalizaciji, kao i o korištenju aerodroma, i u provjeravanju letačkih isprava te osobe.

(5) Kontrola izvršenih priprema za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju svih naprijed navedenih priprema, koje vrši određeni rukovoditelj zračnog jedrenja ili ovlaštena osoba BHDCA.

Članak 33. (Postupci pri zračnom jedrenju)

(1) Svaka osoba koja vrši zračno jedrenje civilnom zračnom jedrilicom dužna je da se u svemu pridržava tehničkih uvjeta za sigurno zračno jedrenje. Pri svakom zračnom jedrenju, a naročito na visinama iznad 300 m AGL, svaka osoba koja vrši jedrenje u ma kom cilju, mora u svojoj opremi imati padobran i mora biti obučena u rukovanju padobranom.

(2) Polijetanje zračnim jedrilicama mora biti izvršeno u suprotnom pravcu vjetra. Polijetanje se vrši pomoću vitla ili aero-zaprege, odnosno, vučom sa zemlje pomoću čeličnog užeta ili šlepovanjem za motorni avion, odnosno na drugi uobičajeni način (gumeno uže, vuča automobilom i slično).

(3) Motorni avioni koji se koriste za aero-zapregu moraju biti za to opremljeni, a njihove posade moraju biti upoznate sa radom na remorkiranju - šlepovanju zračnih jedrilica i obučene za taj rad, i moraju imati ovlaštenje za vuču jedrilica upisano u odgovarajuću dozvolu ili knjižicu evidencije naleta pilota.

(4) Vuča zračne jedrilice vitlom, odnosno, remorkiranje motornim avionom vrši se na dati znak. Znak za polijetanje smije se dati tek pošto su pilot-remorker i motorni avion i pilot-jedriličar i zračna jedrilica spremni za polijetanje. Znak za polijetanje ne smije se dati ako se u prostoru za 45 stupnjeva lijevo i desno od pravca polijetanja zračne jedrilice nalaze drugi avioni, zračne jedrilice, ljudi ili kakva


tehnička sredstva ili vozila tako da bi to predstavljalo prepreku i opasnost za polijetanje. Polijetanje se također ne smije odobriti sve dok u zraku u pravcu polijetanja, a prema procjeni određenog rukovoditelja jedrenja, postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla prouzrokovati udes.

(5) Prilikom polijetanja zračne jedrilice na startu vitla, kao i na startu aero-zaprege, moraju se nalaziti određene stručne osobe s ciljem ukazivanja tehničke pomoći, kao i za slučaj potrebe ukazivanja hitne pomoći i zaštite od požara.

(6) Zračna jedrenja na visinama iznad 3500 m MSL zabranjena su ako pilot-jedriličar ili posada jedrilice nisu snabdjeveni uređajima za inhaliranje - udisanje kisika. Ove uređaje oni moraju upotrijebiti iznad navedene visine.

(7) Pri zračnom jedrenju "na padini", kad zračne jedrilice lete na istoj ili skoro istoj visini, uklanjaju se jedna drugoj na taj način što zračna jedrilica, koja jedri dalje od padine, skreće udesno.

(8) Ukoliko zračne jedrilice jedre na padini jedna drugoj u susret, uklanjaju se jedna drugoj, tako što jedrilica, kojoj se padina nalazi s lijeve strane, skreće udesno.

(9) Prestizanje zračnih jedrilica prilikom zračnog jedrenja "na padini", kad su na istoj ili skoro istoj visini, vrši se uvijek obilaženjem u stranu padine.

(10) Pri zračnom jedrenju "na padini" zabranjeno je ulaženje u oblak ili jedrenje bez spoljne vidljivosti.

(11) Kad dvije ili više zračnih jedrilica jedre u istom "termičkom stubu" sa malom međusobnom visinskom razlikom, piloti-jedriličari obvezno kruže u onakvom zaokretu (lijevom ili desnom) u kakvom je zaokretu otpočeo kruženje prvi, prethodni, pilot-jedriličar. Najmanja dozvoljena visina kruženja "u termičkom stubu" je 150 m AGL.

(12) Zračnoj jedrilici, koja nije opremljena za zračno jedrenje bez spoljne vidljivosti, zabranjeno je da pri zračnom jedrenju ulazi u oblak. Isto tako, zabranjeno je zračno jedrenje u oblaku ako se u njemu već nalazi jedna zračna jedrilica.

(13) Akrobacije zračnim jedrilicama smiju se vršiti na visinama iznad 400 m AGL i to samo zračnim jedrilicama izrađenim i namijenjenim za takve svrhe. Osobe koje vrše akrobacije zračnim jedrilicama moraju imati, pored odgovarajuće dozvole za rad letačkog osoblja civilnog zrakoplovstva, i specijalno ovlaštenje za akrobatsko letenje. One mogu biti i učenici koji se obučavaju za akrobatsko letenje. Zabranjeno je vršiti akrobacije zračnim jedrilicama na visinama ispod 400 m AGL, a na ma kojoj visini nad naseljenim mjestima, kao i nad mjestima gdje sigurnost ljudi i imovine u zraku i na zemlji nije dovoljno osigurana.

(14) Slijetanje zračnih jedrilica vrši se u pravcu suprotnom pravcu vjetra, na određenoj zoni, a prema uputstvu za korištenje aerodroma i instrukcijama rukovoditelja jedrenja. Svako slijetanje zračne jedrilice mora biti izvršeno iz propisanog aerodromskog kruga letenja. Najmanja visina ulaska u ovaj krug je 150 m AGL.

Članak 34. (Signali)

(1) Pri zračnim jedrenjima upotrebljavaju se određeni signali za označavanje pravca polijetanja i slijetanja, za odobrenje polijetanja, zabranu slijetanja i obvezno slijetanje, za opasnosti i traženje pomoći i slično.

(2) Signale, njihov izgled i način uporabe propisuje BHDCA odgovarajućim Pravilnikom o letenju zrakoplova.

(3) Svaka osoba koja vrši zračno jedrenje, kao i osobe koje rukovode zračnim jedrenjem, obvezne su da poznaju sve signale iz prethodnog stavka, radi pravilne i sigurne uporabe.


(1) Stupanjem na snagu ovoga pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o uvjetima i načinu stjecanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uvjetima i pravilima zračnog jedrenja ("Službeni glasnik BiH", broj 36/12).

(2) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 1-3-02-2-1043-1/14 27. studenoga 2014. godine

Banja LukaGeneralni ravnatelj

Đorđe Ratkovica, v. r.

DODATAK 1. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE (pilot jedrilice) (1) Zrakoplovni propisi:

a) Međunarodni zrakoplovni propisi (konvencije, sporazumi i organizacije);

b) Plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilica; c) Oznake nacionalne pripadnosti i registracija

zrakoplova; d) Letačke dozvole; e) Pravila letenja zrakoplovima; f) Postupci zrakoplovne navigacije – operativni postupci

zrakoplovima; g) Postupci upravljanja zračnim prometom – podjela

zračnog prostora; h) Pružanje usluga u zračnom prometu, upravljanje

zračnim prometom; i) Usluge zrakoplovnog informiranja; j) Aerodromi, mjesta izvanaerodromskog polijetanja i

slijetanja; k) Potraga i spašavanje; l) Sigurnost; m) Izvješća o događajima povezanim sa sigurnosti

letenja, n) Nacionalni zrakoplovni propisi.

(2) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Osnove ljudske sposobnosti; b) Osnove održavanja zdravlja; c) Osnove zrakoplovne psihologije.

(3) Meteorologija:

a) Atmosfera; b) Vjetar; c) Osnove termodinamike atmosfere; d) Oblaci i magla; e) Oborine; f) Zračne mase i frontovi; g) Ciklonalni i anticiklonalni sustavi; h) Klimatologija; i) Meteorološke opasnosti za letenje; j) Meteorološke informacije.

(4) Komunikacije:

a) Definicije; b) Opći operativni postupci; c) VFR komunikacija; d) Odgovarajući termini informacija o vremenu (VFR); e) Postupci u slučaju prekida komunikacije; f) Komunikacija u slučaju nevolje i hitnosti; g) Opći principi širenja VHF valova i dodijeljene

frekvencije.


(5) Aerodinamika i mehanika leta:

a) Aerodinamika (strujanje zraka); b) Mehanika leta; c) Stabilnost; d) Upravljivost; e) Opterećenja u letu i ograničenja; f) Prevučeni let i kovit.

(6) Operativni postupci pri letenju jedrilicom:

a) Opći zahtjevi, organizacija letenja jedrilicama; b) Načini polijetanja; c) Tehnike jedrenja; d) Krug za slijetanje; e) Izvanaerodromsko slijetanje; f) Posebni operativni postupci i rizici; g) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(7) Planiranje leta jedrilicom i performanse:

a) Utvrđivanje mase i položaja težišta; b) Polarni dijagram brzina jedrilice – brzina preskoka; c) Planiranje leta i postavljanje discipline; d) ICAO plan leta; e) Praćenje leta, izmjena plana u letu.

(8) Opće poznavanje jedrilice – konstrukcije i sustavi, oprema za slučaj hitnosti

a) Konstrukcijske izvedbe; b) Sustavi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, kotači, gume, kočnice; d) Masa i težište; e) Upravljačke komande; f) Instrumenti; g) Priručnici i dokumenti; h) Plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilice.

(9) Navigacija pri letenju jedrilicom:

a) Opće o navigaciji; b) Zemaljski magnetizam i kompasi; c) Karte; d) Vizuelna i računska navigacija; e) Navigacijska priprema preleta; f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 2. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG) (1) Aerodinamika i mehanika leta:

a) Operativna ograničenja (dodatno za motorne jedrilice (TMG));

b) Propeler; c) Mehanika leta.

(2) Operativni postupci pri letenju motornom jedrilicom (TMG):

a) Posebni operativni postupci i rizici; b) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(3) Planiranje leta motornom jedrilicom (TMG) i performanse:

a) Svrha razmatranja mase motorne jedrilice (TMG); b) Raspored tereta; c) Određivanje položaja težišta; d) Korištenje trimera; e) Performanse motorne jedrilice (TMG); f) Planiranje leta; g) Planiranje goriva; h) ICAO plan leta;

i) Praćenje leta i izmjene plana tijekom leta.

(4) Opće poznavanje motorne jedrilice (TMG):

a) Konstrukcijske izvedbe; b) Sustavi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, kotači, gume, kočnice; d) Sustav za napajanje gorivom; e) Električni sustav; f) Motori s unutarnjim sagorijevanjem; g) Propeleri; h) Instrumenti i indikatori.

(5) Navigacija pri letenju motornom jedrilicom (TMG):

a) Računska navigacija (posebnosti pri letenju avionom); b) Navigacija tijekom leta (posebnosti pri letenju

avionom); c) Osnove teorije rasprostiranja elektromagnetnih

valova; d) Radionavigacijska oprema (osnove); e) Radar (osnove); f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 3. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA) Primijeniti sve pod Dodatak 1. i Dodatak 2. ovog pravilnika. DODATAK 4. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM (1) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Prostorna dezorijentacija; b) Mučnina; c) Opterećenje tijela, pozitivna i negativna ubrzanja; d) Djelomičan ili potpun privremeni gubitak vida.

(2) Tehničke karakteristike:

a) Propisi o akrobatskom letenju; b) Zakonitosti i tehnika izvođenja akrobatskih manevara; c) Opća ograničenja konstrukcija, motora i propelera

(TMG).

(3) Ograničenja:

a) Anvelopa leta; b) Dozvoljeni otkloni kormila i zračnih kočnica.

(4) Akrobatski manevri:

a) Parametri ulaska u akrobatske manevre; b) Način planiranja kontinuirnog izvođenja akrobatskih

manevara; c) Manevri valjanjem, manevri propinjanjem, složeni

manevri; d) Ulazak i vađenje iz kovita.

(5) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti:

a) Izlazak iz nepredviđenih položaja; b) Uvježbavanje brzog napuštanja jedrilice i spašavanje

padobranom.

DODATAK 5. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI (1) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Čula i čulne iluzije; b) Dezorijentacija; c) Stres.


(2) Letački instrumenti:

a) Brzinomjer, visinomjer, variometar: princip rada, sustavne greške, provjera ispravnosti;

b) Vještački horizont, pokazivač skretanja i klizanja, magnetski kompas: princip rada, sustavne greške, provjera ispravnosti.



padobranom.

DODATAK 6. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI TMG-a

(1) Pogledati pod člankom 19. stavak (4) i (5) ovog pravilnika.

DODATAK 7. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE (1) Pristupanje osposobljavanju

Prije pristupanja osposobljavanju, kandidat za pilota jedrilice treba biti obaviješten o potrebi posjedovanja odgovarajuće svjedodžbe o zdravstvenoj sposobnosti prije prvog samostalnog leta.

(2) Letačko osposobljavanje

Program osposobljavanja treba obuhvatati sljedeće: a) Prijeletne provjere, uključujući utvrđivanje mase

jedrilice i položaja težišta, prijeletni pregled jedrilice, meteorološku pripremu i provjeru raspoloživosti zračnog prostora;

b) Postupke u krugu za slijetanje, mjere predostrožnosti i postupke za izbjegavanje sudara;

c) Upravljanje jedrilicom osmatranjem spoljnih referentnih točaka;

d) Letenje pri velikim napadnim kutovima (kritičnom malom brzinom), prepoznavanje početka prevučenog leta i kovita, puni prevučeni let i kovit, te povrat iz prevučenog leta i vađenje iz kovita;

e) Letenje kritičnim velikim brzinama, prepoznavanje ulaska u spiralno poniranje i povrat iz spiralnog poniranja;

f) Različiti načini polijetanja pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru;

g) Slijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru; h) Slijetanje na kratke terene i izvanaerodromsko

slijetanje – izbor terena i mjere predostrožnosti pri izvanaerodromskom slijetanju;

i) Prelet jedrilicom, vizualna orijentacija, računska navigacija i korištenje ostalih navigacijskih pomagala;

j) Tehnike jedrenja (sukladno geografskim karakteristikama područja letenja);

k) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti; l) Postupci pri komuniciranju s kontrolom letenja. Prije nego učeniku pilotu dozvoli prvi samostalan let,

nastavnik letenja mora biti uvjeren da je učenik pilot u potpunosti sposoban upravljati sustavima i opremom jedrilice.

(3) Sadržaj programa osposobljavanja

Navedeni redoslijed treba prvo koristiti kao referentni popis vježbi i kao vodič nastavniku letenja. Stvarni poredak i sadržaj ovisit će o sljedećim, međusobno povezanim faktorima:

a) Napretku i sposobnosti kandidata; b) Meteorološkim uvjetima koji utječu na let; c) Paspoloživom vremenu leta;

d) Nastavnim tehnikama; e) Padnom okruženju; f) Primjenjivost vježbe za određeni tip jedrilice. Prema odluci nastavnika letenja, neke od navedenih vježbi

mogu se izvoditi istodobno tijekom jednog leta, a neke druge vježbe mogu se izvoditi kroz nekoliko letova.

Vježbe 1 do 17 moraju se sprovesti prije prvog samostalnog leta pilota učenika.

Vježba 1: Upoznavanje sa jedrilicom

- karakteristike jedrilice, - kabina, instrumenti i oprema, - komande jedrilice – palica, pedale, zračne kočnice, krilca,

zakrilca, trimer, - otkačinjač užeta, stajni trap, - uvježbavanje korištenja lista provjera.

Vježba 2: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti

- korištenje sigurnosne opreme (padobran), - postupci u slučajevima kvarova, - uvježbavanje napuštanja jedrilice u slučaju nevolje ili

hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta

- dogovor prije leta, - obvezna dokumentacija u jedrilici, - potrebna oprema za namjeravani let, - rukovanje jedrilicom na zemlji (povlačenje, parkiranje,

osiguranje), - prijeletni pregled jedrilice izvana i iznutra, - provjera mase i položaja težišta jedrilice, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - postupak s putnicima (ako je primjenjivo), - provjera prije polijetanja.

Vježba 4: Informativni let

- upoznavanje s područjem letenja, - postupci i načini osmatranja.

Vježba 5: Djelovanje komandi

- postupci i načini osmatranja, - korištenje vizualnih orijentira, - primarno djelovanje komandi u pravolinijskom letu i u

zaokretu, - referentni položaj i djelovanje komande kormila visine, - ovisnost položaja i brzine, - djelovanje zakrilca (ako postoje) i zračnih kočnica.

Vježba 6: Koordinirani ulazak i izlazak iz zaokreta umjerenog nagiba (do30°)

- postupci i načini osmatranja, - sekundarno djelovanje krilca (neželjeno skretanje s pravca)

i kormila pravca (neželjeni nagib), - koordinacija, - ulaženje u zaokret i izlaženje iz zaokreta, povratak u

pravolinijski let.

Vježba 7: Pravolinijski let

- postupci i načini osmatranja, - održavanje pravolinijskog leta, - letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po visini korištenjem trimera, - održavanje nagiba, smjera i ravnoteže, - osmatranje brzinomjera i promjena brzine u odnosu na

horizont.

Vježba 8: Zaokret

- postupci i načini osmatranja,


- ulaženje u zaokret (srednji nagib), - stabiliziranje zaokreta, - izlaženje iz zaokreta, - greške pri izvođenju zaokreta (bočno klizanje), - zaokret prema željenom smjeru, korištenje kompasa ili

orijentira na zemlji, - korištenje instrumenata (kuglica, končić) za precizno

izvođenje zaokreta.

Vježba 9: Letenje malim brzinama

Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni kut) i vještine upravljanja jedrilicom pri povratku na normalne brzine.

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobine leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim

napadnim kutovima.

Vježba 10: Prevlačenje

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, prepoznavanje,

povratak, - znaci prevučenog leta, prepoznavanje, povratak, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za prilaz

na slijetanje, - prepoznavanje i povratak iz dinamičkog prevlačenja.

Vježba 11: Prepoznavanje i izbjegavanje kovita

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - prevlačenje i povratak iz prevlačenja (prevlačenja s

nagibom krila do 45°), - ulazak u puni kovit (sukladno letačkom priručnikom

jedrilice), - prepoznavanje punog kovita (sukladno letačkom

priručnikom jedrilice), - vađenje iz punog kovita (sukladno letačkom priručnikom

jedrilice), Napomena: Prije izvođenja ove vježbe, obveza

nastavnika je da prouči letački priručnik, te uradi proračun rasporeda mase i položaja težišta jedrilice.

POLIJETANJE - RAZLIČITI NAČINI POLIJETANJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jednog od tri navedena načina polijetanja:

Vježba 12: Polijetanje vučom sa zemlje

- signali i/ili komunikacija prije i tijekom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje vučom sa zemlje, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - optimalan profil leta i ograničenja pri polijetanju vučom sa

zemlje, - postupak otkačinjanja, - postupci pri greškama u polijetanju.

Vježba 13: Polijetanje avio-zapregom

- signali i/ili komunikacija prije i tijekom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje avio-zapregom, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - pravolinijski let, zaokret i klizanje tijekom leta u avio-

zaprezi, - nepravilni položaji u avio-zaprezi i povratak u normalan

položaj, - snižavanje avio-zaprege, - postupak otkačinjanja,

- greške i njihovo izbjegavanje prilikom polijetanja avio-zapregom.

Vježba 14: Uzlijetanje jedrilicom s pomoćnim motorom

- postupci izvlačenja i uvlačenja pomoćnog motora, - pokretanje motora i mjere opreza, - prijeletne provjere, - postupci smanjivanja buke motora, - provjere tijekom i nakon polijetanja, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci pri otkazu rada motora, - prekid polijetanja, - polijetanje s kratkih terena i rastojanje od prepreka

(proračun mogućnosti), - tehnika polijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom.

Vježba 16: Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje

- postupak prilaženja krugu za slijetanje, - izbjegavanje sudara, postupci i načini osmatranja, - provjere prije slijetanja, - postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni

krak, - utjecaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zakrilca (ako je primjenjivo), - predočavanje ciljane točke i mjesta slijetanja, - upravljanje tijekom prilaza i korištenje zračnih kočnica, - tehnika letenja i način osmatranja pri ulasku u finalni

(završni) prilaz, - prilaženje i slijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci (tehnike) slijetanja na kratke terene.

Vježba 17: Prvi samostalan let

- priprema leta od strane nastavnika, - upozoravanje na karakteristike terena i ograničenja, - korištenje potrebne opreme, - posmatranje i razrada leta od strane nastavnika.

Vježba 18: Oštri zaokreti

- oštri zaokreti s nagibom od 45°, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tijekom zaokreta, - povratak iz neuobičajenih položaja, uključujući i spiralno

poniranje.

TEHNIKE JEDRENJA

Napomena: Pilot učenik mora se osposobiti za korištenje najmanje jedne od tri navedene tehnike jedrenja:

Vježba 19: Tehnike jedrenja u termici

- postupci i načini osmatranja, - osjećanje i prepoznavanje termike, - korištenje zvučnog variometra, - priključivanje kruženju u termici i pravo prvenstva, - letenje u blizini drugih jedrilica, - tehnike centriranja, - napuštanje termike.

Vježba 20: Tehnike jedrenja na padini

- postupci i načini osmatranja, - praktična primjena pravila letenja na padini, - optimizacija putanje leta, - brzina jedrilice pri letenju na padini.

Vježba 21: Tehnike jedrenja na valovima

- postupci i načini osmatranja, - tehnike priključivanja na valove, - promjena granične brzine s povećanjem visine leta, - korištenje kisika.

Vježba 22: Izvanaerodromsko slijetanje

- područje doleta,


- postupci ponovnog pokretanja motora (samo za jedrilice s pomoćnim motorom),

- izbor terena za slijetanje, - procjena kruga za slijetanje i karakteristične točke, - postupci izvođenja krug za slijetanje i prilaženje, - postupci nakon slijetanja.

PRELETI

Napomena: Sve niže navedene vježbe moraju se obraditi prije leta u slučajevima kada se pilot učenik upućuje na samostalan prelet:

Vježba 23: Planiranje preleta

- meteorološka prognoza i aktualni podaci, - NOTAM, zračni prostor, - izbor i priprema navigaciјske karte, - priprema rute preleta, - radiotelefonske komunikacijske frekvencije, - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta, - masa i karakteristike jedrilice, - alternativni aerodromi i tereni za slijetanje, - sigurnosne visine.

Vježba 24: Navigacija tijekom leta

- održavanje i povratak na pravac leta, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje i

frazeologija, - planiranje tijekom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci orijentisanja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije, - korištenje ostale opreme, - postupak prilaženja krugu za slijetanje i slijetanja na

dolaznom aerodromu.

Vježba 25: Tehnike preleta

- postupci i načini osmatranja, - određivanje optimalne brzine preskoka, - smanjenje rizika tijekom preleta.

DODATAK 8. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG)

Vježba 1: Upoznavanje s motornom jed - karakteristike motorne jedrilice (TMG), - kabina, instrumenti i oprema, - sustavi, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- postupci u slučaju požara na zemlji i u letu, - postupci u slučaju požara motora i električnog sustava, - postupci u slučajevima kvarova ili otkaza, - uvježbavanje napuštanja motorne jedrilice (TMG) u slučaju

nevolje i hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta i postupci nakon leta

- obvezna dokumentacija u motornoj jedrilici (TMG), - potrebna oprema za namjeravani let, - vanjski pregled, - unutarnji pregled, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - provjere prije pokretanja motora i zagrijavanja, - provjere rada motora, - zaustavljanje rada motora, - rukovanje na zemlji (povlačenje, parkiranje, osiguranje),

- popunjavanje i ovjera dokumentacije.

Vježba 4: Vožnja

- provjere prije vožnje, - pokretanje, održavanje brzine, zaustavljanje, - rukovanje motorom, - održavanje smjera vožnje i okretanje, - okretanje na skučenom prostoru, - postupak parkiranja i mjere opreza, - utјеcaj vjetra i upravljačke komande, - utјеcaj površine zemlje, - slobodno pomicanje kormila pravca, - signali parkera na aerodromu, - provjera instrumenata, - postupci komuniciranja sa kontrolom letenja.

Vježba 5: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti pri vožnji

- kvar upravljačkog sustava i kočnica.

Vježba 6: Pravolinijsko letenje

- postizanje i održavanje pravolinijskog leta korištenjem snage motora,

- letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po dubini korištenjem trimera, - održavanje razine, nagiba i smjera leta pri odabranoj brzini

(korištenjem snage motora), - održavanje razine, nagiba i smjera leta pri promjeni brzine i

konfiguracije motorne jedrilice (TMG), - korištenje instrumenata za precizno letenje.

Vježba 7: Penjanje

- započinjanje i održavanje normalne i najveće brzine penjanja,

- dostizanje odabrane visine, - penjanje na ruti (penjanje tijekom krstarenja), - penjanje sa spuštenim zakrilcima, - povratak na normalno penjanje, - najveći kut penjanja, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 8: Snižavanje

- započinjanje i održavanje snižavanja, - dostizanje odabrane visine, - kut snižavanja, snižavanje na ruti (snižavanje tijekom

krstarenja), - bočno klizanje, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 9: Zaokret

- započinjanje i održavanje zaokreta, - povratak u pravolinijski let, - greške pri izvođenju zaokreta (brzina i nagib), - zaokret pri penjanju, - zaokret pri snižavanju, - klizanje u zaokretu, - zaokret prema odabranom smjeru, korištenje kompasa, - korištenje instrumenata za precizno letenje.


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni kut) i vještine upravljanja motornom jedrilicom (TMG) pri povratku na normalne brzine.

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobitosti leta malim brzinama,


- kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim napadnim kutovima,

- korištenje pune snage motora za prelazak u normalnu brzinu penjanja,

- uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- uvježbavanje i sposobnosti donošenja odluka, - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, - prepoznavanje prevučenog leta, - prevučeni let bez i uz korištenje snage motora, - povratak u normalan let nakon propadanja krila, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za prilaz

na slijetanje bez i uz korištenja snage motora, povratak tijekom početne faze u normalan let.

Vježba 12: Uzlijetanje i penjanje prema poziciji niz vjetar

- provjere prije uzlijetanja, - uzlijetanje pri čeonom vjetru, - čuvanje nosnog kotača (ako je primjenjivo), - uzlijetanje s bočnim vjetrom, - postupci tijekom i nakon uzlijetanja, - tehnika uzlijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom

(proračun mogućnosti), - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni krak,

- prilaz i slijetanje uz korištenje snage motora, - čuvanje nosnog kotača (ako je primjenjivo), - utjecaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zračnih kočnica i zakrilica, - prilaženje i slijetanje pri bočnom vjetru, - prilaz i slijetanje s ugašenim motorom, - tehnika slijetanja na kratke terene sa mekanom podlogom, - prilaženje i slijetanje bez uporabe zakrilica (ako je

primjenjivo), - tehnika slijetanja sa repnim kotačem (motorne jedrilice

(TMG) s repnim kotačem), - prekid slijetanja i produžavanje, - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- prekid uzlijetanja, - otkaz motora nakon uzlijetanja, - prekid prilaženja na slijetanje, - prekid slijetanja s produžavanjem, - postupci pri požaru motora i elektroopreme.

S ciljem sigurnosti potrebno je da piloti osposobljeni za letenje motornom jedrilicom (TMG) s nosnim kotačem obave nekoliko letova s nastavnikom u svrhu prilagođavanja prije prelaska na samostalno letenje motornom jedrilicom (TMG) s repnim kotačem i obrnuto.


- oštri zaokret s nagibom od 45°, na istoj visini i u poniranju, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tijekom zaokreta, - povratak iz neuobičajnih položaja, uključujući i spiralno

poniranje, - ubježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 16: Zaustavljanje i ponovno pokretanje motora u letu

- postupci hlađenja motora,

- postupci gašenja motora u letu, - postupci letenja kao jedrilica, - ponovno pokretanje motora.

Vježba 17: Slijetanje u hitnosti sa ugašenim motorom

- postupci slijetanja u hitnosti, - odabir terena za slijetanje, uključujući rezervni teren u

slučaju promjene plana, - područje doleta, - snižavanje, - karakteristične točke, - provjere motora, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje, - osnovni krak, - završni prilaz, - slijetanje, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 18: Slijetanje iz predostrožnosti

- izvođenje postupaka prilaženja na slijetanje izvan aerodroma do visine odluke,

- razlozi za slijetanje iz predostrožnosti, - uvjeti letenja, - izbor terena za slijetanje (aerodromi, aerodromi izvan

uporabe, polja), - krug za slijetanje i prilaz, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 19: Navigacija tijekom leta Priprema leta

- meteorološka prognoza i aktualni podaci, - odabir i priprema navigacijske karte (odabir rute, struktura

zračnog prostora, sigurnosna visina), - proračun (magnetski smjer i vrijeme leta na ruti, potrošnja

goriva, masa i položaj težišta, performanse), - letne informacije (NOTAM, radiotelefonske

komunikacijske frekvencije, alternativni aerodromi), - dokumentacija motorne jedrilice (TMG), - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta.

Odlazak

- organizacija rada u kabini, - postupci prilikom odlaska (podešavanje visinomjera,

komunikacija s kontrolom letenja, postavljanje smjera letenja, zapisivanje vremena uzlijetanja).

Na ruti

- održavanje visine i smjera leta, - popravak očekivanog vremena dolaska i smjera leta, - vođenje zabilješki, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje i

frazeologija, - minimalni meteorološki uvjeti za nastavak leta, - donošenje odluka tijekom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci pri promjeni rute, - postupci orijentisanja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije.

Postupci na aerodromu dolaska

- komuniciranje s kontrolom letenja, - podešavanje visinomjera, - postupak prilaženja krugu za slijetanje, - postupci u krugu za slijetanje, - parkiranje, - osiguranje motorne jedrilice (TMG), - dopunjavanje goriva,


- zatvaranje plana leta, - administrativni postupci nakon leta.

Vježba 20: Navigacija pri letenju na malim visinama i u uvjetima slabe vidljivosti

- postupci prije snižavanja, - opasnosti (konfiguracija terena i prepreke), - čitanje navigacijskih karata, - utjecaj vjetra i turbulencije, - razvijanje osjećaja visine iznad terena (izbjegavanje

opasnog približavanja terenu i/ili preprekama), - izbjegavanje zaštićenih područja zbog buke, - krug za slijetanje, - krug za slijetanje i slijetanje pri lošim meteorološkim

uvjetima.

Vježba 21: Osnove radio-navigacije Korištenje GPS ili VOR/NDB uređaja

- izbor kontrolnih točaka, - indikacija prema/od ZRNS, orijentacija, - poruke o greškama.

Korištenje VHF/DF uređaja

- raspoloživost, AIP, frekvencije, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - određivanje QDM i navođenje.

Korištenje radara

- raspoloživost, AIP, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - odgovornost pilota, - sekundarni nadzorni radar (transponder, odabir koda,

provjera i odgovor).

DODATAK 9. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primijeniti sve iz Dodatka 7. i Dodatka 8. ovog pravilnika.

DODATAK 10. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom treba ponavljati tako sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju akrobatskih manevara. Po završenom osposobljavanju, pilot jedrilice treba biti sposoban da obavi samostalan let koji sadrži niz akrobatskih manevara. Izvođenje akrobacija s nastavnikom u jedrilicama s dva sjedišta i izvođenje samostalnih akrobacija mora se prilagoditi ograničenjima i dopuštenim manevrima za svaki tip jedrilice.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja (ako je dopušteno):

Vježba 1: Provjera dosegnute tehnike pilotiranja

- let minimalnom brzinom i prevlačenje, - oštar zaokret, - bočno klizanje, - kovit, - vađenje iz spiralnog poniranja, - vađenje iz nepravilnog položaja.

Vježba 2: Osnovni akrobatski manevri

- petlja, - šandela, - ranversman,

- "položena" (polegnuta) osmica (lazy eight).

Vježba 3: Posebni akrobatski manevri

- imelman, - returneman, - zvono, - valjak, - leđni let, - leđni zaokret, - leđna petlja.

DODATAK 11.

OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STЈЕCANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za stјеcanje ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti treba ponavljati sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju letačkih operacija pod pokrivačem.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja:

Vježba 1: Let za upoznavanje

- pokazivanje načina letenja i pokazivanje instrumenata, - letenje bez pokrivača, - letenje s pokrivačem.

Vježba 2: Pravolinijski let i održavanje brzine (letovi pod pokrivačem)

- održavanje nagiba, - održavanje smjera, - održavanje i promjena brzine leta.

Vježba 3: Zaokreti i ustaljeno kruženje (letovi pod pokrivačem)

- blagi zaokreti, - izlaženje iz zaokreta u pravolinijski let, - promjena smjera kruženja u zaokretu.

Vježba 4: Izlaženje u zadatom smjeru (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz zaokreta u zadati smijer po magnetnom kompasu standardnim skretanjem,

- izlaženje iz zaokreta graničnih brzina skretanja.

Vježba 5: Izlaženje iz nenormalnih situacija (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz prevučenog leta, - izlaženje iz klizanja, - izlaženje iz povećanje brzine leta, - prepoznavanje i vađenje iz kovita i spirale.

DODATAK 12. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STЈЕCANJE OVLAŠTENJA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI NASTAVNIKA NA TMG-a Pogledati pod Člankom 19. stavаk (4) i (5) ovog pravilnika. DODATAK 13. SADRŽAJI PRAKTIČNOG (LETAČKOG) DIJELA ISPITA I PROVJERA LETAČKE SPOSOBNOSTI ZA STЈЕCANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Dužnost kandidata je priprema ispitnog leta i provjera ukrcaja potrebne opreme i dokumentacije;

(2) Kandidat treba ispitivaču jasno navesti sve dužnosti i provjere koje sprovodi. Provjere treba provoditi sukladno letačkom priručniku i/ili listi provjera jedrilice kojom se izvodi ispitni let;

(3) Tijekom ispitnog leta kandidat treba pokazati:


a) Sposobnost upravljanja jedrilicom u okviru propisanih ograničenja letenja;

b) Smireno i točno izvođenje letačkih manevara; c) Zrakoplovne vještine i sposobnost donošenja odluka; d) Primjenu zrakoplovnih znanja; e) Sposobnost upravljanja jedrilicom tijekom cijelog leta

na način da ne dovede u pitanje uspješan završetak svih postupaka i manevara.

(4) Sadržaj ispitnog leta (definiran Dodatkom 14.) obuhvata:

(1) Priprema i uzlijetanje (korištenje liste provjera, pregled jedrilice prije uzlijetanja)

a) Prijeletni (dnevni) pregled jedrilice, dokumentacije, NOTAM i priprema;

b) Provjera mase, težišta i proračun performansi; c) Poznavanje načina korištenja jedrilice; d) Provjera prije uzlijetanja.

(2) Način uzlijetanja (primjenjuje se jedno od tri moguća načina uzlijetanja): a) Uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom ili automobilom)

- Signali prije i tijekom uzlijetanja, uključujući poruke rukovatelja vitla;

- Odgovarajući profil leta; - Simulacija prekida vuče; - Svjesnost položaja.

b) Uzlijetanje avio-zapregom

- Signali prije i tijekom uzlijetanja, uključujući komunikaciju s pilotom aviona;

- Zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje; - Prekid zatrčavanja (simulacija ili usmeno ispitivanje); - Praćenje aviona u pravolinijskom letu i u zaokretima; - Popravljanje nepravilnog položaja pri praćenju; - Otkačivanje; - Praćenje leta i letačka vještina tijekom faze uzlijetanja.

c) Uzlijetanje pomoćnim motorom (samo u jedrilici s pomoćnim motorom)

- Suradnja s kontrolom letenja (ako je primjenjivo); - Postupci uzlijetanja na aerodromu; - Zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje; - Praćenje leta i vještina letenja tijekom faze uzlijetanja; - Simulacija otkaza motora nakon uzlijetanja; - Gašenje motora i spremanje.

(3) Opće radnje

a) Održavanje položaja i brzine u pravolinijskom letu; b) Koordinacija tijekom zaokreta s nagibom od 30°,

postupci i načini osmatranja i izbjegavanja sudara; c) Vađenje iz zaokreta prema odabranom orijentiru i uz

uporabu kompasa; d) Letenje na velikim napadnim kutovima (malom

brzinom); e) Prevučeni let i povratak iz prevučenog leta; f) Kovit i vađenje iz kovita; g) Koordinirani zaokret s nagibom od 45°, postupci i

načini osmatranja i izbjegavanja sudara; h) Poznavanje okruženja letjelišta.

(4) Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje

a) Postupak prilaženje krugu za slijetanje; b) Postupci i načini osmatranja i izbjegavanja sudara; c) Provjere prije slijetanja; d) Let po krugu za slijetanje, prilaženje, slijetanje; e) Točnost slijetanja (simulacija izvanaerodromskog

slijetanja na kratak teren);

f) Slijetanje s bočnim vjetrom ako to uvjeti omogućavaju.

DODATAK 14. SADRŽAJ PROVJERE PRAKTIČNE OSPOSOBLJENOSTI/PROVJERE STRUČNOSTI ZA PILOTA JEDRILICE

Sadržaj provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice sadrži minimalno sljedeće podatke:

a) Ime, prezime, vrstu i broj dozvole kandidata; b) Vrstu provjere, vrstu i registarsku oznaku zrakoplova

na kome se sprovodi provjera; c) Status provjerenih elemenata leta uz definiranje

standarda izvedenog elementa koji je predmet provjere, kako slijedi po elementima: a. Priprema za let (sve faze); b. Vođenje jedrilice u fazi uzleta i penjanja do

otkačinjanja (vitlo, aero-zaprega...): - održavanje visine; - održavanje pravca; - održavanje nagiba;

c. Pravolinijski let: - održavanje visine; - održavanje pravca; - održavanje nagiba;

d. Zaokret do 45⁰ (lijevi i desni): - uvođenje u zaokret; - održavanje visine; - održavanje brzine; - održavanje nagiba; - izlazak iz zaokreta (na orijentir);

e. Koordinacija pokreta u zaokretu; f. Konstrukcija školskog kruga; g. IV zaokret, prilaz za slijetanje;

- održavanje pravca; - održavanje brzine; - održavanje profila za slijetanje;

h. Slijetanje sa uporabom zračnih kočnica i zakrilaca - održavanje brzine; - održavanje pravca; - proračun; - ravnanje; - prizemljenje; - održavanje pravca po prizemljenju; - kočenje;

i. Drugi elementi leta na provjeri, sa ocjenom; j. Standard završne ocjene uz opisnu karakteristiku

kandidata tijekom provjere; k. Ime, prezime, vrsta i broj dozvole ispitivača; l. Datum, mjesto i potpis ispitivača koji je sproveo

provjeru.

DODATAK 15. SADRŽAJ PRIJAVE I IZVJEŠĆA O PROVJERI PRAKTIČNE OSPOSOBLJENOSTI/PROVJERE STRUČNOSTI ZA PILOTA JEDRILICE

Sadržaj prijave i izvješća provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice sadrži minimalno sljedeće podatke:

a) Ime, prezime, potpis, vrsta i broj dozvole kandidata; b) Informacije o letu, koji sadrže sljedeće podatke:

a. vrstu provjere; b. vrstu i registarsku oznaku zrakoplova na kome

se sprovodi provjera; c. aerodrom/letjelište polijetanja i slijetanja

tijekom provjere;


d. vrijeme polijetanja, slijetanja i ukupno vrijeme provjere;

e. broj letova tijekom provjere; c) Rezultat provjere praktične obučenosti/provjere

stručnosti, definirajući standard izvođenja elemenata koji su predmet provjere; a. položio; b. djelomično položio; c. nije položio;

d) Opisna karakteristika kandidata tijekom provjere; e) Ime, prezime, vrsta i broj dozvole ispitivača; f) Datum, mjesto i potpis ispitivača koji je sproveo

provjeru;

DODATAK 16. OBRAZAC KNJIŽICE EVIDENCIJE NALETA ZA PILOTE JEDRILICA

Knjižica evidencije naleta omogućava pilotu vođenje evidencije o naletu na konvencionalan način tako da osigurava trajni zapis. Pilot koji leti različite kategorije zrakoplova treba za svaku kategoriju imati zasebnu knjižicu evidencije naleta. (1) Zapisi u knjižicu evidencije naleta trebaju biti upisani

tintom ili neizbrisivom olovkom, čim je prije moguće nakon svakog leta.

(2) Knjižica evidencije naleta, u koju se upisuju letovi jedrilicom, treba sadržavati najmanje sljedeće podatke: a) osobne podatke: prezime i ime, te adresu pilota

imatelja knjižice evidencije naleta; b) za svaki let; c) datum leta; d) mjesto i vrijeme uzlijetanja, te mjesto i vrijeme

slijetanja; e) tip (model, varijacija tipa) i registracija zrakoplova; f) način starta; g) ukupno vrijeme leta (nalet); h) dužnost tijekom leta (pilot "P", učenik pilot "UP",

nastavnik "N", ispitivač "I"); i) svrha i zadatak leta; j) udaljenost preleta; k) napomene i ovjera.

(3) Upisivanje naleta a) Nalet u svojstvu pilota jedrilice može se upisati u

sljedećim slučajevima: - Kada pilot jedrilice tijekom leta obavlja dužnost

pilota, - Kada učenik pilot jedrilice leti samostalno, - Kada nastavnik letenja tijekom leta obavlja

dužnost nastavnika ili ispitivača. b) Nalet u svojstvu nastavnika letenja jedrilicom može se

upisati u slučajevima kada pilot jedrilice tijekom leta obavlja dužnost nastavnika letenja ili ispitivača.

(4) Prihvatljive su knjižice dimenzije standardnog formata od najmanjeg A6 do najviše A4 sa čvrsto uvezanim i numeriranim stranicama.

DODATAK 17.

(1) Dozvola pilota jedrilice je bijele boje sa dimenzijama 100x134 mm i ima četiri strane.

(2) Na prvoj strani nalazi se grb Bosne i Hercegovine a ispod njega sljedeći tekst:

Bosna i Hercegovina, Ministarstvo komunikacija i prometa, Direkcija za civilno zrakoplovstvo, Dozvola pilota jedrilice, ispisani velikim slovima, a u podnožju strane izjava da je dozvola urađena suglasno ICAO standardu.

Lijeva margina stranice obilježena je utisnutom skraće-nicom BHDCA i znakom BHDCA.

(3) Na drugoj strani nalaze se opći podaci o nositelju dozvole (Broj dozvole, Prezime i ime, Datum rođenja, Mjesto rođenja, Državljanstvo, Adresa i Potpis) i podaci o izdavanju dozvole (Organizacija izdavanja, Datum prvog izdavanja, Datum izdavanja, Važnost, Potpis i Žig).

(4) Treća strana se sastoji od kolona u kojima se evidentiraju podaci o stečenim ovlaštenjima i načinu uzlijetanja jedrilice: a. prva kolona: naziv ovlaštenja i načina uzlijetanja

jedrilice koja se unose u dozvolu pilota jedrilice; b. druga kolona: datum stjecanja predmetnog ovlaštenja,

i c. treća kolona: potpis – žig osobe koja je unijela date

podatke. (5) Četvrta strana se sastoji od kolona u kojima se vodi

evidencija o ovlaštenjima kojima se produžava važnost i njihovom roku važenja, kako slijedi: a. prva kolona: naziv ovlaštenja kome se produžava rok

važnosti; b. druga kolona: rok važenja predmetnog ovlaštenja, i c. treća kolona: potpis – žig osobe koja je unijela date

podatke. (6) Dozvola pilota jedrilice se izdaje na jednom službenom

jeziku u uporabi u Bosni i Hercegovini i na engleskom jeziku.

На основу члана 16. и 61. став (2) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02 и 102/09) и члана 14. став (1) Закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 39/09), генерални директор Дирекције за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ СТИЦАЊА, ИЗДАВАЊА, ПРОДУЖАВАЊА И ОБНАВЉАЊА ДОЗВОЛА И

ОВЛАШЋЕЊА ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦА, УСЛОВИМА И ПРАВИЛИМА ВАЗДУШНОГ ЈЕДРЕЊА

ДИО ПРВИ – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет)

(1) Овим правилником прописује се оспособљавање, испити, дозволе и овлашћења пилота једрилица.

(2) Одредбе овога правилника примјењују се на летење једрилица, једрилица с помоћним мотором и летење моторних једрилица (TMG) када њима управља ималац дозволе пилота једрилице.

(3) Израда, регистрација, пловидбеност, одржавање, осигурање и правила летења једрилица, једрилица с помоћним мотором и моторних једрилица (TMG) уређени су посебним прописима.

Члан 2. (Појмови)

Појмови који се користе у овом правилнику имају сљедеће значење:

a) Акробатски лет (aerobatic flight): намјерно изведен маневар ваздухопловом у лету који укључује наглу промјену положаја, неуобичајан положај или неуобичајену промјену брзине лета ваздухоплова, осим у случајевима неуобичајених положаја при нормалном летењу или при оспособљавању за дозволу, односно, овлашћење које није овлашћење за акробатско летење.


b) Дозвола пилота једрилице (sailplane pilot licence (SPL): документ на основу којег се пилоту једрилице допушта остваривање права додијељеног дозволом пилота једрилице, односно, обављање дужности вође једрилице, једрилице с помоћним мотором или моторне једрилице (TMG), а у складу с овлашћењима из дозволе.

c) Издавање (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (issue of e.g. pilot licence or rating): административни поступак који се спроводи за вријеме важности дозволе или овлашћења и допушта имаоцу остваривање права додијељеног дозволом или овлашћењем, за одређени период, а које слиједи након испуњења прописаних услова.

d) Једрилица (glider, sailplane): ваздухоплов тежи од ваздуха, који узгон у лету остварује динамичком реакцијом ваздуха на непокретним површинама, а чији слободан лет не зависи од мотора.

e) Једрилица с помоћним мотором (powered sailplane): ваздухоплов опремљен с једним или више помоћних мотора, који у лету, када мотори не раде, има карактеристике једрилице.

f) Кандидат (applicant): подносилац захтјева за полагање испита (теоријског и/или практичног (летачког)) за стицање дозволе пилота или за стицање овлашћења.

g) Категорија ваздухоплова (category of aircraft): разврставање ваздухоплова према његовим основним карактеристикама, нпр. авион, хеликоптер, ваздушни брод, једрилица, балон.

h) Моторна једрилица (touring motor glider (TMG)): посебна изведба једрилице с уграђеним мотором и пропелером, који се не могу увући. Моторна једрилица мора бити способна полетјети и пењати се властитим погоном, а у складу с летачким приручником.

i) Надлежно тијело (authority): тијело које обавља послове у складу са одредбама овога правилника. У Босни и Херцеговини надлежно тијело је Дирекција за цивилно ваздухопловство (у даљњем тексту: BHDCA).

j) Налет или вријеме летења (flight time): укупно вријеме од тренутка када се једрилица покрене у сврху узлијетања до тренутка када се потпуно заустави на крају лета.

k) Налет с наставником (dual instruction time): налет једрилицом током којег наставник летења обавља практично (летачко) оспособљавање.

l) Обнављање важности (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): административни поступак који се спроводи након истека важности пилотске дозволе или овлашћења, а у сврху обнављања пилотске дозволе или овлашћења, за одређени период, који слиједи након испуњења прописаних услова.

m) Ваздушно једрење: подразумијева организовано летење ваздушним једрилицама у сврху: 1) рекреативног летења, 2) спортског летења, 3) спортског такмичења или ваздухопловне

приредбе, 4) практичног (летачког) оспособљавања,

практичног дијела испита и провјере у циљу стицања или продужења дозволе или овлашћења;

5) провјере и испитивања једрилица у лету. n) Овлашћење (rating): упис у дозволу који одређује

посебне услове, права или ограничења садржана у дозволи.

o) Прелет (cross-country flight): лет једрилицом од почетне до завршне тачке руте коришћењем узлазних ваздушних струјања и уобичајених навигационих поступака.

p) Продужење важности (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): административни поступак који се спроводи за вријеме важности пилотске дозволе или овлашћења, и допушта имаоцу даље остваривање права додијељеног дозволом или овлашћењем, за одређени период, које слиједи након испуњења прописаних услова.

q) Самосталан налет (solo flight time): налет током којег је пилот или ученик пилот једина особа у једрилици.

r) Валидација (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (validation e.g. pilot licence or rating): административни поступак који се спроводи за вријеме важности стране дозволе или овлашћења и допушта имаоцу наставак остваривања права додијељеног дозволом или овлашћењем, за одређени период, а које слиједи након испуњења прописаних услова.

s) Вођа ваздухоплова (pilot in command): пилот којем оператор или власник додијели функцију вође ваздухоплова одговорног за безбједно извођење лета.

t) Ваздухоплов (aircraft): свака направа која се одржава у атмосфери реакцијом ваздуха, осим реакције ваздуха у односу на Земљину површину.

Члан 3. (Скраћенице)

Скраћенице које се користе у овом правилнику имају сљедеће значење:

a) AIP Збирка ваздухопловних информација Aeronautical information publication

b) GPS Систем глобалног позиционирања Global positioning system

c) ICAOМеђународна организација за цивилно ваздухопловство International Civil Aviation Organization

d) NDBНеусмјерени радиофар Non-directional radio beacon

e) VHF Врло висока фреквенција (30 – 300 MHz) Very high frequency(30 – 300 MHz)

f) VOR VHF Свесмјерни радиофар Very high frequency omnidirectional radio range

g) SPLLДозвола пилота једрилице Sailplane pilot licence

h) TMGМоторна једрилица Touring motor glider

i) ZRNSЗемаљско радио-навигационо средство Ground radio navigation device

j) AGL Висина изнад терена Above Ground Level

k) DF Показивач правца Direction Finding

l) MSL Надморска висина Mean Sea Level

ДИО ДРУГИ – ОРГАНИЗАЦИЈА ЛЕТЕЊА

Члан 4. (Руководилац летења)

(1) Руководилац летења је особа која је одређена од стране оператора да организује и руководи летењем на


аеродрому/летилишту у складу са одобреним процеду-рама о начину коришћења аеродрома/летилишта.

(2) Свако организовано летење једрилицама мора руково-дити руководилац летења.

(3) За руководиоца летења се одређује лице које испуњава следеће услове: a) да је пунољетан; b) да има важећу SPL, PPL, CPL или ATPL; c) ималац SPL треба да има летачко искуство од 30

сати летења и 30 полијетања и слијетања као PIC једрилице након издавања SPL;

d) да има важеће овлашћење наставника једриличарства у случају када лете ученици пилоти.

(4) Дужности руководиоца летења су сљедеће: a) прије почетка летења провјерити метеоролошку

ситуацију и ситуацију на мјесту узлијетања, односно, када је предвидиво, и на мјесту слијетања;

b) сарађивати с надлежном контролом летења; c) одлучити о почетку, прекиду и завршетку летења; d) бринути за ред и дисциплину на мјесту узлије-

тања, односно, када је предвидиво, и на мјесту слијетања;

e) забранити коришћење ваздухоплова или опреме за коју утврди да није исправна;

f) забранити летење особи за коју оцијени да: 1) није душевно и физички способна летјети; 2) да је под утицајем алкохола, дрога или

других психоактивних средстава; 3) крши правила летења или на други начин

угрожава безбједност летења. (5) Дужности руководиоца летења из става (3) овога члана

односе се и на наставнике летења код практичног (летачког) оспособљавања, с тим да је наставник летења додатно одговоран за: 1) провјеру да ли су ученици пилоти уписани у

евиденцију ученика; 2) додјелу задатака ученицима пилотима у оквиру

одобреног програма оспособљавања и надзирање њиховог летења једрилицама.

ДИО ТРЕЋИ – ОБУКА ЗА SPL

Члан 5. (Оспособљавање)

(1) Тeoријско и практично (летачко) оспособљавање кандидата за стицање SPL или одговарајућег овлашће-ња врши се према одобреном програму у организацији која има одобрење за оспособљавање пилота једрилице издато од стране BHDCA. Уколико је кандидат отпочео или завршио теоријско и/или практично (летачко) оспособљавање у одобреној организацији за оспосо-бљавање пилота једрилице изван БиХ, организација за оспособљавање пилота једрилице, одобрена од стране BHDCA, ће утврдити да ли програм, по којем је обав-љено оспособљавање, задовољава захтјевима прописа-нима у Додацима 1. до 12. овог правилника.

(2) Оквирни програми теоријског и практичног оспособља-вања за стицање дозволе пилота једрилице и/или припадајућих овлашћења наведени су у Додацима 1. до 13. овог правилника.

Члан 6. (Ученик пилот)

(1) Ученик пилот је особа на теоријској и практичној обуци све до достизања услова за полагање SPL, чиме прелази у кандидата за SPL.

(2) Прије првог лета ученик пилот мора бити стар најмање 15 година.

(3) Уколико је ученик пилот млађи од 18 година, мора има-ти писану сагласност, дату од стране лица одговорних за старање о ученику у периоду док је ученик малоље-тник, за приступање практичном дијелу обуке за стица-ње SPL.

(4) Ученик пилот може самостално летјети само уз надзор наставника летења.

(5) Ученик пилот може приступити практичном дијелу обуке само ако посједује важеће љекарско увјерење одређене класе, сагласно минималним захтјевима у погледу здравствене способности, према важећем правилнику који дефинише питања здравствене способ-ности ваздухопловног особља у Босни и Херцеговини.

Члан 7. (Потребно искуство и признавање налета за SPL)

(1) Кандидат за стицање SPL мора имати најмање 15 сати укупног налета као ученик пилот једрилице или једрилице с помоћним мотором, укључујући најмање: a) 10 сати налета с наставником летења од којих нај-

више 7 сати може бити налет моторном једрили-цом (TMG);

b) 5 сати самосталног налета под надзором наставни-ка летења;

c) 60 полијетања и слијетања, од чега 20 самостал-них;

d) један самосталан прелет једрилицом дужи од 50 km (мјерено по троуглу, као циљ-повратак или равно) или један прелет једрилицом с наставником дужи од 100 km (мјерено по троуглу, као циљ-повратак или равно).

(2) Кандидату за SPL, који има претходно искуство у летењу као пилот авиона (вођа ваздухоплова), признаће се дио налета с наставником како слиједи: a) признати налет не може бити већи од укупног

налета које пилот авиона има са инструктором летења на авионима;

b) признати налет не може бити већи од 7 сати налета с наставником;

c) признати налет не односи се на потребне услове, како је наведено у ставу (1) овог члана.

ДИО ЧЕТВРТИ – SPL

Члан 8. (Испит за стицање дозволе пилота једрилице)

(1) Испит за стицање дозволе пилота једрилице састоји се од теоријског и практичног дијела испита.

(2) Испит за стицање SPL спроводи BHDCA на основу поднесене пријаве у BHDCA за спровођење теоријског и/или практичног дијела испита.

(3) Уз пријаву, кандидат мора приложити писану потврду одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице у којој је обављао оспособљавање, након што је успјешно завршио све потребне елементе програма теоријског оспособљавања, и/или потврду о завршеном практичном оспособљавању, издату од стране одобрене организације за оспособљавање до SPL, и достави приједлог испитивача за спровођење провјере практичне обучености, у циљу издавања SPL ако се ради о пријави за cпровођење практичног дијела испита.

(4) Потврда, издата од одобрене организације за оспосо-бљавање пилота једрилице, важи 12 мјесеци. Ако у том раздобљу кандидат не приступи полагању теоријског дијела испита, као додатак мора предочити доказ о


додатном оспособљавању од одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице.

(5) Након запримања пријаве из става (2) овог члана, BHDCA у року од 15 дана од дана запримања пријаве доноси одлуку о испуњености услова за приступање теоријском дијелу испита са наведеним термином, правима и обавезама кандидата за вријеме спровођења тестирања.

(6) Кандидат за SPL може приступити полагању практи-чног дијела испита са минимално 16 година живота.

Члан 9. (Теоријски дио испита)

(1) Кандидат мора приступити цјелокупном теоријском дијелу испита за стицање дозволе пилота једрилице или одговарајућег овлашћења којег организује и спроводи BHDCA.

(2) Након успјешно спроведеног испита, BHDCA ће кандидату издати потврду о успјешно завршеном теоријском дијелу испита за стицање SPL или овлашћења.

(3) Кандидат је успјешно положио теоријски дио испита ако је остварио најмање 75% од броја бодова предвиђених за сваки поједини предмет. Бодови се дају само за тачне одговоре.

(4) Кандидат који није положио испит из два теоријска предмета, може приступити поправном испиту у времену не краћем од 30 дана и не дужем од 90 дана по одржаном теоретском испиту. У свим осталим случајевима сматра се да кандидат није положио теоретски дио испита.

(5) Кандидат мора поновити цијели теоријски дио испита ако није положио било који предмет из четвртог покушаја или ако је истекло раздобље од 18 мјесеци које започиње завршетком календарског мјесеца у којем је кандидат први пут приступио испиту. Прије поновног приступања теоријском дијелу испита, кандидат мора, сходно препоруци BHDCA, обавити додатно оспособљавање у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице и поново поднијети пријаву за спровођење теоријског и/или практичног дијела испита.

(6) Успјех на теоријском дијелу испита важи у раздобљу од 18 мјесеци од дана када је кандидат успјешно завршио цјелокупан теоријски дио испита. Ако у том раздобљу кандидат не приступи полагању практичног (летачког) дијела испита, мора теоријски дио испита поновити у цијелости.

(7) На теоријском дијелу испита за SPL, кандидат мора показати потребан ниво знања из сљедећих предмета: a) Ваздухопловни прописи (Air Law); b) Људске способности и ограничења (Human

Performance); c) Метеорологија (Meteorology); d) Комуникација (Communications); e) Аеродинамика и механика лета (Principle of flight); f) Оперативни поступци при летењу једрилицом

(Operational procedures); g) Планирање лета једрилицом и перформансе (Flight

performance, planning and loading); h) Опште познавање једрилице (Aircraft general

knowledge); i) Навигација при летењу једрилицом (Navigation).

(8) Кандидату, који већ има успјешно положен теоријски дио испита, за дозволу пилота неке друге категорије ваздухоплова признаће се у цјелини испити из сљедећих предмета:

a) Ваздухопловни прописи, b) Људске способности и ограничења, c) Метеорологија, d) Комуникације.

Члан 10. (Практични (летачки) дио испита - провјера практичне

оспособљености) (1) Прије приступања практичном дијелу испита за

стицање SPL или за стицање овлашћења, кандидат мора успјешно положити теоријски дио испита (ако је примјенљиво) који се доказује потврдом о успјешно завршено теоријском дијелу испита за стицање SPL или овлашћења коју издаје BHDCA.

(2) На практичном дијелу испита за стицање SPL или овлашћења, кандидат мора показати потребан ниво оспособљености да као пилот једрилице успјешно обави одговарајуће поступке и вјежбе у складу с правом коју му пружа SPL или одговарајуће овлашћење.

(3) Процјену нивоа оспособљености кандидата за стицање SPL или одговарајућег овлашћења врши одређени испитивач за стицање SPL или припадајућег овлашћења одређеног од стране BHDCA.

(4) Практични (летачки) дио испита се изводи на истом типу једрилице (двосјед) на којем се кандидат оспособљавао.

(5) Практични дио испита подијељен је у неколико секција које представљају различите фазе лета једрилицом. Садржај практичног (летачког) дијела испита наведен је у Додатку 13. овога правилника. Кандидат мора положити све дијелове једне секције да би се секција сматрала успјешно положеном. Ако кандидат не положи само једну секцију, може поновити полагање те секције. Ако не положи више од једне секције, сматра се да није успјешно положио практични (летачки) дио испита.

(6) Поновном практичном дијелу испита могуће је приступити минимално 15 дана након првог полагања. Уколико при понављању практичног (летачког) дијела испита кандидат не положи било коју секцију, укључујући и оне секције које је успјешно положио у претходном покушају, сматраће се да није успјешно положио практични (летачки) дио испита.

(7) Кандидат, који током претходна два покушаја није успјешно положио све секције практичног (летачког) дијела испита, биће упућен на додатно практично (летачко) оспособљавање, према писаној препоруци испитивача.

Члан 11. (Захтјев за издавање дозволе или одговарајућег овлашћења,

продужење или обнављање важности одговарајућег овлашћења)

(1) Захтјев за издавање дозволе пилота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, те продужење или обнавља-ње важности одговарајућег овлашћења подноси се BHDCA на одговарајућем обрасцу. Уз захтјев се прила-жу докази о испуњењу услова за издавање дозволе пи-лота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, однос-но, за продужење или обнављање важности дозволе пи-лота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, како је прописано овим правилником и здравствене способ-ности према важећем правилнику који дефинише пита-ња здравствене способности ваздухопловног особља у Босни и Херцеговини.


(2) Након спроведеног поступка процјене усклађености захтјева и достављених прилога уз предметни захтјев из става (1) овог члана, уколико захтјев са припадајућим прилозима задовољава услове прописане овим правилником по предметном захтјеву, BHDCA ће издати Дозволу пилота једрилице са припадајућим овлашћењима, издати оговарајуће овлашћење, односно, извршиће продужење или обнављање овлашћења уписаних у SPL. Уколико захтјев са припадајућим прилозима не задовољава услове прописане овим правилником по предметном захтјеву, BHDCA ће издати рјешење којим се одбија поднесени захтјев.

(3) Подносилац захтјева, приликом покретања поступка код BHDCA, дужан је уплатити одговарајућу админи-стративну таксу и накнаду за покренути поступак, прописану подзаконским прописом који дефинише износ вриједности предметне накнаде. Подзаконски пропис, који дефинише износ вриједности предметне накнаде, доступан је на службеној страници BHDCA, уз дефинисање инструкције за плаћање исте.

(4) Свако ограничење или право које се стиче дозволом или одговарајућим овлашћењем мора бити уписано у дозволу и овјерено од стране BHDCA.

(5) SPL сматра се важећом ако у дозволи постоји важеће овлашћење и уколико носилац SPL посједује важеће љекарско увјерење о здравственој способности.

(6) BHDCA не смије истовремено издати више од једне важеће дозволе пилота једрилице истој особи.

(7) Садржај Дозволе пилота једрилице прописан је у Додатку 17. овог правилника.

(8) SPL ће бити издата двојезично на једном од службених језика у Босни и Херцеговини и енглеском језику.

(9) SPL издаје се на неограничен временски период. (10) SPL пилоту једрилице ће се поново издати у сљедећим

случајевима: a) кад се у дозволи попуне сва поља за унос

важности припадајућих овлашћења и нема више мјестa за продужење истих;

b) из било ког административног разлога; c) према дискреционом праву BHDCA код

продужења важења овлашћења; d) у случају промјене личних података пилота, физи-

чког оштећења или губитка дозволе.

Члан 12. (Права пилота једрилице)

(1) SPL пилоту једрилице обезбјеђује право обављања дужности пилота једрилице (вође једрилице) или једрилице с помоћним мотором. За обављање дужности вође моторне једрилице (TMG) пилот једрилице мора задовољити услове из члана 15. овог правилника.

(2) Остваривање права додијељених дозволом пилота јед-рилице је условљено важношћу уписаних овлашћења и ограничења, те важношћу љекарског увјерења одго-варајуће класе, сагласно важећем правилнику који дефинише питања здравствене способности ваздухо-пловног особља у Босни и Херцеговини.

(3) Права имаоца дозволе пилота једрилице биће ограни-чена на летење без накнаде у некомерцијалним опера-цијама све док не буду испуњени сљедећи услови: a) навршених 18 година; b) летачко искуство од најмање 100 сати и 200

полијетања и слијетања, као вођа једрилице, након издавања дозволе пилота једрилице;

c) у току последњих 90 дана не оствари минимално 3 узлијетања и слијетања једрилицом или

једрилицом с помоћним мотором у трајању од минимално 30 минута;

d) да своје комерцијалне операције спроводи у оквиру одобрене организације за пружање услуга из ваздуха (AWC) или организације са потврдом ваздушног оператора (AOC).

(4) Без обзира на услове из става 3. овога члана, право имаоца SPL с овлашћењем наставника летења је да може примати накнаду за: a) оспособљавања кандидата за стицање дозволе

пилота једрилице или одговарајућег овлашћења; b) провјеравање летачке способности имаоца дозво-

ле пилота једрилице или одговарајућег овлашће-ња.

(5) Право имаоца дозволе пилота једрилице ограничено је на летење једрилицом у VFR условима дању.

(6) Пилот једрилице смије возити друго лице у некомерцијалне сврхе ако је, након издавања дозволе, остварио најмање 30 сати налета и 30 летова као вођа једрилице или једрилице с помоћним мотором, те ако је у задњих 90 дана обавио најмање три лета једрилицом.

ДИО ПЕТИ – ОВЛАШЋЕЊА

Члан 13. (Овлашћење пилота једрилице)

(1) Пилот једрилице мора завршити теоријско и практично (летачко) оспособљавање за стицање овлашћења пилота једрилице према одобреном програму у одобре-ној организацији за оспособљавање пилота једрилице.

(2) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стица-ње овлашћења пилота једрилице наведен је у Додатку 1. овог правилника.

(3) Оквирни програм практичног (летачког) оспособља-вања за стицање овлашћења пилота једрилице наведен је у Додатку 7. овог правилника.

(4) Овлашћење за летење моторном једрилицом (TMG), уписано у дозволу пилота једрилице, може бити проширено на овлашћење пилота једрилице уколико се оспособљавање за проширење овлашћења обавља у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице, заврши додатно оспособљавање, које укључује утврђивање и спровођење свих разлика програма теоријског оспособљавања наведених у Додацима 2. и 1. овог правилника, као и свих разлика програма практичног (летачког) оспособљавања наведених у Додацима 8. и 7. овог правилника.

(5) Након завршеног оспособљавања за овлашћења пилота једрилице, овлашћени испитивач ће спровести провјеру практичне обучености (skill test) за упис предметног овлашћења у SPL.

(6) Упис овлашћења пилота једрилице врши BHDCA на основу поднесеног захтјева пилота једрилице за упис предметног овлашћења у SPL.

Члан 14. (Овлашћење пилота једрилице - продужење и обнављање)

(1) Овлашћење пилота једрилице уписано у SPL има рок важности од 2 године од дана издавања или дана истицања ако је продужење извршено у току важења.

(2) За продужење важења овлашћења пилота једрилице уписаног у SPL, пилот једрилице летећи само једрилицом или једрилицом с помоћним мотором мора да: а) у току 3 мјесеца, који претходе истицању важења

овлашћења, положи провјеру стручности са овлашћеним испитивачем пилота једрилице; или

б) у току важења овлашћења оствари најмање:


1) 8 сати налета као вођа једрилице или једри-лице с помоћним мотором, од којих 6 сати налета као вођа једрилице или једрилице с помоћним мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

2) 15 узлијетања и слијетања једрилицом или једрилицом с помоћним мотором у току важења овлашћења, од којих је 10 узлијетања и слијетања једрилицом или једрилицом с помоћним мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

3) реализује најмање два лета са наставником летења једрилице или једрилице с помоћним мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења у трајању од минимално пола сата.

(3) Ако је истекао рок важења овлашћења за летење једрилицом или једрилицом с помоћним мотором, пилот једрилице мора извршити обнављање овлашћења полажући провјеру практичне оспособљености са овлашћеним испитивачем за летење једрилицом или једрилицом с помоћним мотором.

(4) Овлашћење за летење једрилицом или једрилицом с помоћним мотором уписано у SPL након обнављања важи од дана испуњења услова за обнављање.

Члан 15. (Овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG))

(1) Овлашћење пилота једрилице може бити проширено на летење моторном једрилицом (TMG) када пилот једрилице, у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице, заврши додатно оспособљавање које укључује најмање 6 сати налета моторном једрилицом (TMG), укључујући најмање: a) 4 сата налета с наставником летења; b) 1 самосталан прелет моторном једрилицом (TMG)

дужи од 150 км, током којег мора обавити бар једно слијетање са заустављањем на аеродрому различитом од аеродрома полијетања.

(2) Оквирни програм теоријског оспособљавања за проширење овлашћења пилота једрилице на летење моторном једрилицом (TMG) наведен је у Додатку 2. овог правилника.

(3) Оквирни програм практичног (летачког) оспособља-вања за проширење овлашћења пилота једрилице на летење моторном једрилицом (TMG) наведен је у Додатку 8. овог правилника.

(4) Након завршеног оспособљавања за проширење овлашћења пилота једрилице на летење моторном једрилицом (TMG), овлашћени испитивач ће спровести провјеру стручности за упис предметног овлашћења у SPL.

(5) Упис овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG) врши BHDCA на основу поднесеног захтјева пилота једрилице за упис предметног овлашћења у SPL.

Члан 16. (Овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG) -

продужење и обнављање) (1) Пилот једрилице смије летјети моторном једрилицом

(TMG) само ако у SPL има уписано важеће овлашћење за летење моторном једрилицом (TMG).

(2) Овлашћење за летење моторном једрилицом (TMG), уписано у SPL, има рок важности од 2 године од дана издавања или дана истицања ако је продужење извршено у току важења.

(3) За продужење важења овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG) уписаног у SPL, пилот једрилице мора да: а) у току 3 мјесеца, који претходе истицању важења

овлашћења, положи провјеру стручности са овлашћеним испитивачем за летење моторном једрилицом (TMG); или

б) у току важења овлашћења оствари најмање: 1) 12 сати налета као вођа моторне једрилице

(TMG); 2) 6 сати налета као вођа моторне једрилице

(TMG) у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

3) 12 узлијетања и слијетања моторном једрилицом (TMG) у току важења овлашћења оствари;

4) 6 узлијетања и слијетања моторном једрилицом (TMG) у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

5) реализује најмање један лет са наставником летења моторном једрилицом (TMG) у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења у трајању од 1 сата.

(4) Ако пилот једрилице истовремено има Дозволу приватног пилота авиона PPL(A), услове за продужење овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG) може остварити летећи авионом.

(5) Ако је истекао рок важења овлашћења за летење моторном једрилицом (TMG), пилот једрилице мора извршити обнављање овлашћења полажући провјеру практичне оспособљености са овлашћеним испитивачем за летење моторном једрилицом (TMG).

(6) Овлашћење за летење моторном једрилицом (TMG), уписано у SPL након обнављања, важи од дана испуњења услова за обнављање.

Члан 17. (Овлашћење за летење без спољне видљивости - под

покривачем) (1) Пилот једрилице смије изводити летове без спољне

видљивости само ако у SPL има уписано важеће овлашћење за летове без спољне видљивости (BF).

(2) Пилот једрилице смије приступити оспособљавању за летење без спољне видљивости једрилицом након што је, по издавању дозволе пилота једрилице, остварио најмање 60 сати налета као вођа једрилице или једрилице с помоћним мотором.

(3) Кандидат за полагање испита за овлашћење за летење без спољне видљивости једрилицом мора завршити одговарајуће теоријско и практично оспособљавање у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилица, које укључује најмање 10 сати налета без спољне видљивости - "под покривачем", од којих највише 5 сати може бити изведено на одговарајућем уређају за симулирање лета, а остатак у једрилици "под покривачем".

(4) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за летење једрилицом без спољне видљивости наведен је у Додатку 5. овог правилника.

(5) Оквирни програм практичног оспособљавања за стицање овлашћења за летење једрилицом без спољне видљивости наведен је у Додатку 11. овог правилника.

(6) За продужење важења овлашћења за летење без спољне видљивости, уписаног у SPL, пилот једрилице мора да оствари:


a) најмање 2 сата налета без спољне видљивости једрилицом или једрилицом с помоћним мотором током важности овлашћења;

b) најмање 1 сат налета без спољне видљивости једрилицом или једрилицом с помоћним мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

c) најмање 5 летова без спољне видљивости једрилицом или једрилицом с помоћним мотором током важности овлашћења;

d) најмање 3 лета без спољне видљивости једрилицом или једрилицом с помоћним мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења.

(7) Положити провјеру практичне оспособљености унутар 3 мјесеца који претходе истеку важности овлашћења. Уколико је рок важности овлашћења истекао, пилот једрилице мора унутар 12 мјесеци прије обнављања важности овлашћења похађати курс освјежавања знања за летење без спољне видљивости и положити провјеру практичне оспособљености са овлашћеним испитивачем за летење без спољне видљивости.

(8) Овлашћење за летење без спољне видљивости уписано у SPL након обнављања важи од дана испуњења услова за обнављање.

(9) Пилот једрилице, који прије истека рока важности овлашћења не успије задовољити у свим елементима провјере практичне (летачке) оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док са успјехом не испуни услове дефинисане ставом (7) овог члана.

(10) Рок важења овлашћења за летење без спољне видљивости је 24 мјесеца.

Члан 18. (Овлашћење за акробатско летење)

(1) Пилот једрилице смије изводити акробатске летове само ако у SPL има уписано важеће овлашћење за акробатско летење.

(2) Наставник летења, који нема положен испит за овлашћење за акробатско летење, смије изводити акробатске летове у складу с вјежбом 1 (Провјера досегнуте технике пилотирања) и вјежбом 2 (Основни акробатски маневри) Програма практичног оспосо-бљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом, Додатка 2. овог правилника.

(3) Кандидат за полагање испита за овлашћење за акробатско летење мора остварити најмање: a) 120 полијетања као вођа једрилице, остварених

након издавања дозволе пилота једрилице; b) одговарајуће теоријско и практично оспосо-

бљавање, које укључује најмање 5 сати налета и 20 летова одговарајућом акробатском једрилицом у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилица.

(4) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стица-ње овлашћења за акробатско летење једрилицом наве-ден је у Додатку 4. овог правилника.

(5) Оквирни програм практичног оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом наведен је у Додатку 10. овог правилника.

(6) За продужење важења овлашћења за акробатско летење уписаног у SPL, пилот једрилице мора да оствари: a) најмање 2 сата налета и најмање 10 акробатских

летова једрилицом или једрилицом с помоћним мотором током важности овлашћења;

b) најмање 1 сат налета и најмање 6 акробатских летова једрилицом или једрилицом с помоћним

мотором у току 12 мјесеци који претходе истеку овлашћења;

c) положити провјеру практичне оспособљености унутар 3 мјесеца прије истека важности овлашће-ња.

(7) Уколико је рок важности овлашћења истекао, пилот једрилице мора унутар 12 мјесеци, прије обнављања важности овлашћења, похађати курс освјежавања знања за акробатско летење и положити провјеру практичне оспособљености са овлашћеним испитива-чем за акробатско летење.

(8) Овлашћење за акробатско летење, уписано у SPL након обнављања, важи од дана испуњења услова за обнављање.

(9) Пилот једрилице, који прије истека рока важности овлашћења не успије задовољити у свим елементима провјере практичне оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док не испуни услове дефинисане ставом (7) овог члана.

(10) Рок важења овлашћења за летење без спољне видљивости је 24 мјесеца.

Члан 19. (Овлашћење за наставника једриличарства)

(1) Пилот једрилице смије обављати послове наставника једриличарства само ако има одговарајуће важеће овлашћење наставника једриличарства у SPL.

(2) Право имаоца дозволе пилота једрилице с овлашћењем наставника једриличарства је извођење оспособљавања кандидата за стицање дозволе пилота једрилице или одговарајућег овлашћења.

(3) Кандидат, који приступа полагању испита за стицање овлашћења наставника, мора испуњавати сљедеће услове: a) имати најмање 18 година старости; b) посједовати SPL најмање двије године; c) остварити укупни налет од најмање 150 сати; d) остварити најмање 200 летова једрилицама у

својству вође једрилице; e) остварити најмање 600 km прелета; f) остварити један прелет дужи од 150 km; g) завршити вјежбу 1 (Провјера достигнуте технике

пилотирања) према Програму практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом, наведену у Додатку 10. овог правилника;

h) завршити вјежбу 2 (Основни акробатски маневри) према Програму практичног (летачког) оспосо-бљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом, наведену у Додатку 10. овог правилника;

i) додатно, ако кандидат жели бити наставник летења моторним једрилицама (TMG), поред наве-деног мора остварити најмање 30 сати налета моторним једрилицама (TMG).

(4) Током оспособљавања за стицање овлашћења настав-ника једриличарства, кандидат мора обавити теоријско оспособљавање у трајању од најмање 30 сати преда-вања (у својству предавача под надзором наставника теоријске обуке за дати предмет у организацији за оспособљавање, оквирно, из сљедећих предмета: Навигација при летењу једрилицом; Метеорологија; Аеродинамика и механика лета; Опште познавање једрилице и Планирање лета једрилицом, те додатно теоријско оспособљвање (из сљедећих предмета: Психологија; Методика наставе и обука у летењу; Правила летења и Ваздухопловни прописи који се


односе на ваздухопловно једриличарство) и летачко оспособљавање од најмање 6 сати налета и 20 летова као методски налет у улози наставника једриличарства, дајући инструкције наставнику задуженом за спрово-ђење дате обуке.

(5) Током оспособљавања за стицање овлашћења настав-ника летења на моторним једрилицама (TMG), канди-дат мора обавити теоријско оспособљавање у трајању од најмање 30 сати предавања (у својству предавача под надзором наставника теоријске обуке за дати предмет у организацији за оспособљавање), те додатно летачко оспособљавање од најмање 5 сати летења и 20 летова као методски налет у улози наставника једриличарства, дајући инструкције наставнику задуженом за спровођење дате обуке.

(6) Током оспособљавања за стицање овлашћења настав-ника једриличарства или TMG-a кандидат мора показати сљедеће способности: a) припремити ресурсе за оспособљавање, b) створити услове за учење, c) презентовати знање, d) интегрисати принципе управљања пријетњама и

грешкама, e) управљати временом ради постизања циљева

оспособљавања, f) олакшати учење, g) процијенити учинак ученика, h) пратити и процијенити напредак ученика, i) оцијенити процес оспособљавања, j) извјештавати о постигнутом.

(7) Кандидат за стицање овлашћења наставника једри-личарства, као и наставника летења на TMG, мора, испитивачу одређеном од стране BHDCA у ову сврху, показати способност оспособљавања ученика пилота једрилице до потребног нивоа за стицање дозволе пилота једрилице. Провјера способности укључује: a) демонстрацију способности описаних у ставу (6)

овог члана која подразумијева спровођење при-преме за реализацију обуке;

b) реализацију предавања на задату тему испитивачу у трајању од минимално 45 минута; и

c) демонстрацију спровођења практичног оспосо-бљавања на земљи кроз пријелетну и летну разраду плана рада, током два лета једрилицом (један лет у зони и један по школском кругу);

d) демонстрацију способности корекције уочавања грешака кандидата, начин давања инструкције за компензацију грешке и процјену нивоа одступања уочене грешке у односу на дефинисани стандард;

e) демонстрацију послијелетне анализе и изношења оцјене након реализованог практичног дијела провјере практичне оспособљености за наставника једриличарства.

(8) Уколико је кандидат за овлашћење наставника једри-личарства показао способност оспособљавања ученика пилота једрилице до потребног нивоа за стицање дозво-ле пилота једрилице, испитивач, одређен од стране BHDCA, дужан је доставити у BHDCA извјештај о спроведеном поступку процјене способности кандидат за овлашћење наставника једриличарства, са јасно дефинисаном оцјеном уз карактеристику.

(9) Рок важности овлашћења наставника летења је 3 године.

(10) За продужење важења овлашћења наставника једрили-чарства уписаног у SPL, пилот једрилице мора испуни-ти најмање два од сљедећа три услова:

a) најмање 10 сати налета или најмање 20 летова као наставник једриличарства једрилицама или моторним једрилицама (TMG) током важности овлашћења;

b) присуствовати семинару освјежавања знања за наставнике једриличарства;

c) положити провјеру практичне оспособљености са овлашћеним испитивачем унутар 12 мјесеци прије истека важности овлашћења.

(11) Уколико је рок важности овлашћења истекао, наставник једриличарства или TMG мора унутар 12 мјесеци прије обнављања важности овлашћења: a) присуствовати семинару освјежавања знања за

наставнике једриличарства или TMG, b) положити провјеру практичне оспособљености за

овлашћење наставника једриличарства са овлашћеним испитивачем за провјеру наставника једриличарства.

(12) Пилот једрилице, који прије истека рока важности овлашћења наставника једриличарства не успије задовољити у свим елементима провјере практичне оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док не испуни услове дефинисане ставом (10) под b) и c) овог члана.

(13) Право имаоца овлашћења наставника летења ограни-ченo је на извођење практичног оспособљавања за стицање SPL под надзором наставника - ментора све док се не испуне услови за скидање ограничења. Ограничење права односи се и на одобравање самосталних летова ученицима-пилотима једрилица. Ограничење ће се укинути кад се испуне наведени услови, а на препоруку наставника летења – ментора који га је надгледао.

(14) Кандидату, који је успјешно положио теоретски и практични дио испита за наставника једриличарства или TMG, неће бити уписано у SPL овлашћење наставника једриличарства или TMG док успјешно не заврши практично оспособљавање 2 ученика за пилота једрилице (стажирање). Практично оспособљавање ученика-пилота мора се обављати под надзором наставника једриличарства - ментора кога за ову сврху прихвата BHDCA. Кандидат за овлашћење наставника једриличарства може предложити одређеног наставни-ка једриличарства - ментора.

(15) Рок за стажирање је 12 мјесеци од датума положеног практичног дијела испита за овлашћење наставника једриличарства или ТМG-а.

(16) Право имаоца овлашћења наставника летења ограничено је с обзиром на начин полијетања и овлашћења уписана у SPL.

ДИО ШЕСТИ – ИСПИТИВАЧИ

Члан 20. (Испитивачи за дозволу пилота једрилица)

(1) Испитивач за SPL треба да испуни сљедеће услове у зависности од улоге и сврхе провјере: a) за стицање дозволе пилота једрице (SPL) потребно

је да има најмање 300 сати налета као пилот једрилице или једрилице са мотором, укључујући 150 сати или 300 узлијетања у улози наставника једриличарства;

b) практичне обучености/стручности за продужење и обнављање овлашћења пилота једрилице (једрилице са мотором), овлашћења за летење без спољне видљивости и овлашћење за акробатско летење, потребно је да има најмање 300 сати


налета као пилот једрилице или једрилице са мотором, укључујући 90 сати налета у улози наставника једриличарства;

c) практичне обучености/стручности за стицање SPL са овлашћењем за моторну једрилицу (TMG), те спровођење провјере практичне обучености/стручности за продужење и обнављање овлашћењем за моторну једрилицу (TMG), најмање 300 сати налета као пилот једрилице или једрилице са мотором, укључујући 50 сати налета у улози наставника једриличарства на моторној једрилици (TMG).

d) практичне обучености/стручности за продужење и обнављање овлашћења наставника једриличарства, потребно је да има најмање 500 сати налета као пилот једрилице или једрилице са мотором, укључујући 24 сатa налета у улози наставника летења за обуку наставника једриличарства;

(2) BHDCA ће извршити именовање кандидата за испитиваче према наведеној подјели у ставу (1) овог члана а на основу захтјева за именовање испитивача за SPL поднесеног од кандидата за испитивача, уз обавезно приложену биографију.

(3) BHDCA задржава дискреционо право именовања испитивача за SPL, водећи рачуна о територијалној заступљености пилота једрилица у одређеном региону Босне и Херцеговине.

(4) Након спроведеног поступка именовања испитивача, BHDCA ће издати Одобрење испитивача пилота једрилица са описом права, сагласно наведеној подјели у ставу (1) овог члана, дневник испитивача и правоугаони штамбиљ са ознаком испитивача.

(5) Одобрење испитивача важи највише 3 године, а може бити поново издато према одлуци BHDCA и у складу са захтјевима дефинисаним у овом правилнику.

(6) У циљу обезбјеђења примјењивости одредби Правилника, BHDCA задржава дискреционо право да у транзиционом периоду до именовања испитивача, у складу са захтјевима наведеним у ставу (1) овог члана, одлуком именује испитиваче. Именовање испитивача по овом дискреционом праву је могуће најдуже на период од 12 мјесеци од дана именовања.

(7) За продужење важења Одобрења испитивача пилота једрилице испитивач мора да спроведе два практична испита за стицање SPL или провјере стручности у свакој години, у периоду од три године колико му важи посебно овлашћење. Један од практичних испита или провјере стручности, коју спроводи испитивач у току важења посебног овлашћења, мора надгледати инспектор BHDCA.

ДИО СЕДМИ – НАЧИН ПOЛИЈЕТАЊА

Члан 21. (Проширење права на други начин полијетања једрилице)

(1) Права додијељена дозволом пилота једрилице биће ограничена с обзиром на начин полијетања коришћен при практичном (летачком) дијелу испита. Ово ограничење биће отклоњено када пилот једрилице, у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице, заврши додатно оспособљавање, како слиједи: a) за узлијетање вучом са земље (стационарним

витлом или аутомобилом) - најмање 5 узлијетања с наставником и најмање 5 самосталних узлијетања под надзором наставника;

b) за узлијетање авио-запрегом - најмање 5 узлијетања с наставником и најмање 5 самосталних узлијетања под надзором наставника;

c) за узлијетање помоћним мотором - најмање 5 узлијетања с наставником и 5 самосталних узлијетања под надзором наставника. Узлијетање помоћним мотором с наставником могуће је обавити и моторном једрилицом (TMG),

(2) По успјешно завршеном оспособљавању за проширење права на други начин полијетања, одобрена организација за оспособљавање пилота једрилице издаће потврду у сврху уписивања проширења права у дозволу.

(3) Након завршеног оспособљавања за проширење права на други начин полијетања, овлашћени испитивач ће спровести провјеру стручности за упис предметног права полијетања у SPL.

(4) Упис права на други начин полијетања врши БHDCA на основу поднесеног захтјева пилота једрилице за упис одређеног права полијетања.

ДИО ОСМИ – ДОКУМЕНТИ И СТРАНЕ ДОЗВОЛЕ

Члан 22. (Обавеза ношења и давања на увид докумената)

(1) Пилот једрилице мора увијек са собом имати важећу дозволу са важећим овлашћењем и важеће љекарско увјерење о здравственој способности када користи право које му та дозвола омогућава.

(2) Ученик пилот или пилот једрилице мора увијек са собом имати идентификациони документ са сликом ради лакше идентификације.

(3) Ученик пилот или пилот једрилице мора, без одлагања, дати на увид документе из става (1) и (2) овог члана и књижицу евиденције налета инспектору надлежне ваздухопловне управе.

(4) Приликом самосталних прелета, ученик пилот мора увијек са собом имати писано овлашћење наставника о оспособљености за обављање самосталних прелета једрилицом.

Члан 23. (Књижица евиденције налета)

Детаље о свим летовима ученик пилот или пилот једрилице мора забиљежити у књижицу евиденције налета у форми и на начин како је описано у Додатку 16. овог правилника.

Члан 24. (Одузимање, привремено одузимање и ограничење дозвола и

овлашћења) (1) BHDCA ће одузети, привремено одузети или

ограничити SPL и/или одговарајуће овлашћење, издато у складу са овим правилником, ако установи да пилот не испуњава услове који су прописани овим правилником или другим националним прописима донесеним на основу Закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине.

(2) Уколико BHDCA донесе одлуку о одузимању, привременом одузимању или ограничавању права имаоца SPL и/или одговарајућег овлашћења, пилот једрилице је дужан вратити дозволу BHDCA.

Члан 25. (Признавање иностраних дозвола)

(1) На основу важеће дозволе пилота једрилице издате у иностранству, BHDCA може, на захтјев имаоца, издати БиХ SPL.


(2) Прије издавања БиХ дозволе, ималац дозволе пилота једрилице издате у иностранству мора задовољити сљедеће захтјеве: a) Писмено положити теоријски испит из сљедећих

предмета: 1. Ваздухопловни прописи, 2. Људске способности и ограничења,

b) Положити провјеру летачке оспособљености са овлашћеним испитивачем,

c) Имати важеће свједочанство о здравственој способности,

d) Имати најмање 80 сати укупног налета једрилицом или једрилицом с помоћним мотором.

(3) BHDCA може, на захтјев имаоца стране дозволе пилота једрилице, валидирати страну SPL или одговарајуће овлашћење издато у складу с захтјевима ICAO Анекса 1 према одредбама члана 83. Закона о ваздухопловству БиХ. Временски рок важности валидације не смије бити дужи од године дана до истека важности основне дозволе или одговарајућег овлашћења на основу којег се издала валидација.

ДИО ДЕВЕТИ – ВАЗДУШНА ЈЕДРЕЊА

Члан 26. (Подјела ваздушних једрења)

Ваздушна једрења врше се с циљем: a) почетне обуке; b) обуке ради стицања појединих звања у цивилном

ваздухопловном једриличарству; c) обуке у аеро-запрези; d) обуке у акробацијама ваздушним једрилицама; e) обуке у ваздушним једрењу без спољне

видљивости; f) извршења посебних задатака.

Члан 27. (Ваздушна једрења са посебним додатком)

Ваздушна једрења са посебним задатком могу бити: a) испитивања ваздушних једрилица; b) постизања одређених спортских успјеха; c) разне врсте ваздушних једрења ради испитивања и

истраживања нових терена и нових видова једрења;

d) прелијетање цивилним ваздушним једрилицама - у запрези или слободно.

Члан 28. (Услови за ваздушна једрења)

Ваздушна једрења из претходних чланова овог правилника могу се вршити само под одређеним условима наведеним у овом правилнику и прописима за безбједност летења у ваздушном простору Босне и Херцеговине. Могућност извршења ваздушног једрења одређене врсте оцјењује одређени руководилац ваздушног једрења, с обзиром на способност лица које ће вршити ваздушно једрење и с обзиром на временске услове саопштене од метеоролошке станице, или, ако ове нема, с обзиром и на процјену одређеног и одговорног руководиоца ваздушног једрења.

Члан 29. (Дозвољени метеоролошки услови)

Дозвољени метеоролошки услови за ваздушна једрења у току спровођења обуке су сљедећи:

a) за почетну обуку и школовање, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра до 5 m/ѕ, видљивост најмање 3 km и висина доње границе облака најниже 200 m AGL;

b) за обуку ради стицања појединих звања у цивилном ваздухопловном једриличарству, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра од 8 - 20 m/s (с обзиром на до тада стечене стручне способности лица које врши ваздушно једрење), видљивост најмање 5 km и висина доње границе облака најниже 300 m AGL;

c) за обуку у аеро-запрези, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра дo 8 m/s, видљивост најмање 5 km и висина доње границе облака најниже 300 m AGL;

d) за обуку у акробацијама, са ваздушним једрилицама способним за ову сврху: брзина вјетра до 8 m/s, видљивост најмање 5 km и висина доње границе облака најниже 800 m AGL;

e) за обуку у летењу без спољне видљивости, на ваздушним једрилицама способним и опремљеним за ову сврху: брзина ветра 8 - 20 m/s, видљивост дању најмање 5 km и висина доње границе облака најниже 500 m AGL.

Члан 30. (Забрана полијетања)

(1) Забрањена су полијетања цивилних ваздушних једрилица и ваздушна једрења, без обзира на сврху у коју се врше, по олујном вјетру, олуји, мећави, вејавици, магли или кад на аеродрому пада киша.

(2) Исто тако, забрањено је свако слијетање цивилним ваздушним једрилицама на терен под маглом. Ако у таквим случајевима ваздушна једрилица не може да доједри до терена који није под маглом, пилот-једриличар је дужан да напусти ваздушну једрилицу и да се спусти на земљу помоћу падобрана.

Члан 31. (Услови за ваздушна једрења цивилним ваздушним

једрилицама) Ваздушна једрења цивилним ваздушним једрилицама

могу вршити само лица: a) која нису млађа од 15 година; b) која испуњавају услове физичке и душевне

способности за летачко особље цивилног ваздухопловства, одређене посебним прописима;

c) у својству ученик пилот, односно лица која имају SPL;

d) која су оспособљена и с успјехом савладала претходне припремне вјежбе за ваздушна једрења;

e) испитивачи за дозволу пилота једрилица; f) која су упозната са особинама материјала, са

типом ваздушне једрилице којом ће извршити ваздушно једрење, као и са њеном издржљивошћу;

g) која су упозната са важећим прописима о летењу, сигнализацији и коришћењу аеродрома;

h) која су опремљена потребном опремом за безбједно једрење.

Члан 32. (Припреме за ваздушна једрења)

(1) Ниједно ваздушно једрење не смије се извршити док се претходно не изврши стручна навигациона и техничка припрема. Задатак припрема је да се осигура безбједно ваздушно једрење и да се до највеће мјере уклоне уочљиви недостаци који би могли да ометају правилно и безбједно ваздушно једрење.

(2) Припреме за ваздушна једрења обухватају: a) припремање ваздушне једрилице и опреме; b) припремање пилота-једриличара;


c) контролу извршених припрема. (3) Припремање ваздушне једрилице и опрема састоји се у

стручном прегледу исправности команди, уређаја и свих дијелова ваздушне једрилице, у погледу исправности и у употпуњавању опреме једрилице, у прегледу исправа једрилице и сл.

(4) Припремање пилота-једриличара за ваздушно једрење састоји се у провјеравању познавања коришћења, односне врсте и типа ваздушне једрилице и уређаја и опреме на њој, у провјеравању познавања задатка и личне припреме пилота-једриличара за тај задатак, у проверавању знања за коришћење падобрана и технике скакања падобраном, у анализи метеоролошких услова према метеоролошким извјештајима и прогнозама, у провјеравању психичког и здравственог стања лица која ће извршити ваздушно једрење, у провјеравању познавања важећих прописа о безбједности једрења и сигнализацији, као и о коришћењу аеродрома, и у провјеравању летачких исправа тог лица.

(5) Контрола извршених припрема за ваздушно једрење састоји се у провјеравању свих напријед наведених припрема, које врши одређени руководилац ваздушног једрења или овлашћено лице BHDCA.

Члан 33. (Поступци при ваздушном једрењу)

(1) Свако лице које врши ваздушно једрење цивилном ваздушном једрилицом дужно је да се у свему придржава техничких услова за безбједно ваздушно једрење. При сваком ваздушном једрењу, а нарочито на висинама изнад 300 m AGL, свако лице које врши једрење у ма ком циљу, мора у својој опреми имати падобран и мора бити обучено у руковању падобраном.

(2) Полијетање ваздушним једрилицама мора бити извршено у супротном правцу вјетра. Полијетање се врши помоћу витла или аеро-запреге, односно, вучом са земље помоћу челичног ужета или шлеповањем за моторни авион, односно на други уобичајени начин (гумено уже, вуча аутомобилом и слично).

(3) Моторни авиони који се користе за аеро-запрегу морају бити за то опремљени, а њихове посаде морају бити упознате са радом на реморкирању - шлеповању ваздушних једрилица и обучене за тај рад, и морају имати овлашћење за вучу једрилица уписано у одговарајућу дозволу или књижицу евиденције налета пилота.

(4) Вуча ваздушне једрилице витлом, односно, реморкирање моторним авионом врши се на дати знак. Знак за полијетање смије се дати тек пошто су пилот-реморкер и моторни авион и пилот-једриличар и ваздушна једрилица спремни за полијетање. Знак за полијетање не смије се дати ако се у простору за 45 степени лијево и десно од правца полијетања ваздушне једрилице налазе други авиони, ваздушне једрилице, људи или каква техничка средства или возила тако да би то представљало препреку и опасност за полијетање. Полијетање се такође не смије одобрити све док у ваздуху у правцу полијетања, а према процјени одређеног руководиоца једрења, постоји било каква препрека која би могла проузроковати удес.

(5) Приликом полијетања ваздушне једрилице на старту витла, као и на старту аеро-запреге, морају се налазити одређена стручна лица с циљем указивања техничке помоћи, као и за случај потребе указивања хитне помоћи и заштите од пожара.

(6) Ваздушна једрења на висинама изнад 3500 m MSL забрањена су ако пилот-једриличар или посада

једрилице нису снабдјевени уређајима за инхалацију - удисање кисеоника. Ове уређаје они морају употријебити изнад наведене висине.

(7) При ваздушном једрењу "на падини", кад ваздушне једрилице лете на истој или скоро истој висини, уклањају се једна другој на тај начин што ваздушна једрилица, која једри даље од падине, скреће удесно.

(8) Уколико ваздушне једрилице једре на падини једна другој у сусрет, уклањају се једна другој, тако што једрилица, којој се падина налази с лијеве стране, скреће удесно.

(9) Престизање ваздушних једрилица приликом ваздушног једрења "на падини", кад су на истој или скоро истој висини, врши се увијек обилажењем у страну падине.

(10) При ваздушном једрењу "на падини" забрањено је улажење у облак или једрење без спољне видљивости.

(11) Кад двије или више ваздушних једрилица једре у истом "термичком стубу" са малом међусобном висинском разликом, пилоти-једриличари обавезно круже у онаквом заокрету (лијевом или десном) у каквом је заокрету отпочео кружење први, претходни, пилот-једриличар. Најмања дозвољена висина кружења "у термичком стубу" је 150 m AGL.

(12) Ваздушној једрилици, која није опремљена за ваздушно једрење без спољне видљивости, забрањено је да при ваздушном једрењу улази у облак. Исто тако, забрањено је ваздушно једрење у облаку ако се у њему већ налази једна ваздушна једрилица.

(13) Акробације ваздушним једрилицама смију се вршити на висинама изнад 400 m AGL и то само ваздушним једрилицама израђеним и намијењеним за такве сврхе. Лица која врше акробације ваздушним једрилицама морају имати, поред одговарајуће дозволе за рад летачког особља цивилног ваздухопловства, и специјално овлашћење за акробатско летење. Она могу бити и ученици који се обучавају за акробатско летење. Забрањено је вршити акробације ваздушним једрилицама на висинама испод 400 m AGL, a на ма којој висини над насељеним мјестима, као и над мјестима гдје безбједност људи и имовине у ваздуху и на земљи није довољно обезбијеђена.

(14) Слијетање ваздушних једрилица врши се у правцу супротном правцу вјетра, на одређеној зони, а према упутству за коришћење аеродрома и инструкцијама руководиоца једрења. Свако слијетање ваздушне једрилице мора бити извршено из прописаног аеродромског круга летења. Најмања висина уласка у овај круг је 150 m AGL.

Члан 34. (Сигнали)

(1) При ваздушним једрењима употребљавају се одређени сигнали за означавање правца полијетања и слијетања, за одобрење полијетања, забрану слијетања и обавезно слијетање, за опасности и тражење помоћи и слично.

(2) Сигнале, њихов изглед и начин употребе прописује BHDCA одговарајућим Правилником о летењу ваздухоплова.

(3) Свако лице које врши ваздушно једрење, као и лица која руководе ваздушним једрењем, обавезна су да познају све сигнале из претходног става, ради правилне и безбједне употребе.


(1) Ступањем на снагу овог правилника престају да важе одредбе Правилника о условима и начину стицања,


издавања, продужавања и обнављања дозвола и овлашћења пилота једрилица, условима и правилима ваздушног једрења ("Службени гласник БиХ", број 36/12).

(2) Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 1-3-02-2-1043-1/14 27. новембра 2014. године

Бања Лука Генерални директор

Ђорђе Ратковица, с. р.

ДОДАТАК 1. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ (пилот једрилице) (1) Ваздухопловни прописи:

a) Међународни ваздухопловни прописи (конвен-ције, споразуми и организације);

b) Пловидбеност, одржавање и прегледи једрилица; c) Ознаке националне припадности и регистрација

ваздухоплова; d) Летачке дозволе; e) Правила летења ваздухопловима; f) Поступци ваздухопловне навигације – оперативни

поступци ваздухопловима; g) Поступци управљања ваздушним саобраћајем –

подјела ваздушног простора; h) Пружање услуга у ваздушном саобраћају,

управљање ваздушним саобраћајем; i) Услуге ваздухопловног информисања; j) Аеродроми, мјеста ванаеродромског полијетања и

слијетања; k) Потрага и спасавање; l) Безбједност; m) Извјештаји о догађајима повезаним са

безбједношћу летења, n) Национални ваздухопловни прописи.

(2) Људске способности и ограничења:

a) Основе људске способности; b) Основе одржавања здравља; c) Основе ваздухопловне психологије.

(3) Метеорологија:

a) Атмосфера; b) Вјетар; c) Основе термодинамике атмосфере; d) Облаци и магла; e) Падавине; f) Ваздушне масе и фронтови; g) Циклонални и антициклонални системи; h) Климатологија; i) Метеоролошке опасности за летење; j) Метеоролошке информације.

(4) Комуникације:

a) Дефиниције; b) Општи оперативни поступци; c) VFR комуникација; d) Одговарајући термини информација о времену

(VFR); e) Поступци у случају прекида комуникације; f) Комуникација у случају невоље и хитности; g) Општи принципи ширења VHF таласа и

додијељене фреквенције.

(5) Аеродинамика и механика лета:

a) Аеродинамика (струјање ваздуха);

b) Механика лета; c) Стабилност; d) Управљивост; e) Оптерећења у лету и ограничења; f) Превучени лет и ковит.

(6) Оперативни поступци при летењу једрилицом:

a) Општи захтјеви, организација летења једрили-цама;

b) Начини полијетања; c) Технике једрења; d) Круг за слијетање; e) Bанаеродромско слијетање; f) Посебни оперативни поступци и ризици; g) Поступци у случају невоље и хитности.

(7) Планирање лета једрилицом и перформансе:

a) Утврђивање масе и положаја тежишта; b) Поларни дијаграм брзина једрилице – брзина

прескока; c) Планирање лета и постављање дисциплине; d) ICAO план лета; e) Праћење лета, измјена плана у лету.

(8) Опште познавање једрилице – конструкције и системи, опрема за случај хитности

a) Конструкцијске изведбе; b) Системи, оптерећења, напрезања; c) Подвозје, точкови, гуме, кочнице; d) Маса и тежиште; e) Управљачке команде; f) Инструменти; g) Приручници и документи; h) Пловидбеност, одржавање и прегледи једрилице.

(9) Навигација при летењу једрилицом:

a) Опште о навигацији; b) Земаљски магнетизам и компаси; c) Карте; d) Визуелна и рачунска навигација; e) Навигациона припрема прелета; f) Сателитска навигација (GPS уређај).

ДОДАТАК 2. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА ЛЕТЕЊЕ МОТОРНОМ ЈЕДРИЛИЦОМ (TMG) (1) Аеродинамика и механика лета:

a) Оперативна ограничења (додатно за моторне једрилице (TMG));

b) Пропелер; c) Механика лета.

(2) Оперативни поступци при летењу моторном једрилицом (TMG):

a) Посебни оперативни поступци и ризици; b) Поступци у случају невоље и хитности.

(3) Планирање лета моторном једрилицом (TMG) и перформансе:

a) Сврха разматрања масе моторне једрилице (TMG); b) Распоред терета; c) Одређивање положаја тежишта; d) Коришћење тримера; e) Перформансе моторне једрилице (TMG); f) Планирање лета; g) Планирање горива; h) ICAO план лета; i) Праћење лета и измјене плана током лета.


(4) Опште познавање моторне једрилице (TMG):

a) Конструкцијске изведбе; b) Системи, оптерећења, напрезања; c) Подвозје, точкови, гуме, кочнице; d) Систем за напајање горивом; e) Електрични систем; f) Мотори с унутрашњим сагоријевањем; g) Пропелери; h) Инструменти и индикатори.

(5) Навигација при летењу моторном једрилицом (TMG):

a) Рачунска навигација (посебности при летењу авионом);

b) Навигација током лета (посебности при летењу авионом);

c) Основе теорије распростирања електромагнетних таласа;

d) Радионавигациона опрема (основе); e) Радар (основе); f) Сателитска навигација (GPS уређај).

ДОДАТАК 3. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА МОТОРНЕ ЈЕДРИЛИЦЕ (TMG) (КАНДИДАТИ КОЈИ ПОЛАЗЕ ОД ПОЧЕТКА) Примијенити све под Додатак 1. и Додатак 2. овог правилника. ДОДАТАК 4. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА АКРОБАТСКО ЛЕТЕЊЕ ЈЕДРИЛИЦОМ (1) Људске способности и ограничења:

a) Просторна дезоријентација; b) Мучнина; c) Оптерећење тијела, позитивна и негативна

убрзања; d) Дјелимичан или потпун привремени губитак вида.

(2) Техничке карактеристике:

a) Прописи о акробатском летењу; b) Законитости и техника извођења акробатских

маневара; c) Општа ограничења конструкција, мотора и

пропелера (TMG).

(3) Ограничења:

a) Анвелопа лета; b) Дозвољени отклони кормила и ваздушних

кочница.

(4) Акробатски маневри:

a) Параметри уласка у акробатске маневре; b) Начин планирања континуираног извођења

акробатских маневара; c) Маневри ваљањем, маневри пропињањем,

сложени маневри; d) Улазак и вађење из ковита.

(5) Поступци у случају невоље и хитности:

a) Излазак из непредвиђених положаја; b) Увјежбавање брзог напуштања једрилице и

спасавање падобраном.

ДОДАТАК 5. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЛЕТЕЊЕ БЕЗ СПОЉНЕ ВИДЉИВОСТИ (1) Људске способности и ограничења:

a) Чула и чулне илузије; b) Дезоријентација; c) Стрес.

(2) Летачки инструменти:

a) Брзиномјер, висиномјер, вариометар: принцип рада, системске грешке, провјера исправности;

b) Вјештачки хоризонт, показивач скретања и клизања, магнетски компас: принцип рада, системске грешке, провјера исправности.

(3) Поступци у случају невоље и хитности:

a) Излазак из непредвиђених положаја; b) Увјежбавање брзог напуштања једрилице и

спасавање падобраном.

ДОДАТАК 6. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА НАСТАВНИКА ЈЕДРИЛИЧАРСТВА ИЛИ TMG-a

(1) Погледати под чланом 19. став (4) и (5) овог правилника.

ДОДАТАК 7. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ (1) Приступање оспособљавању

Прије приступања оспособљавању, кандидат за пилота једрилице треба бити обавијештен о потреби посједовања одговарајућег свједочанства о здравственој способности прије првог самосталног лета.

(2) Летачко оспособљавање

Програм оспособљавања треба обухватати сљедеће: a) Пријелетне провјере, укључујући утврђивање масе

једрилице и положаја тежишта, пријелетни преглед једрилице, метеоролошку припрему и провјеру расположивости ваздушног простора;

b) Поступке у кругу за слијетање, мјере предострожности и поступке за избјегавање судара;

c) Управљање једрилицом осматрањем спољних референтних тачака;

d) Летење при великим нападним угловима (крити-чном малом брзином), препознавање почетка превученог лета и ковита, пуни превучени лет и ковит, те поврат из превученог лета и вађење из ковита;

e) Летење критичним великим брзинама, препозна-вање уласка у спирално понирање и поврат из спиралног понирања;

f) Различити начини полијетања при чеоном, бочном и леђном вјетру;

g) Слијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру; h) Слијетање на кратке терене и ванаеродромско

слијетање – избор терена и мјере предо-строжности при ванаеродромском слијетању;


i) Прелет једрилицом, визуелна оријентација, рачунска навигација и коришћење осталих навигационих помагала;

j) Технике једрења (у складу с географским карактеристикама подручја летења);

k) Поступци у случају невоље и хитности; l) Поступци при комуницирању с контролом летења. Прије него ученику пилоту дозволи први самосталан

лет, наставник летења мора бити увјерен да је ученик пилот у потпуности способан управљати системима и опремом једрилице.

(3) Садржај програма оспособљавања

Наведени редослијед треба прво користити као референтни попис вјежби и као водич наставнику летења. Стварни поредак и садржај зависиће о сљедећим, међусобно повезаним факторима:

a) Напретку и способности кандидата; b) Метеоролошким условима који утичу на лет; c) Расположивом времену лета; d) Наставним техникама; e) Падном окружењу; f) Примјењивост вјежбе за одређени тип једрилице. Према одлуци наставника летења, неке од наведених

вјежби могу се изводити истовремено током једног лета, а неке друге вјежбе могу се изводити кроз неколико летова.

Вјежбе 1 до 17 морају се спровести прије првог самосталног лета пилота ученика.

Вјежба 1: Упознавање са једрилицом

- карактеристике једрилице, - кабина, инструменти и опрема, - команде једрилице - палица, педале, ваздушне кочнице,

крилца, закрилца, тример, - откачињач ужета, стајни трап, - увјежбавање коришћења листа провјера.

Вјежба 2: Увјежбавање поступака у случају невоље и хитности

- коришћење сигурносне опреме (падобран), - поступци у случајевима кварова, - увјежбавање напуштања једрилице у случају невоље

или хитности.

Вјежба 3: Припрема лета

- договор прије лета, - обавезна документација у једрилици, - потребна опрема за намјеравани лет, - руковање једрилицом на земљи (повлачење, паркирање,

осигурање), - пријелетни преглед једрилице споља и изнутра, - провјера масе и положаја тежишта једрилице, - подешавање наслона, сједишта и/или педала, - поступак с путницима (ако је примјењиво), - провјера прије полијетања.

Вјежба 4: Информативни лет

- упознавање с подручјем летења, - поступци и начини осматрања.

Вјежба 5: Дјеловање команди

- поступци и начини осматрања, - коришћење визуелних оријентира, - примарно дјеловање команди у праволинијском лету и

у заокрету, - референтни положај и дјеловање команде кормила

висине,

- зависност положаја и брзине, - дјеловање закрилца (ако постоје) и ваздушних кочница.

Вјежба 6: Координиcани улазак и излазак из заокрета умјереног нагиба (до30°)

- поступци и начини осматрања, - секундарно дјеловање крилца (нежељено скретање с

правца) и кормила правца (нежељени нагиб), - координација, - улажење у заокрет и излажење из заокрета, повратак у

праволинијски лет.

Вјежба 7: Праволинијски лет

- поступци и начини осматрања, - одржавање праволинијског лета, - летење критично великим брзинама, - приказ својствене дубинске стабилности, - управљање по висини коришћењем тримера, - одржавање нагиба, смјера и равнотеже, - осматрање брзиномјера и промјена брзине у односу на

хоризонт.

Вјежба 8: Заокрет

- поступци и начини осматрања, - улажење у заокрет (средњи нагиб), - стабилизирање заокрета, - излажење из заокрета, - грешке при извођењу заокрета (бочно клизање), - заокрет према жељеном смјеру, коришћење компаса

или оријентира на земљи, - коришћење инструмената (куглица, кончић) за

прецизно извођење заокрета.

Вјежба 9: Летење малим брзинама

Циљ вјежбе је развијање способности ученика пилота у препознавању ненамјерног лета критично малим брзинама (велики нападни угао) и вјештине управљања једрилицом при повратку на нормалне брзине. - провјера могућности сигурног извођења, - увод у особине лета малим брзинама, - контролисано успоравање и летење не великим

нападним угловима.

Вјежба 10: Превлачење

- провјера могућности сигурног извођења, - знаци који претходе превученом лету, препознавање,

повратак, - знаци превученог лета, препознавање, повратак, - приближавање превученом лету у конфигурацији лета

за прилаз на слијетање, - препознавање и повратак из динамичког превлачења.

Вјежба 11: Препознавање и избјегавање ковита

- провјера могућности сигурног извођења, - превлачење и повратак из превлачења (превлачења с

нагибом крила до 45°), - улазак у пуни ковит (у складу с летачким приручником

једрилице), - препознавање пуног ковита (у складу с летачким

приручником једрилице), - вађење из пуног ковита (у складу с летачким

приручником једрилице), Напомена: Прије извођења ове вјежбе, обавеза

наставника је да проучи летачки приручник, те уради прорачун распореда масе и положаја тежишта једрилице.


ПОЛИЈЕТАЊЕ – РАЗЛИЧИТИ НАЧИНИ ПОЛИЈЕТАЊА

Напомена: Пилот ученик се мора оспособити за коришћење најмање једног од три наведенa начина полијетања:

Вјежба 12: Полијетање вучом са земље

- сигнали и/или комуникација прије и током полијетања, - коришћење опреме за полијетање вучом са земље, - пријелетне провјере, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - оптималан профил лета и ограничења при полијетању

вучом са земље, - поступак откачињања, - поступци при грешкама у полијетању.

Вјежба 13: Полијетање авио-запрегом

- сигнали и/или комуникација прије и током полијетања, - коришћење опреме за полијетање авио-запрегом, - пријелетне провјере, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - праволинијски лет, заокрет и клизање тијеком лета у

авио-запрези, - неправилни положаји у авио-запрези и повратак у

нормалан положај, - снижавање авио-запреге, - поступак откачињања, - грешке и њихово избјегавање приликом полијетања

авио-запрегом.

Вјежба 14: Узлијетање једрилицом с помоћним мотором

- поступци извлачења и увлачења помоћног мотора, - покретање мотора и мјере опреза, - пријелетне провјере, - поступци смањивања буке мотора, - провјере током и након полијетања, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - поступци при отказу рада мотора, - прекид полијетања, - полијетање с кратких терена и растојање од препрека

(прорачун могућности), - техника полијетања с кратких терена с меканом

подлогом.

Вјежба 16: Круг за слијетање, прилаз и слијетање

- поступак прилажења кругу за слијетање, - избјегавање судара, поступци и начини осматрања, - провјере прије слијетања, - поступци у кругу за слијетање, позиција низ вјетар,

основни крак, - утицај вјетра на брзину прилаза и приземљења, - коришћење закрилца (ако је примјењиво), - предочавање циљане тачке и мјеста слијетања, - управљање током прилаза и коришћење ваздушних

кочница, - техника летења и начин осматрања при уласку у

финални (завршни) прилаз, - прилажење и слијетање при чеоном, бочном и леђном

вјетру, - поступци (технике) слијетања на кратке терене.

Вјежба 17: Први самосталан лет

- припрема лета од стране наставника, - упозоравање на карактеристике терена и ограничења, - коришћење потребне опреме, - посматрање и разрада лета од стране наставника.

Вјежба 18: Оштри заокрети

- оштри заокрети с нагибом од 45°, - избјегавање превлачења и ковита током заокрета, - повратак из неуобичајених положаја, укључујући и

спирално понирање.

ТЕХНИКЕ ЈЕДРЕЊА

Напомена: Пилот ученик мора се оспособити за коришћење најмање једне од три наведене технике једрења:

Вјежба 19: Технике једрења у термици

- поступци и начини осматрања, - осјећање и препознавање термике, - коришћење звучног вариометра, - прикључивање кружењу у термици и право првенства, - летење у близини других једрилица, - технике центрирања, - напуштање термике.

Вјежба 20: Технике једрења на падини

- поступци и начини осматрања, - практична примјена правила летења на падини, - оптимизација путање лета, - брзина једрилице при летењу на падини.

Вјежба 21: Технике једрења на таласима

- поступци и начини осматрања, - технике прикључивања на таласе, - промјена граничне брзине с повећањем висине лета, - коришћење кисеоника.

Вјежба 22: Ванаеродромско слијетање

- подручје долета, - поступци поновног покретања мотора (само за

једрилице с помоћним мотором), - избор терена за слијетање, - процјена круга за слијетање и карактеристичне тачке, - поступци извођења круг за слијетање и прилажење, - поступци након слијетања.

ПРЕЛЕТИ

Напомена: Све ниже наведене вјежбе морају се обрадити прије лета у случајевима када се пилот ученик упућује на самосталан прелет:

Вјежба 23: Планирање прелета

- метеоролошка прогноза и актуeлни подаци, - NOTAM, ваздушни простор, - избор и припрема навигационе карте, - припрема руте прелета, - радиотелефонске комуникационе фреквенције, - пријелетни административни поступак, - попуњавање и предаја плана лета, - маса и карактеристике једрилице, - алтернативни аеродроми и терени за слијетање, - безбједносне висине.

Вјежба 24: Навигација током лета

- одржавање и повратак на правац лета, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице и

фразеологија, - планирање током лета, - поступци проласка контролисаних ваздушних

простора, - поступци оријентисања, - поступци у случају губитка оријентације, - коришћење остале опреме, - поступак прилажења кругу за слијетање и слијетања на

долазном аеродрому.


Вјежба 25: Технике прелета

- поступци и начини осматрања, - одређивање оптималне брзине прескока, - смањење ризика током прелета.

ДОДАТАК 8. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА ПРОШИРЕЊЕ ПРАВА ДОДИЈЕЉЕНОГ ДОЗВОЛОМ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ НА ЛЕТЕЊЕ МОТОРНОМ ЈЕДРИЛИЦОМ (TMG) Вјежба 1: Упознавање с моторном једрилицом (TMG)

- карактеристике моторне једрилице (TMG), - кабина, инструменти и опрема, - системи, - увјежбавање коришћења листа провјера.


- поступци у случају пожара на земљи и у лету, - поступци у случају пожара мотора и електричног

система, - поступци у случајевима кварова или отказа, - увјежбавање напуштања моторне једрилице (TMG) у

случају невоље и хитности.

Вјежба 3: Припрема лета и поступци након лета

- обавезна документација у моторној једрилици (TMG), - потребна опрема за намјеравани лет, - спољни преглед, - унутрашњи преглед, - подешавање наслона, сједишта и/или педала, - провјере прије покретања мотора и загријавања, - провјере рада мотора, - заустављање рада мотора, - руковање на земљи (повлачење, паркирање, осигура-

ње), - попуњавање и овјера документације.

Вјежба 4: Вожња

- провјере прије вожње, - покретање, одржавање брзине, заустављање, - руковање мотором, - одржавање смјера вожње и окретање, - окретање на скученом простору, - поступак паркирања и мјере опреза, - утицај вјетра и управљачке команде, - утицај површине земље, - слободно помицање кормила правца, - сигнали паркера на аеродрому, - провјера инструмената, - поступци комуницирања са контролом летења.

Вјежба 5: Увјежбавање поступака у случају невоље и хитности при вожњи

- квар управљачког система и кочница.

Вјежба 6: Праволинијско летење

- постизање и одржавање праволинијског лета коришће-њем снаге мотора,

- летење критично великим брзинама, - приказ својствене дубинске стабилности, - управљање по дубини коришћењем тримера, - одржавање нивоа, нагиба и смјера лета при одабраној

брзини (коришћењем снаге мотора), - одржавање нивоа, нагиба и смјера лета при промјени

брзине и конфигурације моторне једрилице (TMG), - коришћење инструмената за прецизно летење.

Вјежба 7: Пењање

- започињање и одржавање нормалне и највеће брзине пењања,

- достизање одабране висине, - пењање на рути (пењање током крстарења), - пењање са спуштеним закрилцима, - повратак на нормално пењање, - највећи угао пењања, - коришћење инструмената за прецизно летење, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 8: Снижавање

- започињање и одржавање снижавања, - достизање одабране висине, - угао снижавања, снижавање на рути (снижавање током

крстарења), - бочно клизање, - коришћење инструмената за прецизно летење, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 9: Заокрет

- започињање и одржавање заокрета, - повратак у праволинијски лет, - грешке при извођењу заокрета (брзина и нагиб), - заокрет при пењању, - заокрет при снижавању, - клизање у заокрету, - заокрет према одабраном смјеру, коришћење компаса, - коришћење инструмената за прецизно летење.

Вјежба 10: Летење малим брзинама

Циљ вјежбе је развијање способности ученика пилота у препознавању ненамјерног лета критично малим брзинама (велики нападни угао) и вјештине управљања моторном једрилицом (TMG) при повратку на нормалне брзине. - провјера могућности безбједног извођења, - увод у посебности лета малим брзинама, - контролисано успоравање и летење не великим

нападним угловима, - коришћење пуне снаге мотора за прелазак у нормалну

брзину пењања, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 11: Превлачење

- увјежбавање и способности доношења одлука, - провјера могућности безбједног извођења, - знаци који претходе превученом лету, - препознавање превученог лета, - превучени лет без и уз коришћење снаге мотора, - повратак у нормалан лет након пропадања крила, - приближавање превученом лету у конфигурацији лета

за прилаз на слијетање без и уз коришћења снаге мотора, повратак током почетне фазе у нормалан лет.

Вјежба 12: Узлијетање и пењање према позицији низ вјетар

- провјере прије узлијетања, - узлијетање при чеоном вјетру, - чување носног точка (ако је примјењиво), - узлијетање с бочним вјетром, - поступци током и након узлијетања, - техника узлијетања с кратких терена с меканом

подлогом (прорачун могућности), - поступци смањења буке,


- увјежбавање вјештина и способности доношења одлука.

Вјежба 13: Круг за слијетање, прилаз и слијетање

- поступци у кругу за слијетање, позиција низ вјетар, основни крак,

- прилаз и слијетање уз коришћење снаге мотора, - чување носног точка (ако је примјењиво), - утицај вјетра на брзину прилаза и приземљења, - коришћење ваздушних кочница и закрилица, - прилажење и слијетање при бочном вјетру, - прилаз и слијетање с угашеним мотором, - техника слијетања на кратке терене са меканом

подлогом, - прилажење и слијетање без употребе закрилица (ако је

примјењиво), - техника слијетања са репним точком (моторне

једрилице (TMG) с репним точком), - прекид слијетања и продужавање, - поступци смањења буке, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.


- прекид узлијетања, - отказ мотора након узлијетања, - прекид прилажења на слијетање, - прекид слијетања с продужавањем, - поступци при пожару мотора и електроопреме.

С циљем безбједности потребно је да пилоти оспособљени за летење моторном једрилицом (TMG) с носним точком обаве неколико летова с наставником у сврху прилагођавања прије преласка на самостално летење моторном једрилицом (TMG) с репним точком и обрнуто.

Вјежба 15: Оштри заокрети

- оштри заокрет с нагибом од 45°, на истој висини и у понирању,

- избјегавање превлачења и ковита током заокрета, - повратак из неуобичајних положаја, укључујући и

спирално понирање, - убјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 16: Заустављање и поновно покретање мотора у лету

- поступци хлађења мотора, - поступци гашења мотора у лету, - поступци летења као једрилица, - поновно покретање мотора.

Вјежба 17: Слијетање у хитности сa угашеним мотором

- поступци слијетања у хитности, - одабир терена за слијетање, укључујући резервни терен

у случају промјене плана, - подручје долета, - снижавање, - карактеристичне тачке, - провјере мотора, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице, - основни крак, - завршни прилаз, - слијетање, - поступци након слијетања.

Вјежба 18: Слијетање из предострожности

- извођење поступака прилажења на слијетање изван аеродрома до висине одлуке,

- разлози за слијетање из предострожности, - услови летења, - избор терена за слијетање (аеродроми, аеродроми изван

употребе, поља), - круг за слијетање и прилаз, - поступци након слијетања.

Вјежба 19: Навигација током лета Припрема лета

- метеоролошка прогноза и актуелни подаци, - одабир и припрема навигационе карте (одабир руте,

структура ваздушног простора, безбједносна висина), - прорачун (магнетски смјер и вријеме лета на рути,

потрошња горива, маса и положај тежишта, перформансе),

- летне информације (NOTAM, радиотелефонске комуникационе фреквенције, алтернативни аеродроми),

- документација моторне једрилице (TMG), - пријелетни административни поступак, - попуњавање и предаја плана лета.

Одлазак

- организација рада у кабини, - поступци приликом одласка (подешавање висиномјера,

комуникација с контролом летења, постављање смјера летења, записивање времена узлијетања).

На рути

- одржавање висине и смјера лета, - поправак очекиваног времена доласка и смјера лета, - вођење забиљешки, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице и

фразеологија, - минимални метеоролошки услови за наставак лета, - доношење одлука током лета, - поступци проласка контролисаних ваздушних

простора, - поступци при промјени руте, - поступци оријентисања, - поступци у случају губитка оријентације.

Поступци на аеродрому доласка

- комуницирање с контролом летења, - подешавање висиномјера, - поступак прилажења кругу за слијетање, - поступци у кругу за слијетање, - паркирање, - осигурање моторне једрилице (TMG), - допуњавање горива, - затварање плана лета, - административни поступци након лета.

Вјежба 20: Навигација при летењу на малим висинама и у условима слабе видљивости

- поступци прије снижавања, - опасности (конфигурација терена и препреке), - читање навигационих карата, - утицај вјетра и турбуленције, - развијање осјећаја висине изнад терена (избјегавање

опасног приближавања терену и/или препрекама), - избјегавање заштићених подручја због буке, - круг за слијетање, - круг за слијетање и слијетање при лошим метеороло-

шким условима.


Вјежба 21: Основе радио-навигације Коришћење GPS или VOR/NDB уређаја

- избор контролних тачака, - индикација према/од ZRNS, оријентација, - поруке о грешкама.

Коришћење VHF/DF уређаја

- расположивост, AIP, фреквенције, - радиотелефонски комуникациони поступци, - одређивање QDM и навођење.

Коришћење радара

- расположивост, AIP, - радиотелефонски комуникациони поступци, - одговорност пилота, - секундарни надзорни радар (транспондер, одабир кода,

провјера и одговор).

ДОДАТАК 9. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА МОТОРНЕ ЈЕДРИЛИЦЕ (TMG) (КАНДИДАТИ КОЈИ ПОЛАЗЕ ОД ПОЧЕТКА)

Примијенити све из Додатка 7. и Додатка 8. овог правилника.

ДОДАТАК 10. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА АКРОБАТСКО ЛЕТЕЊЕ ЈЕДРИЛИЦОМ

Вјежбе програма летачког оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом треба понављати тако све док кандидат не постигне сигурност у извођењу акробатских маневара. По завршеном оспособља-вању, пилот једрилице треба бити способан да обави самосталан лет који садржи низ акробатских маневара. Извођење акробација с наставником у једрилицама с два сједишта и извођење самосталних акробација мора се прилагодити ограничењима и допуштеним маневрима за сваки тип једрилице.

Вјежбе требају садржавати најмање сљедеће ставке практичног (летачког) оспособљавања (ако је допуштено):

Вјежба 1: Провјера досегнуте технике пилотирања

- лет минималном брзином и превлачење, - оштар заокрет, - бочно клизање, - ковит, - вађење из спиралног понирања, - вађење из неправилног положаја.

Вјежба 2: Основни акробатски маневри

- петља, - шандела, - ранверсман, - "положена" (полегнута) осмица (lazy eight).

Вјежба 3: Посебни акробатски маневри

- имелман, - ретурнеман, - звоно, - ваљак, - леђни лет, - леђни заокрет, - леђна петља.

ДОДАТАК 11. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЛЕТЕЊЕ БЕЗ СПОЉНЕ ВИДЉИВОСТИ

Вјежбе програма летачког оспособљавања за стицање овлашћења за летење без спољне видљивости треба понављати све док кандидат не постигне сигурност у извођењу летачких операција под покривачем.

Вјежбе требају садржавати најмање сљедеће ставке практичног (летачког) оспособљавања:

Вјежба 1: Лет за упознавање

- показивање начина летења и показивање инструмената, - летење без покривача, - летење с покривачем.

Вјежба 2: Праволинијски лет и одржавање брзине (летови под покривачем)

- одржавање нагиба, - одржавање смијера, - одржавање и промјена брзине лета.

Вјежба 3: Заокрети и устаљено кружење (летови под покривачем)

- благи заокрети, - излажење из заокрета у праволинијски лет, - промјена смијера кружења у заокрету.

Вјежба 4: Излажење у задатом смјеру (летови под покривачем)

- излажење из заокрета у задати смијер по магнетном компасу стандардним скретањем,

- излажење из заокрета граничних брзина скретања.

Вјежба 5: Излажење из ненормалних ситуација (летови под покривачем)

- излажење из превученог лета, - излажење из клизања, - излажење из повећање брзине лета, - препознавање и вађење из ковита и спирале.

ДОДАТАК 12. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА НАСТАВНИКА ЈЕДРИЛИЧАРСТВА ИЛИ НАСТАВНИКА НА TMG-а

Погледати под чланом 19. став (4) и (5) овог правилника.

ДОДАТАК 13. САДРЖАЈИ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ДИЈЕЛА ИСПИТА И ПРОВЈЕРА ЛЕТАЧКЕ СПОСОБНОСТИ ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

(1) Дужност кандидата је припрема испитног лета и провјера укрцаја потребне опреме и документације;

(2) Кандидат треба испитивачу јасно навести све дужности и провјере које cпроводи. Провјере треба cпроводити у складу с летачким приручником и/или листом провјера једрилице којoм се изводи испитни лет;

(3) Током испитног лета кандидат треба показати: a) Способност управљања једрилицом у оквиру

прописаних ограничења летења; b) Смирено и тачно извођење летачких маневара; c) Ваздухопловне вјештине и способност доношења

одлука; d) Примјену ваздухопловних знања;


e) Способност управљања једрилицом током цијелог лета на начин да не доведе у питање успјешан завршетак свих поступака и маневара.

(4) Садржај испитног лета (дефинисан Додатком 14.) обухвата:

(1) Припрема и узлијетање (коришћење листе провјера, преглед једрилице прије узлијетања)

a) Пријелетни (дневни) преглед једрилице, документације, NOTAM и припрема;

b) Провјера масе, тежишта и прорачун перформанси; c) Познавање начина коришћења једрилице; d) Провјера прије узлијетања.

(2) Начин узлијетања (примјењује се једно од три могућа начина узлијетања): a) Узлијетање вучом са земље (стационарним витлом или аутомобилом)

- Сигнали прије и током узлијетања, укључујући поруке руковаоца витла;

- Одговарајући профил лета; - Симулација прекида вуче; - Свјесност положаја.

b) Узлијетање авио-запрегом

- Сигнали прије и током узлијетања, укључујући комуникацију с пилотом авиона;

- Затрчавање, узлијетање и пењање; - Прекид затрчавања (симулација или усмено

испитивање); - Праћење авиона у праволинијском лету и у заокретима; - Поправљање неправилног положаја при праћењу; - Откачивање; - Праћење лета и летачка вјештина током фазе

узлијетања.

c) Узлијетање помоћним мотором (само у једрилици с помоћним мотором)

- Сарадња с контролом летења (ако је примјењиво); - Поступци узлијетања на аеродрому; - Затрчавање, узлијетање и пењање; - Праћење лета и вјештина летења током фазе

узлијетања; - Симулација отказа мотора након узлијетања; - Гашење мотора и спремање.

(3) Опште радње

a) Одржавање положаја и брзине у праволинијском лету;

b) Координација током заокрета с нагибом од 30°, поступци и начини осматрања и избјегавања судара;

c) Вађење из заокрета према одабраном оријентиру и уз употребу компаса;

d) Летење на великим нападним угловима (малом брзином);

e) Превучени лет и повратак из превученог лета; f) Ковит и вађење из ковита; g) Координиcани заокрет с нагибом од 45°, поступци

и начини осматрања и избјегавања судара; h) Познавање окружења летилишта.

(4) Круг за слијетање, прилаз и слијетање

a) Поступак прилажење кругу за слијетање; b) Поступци и начин осматрања и избјегавања

судара; c) Провјере прије слијетања; d) Лет по кругу за слијетање, прилажење, слијетање;

e) Тачност слијетања (симулација ванаеродромског слијетања на кратак терен);

f) Слијетање с бочним вјетром ако то услови омогућавају.

ДОДАТАК 14. САДРЖАЈ ПРОВЈЕРЕ ПРАКТИЧНЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ/ПРОВЈЕРЕ СТРУЧНОСТИ ЗА ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

Садржај провјере практичне оспособљености/провјере стручности за пилота једрилице садржи минимaлно следеће податке:

a) Име, презиме, врсту и број дозволе кандидата; b) Врсту провјере, врсту и регистарску ознаку

ваздухоплова на коме се cпроводи провјера; c) Статус провјерених елемената лета уз дефинисање

стандарда изведеног елемента који је предмет провјере, како слиједи по елементима: a. Припрема за лет (све фазе); b. Вођење једрилице у фази узлета и пењања до

откачињања (витло, аеро-запрега...): - одржавање висине; - одржавање правца; - одржавање нагиба;

c. Праволинијски лет: - одржавање висине; - одржавање правца; - одржавање нагиба;

d. Заокрет до 45⁰ (лијеви и десни): - увођење у заокрет; - одржавање висине; - одржавање брзине; - одржавање нагиба; - излазак из заокрета (на оријентир);

e. Координација покрета у заокрету; f. Конструкција школског круга; g. IV заокрет, прилаз за слијетање;

- одржавање правца; - одржавање брзине; - одржавање профила за слијетање;

h. Слијетање са употребом ваздушних кочница и закрилаца - одржавање брзине; - одржавање правца; - прорачун; - равнање; - приземљење; - одржавање правца по приземљењу; - кочење;

i. Други елементи лета на провјери, са оцјеном; j. Стандард завршне оцјене уз описну

карактеристику кандидата током провјере; k. Име, презиме, врста и број дозволе

испитивача; l. Датум, мјесто и потпис испитивача који је

спровео провјеру.

ДОДАТАК 15. САДРЖАЈ ПРИЈАВЕ И ИЗВЈЕШТАЈА О ПРОВЈЕРИ ПРАКТИЧНЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ/ПРОВЈЕРЕ СТРУЧНОСТИ ЗА ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

Садржај пријаве и извјештаја провјере практичне оспособљености/провјере стручности за пилота једрилице садржи минимално сљедеће податке:

a) Име, презиме, потпис, врста и број дозволе кандидата;

b) Информације о лету, који садрже следеће податке:


a. врсту провјере; b. врсту и регистарску ознаку ваздухоплова на

коме се cпроводи провјера; c. аеродром/летилиште полијетања и слијетања

током провјере; d. вријеме полијетања, слијетања и укупно

вријеме провјере; e. број летова током провјере;

c) Резултат провјере практичне обучености/провјере стручности, дефинишући стандард извођења елемената који су предмет провјере; a. положио; b. дјелимично положио; c. није положио;

d) Описна карактеристика кандидата током провјере; e) Име, презиме, врста и број дозволе испитивача; f) Датум, мјесто и потпис испитивача који је спровео

провјеру;

ДОДАТАК 16. ОБРАЗАЦ КЊИЖИЦЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ НАЛЕТА ЗА ПИЛОТЕ ЈЕДРИЛИЦА

Књижица евиденције налета омогућава пилоту вођење евиденције о налету на конвенционалан начин тако да обезбјеђује трајни запис. Пилот који лети различите категорије ваздухоплова треба за сваку категорију имати засебну књижицу евиденције налета. (1) Записи у књижицу евиденције налета требају бити

уписани тинтом или неизбрисивом оловком, чим је прије могуће након сваког лета.

(2) Књижица евиденције налета, у коју се уписују летови једрилицом, треба садржавати најмање сљедеће податке: a) личне податке: презиме и име, те адресу пилота

имаоца књижице евиденције налета; b) за сваки лет; c) датум лета; d) мјесто и вријеме узлијетања, те мјесто и вријеме

слијетања; e) тип (модел, варијација типа) и регистрација

ваздухоплова; f) начин старта; g) укупно вријеме лета (налет); h) дужност током лета (пилот "П", ученик пилот

"УП", наставник "Н", испитивач "И"); i) сврха и задатак лета; j) удаљеност прелета; k) напомене и овјера.

(3) Уписивање налета а) Налет у својству пилота једрилице може се

уписати у сљедећим случајевима: - Када пилот једрилице током лета обавља

дужност пилота, - Када ученик пилот једрилице лети

самостално, - Када наставник летења током лета обавља

дужност наставника или испитивача. б) Налет у својству наставника летења једрилицом

може се уписати у случајевима када пилот једрилице током лета обавља дужност наставника летења или испитивача.

(4) Прихватљиве су књижице димензије стандардног формата од најмањег А6 до највише А4 са чврсто увезаним и нумерисаним страницама.

ДОДАТАК 17.

(1) Дозвола пилота једрилице је бијеле боје са димензијама 100x134 mm и има четири стране.

(2) На првој страни налази се грб Босне и Херцеговине а испод њега следећи текст:

Босна и Херцеговина, Министарство комуникација и транспорта, Дирекција за цивилно ваздухопловство, Дозвола пилота једрилице, исписани великим словима, а у подножју стране изјава да је дозвола урађена сагласно ICAO стандарду.

Лијева маргина странице обиљежена је утиснутом скраћеницом BHDCA и знаком BHDCA.

(3) На другој страни налазе се општи подаци о носиоцу дозволе (Број дозволе, Презиме и име, Датум рођења, Мјесто рођења, Држављанство, Адреса и Потпис) и подаци о издавању дозволе (Организација издавања, Датум првог издавања, Датум издавања, Важност, Потпис и Печат).

(4) Трећа страна се састоји од колона у којима се евидентирају подаци о стеченим овлашћењима и начину узлијетања једрилице: a. прва колона: назив овлашћења и начина

узлијетања једрилице која се уносе у дозволу пилота једрилице;

b. друга колона: датум стицања предметног овлашћења, и

c. трећа колона: потпис – печат лица које је унијело дате податке.

(5) Четврта страна се састоји од колона у којима се води евиденција о овлашћењима којима се продужава важност и њиховом року важења како слиједи: a. прва колона: назив овлашћења коме се продужава

рок важности; b. друга колона: рок важења предметног овлашћења,

и c. трећа колона: потпис – печат лица које је унијело

дате податке. (6) Дозвола пилота једрилице се издаје на једном

службеном језику у употреби у Босни и Херцеговини и на енглеском језику.

Na osnovu člana 16. i 61. stav (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09) i člana 14. stav (1) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni direktor Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O UVJETIMA I NAČINU STICANJA, IZDAVANJA, PRODUŽAVANJA I OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA, UVJETIMA I

PRAVILIMA ZRAČNOG JEDRENJA

DIO PRVI – OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet)

(1) Ovim pravilnikom propisuje se osposobljavanje, ispiti, dozvole i ovlaštenja pilota jedrilica.

(2) Odredbe ovoga pravilnika primjenjuju se na letenje jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i letenje motornih jedrilica (TMG) kada njima upravlja imatelj dozvole pilota jedrilice.

(3) Izrada, registracija, plovidbenost, održavanje, osiguranje i pravila letenja jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i motornih jedrilica (TMG) uređeni su posebnim propisima.


Član 2. (Pojmovi)

Pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sljedeće značenje:

a) Akrobatski let (aerobatic flight): namjerno izveden manevar zrakoplovom u letu koji uključuje naglu promjenu položaja, neuobičajan položaj ili neuobičajenu promjenu brzine leta zrakoplova, osim u slučajevima neuobičajenih položaja pri normalnom letenju ili pri osposobljavanju za dozvolu, odnosno, ovlaštenje koje nije ovlaštenje za akrobatsko letenje.

b) Dozvola pilota jedrilice (sailplane pilot licence (SPL): dokument na osnovu kojeg se pilotu jedrilice dopušta ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice, odnosno, obavljanje dužnosti vođe jedrilice, jedrilice s pomoćnim motorom ili motorne jedrilice (TMG), a u skladu s ovlaštenjima iz dozvole.

c) Izdavanje (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (issue of e.g. pilot licence or rating): administrativni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

d) Jedrilica (glider, sailplane): zrakoplov teži od zraka, koji uzgon u letu ostvaruje dinamičkom reakcijom zraka na nepokretnim površinama, a čiji slobodan let ne zavisi od motora.

e) Jedrilica s pomoćnim motorom (powered sailplane): zrakoplov opremljen s jednim ili više pomoćnih motora, koji u letu, kada motori ne rade, ima karakteristike jedrilice.

f) Kandidat (applicant): podnositelj zahtjeva za polaganje ispita (teorijskog i/ili praktičnog (letačkog)) za sticanje dozvole pilota ili za sticanje ovlaštenja.

g) Kategorija zrakoplova (category of aircraft): razvrstavanje zrakoplova prema njegovim osnovnim karakteristikama, npr. avion, helikopter, zračni brod, jedrilica, balon.

h) Motorna jedrilica (touring motor glider (TMG)): posebna izvedba jedrilice s ugrađenim motorom i propelerom, koji se ne mogu uvući. Motorna jedrilica mora biti sposobna poletjeti i penjati se vlastitim pogonom, a u skladu s letačkim priručnikom.

i) Nadležno tijelo (authority): tijelo koje obavlja poslove u skladu sa odredbama ovoga pravilnika. U Bosni i Hercegovini nadležno tijelo je Direkcija za civilno zrakoplovstvo (u daljnjem tekstu: BHDCA).

j) Nalet ili vrijeme letenja (flight time): ukupno vrijeme od trenutka kada se jedrilica pokrene u svrhu uzlijetanja do trenutka kada se potpuno zaustavi na kraju leta.

k) Nalet s nastavnikom (dual instruction time): nalet jedrilicom tokom kojeg nastavnik letenja obavlja praktično (letačko) osposobljavanje.

l) Obnavljanje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se sprovodi nakon isteka važnosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, a u svrhu obnavljanja pilotske dozvole ili ovlaštenja, za određeni period, koji slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

m) Zračno jedrenje: podrazumijeva organizirano letenje zračnim jedrilicama u svrhu: 1) rekreativnog letenja, 2) sportskog letenja,

3) sportskog takmičenja ili zrakoplovne priredbe, 4) praktičnog (letačkog) osposobljavanja,

praktičnog dijela ispita i provjere u cilju sticanja ili produženja dozvole ili ovlaštenja;

5) provjere i ispitivanja jedrilica u letu. n) Ovlaštenje (rating): upis u dozvolu koji određuje

posebne uvjete, prava ili ograničenja sadržana u dozvoli.

o) Prelet (cross-country flight): let jedrilicom od početne do završne tačke rute korištenjem uzlaznih zračnih strujanja i uobičajenih navigacijskih postupaka.

p) Produženje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, i dopušta imatelju dalje ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

q) Samostalan nalet (solo flight time): nalet tokom kojeg je pilot ili učenik pilot jedina osoba u jedrilici.

r) Validacija (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (validation e.g. pilot licence or rating): administra-tivni postupak koji se sprovodi za vrijeme važnosti strane dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju nastavak ostvarivanja prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta.

s) Vođa zrakoplova (pilot in command): pilot kojem operator ili vlasnik dodijeli funkciju vođe zrakoplova odgovornog za sigurno izvođenje leta.

t) Zrakoplov (aircraft): svaka naprava koja se održava u atmosferi reakcijom zraka, osim reakcije zraka u odnosu na Zemljinu površinu.

Član 3. (Skraćenice)

Skraćenice koje se koriste u ovom pravilniku imaju sljedeće značenje:

a) AIP Zbirka zrakoplovnih informacija Aeronautical information publication

b) GPS Sistem globalnog pozicioniranja Global positioning system

c) ICAOMeđunarodna organizacija za civilno zrakoplovstvo International Civil Aviation Organization

d) NDBNeusmjereni radiofar Non-directional radio beacon

e) VHF Vrlo visoka frekvencija (30 – 300 MHz) Very high frequency(30 – 300 MHz)

f) VOR VHF Svesmjerni radiofar Very high frequency omnidirectional radio range

g) SPLLDozvola pilota jedrilice Sailplane pilot licence

h) TMGMotorna jedrilica Touring motor glider

i) ZRNSZemaljsko radio-navigacijsko sredstvo Ground radio navigation device

j) AGL Visina iznad terena Above Ground Level

k) DF Pokazivač pravca Direction Finding

l) MSL Nadmorska visina Mean Sea Level

DIO DRUGI – ORGANIZACIJA LETENJA

Član 4. (Rukovoditelj letenja)

(1) Rukovoditelj letenja je osoba koja je određena od strane operatora da organizira i rukovodi letenjem na aerodromu/


letilištu u skladu sa odobrenim procedurama o načinu korištenja aerodroma/letilišta.

(2) Svako organizirano letenje jedrilicama mora rukovoditi rukovoditelj letenja.

(3) Za rukovoditelja letenja se određuje lice koje ispunjava sljedeće uvjete: a) da je punoljetan; b) da ima važeću SPL, PPL, CPL ili ATPL; c) imatelj SPL treba da ima letačko iskustvo od 30 sati

letenja i 30 polijetanja i slijetanja kao PIC jedrilice nakon izdavanja SPL;

d) da ima važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva u slučaju kada lete učenici piloti.

(4) Dužnosti rukovoditelja letenja su sljedeće: a) prije početka letenja provjeriti meteorološku situaciju

i situaciju na mjestu uzlijetanja, odnosno, kada je predvidivo, i na mjestu slijetanja;

b) sarađivati s nadležnom kontrolom letenja; c) odlučiti o početku, prekidu i završetku letenja; d) brinuti za red i disciplinu na mjestu uzlijetanja,

odnosno, kada je predvidivo, i na mjestu slijetanja; e) zabraniti korištenje zrakoplova ili opreme za koju

utvrdi da nije ispravna; f) zabraniti letenje osobi za koju ocijeni da:

1) nije duševno i tjelesno sposobna letjeti; 2) da je pod uticajem alkohola, droga ili drugih

psihoaktivnih sredstava; 3) krši pravila letenja ili na drugi način ugrožava

sigurnost letenja. (5) Dužnosti rukovoditelja letenja iz stava (3) ovoga člana

odnose se i na nastavnike letenja kod praktičnog (letačkog) osposobljavanja, s tim da je nastavnik letenja dodatno odgovoran za: 1) provjeru da li su učenici piloti upisani u evidenciju

učenika; 2) dodjelu zadataka učenicima pilotima u okviru

odobrenog programa osposobljavanja i nadziranje njihovog letenja jedrilicama.

DIO TREĆI – OBUKA ZA SPL

Član 5. (Osposobljavanje)

(1) Teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje kandidata za sticanje SPL ili odgovarajućeg ovlaštenja vrši se prema odobrenom programu u organizaciji koja ima odobrenje za osposobljavanje pilota jedrilice izdato od strane BHDCA. Ukoliko je kandidat otpočeo ili završio teorijsko i/ili praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice izvan BiH, organizacija za osposobljavanje pilota jedrilice, odobrena od strane BHDCA, će utvrditi da li program, po kojem je obavljeno osposobljavanje, zadovoljava zahtjevima propisanima u Dodacima 1. do 12. ovog pravilnika.

(2) Okvirni programi teorijskog i praktičnog osposobljavanja za sticanje dozvole pilota jedrilice i/ili pripadajućih ovlaštenja navedeni su u Dodacima 1. do 13. ovog pravilnika.

Član 6. (Učenik pilot)

(1) Učenik pilot je osoba na teorijskoj i praktičnoj obuci sve do dostizanja uvjeta za polaganje SPL, čime prelazi u kandidata za SPL.

(2) Prije prvog leta učenik pilot mora biti star najmanje 15 godina.

(3) Ukoliko je učenik pilot mlađi od 18 godina, mora imati pisanu saglasnost, datu od strane osoba odgovornih za

staranje o učeniku u periodu dok je učenik maloljetnik, za pristupanje praktičnom dijelu obuke za sticanje SPL.

(4) Učenik pilot može samostalno letjeti samo uz nadzor nastavnika letenja.

(5) Učenik pilot može pristupiti praktičnom dijelu obuke samo ako posjeduje važeće ljekarsko uvjerenje određene klase, saglasno minimalnim zahtjevima u pogledu zdravstvene sposobnosti, prema važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

Član 7. (Potrebno iskustvo i priznavanje naleta za SPL)

(1) Kandidat za sticanje SPL mora imati najmanje 15 sati ukupnog naleta kao učenik pilot jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, uključujući najmanje: a) 10 sati naleta s nastavnikom letenja od kojih najviše 7

sati može biti nalet motornom jedrilicom (TMG); b) 5 sati samostalnog naleta pod nadzorom nastavnika

letenja; c) 60 polijetanja i slijetanja, od čega 20 samostalnih; d) jedan samostalan prelet jedrilicom duži od 50 km

(mjereno po trouglu, kao cilj-povratak ili ravno) ili jedan prelet jedrilicom s nastavnikom duži od 100 km (mjereno po trouglu, kao cilj-povratak ili ravno).

(2) Kandidatu za SPL, koji ima prethodno iskustvo u letenju kao pilot aviona (vođa zrakoplova), priznaće se dio naleta s nastavnikom kako slijedi: a) priznati nalet ne može biti veći od ukupnog naleta

koje pilot aviona ima sa instruktorom letenja na avionima;

b) priznati nalet ne može biti veći od 7 sati naleta s nastavnikom;

c) priznati nalet ne odnosi se na potrebne uvjete, kako je navedeno u stavu (1) ovog člana.

DIO ČETVRTI – SPL

Član 8. (Ispit za sticanje dozvole pilota jedrilice)

(1) Ispit za sticanje dozvole pilota jedrilice sastoji se od teorijskog i praktičnog dijela ispita.

(2) Ispit za sticanje SPL sprovodi BHDCA na osnovu podnešene prijave u BHDCA za sprovođenje teorijskog i/ili praktičnog dijela ispita.

(3) Uz prijavu, kandidat mora priložiti pisanu potvrdu odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa teorijskog osposobljavanja, i/ili potvrdu o završenom praktičnom osposobljavanju, izdatu od strane odobrene organizacije za osposobljavanje do SPL, i dostavi prijedlog ispitivača za sprovođenje provjere praktične obučenosti, u cilju izdavanja SPL ako se radi o prijavi za sprovođenje praktičnog dijela ispita.

(4) Potvrda, izdata od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice, vrijedi 12 mjeseci. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju teorijskog dijela ispita, kao dodatak mora predočiti dokaz o dodatnom osposobljavanju od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice.

(5) Nakon zaprimanja prijave iz stava (2) ovog člana, BHDCA u roku od 15 dana od dana zaprimanja prijave donosi odluku o ispunjenosti uvjeta za pristupanje teorijskom dijelu ispita sa navedenim terminom, pravima i obavezama kandidata za vrijeme sprovođenja testiranja.

(6) Kandidat za SPL može pristupiti polaganju praktičnog dijela ispita sa minimalno 16 godina života.


Član 9. (Teorijski dio ispita)

(1) Kandidat mora pristupiti cjelokupnom teorijskom dijelu ispita za sticanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja kojeg organizira i sprovodi BHDCA.

(2) Nakon uspješno sprovedenog ispita, BHDCA će kandidatu izdati potvrdu o uspješno završenom teorijskom dijelu ispita za sticanje SPL ili ovlaštenja.

(3) Kandidat je uspješno položio teorijski dio ispita ako je ostvario najmanje 75% od broja bodova predviđenih za svaki pojedini predmet. Bodovi se daju samo za tačne odgovore.

(4) Kandidat koji nije položio ispit iz dva teorijska predmeta, može pristupiti popravnom ispitu u vremenu ne kraćem od 30 dana i ne dužem od 90 dana po održanom teoretskom ispitu. U svim ostalim slučajevima smatra se da kandidat nije položio teoretski dio ispita.

(5) Kandidat mora ponoviti cijeli teorijski dio ispita ako nije položio bilo koji predmet iz četvrtog pokušaja ili ako je isteklo razdoblje od 18 mjeseci koje započinje završetkom kalendarskog mjeseca u kojem je kandidat prvi put pristupio ispitu. Prije ponovnog pristupanja teorijskom dijelu ispita, kandidat mora, shodno preporuci BHDCA, obaviti dodatno osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice i ponovo podnijeti prijavu za sprovođenje teorijskog i/ili praktičnog dijela ispita.

(6) Uspjeh na teorijskom dijelu ispita vrijedi u razdoblju od 18 mjeseci od dana kada je kandidat uspješno završio cjelokupan teorijski dio ispita. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju praktičnog (letačkog) dijela ispita, mora teorijski dio ispita ponoviti u cijelosti.

(7) Na teorijskom dijelu ispita za SPL, kandidat mora pokazati potreban nivo znanja iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi (Air Law); b) Ljudske sposobnosti i ograničenja (Human

Performance); c) Meteorologija (Meteorology); d) Komunikacija (Communications); e) Aerodinamika i mehanika leta (Principle of flight); f) Operativni postupci pri letenju jedrilicom

(Operational procedures); g) Planiranje leta jedrilicom i performanse (Flight

performance, planning and loading); h) Opće poznavanje jedrilice (Aircraft general

knowledge); i) Navigacija pri letenju jedrilicom (Navigation).

(8) Kandidatu, koji već ima uspješno položen teorijski dio ispita, za dozvolu pilota neke druge kategorije zrakoplova priznaće se u cjelini ispiti iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi, b) Ljudske sposobnosti i ograničenja, c) Meteorologija, d) Komunikacije.

Član 10. (Praktični (letački) dio ispita - provjera praktične osposobljenosti) (1) Prije pristupanja praktičnom dijelu ispita za sticanje SPL ili

za sticanje ovlaštenja, kandidat mora uspješno položiti teorijski dio ispita (ako je primjenljivo) koji se dokazuje potvrdom o uspješno završeno teorijskom dijelu ispita za sticanje SPL ili ovlaštenja koju izdaje BHDCA.

(2) Na praktičnom dijelu ispita za sticanje SPL ili ovlaštenja, kandidat mora pokazati potreban nivo osposobljenosti da kao pilot jedrilice uspješno obavi odgovarajuće postupke i vježbe u skladu s pravom koju mu pruža SPL ili odgovarajuće ovlaštenje.

(3) Procjenu nivoa osposobljenosti kandidata za sticanje SPL ili odgovarajućeg ovlaštenja vrši određeni ispitivač za sticanje SPL ili pripadajućeg ovlaštenja određenog od strane BHDCA.

(4) Praktični (letački) dio ispita se izvodi na istom tipu jedrilice (dvosjed) na kojem se kandidat osposobljavao.

(5) Praktični dio ispita podijeljen je u nekoliko sekcija koje predstavljaju različite faze leta jedrilicom. Sadržaj praktičnog (letačkog) dijela ispita naveden je u Dodatku 13. ovog pravilnika. Kandidat mora položiti sve dijelove jedne sekcije da bi se sekcija smatrala uspješno položenom. Ako kandidat ne položi samo jednu sekciju, može ponoviti polaganje te sekcije. Ako ne položi više od jedne sekcije, smatra se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(6) Ponovnom praktičnom dijelu ispita moguće je pristupiti minimalno 15 dana nakon prvog polaganja. Ukoliko pri ponavljanju praktičnog (letačkog) dijela ispita kandidat ne položi bilo koju sekciju, uključujući i one sekcije koje je uspješno položio u prethodnom pokušaju, smatraće se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(7) Kandidat, koji tokom prethodna dva pokušaja nije uspješno položio sve sekcije praktičnog (letačkog) dijela ispita, biće upućen na dodatno praktično (letačko) osposobljavanje, prema pisanoj preporuci ispitivača.

Član 11. (Zahtjev za izdavanje dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja,

produženje ili obnavljanje važnosti odgovarajućeg ovlaštenja) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili

odgovarajućeg ovlaštenja, te produženje ili obnavljanje važnosti odgovarajućeg ovlaštenja podnosi se BHDCA na odgovarajućem obrascu. Uz zahtjev se prilažu dokazi o ispunjenju uvjeta za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, odnosno, za produženje ili obnavljanje važnosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, kako je propisano ovim pravilnikom i zdravstvene sposobnosti prema važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

(2) Nakon sprovedenog postupka procjene usklađenosti zahtjeva i dostavljenih priloga uz predmetni zahtjev iz stava (1) ovog člana, ukoliko zahtjev sa pripadajućim prilozima zadovoljava uvjete propisane ovim pravilnikom po predmetnom zahtjevu, BHDCA će izdati Dozvolu pilota jedrilice sa pripadajućim ovlaštenjima, izdati odgovarajuće ovlaštenje, odnosno, izvršiće produženje ili obnavljanje ovlaštenja upisanih u SPL. Ukoliko zahtjev sa pripadajućim prilozima ne zadovoljava uvjete propisane ovim pravilnikom po predmetnom zahtjevu, BHDCA će izdati rješenje kojim se odbija podneseni zahtjev.

(3) Podnositelj zahtjeva, prilikom pokretanja postupka kod BHDCA, dužan je uplatiti odgovarajuću administrativnu taksu i naknadu za pokrenuti postupak, propisanu podzakonskim propisom koji definira iznos vrijednosti predmetne naknade. Podzakonski propis, koji definira iznos vrijednosti predmetne naknade, dostupan je na službenoj stranici BHDCA, uz definiranje instrukcije za plaćanje iste.

(4) Svako ograničenje ili pravo koje se stiče dozvolom ili odgovarajućim ovlaštenjem mora biti upisano u dozvolu i ovjereno od strane BHDCA.

(5) SPL smatra se važećom ako u dozvoli postoji važeće ovlaštenje i ukoliko nositelj SPL posjeduje važeće ljekarsko uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti.

(6) BHDCA ne smije istovremeno izdati više od jedne važeće dozvole pilota jedrilice istoj osobi.


(7) Sadržaj Dozvole pilota jedrilice propisan je u Dodatku 17. ovog pravilnika.

(8) SPL će biti izdata dvojezično na jednom od službenih jezika u Bosni i Hercegovini i engleskom jeziku.

(9) SPL izdaje se na neograničen vremenski period. (10) SPL pilotu jedrilice će se ponovo izdati u sljedećim

slučajevima: a) kad se u dozvoli popune sva polja za unos važnosti

pripadajućih ovlaštenja i nema više mjesta za produženje istih;

b) iz bilo kog administrativnog razloga; c) prema diskrecionom pravu BHDCA kod produženja

važenja ovlaštenja; d) u slučaju promjene ličnih podataka pilota, fizičkog

oštećenja ili gubitka dozvole.

Član 12. (Prava pilota jedrilice)

(1) SPL pilotu jedrilice osigurava pravo obavljanja dužnosti pilota jedrilice (vođe jedrilice) ili jedrilice s pomoćnim motorom. Za obavljanje dužnosti vođe motorne jedrilice (TMG) pilot jedrilice mora zadovoljiti uvjete iz Člana 15. ovog pravilnika.

(2) Ostvarivanje prava dodijeljenih dozvolom pilota jedrilice je uvjetovano važnošću upisanih ovlaštenja i ograničenja, te važnosti ljekarskog uvjerenja odgovarajuće klase, saglasno važećem pravilniku koji definira pitanja zdravstvene sposobnosti zrakoplovnog osoblja u Bosni i Hercegovini.

(3) Prava imatelja dozvole pilota jedrilice biće ograničena na letenje bez naknade u nekomercijalnim operacijama sve dok ne budu ispunjeni sljedeći uvjeti: a) navršenih 18 godina; b) letačko iskustvo od najmanje 100 sati i 200 polijetanja

i slijetanja, kao vođa jedrilice, nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice;

c) u toku poslednjih 90 dana ne ostvari minimalno 3 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u trajanju od minimalno 30 minuta;

d) da svoje komercijalne operacije sprovodi u okviru odobrene organizacije za pružanje usluga iz zraka (AWC) ili organizacije sa potvrdom zračnog operatora (AOC).

(4) Bez obzira na uvjete iz stava 3. ovoga člana, pravo imatelja SPL s ovlaštenjem nastavnika letenja je da može primati naknadu za: a) osposobljavanja kandidata za sticanje dozvole pilota

jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja; b) provjeravanje letačke sposobnosti imatelja dozvole

pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja. (5) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice ograničeno je na

letenje jedrilicom u VFR uvjetima danju. (6) Pilot jedrilice smije voziti drugo lice u nekomercijalne

svrhe ako je, nakon izdavanja dozvole, ostvario najmanje 30 sati naleta i 30 letova kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, te ako je u zadnjih 90 dana obavio najmanje tri leta jedrilicom.

DIO PETI - OVLAŠTENJA

Član 13. (Ovlaštenje pilota jedrilice)

(1) Pilot jedrilice mora završiti teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje za sticanje ovlaštenja pilota jedrilice prema odobrenom programu u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja pilota jedrilice naveden je u Dodatku 1. ovog pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja pilota jedrilice naveden je u Dodatku 7. ovog pravilnika.

(4) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u dozvolu pilota jedrilice, može biti prošireno na ovlaštenje pilota jedrilice ukoliko se osposobljavanje za proširenje ovlaštenja obavlja u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje, koje uključuje utvrđivanje i sprovođenje svih razlika programa teorijskog osposobljavanja navedenih u Dodacima 2. i 1. ovog pravilnika, kao i svih razlika programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja navedenih u Dodacima 8. i 7. ovog pravilnika.

(5) Nakon završenog osposobljavanja za ovlaštenja pilota jedrilice, ovlašteni ispitivač će sprovesti provjeru praktične obučenosti (skill test) za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

(6) Upis ovlaštenja pilota jedrilice vrši BHDCA na osnovu podnesenog zahtjeva pilota jedrilice za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

Član 14. (Ovlaštenje pilota jedrilice – produženje i obnavljanje)

(1) Ovlaštenje pilota jedrilice upisano u SPL ima rok važnosti od 2 godine od dana izdavanja ili dana isticanja ako je produženje izvršeno u toku važenja.

(2) Za produženje važenja ovlaštenja pilota jedrilice upisanog u SPL, pilot jedrilice leteći samo jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom mora da: a) u toku 3 mjeseca, koji prethode isticanju važenja

ovlaštenja, položi provjeru stručnosti sa ovlaštenim ispitivačem pilota jedrilice; ili

b) u toku važenja ovlaštenja ostvari najmanje: 1) 8 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s

pomoćnim motorom, od kojih 6 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

2) 15 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u toku važenja ovlaštenja, od kojih je 10 uzlijetanja i slijetanja jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

3) realizira najmanje dva leta sa nastavnikom letenja jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja u trajanju od minimalno pola sata.

(3) Ako je istekao rok važenja ovlaštenja za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, pilot jedrilice mora izvršiti obnavljanje ovlaštenja polažući provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom.

(4) Ovlaštenje za letenje jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom upisano u SPL nakon obnavljanja važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

Član 15. (Ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG))

(1) Ovlaštenje pilota jedrilice može biti prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje koje uključuje najmanje 6 sati naleta motornom jedrilicom (TMG), uključujući najmanje:


a) 4 sata naleta s nastavnikom letenja; b) 1 samostalan prelet motornom jedrilicom (TMG) duži

od 150 km, tokom kojeg mora obaviti bar jedno slijetanje sa zaustavljanjem na aerodromu različitom od aerodroma polijetanja.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 2. ovog pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 8. ovog pravilnika.

(4) Nakon završenog osposobljavanja za proširenje ovlaštenja pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG), ovlašteni ispitivač će sprovesti provjeru stručnosti za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

(5) Upis ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) vrši BHDCA na osnovu podnesenog zahtjeva pilota jedrilice za upis predmetnog ovlaštenja u SPL.

Član 16. (Ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) - produženje

i obnavljanje) (1) Pilot jedrilice smije letjeti motornom jedrilicom (TMG)

samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG).

(2) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u SPL, ima rok važnosti od 2 godine od dana izdavanja ili dana isticanja ako je produženje izvršeno u toku važenja.

(3) Za produženje važenja ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da: a) u toku 3 mjeseca, koji prethode isticanju važenja

ovlaštenja, položi provjeru stručnosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje motornom jedrilicom (TMG); ili

b) u toku važenja ovlaštenja ostvari najmanje: 1) 12 sati naleta kao vođa motorne jedrilice

(TMG); 2) 6 sati naleta kao vođa motorne jedrilice (TMG)

u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

3) 12 uzlijetanja i slijetanja motornom jedrilicom (TMG) u toku važenja ovlaštenja ostvari;

4) 6 uzlijetanja i slijetanja motornom jedrilicom (TMG) u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

5) realizira najmanje jedan let sa nastavnikom letenja motornom jedrilicom (TMG) u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja u trajanju od 1 sata;

(4) Ako pilot jedrilice istovremeno ima Dozvolu privatnog pilota aviona PPL(A), uvjete za produženje ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG) može ostvariti leteći avionom.

(5) Ako je istekao rok važenja ovlaštenja za letenje motornom jedrilicom (TMG), pilot jedrilice mora izvršiti obnavljanje ovlaštenja polažući provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje motornom jedrilicom (TMG).

(6) Ovlaštenje za letenje motornom jedrilicom (TMG), upisano u SPL nakon obnavljanja, važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

Član 17. (Ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti - pod pokrivačem)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi letove bez spoljne vidljivosti samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za letove bez spoljne vidljivosti (BF).

(2) Pilot jedrilice smije pristupiti osposobljavanju za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom nakon što je, po izdavanju dozvole pilota jedrilice, ostvario najmanje 60 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom mora završiti odgovarajuće teorijsko i praktično osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica, koje uključuje najmanje 10 sati naleta bez spoljne vidljivosti - "pod pokrivačem", od kojih najviše 5 sati može biti izvedeno na odgovarajućem uređaju za simuliranje leta, a ostatak u jedrilici "pod pokrivačem".

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 5. ovog pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 11. ovog pravilnika.

(6) Za produženje važenja ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti, upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da ostvari: a) najmanje 2 sata naleta bez spoljne vidljivosti

jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tokom važnosti ovlaštenja;

b) najmanje 1 sat naleta bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

c) najmanje 5 letova bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tokom važnosti ovlaštenja;

d) najmanje 3 leta bez spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja.

(7) Položiti provjeru praktične osposobljenosti unutar 3 mjeseca koji prethode isteku važnosti ovlaštenja. Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja pohađati kurs osvježavanja znanja za letenje bez spoljne vidljivosti i položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za letenje bez spoljne vidljivosti.

(8) Ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti upisano u SPL nakon obnavljanja važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

(9) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok sa uspjehom ne ispuni uvjete definirane stavom (7) ovog člana.


Član 18. (Ovlaštenje za akrobatsko letenje)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi akrobatske letove samo ako u SPL ima upisano važeće ovlaštenje za akrobatsko letenje.

(2) Nastavnik letenja, koji nema položen ispit za ovlaštenje za akrobatsko letenje, smije izvoditi akrobatske letove u skladu s vježbom 1 (Provjera dosegnute tehnike pilotiranja) i vježbom 2 (Osnovni akrobatski manevri) Programa praktičnog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, Dodatka 2. ovog pravilnika.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za akrobatsko letenje mora ostvariti najmanje: a) 120 polijetanja kao vođa jedrilice, ostvarenih nakon

izdavanja dozvole pilota jedrilice; b) odgovarajuće teorijsko i praktično osposobljavanje,

koje uključuje najmanje 5 sati naleta i 20 letova


odgovarajućom akrobatskom jedrilicom u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica.

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 4. ovog pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 10. ovog pravilnika.

(6) Za produženje važenja ovlaštenja za akrobatsko letenje upisanog u SPL, pilot jedrilice mora da ostvari: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 10 akrobatskih

letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tokom važnosti ovlaštenja;

b) najmanje 1 sat naleta i najmanje 6 akrobatskih letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom u toku 12 mjeseci koji prethode isteku ovlaštenja;

c) položiti provjeru praktične osposobljenosti unutar 3 mjeseca prije isteka važnosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci, prije obnavljanja važnosti ovlaštenja, pohađati kurs osvježavanja znanja za akrobatsko letenje i položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem za akrobatsko letenje.

(8) Ovlaštenje za akrobatsko letenje, upisano u SPL nakon obnavljanja, važi od dana ispunjenja uvjeta za obnavljanje.

(9) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok ne ispuni uvjete definirane stavom (7) ovog člana.


Član 19. (Ovlaštenje za nastavnika jedriličarstva)

(1) Pilot jedrilice smije obavljati poslove nastavnika jedriličarstva samo ako ima odgovarajuće važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva u SPL.

(2) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika jedriličarstva je izvođenje osposobljavanja kandidata za sticanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja.

(3) Kandidat, koji pristupa polaganju ispita za sticanje ovlaštenja nastavnika, mora ispunjavati sljedeće uvjete: a) imati najmanje 18 godina starosti; b) posjedovati SPL najmanje dvije godine; c) ostvariti ukupni nalet od najmanje 150 sati; d) ostvariti najmanje 200 letova jedrilicama u svojstvu

vođe jedrilice; e) ostvariti najmanje 600 km preleta; f) ostvariti jedan prelet duži od 150 km; g) završiti vježbu 1 (Provjera dostignute tehnike

pilotiranja) prema Programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenu u Dodatku 10. ovog pravilnika;

h) završiti vježbu 2 (Osnovni akrobatski manevri) prema Programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenu u Dodatku 10. ovog pravilnika;

i) dodatno, ako kandidat želi biti nastavnik letenja motornim jedrilicama (TMG), pored navedenog mora ostvariti najmanje 30 sati naleta motornim jedrilicama (TMG).

(4) Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača pod nadzorom nastavnika teorijske

obuke za dati predmet u organizaciji za osposobljavanje, okvirno, iz sljedećih predmeta: Navigacija pri letenju jedrilicom; Meteorologija; Aerodinamika i mehanika leta; Opće poznavanje jedrilice i Planiranje leta jedrilicom, te dodatno teorijsko osposobljvanje (iz sljedećih predmeta: Psihologija; Metodika nastave i obuka u letenju; Pravila letenja i Zrakoplovni propisi koji se odnose na zrakoplovno jedriličarstvo) i letačko osposobljavanje od najmanje 6 sati naleta i 20 letova kao metodski nalet u ulozi nastavnika jedriličarstva, dajući instrukcije nastavniku zaduženom za sprovođenje date obuke.

(5) Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika letenja na motornim jedrilicama (TMG), kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača pod nadzorom nastavnika teorijske obuke za dati predmet u organizaciji za osposobljavanje), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 5 sati letenja i 20 letova kao metodski nalet u ulozi nastavnika jedriličarstva, dajući instrukcije nastavniku zaduženom za sprovođenje date obuke.

(6) Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ili TMG-a kandidat mora pokazati sljedeće sposobnosti: a) pripremiti resurse za osposobljavanje, b) stvoriti uvjete za učenje, c) prezentirati znanje, d) integrirati principe upravljanja prijetnjama i greškama, e) upravljati vremenom radi postizanja ciljeva

osposobljavanja, f) olakšati učenje, g) procijeniti učinak učenika, h) pratiti i procijeniti napredak učenika, i) ocijeniti proces osposobljavanja, j) izvještavati o postignutom.

(7) Kandidat za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kao i nastavnika letenja na TMG, mora, ispitivaču određenom od strane BHDCA u ovu svrhu, pokazati sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebnog nivoa za sticanje dozvole pilota jedrilice. Provjera sposobnosti uključuje: a) demonstraciju sposobnosti opisanih u stavu (6) ovog

člana koja podrazumijeva sprovođenje pripreme za realizaciju obuke;

b) realizaciju predavanja na zadatu temu ispitivaču u trajanju od minimalno 45 minuta; i

c) demonstraciju sprovođenja praktičnog osposobljavanja na zemlji kroz prijeletnu i letnu razradu plana rada, tokom dva leta jedrilicom (jedan let u zoni i jedan po školskom krugu);

d) demonstraciju sposobnosti korekcije uočavanja grešaka kandidata, način davanja instrukcije za kompenzaciju greške i procjenu nivoa odstupanja uočene greške u odnosu na definirani standard;

e) demonstraciju poslijeletne analize i iznošenja ocjene nakon realiziranog praktičnog dijela provjere praktične osposobljenosti za nastavnika jedriličarstva.

(8) Ukoliko je kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva pokazao sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebnog nivoa za sticanje dozvole pilota jedrilice, ispitivač, određen od strane BHDCA, dužan je dostaviti u BHDCA izvještaj o sprovedenom postupku procjene sposobnosti kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva, sa jasno definiranom ocjenom uz karakteristiku.

(9) Rok važnosti ovlaštenja nastavnika letenja je 3 godine.


(10) Za produženje važenja ovlaštenja nastavnika jedriličarstva upisanog u SPL, pilot jedrilice mora ispuniti najmanje dva od sljedeća tri uvjeta: a) najmanje 10 sati naleta ili najmanje 20 letova kao

nastavnik jedriličarstva jedrilicama ili motornim jedrilicama (TMG) tokom važnosti ovlaštenja;

b) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za nastavnike jedriličarstva;

c) položiti provjeru praktične osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem unutar 12 mjeseci prije isteka važnosti ovlaštenja.

(11) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, nastavnik jedriličarstva ili TMG mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja: a) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za

nastavnike jedriličarstva ili TMG, b) položiti provjeru praktične osposobljenosti za

ovlaštenje nastavnika jedriličarstva sa ovlaštenim ispitivačem za provjeru nastavnika jedriličarstva.

(12) Pilot jedrilice, koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok ne ispuni uvjete definirane stavom (10) pod b) i c) ovog člana.

(13) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je na izvođenje praktičnog osposobljavanja za sticanje SPL pod nadzorom nastavnika - mentora sve dok se ne ispune uvjeti za skidanje ograničenja. Ograničenje prava odnosi se i na odobravanje samostalnih letova učenicima-pilotima jedrilica. Ograničenje će se ukinuti kad se ispune navedeni uvjeti, a na preporuku nastavnika letenja – mentora koji ga je nadgledao.

(14) Kandidatu, koji je uspješno položio teoretski i praktični dio ispita za nastavnika jedriličarstva ili TMG, neće biti upisano u SPL ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG dok uspješno ne završi praktično osposobljavanje 2 učenika za pilota jedrilice (stažiranje). Praktično osposobljavanje učenika-pilota mora se obavljati pod nadzorom nastavnika jedriličarstva - mentora koga za ovu svrhu prihvata BHDCA. Kandidat za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva može predložiti određenog nastavnika jedriličarstva - mentora.

(15) Rok za stažiranje je 12 mjeseci od datuma položenog praktičnog dijela ispita za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG-a.

(16) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je s obzirom na način polijetanja i ovlaštenja upisana u SPL.

DIO ŠESTI - ISPITIVAČI

Član 20. (Ispitivači za dozvolu pilota jedrilica)

(1) Ispitivač za SPL treba da ispuni sljedeće uvjete u zavisnosti od uloge i svrhe provjere: a) za sticanje dozvole pilota jedrice (SPL) potrebno je da

ima najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 150 sati ili 300 uzlijetanja u ulozi nastavnika jedriličarstva;

b) praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenja pilota jedrilice (jedrilice sa motorom), ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti i ovlaštenje za akrobatsko letenje, potrebno je da ima najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 90 sati naleta u ulozi nastavnika jedriličarstva;

c) praktične obučenosti/stručnosti za sticanje SPL sa ovlaštenjem za motornu jedrilicu (TMG), te

sprovođenje provjere praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenjem za motornu jedrilicu (TMG), najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 50 sati naleta u ulozi nastavnika jedriličarstva na motornoj jedrilici (TMG).

d) praktične obučenosti/stručnosti za produženje i obnavljanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, potrebno je da ima najmanje 500 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom uključujući 24 sata naleta u ulozi nastavnika letenja za obuku nastavnika jedriličarstva;

(2) BHDCA će izvršiti imenovanje kandidata za ispitivače prema navedenoj podjeli u stavu (1) ovog člana a na osnovu zahtjeva za imenovanje ispitivača za SPL podnešenog od kandidata za ispitivača, uz obavezno priloženu biografiju.

(3) BHDCA zadržava diskreciono pravo imenovanja ispitivača za SPL, vodeći računa o teritorijalnoj zastupljenosti pilota jedrilica u određenom regionu Bosne i Hercegovine.

(4) Nakon sprovedenog postupka imenovanja ispitivača, BHDCA će izdati Odobrenje ispitivača pilota jedrilica sa opisom prava, saglasno navedenoj podjeli u stavu (1) ovog člana, dnevnik ispitivača i pravougaoni štambilj sa oznakom ispitivača.

(5) Odobrenje ispitivača važi najviše 3 godine, a može biti ponovo izdato prema odluci BHDCA i u skladu sa zahtjevima definiranim u ovom pravilniku.

(6) U cilju osiguravanja primjenjivosti odredbi Pravilnika, BHDCA zadržava diskreciono pravo da u tranzicijskom periodu do imenovanja ispitivača, u skladu sa zahtjevima navedenim u stavu (1) ovog člana, odlukom imenuje ispitivače. Imenovanje ispitivača po ovom diskrecionom pravu je moguće najduže na period od 12 mjeseci od dana imenovanja.

(7) Za produženje važenja Odobrenja ispitivača pilota jedrilice ispitivač mora da sprovede dva praktična ispita za sticanje SPL ili provjere stručnosti u svakoj godini, u periodu od tri godine koliko mu važi posebno ovlaštenje. Jedan od praktičnih ispita ili provjere stručnosti, koju sprovodi ispitivač u toku važenja posebnog ovlaštenja, mora nadgledati inspektor BHDCA.

DIO SEDMI - NAČIN POLIJETANJA

Član 21. (Proširenje prava na drugi način polijetanja jedrilice)

(1) Prava dodijeljena dozvolom pilota jedrilice biće ograničena s obzirom na način polijetanja korišten pri praktičnom (letačkom) dijelu ispita. Ovo ograničenje biće otklonjeno kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje, kako slijedi: a) za uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom

ili automobilom) - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

b) za uzlijetanje avio-zapregom - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

c) za uzlijetanje pomoćnim motorom - najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika. Uzlijetanje pomoćnim motorom s nastavnikom moguće je obaviti i motornom jedrilicom (TMG),

(2) Po uspješno završenom osposobljavanju za proširenje prava na drugi način polijetanja, odobrena organizacija za


osposobljavanje pilota jedrilice izdaće potvrdu u svrhu upisivanja proširenja prava u dozvolu.

(3) Nakon završenog osposobljavanja za proširenje prava na drugi način polijetanja, ovlašteni ispitivač će sprovesti provjeru stručnosti za upis predmetnog prava polijetanja u SPL.

(4) Upis prava na drugi način polijetanja vrši BHDCA na osnovu podnešenog zahtjeva pilota jedrilice za upis određenog prava polijetanja.

DIO OSMI - DOKUMENTI I STRANE DOZVOLE

Član 22. (Obaveza nošenja i davanja na uvid dokumenata)

(1) Pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati važeću dozvolu sa važećim ovlaštenjem i važeće ljekarsko uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kada koristi pravo koje mu ta dozvola omogućava.

(2) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati identifikacijski dokument sa slikom radi lakšeg identificiranja.

(3) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora, bez odlaganja, dati na uvid dokumente iz stava (1) i (2) ovog člana i knjižicu evidencije naleta inspektoru nadležne zrakoplovne uprave.

(4) Prilikom samostalnih preleta, učenik pilot mora uvijek sa sobom imati pisano ovlaštenje nastavnika o osposobljenosti za obavljanje samostalnih preleta jedrilicom.

Član 23. (Knjižica evidencije naleta)

Detalje o svim letovima učenik pilot ili pilot jedrilice mora zabilježiti u knjižicu evidencije naleta u formi i na način kako je opisano u Dodatku 16. ovog pravilnika.

Član 24. (Oduzimanje, privremeno oduzimanje i ograničenje dozvola i

ovlaštenja) (1) BHDCA će oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti SPL

i/ili odgovarajuće ovlaštenje, izdato u skladu sa ovim pravilnikom, ako ustanovi da pilot ne ispunjava uvjete koji su propisani ovim pravilnikom ili drugim nacionalnim propisima donesenim na osnovu Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine.

(2) Ukoliko BHDCA donese odluku o oduzimanju, privreme-nom oduzimanju ili ograničavanju prava imatelja SPL i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, pilot jedrilice je dužan vratiti dozvolu BHDCA.

Član 25. (Priznavanje inostranih dozvola)

(1) Na osnovu važeće dozvole pilota jedrilice izdate u inostranstvu, BHDCA može, na zahtjev imatelja, izdati BiH SPL.

(2) Prije izdavanja BiH dozvole, imatelj dozvole pilota jedrilice izdate u inostranstvu mora zadovoljiti sljedeće zahtjeve: a) Pismeno položiti teorijski ispit iz sljedećih predmeta:

1. Zrakoplovni propisi, 2. Ljudske sposobnosti i ograničenja,

b) Položiti provjeru letačke osposobljenosti sa ovlaštenim ispitivačem,

c) Imati važeće svjedočanstvo o zdravstvenoj sposobnosti,

d) Imati najmanje 80 sati ukupnog naleta jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom.

(3) BHDCA može, na zahtjev imatelja strane dozvole pilota jedrilice, validirati stranu SPL ili odgovarajuće ovlaštenje izdato u skladu s zahtjevima ICAO Aneksa 1 prema odredbama Člana 83. Zakona o zrakoplovstvu BiH. Vremenski rok važnosti validacije ne smije biti duži od

godine dana do isteka važnosti osnovne dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja na osnovu kojeg se izdala validacija.

DIO DEVETI - ZRAČNA JEDRENJA

Član 26. (Podjela zračnih jedrenja)

Zračna jedrenja vrše se s ciljem: a) početne obuke; b) obuke radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom

zrakoplovnom jedriličarstvu; c) obuke u aero-zaprezi; d) obuke u akrobacijama zračnim jedrilicama; e) obuke u zračnim jedrenju bez spoljne vidljivosti; f) izvršenja posebnih zadataka.

Član 27. (Zračna jedrenja sa posebnim dodatkom)

Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom mogu biti: a) ispitivanja zračnih jedrilica; b) postizanja određenih sportskih uspjeha; c) razne vrste zračnih jedrenja radi ispitivanja i

istraživanja novih terena i novih vidova jedrenja; d) prelijetanje civilnim zračnim jedrilicama - u zaprezi ili

slobodno.

Član 28. (Uvjeti za zračna jedrenja)

Zračna jedrenja iz prethodnih članova ovog pravilnika mogu se vršiti samo pod određenim uvjetima navedenim u ovom pravilniku i propisima za sigurnost letenja u zračnom prostoru Bosne i Hercegovine. Mogućnost izvršenja zračnog jedrenja određene vrste ocjenjuje određeni rukovoditelj zračnog jedrenja, s obzirom na sposobnost lica koje će vršiti zračno jedrenje i s obzirom na vremenske uvjete saopštene od meteorološke stanice, ili, ako ove nema, s obzirom i na procjenu određenog i odgovornog rukovoditelja zračnog jedrenja.

Član 29. (Dozvoljeni meteorološki uvjeti)

Dozvoljeni meteorološki uvjeti za zračna jedrenja u toku sprovođenja obuke su sljedeći:

a) za početnu obuku i školovanje, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 5 m/ѕ, vidljivost najmanje 3 km i visina donje granice oblaka najniže 200 m AGL;

b) za obuku radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra od 8 - 20 m/s (s obzirom na do tada stečene stručne sposobnosti lica koje vrši zračno jedrenje), vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

c) za obuku u aero-zaprezi, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 8 m/s, vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

d) za obuku u akrobacijama, sa zračnim jedrilicama sposobnim za ovu svrhu: brzina vjetra do 8 m/s, vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 800 m AGL;

e) za obuku u letenju bez spoljne vidljivosti, na zračnim jedrilicama sposobnim i opremljenim za ovu svrhu: brzina vetra 8 - 20 m/s, vidljivost danju najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 500 m AGL;

Član 30. (Zabrana polijetanja)

(1) Zabranjena su polijetanja civilnih zračnih jedrilica i zračna jedrenja, bez obzira na svrhu u koju se vrše, po olujnom


vjetru, oluji, mećavi, vejavici, magli ili kad na aerodromu pada kiša.

(2) Isto tako, zabranjeno je svako slijetanje civilnim zračnim jedrilicama na teren pod maglom. Ako u takvim slučajevima zračna jedrilica ne može da dojedri do terena koji nije pod maglom, pilot-jedriličar je dužan da napusti zračnu jedrilicu i da se spusti na zemlju pomoću padobrana.

Član 31. (Uvjeti za zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama) Zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama mogu vršiti

samo lica: a) koja nisu mlađa od 15 godina; b) koja ispunjavaju uvjete tjelesne i duševne sposobnosti

za letačko osoblje civilnog zrakoplovstva, određene posebnim propisima;

c) u svojstvu učenik pilot, odnosno lica koja imaju SPL; d) koja su osposobljena i s uspjehom savladala

prethodne pripremne vježbe za zračna jedrenja; e) ispitivači za dozvolu pilota jedrilica; f) koja su upoznata sa osobinama materijala, sa tipom

zračne jedrilice kojom će izvršiti zračno jedrenje, kao i sa njenom izdržljivošću;

g) koja su upoznata sa važećim propisima o letenju, signalizaciji i korištenju aerodroma;

h) koja su opremljena potrebnom opremom za sigurno jedrenje.

Član 32. (Pripreme za zračna jedrenja)

(1) Nijedno zračno jedrenje ne smije se izvršiti dok se prethodno ne izvrši stručna navigacijska i tehnička priprema. Zadatak priprema je da se osigura sigurno zračno jedrenje i da se do najveće mjere uklone uočljivi nedostaci koji bi mogli da ometaju pravilno i sigurno zračno jedrenje.

(2) Pripreme za zračna jedrenja obuhvataju: a) pripremanje zračne jedrilice i opreme; b) pripremanje pilota-jedriličara; c) kontrolu izvršenih priprema.

(3) Pripremanje zračne jedrilice i oprema sastoji se u stručnom pregledu ispravnosti komandi, uređaja i svih dijelova zračne jedrilice, u pogledu ispravnosti i u upotpunjavanju opreme jedrilice, u pregledu isprava jedrilice i sl.

(4) Pripremanje pilota-jedriličara za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju poznavanja korištenja, odnosne vrste i tipa zračne jedrilice i uređaja i opreme na njoj, u provjeravanju poznavanja zadatka i lične pripreme pilota-jedriličara za taj zadatak, u provjeravanju znanja za korištenje padobrana i tehnike skakanja padobranom, u analizi meteoroloških uvjeta prema meteorološkim izvještajima i prognozama, u provjeravanju psihičkog i zdravstvenog stanja lica koja će izvršiti zračno jedrenje, u provjeravanju poznavanja važećih propisa o sigurnosti jedrenja i signalizaciji, kao i o korištenju aerodroma, i u provjeravanju letačkih isprava tog lica.

(5) Kontrola izvršenih priprema za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju svih naprijed navedenih priprema, koje vrši određeni rukovoditelj zračnog jedrenja ili ovlašteno lice BHDCA.

Član 33. (Postupci pri zračnom jedrenju)

(1) Svako lice koje vrši zračno jedrenje civilnom zračnom jedrilicom dužno je da se u svemu pridržava tehničkih uvjeta za sigurno zračno jedrenje. Pri svakom zračnom jedrenju, a naročito na visinama iznad 300 m AGL, svako lice koje vrši jedrenje u ma kom cilju, mora u svojoj opremi

imati padobran i mora biti obučeno u rukovanju padobranom.

(2) Polijetanje zračnim jedrilicama mora biti izvršeno u suprotnom pravcu vjetra. Polijetanje se vrši pomoću vitla ili aero-zaprege, odnosno, vučom sa zemlje pomoću čeličnog užeta ili šlepovanjem za motorni avion, odnosno na drugi uobičajeni način (gumeno uže, vuča automobilom i slično).

(3) Motorni avioni koji se koriste za aero-zapregu moraju biti za to opremljeni, a njihove posade moraju biti upoznate sa radom na remorkiranju — šlepovanju zračnih jedrilica i obučene za taj rad, i moraju imati ovlaštenje za vuču jedrilica upisano u odgovarajuću dozvolu ili knjižicu evidencije naleta pilota.

(4) Vuča zračne jedrilice vitlom, odnosno, remorkiranje motornim avionom vrši se na dati znak. Znak za polijetanje smije se dati tek pošto su pilot-remorker i motorni avion i pilot-jedriličar i zračna jedrilica spremni za polijetanje. Znak za polijetanje ne smije se dati ako se u prostoru za 45 stepeni lijevo i desno od pravca polijetanja zračne jedrilice nalaze drugi avioni, zračne jedrilice, ljudi ili kakva tehnička sredstva ili vozila tako da bi to predstavljalo prepreku i opasnost za polijetanje. Polijetanje se takođe ne smije odobriti sve dok u zraku u pravcu polijetanja, a prema procjeni određenog rukovoditelja jedrenja, postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla prouzrokovati udes.

(5) Prilikom polijetanja zračne jedrilice na startu vitla, kao i na startu aero-zaprege, moraju se nalaziti određena stručna lica s ciljem ukazivanja tehničke pomoći, kao i za slučaj potrebe ukazivanja hitne pomoći i zaštite od požara.

(6) Zračna jedrenja na visinama iznad 3500 m MSL zabranjena su ako pilot-jedriličar ili posada jedrilice nisu snabdjeveni uređajima za inhalaciju — udisanje kisika. Ove uređaje oni moraju upotrijebiti iznad navedene visine.

(7) Pri zračnom jedrenju "na padini", kad zračne jedrilice lete na istoj ili skoro istoj visini, uklanjaju se jedna drugoj na taj način što zračna jedrilica, koja jedri dalje od padine, skreće udesno.

(8) Ukoliko zračne jedrilice jedre na padini jedna drugoj u susret, uklanjaju se jedna drugoj, tako što jedrilica, kojoj se padina nalazi s lijeve strane, skreće udesno.

(9) Prestizanje zračnih jedrilica prilikom zračnog jedrenja "na padini", kad su na istoj ili skoro istoj visini, vrši se uvijek obilaženjem u stranu padine.

(10) Pri zračnom jedrenju "na padini" zabranjeno je ulaženje u oblak ili jedrenje bez spoljne vidljivosti.

(11) Kad dvije ili više zračnih jedrilica jedre u istom "termičkom stubu" sa malom međusobnom visinskom razlikom, piloti-jedriličari obavezno kruže u onakvom zaokretu (lijevom ili desnom) u kakvom je zaokretu otpočeo kruženje prvi, prethodni, pilot-jedriličar. Najmanja dozvoljena visina kruženja "u termičkom stubu" je 150 m AGL.

(12) Zračnoj jedrilici, koja nije opremljena za zračno jedrenje bez spoljne vidljivosti, zabranjeno je da pri zračnom jedrenju ulazi u oblak. Isto tako, zabranjeno je zračno jedrenje u oblaku ako se u njemu već nalazi jedna zračna jedrilica.

(13) Akrobacije zračnim jedrilicama smiju se vršiti na visinama iznad 400 m AGL i to samo zračnim jedrilicama izrađenim i namijenjenim za takve svrhe. Lica koja vrše akrobacije zračnim jedrilicama moraju imati, pored odgovarajuće dozvole za rad letačkog osoblja civilnog zrakoplovstva, i specijalno ovlaštenje za akrobatsko letenje. Ona mogu biti i učenici koji se obučavaju za akrobatsko letenje. Zabranjeno je vršiti akrobacije zračnim jedrilicama na visinama ispod 400 m AGL, a na ma kojoj visini nad naseljenim mjestima,


kao i nad mjestima gdje sigurnost ljudi i imovine u zraku i na zemlji nije dovoljno osigurana.

(14) Slijetanje zračnih jedrilica vrši se u pravcu suprotnom pravcu vjetra, na određenoj zoni, a prema uputstvu za korištenje aerodroma i instrukcijama rukovoditelja jedrenja. Svako slijetanje zračne jedrilice mora biti izvršeno iz propisanog aerodromskog kruga letenja. Najmanja visina ulaska u ovaj krug je 150 m AGL.

Član 34. (Signali)

(1) Pri zračnim jedrenjima upotrebljavaju se određeni signali za označavanje pravca polijetanja i slijetanja, za odobrenje polijetanja, zabranu slijetanja i obavezno slijetanje, za opasnosti i traženje pomoći i slično.

(2) Signale, njihov izgled i način upotrebe propisuje BHDCA odgovarajućim Pravilnikom o letenju zrakoplova.

(3) Svako lice koje vrši zračno jedrenje, kao i lica koja rukovode zračnim jedrenjem, obavezna su da poznaju sve signale iz prethodnog stava, radi pravilne i sigurne upotrebe.


(1) Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o uvjetima i načinu sticanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uvjetima i pravilima zračnog jedrenja ("Službeni glasnik BiH", broj 36/12).

(2) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 1-3-02-2-1043-1/14 27. novembra 2014. godine

Banja Luka Generalni direktor

Đorđe Ratkovica, s. r.

DODATAK 1. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE (pilot jedrilice) (1) Zrakoplovni propisi:

a) Međunarodni zrakoplovni propisi (konvencije, sporazumi i organizacije);

b) Plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilica; c) Oznake nacionalne pripadnosti i registracija

zrakoplova; d) Letačke dozvole; e) Pravila letenja zrakoplovima; f) Postupci zrakoplovne navigacije – operativni postupci

zrakoplovima; g) Postupci upravljanja zračnim prometom – podjela

zračnog prostora; h) Pružanje usluga u zračnom prometu, upravljanje

zračnim prometom; i) Usluge zrakoplovnog informiranja; j) Aerodromi, mjesta izvanaerodromskog polijetanja i

slijetanja; k) Potraga i spašavanje; l) Sigurnost; m) Izvještaji o događajima povezanim sa sigurnosti

letenja, n) Nacionalni zrakoplovni propisi.

(2) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Osnove ljudske sposobnosti; b) Osnove održavanja zdravlja; c) Osnove zrakoplovne psihologije.

(3) Meteorologija:

a) Atmosfera; b) Vjetar; c) Osnove termodinamike atmosfere; d) Oblaci i magla; e) Padavine; f) Zračne mase i frontovi; g) Ciklonalni i anticiklonalni sistemi; h) Klimatologija; i) Meteorološke opasnosti za letenje; j) Meteorološke informacije.

(4) Komunikacije:

a) Definicije; b) Opći operativni postupci; c) VFR komunikacija; d) Odgovarajući termini informacija o vremenu (VFR); e) Postupci u slučaju prekida komunikacije; f) Komunikacija u slučaju nevolje i hitnosti; g) Opći principi širenja VHF valova i dodijeljene

frekvencije.

(5) Aerodinamika i mehanika leta:

a) Aerodinamika (strujanje zraka); b) Mehanika leta; c) Stabilnost; d) Upravljivost; e) Opterećenja u letu i ograničenja; f) Prevučeni let i kovit.

(6) Operativni postupci pri letenju jedrilicom:

a) Opći zahtjevi, organizacija letenja jedrilicama; b) Načini polijetanja; c) Tehnike jedrenja; d) Krug za slijetanje; e) Izvanaerodromsko slijetanje; f) Posebni operativni postupci i rizici; g) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(7) Planiranje leta jedrilicom i performanse:

a) Utvrđivanje mase i položaja težišta; b) Polarni dijagram brzina jedrilice – brzina preskoka; c) Planiranje leta i postavljanje discipline; d) ICAO plan leta; e) Praćenje leta, izmjena plana u letu.

(8) Opće poznavanje jedrilice – konstrukcije i sistemi, oprema za slučaj hitnosti

a) Konstrukcijske izvedbe; b) Sistemi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, točkovi, gume, kočnice; d) Masa i težište; e) Upravljačke komande; f) Instrumenti; g) Priručnici i dokumenti; h) Plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilice.

(9) Navigacija pri letenju jedrilicom:

a) Opće o navigaciji; b) Zemaljski magnetizam i kompasi; c) Karte; d) Vizuelna i računska navigacija; e) Navigacijska priprema preleta; f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).


DODATAK 2. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG) (1) Aerodinamika i mehanika leta:

a) Operativna ograničenja (dodatno za motorne jedrilice (TMG));

b) Propeler; c) Mehanika leta.

(2) Operativni postupci pri letenju motornom jedrilicom (TMG):

a) Posebni operativni postupci i rizici; b) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(3) Planiranje leta motornom jedrilicom (TMG) i performanse:

a) Svrha razmatranja mase motorne jedrilice (TMG); b) Raspored tereta; c) Određivanje položaja težišta; d) Korištenje trimera; e) Performanse motorne jedrilice (TMG); f) Planiranje leta; g) Planiranje goriva; h) ICAO plan leta; i) Praćenje leta i izmjene plana tokom leta.

(4) Opće poznavanje motorne jedrilice (TMG):

a) Konstrukcijske izvedbe; b) Sistemi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, točkovi, gume, kočnice; d) Sistem za napajanje gorivom; e) Električni sistem; f) Motori s unutrašnjim sagorijevanjem; g) Propeleri; h) Instrumenti i indikatori.

(5) Navigacija pri letenju motornom jedrilicom (TMG):

a) Računska navigacija (posebnosti pri letenju avionom); b) Navigacija tokom leta (posebnosti pri letenju

avionom); c) Osnove teorije rasprostiranja elektromagnetnih

valova; d) Radionavigacijska oprema (osnove); e) Radar (osnove); f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 3. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA) Primijeniti sve pod Dodatak 1. i Dodatak 2. ovog pravilnika. DODATAK 4. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM (1) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Prostorna dezorijentacija; b) Mučnina; c) Opterećenje tijela, pozitivna i negativna ubrzanja; d) Djelimičan ili potpun privremeni gubitak vida.

(2) Tehničke karakteristike:

a) Propisi o akrobatskom letenju; b) Zakonitosti i tehnika izvođenja akrobatskih manevara; c) Opća ograničenja konstrukcija, motora i propelera

(TMG).

(3) Ograničenja:

a) Anvelopa leta; b) Dozvoljeni otkloni kormila i zračnih kočnica.

(4) Akrobatski manevri:

a) Parametri ulaska u akrobatske manevre; b) Način planiranja kontinuiranog izvođenja akrobatskih

manevara; c) Manevri valjanjem, manevri propinjanjem, složeni

manevri; d) Ulazak i vađenje iz kovita.



padobranom.

DODATAK 5. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI (1) Ljudske sposobnosti i ograničenja:

a) Čula i čulne iluzije; b) Dezorijentacija; c) Stres.

(2) Letački instrumenti:

a) Brzinomjer, visinomjer, variometar: princip rada, sistemske greške, provjera ispravnosti;

b) Vještački horizont, pokazivač skretanja i klizanja, magnetski kompas: princip rada, sistemske greške, provjera ispravnosti.



padobranom.

DODATAK 6. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI TMG-a

(1) Pogledati pod članom 19. stav (4) i (5) ovog pravilnika.

DODATAK 7. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE (1) Pristupanje osposobljavanju

Prije pristupanja osposobljavanju, kandidat za pilota jedrilice treba biti obaviješten o potrebi posjedovanja odgovarajućeg svjedočanstva o zdravstvenoj sposobnosti prije prvog samostalnog leta.

(2) Letačko osposobljavanje

Program osposobljavanja treba obuhvatati sljedeće: a) Prijeletne provjere, uključujući utvrđivanje mase

jedrilice i položaja težišta, prijeletni pregled jedrilice, meteorološku pripremu i provjeru raspoloživosti zračnog prostora;

b) Postupke u krugu za slijetanje, mjere predostrožnosti i postupke za izbjegavanje sudara;

c) Upravljanje jedrilicom osmatranjem spoljnih referentnih tačaka;

d) Letenje pri velikim napadnim uglovima (kritičnom malom brzinom), prepoznavanje početka prevučenog leta i kovita, puni prevučeni let i kovit, te povrat iz prevučenog leta i vađenje iz kovita;


e) Letenje kritičnim velikim brzinama, prepoznavanje ulaska u spiralno poniranje i povrat iz spiralnog poniranja;

f) Različiti načini polijetanja pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru;

g) Slijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru; h) Slijetanje na kratke terene i izvanaerodromsko

slijetanje - izbor terena i mjere predostrožnosti pri izvanaerodromskom slijetanju;

i) Prelet jedrilicom, vizuelna orijentacija, računska navigacija i korištenje ostalih navigacijskih pomagala;

j) Tehnike jedrenja (u skladu s geografskim karakteristikama područja letenja);

k) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti; l) Postupci pri komuniciranju s kontrolom letenja. Prije nego učeniku pilotu dozvoli prvi samostalan let,

nastavnik letenja mora biti uvjeren da je učenik pilot u potpunosti sposoban upravljati sistemima i opremom jedrilice.

(3) Sadržaj programa osposobljavanja

Navedeni redoslijed treba prvo koristiti kao referentni popis vježbi i kao vodič nastavniku letenja. Stvarni poredak i sadržaj zavisiće o sljedećim, međusobno povezanim faktorima:

a) Napretku i sposobnosti kandidata; b) Meteorološkim uvjetima koji utiču na let; c) Raspoloživom vremenu leta; d) Nastavnim tehnikama; e) Padnom okruženju; f) Primjenjivost vježbe za određeni tip jedrilice. Prema odluci nastavnika letenja, neke od navedenih vježbi

mogu se izvoditi istovremeno tokom jednog leta, a neke druge vježbe mogu se izvoditi kroz nekoliko letova.

Vježbe 1 do 17 moraju se sprovesti prije prvog samostalnog leta pilota učenika.

Vježba 1: Upoznavanje sa jedrilicom

- karakteristike jedrilice, - kabina, instrumenti i oprema, - komande jedrilice – palica, pedale, zračne kočnice, krilca,

zakrilca, trimer, - otkačinjač užeta, stajni trap, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- korištenje sigurnosne opreme (padobran), - postupci u slučajevima kvarova, - uvježbavanje napuštanja jedrilice u slučaju nevolje ili

hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta

- dogovor prije leta, - obavezna dokumentacija u jedrilici, - potrebna oprema za namjeravani let, - rukovanje jedrilicom na zemlji (povlačenje, parkiranje,

osiguranje), - prijeletni pregled jedrilice izvana i iznutra, - provjera mase i položaja težišta jedrilice, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - postupak s putnicima (ako je primjenjivo), - provjera prije polijetanja.

Vježba 4: Informativni let

- upoznavanje s područjem letenja, - postupci i načini osmatranja.

Vježba 5: Djelovanje komandi

- postupci i načini osmatranja, - korištenje vizualnih orijentira,

- primarno djelovanje komandi u pravolinijskom letu i u zaokretu,

- referentni položaj i djelovanje komande kormila visine, - zavisnost položaja i brzine, - djelovanje zakrilca (ako postoje) i zračnih kočnica.

Vježba 6: Koordinirani ulazak i izlazak iz zaokreta umjerenog nagiba (do30°)

- postupci i načini osmatranja, - sekundarno djelovanje krilca (neželjeno skretanje s pravca)

i kormila pravca (neželjeni nagib), - koordinacija, - ulaženje u zaokret i izlaženje iz zaokreta, povratak u

pravolinijski let.

Vježba 7: Pravolinijski let

- postupci i načini osmatranja, - održavanje pravolinijskog leta, - letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po visini korištenjem trimera, - održavanje nagiba, smjera i ravnoteže, - osmatranje brzinomjera i promjena brzine u odnosu na

horizont.

Vježba 8: Zaokret

- postupci i načini osmatranja, - ulaženje u zaokret (srednji nagib), - stabiliziranje zaokreta, - izlaženje iz zaokreta, - greške pri izvođenju zaokreta (bočno klizanje), - zaokret prema željenom smjeru, korištenje kompasa ili

orijentira na zemlji, - korištenje instrumenata (kuglica, končić) za precizno

izvođenje zaokreta.


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni ugao) i vještine upravljanja jedrilicom pri povratku na normalne brzine. - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobine leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim napadnim

uglovima.


- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, prepoznavanje,

povratak, - znaci prevučenog leta, prepoznavanje, povratak, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za prilaz

na slijetanje, - prepoznavanje i povratak iz dinamičkog prevlačenja.

Vježba 11: Prepoznavanje i izbjegavanje kovita

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - prevlačenje i povratak iz prevlačenja (prevlačenja s

nagibom krila do 45°), - ulazak u puni kovit (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice), - prepoznavanje punog kovita (u skladu s letačkim

priručnikom jedrilice), - vađenje iz punog kovita (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice), Napomena: Prije izvođenja ove vježbe, obaveza

nastavnika je da prouči letački priručnik, te uradi proračun rasporeda mase i položaja težišta jedrilice.


POLIJETANJE - RAZLIČITI NAČINI POLIJETANJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jednog od tri navedena načina polijetanja:

Vježba 12: Polijetanje vučom sa zemlje

- signali i/ili komunikacija prije i tokom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje vučom sa zemlje, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - optimalan profil leta i ograničenja pri polijetanju vučom sa

zemlje, - postupak otkačinjanja, - postupci pri greškama u polijetanju.

Vježba 13: Polijetanje avio-zapregom

- signali i/ili komunikacija prije i tokom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje avio-zapregom, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - pravolinijski let, zaokret i klizanje tijekom leta u avio-

zaprezi, - nepravilni položaji u avio-zaprezi i povratak u normalan

položaj, - snižavanje avio-zaprege, - postupak otkačinjanja, - greške i njihovo izbjegavanje prilikom polijetanja avio-

zapregom.

Vježba 14: Uzlijetanje jedrilicom s pomoćnim motorom

- postupci izvlačenja i uvlačenja pomoćnog motora, - pokretanje motora i mjere opreza, - prijeletne provjere, - postupci smanjivanja buke motora, - provjere tokom i nakon polijetanja, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci pri otkazu rada motora, - prekid polijetanja, - polijetanje s kratkih terena i rastojanje od prepreka

(proračun mogućnosti), - tehnika polijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom.


- postupak prilaženja krugu za slijetanje, - izbjegavanje sudara, postupci i načini osmatranja, - provjere prije slijetanja, - postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni

krak, - uticaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zakrilca (ako je primjenjivo), - predočavanje ciljane tačke i mjesta slijetanja, - upravljanje tokom prilaza i korištenje zračnih kočnica, - tehnika letenja i način osmatranja pri ulasku u finalni

(završni) prilaz, - prilaženje i slijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci (tehnike) slijetanja na kratke terene.

Vježba 17: Prvi samostalan let

- priprema leta od strane nastavnika, - upozoravanje na karakteristike terena i ograničenja, - korištenje potrebne opreme, - posmatranje i razrada leta od strane nastavnika.


- oštri zaokreti s nagibom od 45°, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tokom zaokreta, - povratak iz neuobičajenih položaja, uključujući i spiralno

poniranje.

TEHNIKE JEDRENJA

Napomena: Pilot učenik mora se osposobiti za korištenje najmanje jedne od tri navedene tehnike jedrenja:

Vježba 19: Tehnike jedrenja u termici

- postupci i načini osmatranja, - osjećanje i prepoznavanje termike, - korištenje zvučnog variometra, - priključivanje kruženju u termici i pravo prvenstva, - letenje u blizini drugih jedrilica, - tehnike centriranja, - napuštanje termike.

Vježba 20: Tehnike jedrenja na padini

- postupci i načini osmatranja, - praktična primjena pravila letenja na padini, - optimizacija putanje leta, - brzina jedrilice pri letenju na padini.

Vježba 21: Tehnike jedrenja na valovima

- postupci i načini osmatranja, - tehnike priključivanja na valove, - promjena granične brzine s povećanjem visine leta, - korištenje kisika.

Vježba 22: Izvanaerodromsko slijetanje

- područje doleta, - postupci ponovnog pokretanja motora (samo za jedrilice s

pomoćnim motorom), - izbor terena za slijetanje, - procjena kruga za slijetanje i karakteristične tačke, - postupci izvođenja kruga za slijetanje i prilaženje, - postupci nakon slijetanja.

PRELETI

Napomena: Sve niže navedene vježbe moraju se obraditi prije leta u slučajevima kada se pilot učenik upućuje na samostalan prelet:

Vježba 23: Planiranje preleta

- meteorološka prognoza i aktualni podaci, - NOTAM, zračni prostor, - izbor i priprema navigaciјske karte, - priprema rute preleta, - radiotelefonske komunikacijske frekvencije, - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta, - masa i karakteristike jedrilice, - alternativni aerodromi i tereni za slijetanje, - sigurnosne visine.

Vježba 24: Navigacija tokom leta

- održavanje i povratak na pravac leta, - korištenje radiotelefonske komunikacijske stanice i

frazeologija, - planiranje tokom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci orijentisanja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije, - korištenje ostale opreme, - postupak prilaženja krugu za slijetanje i slijetanja na

dolaznom aerodromu.

Vježba 25: Tehnike preleta

- postupci i načini osmatranja, - određivanje optimalne brzine preskoka, - smanjenje rizika tokom preleta.


DODATAK 8. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG) Vježba 1: Upoznavanje s motornom jedrilicom (TMG)

- karakteristike motorne jedrilice (TMG), - kabina, instrumenti i oprema, - sistemi, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- postupci u slučaju požara na zemlji i u letu, - postupci u slučaju požara motora i električnog sistema, - postupci u slučajevima kvarova ili otkaza, - uvježbavanje napuštanja motorne jedrilice (TMG) u slučaju

nevolje i hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta i postupci nakon leta

- obavezna dokumentacija u motornoj jedrilici (TMG), - potrebna oprema za namjeravani let, - vanjski pregled, - unutarnji pregled, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - provjere prije pokretanja motora i zagrijavanja, - provjere rada motora, - zaustavljanje rada motora, - rukovanje na zemlji (povlačenje, parkiranje, osiguranje), - popunjavanje i ovjera dokumentacije.

Vježba 4: Vožnja

- provjere prije vožnje, - pokretanje, održavanje brzine, zaustavljanje, - rukovanje motorom, - održavanje smjera vožnje i okretanje, - okretanje na skučenom prostoru, - postupak parkiranja i mjere opreza, - uticaj vjetra i upravljačke komande, - uticaj površine zemlje, - slobodno pomicanje kormila pravca, - signali parkera na aerodromu, - provjera instrumenata, - postupci komuniciranja sa kontrolom letenja.

Vježba 5: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti pri vožnji

- kvar upravljačkog sistema i kočnica.

Vježba 6: Pravolinijsko letenje

- postizanje i održavanje pravolinijskog leta korištenjem snage motora,

- letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po dubini korištenjem trimera, - održavanje nivoa, nagiba i smjera leta pri odabranoj brzini

(korištenjem snage motora), - održavanje nivoa, nagiba i smjera leta pri promjeni brzine i

konfiguracije motorne jedrilice (TMG), - korištenje instrumenata za precizno letenje.

Vježba 7: Penjanje

- započinjanje i održavanje normalne i najveće brzine penjanja,

- dostizanje odabrane visine, - penjanje na ruti (penjanje tokom krstarenja), - penjanje sa spuštenim zakrilcima, - povratak na normalno penjanje, - najveći ugao penjanja,

- korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 8: Snižavanje

- započinjanje i održavanje snižavanja, - dostizanje odabrane visine, - ugao snižavanja, snižavanje na ruti (snižavanje tokom

krstarenja), - bočno klizanje, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 9: Zaokret

- započinjanje i održavanje zaokreta, - povratak u pravolinijski let, - greške pri izvođenju zaokreta (brzina i nagib), - zaokret pri penjanju, - zaokret pri snižavanju, - klizanje u zaokretu, - zaokret prema odabranom smjeru, korištenje kompasa, - korištenje instrumenata za precizno letenje.


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni ugao) i vještine upravljanja motornom jedrilicom (TMG) pri povratku na normalne brzine. - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobitosti leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim napadnim

uglovima, - korištenje pune snage motora za prelazak u normalnu

brzinu penjanja, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- uvježbavanje i sposobnosti donošenja odluka, - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, - prepoznavanje prevučenog leta, - prevučeni let bez i uz korištenje snage motora, - povratak u normalan let nakon propadanja krila, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za prilaz

na slijetanje bez i uz korištenja snage motora, povratak tokom početne faze u normalan let.

Vježba 12: Uzlijetanje i penjanje prema poziciji niz vjetar

- provjere prije uzlijetanja, - uzlijetanje pri čeonom vjetru, - čuvanje nosnog točka (ako je primjenjivo), - uzlijetanje s bočnim vjetrom, - postupci tokom i nakon uzlijetanja, - tehnika uzlijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom

(proračun mogućnosti), - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni krak,

- prilaz i slijetanje uz korištenje snage motora, - čuvanje nosnog točka (ako je primjenjivo), - uticaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zračnih kočnica i zakrilica, - prilaženje i slijetanje pri bočnom vjetru, - prilaz i slijetanje s ugašenim motorom, - tehnika slijetanja na kratke terene sa mekanom podlogom,


- prilaženje i slijetanje bez upotrebe zakrilica (ako je primjenjivo),

- tehnika slijetanja sa repnim točkom (motorne jedrilice (TMG) s repnim točkom),

- prekid slijetanja i produžavanje, - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- prekid uzlijetanja, - otkaz motora nakon uzlijetanja, - prekid prilaženja na slijetanje, - prekid slijetanja s produžavanjem, - postupci pri požaru motora i elektroopreme.

S ciljem sigurnosti potrebno je da piloti osposobljeni za letenje motornom jedrilicom (TMG) s nosnim točkom obave nekoliko letova s nastavnikom u svrhu prilagođavanja prije prelaska na samostalno letenje motornom jedrilicom (TMG) s repnim točkom i obrnuto.


- oštri zaokret s nagibom od 45°, na istoj visini i u poniranju, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tokom zaokreta, - povratak iz neuobičajnih položaja, uključujući i spiralno

poniranje, - ubježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 16: Zaustavljanje i ponovno pokretanje motora u letu

- postupci hlađenja motora, - postupci gašenja motora u letu, - postupci letenja kao jedrilica, - ponovno pokretanje motora.

Vježba 17: Slijetanje u hitnosti sa ugašenim motorom

- postupci slijetanja u hitnosti, - odabir terena za slijetanje, uključujući rezervni teren u

slučaju promjene plana, - područje doleta, - snižavanje, - karakteristične tačke, - provjere motora, - korištenje radiotelefonske komunikacijske stanice, - osnovni krak, - završni prilaz, - slijetanje, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 18: Slijetanje iz predostrožnosti

- izvođenje postupaka prilaženja na slijetanje izvan aerodroma do visine odluke,

- razlozi za slijetanje iz predostrožnosti, - uvjeti letenja, - izbor terena za slijetanje (aerodromi, aerodromi izvan

upotrebe, polja), - krug za slijetanje i prilaz, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 19: Navigacija tokom leta Priprema leta

- meteorološka prognoza i aktuelni podaci, - odabir i priprema navigacijske karte (odabir rute, struktura

zračnog prostora, sigurnosna visina), - proračun (magnetski smjer i vrijeme leta na ruti, potrošnja

goriva, masa i položaj težišta, performanse), - letne informacije (NOTAM, radiotelefonske komunikacij-

ske frekvencije, alternativni aerodromi), - dokumentacija motorne jedrilice (TMG),

- prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta.

Odlazak

- organizacija rada u kabini, - postupci prilikom odlaska (podešavanje visinomjera,

komunikacija s kontrolom letenja, postavljanje smjera letenja, zapisivanje vremena uzlijetanja).

Na ruti

- održavanje visine i smjera leta, - popravak očekivanog vremena dolaska i smjera leta, - vođenje zabilješki, - korištenje radiotelefonske komunikacijske stanice i

frazeologija, - minimalni meteorološki uvjeti za nastavak leta, - donošenje odluka tokom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci pri promjeni rute, - postupci orijentisanja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije.

Postupci na aerodromu dolaska

- komuniciranje s kontrolom letenja, - podešavanje visinomjera, - postupak prilaženja krugu za slijetanje, - postupci u krugu za slijetanje, - parkiranje, - osiguranje motorne jedrilice (TMG), - dopunjavanje goriva, - zatvaranje plana leta, - administrativni postupci nakon leta.

Vježba 20: Navigacija pri letenju na malim visinama i u uvjetima slabe vidljivosti

- postupci prije snižavanja, - opasnosti (konfiguracija terena i prepreke), - čitanje navigacijskih karata, - uticaj vjetra i turbulencije, - razvijanje osjećaja visine iznad terena (izbjegavanje

opasnog približavanja terenu i/ili preprekama), - izbjegavanje zaštićenih područja zbog buke, - krug za slijetanje, - krug za slijetanje i slijetanje pri lošim meteorološkim

uvjetima.

Vježba 21: Osnove radio-navigacije Korištenje GPS ili VOR/NDB uređaja

- izbor kontrolnih tačaka, - indikacija prema/od ZRNS, orijentacija, - poruke o greškama.

Korištenje VHF/DF uređaja

- raspoloživost, AIP, frekvencije, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - određivanje QDM i navođenje.

Korištenje radara

- raspoloživost, AIP, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - odgovornost pilota, - sekundarni nadzorni radar (transponder, odabir koda,

provjera i odgovor).


DODATAK 9. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primijeniti sve iz Dodatka 7. i Dodatka 8. ovog pravilnika.

DODATAK 10. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom treba ponavljati tako sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju akrobatskih manevara. Po završenom osposobljavanju, pilot jedrilice treba biti sposoban da obavi samostalan let koji sadrži niz akrobatskih manevara. Izvođenje akrobacija s nastavnikom u jedrilicama s dva sjedišta i izvođenje samostalnih akrobacija mora se prilagoditi ograničenjima i dopuštenim manevrima za svaki tip jedrilice.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja (ako je dopušteno):

Vježba 1: Provjera dosegnute tehnike pilotiranja

- let minimalnom brzinom i prevlačenje, - oštar zaokret, - bočno klizanje, - kovit, - vađenje iz spiralnog poniranja, - vađenje iz nepravilnog položaja.

Vježba 2: Osnovni akrobatski manevri

- petlja, - šandela, - ranversman, - "položena" (polegnuta) osmica (lazy eight).

Vježba 3: Posebni akrobatski manevri

- imelman, - returneman, - zvono, - valjak, - leđni let, - leđni zaokret, - leđna petlja.

DODATAK 11. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti treba ponavljati sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju letačkih operacija pod pokrivačem.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja:

Vježba 1: Let za upoznavanje

- pokazivanje načina letenja i pokazivanje instrumenata, - letenje bez pokrivača, - letenje s pokrivačem.

Vježba 2: Pravolinijski let i održavanje brzine (letovi pod pokrivačem)

- održavanje nagiba, - održavanje smjera, - održavanje i promjena brzine leta.

Vježba 3: Zaokreti i ustaljeno kruženje (letovi pod pokrivačem)

- blagi zaokreti, - izlaženje iz zaokreta u pravolinijski let, - promjena smjera kruženja u zaokretu.

Vježba 4: Izlaženje u zadatom smjeru (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz zaokreta u zadati smjer po magnetnom kompasu standardnim skretanjem,

- izlaženje iz zaokreta graničnih brzina skretanja.

Vježba 5: Izlaženje iz nenormalnih situacija (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz prevučenog leta, - izlaženje iz klizanja, - izlaženje iz povećanje brzine leta, - prepoznavanje i vađenje iz kovita i spirale.

DODATAK 12. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI NASTAVNIKA NA TMG-a

Pogledati pod članom 19. stav (4) i (5) ovog pravilnika.

DODATAK 13. SADRŽAJI PRAKTIČNOG (LETAČKOG) DIJELA ISPITA I PROVJERA LETAČKE SPOSOBNOSTI ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Dužnost kandidata je priprema ispitnog leta i provjera ukrcaja potrebne opreme i dokumentacije;

(2) Kandidat treba ispitivaču jasno navesti sve dužnosti i provjere koje sprovodi. Provjere treba sprovoditi u skladu s letačkim priručnikom i/ili listom provjera jedrilice kojom se izvodi ispitni let;

(3) Tokom ispitnog leta kandidat treba pokazati: a) Sposobnost upravljanja jedrilicom u okviru propisanih

ograničenja letenja; b) Smireno i tačno izvođenje letačkih manevara; c) Zrakoplovne vještine i sposobnost donošenja odluka; d) Primjenu zrakoplovnih znanja; e) Sposobnost upravljanja jedrilicom tokom cijelog leta

na način da ne dovede u pitanje uspješan završetak svih postupaka i manevara.

(4) Sadržaj ispitnog leta (definiran Dodatkom 14.) obuhvata:

(1) Priprema i uzlijetanje (korištenje liste provjera, pregled jedrilice prije uzlijetanja)

a) Prijeletni (dnevni) pregled jedrilice, dokumentacije, NOTAM i priprema;

b) Provjera mase, težišta i proračun performansi; c) Poznavanje načina korištenja jedrilice; d) Provjera prije uzlijetanja.

(2) Način uzlijetanja (primjenjuje se jedno od tri moguća načina uzlijetanja):

a) Uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom ili automobilom) - Signali prije i tokom uzlijetanja, uključujući poruke

rukovatelja vitla; - Odgovarajući profil leta; - Simulacija prekida vuče; - Svjesnost položaja.

b) Uzlijetanje avio-zapregom - Signali prije i tokom uzlijetanja, uključujući

komunikaciju s pilotom aviona; - Zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje;


- Prekid zatrčavanja (simulacija ili usmeno ispitivanje); - Praćenje aviona u pravolinijskom letu i u zaokretima; - Popravljanje nepravilnog položaja pri praćenju; - Otkačivanje; - Praćenje leta i letačka vještina tokom faze uzlijetanja.

c) Uzlijetanje pomoćnim motorom (samo u jedrilici s pomoćnim motorom) - Saradnja s kontrolom letenja (ako je primjenjivo); - Postupci uzlijetanja na aerodromu; - Zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje; - Praćenje leta i vještina letenja tokom faze uzlijetanja; - Simulacija otkaza motora nakon uzlijetanja; - Gašenje motora i spremanje.

(3) Opće radnje

a) Održavanje položaja i brzine u pravolinijskom letu; b) Koordinacija tokom zaokreta s nagibom od 30°,

postupci i načini osmatranja i izbjegavanja sudara; c) Vađenje iz zaokreta prema odabranom orijentiru i uz

upotrebu kompasa; d) Letenje na velikim napadnim uglovima (malom

brzinom); e) Prevučeni let i povratak iz prevučenog leta; f) Kovit i vađenje iz kovita; g) Koordinirani zaokret s nagibom od 45°, postupci i

načini osmatranja i izbjegavanja sudara; h) Poznavanje okruženja letilišta.

(4) Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje

a) Postupak prilaženje krugu za slijetanje; b) Postupci i način osmatranja i izbjegavanja sudara; c) Provjere prije slijetanja; d) Let po krugu za slijetanje, prilaženje, slijetanje; e) Tačnost slijetanja (simulacija izvanaerodromskog

slijetanja na kratak teren); f) Slijetanje s bočnim vjetrom ako to uvjeti

omogućavaju.

DODATAK 14. SADRŽAJ PROVJERE PRAKTIČNE OSPOSOBLJENOSTI/PROVJERE STRUČNOSTI ZA PILOTA JEDRILICE

Sadržaj provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice sadrži minimalno sljedeće podatke:

a) Ime, prezime, vrstu i broj dozvole kandidata; b) Vrstu provjere, vrstu i registarsku oznaku zrakoplova

na kome se sprovodi provjera; c) Status provjerenih elemenata leta uz definiranje

standarda izvedenog elementa koji je predmet provjere, kako slijedi po elementima: a. Priprema za let (sve faze); b. Vođenje jedrilice u fazi uzleta i penjanja do

otkačinjanja (vitlo, aero-zaprega...): - održavanje visine; - održavanje pravca; - održavanje nagiba;

c. Pravolinijski let: - održavanje visine; - održavanje pravca; - održavanje nagiba;

d. Zaokret do 45⁰ (lijevi i desni): - uvođenje u zaokret; - održavanje visine; - održavanje brzine; - održavanje nagiba; - izlazak iz zaokreta (na orijentir);

e. Koordinacija pokreta u zaokretu;

f. Konstrukcija školskog kruga; g. IV zaokret, prilaz za slijetanje;

- održavanje pravca; - održavanje brzine; - održavanje profila za slijetanje;

h. Slijetanje sa upotrebom zračnih kočnica i zakrilaca - održavanje brzine; - održavanje pravca; - proračun; - ravnanje; - prizemljenje; - održavanje pravca po prizemljenju; - kočenje;

i. Drugi elementi leta na provjeri, sa ocjenom; j. Standard završne ocjene uz opisnu karakteristiku

kandidata tokom provjere; k. Ime, prezime, vrsta i broj dozvole ispitivača; l. Datum, mjesto i potpis ispitivača koji je sproveo

provjeru.

DODATAK 15. SADRŽAJ PRIJAVE I IZVJEŠTAJA O PROVJERI PRAKTIČNE OSPOSOBLJENOSTI/PROVJERE STRUČNOSTI ZA PILOTA JEDRILICE

Sadržaj prijave i izvještaja provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice sadrži minimalno sljedeće podatke:

a) Ime, prezime, potpis, vrsta i broj dozvole kandidata; b) Informacije o letu, koji sadrže sljedeće podatke:

a. vrstu provjere; b. vrstu i registarsku oznaku zrakoplova na kome

se sprovodi provjera; c. aerodrom/letilište polijetanja i slijetanja tokom

provjere; d. vrijeme polijetanja, slijetanja i ukupno vrijeme

provjere; e. broj letova tokom provjere;

c) Rezultat provjere praktične obučenosti/provjere stručnosti, definirajući standard izvođenja elemenata koji su predmet provjere; a. položio; b. djelimično položio; c. nije položio;

d) Opisna karakteristika kandidata tokom provjere; e) Ime, prezime, vrsta i broj dozvole ispitivača; f) Datum, mjesto i potpis ispitivača koji je sproveo

provjeru;

DODATAK 16. OBRAZAC KNJIŽICE EVIDENCIJE NALETA ZA PILOTE JEDRILICA

Knjižica evidencije naleta omogućava pilotu vođenje evidencije o naletu na konvencionalan način tako da obezbjeđuje trajni zapis. Pilot koji leti različite kategorije zrakoplova treba za svaku kategoriju imati zasebnu knjižicu evidencije naleta. (1) Zapisi u knjižicu evidencije naleta trebaju biti upisani

tintom ili neizbrisivom olovkom, čim je prije moguće nakon svakog leta.

(2) Knjižica evidencije naleta, u koju se upisuju letovi jedrilicom, treba sadržavati najmanje sljedeće podatke: a) lične podatke: prezime i ime, te adresu pilota imatelja

knjižice evidencije naleta; b) za svaki let; c) datum leta; d) mjesto i vrijeme uzlijetanja, te mjesto i vrijeme

slijetanja;


e) tip (model, varijacija tipa) i registracija zrakoplova; f) način starta; g) ukupno vrijeme leta (nalet); h) dužnost tokom leta (pilot "P", učenik pilot "UP",

nastavnik "N", ispitivač "I"); i) svrha i zadatak leta; j) udaljenost preleta; k) napomene i ovjera.

(3) Upisivanje naleta a) Nalet u svojstvu pilota jedrilice može se upisati u

sljedećim slučajevima: - Kada pilot jedrilice tokom leta obavlja dužnost

pilota, - Kada učenik pilot jedrilice leti samostalno, - Kada nastavnik letenja tokom leta obavlja

dužnost nastavnika ili ispitivača. b) Nalet u svojstvu nastavnika letenja jedrilicom može se

upisati u slučajevima kada pilot jedrilice tokom leta obavlja dužnost nastavnika letenja ili ispitivača.

(4) Prihvatljive su knjižice dimenzije standardnog formata od najmanjeg A6 do najviše A4 sa čvrsto uvezanim i numeriranim stranicama.

DODATAK 17.

(1) Dozvola pilota jedrilice je bijele boje sa dimenzijama 100x134 mm i ima četiri strane.

(2) Na prvoj strani nalazi se grb Bosne i Hercegovine a ispod njega sljedeći tekst:

Bosna i Hercegovina, Ministarstvo komunikacija i prometa, Direkcija za civilno zrakoplovstvo, Dozvola pilota jedrilice, ispisani velikim slovima, a u podnožju strane izjava da je dozvola urađena saglasno ICAO standardu.

Lijeva margina stranice obilježena je utisnutom skraćenicom BHDCA i znakom BHDCA.

(3) Na drugoj strani nalaze se opći podaci o nositelju dozvole (Broj dozvole, Prezime i ime, Datum rođenja, Mjesto rođenja, Državljanstvo, Adresa i Potpis) i podaci o izdavanju dozvole (Organizacija izdavanja, Datum prvog izdavanja, Datum izdavanja, Važnost, Potpis i Pečat).

(4) Treća strana se sastoji od kolona u kojima se evidentiraju podaci o stečenim ovlaštenjima i načinu uzlijetanja jedrilice: a. prva kolona: naziv ovlaštenja i načina uzlijetanja

jedrilice koja se unose u dozvolu pilota jedrilice; b. druga kolona: datum sticanja predmetnog ovlaštenja, i c. treća kolona: potpis – pečat lica koje je unijelo date

podatke. (5) Četvrta strana se sastoji od kolona u kojima se vodi

evidencija o ovlaštenjima kojima se produžava važnost i njihovom roku važenja kako slijedi: a. prva kolona: naziv ovlaštenja kome se produžava rok

važnosti; b. druga kolona: rok važenja predmetnog ovlaštenja, i c. treća kolona: potpis – pečat lica koje je unijelo date

podatke. (6) Dozvola pilota jedrilice se izdaje na jednom službenom

jeziku u upotrebi u Bosni i Hercegovini i na engleskom jeziku.

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1417 Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u Velikom vijeću u

predmetu broj AP 1240/11, rješavajući apelaciju Milorada Trbića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine,

članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 6. studenoga 2014. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Milorada Trbića. Utvrđuje se povreda članka II/2. Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg kaznenog zakona.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine u dijelu iz prethodnoga stavka ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Odbija se kao neutemeljena apelacija Milorada Trbića, podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. st. 1. i 3. točka a. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan, po žurnome postupku, donijeti novu odluku sukladno članku II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Milorad Trbić (u daljnjem tekstu: apelant), koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Foči (u daljnjem tekstu: KPZ Foča), kojeg zastupa Milan D. Trbojević, advokat iz Banje Luke, podnio je 15. ožujka 2011. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine i broj X-KR/07/386 od 16. listopada 2009. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. st. (1) i (2) Pravila Ustavnog suda ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), koja su važila u vrijeme poduzimanja navedenih radnji, od Suda BiH i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo) zatraženo je 11. veljače 2014. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH je odgovor dostavio 18. veljače 2014. godine, a Tužiteljstvo 19. veljače 2014. godine.


III. Činjenično stanje

4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

5. Sud BiH je Presudom broj X-KR/07/386 od 16. listopada 2009. godine apelanta proglasio krivim da je radnjama koje je poduzeo u razdoblju od 10. srpnja do 30. studenoga 1995. godine, bliže opisanim u izreci presude, počinio kazneno djelo genocida iz članka 171. Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZBiH), i to toč. a) ubijanje pripadnika skupine i toč. b) nanošenje teških tjelesnih ozljeda ili duševnih povreda pripadnicima skupine, sve u svezi s člankom 180. stavak 1. i člankom 29. citiranog zakona, te mu je izrekao kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina. Na temelju članaka 189. stavak 1. ZKPBiH Sud BiH je zaključio da troškovi kaznenog postupka i paušala, vezani za oslobađajući dio presude, padaju na teret proračunskih sredstava Suda, dok se oštećeni upućuje da u parnici rješava postavljeni ili eventualni imovinskopravni zahtjev na temelju članaka 198. stavak 3. ZKPBiH.

6. U obrazloženju presude je navedeno da je apelant drugom konsolidiranom, izmijenjenom Optužnicom tužitelja Međunarodnog suda za kazneno gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriju bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljnjem tekstu: MKSJ), broj IT-05-88/1-PT od 18. kolovoza 2006. godine, optužen temeljem individualne kaznene odgovornosti sukladno članku 7.(1) Statuta Međunarodnog suda (u daljnjem tekstu: Statut MKSJ) za kazneno djelo genocida (članak 4), udruživanja radi vršenja genocida (članak 4), istrebljenja, progone i prisilno premještanje (zločin protiv čovječnosti (članak 5), ubojstva (kršenje zakona i običaja ratovanja (članak 3) koja su počinjena na području općine Srebrenica na teritoriju Bosne i Hercegovine u razdoblju od srpnja do studenoga 1995. godine. Apelantov predmet je proslijeđen vlastima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH) na temelju Pravila 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ (u daljnjem tekstu: Pravilnik MKSJ), Odluke o prosljeđivanju predmeta koje je vijeće tog suda donijelo 27. travnja 2007. godine, pa je apelant kao optuženi 11. lipnja 2007. godine iz prostorija pritvorske jedinice Ujedinjenih naroda u Hagu proslijeđen vlastima BiH i predat Sudu BiH na daljnji postupak. Postupak je pred Sudom BiH pokrenut Optužnicom Tužiteljstva BiH (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo) broj KT-RZ-139/07 od 20. srpnja 2007. godine, koja je potvrđena i prihvaćena 27. srpnja 2007. godine, a izmijenjena 4. ožujka 2009. godine.

7. U obrazloženju presude je navedeno da je nakon provedenoga postupka, ocjenom svih provedenih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, utvrđeno da je apelant, na način bliže opisan u izreci presude, u razdoblju od 10. srpnja do 30. studenoga 1995. godine za vrijeme rasprostranjenog i sustavnog napada usmjerenog protiv pripadnika bošnjačkoga naroda u zaštićenoj zoni UN-a Srebrenica, s ciljem provedbe državne i organizacijske politike, tijekom koje su Vojska Republike Srpske (u daljnjem tekstu: VRS) i Ministarstvo unutarnjih poslova RS-a (u daljnjem tekstu: MUP RS-a) sudjelovali u operaciji hvatanja, zatvaranja, pogubljenja po prijekom postupku i ukopa svih vojno sposobnih muškaraca i mladića Bošnjaka iz enklave Srebrenice, te operacijama sakrivanja dokaza о pogubljenju tako što su posmrtni ostaci žrtava ekshumirani iz prvobitnih (primarnih) masovnih grobnica i ponovno ukopani u neobilježene (sekundarne grobnice), te kada je ukupno bošnjačko civilno stanovništvo, do 40.000 Bošnjaka civila, prisilno uklonjeno iz enklave Srebrenice, a od 12. do 30. studenoga 1995. godine više od 7.000 Bošnjaka muškaraca i mladića pogubljeno po prijekom postupku, ukopano,

ekshumirano i ponovno ukopano, među kojima je i 3.737 identificiranih osoba.

8. Dalje je utvrđeno da je apelant u razdoblju od 12. srpnja do 30. studenoga 1995. godine, kao kapetan VRS u pričuvi, odnosno kao referent u organu za sigurnost i obavještajne poslove Zvorničke brigade VRS, sudjelovao u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno s pukovnikom Lubišom Bearom, potpukovnikom Vujadinom Popovićem, poručnikom Dragom Nikolićem i drugim, sa zajedničkom svrhom i planom da se uhvate, zatvore, pogube po prijekom postupku i ukopaju svi vojno sposobni muškarci Bošnjaci iz Srebrenice koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, što je bio dio cilja veće operacije koju su zamislili viši oficiri glavnog stožera VRS, uključujući generala Ratka Mladića, a koju su sproveli i njome upravljali viši oficiri glavnog stožera zaduženi za sigurnost u VRS, uključujući potpukovnika Vujadina Popovića i poručnika Dragu Nikolića, dijeleći zajedničku namjeru da ostvare ciljeve zajedničke svrhe i plana i s namjerom da svojim djelima tome pomognu i doprinesu. Postupajući po uputama pukovnika Lubiše Beare apelant je odabrao i odredio školske zgrade u Orahovcu (škola Grbavci), Petkovcima i Ročeviću koje su korištene kao privremeni pritvorski objekti za držanje civila muškaraca Bošnjaka Srebrenice, koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, znajući da su ti muškarci Bošnjaci civili koje hvataju vojnici VRS i koji će biti odvezeni iz Srebrenice. Apelant je također nadgledao i kontrolirao zarobljene Bošnjake koji su držani u nehumanim uvjetima i bili podvrgnuti teškom fizičkom i psihičkom zlostavljanju, kojom prilikom su mnogi od njih ubijeni, te je u navedenim ubojstvima apelant izravno sudjelovao tako što ih je ubijao ispred logora gdje su bili zarobljeni (u školi Grbavci u Orahovcu je ispred škole po prijekom postupku iz automatskog oružja ubio do 20 muškaraca Bošnjaka koji su bili zarobljeni u školi, a u školi Ročević najmanje njih pet da bi na taj način zastrašio, kontrolirao i obuzdao ostale zarobljene Bošnjake unutar škole). Pored toga je utvrđeno da je apelant nadgledao, koordinirao i obezbjeđivao praćenje, utovar i prijevoz zarobljenih Bošnjaka do mjesta pogubljenja, u kojima je i sam izravno sudjelovao. S ciljem ostvarivanja udruženog zločinačkog poduhvata, koji je uključivao ukop žrtava Bošnjaka iz Srebrenice koji su bili ukopani prvobitno u masovne primarne neobilježene grobnice, želeći sakriti ubojstva i pogubljenja, kako bi se sakrili posmrtni ostaci žrtava i njihov identitet, apelant je također izravno sudjelovao u ekshumaciji žrtava iz primarnih grobnica koje su ponovno ukopavane u masovne sekundarne neobilježene grobnice, tako što je izravno davao zadaće vojnicima VRS. Tijela žrtava su premještena na najmanje 13 lokaliteta duž ceste za Čančare.

9. Dalje, u obrazloženju presude je navedeno da je apelant u završnoj riječi istaknuo kako je mobiliziran u VRS sa statusom pričuvnog poručnika i da je raspoređen u Zvorničku brigadu, na mjesto zamjenika zapovjednika 2. pješačkog bataljona, te da je na toj dužnosti ostao do 1994. godine, kada je raspoređen na formacijsko mjesto referenta za sigurnost u organu sigurnosti pri zapovjedništvo Zvorničke brigade, u kojoj je ostao sve do demobilizacije. Nakon završetka rata je otišao u Sjedinjene Američke Države (u daljnjem tekstu: SAD) gdje je ostao sve do okončanja postupka za dobijanje državljanstva, kada je došlo do kontakta s predstavnicima Haškog tribunala i FBI Sjeverne Karoline, nakon čega je uhapšen, i suđeno mu je zbog nelegalnoga ulaska i neprijavljivanja sudjelovanja u VRS. Iz SAD-а je deportiran u Nizozemsku, gdje je kako ističe držan u kućnom pritvoru. U kontaktu s predstavnicima Haškog tribunala je, kako navodi, bio izložen pritiscima, ucjenama i prijetnjama koje su bile usmjerene ka priznavanju krivnje, zbog čega je više puta upozoravao Sud BiH da ne stoji iza svojih izjava datih dok se nalazio u kućnome pritvoru u Nizozemskoj, jer su, kako je već


naveo, iznuđene prijetnjama i ucjenama. U konačnici je istaknuo kako je samo obavljao dužnost na koju je bio raspoređen u VRS, sukladno važećim propisima, te nije sudjelovao u događajima koji su mu stavljeni na teret optužnicom Tužiteljstva.

10. Sud BiH je na temelju brojnih izvedenih dokaza utvrdio kako je Tužiteljstvo van svake razumne sumnje dokazalo da je apelant počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret. U svezi s apelantovom izjavom da je inicijalne upute radi obavljanja zadaća dobijao od pukovnika Beare, Sud BiH je zaključio kako apelant ovom izjavom samo potvrđuje svoje sudjelovanje u ostvarivanju zajedničkog plana zarobljavanja, pritvaranja i ubijanja muškaraca Bošnjaka iz enklave Srebrenice, koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, a što je bio i cilj šire operacije koju je osmislio Glavni stožer VRS. Da je zajedno s drugim vojnicima VRS nadgledao i obezbjeđivao školski prostor gdje su bili zarobljeni muškarci Bošnjaci iz Srebrenice, koji su bili odvoženi a potom ubijani, apelant je i sam potvrdio u svome iskazu od 14. i 15. srpnja 1995. godine, da bi na saslušanju od 23. svibnja 2004. godine istražiteljima potvrdio točne lokacije stradanja. Potom je u izjavi od 8. studenoga 2004. godine apelant također priznao da je prisustvovao pogubljenjima zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice, da je nadgledao i rukovodio njihovom ekshumacijom iz primarnih grobnica te prijevozu tijela i dijelova tijela radi ukopa u sekundarne grobnice, sve u nastojanju da se sakriju ubojstva koja su se dogodila u toj zoni odgovornosti. Dakle apelant je, po ocjeni Suda BiH, i dalje nastavio sa svojim aktivnim sudjelovanjem u udruženom zločinačkom poduhvatu u operacijama ponovnoga ukopa tijela ubijenih Bošnjaka, što je i sam potvrdio u svome iskazu navodeći da je za ovu operaciju dobio naređenje od Drage Nikolića. Prema njegovim tvrdnjama muškarci koji su sudjelovali u operaciji ponovnoga ukopa su nagrađivani s tri slobodna dana, te su pored toga dobijali i po tri vrećice deterdženta za veš. Apelant je također istražiteljima pokazao točne lokacije primarnih i sekundarnih grobnica, ali ih je također obmanjivao tako što ih je odvodio na mjesta tzv. lažnih grobnica, na temelju čega je Sud BiH zaključio da takvo apelantovo ponašanje pokazuje nedostatak kajanja i želju da se prikriju navedene okolnosti.

11. U svezi s apelantovom individualnom kaznenom odgovornosti iz članka 180. stavak 1. Kaznenog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), vijeće Suda BiH je ukazalo da je taj članak izveden iz članka 7. stavak 1. Statuta MKSJ i da mu je identičan, te da taj članak obuhvaća konkretno udruženi zločinački poduhvat kao način suizvršenja kojim se stiče individualna kaznena odgovornost, da su elementi nužni za dokazivanje odgovornosti u okviru osnovnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata pluralitet osoba, zajednički plan ili cilj da se izvrši kazneno djelo, sudjelovanje ili pridruživanje apelanta kao optuženog u izvršenju tog plana ili cilja, namjera da se kazneno djelo izvrši, kao i namjera da se učestvuje u zajedničkom planu čiji je cilj izvršenje tog djela. Da su ispunjeni elementi za dokazivanje odgovornosti osnovnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata, jer je utvrđeno da su ključni sudionici i glavni akteri u ovim događanjima osim apelanta, odnosno da su pluralitet osoba činili apelant i pukovnik Ljubiša Beara, potpukovnik Vujadin Popović i poručnik Drago Nikolić, pripadnici organa sigurnosti koji je uživao poseban status u okviru VRS. Što se tiče drugog uvjeta na temelju izvedenih dokaza je utvrđeno da između aktera navedenih dešavanja nije bilo neslaganja, da se opseg njihove aktivnosti uklapa u opseg udruženog zločinačkog poduhvata, kojemu je pripadao apelant. Što se tiče sudjelovanja samog apelanta u ostvarenju zajedničkog cilja, Tužiteljstvo je po ocjeni suda ispravno procijenilo da apelant nije bio među glavnim tvorcima zajedničkog poduhvata, a niti je bio tek oruđe u njihovim rukama, međutim apelant je sam, svojim iskazima pobliže navedenim u obrazloženju presude

(str. 256, 257, 258 i 259), potvrdio da je navedena djela počinio tako što se sastajao s drugim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, s kojima je razgovarao i dogovarao o načinu izvršenja dogovorenih operacija, njegovo je sudjelovanje ocijenjeno kao vrlo značajno, a u određenim trenucima čak i presudno za uspješnost cjelokupnog plana. Njegove radnje neprijeporno potvrđuju koliko je apelant bio posvećen ostvarenju zacrtanoga cilja, stupanj njegove odgovornosti, te namjeru kao sudionika navedenoga zajedničkog poduhvata.

12. Dalje, Tužiteljstvo je po ocjeni Suda BiH izvan svake razumne sumnje dokazalo kako je apelant bio svjestan da sprovodi genocidni plan, a bio je upoznat s navedenim planom jer je neposredno sudjelovao u svim značajnim operacijama toga plana, jer je neprijeporno bio nazočan na više lokacija tijekom cijeloga razdoblja o kojemu je riječ u ovome predmetu, rješavao probleme, čistio teren i pomagao u prikrivanju ubijenih žrtava, na koji način je davao svoj značajan doprinos na raznim lokacijama. Dakle, apelantovo sudjelovanje u izvršenju zločinačkog plana je po ocjeni vijeća prvostupanjskog suda značajno, čak u određenim trenucima presudno za uspješnost cjelokupnog plana.

13. Što se tiče kaznenog djela genocida za koje je apelant osuđen, Sud BiH je ukazao da ovo djelo karakterizira: ubijanje pripadnika skupine ljudi, nanošenje teških tjelesnih povreda ili duševnih povreda pripadnicima te skupine, smišljeno nametanje toj skupini ljudi takvih životnih uvjeta koji za posljedicu mogu imati potpuno ili djelomično istrebljenje, ili prisilno preseljenje. Dakle, ovaj zločin obuhvaća dvije posebne skupine elemenata, i to genocidnu namjeru mens rea i actus reus, ubijanje pripadnika skupine ljudi. Dakle, budući da je kao neprijeporno utvrđeno da je apelant umiješan u izvršenje ubistava, bilo da su to skupina strijeljanja zarobljenika ili nasumična i ciljana ubojstva, da je znao da su žrtve bili Bošnjaci iz Srebrenice, što je u svojim izjavama i više puta naveo, koju kvalifikaciju njegova obrana nikad nije osporila, niti je podastrla bilo kakav dokaz koji bi ukazao na oprečno. Dakle, apelant je očevidno izražavao namjeru sudjelovati u ubojstvima na lokalitetima Zvorničke brigade, što je osim izvedenih dokaza potvrđeno i njegovim izjavama na lokacijama pobliže označenim u obrazloženju presude. Također je utvrđeno da je kod apelanta postojala genocidna namjera da izvrši navedene radnje, što po ocjeni Suda slijedi iz njegovih mnogobrojnih izjava iz kojih neprijeporno proizlazi da on nije pokazao kajanje zbog počinjenih djela (apelant svoju ulogu ubijanja zatvorenih Bošnjaka objašnjava time da je to poduzimao u nastojanju da smiri ostale zarobljenike). Vijeće Suda BiH je u konačnici zaključilo da je apelant bio aktivni sudionik navedenih dešavanja, da su njegove aktivnosti predstavljale značajan doprinos počinjenju genocida, bilo da se radilo o pucanju, čišćenju terena, obezbjeđivanju municije ili goriva za pripadnike VRS, određivanje lokacija za zatvaranje zarobljenih civila. Razlog za prikrivanje počinjenih djela je po ocjeni Suda BiH razvidan, jer je apelant bio svjestan da njegove radnje predstavljaju zločin jer se nije se radilo o ubijanju ratnih zarobljenika, dakle, po ocjeni toga Suda, kod apelanta je postojala želja da se područje koje je tako blizu Drine jednom zauvijek oslobodi muslimanskog stanovništva, a to se moglo postići jedino ubijanjem muškaraca Bošnjaka, što je bila ključni zadaća VRS, na što je apelant neprijeporno pristao, što proizlazi iz izvedenih dokaza i njegovih djela. Prema tome Sud BiH je, na temelju ocjene svih izvedenih dokaza, zaključilo kako je Tužiteljstvo neprijeporno dokazalo da je apelant posjedovao konkretnu namjeru da izvrši zločin genocida.

14. Sud BiH je smatrao da je izricanje sankcije apelantu nužno i da kazna odgovara zakonskim ciljevima, te ocjenom svih relevantnih elemenata zaključio kako kazna mora biti dovoljna i uticati na druge da se slična djela ne čine u budućnosti. Stoga, postupajući prema odredbi članka 39. KZBiH i pri tome imajući


u vidu činjenična i pravna utvrđenja, Sud BiH je apelanta proglasilo krivim za kazneno djelo genocida pa mu je stoga izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, koja sadrži kako olakotne tako i otegotne okolnosti, ali isto tako koja je srazmjerna težini počinjenoga djela. Dalje je sud BiH, primjenom članka 56. stavak 1. KZBiH, apelantu u izrečenu kaznu uračunao vrijeme provedeno u pritvoru po rješenju toga suda i MKSJ počevši od 7. travnja 2005. godine.

15. Apelacijsko vijeće Suda BiH (u daljnjem tekstu: Apelacijsko vijeće) je Presudom broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine odbilo kao neutemeljene prizive Tužiteljstva, apelantovoga branitelja i oštećenih, pojedinačno navedenih kao u izreci presude, i potvrdilo presudu toga suda od 16. listopada 2009. godine.

16. Apelacijsko vijeće je odbilo kao neutemeljene apelantove prizivne navode da je taj sud pogriješio kada je prihvatio i cijenio izjave date istražiteljima u SAD i MKSJ, jer tvrdi kako su date pod prisilom i pa su iznuđene, a prije davanja izjava nije bio upozoren da je u istrazi, niti je bio upoznat s činjenicama iz inkriminacije zbog čega smatra kako su mu povrijeđena prava iz članka 6. stavak 3. točka a. Europske konvencije o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). S tim u svezi tvrdi da je u Hagu držan na nepoznatoj lokaciji u razdoblju od 24. listopada 2003. godine do 7. travnja 2005. godine, u kojemu razdoblju je pretrpio maltretiranja, jer je bio izložen stalnome ispitivanju. Apelacijsko vijeće je, analizirajući ovaj apelantov prigovor, utvrdilo kako je njegov branitelj na pretresnom vijeću izjavio da nema prigovora da se navedene izjave, koje je apelant dao tijekom istrage istražiteljima MKSJ, uvrste kao dokaz u ovaj postupak, točnije da neće tražiti da se te apelantove izjave izuzmu iz dokaza. S tim u svezi Apelacijsko vijeće je ukazalo kako je strana koja ulaže prigovor dužna uložiti ga u momentu ulaganja dokaza, te detaljno obrazložiti osnove za taj prigovor. Pošto apelantova obrana u tome smislu nije poduzela korake, Apelacijsko vijeće smatra da je propustila mogućnost da se o ovim navodima izjasni pretresno vijeće. Time je propušteno da se ovo pitanje na odgovarajući način pripremi za priziv, odnosno neutemeljeno je da se ovaj apelantov prigovor uopće razmatra, te bi on trebao biti odbačen kao neblagovremeno istaknut. Unatoč navedenim nedostacima, Apelacijsko vijeće Suda BiH se izjasnilo o ovim apelantovim navodima, zaključivši da su izjave koje apelant osporava date sukladno odredbama Zakona o ustupanju predmeta MKSJ Tužiteljstvu BiH i korištenja dokaza pribavljenih od MKSJ pred sudovima BiH ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04), dakle ti dokazi su dopušteni i mogu biti korišteni u postupku pred ovim sudom kao dokazi pribavljeni sukladno čl. 42. i 43. Pravilnika i Statuta MKSJ (članak 3. stavak 1) (u daljnjem tekstu: Pravilnik i Statut). Naime pretresno vijeće prvostupanjskog suda je u svezi s ovim prizivnim navodima apelantove obrane zaključilo kako su izjave koje apelant osporava pribavljene sukladno navedenim odredbama Pravilnika i Statuta, jer je apelant kao osumnjičeni kojega je ispitivao tužitelj obaviješten o njegovim pravima: pravu na jezik koji osumnjičeni govori; pravu na branitelja; pravu na besplatnu pravnu pomoć i prevoditelja; pravu da ne daje nikakve izjave ili odgovara na bilo koja pitanja osim ako on to želi učiniti; da bi se sve što kaže moglo koristiti kao dokaz na sudu; da ima pravo na pravnu pomoć i na prisustvo branitelja tijekom saslušanja; da, ukoliko se dobrovoljno odrekao odvjetnika, uvijek može prestati odgovarati na pitanja u bilo kojemu trenutku ispitivanja, koje se odmah prekida; da ima pravo na besplatnu pravnu pomoć ukoliko nije u mogućnosti sam priuštiti branitelja. Osim toga, Apelacijsko vijeće je ukazalo da je člankom 43. Pravilnika propisano da se snimanje ispitivanja osumnjičenoga vrši na video ili audio vrpcu, tako što će osumnjičeni o tome biti obaviješten, o stankama

prilikom snimanja, o vremenu prekida koje će biti evidentirano u zapisniku, da će osumnjičeni na kraju dobiti priliku da se izjasni ili doda što god želi, da će se evidentirati vrijeme kada je ispitivanje završeno, da će se preslika snimljene vrpce dostaviti osumnjičenomu, a originalna snimljena vrpca će biti zapečaćena uz potpis tužitelja i osumnjičenog, a ako osumnjičeni postane optuženi izradit će se transkript vrpce. Apelacijsko vijeće je utvrdilo da je apelant s navedenim pravima upozoren tijekom prvoga ispitivanja 19. kolovoza 2002. godine, a niti apelantov branitelj nije osporavao da je apelant poučen o pravima koja ima, te da apelantov branitelj u prizivu ne navodi na koja prava apelant nije upozoren. Stoga ovo vijeća zaključuje kako je pretresno vijeće prvostupanjskoga suda ispravno uvrstilo izjave u dokaze nakon što je utvrdilo da su zadovoljene relevantne odredbe Pravila MKSJ.

17. Apelacijsko vijeće je dalje odbilo kao neutemeljene apelantove prizivne navode kako nije poučen da ima svojstvo osumnjičenoga sukladno zahtjevima MKSJ, jer se uvidom u izvedene dokaze utvrdilo kako je apelant poučen da je osumnjičen za događaje u Srebrenici, odnosno za djela inkriminirana Statutom Tribunala. Osim toga, iz izvedenih dokaza proizlazi da je Tužiteljstvo apelanta 29. listopada 2004. godine obavijestilo da će biti donesena odluka o tome hoće li se njegov predmet voditi u Hagu ili će biti proslijeđen u BiH na daljnje postupanje, i da je tom prilikom apelant istaknuo kako razumije situaciju i da je o svojim mogućnostima razgovarao sa svojim braniteljem. Slično navedenome, apelantov branitelj navodi kako apelant nije bio upoznat za koje kazneno djelo se tereti u smislu članka 78. ZKPBiH, koje navode je Apelacijsko vijeće Suda BiH odbilo, zaključivši da proizlaze iz pogrešne analize ZKPBiH, u situacijama gdje su haški istražitelji postupali sukladno Pravilima MKSJ prilikom ispitivanja apelanta kao osumnjičenog. Dalje, Apelacijsko vijeće je odbilo kao neutemeljene apelantove navode da je navedene izjave dao pod prisilom i da su iznuđene, jer uvidom u izjave koje apelant osporava slijedi da apelant iznosi samo mnoštvo nepotkrijepljenih tvrdnji. Činjenica da je bio saslušavan ne ukazuje na zaključak da su njegove izjave date pod prisilom. Naprotiv, uvidom u izvedene dokaze proizlazi da saslušanja nisu trajala neopravdano dugo, da su apelantu svaki put ponuđeni hrana, piće i stanke, te da mu tijekom trajanja stanki nisu postavljana pitanja. Apelacijsko vijeće je također ukazalo kako navedeni iskazi sami po sebi ne predstavljaju jedini dokaz na kojemu se temelji presuda, budući da je, kako je to već navedeno u prvostupanjskoj presudi u ovome predmetu, pretresno vijeće saslušalo 41 svjedoka Tužiteljstva, 26 svjedoka MKSJ, izvješća vještaka, izvješće glavnog tajnika UN-a, te brojne materijalne dokaze. Glede navoda apelantovoga branitelja kako je pretresno vijeće izvelo pogrešan zaključak kada je kao dokaz prihvatilo njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenoga svjedoka A-50, budući da je taj iskaz povukao, Apelacijsko vijeće je utvrdilo kako je apelant u svojstvu zaštićenoga svjedoka u istrazi, prije davanja iskaza, dobio sva potrebna upozorenja i informacije od branitelja o načinu na koji njegov iskaz može biti korišten, nakon čega je apelant povukao dio svoje izjave, zbog čega je sud zaključio da dio povučenoga iskaza neće biti korišten u ovoj presudi, a da će dijelovi iskaza koje nije povukao biti korišteni kao izravni dokazi, slijedom čega je Apelacijsko vijeće ove apelantove navode odbacilo, budući da pretresno vijeće nije koristilo apelantov povučeni iskaz dat u svojstvu zaštićenoga svjedoka. U svezi s apelantovim navodima kako je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze jer smatra da nisu validni dokazi, zaključivši da se oni sastoje od tonskih zapisa tih razgovora na temelju kojih su sačinjeni transkripti, navedeno je da je vještačenjem vještaka Tužiteljstva utvrđena autentičnost navedenih dokaza, budući da su navedeni razgovori


potkrijepljeni tonskim zapisima, da su ponovno preslušavani ukoliko neka riječ nije bila razvidna kako bi se utvrdio točan sadržaj razgovora, a ako bi razgovor i dalje bio nerazvidan, stručne osobe, operateri bi pomagali u razjašnjenju toga dijela razgovora, konačno ukoliko razgovor uopće ne bi mogao biti dešifriran niti razjašnjen, bio bi obilježen upitnikom ili riječima "nerazgovjetno" odnosno "ne čuje se". Apelacijsko vijeće je ukazalo kako se apelantovi prizivni navodi glede nepotpuno i nepravilno utvrđenoga činjeničnog stanja temelje na paušalnim navodima koji nisu potkrijepljeni dokazima. Iz navedenih razloga Apelacijsko vijeće je ove apelantove navode odbilo kao neutemeljene. Također, Apelacijsko vijeće je odbilo apelantove prizivne navode u svezi s povredom materijalnog zakona na njegovu štetu, jer vijeće prvostupanjskoga suda nije primijenilo KZSFRJ, koji je važio u vrijeme izvršenja kaznenoga djela, za koji apelant smatra da je blaži po njega. Svoj stav Apelacijsko vijeće je obrazložilo tako što se prvostupanjsko vijeće pravilno držalo zakonskih imperativa primjene blažeg zakona na učinitelja, kako to propisuje članak 4. KZBiH, kao i relevantnih međunarodnih normi, cijeneći vrijeme izvršenja kaznenoga djela, odredbe zakona koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja djela KZSFRJ, odredbe kasnije donesenog zakona KZBiH, na temelju čega je zaključio da je kazna koju propisuje KZBiH očevidno blaža od smrtne kazne koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja kaznenoga djela. Razlog tome je što je kazneno djelo genocida inkriminirano po oba zakona, što je odredbom članka 141. KZSFRJ za to djelo bila zaprijećena kazna u trajanju od najmanje pet godina ili smrtna kazna, dok je za isto djelo prema važećem zakonu zaprijećena kazna u trajanju od najmanje 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora.

18. U svezi s prizivnim navodima oštećenih koji se odnose na troškove kaznenoga postupka i odluku o imovinskopravnom zahtjevu, Apelacijsko vijeće navodi da oštećeni nisu iznijeli nikakve dokaze o troškovima koji su nastali tijekom ovoga postupka, zbog čega u cijelosti smatra ispravnom odluku prvostupanjskog suda zbog čega je taj sud ove navode oštećenih odbio kao neutemeljene, kao i navode glede isplate imovinskopravnih zahtjeva. Dakle, Apelacijsko vijeće smatra da je prvostupanjski sud donio pravilno odluku primjenom članka 188. stavak 4. ZKPBiH kada je apelanta zbog slabog imovnog stanja oslobodio obveze plaćanja navedenih troškova postupka. U konačnici, Apelacijsko vijeće Suda BiH je zaključilo da, kako nisu utemeljeni prizivni navodi tužitelja, apelantovoga branitelja i oštećenih, to je primjenom članka 313. ZKPBiH odlučilo kao u izreci presude.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

19. Apelant smatra da su mu osporenim presudama povrijeđena prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 6. Europske konvencije, te članka 7. Europske konvencije.

20. Apelant je, u suštini, ponovio navode koje je isticao u prizivu protiv prvostupanjske presude. Naime, apelant navodi kronologiju predmetnoga postupka: da Tužilaštvo BiH ga je prijavilo 2002. godine imigracionim vlastima u SAD-u, gdje mu je izrečena kazna zatvora, nakon čega su ga doveli u Hag gdje je stavljen u pritvor i držan na nepoznatim lokacijama od oktobra 2003. godine do 7. aprila 2005. godine, gdje je saslušavan više puta, pri čemu nije upozoren da je osumnjičen, koji osnov sumnje stoji protiv njega, drže ga u zabludi da zbog saradnje s njima neće biti optužen, dovode ga u BiH da im pokaže masovne grobnice koje su bile davno ekshumirane, fotografišu raspored mjesta na kojima on kao pokazuje mjesta ranijih ukopa, a nakon povratka u Hagu ga hapse i 24. marta 2005. godine ga optužuju, nakon čega sačinavaju izmjenjenu optužnicu 18. augusta 2006. godine, te nakon toga predmet ustupaju Sudu BiH, prebacuju ga

u Sarajevo 11. juna 2007. godine, nakon čega Tužilaštvo BiH podiže novu optužnicu 20. jula 2007. godine, ispravlja je 25. jula 2007. godine i mijenja 4. marta 2009. godine.

21. Opširni apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje u suštini se svode na tvrdnje kako mu je načinom vođenja ovoga kaznenog postupka povrijeđeno pravo da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud; da mu bude suđeno bez odlaganja; da je činjenično stanje zasnovano na dokazima, transkriptima zapisnika koje je utvrdio MKSJ, čemu se tijekom postupka protivio jer smatra da su iznuđeni pod prisilom, što je kako ističe potvrđeno činjenicom da je Sud BiH kao dokaz cijenio njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenoga svjedoka A-50, koji je djelomično povukao. Dalje, apelant tvrdi kako je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze, za koje smatra da nisu validni dokazi budući da nisu razvidni. Dakle, apelant smatra da se osporene presude zasnivaju na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj ocjeni dokaza.

22. Iz navoda apelacije proizlazi kako apelant ukazuje da mu je povrijeđeno i pravo iz članka 7. Europske konvencije, ukazujući na nelogičan i nezakonit stav sudova koji su bili dužni u konkretnom slučaju primijeniti blaži zakon koji je bio na snazi u to vrijeme i na teritoriju BiH, na koju se ovaj predmet odnosi.

b) Odgovor na apelaciju

23. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju naveo kako je prilikom vođenja ovoga postupka pravilno primijenio odredbe ZKPBiH koje se odnose na pružanje potrebnih garancija pravičnoga suđenja apelantu. Što se tiče tzv. uzgrednih apelantovih navoda kojima se ukazuje na nelogičan i nezakonit stav iz paragrafa 283-292. drugostupanjske presude u svezi (ne)primjene propisa iz članaka 4. stavak 2. KZBiH, o tome pravnom pitanju se Ustavni sud, kako navodi, već izjašnjavao u više svojih odluka i po kojima je Sud BiH već postupao, pa smatra suvišnim izjašnjavati se o njima.

24. Tužiteljstvo BiH je navelo kako prvenstveno apelaciju smatra neutemeljenom, jer smatra da ne sadrži sve nužne elemente koji su propisani Pravilima Ustavnog suda BiH niti apelacija navodi ili konkretno opisuje povrede odredbi Ustava BiH u svezi s Europskom konvencijom. Naime, apelacija po mišljenju Tužiteljstva ne sadrži potrebne preduvjete da bi prešli prag koji je potreban prema članku 16. stavak (2) i članku 19. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, a sve s ciljem da se opravda izvođenje zaključka da je došlo do kršenja apelantovih ustavnih prava. Pored toga, tvrdi da apelacija nije uspjela ukazati na postojanje povrede bilo kojeg prava zaštićenog Ustavom BiH u svezi s Europskom konvencijom. Tužiteljstvo također ističe da, što se tiče apelantovih navoda u svezi s kršenjem prava na pravično suđenje iz članaka 6. stavak 3.a., kontaktima i izjavama datim agentima FBI i istražiteljima MKSJ, a na temelju kojih su sačinjeni transkripti, ukazuje da se pravosuđe Bosne i Hercegovine ne može smatrati odgovornim za radnje nad kojima nije imalo kontrolu. Tužiteljstvo dalje ukazuje da se na pitanja statusa, povlastica sudaca, tužitelja i osoblja MKSJ, prema Statutu MKSJ primjenjuje Konvencija o povlasticama i imunitetu Ujedinjenih naroda od 13. veljače 1946. godine, pa slijedom navedenoga postupanje predstavnika MKSJ prema apelantu se ne može pripisati sudovima BiH. Dalje ističe da su navodi iz apelacije u cijelosti istovjetni prizivnim navodima o kojima je odlučivao drugostupanjski sud, da je taj sud zaključio da su apelantove izjave zakonito pribavljene sukladno Pravilima MKSJ, da su date dobrovoljno i uzete pod uvjetima koji se mogu označiti kao neposredni i pravični i gdje su istražitelji pazili na apelantove potrebe, da je apelant dobio sva potrebna upozorenja, da je svoje izjave dao dobrovoljno uz puno razumijevanje svojih prava. Procjenjujući pravičnost sudskog postupka pred Sudom


BiH smatra da je taj sud pravilno ocijenio da su prihvatljivi dokazi izvedeni u ovom postupku, da je pravo na pravično suđenje apelantu u postupku pred ovim sudom u cijelosti ispoštovano i sukladno odgovarajućim standardima zaštite ljudskih prava. U svezi s apelantovim navodima koji se odnose na primjenu blažeg zakona, Tužiteljstvo smatra da je Sud BiH pravilno primijenio KZBiH. S tim u svezi Tužiteljstvo podsjeća da je apelant pravomoćno osuđen za najteži oblik povrede međunarodnog humanitarnog prava, genocid u srpnju 1995. godine počinjen u Srebrenici, da je u izvršenju ovog kaznenog djela osobno sudjelovao, što po njegovoj ocjeni dodatno potkrepljuje zaključak da su apelantovi navodi u potpunosti neutemeljeni, pa predlaže da se apelacija kao takva odbije.

V. Relevantni propisi

25. Kazneni zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 i 32/07) u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Članak 3.

(1) Kaznena djela i kaznenopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga kaznenopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je počinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje Kaznenog zakona Članak 4.

(1) Na počinitelja kaznenog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme počinjenja kaznenog djela.

(2) Ako se poslije počinjenja kaznenog djela zakon jednom ili više puta izmijeni, primijenit će se zakon koji je blaži za počinitelja.

Članak 4.a) Članci 3. i 4. ovog zakona ne sprječavaju suđenje ili

kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je učinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim principima međunarodnog prava.

Kazna zatvora Članak 42.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti dulja od dvadeset godina.

(2) Za najteže oblike teških kaznenih djela počinjenih s namjerom, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdeset i pet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino kazneno djelo.

(…)

Ublažavanje kazne Članak 49.

Sud može počinitelju odmjeriti kaznu ispod granice propisane zakonom ili izreći blažu vrstu kazne:

a) kada zakon propisuje da se počinitelj može blaže kazniti; b) i kad sud utvrdi da postoje osobito olakotne okolnosti

koje ukazuju da se i ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Granice ublažavanja kazne Članak 50.

(1) Kada postoje uvjeti za ublažavanje kazne iz članka 49. (Ublažavanje kazne) ovoga Zakona, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

a) ako je za kazneno djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do pet godina zatvora;

(…)

(2) Pri odlučivanju koliko će kaznu ublažiti prema pravilima iz stavka 1. ovoga članka, sud će posebno uzeti u obzir najmanju i najveću mjeru kazne propisane za to kazneno djelo.

Genocid Članak 171.

Tko s ciljem potpunog ili djelomičnog istrebljenja nacionalne, etničke, rasne ili vjerske skupine ljudi, naredi počinjenje ili počini koje od ovih djela:

a) usmrćivanje pripadnika skupine ljudi; b) nanošenje teške tjelesne ozljede ili duševne povrede

pripadnicima skupine ljudi; c) smišljeno nametanje skupini ljudi ili zajednici takvih

životnih uvjeta koji bi mogli posljedovati njenim potpunim ili djelomičnim istrebljenjem;

d) uvođenje mjera kojima je cilj sprječavanje rađanja unutar skupine ljudi;

e) prisilno preseljenje djece iz te u drugu skupinu ljudi, kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.

26. Kazneni zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76, 36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Smrtna kazna Član 37.

(1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo.

(2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve teških krivičnih djela za koje je zakonom propisana.

(…) (4) Punoljetnom licu koje u vrijeme izvršenja krivičnog

djela nije navršilo dvadeset jednu godinu smrtna kazna može se izreći, pod uvjetom iz stava 2. ovog člana, samo za (…) krivična djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava i (…)

Zatvor Član 38.

(1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od petnaest godina.

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina.

(…)

Ublažavanje kazne Član 42.

Sud može učiniocu odmjeriti kaznu ispod granice propisane zakonom ili primijeniti blažu vrstu kazne:

1) kad zakon propisuje da se učinilac može blaže kazniti; 2) kad sud utvrdi da postoje osobito olakšavajuće okolnosti

koje ukazuju da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Granice ublažavanja kazne Član 43.

(1) Kada postoje uvjeti za ublažavanje kazne iz člana 42. ovog zakona, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivično djelo kao najmanja mjera kazne propisan zatvor u trajanju od tri ili više godina, kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora;

(…) Pri odlučivanju u kojoj će mjeri kaznu ublažiti prema

pravilima iz stava 1. ovog člana, sud će posebno uzeti u obzir najmanju i najveću mjeru kazne propisane za krivično djelo.

Genocid Član 141.

Ko u namjeri da potpuno ili djelimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili vjersku grupu naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tijela ili teško narušavanje fizičkog ili


duševnog zdravlja članova grupe ili prinudno raseljavanje stanovništva, ili da se grupa stavi u takve životne uvjete koji dovode do potpunog ili djelimičnog istrebljenja grupe, ili da se primijene mjere kojima se sprječava rađanje između pripadnika grupe, ili da se vrši prinudno preseljenje djece u drugu grupu, ili ko u istoj namjeri izvrši neko od navedenih djela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom.

27. Zakon o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 10. Zakonitost dokaza

(1) Zabranjeno je od osumnjičenika, optuženika ili bilo od koje druge osobe koja sudjeluje u postupku iznuđivati priznanje ili kakvu drugu izjavu.

(2) Sud ne može utemeljiti svoju odluku na dokazima pribavljenim povredama ljudskih prava i sloboda propisanih ustavom i međunarodnim ugovorima koje je Bosna i Hercegovina ratificirala, niti na dokazima koji su pribavljeni povredama ovoga Zakona.

(3) Sud ne može temeljiti svoju odluku na dokazima koji su dobijeni temeljem dokaza iz stavka 2. ovoga članka.

Članak 12. Pouka o pravima

Osumnjičenika odnosno optuženika ili drugu osobu koja sudjeluje u postupku, koji bi iz neznanja mogli propustiti neku radnju u postupku ili se iz neznanja ne bi koristili svojim pravima, Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku poučit će o pravima koja im po ovom Zakonu pripadaju i o posljedicama propuštanja radnje.

Članak 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan da stranke i branitelja tretira na jednak način i da svakoj od strana pruži jednake mogućnosti glede pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnom pretresu.

(2) Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku dužna su s jednakom pažnjom ispitivati i utvrđivati kako činjenice koje osumnjičenika odnosno optuženika terete, tako i one koje mu idu u korist.

Članak 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih tijela koja sudjeluju u kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Članak 47. Pravo branitelja da pregleda spise i predmete

(1) Tijekom istrage, branitelj ima pravo razmatranja spisa i razgledavanja pribavljenih predmeta koji idu u korist osumnjičeniku. To se pravo branitelju može uskratiti ako se radi o spisima i predmetima čije bi otkrivanje moglo ugroziti cilj istrage.

(…) (3) Nakon podizanja optužnice, branitelj osumnjičenika

odnosno optuženika ima pravo uvida u sve spise i dokaze. (4) Sudac za prethodni postupak, sudac za prethodno

saslušanje, sudac odnosno vijeće i Tužitelj dužni su, kada dođu u posjed novog dokaza ili bilo koje obavijesti ili činjenice koja može poslužiti kao dokaz na suđenju, staviti ih na uvid branitelju osumnjičenom, odnosno optuženom.

Članak 226. Podizanje optužnice

(…) (2) Nakon podignuća optužnice, osumnjičenik odnosno

optuženik i branitelj imaju pravo uvida u sve spise i dokaze. (...)

Članak 290. Sadržaj presude

(...) (6) U obrazloženju presude Sud će iznijeti razloge za svaku

točku presude. (7) Sud će određeno i potpuno iznijeti koje činjenice i iz

kojih razloga smatra dokazanima ili nedokazanima, dajući naročito ocjenu vjerodostojnosti proturječnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine prijedloge stranaka, iz kojih je razloga odlučio da se ne ispita izravno svjedok ili vještak čiji je iskaz pročitan, kojim razlozima se rukovodio pri rješavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju postoji li kazneno djelo i kaznena odgovornost optuženika te pri primjenjivanju određenih odredaba Kaznenog zakona na optuženika i kazneno djelo.

(...) 28. Zakon o ustupanju predmeta od strane

Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine i korištenju dokaza pribavljenih od Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 4. Činjenice ustanovljene pravomoćnim odlukama MKSJ Nakon saslušanja stranaka, sud može na vlastitu inicijativu

ili na prijedlog jedne od stranaka odlučiti prihvatiti kao dokazane činjenice koje su utvrđene pravomoćnom odlukom u drugom postupku pred MKSJ-om, ili prihvatiti pismeni dokazni materijal iz postupaka pred MKSJ-om ako se odnosi na pitanja od značaja u tekućem postupku.

VI. Dopustivost

29. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini.

30. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelant je primio 14. siječnja 2011. godine, a apelacija je podnesena 15. ožujka 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članskom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članaka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva niti je očevidno (prima facie) neutemeljena.

32. Imajući u vidu odredbe članaka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, te članaka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.


VII. Meritum

33. Apelant smatra da su mu osporenim presudama Suda BiH povrijeđena prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, te članka 7. Europske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

34. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje: (e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. 35. Članak 6. stavak 1. i 3. točka a. Europske konvencije u

relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

utemeljenosti bilo kakve kaznene optužbe protiv njega svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

3) Svako ko je optužen za kazneno djelo ima sljedeća minimalna prava:

a. da odmah na jeziku koji razumije, bude potrebno obaviješten o prirodi i razlozima optužbe protiv njega;

36. U konkretnom slučaju se radi o kaznenom postupku u kojem se utvrđivala utemeljenost kaznene optužbe protiv apelanta, pa je članak 6. Europske konvencije primjenjiv. Stoga, Ustavni sud treba ispitati je li postupak pred sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva članak 6. Europske konvencije.

37. Apelant najprije tvrdi da mu je povrijeđeno pravo na pravično suđenje bez odlaganja. Dalje se apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje svode na tvrdnje da mu je načinom vođenja ovog kaznenog postupka povrijeđeno pravo da mu bude suđeno bez odlaganja; da je činjenično stanje utemeljeno na dokazima, transkriptima zapisnika koje je utvrdio MKSJ, čemu se tijekom postupka protivio jer smatra da su iznuđeni pod prisilom, što je kako ističe potvrđeno činjenicom da je Sud BiH kao dokaz cijenio njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenog svjedoka A-50, koji je on djelomično povukao. Dalje, apelant tvrdi da je pretresno vijeće nezakonito kao dokaze koristilo presretnute razgovore za koje smatra da nisu validni dokazi budući da nisu jasni, zaključivši da su na temelju njih sačinjeni transkripti, odnosno zapisnici obavljenih razgovora.

38. Ustavni sud primjećuje da je apelant navode kako mu je povrijeđeno pravo na pravično suđenje bez odlaganja isticao i u prizivnom postupku pred Apelacijskim vijećem Suda BiH, koje je ove apelantove navode odbilo kao neutemeljene. Ustavni sud nalazi da u obrazloženju osporene presude nisu izostali iscrpni razlozi da je apelantu u ovom postupku suđeno u roku od dvije godine, računajući od datuma podizanja optužnice Tužiteljstva, koja je protiv apelanta podignuta 20. srpnja 2007. godine, potvrđena 27. srpnja 2007. godine, a izmijenjena 4. ožujka 2009. godine, nakon čega je vijeće tog suda donijelo i javno objavilo prvostupanjsku presudu 16. listopada 2009. godine. Sukladno navedenome je istaknuo kako se rok od dvije godine od podizanja optužnice, posebice imajući u vidu složenost i opsežnost izvedenih dokaza, pri tome imajući u vidu iskaz apelantovoga branitelja koji je prilikom iznošenja argumenata u prizivnome postupku istaknuo da se vrijeme koje je apelant proveo u SAD-u vezano za posebne optužbe za imigraciju, ne računa u duljinu ovoga postupka. Ustavni sud nalazi da je Sud BiH nakon toga drugostupanjsku presudu donio u roku od jedne godine (21. listopada 2010. godine), što se po ocjeni Ustavnog suda u tako složenom predmetu, kako glede relevantnih činjenica i primjene materijalnog i procesnog prava, smatra razumnim rokom, zbog čega ove apelantove navode smatra neutemeljenim.

39. U svezi s apelantovom tvrdnjom da je činjenično stanje utemeljeno na dokazima koji su transkripti zapisnika koje je utvrdio MKSJ, tj. zbog manjkavosti navedenih dokaza, Ustavni sud uočava da je Apelacijsko vijeće Suda BiH u svezi s ovim apelantovim navodima ukazalo da Zakon o ustupanju predmeta od MKSJ, kao i Statut MKSJ, reguliraju ustupanje predmeta i prihvatljivost dokaza koje je pribavio MKSJ u postupcima pred Sudom BiH. Analizom pribavljenih dokaza Apelacijsko vijeće je zaključilo da su apelantove izjave pribavljene sukladno Pravilima 42. i 43. Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ, koja definiraju (Pravilo 42.(A)) prava osumnjičenog tijekom istrage, i koja uključuju obavještavanje osumnjičenog na jeziku koji govori i razumije, pravo na pomoć branitelja, pravo na besplatnu pravnu pomoć prevoditelja, pravo da ne daje nikakve izjave i da bude upozoren da će svaka izjava koju bude dao biti zabilježena i da može biti korištena kao dokaz. Pravilo 42.(B)) propisuje da se ispitivanje osumnjičenog "ne vodi" ako se nije odrekao prava na branitelja, ali ako kasnije ipak izrazi želju da ima branitelja, ispitivanje se odmah prekida i nastavlja tek kada osumnjičeni angažira branitelja. Pravilo 43. regulira "snimanje ispitivanja" osumnjičenog, i predviđa: da se ispitivanje snima na audio i video vrpcama, i to tako što će osumnjičeni biti o tome obaviješten; regulira stanke prilikom ispitivanja, kao i vrijeme prekida koje će se naznačiti u zapisu; da osumnjičeni ima priliku razjasniti ili dodati što god želi; da će se zabilježiti vrijeme kada je ispitivanje završeno, nakon čega se preslika snimljene vrpce dostavlja osumnjičenome, dok originalna snimljena vrpca mora biti zapečaćena uz potpis tužitelja i osumnjičenoga, a ako osumnjičeni postane optuženi, izradit će se transkript vrpce. Apelacijsko vijeće je također, analizirajući ovaj apelantov prigovor, utvrdilo kako se apelantov branitelj na pretresnome vijeću izjasnio da nema prigovora ako se navedene izjave koje je apelant dao tijekom istrage istražiteljima MKSJ uvrste kao dokaz tijekom trajanja ovoga postupka, točnije da neće tražiti izuzimanje datih apelantovih izjava iz dokaza. U svezi s navedenim, Apelacijsko vijeće je ukazalo da je strana koja ulaže prigovor dužna uložiti ga u momentu ulaganja dokaza, te detaljno obrazložiti osnove za taj prigovor, a budući da apelantova obrana u tome smislu nije poduzela korake, smatra da je propustila da se o ovim navodima pretresno vijeće izjasni, pa je time propušteno da se o ovo pitanje na odgovarajući način pripremi za priziv, odnosno neutemeljeno je da Apelacijsko vijeće ovaj apelantov prigovor uopće razmatra, i on bi trebao biti odbačen kao neblagovremeno istaknut. Međutim, i pored toga Apelacijsko vijeće je razmotrilo ovaj prigovor i u tome pogledu dalo obrazloženje koje Ustavni sud ne može smatrati proizvoljnim. Najzad, imajući u vidu navode iz obrazloženja osporenih presuda Ustavni sud smatra da se ne može zaključiti da su ove činjenice imale karakter odlučujućih činjenica pri utvrđivanju apelantove kaznene odgovornosti i njegovoga sudjelovanja u inkriminiranome događaju. Prema navedenome, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao utemeljene apelantove navode u ovome dijelu.

40. Apelant također navodi da je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze, smatra da oni nisu validni jer se sastoje od tonskih zapisa tih razgovora, na temelju kojih su sačinjeni transkripti, zapisnici obavljenih razgovora. Ustavni sud nalazi da je Sud BiH jasno i argumentirano obrazložio ove apelantove navode, ukazujući da je vještačenjem vještaka Tužiteljstva utvrđena autentičnost navedenih dokaza, budući da su navedeni razgovori potkrijepljeni tonskim zapisima, da su ponovno preslušavani ukoliko neka riječ nije bila razvidna kako bi se utvrdio točan sadržaj razgovora i ako bi razgovor i dalje bio nerazvidan operateri bi pomagali u razjašnjenju toga dijela razgovora, konačno ukoliko razgovor uopće ne bi mogao biti dešifriran niti razjašnjen, on bi se


obilježavao upitnikom ili riječima "nerazgovjetno" ili "ne čuje se". Navedeno obrazloženje po mišljenju Ustavnog suda nije proizvoljno, zbog čega Ustavni sud ove apelantove navode nije mogao prihvatiti kao utemeljene.

41. Najzad Ustavni sud opaža da nisu izostala razvidna obrazloženja apelantovih tvrdnji kako je sud koristio iskaz koji je dao kao zaštićeni svjedok A-50 jer je taj iskaz djelomično povukao. U svezi s ovim navodima Apelacijsko vijeće je utvrdilo da je apelant neprijeporno u svojstvu zaštićenoga svjedoka u istrazi, prije davanja iskaza, dobio od branitelja sva potrebna upozorenja i informacije o načinu na koji njegov iskaz može biti korišten, nakon čega je apelant povukao dio svoje izjave. Iz navedenih razloga pretresno vijeće je zaključilo da dio povučenoga iskaza neće biti korišten u presudi, a da će dijelovi iskaza koje nije povukao biti korišteni kao izravni dokazi. Slijedom navedenoga Apelacijsko vijeće je odbilo ove navode, jer pretresno vijeće nije koristilo povučeni apelantov iskaz dat u svojstvu zaštićenog svjedoka. Stoga, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao utemeljene apelantove navode u ovome dijelu.

42. Potom, apelant tvrdi kako se osporene presude temelje na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj ocjeni dokaza. U svezi s ovim dijelom navoda Ustavni sud podsjeća da su, prema praksi Europskog suda za ljudska prava, domaći sudovi dužni obrazložiti svoje presude pri čemu ne moraju dati detaljno odgovore na svaki navod stranaka. Potom, Europski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenome predmetu, ali, istodobno, imaju obvezu obrazložiti svoje odluke tako što će navesti razvidne i razumljive razloge na kojima su tu odluku utemeljili (vidi Europski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36, i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine). Svrha obveze da odluka bude obrazložena jeste i pokazati da je stranama u postupku omogućeno da na ravnopravan i pravičan način budu saslušane u postupku pred sudom (vidi Europski sud za ljudska prava, Kuznetsov i dr. protiv Rusije, presuda od 11. siječnja 2007. godine, aplikacija broj 184/02).

43. Po mišljenju Ustavnog suda, a cijeneći prvenstveno obrazloženja osporenih presuda, ne može se zaključiti da je činjenično stanje proizvoljno utvrđeno niti da je Sud BiH proizvoljno cijenio izvedene dokaze, s obzirom da su odlučne činjenice utvrđene na temelju brojnih dokaza koji su detaljno navedeni u obrazloženjima navedenih presuda, dok su dokazi na kojima se temelje presude također detaljno obrazloženi. Stoga, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao utemeljene ni apelantove navode u ovome dijelu.

44. Ustavni sud zaključuje kako su apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 3. točka a. Europske konvencije neutemeljeni.

45. Najzad, apelantovi navodi da mu je pravo na pravično suđenje povrijeđeno jer je u osporenim presudama pogrešno primijenjeno materijalno pravo, bit će razmotreni u okviru apelantovih navoda o povredi članka 7. Europske konvencije.

Kažnjavanje samo na temelju zakona

46. Iz navoda apelacije proizlazi kako apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo iz članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. Europske konvencije.

47. Članak II/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: U Bosni i Hercegovini izravno se primjenjuju prava i

slobode garantirani Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i njezinim protokolima. Ovi akti imaju prioritet nad svim drugim zakonima.

48. Članak 7. Europske konvencije glasi: 1. Nitko se ne može smatrati krivim za kazneno djelo

nastalo činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo kazneno djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja kaznenog djela.

2. Ovaj članak ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo kazneno djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

49. Ustavni sud ukazuje da je apelant osuđen za kazneno djelo iz skupine ratnih zločina, te će se osporene odluke ispitati s aspekta njihove usklađenosti s člankom 7. Europske konvencije.

50. Ustavni sud ukazuje da je Europski sud u predmetu Scoppola protiv Italije (vidi Europski sud, Scoppola protiv Italije, broj 10249/03, od 17. rujna 2009. godine) zauzeo stav da je nužno napustiti praksu koju je ustanovilo Povjerenstvo u predmetu X protiv Njemačke i utvrdio kako članak 7. stavak 1. Europske konvencije ne garantira samo princip zabrane retroaktivne primjene strožeg kaznenog zakona, već također, implicitno, garantira princip retroaktivne primjene blažeg kaznenog zakona. Taj princip je sadržan u pravilu da kada postoji razlika između kaznenog zakona koji je važio u vrijeme izvršenja kaznenog djela i kaznenih zakona koji su doneseni i stupili na snagu nakon toga, a prije donošenja pravomoćne presude, sudovi moraju primijeniti zakon čije odredbe su najpovoljnije za optuženoga.

51. Ustavni sud podsjeća da je Europski sud u svojoj dosadašnjoj praksi već razmatrao aplikacije koje su pokretale slična pravna pitanja s aspekta eventualne povrede članaka 7. Europske konvencije u dva predmeta (u kojim je Sud BiH donio odluke), i to u predmetu aplikanta Bobana Šimšića (vidi Europski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine, odluka o dopustivosti od 10. travnja 2012. godine, aplikacija 51552/10, u daljnjem tekstu: predmet Šimšić) i u predmetu aplikanata Abduladhimа Maktoufa i Gorana Damjanovića (vidi Europski sud, Maktouf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 18. srpnja 2013. godine, aplikacije br. 2312/08 i 34179/08, u daljnjem tekstu: predmet Maktouf i Damjanović).

52. U svezi s tim Ustavni sud opaža da je Europski sud u predmetu Šimšić odbio kao očevidno neutemeljenu aplikaciju u kojoj je aplikant ukazivao na povredu članka 7. Europske konvencije zbog toga što kazneno djelo zločina protiv čovječnosti, za koje je proglašen krivim i kažnjen, u vrijeme rata od 1992. do 1995. godine nije predstavljalo kazneno djelo prema domaćem pravu. Europski sud je u odluci naveo, između ostaloga, da djela za koja je aplikant osuđen nisu predstavljala zločine protiv čovječnosti prema domaćem pravu sve do stupanja KZBiH 2003. godine, ali je evidentno da su ova djela, u vrijeme kada su počinjena, predstavljala zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu (stavak 23. presude), što implicira da je Europski sud ovaj predmet razmatrao s aspekta članaka 7. stavak 2. Europske konvencije. Najzad, Europski sud je u navedenome predmetu zaključio da su aplikantova djela, u vrijeme kada su izvršena, predstavljala kazneno djelo definirano s dovoljno dostupnosti i predvidivosti prema međunarodnome pravu, pa je navode u odnosu na članak 7. Europske konvencije odbio kao očevidno neutemeljene (stavak 25. presude).

53. Potom, Ustavni sud opaža da je, s druge strane, Europski sud u predmetu Maktouf i Damjanović, utvrdio povredu članka 7. Europske konvencije. Europski sud je u navedenoj presudi, prije svega, konstatirao da su neki zločini, konkretno zločin protiv čovječnosti, u domaći zakon uvedeni tek 2003. godine, pa da sudovi nemaju nikakvu drugu mogućnost nego da u takvim predmetima primjenjuju KZBiH iz 2003. godine. Međutim, ukazano je da predmetne aplikacije pokreću potpuno


različita pitanja od onih u predmetu Šimšić s obzirom da su ratni zločini koje su počinili aplikanti Maktouf i Damjanović predstavljali kaznena djela prema domaćem zakonu u vrijeme kada su počinjeni (točka 55).

54. S tim u svezi, Ustavni sud ističe da je u svojoj najnovijoj praksi (vidi, pored ostalih, Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 325/08 od 27. rujna 2013. godine, u daljnjem tekstu: predmet Damjanović i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 5161/10 od 23. siječnja 2014. godine, u daljnjem tekstu: predmet Đukić, dostupne na www.ustavnisud.ba), koja slijedi praksu Europskog suda razrađenu u predmetu Maktouf i Damjanović, koji su također, kao i apelanti u citiranim predmetima Ustavnog suda, proglašeni krivim da su počinili kazneno djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članaka 173. KZBiH, utvrdio da je došlo do kršenja članaka 7. stavak 1. Europske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, u situaciji kada je kazneno djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi članka 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanta glede izricanja kazne, što je protivno članku 7. stavak 1. Europske konvencije.

55. Pri tome, Ustavni sud naglašava da je u citiranim odlukama konstatirano da zadaća Europskog suda [kao i Ustavnog suda] nije razmotriti in abstracto je li retroaktivna primjena KZBiH iz 2003. godine u predmetima ratnih zločina sama po sebi inkompatibilna s člankom 7. Europske konvencije, te da se ovo pitanje mora procjenjivati za svaki predmet pojedinačno, uzimajući u obzir konkretne okolnosti svakog predmeta, a posebice jesu li domaći sudovi primijenili zakon čije su odredbe najpovoljnije za optuženoga (točka 65).

56. U citiranim odlukama je dalje istaknuto kako je definicija ratnih zločina za koje su aplikanti proglašeni krivim ista i u KZSFRJ, i u KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Međutim, ukazano je da ova dva zakona pružaju različit raspon kazni za ratne zločine. Dalje je navedeno da Europski sud nije prihvatio argumentaciju da je KZBiH blaži za aplikante od KZSFRJ, jer ne propisuje smrtnu kaznu. Slijedom izvršene analize visine kazni na koje su aplikanti osuđeni i kazni koje bi oni mogli eventualno dobiti, ovisno o tome koji zakon bi bio primijenjen u njihovim slučajevima, Europski sud je zaključio da je, s obzirom na mogućnost izricanja kazne zatvora u kraćem trajanju, povoljniji KZSFRJ. U predmetnoj odluci Europski sud je dalje naveo kako su kazne koje su izrečene aplikantima bile unutar raspona kažnjavanja koji je propisan i u KZSFRJ i u KZBiH, te da se stoga ne može sa sigurnošću tvrditi bi li ijedan od aplikanata bio blaže kažnjen da je primijenjen KZSFRJ. Međutim, i pored toga, Europski sud je ukazao: Ono što je od ključnog značaja, međutim, je da su aplikanti mogli dobiti niže kazne da je taj Zakon (napomena: KZSFRJ) primijenjen u njihovim predmetima (točka 70).

57. U citiranim odlukama je navedeno kako Ustavni sud smatra da se ne može zauzeti općenit (apstraktan) stav koji od dva kaznena zakona (misli se na KZSFRJ i KZBiH) predviđa "blažu" ili "težu" kaznu za ovo kazneno djelo, te s tim u svezi, dalje, apstraktno zaključiti koji bi od navedena dva zakona trebalo primjenjivati (u slučajevima kada oba zakona propisuju konkretna kaznena djela iz oblasti ratnih zločina koja se optužnicom stavljaju na teret) zbog toga što taj zakon propisuje "blažu kaznu". Takvi zaključci moći će se izvoditi samo u konkretnim slučajevima, te je sasvim moguće da će dolaziti i do različite primjene navedenih zakona (KZSFRJ i KZBiH) jer se, kako je već rečeno, jedan te isti zakon može pokazati, u ovisnosti o konkretnim okolnostima svakog pojedinog slučaja, u jednoj situaciji kao blaži a u drugoj kao teži u odnosu na kaznu koja će se izreći. Ustavni sud je mišljenja da se može zaključiti da u slučaju kada je predmetno kazneno djelo bilo inkriminirano u oba zakona (u zakonu koji je važio u vrijeme izvršenja kao i u zakonu

koji je naknadno donesen) da tada, sukladno drugoj rečenici stavka 1. članka 7. Europske konvencije, obvezno treba ispitati koji od dva ili više sukcesivno donesenih zakona predviđa blažu kaznu te primijeniti taj zakon, tj. zakon koji predviđa blažu kaznu (princip favor rei). Pri tome treba voditi računa o svim relevantnim pitanjima kao što je minimum i maksimum propisane kazne, uvjeti za ublažavanje kazne i drugo.

58. Imajući u vidu navedenu sudsku praksu, Ustavni sud ukazuje da je osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen što je počinio kazneno djelo genocida iz članka 171. KZBiH. Ustavni sud opaža da je definicija kaznenoga djela genocida ista u članku 141. KZSFRJ, koji je primjenjivan u vrijeme izvršenja predmetnoga kaznenog djela (dakle 1995. godine) i u članku 171. KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Iz navedenoga, dakle, slijedi da je apelant proglašen krivim za kazneno djelo koje je kao takvo predstavljalo kazneno djelo u vrijeme izvršenja (u smislu prve rečenice članka 7. stavak 1. Europske konvencije), a ta činjenica, u smislu garancija druge rečenice članka 7. stavak 1. Europske konvencije, implicira obvezu Ustavnog suda da ispita hoće li izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja kaznenoga djela. U kontekstu navedenoga Ustavni sud ukazuje kako je apelant, primjenom odredaba KZBiH, u konačnici osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina.

59. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da KZBiH i KZSFRJ pružaju različit raspon kazni za kazneno djelo genocida za koje je apelant proglašen krivim. Naime, prema KZSFRJ zaprijećena kazna za predmetno kazneno djelo je bila kazna zatvora od pet do 15 godina ili, u najtežim slučajevima, smrtna kazna, umjesto koje se mogla izreći i kazna zatvora od 20 godina. Prema KZBiH zaprijećena kazna je kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora. Prvo, s aspekta minimuma propisane kazne je očevidno da je taj minimum niži u KZSFRJ. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju, za radnje koje su apelantu stavljene na teret, s obzirom na način izvršenja toga kaznenog djela i njegove posljedice, dakle, s obzirom da se radi o najtežem obliku ratnog zločina, postojala mogućnost da mu se izrekne najteža kazna koja je bila propisana samo za najteže oblike ratnih zločina. Stoga je, dakle, postojala mogućnost da se apelantu izrekne najteža kazna, u konkretnom slučaju kazna dugotrajnog zatvora od 45 godina.

60. Ustavni sud opaža da je u konkretnom slučaju Sud BiH - Apelacijsko odjeljenje apelanta osudilo na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina. U svezi s tim, a u kontekstu najviše zaprijećene (najteže) kazne koja se može izreći za to kazneno djelo, Ustavni sud ukazuje da je odredbama članka 37. stavak 1. KZSFRJ propisano da se smrtna kazna ne može propisati kao jedina glavna kazna za određeno kazneno djelo, te da je odredbama članka 38. stavak 2. također propisano da za kaznena djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor u trajanju od 20 godina. Pri tome, Ustavni sud ističe da iz ovih odredbi proizlazi da, dakle, za kazneno djelo koje je apelant počinio nije bila jedina propisana maksimalna kazna smrtna kazna nego je, kao njena alternativa, u određenim slučajevima mogla biti izrečena i kazna zatvora u trajanju od 20 godina. Prema tome, Ustavni sud ukazuje da se za kazneno djelo genocida u KZSFRJ mogla izreći kazna zatvora u trajanju od pet do 15 godina, ili kazna zatvora u trajanju od 20 godina, ili smrtna kazna.

61. U tome kontekstu Ustavni sud ukazuje kako je neprijeporno da je smrtna kazna, koja je kao maksimalna kazna za predmetno kazneno djelo propisana u KZSFRJ, stroža od kazne dugotrajnog zatvora, koja je kao maksimalna kazna propisana u KZBiH. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je člankom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da se prava


i slobode predviđeni u Europskoj konvenciji i u njenim protokolima izravno primjenjuju u Bosni i Hercegovini, te da ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je stupanjem na snagu Ustava Bosne i Hercegovine (14. prosinca 1995. godine) stupio na snagu i Protokol broj 6 uz Europsku konvenciju kojim je propisano da se smrtna kazna ukida (članak 1), te da država može u svom zakonodavstvu predvidjeti smrtnu kaznu za djela izvršena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti (članak 2). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je nakon toga 3. svibnja 2002. godine, na razini Vijeća Europe, usvojen Protokol broj 13 uz Europsku konvenciju o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, koji je Bosna i Hercegovina ratificirala 28. svibnja 2003. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje kako razvidno proizlazi da u vrijeme donošenja osporene odluke 17. lipnja 2013. godine nije postojala niti teorijska niti praktična mogućnost da apelantu bude izrečena smrtna kazna za to kazneno djelo.

62. Ustavni sud podsjeća da je pitanje statusa smrtne kazne već ranije razmatrano u Odluci Doma za ljudska prava za BiH Sretko Damjanović protiv BiH broj CH/96/30 od 5. rujna 1997. godine. U ovoj odluci je, između ostaloga, navedeno: "U razmatranju bi li smaknuće kojim se prijeti podnosiocu prijave bilo predviđeno u domaćem zakonu i u skladu s odredbama u svrhu člana 2. Protokola br. 6 na Konvenciju, Dom mora uzeti u obzir relevantne odredbe Ustava izloženog u Aneksu 4 na Opći Okvirni sporazum. U tome pogledu Dom opaža kako je prema članku 2. Aneks II na Ustav, koji se bavi prelaznim aranžmanima, predviđeno da će važeći zakoni na dan stupanja na snagu Ustava ostati na snazi do mjere koja nije proturječna Ustavu". Primjena smrtne kazne bi se stoga mogla samo smatrati propisanom u domaćem zakonu u obliku čl. 141. ili 142. Kaznenog zakona ukoliko odredbe tih članaka same "ne bi bile u neskladu s Ustavom" (stavak 34). Dalje, "tamo gdje jedan od sporazuma o ljudskim pravima nameće jasnu, preciznu i apsolutnu zabranu nekog pravca djelovanja, jedini način na koji se može sprovesti obveza da se osobama osiguraju spomenuta prava bez diskriminacije je davanje snage zabrani. Stoga se zakoni koji idu suprotno od takve zabrane ne mogu smatrati sukladno Ustavu i stoga se ne mogu promatrati kao ispravna osnova u domaćem zakonu za bilo kakvu akciju koja po Europskoj konvenciji mora biti legalna u domaćem zakonu. Stoga Dom smatra da čl. 141. i 142. Kaznenog zakona, utoliko što ovlašćuju primjenu smrtne kazne u doba mira, nisu sukladne Ustavu i pogubljenje kojim se prijeti podnositelju prijave zato ne bi bilo propisano domaćim zakonom u svrhu Protokola 6 na Europsku konvenciju. Stoga bi to kršilo članak 2. Protokola br. 6 iz istog razloga" (stavak 37).

63. S obzirom da, dakle, nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje kako je odredbama članka 38. stavak 2. KZSFRJ propisano da "za kaznena djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za ovo kazneno djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Uspoređujući kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za predmetno kazneno djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za predmetno kazneno djelo prema KZBiH), Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud smatra da je retroaktivna primjena KZBiH

bila na štetu apelanta glede izricanja kazne, a što je protivno članku 7. Europske konvencije.

64. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je osporenom presudom Apelacijskog vijeća Suda BiH došlo do povrede apelantovoga ustavnog prava iz članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije.

65. Ustavni sud smatra da je, s ciljem zaštite apelantovih ustavnih prava, dovoljno ukinuti osporenu Presudu Apelacijskog odjeljenja - Sud BiH broj X-KTŽ-07/386 od 21. listopada 2010. godine i vratiti predmet tom sudu da donese novu odluku sukladno članku 7. stavak 1. Europske konvencije, u odnosu na izricanje kazne.

66. Ustavni sud ukazuje kako ni u ovom slučaju, kao ni u nizu predmeta iz novije prakse u kojima je utvrdio povredu članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije i ukinuo presude Suda BiH s nalogom da se donese nova odluka kojom će biti otklonjena utvrđena povreda, nije odlučivao o prekidu izdržavanja kazne zatvora i puštanju na slobodu apelanta, niti o proceduri po kojoj će Sud BiH donijeti novu odluku. S obzirom da je u konkretnom slučaju apelant lišen slobode i upućen na izdržavanje kazne zatvora na temelju osporene presude koja je sada ukinuta ovom odlukom Ustavnog suda samo u odnosu na primjenu članka 7. Europske konvencije, o lišavanju slobode apelanta odlučivat će Tužiteljstvo BiH i Sud BiH, sukladno svojim nadležnostima.

VIII. Zaključak

67. Ustavni sud zaključuje kako je prekršeno apelantovo ustavno pravo iz članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. stavak 1. Europske konvencije, jer je u konkretnom slučaju retroaktivna primjena KZBiH bila na apelantovu štetu glede izricanja kazne.

68. Ustavni sud zaključuje kako nije prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 3. točka a. Europske konvencije, jer u okolnostima konkretnog slučaja nema ništa što bi uputilo na zaključak da je sud svoju odluku temeljio na dokazima na kojima je nije mogao temeljiti, kao i da je izostala brižljiva i savjesna ocjena dokaza na način koji bi doveo u pitanje utvrđeno činjenično stanje, te najzad da je sud propustio obrazložiti svoju odluku, odnosno da postupak sagledan u cjelini nije bio pravičan.

69. Na temelju članka 59. st. (1), (2) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

70. U smislu članka 43. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke je izuzeto mišljenje dopredsjednice Seade Palavrić, koje je oprečno odluci.

71. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, v. r.

Izuzeto mišljenje sutkinje Seade Palavrić o neslaganju

U Odluci Ustavnog suda broj AP 1240/11 od 6. studenoga 2014. godine Ustavni sud Bosne i Hercegovine je:

Djelomično usvojio apelaciju, utvrdio povredu članka II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 7. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, ukinuo drugostupanjsku presudu Suda BiH u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg kaznenog zakona, i predmet vratio tome sudu s nalogom da po žurnome postupku donese novu odluku sukladno članku II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 7. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, dok je u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6.


Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda apelaciju odbio kao neutemeljenu.

U odnosu na odbijajući dio apelacije ja sam suglasna s odlučenjem Ustavnog suda i razlozima koje je iznio za svoje odlučenje.

Međutim, uz dužno poštovanje većinskog odlučivanja, ne mogu se složiti s obrazloženjem i zaključkom koji se odnose na usvajajući dio apelacije broj AP 1240/11.

Obrazloženje Ustavnog suda u odnosu na usvajajući dio odluke može se sažeti kako slijedi:

U relevantnome dijelu, Ustavni sud se pozvao na svoju Odluku broj AP 325/08 od 27. rujna 2013. godine, koju je donio slijedeći praksu Europskog suda u predmetu Maktouf i Damjanović u kojoj je taj sud utvrdio da je došlo do kršenja članka 7. stavak 1. Europske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, kada su aplikanti proglašeni krivim da su počinili kazneno djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članka 173. KZBiH u situaciji kada je predmetno kazneno djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi članka 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanata glede izricanja kazne, što je protivno članku 7. stavak 1. Europske konvencije. Pored navedene, Ustavni sud se pozvao i na svoju Odluku broj AP 5161/10 od 23. siječnja 2014. godine ("Službeni glasnik BiH" broj 16/14 od 3. ožujka 2014. godine), za koju je ustvrdio kako slijedi praksu Europskog suda razrađenu u predmetu Maktouf i Damjanović, koji su također, kao i apelanti u citiranim predmetima Ustavnog suda, proglašeni krivim da su počinili kazneno djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članka 173. KZBiH, u kojoj je također utvrdio da je došlo do kršenja članka 7. stavak 1. Europske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, u situaciji kad je predmetno kazneno djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi članka 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanta glede izricanja kazne, što je protivno članku 7. stavak 1. Europske konvencije.

Potom je Ustavni sud ukazao da je u konkretnom slučaju osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen što je počinio kazneno djelo genocida iz članka 171. KZBiH. Ustavni sud je također zapazio da je definicija kaznenog djela genocida ista u članku 141. KZSFRJ, koji je primjenjivan u vrijeme izvršenja predmetnog kaznenog djela (dakle 1995. godine) i u članku 171. KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Iz navedenoga, dakle, slijedi da je apelant proglašen krivim za kazneno djelo koje je kao takvo predstavljalo kazneno djelo u vrijeme izvršenja (u smislu prve rečenice članaka 7. stavak 1. Europske konvencije), a ta činjenica, u smislu garancija druge rečenice članka 7. stavak 1. Europske konvencije, implicira obvezu Ustavnog suda da ispita da izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja kaznenoga djela. U kontekstu navedenoga Ustavni sud je zaključio da je apelant, primjenom odredaba KZBiH, u konačnici osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina.

Iznoseći razloge zbog kojih je utvrdio povredu prava iz članka 7. Europske konvencije, Ustavni sud je, pored pozivanja na obrazloženje svoje Odluke broj AP 5161/10, kao i u toj odluci, podsjetio i na odluku Doma za ljudska prava za BiH Sretko Damjanović protiv BiH broj CH/96/30 od 5. rujna 1997. godine, u kojoj je Dom u konačnici istaknuo kako smatra da čl. 141. i 142. Kaznenog zakona, utoliko što ovlašćuju primjenu smrtne kazne u doba mira, nisu sukladne Ustavu i pogubljenje kojim se prijeti podnositelju prijave zato ne bi bilo propisano domaćim zakonom u svrhu Protokola 6 na Europsku konvenciju. Stoga bi to kršilo članak 2. Protokola br. 6 iz istog razloga (stavak 37).

Najprije, u svezi s pozivanjem na odluku Doma za ljudska prava za BiH, moram iskazati vlastiti stav da ta odluka, po mome

mišljenju, uopće nije relevantna za konkretni slučaj, tj. za apelanta u Odluci Ustavnog suda broj AP 1240/11, niti bilo kojega od apelanata čije je apelacije Ustavni sud razmatrao nakon odluke Europskog suda Damjanović i Maktouf protiv Bosne i Hercegovine. Razloga tome je što je Dom u navedenoj odluci razmatrao pitanje statusa smrtne kazne odnosno, po mišljenju Doma, moguće smaknuće kojim je tadašnjem podnositelju prijave Sretku Damjanoviću bilo zaprijećeno domaćim zakonom. Nasuprot tome, u apelantovome slučaju nema nikakve dileme da se smrtna kazna u vrijeme donošenja osporene odluke nije mogla izreći. U konkretnom slučaju pitanje o kojemu se ja ne mogu suglasiti s većinskim odlučenjem, kada je riječ uopće o relevantnosti smrtne kazne za slučajeve u kojima razmatramo eventualnu povredu članka 7. Europske konvencije, jeste da Ustavni sud pri procjeni je li u odnosu na apelanta prekršen članak 7. Europske konvencije, izrečenu kaznu treba i mora cijeniti u odnosu na zaprijećenu kaznu koja je bila primjenjiva u vrijeme izvršenja kaznenoga djela, a ne u vrijeme donošenja osporene odluke odnosno izricanja kazne apelantu. Stoga ni za mene nije prijeporno da se u vrijeme donošenja osporene odluke apelantu nije mogla izreći smrtna kazna i mislim da to uopće ne bi trebalo biti predmetom rasprave.

S obzirom da je neprijeporno da nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U svezi s tim, Ustavni sud je ukazao da je odredbama članka 38. stavak 2. KZSFRJ propisano da "za kaznena djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za ovo kazneno djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Uspoređujući kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za to kazneno djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za ovo kazneno djelo prema KZBiH), Ustavni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud je zaključio da je retroaktivna primjena KZBiH bila na apelantovu štetu glede izricanju kazne, što je protivno članku 7. Europske konvencije.

Po mome mišljenju, kada je izvršio navedenu usporedbu i izveo zaključak o povredi članka 7. Europske konvencije, Ustavni sud u svojoj Odluci broj AP 1240/11 nije slijedio principe kojima se Europski sud za ljudska prava rukovodio u odluci Maktouf i Damjanović protiv BiH.

- Prije svega, smatram da Ustavni sud, za razliku od Europskog suda, uopće nije pridavao značaj činjenici da je apelant, za razliku od aplikanata Maktoufa i Damjanovića (koji nisu bili proglašeni odgovornim za oduzimanje života i kojima nisu bile izrečene kazne dugotrajnog zatvora, već su im bile izrečene minimalne zaprijećene kazne "običnog" zatvora), proglašen krivim da je u razdoblju od 10. srpnja do 30. studenoga 1995. godine, počinio kazneno djelo genocida iz članka 171. KZBiH i to: a) ubijanjem pripadnika skupine i b) nanošenjem teških tjelesnih ozljeda ili duševnih povreda pripadnicima skupine, sve u svezi s člankom 180. stavak 1. i člankom 29. citiranog zakona, te mu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, a o toj činjenice je, prema kriterijima Europskog suda, po mome mišljenju ovisila ocjena težine zločina a time i zaprijećene kazne u vrijeme izvršenja kaznenoga djela. Jer, i u slučaju Maktouf i Damjanović i u konkretnom slučaju riječ je o povredi međunarodnog humanitarnog prava. Razlika između slučaja Maktouf i


Damjanović, s jedne strane, i apelanta, s druge strane, je u tome što u predmetu Maktouf i Damjanović aplikanti nisu bili osuđeni pred domaćim sudovima za najteže oblike kaznenoga djela zločinа protiv civilnoga stanovništva za koje je bila zaprijećena smrtna kazna, već za blaži oblik toga kaznenog djela i o tome su svjedočile izrečene kazne koje su bile minimalne, dok je apelant osuđen za genocid, između ostalog ubijanjem, kao najteže kazneno djelo povrede međunarodnog humanitarnog prava i apelantu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, što spada u najstrožu kaznu koja je propisana 2003. godine nakon što više u Bosni i Hercegovini nije mogla biti izrečena smrtna kazna, dakle, kao zamjena za smrtnu kaznu.

- Potom je, zanemarujući činjenicu da je apelant proglašen krivim za najteže kazneno djelo za koje je u vrijeme njegovoga počinjenja bila zaprijećena i smrtna kazna, ali mu je Sud BiH, primjenom KZBiH kao blažeg zakona, izrekao kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud je tu kaznu odnosno KZBiH iz 2003. godine ocijenio težom za apelanta, iako je kazna dugotrajnog zatvora (kao blaža) u domaćem zakonodavstvu i propisana kao zamjena za smrtnu kaznu (kao najtežu) s ciljem usuglašavanja domaćega zakonodavstva sa zahtjevima organa Europske konvencije.

- Potom, Ustavni sud je do blaže kazne došao uspoređujući kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 45 godina, koja je zaprijećena prema KZBiH iz 2003. godine, s kaznom zatvora od 20 godina prema KZSFRJ iz 1976. godine, koja se mogla izreći kao zamjena za smrtnu kaznu, umjesto sa smrtnom kaznom koja je bila zaprijećena za najteže oblike kaznenoga djela koje je apelantu stavljeno na teret. Smatram, međutim, da članak 7. Europske konvencije ne treba tako razumijevati, niti tumačiti, niti da je Europski sud članak 7. tumačio i primijenio na ovakav način. Navedeni članak, bez sumnje, insistira da kazna koja se izriče ne bude teža od kazne koja je bila primjenjiva u vrijeme počinjenja kaznenoga djela. Pri tome nema izuzetaka ni kada je riječ o učiniteljima kaznenih djela ratnih zločina. Međutim, smatram da Ustavni sud, tražeći blažu kaznu za apelanta, nije mogao kaznu dugotrajnog zatvora uspoređivati s kaznom od 20 godina zatvora, već sa smrtnom kaznom koja je u vrijeme počinjenja kaznenoga djela za koje je apelant proglašen odgovornim bila primjenjiva, bez obzira na to što se smrtna kazna u vrijeme suđenja više nije mogla izreći. Smatram kako članak 7. Europske konvencije jasno insistira da se učinitelj kaznenoga djela ne može teže kazniti u odnosu na kaznu koja je u vrijeme počinjenja kaznenoga djela bila primjenjiva, a ne u odnosu na kaznu koja se u vrijeme suđenja više ne može izreći.

- Štoviše, čini se da je Ustavni sud izgubio iz vida da razmatra konkretnu apelaciju u kojoj je osporenom odlukom Suda BiH apelantu izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina a ne 45 godina, pa je izrečenu, a ne maksimalno zaprijećenu kaznu trebalo uspoređivati sa smrtnom kaznom. Također, smatram da je čak i kazna doživotnog zatvora (da je bila propisana KZBiH iz 2003. godine) blaža u odnosu na smrtnu kaznu koja je bila zaprijećena i primjenjiva u vrijeme počinjenja kaznenoga djela, a pogotovo je blaža kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina kakva je u konkretnom slučaju izrečena apelantu.

- Budući da je odlučivao o konkretnoj apelaciji, smatram da je Ustavni sud morao imati u vidu obrazloženje osporene presude u kojoj je, između ostaloga, istaknuto kako primjenu KZBiH iz 2003. godine dodatno opravdava činjenica da je kazna propisana KZBiH, u svakom slučaju, blaža od smrtne kazne koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja kaznenoga djela, čime je zadovoljen kriterij vremenskoga važenja kaznenog zakona, odnosno primjena zakona koji je blaži za učinitelja.

- Pored navedenoga ovakvim postupanjem, tj. uspoređivanjem kazne dugotrajnog zatvora s kaznom zatvora u trajanju od 20 godina a ne sa smrtnom kaznom, Ustavni sud je doveo do situacije da pod isti raspon kazni budu podvedeni počinitelji ratnih zločina koji nisu proglašeni odgovornim za gubitke ljudskih života i druge "lakše" ratne zločine s počiniteljima ratnih zločina koji su proglašeni krivim za gubitak više stotina ljudskih života i druge najteže ratne zločine, pa čak i do blažega kažnjavanja za ratni zločin nego za "obično" ubojstvo.

- U konačnici, čini se iluzornim kada Ustavni sud kaže da pitanje blažeg zakona nije ocjenjivao in abstracto, jer je činjenica da je to de facto učinjeno u svim slučajevima u kojima je isto kazneno djelo bilo propisano i u KZSFRJ iz 1976. godine i u KZBiH iz 2003. godine. Proizlazi da će se u svim takvim slučajevima kao blaži za učinitelja primijeniti KZSFRJ. Stoga se, prema mome mišljenju, za zločin koji predstavlja kršenje međunarodnoga humanitarnog prava za koji je oduvijek bilo propisano da ne zastarijeva i da se najstrože kažnjava – za koji je prema KZSFRJ iz 1976. godine zaprijećena kazna bila smrtna kazna, a prema KZBiH iz 2003. godine kazna dugotrajnog zatvora - gubi i sama svrha kažnjavanja, odnosno da će svrha kažnjavanja biti ostvarena samo prema učiniteljima ratnih zločina kojima se sudi pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju koji ne vrši usporedbu s 20 godina zatvora iz KZSFRJ već sa smrtnom kaznom i u najtežim slučajevima izriče kazne dugotrajnog zatvora, ili su, s druge strane, osobe kojima se sudi pred tim sudom u nepovoljnijem položaju od osoba kojima se za iste zločine sudi pred Sudom BiH.

Definitivno, ja apsolutno nisam u mogućnosti suglasiti se sa zaključkom koji je usvojila većina Ustavnog suda u svezi s ovim pitanjem. Uz dužno poštovanje, ovom prilikom izražavam svoje neslaganje.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу у

предмету број АП 1240/11, рјешавајући апелацију Милорада Трбића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 22/14 и 57/14), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 6. новембра 2014. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја апелација Милорада Трбића. Утврђује се повреда члана II/2 Устава Босне и

Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Суда Босне и Херцеговине број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године у дијелу који се односи на примјену блажег кривичног закона.

Укидање Пресуде Суда Босне и Херцеговине број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године у дијелу из претходног става ове одлуке ни на који начин не утиче на апелантово лишавање слободе, задржавање и притвор, што је у искључивој надлежности Суда Босне и Херцеговине.

Одбија се као неоснована апелација Милорада Трбића, поднесена против Пресуде Суда Босне и Херцеговине број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године у односу на члан II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члан 6


ст. 1 и 3 тачка а. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Предмет се враћа Суду Босне и Херцеговине који је дужан да, по хитном поступку, донесе нову одлуку у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Суду Босне и Херцеговине да, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке, обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Милорад Трбић (у даљњем тексту: апелант), који се налази на издржавању казне затвора у Казнено-поправном заводу у Фочи (у даљњем тексту: КПЗ Фоча), ког заступа Милан Д. Трбојевић, адвокат из Бање Луке, поднио је 15. марта 2011. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године и број X-КР/07/386 од 16. октобра 2009. године.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 ст. (1) и (2) Правила Уставног суда ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), која су важила у вријеме предузимања наведених радњи, од Суда БиХ и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво) затражено је 11. фебруара 2014. године да доставе одговор на апелацију.

3. Суд БиХ је одговор доставио 18. фебруара 2014. године, а Тужилаштво 19. фебруара 2014. године.

III. Чињенично стање

4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

5. Суд БиХ је Пресудом број X-КР/07/386 од 16. октобра 2009. године апеланта прогласио кривим да је радњама које је предузео у периоду од 10. јула до 30. новембра 1995. године, ближе описаним у изреци пресуде, починио кривично дјело геноцида из члана 171 Кривичног закона Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: КЗБиХ), и то тач. а) убијање припадника групе и тач. б) наношење тешких тјелесних озљеда или душевних повреда припадницима групе, све у вези с чланом 180 став 1 и чланом 29 цитираног закона, те му је изрекао казну дуготрајног затвора у трајању од 30 година. На основу члана 189 став 1 ЗКПБиХ Суд БиХ је закључио да трошкови кривичног поступка и паушала везани за ослобађајући дио пресуде падају на терет буџетских средстава Суда, док се оштећени упућује да у парници рјешава постављени или евентуални имовинскоправни захтјев на основу члана 198 став 3 ЗКПБиХ.

6. У образложењу пресуде је наведено да је апелант другом консолидованом, измијењеном Оптужницом тужиоца Међународног суда за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године (у даљњем тексту: МКСЈ), број ИТ-05-88/1-ПТ од 18.

аугуста 2006. године, оптужен по основу индивидуалне кривичне одговорности сходно члану 7 (1) Статута Међународног суда (у даљњем тексту: Статут МКСЈ) за кривично дјело геноцида (члан 4), удруживања ради вршења геноцида (члан 4), истребљење, прогоне и присилно премјештање (злочин против човјечности (члан 5), убиства (кршење закона и обичаја ратовања (члан 3) која су почињена на подручју општине Сребреница на територији Босне и Херцеговине у периоду од јула до новембра 1995. године. Апелантов предмет је прослијеђен властима Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: БиХ) на основу Правила 11 бис Правилника о поступку и доказима МКСЈ (у даљњем тексту: Правилник МКСЈ), Одлуке о просљеђивању предмета које је вијеће тог суда донијело 27. априла 2007. године, па је апелант као оптужени 11. јуна 2007. године из просторија притворске јединице Уједињених нација у Хагу прослијеђен властима БиХ и предат Суду БиХ на даљњи поступак. Поступак је пред Судом БиХ покренут Оптужницом Тужилаштва БиХ (у даљњем тексту: Тужилаштво) број КТ-РЗ-139/07 од 20. јула 2007. године, која је потврђена и прихваћена 27. јула 2007. године, а измијењена 4. марта 2009. године.

7. У образложењу пресуде је наведено да је након проведеног поступка, оцјеном свих проведених доказа појединачно и у њиховој међусобној повезаности, утврђено да је апелант, на начин ближе описан у изреци пресуде, у периоду од 10. јула до 30. новембра 1995. године за вријеме распрострањеног и систематског напада усмјереног против припадника бошњачког народа у заштићеној зони УН-а Сребреница, с циљем да се спроведе државна и организациона политика, у току којег су Војска Републике Српске (у даљњем тексту: ВРС) и Министарство унутрашњих послова РС-а (у даљњем тексту: МУП РС-а) учествовали у операцији хватања, затварања, погубљења по пријеком поступку и укопа свих војно способних мушкараца и младића Бошњака из енклаве Сребренице, те операцијама сакривања доказа о погубљењу тако што су посмртни остаци жртава ексхумирани из првобитних (примарних) масовних гробница и поново укопани у необиљежене (секундарне гробнице), те када је укупно бошњачко цивилно становништво, до 40.000 Бошњака цивила, присилно уклоњено из енклаве Сребренице, а од 12. до 30. новембра 1995. године више од 7.000 Бошњака мушкараца и младића погубљено по пријеком поступку, укопано, ексхумирано и поново укопано, међу којима је и 3.737 идентификованих лица.

8. Даље је утврђено да је апелант у периоду од 12. јула до 30. новембра 1995. године, као капетан ВРС у резерви, односно као референт у органу за безбједност и обавјештајне послове Зворничке бригаде ВРС, учествовао у удруженом злочиначком подухвату заједно с пуковником Лубишом Беаром, потпуковником Вујадином Поповићем, поручником Драгом Николићем и другим, са заједничком сврхом и планом да се ухвате, затворе, погубе по пријеком поступку и укопају сви војно способни мушкарци Бошњаци из Сребренице који су доведени у зону одговорности Зворничке бригаде, што је био дио циља веће операције коју су замислили виши официри главног штаба ВРС, укључујући генерала Ратка Младића, а коју су спровели и њоме управљали виши официри главног штаба задужени за безбједност у ВРС, укључујући потпуковника Вујадина Поповића и поручника Драгу Николића, дијелећи заједничку намјеру да остваре циљеве заједничке сврхе и плана и с намјером да својим дјелима томе помогну и допринесу. Поступајући по упутствима пуковника Лубише Беаре апелант је одабрао и одредио школске зграде у Ораховцу


(школа Грбавци), Петковцима и Рочевићу које су коришћене као привремени притворски објекти за држање цивила мушкараца Бошњака Сребренице, који су доведени у зону одговорности Зворничке бригаде, знајући да су ти мушкарци Бошњаци цивили које хватају војници ВРС и који ће бити одвезени из Сребренице. Апелант је такође надгледао и контролисао заробљене Бошњаке који су држани у нехуманим условима и били подвргнути тешком физичком и психичком злостављању, којом приликом су многи од њих убијени, те је у наведеним убиствима апелант директно учествовао тако што их је убијао испред логора гдје су били заробљени (у школи Грбавци у Ораховцу је испред школе по пријеком поступку из аутоматског оружја убио до 20 мушкараца Бошњака који су били заробљени у школи, а у школи Рочевић најмање њих пет да би на тај начин застрашио, контролисао и обуздао остале заробљене Бошњаке унутар школе). Поред тога утврђено је да је апелант надгледао, координирао и обезбјеђивао праћење, утовар и превоз заробљених Бошњака до мјеста погубљења, у којима је и сам директно учествовао. С циљем да оствари удружени злочиначки подухват, који је укључивао укоп жртава Бошњака из Сребренице који су били укопани првобитно у масовне примарне необиљежене гробнице, желећи да сакрије убиства и погубљења, да би се сакрили посмртни остаци жртава и њихов идентитет, апелант је такође директно учествовао у ексхумацији жртава из примарних гробница које су поново укопаване у масовне секундарне необиљежене гробнице, тако што је директно давао задатке војницима ВРС. Тијела жртава су премјештена на најмање 13 локалитета дуж цесте за Чанчаре.

9. Даље, у образложењу пресуде је наведено да је апелант у завршној ријечи истакао да је мобилисан у ВРС са статусом резервног поручника и да је распоређен у Зворничку бригаду, на мјесто замјеника команданта 2. пјешадијског батаљона, те да је на тој дужности остао до 1994. године, када је распоређен на формацијско мјесто референта за безбједност у органу безбједности при команди Зворничке бригаде, у којој је остао све до демобилизације. Након завршетка рата је отишао у Сједињене Америчке Државе (у даљњем тексту: САД) гдје је остао све до окончања поступка за добијање држављанства, када је дошло до контакта с представницима Хашког трибунала и ФБИ Сјеверне Каролине, након чега је ухапшен, и суђено му је због нелегалног уласка и непријављивања учешћа у ВРС. Из САД-а је депортован у Холандију, гдје је како истиче држан у кућном притвору. У контакту с представницима Хашког трибунала је, како наводи, био изложен притисцима, уцјенама и пријетњама које су биле усмјерене ка признавању кривице, због чега је више пута упозоравао Суд БиХ да не стоји иза својих изјава које је дао док се налазио у кућном притвору у Холандији, јер су, како је већ навео, изнуђене пријетњама и уцјенама. На крају је истакао да је само обављао дужност на коју је био распоређен у ВРС, у складу с важећим прописима, те да није учествовао у догађајима који су му стављени на терет оптужницом Тужилаштва.

10. Суд БиХ је на основу бројних изведених доказа утврдио да је Тужилаштво ван сваке разумне сумње доказало да је апелант починио кривично дјело које му је стављено на терет. У вези с апелантовом изјавом да је иницијална упутства ради обављања задатака добијао од пуковника Беаре, Суд БиХ је закључио да апелант овом изјавом само потврђује своје учешће у остваривању заједничког плана заробљавања, притварања и убијања мушкараца Бошњака из енклаве Сребренице, који су доведени у зону одговорности Зворничке бригаде, а што је био и циљ шире операције коју је осмислио Главни штаб ВРС. Да је заједно с другим

војницима ВРС надгледао и обезбјеђивао школски простор гдје су били заробљени мушкарци Бошњаци из Сребренице, који су били одвожени а затим убијани, апелант је и сам потврдио у свом исказу од 14. и 15. јула 1995. године, да би на саслушању од 23. маја 2004. године истражиоцима потврдио тачне локације страдања. Затим је у изјави од 8. новембра 2004. године апелант такође признао да је присуствовао погубљењима заробљених Бошњака из Сребренице, да је надгледао и руководио њиховом ексхумацијом из примарних гробница те превозу тијела и дијелова тијела ради укопа у секундарне гробнице, све у настојању да се сакрију убиства која су се догодила у тој зони одговорности. Дакле апелант је, по оцјени Суда БиХ, и даље наставио са својим активним учешћем у удруженом злочиначком подухвату у операцијама поновног укопа тијела убијених Бошњака, што је и сам потврдио у свом исказу наводећи да је за ову операцију добио наређење од Драге Николића. Сходно његовим тврдњама мушкарци који су учествовали у операцији поновног укопа су награђивани с три слободна дана, те су поред тога добијали и по три врећице детерџента за веш. Апелант је такође истражиоцима показао тачне локације примарних и секундарних гробница, али их је такође обмањивао тако што их је одводио на мјеста тзв. лажних гробница, на основу чега је Суд БиХ закључио да такво апелантово понашање показује недостатак кајања и жељу да се прикрију наведене околности.

11. У вези с апелантовом индивидуалном кривичном одговорности из члана 180 став 1 Кривичног закона БиХ (у даљњем тексту: КЗБиХ), вијеће Суда БиХ је указало да је тај члан изведен из члана 7 став 1 Статута МКСЈ и да му је идентичан, те да тај члан обухвата конкретно удружени злочиначки подухват као начин саизвршења којим се стиче индивидуална кривична одговорност, да су елементи неопходни за доказивање одговорности у оквиру основног облика удруженог злочиначког подухвата плуралитет лица, заједнички план или циљ да се изврши кривично дјело, учешће или придруживање апеланта као оптуженог у извршењу тог плана или циља, намјера да се кривично дјело изврши, као и намјера да се учествује у заједничком плану чији је циљ извршење тог дјела. Да су испуњени елементи за доказивање одговорности основног облика удруженог злочиначког подухвата, јер је утврђено да су кључни учесници и главни актери у овим догађањима осим апеланта, односно да су плуралитет лица чинили апелант и пуковник Љубиша Беара, потпуковник Вујадин Поповић и поручник Драго Николић, припадници органа безбједности који је уживао посебан статус у оквиру ВРС. Што се тиче другог услова на основу изведених доказа је утврђено да између актера наведених дешавања није било неслагања, да се обим њихове активности уклапа у обим удруженог злочиначког подухвата, којем је припадао апелант. Што се тиче учешћа самог апеланта у остварењу заједничког циља, Тужилаштво је по оцјени суда исправно процијенило да апелант није био међу главним творцима заједничког подухвата, а нити је био тек оруђе у њиховим рукама, међутим апелант је сам, својим исказима поближе наведеним у образложењу пресуде (стр. 256, 257, 258 и 259), потврдио да је наведена дјела починио тако што се састајао с другим члановима удруженог злочиначког подухвата, с којима је разговарао и договарао о начину извршења договорених операција, његово учешће је оцијењено као врло значајно, а у одређеним тренуцима чак и пресудно за успјешност цјелокупног плана. Његове радње неспорно потврђују колико је апелант био посвећен остварењу зацртаног циља, степен његове одговорности, те намјеру као учесника наведеног заједничког подухвата.


12. Даље, Тужилаштво је по оцјени Суда БиХ ван сваке разумне сумње доказало да је апелант био свјестан да спроводи геноцидни план, да је био упознат с наведеним планом јер је непосредно учествовао у свим значајним операцијама тог плана, јер је неспорно био присутан на више локација током цијелог периода о ком је ријеч у овом предмету, рјешавао проблеме, чистио терен и помагао у прикривању убијених жртава, на који начин је давао свој значајан допринос на разним локацијама. Дакле, апелантово учешће у извршењу злочиначког плана је по оцјени вијећа првостепеног суда значајно, чак у одређеним тренуцима пресудно за успјешност цјелокупног плана.

13. Што се тиче кривичног дјела геноцида за које је апелант осуђен, Суд БиХ је указао да ово дјело карактерише: убијање припадника групе људи, наношење тешких тјелесних повреда или душевних повреда припадницима те групе, смишљено наметање тој групи људи таквих животних услова који за посљедицу могу да имају потпуно или дјелимично истребљење, или присилно пресељење. Дакле, овај злочин обухвата двије посебне групе елемената, и то геноцидну намјеру mens rea и actus reus, убијање припадника групе људи. Дакле, будући да је као неспорно утврђено да је апелант умијешан у извршење убистава, било да су то групна стријељања заробљеника или насумична и циљана убиства, да је знао да су жртве били Бошњаци из Сребренице, што је у својим изјавама и више пута навео, коју квалификацију његова одбрана никад није оспорила, нити је предочила било какав доказ који би указао на супротно. Дакле, апелант је очигледно изражавао намјеру да учествује у убиствима на локалитетима Зворничке бригаде, што је осим изведених доказа потврђено и његовим изјавама на локацијама поближе означеним у образложењу пресуде. Такође је утврђено да је код апеланта постојала геноцидна намјера да изврши наведене радње, што по оцјени Суда слиједи из његових многобројних изјава из којих неспорно произилази да он није показао кајање због почињених дјела (апелант своју улогу убијања затворених Бошњака објашњава тиме да је то предузимао у настојању да смири остале заробљенике). Вијеће Суда БиХ је на крају закључило да је апелант био активни учесник наведених дешавања, да су његове активности представљале значајан допринос почињењу геноцида, било да се радило о пуцању, чишћењу терена, обезбјеђивању муниције или горива за припаднике ВРС, одређивање локација за затварање заробљених цивила. Разлог за прикривање почињених дјела је по оцјени Суда БиХ јасан, јер је апелант био свјестан да његове радње представљају злочин јер се није се радило о убијању ратних заробљеника, дакле, по оцјени тог Суда, код апеланта је постојала жеља да се подручје које је тако близу Дрине једном заувијек ослободи муслиманског становништва, а то се могло постићи једино убијањем мушкараца Бошњака, што је био кључни задатак ВРС, на што је апелант неспорно пристао, што произилази из изведених доказа и његових дјела. Према томе Суд БиХ је, на основу оцјене свих изведених доказа, закључило да је Тужилаштво неспорно доказало да је апелант посједовао конкретну намјеру да изврши злочин геноцида.

14. Суд БиХ је сматрао да је изрицање санкције апеланту неопходно и да казна одговара законским циљевима, те оцјеном свих релевантних елемената закључио да казна мора да буде довољна и да утиче на друге да се слична дјела не чине у будућности. Стога, поступајући према одредби члана 39 КЗБиХ и при томе имајући у виду чињенична и правна утврђења, Суд БиХ је апеланта прогласило кривим за кривично дјело геноцида па му је стога изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30

година, која садржи како олакшвајуће тако и отежавајуће околности, али исто тако која је сразмјерна тежини почињеног дјела. Даље је суд БиХ, примјеном члана 56 став 1 КЗБиХ, апеланту у изречену казну урачунао вријеме проведено у притвору по рјешењу тог суда и МКСЈ почев од 7. априла 2005. године.

15. Апелационо вијеће Суда БиХ (у даљњем тексту: Апелационо вијеће) је Пресудом број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године одбило као неосноване жалбе Тужилаштва, апелантовог браниоца и оштећених, појединачно наведених као у изреци пресуде, и потврдило пресуду тог суда од 16. октобра 2009. године.

16. Апелационо вијеће је одбило као неосноване апелантове жалбене наводе да је тај суд погријешио када је прихватио и цијенио изјаве дате истражиоцима у САД и МКСЈ, јер тврди да су дате под присилом и да су изнуђене, да прије давања изјава није био упозорен да је у истрази, нити је био упознат с чињеницама из инкриминације због чега сматра да су му повријеђена права из члана 6 став 3 тачка а. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). С тим у вези тврди да је у Хагу држан на непознатој локацији у периоду од 24. октобра 2003. године до 7. априла 2005. године, у ком периоду је претрпио малтретирања, јер је био изложен сталном испитивању. Апелационо вијеће је, анализирајући овај апелантов приговор, утврдило да је његов бранилац на претресном вијећу изјавио да нема приговора да се наведене изјаве, које је апелант дао током истраге истражиоцима МКСЈ, уврсте као доказ у овај поступак, тачније да неће тражити да се те апелантове изјаве изузму из доказа. С тим у свези Апелационо вијеће је указало да је страна која улаже приговор дужна да га уложи у моменту улагања доказа, те да детаљно образложи основе за тај приговор. Пошто апелантова одбрана у том смислу није предузела кораке, Апелационо вијеће сматра да је пропустила могућност да се о овим наводима изјасни претресно вијеће. Тиме је пропуштено да се ово питање на одговарајући начин припреми за жалбу, односно неосновано је да се овај апелантов приговор уопште разматра, те би требало да он буде одбачен као неблаговремено истакнут. Упркос наведеним недостацима, Апелационо вијеће Суда БиХ се изјаснило о овим апелантовим наводима, закључивши да су изјаве које апелант оспорава дате у складу с одредбама Закона о уступању предмета МКСЈ Тужилаштву БиХ и коришћења доказа прибављених од МКСЈ пред судовима БиХ ("Службени гласник БиХ" број 61/04), дакле ти докази су допуштени и могу да буду коришћени у поступку пред овим судом као докази прибављени у складу с чл. 42 и 43 Правилника и Статута МКСЈ (члан 3 став 1) (у даљњем тексту: Правилник и Статут). Наиме претресно вијеће првостепеног суда је у вези с овим жалбеним наводима апелантове одбране закључило да су изјаве које апелант оспорава прибављене у складу с наведеним одредбама Правилника и Статута, јер је апелант као осумњичени којег је испитивао тужилац обавијештен о његовим правима: праву на језик који осумњичени говори; праву на браниоца; праву на бесплатну правну помоћ и преводиоца; праву да не даје никакве изјаве или да одговара на било која питања осим ако он то жели да учини; да би све што каже могло да се користи као доказ на суду; да има право на правну помоћ и на присуство браниоца током саслушања; да, уколико се добровољно одрекао адвоката, увијек може престати да одговара на питања у било ком тренутку испитивања, које се одмах прекида; да има право на бесплатну правну помоћ уколико није у могућности да сам приушти браниоца. Осим тога, Апелационо вијеће је


указало да је чланом 43 Правилника прописано да се снимање испитивања осумњиченог врши на видео или аудио траку, тако што ће осумњичени о томе бити обавијештен, о паузама приликом снимања, о времену прекида које ће бити евидентирано у записнику, да ће осумњичени на крају добити прилику да се изјасни или дода што год жели, да ће се евидентирати вријеме када је испитивање завршено, да ће се копија снимљене траке доставити осумњиченом, а оригинална снимљена трака ће бити запечаћена уз потпис тужиоца и осумњиченог, а ако осумњичени постане оптужени израдиће се транскрипт траке. Апелационо вијеће је утврдило да је апелант с наведеним правима упозорен током првог испитивања 19. августа 2002. године, а нити апелантов бранилац није оспоравао да је апелант поучен о правима која има, те да апелантов бранилац у жалби не наводи на која права апелант није упозорен. Стога ово вијећа закључује да је претресно вијеће првостепеног суда исправно уврстило изјаве у доказе након што је утврдило да су задовољене релевантне одредбе Правила МКСЈ.

17. Апелационо вијеће је даље одбило као неосноване апелантове жалбене наводе да није поучен да има својство осумњиченог у складу са захтјевима МКСЈ, јер се увидом у изведене доказе утврдило да је апелант поучен да је осумњичен за догађаје у Сребреници, односно за дјела инкриминисана Статутом Трибунала. Осим тога, из изведених доказа произилази да је Тужилаштво апеланта 29. октобра 2004. године обавијестило да ће бити донесена одлука о томе да ли ће се његов предмет водити у Хагу или ће бити прослијеђен у БиХ на даљње поступање, и да је том приликом апелант истакао да разумије ситуацију и да је о својим могућностима разговарао са својим браниоцем. Слично наведеном, апелантов бранилац наводи да апелант није био упознат за које кривично дјело се терети у смислу члана 78 ЗКПБиХ, које наводе је Апелационо вијеће Суда БиХ одбило, закључивши да произилазе из погрешне анализе ЗКПБиХ, у ситуацијама гдје су хашки истражиоци поступали у складу с Правилима МКСЈ приликом испитивања апеланта као осумњиченог. Даље, Апелационо вијеће је одбило као неосноване апелантове наводе да је наведене изјаве дао под присилом и да су изнуђене, јер увидом у изјаве које апелант оспорава слиједи да апелант износи само мноштво непоткријепљених тврдњи. Чињеница да је био саслушаван не указује на закључак да су његове изјаве дате под присилом. Напротив, увидом у изведене доказе произилази да саслушања нису трајала неоправдано дуго, да су апеланту сваки пут понуђени храна, пиће и паузе, те да му током трајања пауза нису постављана питања. Апелационо вијеће је такође указало да наведени искази сами по себи не представљају једини доказ на ком се заснива пресуда, будући да је, како је то већ наведено у првостепеној пресуди у овом предмету, претресно вијеће саслушало 41 свједока Тужилаштва, 26 свједока МКСЈ, извјештаје вјештака, извјештај генералног секретара УН-а, те бројне материјалне доказе. У погледу навода апелантовог браниоца да је претресно вијеће извело погрешан закључак када је као доказ прихватило његов исказ дат као исказ заштићеног свједока А-50, будући да је тај исказ повукао, Апелационо вијеће је утврдило да је апелант у својству заштићеног свједока у истрази, прије давања исказа, добио сва потребна упозорења и информације од браниоца о начину на који његов исказ може да буде коришћен, након чега је апелант повукао дио своје изјаве, због чега је суд закључио да дио повученог исказа неће бити коришћен у овој пресуди, а да ће дијелови исказа које није повукао бити коришћени као директни докази, слиједом чега је Апелационо вијеће ове апелантове наводе одбацило, будући да претресно вијеће

није користило апелантов повучени исказ дат у својству заштићеног свједока. У вези с апелантовим наводима да је претресно вијеће незаконито користило пресретнуте разговоре као доказе јер сматра да нису валидни докази, закључивши да се они састоје од тонских записа тих разговора на основу којих су сачињени транскрипти, наведено је да је вјештачењем вјештака Тужилаштва утврђена аутентичност наведених доказа, будући да су наведени разговори поткријепљени тонским записима, да су поново преслушавани уколико нека ријеч није била јасна како би се утврдио тачан садржај разговора, а ако би разговор и даље био нејасан, стручна лица, оператери би помагали у разјашњењу тог дијела разговора, коначно уколико разговор уопште не би могао да буде дешифрован нити разјашњен, био би обиљежен упитником или ријечима "неразговјетно" односно "не чује се". Апелационо вијеће је указало да се апелантови жалбени наводи у погледу непотпуно и неправилно утврђеног чињеничног стања заснивају на паушалним наводима који нису поткријепљени доказима. Из наведених разлога Апелационо вијеће је ове апелантове наводе одбило као неосноване. Такође, Апелационо вијеће је одбило апелантове жалбене наводе у вези с повредом материјалног закона на његову штету, јер вијеће првостепеног суда није примијенило КЗСФРЈ, који је важио у вријеме извршења кривичног дјела, за који апелант сматра да је блажи по њега. Свој став Апелационо вијеће је образложило на начин да се првостепено вијеће правилно држало законских императива примјене блажег закона на учиниоца, како то прописује члан 4 КЗБиХ, као и релевантних међународних норми, цијенећи вријеме извршења кривичног дјела, одредбе закона који је био на снази у вријеме извршења дјела КЗСФРЈ, одредбе касније донесеног закона КЗБиХ, на основу чега је закључио да је казна коју прописује КЗБиХ очигледно блажа од смртне казне која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела. Разлог томе је што је кривично дјело геноцида инкриминисано по оба закона, што је одредбом члана 141 КЗСФРЈ за то дјело била запријећена казна у трајању од најмање пет година или смртна казна, док је за исто дјело према важећем закону запријећена казна у трајању од најмање 10 година или казна дуготрајног затвора.

18. У вези са жалбеним наводима оштећених који се односе на трошкове кривичног поступка и одлуку о имовинскоправном захтјеву, Апелационо вијеће наводи да оштећени нису изнијели никакве доказе о трошковима који су настали у току овог поступка, због чега у цијелости сматра исправном одлуку првостепеног суда због чега је тај суд ове наводе оштећених одбио као неосноване, као и наводе у погледу исплате имовинскоправних захтјева. Дакле, Апелационо вијеће сматра да је првостепени суд донио правилно одлуку примјеном члана 188 став 4 ЗКПБиХ када је апеланта због слабог имовног стања ослободио обавезе плаћања наведених трошкова поступка. На крају, Апелационо вијеће Суда БиХ је закључило да, како нису основани жалбени наводи тужиоца, апелантовог браниоца и оштећених, то је примјеном члана 313 ЗКПБиХ одлучило као у изреци пресуде.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

19. Апелант сматра да су му оспореним пресудама повријеђена права из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине, члана 6 Европске конвенције те члана 7 Европске конвенције.

20. Апелант је, у суштини, поновио наводе које је истицао у жалби против првостепене пресуде. Наиме,


апелант наводи хронологију предметног поступка: Тужилаштво БиХ га је пријавило 2002. године имиграционим властима у САД-у, гдје му је изречена казна затвора, након чега су га довели у Хаг гдје је стављен у притвор и држан на непознатим локацијама од октобра 2003. године до 7. априла 2005. године, гдје је саслушаван више пута, при чему није упозорен да је осумњичен, који основ сумње стоји против њега, држе га у заблуди да због сарадње с њима неће бити оптужен, доводе га у БиХ да им покаже масовне гробнице које су биле давно ексхумиране, фотографишу распоред мјеста на којима он као показује мјеста ранијих укопа, а након повратка у Хагу га хапсе и 24. марта 2005. године га оптужују, након чега сачинавају измјењену оптужницу 18. аугуста 2006. године, те након тога предмет уступају Суду БиХ, пребацују га у Сарајево 11. јуна 2007. године, након чега Тужилаштво БиХ подиже нову оптужницу 20. јула 2007. године, исправља је 25. јула 2007. године и мијења 4. марта 2009. године.

21. Опширни апелантови наводи о повреди права на правично суђење у суштини се своде на тврдње да му је начином вођења овог кривичног поступка повријеђено право да у најкраћем могућем року буде изведен пред суд; да му буде суђено без одлагања; да је чињенично стање засновано на доказима, транскриптима записника које је утврдио МКСЈ, чему се у току поступка противио јер сматра да су изнуђени под присилом, што је како истиче потврђено чињеницом да је Суд БиХ као доказ цијенио његов исказ дат као исказ заштићеног свједока А-50, који је дјелимично повукао. Даље, апелант тврди да је претресно вијеће незаконито користило пресретнуте разговоре као доказе, за које сматра да нису валидни докази будући да нису јасни. Дакле, апелант сматра да се оспорене пресуде заснивају на погрешно утврђеном чињеничном стању и произвољној оцјени доказа.

22. Из навода апелације произилази да апелант указује да му је повријеђено и право из члана 7 Европске конвенције, указујући на нелогичан и незаконит став судова који су били дужни да у конкретном случају примијене блажи закон који је био на снази у то вријеме и на територији БиХ, на коју се овај предмет односи.

б) Одговор на апелацију

23. Суд БиХ је у одговору на апелацију навео да је приликом вођења овог поступка правилно примијенио одредбе ЗКПБиХ које се односе на пружање потребних гаранција правичног суђења апеланту. Што се тиче тзв. узгредних апелантових навода којим се указује на нелогичан и незаконит став из параграфа 283-292 другостепене пресуде у вези (не)примјене прописа из члана 4 став 2 КЗБиХ, о том правном питању се Уставни суд, како наводи, већ изјашњавао у више својих одлука и по којима је Суд БиХ већ поступао, па сматра сувишним да се изјашњава о њима.

24. Тужилаштво БиХ је навело да апелацију сматра превасходно неоснованом, јер сматра да не садржи све неопходне елементе који су прописани Правилима Уставног суда БиХ нити апелација наводи или конкретно описује повреде одредби Устава БиХ у вези с Европском конвенцијом. Наиме, апелација по мишљењу Тужилаштва не садржи потребне предуслове да би прешли праг који је потребан према члану 16 став (2) и члану 19 став (2) Правила Уставног суда, а све с циљем да се оправда извођење закључка да је дошло до кршења апелантових уставних права. Поред тога, тврди да апелација није успјела да укаже да постоје повреде било ког права заштићеног Уставом БиХ у вези с Европском конвенцијом. Тужилаштво такође истиче да, што се тиче апелантових навода у вези с кршењем права

на правично суђење из члана 6 став 3а., контактима и изјавама датим агентима ФБИ и истражиоцима МКСЈ, а на основу којих су сачињени транскрипти, указује да правосуђе Босне и Херцеговине не може да се сматра одговорним за радње над којима није имало контролу. Тужилаштво даље указује да се на питања статуса, повластица судија, тужилаца и особља МКСЈ, према Статуту МКСЈ примјењује Конвенција о повластицама и имунитету Уједињених нација од 13. фебруара 1946. године, па слиједом наведеног поступање представника МКСЈ према апеланту не може да се припише судовима БиХ. Даље истиче да су наводи из апелације у цијелости истовјетни жалбеним наводима о којима је одлучивао другостепени суд, да је тај суд закључио да су апелантове изјаве законито прибављене у складу с Правилима МКСЈ, да су дате добровољно и узете под условима који могу да се означе као непосредни и правични и гдје су истражиоци пазили на апелантове потребе, да је апелант добио сва потребна упозорења, да је своје изјаве дао добровољно уз пуно разумијевање својих права. Процјењујући правичност судског поступка пред Судом БиХ сматра да је тај суд правилно оцијенио да су прихватљиви докази изведени у овом поступку, да је право на правично суђење апеланту у поступку пред овим судом у цијелости испоштовано и у складу с одговарајућим стандардима заштите људских права. У вези с апелантовим наводима који се односе на примјену блажег закона, Тужилаштво сматра да је Суд БиХ правилно примијенио КЗБиХ. С тим у вези Тужилаштво подсјећа да је апелант правоснажно осуђен за најтежи облик повреде међународног хуманитарног права, геноцид у јулу 1995. године почињен у Сребреници, да је у извршењу овог кривичног дјела лично учествовао, што по његовој оцјени додатно поткрепљује закључак да су апелантови наводи у потпуности неосновани, па предлаже да се апелација као таква одбије.

V. Релевантни прописи

25. Кривични закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 и 32/07) у релевантном дијелу гласи:

Начело законитости Члан 3.

(1) Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом.

(2) Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.

Временско важење Кривичног закона Члан 4.

(1) На починилаца кривичног дјела примјењује се закон који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела.

(2) Ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за починилаца.

Члан 4.а) Чланови 3. и 4. овог закона не спрјечавају суђење или

кажњавање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је учињено представљало кривично дјело у складу са општим принципима међународног права.

Казна затвора Члан 42.

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана ни дужа од двадесет година.


(2) За најтеже облике тешких кривичних дјела учињених с умишљајем, може се прописати казна затвора у трајању од двадесет до четрдесетпет година (дуготрајни затвор).

(3) Казна дуготрајног затвора никада се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дјело.

(…)

Ублажавање казне Члан 49.

Суд може починиоцу одмјерити казну испод границе прописане законом или изрећи блажу врсту казне:

а) кад закон прописује да се починилац може блаже казнити;

б) и кад суд утврди да постоје особито олакшавајуће околности које указују да се и с ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казне Члан 50.

(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 49. (Ублажавање казне) овог закона, суд ће ублажити казну у овим границама:

а) ако је за кривично дјело као најмања мјера казне прописана казна затвора од десет или више година, казна се може ублажити до пет година затвора;

(...) (2) При одлучивању колико ће казну ублажити према

правилима из става 1. овог члана, суд ће посебно узети у обзир најмању и највећу мјеру казне прописане за то кривично дјело.

Геноцид Члан 171.

Ко у циљу да потпуно или дјелимично истријеби националну, етничку, расну или вјерску скупину људи нареди учињење или учини које од ових дјела:

а) убијање припадника скупине људи; б) наношење тешке тјелесне озљеде или душевне

повреде припадницима скупине људи; ц) смишљено наметање скупини људи или заједници

таквих животних услова који би могли посљедовати њеним потпуним или дјеломичним истребљењем;

д) увођење мјера којима је циљ спречавање рађања унутар скупине људи;

е) присилно пресељење дјеце из те у другу скупину људи;

казниће се казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора.

26. Кривични закон СФРЈ ("Службени лист СФРЈ" бр. 44/76, 36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 и 45/90) у релевантном дијелу гласи:

Смртна казна Члан 37.

(1) Смртна казна не може се прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело.

(2) Смртна казна може се изрећи само за најтеже случајеве тешких кривичних дјела за које је законом прописана.

(…) (4) Пунољетном лицу које у вријеме извршења

кривичног дјела није навршило двадесет једну годину смртна казна може се изрећи, под условом из става 2. овог члана, само за (…) кривична дјела против човјечности и међународног права и (…)

Затвор Члан 38.

(1) Затвор не може бити краћи од петнаест дана ни дужи од петнаест година.

(2) За кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од двадесет година.

(…)

Ублажавање казне Члан 42.

Суд може учиниоцу одмјерити казну испод границе прописане законом или примијенити блажу врсту казне:

1) кад закон прописује да се учинилац може блаже казнити;

2) кад суд утврди да постоје особито олакшавајуће околности које указују да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казне Члан 43.

(1) Када постоје услови за ублажавање казне из члана 42. овог закона, суд ће ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дјело као најмања мјера казне прописан затвор у трајању од три или више година, казна се може ублажити до једне године затвора;

(…) При одлучивању у којој ће мјери казну ублажити према

правилима из става 1. овог члана, суд ће посебно узети у обзир најмању и највећу мјеру казне прописане за кривично дјело.

Геноцид Члан 141.

Ко у намјери да потпуно или дјелимично уништи неку националну, етничку, расну или вјерску групу нареди да се врше убиства или тешке повреде тијела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или принудно расељавање становништва, или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или дјелимичног истребљења групе, или да се примијене мјере којима се спрјечава рађање између припадника групе, или да се врши принудно пресељење дјеце у другу групу, или ко у истој намјери изврши неко од наведених дјела,

казниће се затвором најмање пет година или смртном казном.

27. Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13) у релевантном дијелу гласи:

Члан 10. Законитост доказа

(1) Забрањено је од осумњиченог, оптуженог или било којег другог лица које учествује у поступку изнуђивати признање или какву другу изјаву.

(2) Суд не може засновати своју одлуку на доказима прибављеним повредама људских права и слобода прописаних уставом и међународним уговорима које је Босна и Херцеговина ратификовала, нити на доказима који су прибављени битним повредама овог закона.

(3) Суд не може заснивати своју одлуку на доказима који су добијени на основу доказа из става 2. овог члана.

Члан 12. Поука о правима

Осумњиченог, односно оптуженог или друго лице које учествује у поступку, које би из незнања могле пропустити неку радњу у поступку, или се из незнања не би користили


својим правима, Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку поучиће о правима која им по овом закону припадају и о посљедицама пропуштања радње.

Члан 14. Једнакост у поступању

(1) Суд је дужан да странке и браниоца третира на једнак начин и да свакој од страна пружи једнаке могућности у погледу приступа доказима и њиховом извођењу на главном претресу.

(2) Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.

Члан 15. Слободна оцјена доказа

Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 47. Право браниоца да прегледа списе и документацију (1) У току истраге, бранилац има право да разматра

списе и разгледа прибављене предмете који иду у корист осумњиченом. Ово право се браниоцу може ускратити ако је ријеч о списима и предметима чије би откривање могло довести у опасност циљ истраге.

(…) (3) Након подизања оптужнице, бранилац

осумњиченог, односно оптуженог има право увида у све списе и доказе.

(4) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно вијеће као и Тужилац дужни су, када дођу у посјед новог доказа или било које информације или чињенице која може послужити као доказ на суђењу, ставити их на увид браниоцу, осумњиченом, односно оптуженом.

Члан 226. Подизање оптужнице

(...) (2) Након подизања оптужнице, осумњичени, односно

оптужени и бранилац, имају право увида у све списе и доказе.

(...)

Члан 290. Садржај пресуде

(...) (6) У образложењу пресуде Суд ће изнијети разлоге за

сваку тачку пресуде. (7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице

и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа, из којих разлога није уважио поједине приједлоге странака, из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно свједок или вјештак чији је исказ прочитан, којим разлозима се руководио при рјешавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело и кривична одговорност оптуженог и при примјењивању одређених одредаба Кривичног закона на оптуженог и његово дјело.

(...) 28. Закон о уступању предмета од стране

Међународног кривичног суда за бившу Југославију Тужилаштву Босне и Херцеговине и коришћењу доказа прибављених од Међународног кривичног суда за бившу Југославију у поступцима пред судовима у Босни и

Херцеговини ("Службени гласник БиХ" број 61/04) у релевантном дијелу гласи:

Члан 4 Чињенице установљене правоснажним одлукама МКСЈ Након саслушања странака, суд може, на властиту

иницијативу или на приједлог једне од странака, одлучити да прихвати као доказане чињенице које су утврђене правоснажном одлуком у другом поступку пред МКСЈ-ом, или да прихвати писмени доказни материјал из поступака пред МКСЈ-ом ако се односи на питања од значаја у текућем поступку.

VI. Допустивост

29. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

30. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

31. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број X-КРЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 14. јануара 2011. године, а апелација је поднесена 15. марта 2011. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер не постоји неки формални разлог због ког апелација није допустива нити је очигледно (prima facie) неоснована.

32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

33. Апелант сматра да су му оспореним пресудама Суда БиХ повријеђена права из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, те члана 7 Европске конвенције.

Право на правично суђење

34. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и слободе из става 2. овог члана, што укључује:

е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

35. Члан 6 став 1 и 3 тачка а. Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

3) Свако ко је оптужен за кривично дјело има сљедећа минимална права:

а. да одмах на језику који разумије, буде потребно обавијештен о природи и разлозима оптужбе против њега;


36. У конкретном случају се ради о кривичном поступку у ком се утврђивала основаност кривичне оптужбе против апеланта, па је члан 6 Европске конвенције примјењив. Стога, Уставни суд треба да испита да ли је поступак пред судовима био правичан онако како захтијева члан 6 Европске конвенције.

37. Апелант најприје тврди да му је повријеђено право на правично суђење без одлагања. Даље се апелантови наводи о повреди права на правично суђење своде на тврдње да му је начином вођења овог кривичног поступка повријеђено право да му буде суђено без одлагања; да је чињенично стање засновано на доказима, транскриптима записника које је утврдио МКСЈ, чему се у току поступка противио јер сматра да су изнуђени под присилом, што је како истиче потврђено чињеницом да је Суд БиХ као доказ цијенио његов исказ дат као исказ заштићеног свједока А-50, који је он дјелимично повукао. Даље, апелант тврди да је претресно вијеће незаконито као доказе користило пресретнуте разговоре за које сматра да нису валидни докази будући да нису јасни, закључивши да су на основу њих сачињени транскрипти, односно записници обављених разговора.

38. Уставни суд примјећује да је апелант наводе да му је повријеђено право на правично суђење без одлагања истицао и у жалбеном поступку пред Апелационим вијећем Суда БиХ, које је ове апелантове наводе одбило као неосноване. Уставни суд налази да у образложењу оспорене пресуде нису изостали исцрпни разлози да је апеланту у овом поступку суђено у року од двије године, рачунајући од датума подизања оптужнице Тужилаштва, која је против апеланта подигнута 20. јула 2007. године, потврђена 27. јула 2007. године, а измијењена 4. марта 2009. године, након чега је вијеће тог суда донијело и јавно објавило првостепену пресуду 16. октобра 2009. године. Сходно наведеном је истакао да се рок од двије године од подизања оптужнице, посебно имајући у виду сложеност и обимност изведених доказа, при томе имајући у виду исказ апелантовог браниоца који је приликом изношења аргумената у жалбеном поступку истакао да се вријеме које је апелант провео у САД-у везано за посебне оптужбе за имиграцију, не рачуна у дужину овог поступка. Уставни суд налази да је Суд БиХ након тога другостепену пресуду донио у року од једне године (21. октобра 2010. године), што се по оцјени Уставног суда у тако сложеном предмету, како у погледу релевантних чињеница и примјене материјалног и процесног права, сматра разумним роком, због чега ове апелантове наводе сматра неоснованим.

39. У вези с апелантовом тврдњом да је чињенично стање засновано на доказима који су транскрипти записника које је утврдио МКСЈ, тј. због мањкавости наведених доказа, Уставни суд уочава да је Апелационо вијеће Суда БиХ у вези с овим апелантовим наводима указало да Закон о уступању предмета од МКСЈ, као и Статут МКСЈ, регулишу уступање предмета и прихватљивост доказа које је прибавио МКСЈ у поступцима пред Судом БиХ. Анализом прибављених доказа Апелационо вијеће је закључило да су апелантове изјаве прибављене у складу с Правилима 42 и 43 Правилника о поступку и доказима МКСЈ, која дефинишу (Правило 42(А)) права осумњиченог током истраге, и која укључују обавјештавање осумњиченог на језику који говори и разумије, право на помоћ браниоца, право на бесплатну правну помоћ преводиоца, право да не даје никакве изјаве и да буде упозорен да ће свака изјава коју буде дао бити забиљежена и да може да буде коришћена као доказ. Правило 42(Б)) прописује да се испитивање осумњиченог "не води" ако се није одрекао права на браниоца, али ако

касније ипак изрази жељу да има браниоца, испитивање се одмах прекида и наставља тек када осумњичени ангажује браниоца. Правило 43 регулише "снимање испитивања" осумњиченог, и предвиђа: да се испитивање снима на аудио и видео тракама, и то тако што ће осумњичени бити о томе обавијештен; регулише паузе приликом испитивања, као и вријеме прекида које ће се назначити у запису; да осумњичени има прилику да разјасни или да дода што год жели; да ће се забиљежити вријеме када је испитивање завршено, након чега се копија снимљене траке доставља осумњиченом, док оригинална снимљена трака мора да буде запечаћена уз потпис тужиоца и осумњиченог, а ако осумњичени постане оптужени, израдиће се транскрипт траке. Апелационо вијеће је такође, анализирајући овај апелантов приговор, утврдило да се апелантов бранилац на претресном вијећу изјаснио да нема приговора да се наведене изјаве које је апелант дао током истраге истражиоцима МКСЈ уврсте као доказ током трајања овог поступка, тачније да неће тражити изузимање датих апелантових изјава из доказа. У вези с наведеним, Апелационо вијеће је указало да је страна која улаже приговор дужна да га уложи у моменту улагања доказа, те да детаљно образложи основе за тај приговор, а будући да апелантова одбрана у том смислу није предузела кораке, сматра да је пропустила да се о овим наводима претресно вијеће изјасни, па је тиме пропуштено да се о ово питање на одговарајући начин припреми за жалбу, односно да је неосновано да Апелационо вијеће овај апелантов приговор уопште разматра, и да би требало да он буде одбачен као неблаговремено истакнут. Међутим, и поред тога Апелационо вијеће је размотрило овај приговор и у том погледу дало образложење које Уставни суд не може да сматра произвољним. Најзад, имајући у виду наводе из образложења оспорених пресуда Уставни суд сматра да не може да се закључи да су ове чињенице имале карактер одлучујућих чињеница при утврђивању апелантове кривичне одговорности и његовог учешћа у инкриминисаном догађају. Сходно наведеном, Уставни суд није могао да прихвати као основане апелантове наводе у овом дијелу.

40. Апелант такође наводи да је претресно вијеће незаконито користило пресретнуте разговоре као доказе, сматра да они нису валидни јер се састоје од тонских записа тих разговора, на основу којих су сачињени транскрипти, записници обављених разговора. Уставни суд налази да је Суд БиХ јасно и аргументовано образложио ове апелантове наводе, указујући да је вјештачењем вјештака Тужилаштва утврђена аутентичност наведених доказа, будући да су наведени разговори поткријепљени тонским записима, да су поново преслушавани уколико нека ријеч није била јасна како би се утврдио тачан садржај разговора и ако би разговор и даље био нејасан оператери би помагали у разјашњењу тог дијела разговора, коначно уколико разговор уопште не би могао да буде дешифрован нити разјашњен, он би се обиљежавао упитником или ријечима "неразговјетно" или "не чује се". Наведено образложење по мишљењу Уставног суда није произвољно, због чега Уставни суд ове апелантове наводе није могао да прихвати као основане.

41. Најзад Уставни суд запажа да нису изостала јасна образложења апелантових тврдњи да је суд користио исказ који је дао као заштићени свједок А-50 јер је тај исказ дјелимично повукао. У вези с овим наводима Апелационо вијеће је утврдило да је апелант неспорно у својству заштићеног свједока у истрази, прије давања исказа, добио од браниоца сва потребна упозорења и информације о начину на који његов исказ може да буде коришћен, након чега је апелант повукао дио своје изјаве. Из наведених


разлога претресно вијеће је закључило да дио повученог исказа неће бити коришћен у пресуди, а да ће дијелови исказа које није повукао бити коришћени као директни докази. Слиједом наведеног Апелационо вијеће је одбило ове наводе, јер претресно вијеће није користило повучени апелантов исказ дат у својству заштићеног свједока. Стога, Уставни суд није могао прихватити као основане апелантове наводе у овом дијелу.

42. Затим, апелант тврди да се оспорене пресуде заснивају на погрешно утврђеном чињеничном стању и произвољној оцјени доказа. У вези с овим дијелом навода Уставни суд подсјећа да су, сходно пракси Европског суда за људска права, домаћи судови дужни да образлажу своје пресуде при чему не морају да дају детаљно одговоре на сваки навод странака. Затим, Европски суд и Уставни суд су у бројним одлукама указали да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али, истовремено, имају обавезу да образложе своје одлуке тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Европски суд за људска права, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36, и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године). Сврха обавезе да одлука буде образложена јесте и да покаже да је странама у поступку омогућено да на равноправан и правичан начин буду саслушане у поступку пред судом (види Европски суд за људска права, Кузнетсов и др. против Русије, пресуда од 11. јануара 2007. године, апликација број 184/02).

43. По мишљењу Уставног суда, а цијенећи превасходно образложења оспорених пресуда, не може да се закључи да је чињенично стање произвољно утврђено нити да је Суд БиХ произвољно цијенио изведене доказе, с обзиром да су одлучне чињенице утврђене на основу бројних доказа који су детаљно наведени у образложењима наведених пресуда, док су докази на којима се заснивају пресуде такође детаљно образложени. Стога, Уставни суд није могао прихватити као основане ни апелантове наводе у овом дијелу.

44. Уставни суд закључује да су апелантови наводи о повреди права на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 3 тачка а. Европске конвенције неосновани.

45. Најзад, апелантови наводи да му је право на правично суђење повријеђено јер је у оспореним пресудама погрешно примијењено материјално право, биће размотрени у оквиру апелантових навода о повреди члана 7 Европске конвенције.

Кажњавање само на основу закона

46. Из навода апелације произилази да апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 Европске конвенције.

47. Члан II/2 Устава Босне и Херцеговине гласи: Права и слободе предвиђени Европском конвенцијом за

заштиту људских права и основних слобода и у њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим другим законима.

48. Члан 7 Европске конвенције гласи: 1. Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело

настало чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву. Исто тако, изречена казна неће бити

тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела.

2. Овај члан не утиче на суђење или кажњавање било које особе која је крива за чињење или нечињење, ако је то дјело у вријеме извршења представљало кривично дјело према општим правним начелима признатим код цивилизованих народа.

49. Уставни суд указује да је апелант осуђен за кривично дјело из групе ратних злочина, те ће се оспорене одлуке испитати с аспекта њихове усклађености с чланом 7 Европске конвенције.

50. Уставни суд указује да је Европски суд у предмету Scoppola против Италије (види Европски суд, Scoppola против Италије, број 10249/03, од 17. септембра 2009. године) заузео став да је неопходно да напусти праксу коју је установила Комисија у предмету X против Њемачке и утврдио да члан 7 став 1 Европске конвенције не гарантује само принцип забране ретроактивне примјене строжег кривичног закона, већ такође, имплицитно, гарантује принцип ретроактивне примјене блажег кривичног закона. Тај принцип је садржан у правилу да када постоји разлика између кривичног закона који је важио у вријеме извршења кривичног дјела и кривичних закона који су донесени и ступили на снагу након тога, а прије доношења правоснажне пресуде, судови морају да примијене закон чије одредбе су најповољније за оптуженог.

51. Уставни суд подсјећа да је Европски суд у својој досадашњој пракси већ разматрао апликације које су покретале слична правна питања с аспекта евентуалне повреде члана 7 Европске конвенције у два предмета (у којим је Суд БиХ донио одлуке), и то у предмету апликанта Бобана Шимшића (види Европски суд, Бобан Шимшић против Босне и Херцеговине, одлука о допустивости од 10. априла 2012. године, апликација 51552/10, у даљњем тексту: предмет Шимшић) и у предмету апликаната Абдуладхима Мактоуфа и Горана Дамјановића (види Европски суд, Мактоуф и Дамјановић против Босне и Херцеговине, пресуда од 18. јула 2013. године, апликације бр. 2312/08 и 34179/08, у даљњем тексту: предмет Мактоуф и Дамјановић).

52. У вези с тим Уставни суд запажа да је Европски суд у предмету Шимшић одбио као очигледно неосновану апликацију у којој је апликант указивао на повреду члана 7 Европске конвенције због тога што кривично дјело злочина против човјечности, за које је проглашен кривим и кажњен, у вријеме рата од 1992. до 1995. године није представљало кривично дјело према домаћем праву. Европски суд је у одлуци навео, између осталог, да дјела за која је апликант осуђен нису представљала злочине против човјечности према домаћем праву све до ступања КЗБиХ 2003. године, али је евидентно да су ова дјела, у вријеме када су почињена, представљала злочин против човјечности према међународном праву (став 23 пресуде), што имплицира да је Европски суд овај предмет разматрао с аспекта члана 7 став 2 Европске конвенције. Најзад, Европски суд је у наведеном предмету закључио да су апликантова дјела, у вријеме када су извршена, представљала кривично дјело дефинисано с довољно доступности и предвидивости према међународном праву, па је наводе у односу на члан 7 Европске конвенције одбио као очигледно неосноване (став 25 пресуде).

53. Затим, Уставни суд запажа да је, с друге стране, Европски суд у предмету Мактоуф и Дамјановић, утврдио повреду члана 7 Европске конвенције. Европски суд је у наведеној пресуди, прије свега, констатовао да су неки злочини, конкретно злочин против човјечности, у домаћи закон уведени тек 2003. године, па да судови немају никакву


другу могућност него да у таквим предметима примјењују КЗБиХ из 2003. године. Међутим, указано је да предметне апликације покрећу потпуно различита питања од оних у предмету Шимшић с обзиром да су ратни злочини које су починили апликанти Мактоуф и Дамјановић представљали кривична дјела према домаћем закону у вријеме када су почињени (тачка 55).

54. С тим у вези, Уставни суд истиче да је у својој најновијој пракси (види, поред осталих, Одлуку о допустивости и меритуму број АП 325/08 од 27. септембра 2013. године, у даљњем тексту: предмет Дамјановић и Одлука о допустивости и меритуму број АП 5161/10 од 23. јануара 2014. године, у даљњем тексту: предмет Ђукић, доступне на www.ustavnisud.ba), која слиједи праксу Европског суда разрађену у предмету Мактоуф и Дамјановић, који су такође, као и апеланти у цитираним предметима Уставног суда, проглашени кривим да су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ, утврдио да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције зато што је постојала реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ, у ситуацији кад је кривично дјело као такво егзистирало и у одредби члана 142 КЗСФРЈ, била на штету апликаната/апеланта у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције.

55. При томе, Уставни суд наглашава да је у цитираним одлукама констатовано да задатак Европског суда [као и Уставног суда] није да размотри in abstracto да ли је ретроактивна примјена КЗБиХ из 2003. године у предметима ратних злочина сама по себи инкомпатибилна с чланом 7 Европске конвенције, те да ово питање мора да се процјењује за сваки предмет појединачно, узимајући у обзир конкретне околности сваког предмета, а посебно да ли су домаћи судови примијенили закон чије су одредбе најповољније за оптуженог (тачка 65).

56. У цитираним одлукама је даље истакнуто да је дефиниција ратних злочина за које су апликанти проглашени кривим иста и у КЗСФРЈ, и у КЗБиХ, који је у конкретном предмету примијењен ретроактивно. Међутим, указано је да ова два закона пружају различит распон казни за ратне злочине. Даље је наведено да Европски суд није прихватио аргументацију да је КЗБиХ блажи за апликанте од КЗСФРЈ, јер не прописује смртну казну. Слиједом извршене анализе висине казни на које су апликанти осуђени и казни које би они могли евентуално да добију, зависно од тога који закон би био примијењен у њиховим случајевима, Европски суд је закључио да је, с обзиром на могућност изрицања казне затвора у краћем трајању, повољнији КЗСФРЈ. У предметној одлуци Европски суд је даље навео да су казне које су изречене апликантима биле унутар распона кажњавања који је прописан и у КЗСФРЈ и у КЗБиХ, те да стога не може са сигурношћу да се тврди да би иједан од апликаната био блаже кажњен да је примијењен КЗСФРЈ. Међутим, и поред тога, Европски суд је указао: Оно што је од кључног значаја, међутим, је да су апликанти могли добити ниже казне да је тај Закон (напомена: КЗСФРЈ) примијењен у њиховим предметима (тачка 70).

57. У цитираним одлукама је наведено да Уставни суд сматра да не може да се заузме генералан (апстрактан) став који од два кривична закона (мисли се на КЗСФРЈ и КЗБиХ) предвиђа "блажу" или "тежу" казну за ово кривично дјело, те с тим у вези, даље, апстрактно закључити који би од наведена два закона требало да се примјењује (у случајевима када оба закона прописују конкретна кривична дјела из области ратних злочина која се оптужницом стављају на терет) због тога што тај закон прописује "блажу казну".

Такви закључци моћи ће да се изводе само у конкретним случајевима, те је сасвим могуће да ће долазити и до различите примјене наведених закона (КЗСФРЈ и КЗБиХ) јер, како је већ речено, један те исти закон може да се покаже, у зависности од конкретних околности сваког појединог случаја, у једној ситуацији као блажи а у другој као тежи у односу на казну која ће се изрећи. Уставни суд је мишљења да може да се закључи да у случају када је предметно кривично дјело било инкриминисано у оба закона (у закону који је важио у вријеме извршења као и у закону који је накнадно донесен) да тада, у складу с другом реченицом става 1 члана 7 Европске конвенције, обавезно треба да се испита који од два или више сукцесивно донесених закона предвиђа блажу казну те примијенити тај закон, тј. закон који предвиђа блажу казну (принцип favor rei). При томе треба да се води рачуна о свим релевантним питањима као што је минимум и максимум прописане казне, услови за ублажавање казне и друго.

58. Имајући у виду наведену судску праксу, Уставни суд указује да је оспореном пресудом апелант проглашен кривим и осуђен што је починио кривично дјело геноцида из члана 171 КЗБиХ. Уставни суд запажа да је дефиниција кривичног дјела геноцида иста у члану 141 КЗСФРЈ, који је примјењиван у вријеме извршења предметног кривичног дјела (дакле 1995. године) и у члану 171 КЗБиХ, који је у конкретном предмету примијењен ретроактивно. Из наведеног, дакле, слиједи да је апелант проглашен кривим за кривично дјело које је као такво представљало кривично дјело у вријеме извршења (у смислу прве реченице члана 7 став 1 Европске конвенције), а та чињеница, у смислу гаранција друге реченице члана 7 став 1 Европске конвенције, имплицира обавезу Уставног суда да испита да изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела. У контексту наведеног Уставни суд указује да је апелант, примјеном одредаба КЗБиХ, на крају осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 30 година.

59. У вези с тим, Уставни суд указује да КЗБиХ и КЗСФРЈ пружају различит распон казни за кривично дјело геноцида за које је апелант проглашен кривим. Наиме, према КЗСФРЈ запријећена казна за предметно кривично дјело је била казна затвора од пет до 15 година или, у најтежим случајевима, смртна казна, умјесто које је могла да се изрекне и казна затвора од 20 година. Према КЗБиХ запријећена казна је казна затвора у трајању од 10 година или казна дуготрајног затвора. Прво, с аспекта минимума прописане казне очигледно је да је тај минимум нижи у КЗСФРЈ. Међутим, Уставни суд указује да је у конкретном случају, за радње које су апеланту стављене на терет, с обзиром на начин извршења тог кривичног дјела и његове посљедице, дакле, с обзиром да се ради о најтежем облику ратног злочина, постојала могућност да му се изрекне најтежа казна која је била прописана само за најтеже облике ратних злочина. Стога је, дакле, постојала могућност да се апеланту изрекне најтежа казна, у конкретном случају казна дуготрајног затвора од 45 година.

60. Уставни суд запажа да је у конкретном случају Суд БиХ - Апелационо одјељење апеланта осудило на казну дуготрајног затвора у трајању од 30 година. У вези с тим, а у контексту највише запријећене (најтеже) казне која може да се изрекне за то кривично дјело, Уставни суд указује да је одредбама члана 37 став 1 КЗСФРЈ прописано да се смртна казна не може прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело, те да је одредбама члана 38 став 2 такође прописано да за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може да изрекне и затвор у трајању од 20


година. При томе, Уставни суд истиче да из ових одредби произилази да, дакле, за кривично дјело које је апелант починио није била једина прописана максимална казна смртна казна него је, као њена алтернатива, у одређеним случајевима могла да буде изречена и казна затвора у трајању од 20 година. Сходно томе, Уставни суд указује да је за кривично дјело геноцида у КЗСФРЈ могла да се изрекне казна затвора у трајању од пет до 15 година, или казна затвора у трајању од 20 година, или смртна казна.

61. У том контексту Уставни суд указује да је неспорно да је смртна казна, која је као максимална казна за предметно кривично дјело прописана у КЗСФРЈ, строжа од казне дуготрајног затвора, која је као максимална казна прописана у КЗБиХ. Међутим, Уставни суд подсјећа да је чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине прописано да се права и слободе предвиђени у Европској конвенцији и у њеним протоколима директно примјењују у Босни и Херцеговини, те да ови акти имају приоритет над свим осталим законима. У вези с тим, Уставни суд указује да је ступањем на снагу Устава Босне и Херцеговине (14. децембар 1995. године) ступио на снагу и Протокол број 6 уз Европску конвенцију којим је прописано да се смртна казна укида (члан 1), те да држава може у свом законодавству да предвиди смртну казну за дјела извршена у доба рата или непосредне ратне опасности (члан 2). При томе, Уставни суд указује да је након тога 3. маја 2002. године, на нивоу Савјета Европе, усвојен Протокол број 13 уз Европску конвенцију о укидању смртне казне у свим околностима, који је Босна и Херцеговина ратификовала 28. маја 2003. године. Имајући у виду наведено, Уставни суд указује да јасно произилази да у вријеме доношења оспорене одлуке 17. јуна 2013. године није постојала нити теоријска нити практична могућност да апеланту буде изречена смртна казна за то кривично дјело.

62. Уставни суд подсјећа да је питање статуса смртне казне већ раније разматрано у Одлуци Дома за људска права за БиХ Сретко Дамјановић против БиХ број CH/96/30 од 5. септембра 1997. године. У овој одлуци је, између осталог, наведено: "У разматрању да ли би смакнуће којим се пријети подносиоцу пријаве било предвиђено у домаћем закону и у складу с одредбама у сврху члана 2 Протокола бр. 6 на Конвенцију, Дом мора да узме у обзир релевантне одредбе Устава изложеног у Анексу 4 на Општи Оквирни споразум. У том погледу Дом запажа да је према члану 2 Анекс II на Устав, који се бави прелазним аранжманима, предвиђено да ће важећи закони на дан ступања на снагу Устава остати на снази до мјере која није противрјечна Уставу". Примјена смртне казне би стога могла да се сматра прописаном само у домаћем закону у облику чл. 141 или 142 Кривичног закона уколико одредбе тих чланова саме "не би биле у нескладу с Уставом" (став 34). Даље, "тамо гдје један од споразума о људским правима намеће јасну, прецизну и апсолутну забрану неког правца дјеловања, једини начин на који може да се спроведе обавеза да се лицима обезбиједе споменута права без дискриминације је давање снаге забрани. Стога закони који иду супротно од такве забране не могу да се сматрају да су у складу с Уставом и стога не могу да се посматрају као исправна основа у домаћем закону за било какву акцију која по Европској конвенцији мора да буде легална у домаћем закону. Стога Дом сматра да чл. 141 и 142 Кривичног закона, утолико што овлашћују примјену смртне казне у доба мира, нису у складу с Уставом и да погубљење којим се пријети подносиоцу пријаве зато не би било прописано домаћим законом у сврху Протокола 6 на Европску конвенцију. Стога би то кршило члан 2 Протокола бр. 6 из истог разлога" (став 37).

63. С обзиром да, дакле, није било могуће апеланту изрећи смртну казну, поставља се питање која је то онда максимална казна могла да буде изречена апеланту према КЗСФРЈ. У вези с тим, Уставни суд указује да је одредбама члана 38 став 2 КЗСФРЈ прописано да "за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од 20 година". По мишљењу Уставног суда, из цитиране законске одредбе јасно произилази да максимална казна за ово кривично дјело, у ситуацији када више није могуће изрећи смртну казну, јесте казна затвора од 20 година. Поредећи казну затвора од 20 година (као максималну казну за предметно кривично дјело према КЗСФРЈ) с казном дуготрајног затвора од 45 година (као максималном казном за предметно кривично дјело према КЗБиХ), Уставни суд сматра да је у конкретном случају несумњиво да КЗСФРЈ представља блажи закон за апеланта. Имајући у виду да је, дакле, према КЗСФРЈ апеланту било могуће изрећи максималну казну од 20 година, а да му је у конкретном случају, примјеном КЗБиХ, изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година, Уставни суд сматра да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на штету апеланта у погледу изрицања казне, а што је противно члану 7 Европске конвенције.

64. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да је оспореном пресудом Апелационог вијећа Суда БиХ дошло до повреде апелантовог уставног права из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције.

65. Уставни суд сматра да је, с циљем да се заштите апелантова уставна права, довољно да се укине оспорена Пресуда Апелационог одјељења - Суд БиХ број X-КТЖ-07/386 од 21. октобра 2010. године и да се врати предмет том суду да донесе нову одлуку у складу с чланом 7 став 1 Европске конвенције, у односу на изрицање казне.

66. Уставни суд указује да ни у овом случају, као ни у низу предмета из новије праксе у којим је утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције и укинуо пресуде Суда БиХ с налогом да се донесе нова одлука којом ће бити отклоњена утврђена повреда, није одлучивао о прекиду издржавања казне затвора и пуштању на слободу апеланта, нити о процедури по којој ће Суд БиХ донијети нову одлуку. С обзиром да је у конкретном случају апелант лишен слободе и упућен на издржавање казне затвора на основу оспорене пресуде која је сада укинута овом одлуком Уставног суда само у односу на примјену члана 7 Европске конвенције, о лишавању слободе апеланта одлучиваће Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, у складу са својим надлежностима.

VIII. Закључак

67. Уставни суд закључује да је прекршено апелантово уставно право из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције, јер је у конкретном случају ретроактивна примјена КЗБиХ била на апелантову штету у погледу изрицања казне.

68. Уставни суд закључује да није прекршено апелантово право на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 3 тачка а. Европске конвенције, јер у околностима конкретног случаја нема ништа што би упутило на закључак да је суд своју одлуку засновао на доказима на којим је није могао да је заснује, као и да је изостала брижљива и савјесна оцјена доказа на начин који би довео у питање утврђено чињенично стање, те најзад да је суд пропустио да образложи своју одлуку, односно да поступак сагледан у цјелини није био правичан.


69. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

70. У смислу члана 43 Правила Уставног суда, анекс ове одлуке је издвојено мишљење потпредсједнице Сеаде Палаврић, које је супротно одлуци.

71. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.

Издвојено мишљење судије Сеаде Палаврић о неслагању

У Одлуци Уставног суда број АП 1240/11 од 6. новембра 2014. године Уставни суд Босне и Херцеговине је:

Дјелимично усвојио апелацију, утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, укинуо другостепену пресуду Суда БиХ у дијелу који се односи на примјену блажег кривичног закона, и предмет вратио томе суду с налогом да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, док је у односу на члан II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода апелацију одбио као неосновану.

У односу на одбијајући дио апелације ја сам сагласна с одлучењем Уставног суда и разлозима које је изнио за своје одлучење.

Међутим, уз дужно поштовање већинског одлучивања, не могу да се сложим с образложењем и закључком који се односе на усвајајући дио апелације број АП 1240/11.

Образложење Уставног суда у односу на усвајајући дио одлуке може да се сажме како слиједи:

У релевантном дијелу, Уставни суд се позвао на своју Одлуку број АП 325/08 од 27. септембра 2013. године, коју је донио слиједећи праксу Европског суда у предмету Мактоуф и Дамјановић у којој је тај суд утврдио да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције зато што је постојала реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ, када су апликанти проглашени кривим да су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ у ситуацији када је предметно кривично дјело као такво егзистирало и у одредби члана 142 КЗСФРЈ, била на штету апликаната/апеланата у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције. Поред наведене, Уставни суд се позвао и на своју Одлуку број АП 5161/10 од 23. јануара 2014. године ("Службени гласник БиХ" број 16/14 од 3. марта 2014. године), за коју је устврдио да слиједи праксу Европског суда разрађену у предмету Мактоуф и Дамјановић, који су такође, као и апеланти у цитираним предметима Уставног суда, проглашени кривим да су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ, у којој је такође утврдио да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције зато што је постојала реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ, у ситуацији кад је предметно кривично дјело као такво егзистирало и у одредби члана 142 КЗСФРЈ, била на штету апликаната/апеланта у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције.

Затим је Уставни суд указао да је у конкретном случају оспореном пресудом апелант проглашен кривим и осуђен

што је починио кривично дјело геноцида из члана 171 КЗБиХ. Уставни суд је такође запазио да је дефиниција кривичног дјела геноцида иста у члану 141 КЗСФРЈ, који је примјењиван у вријеме извршења предметног кривичног дјела (дакле 1995. године) и у члану 171 КЗБиХ, који је у конкретном предмету примијењен ретроактивно. Из наведеног, дакле, слиједи да је апелант проглашен кривим за кривично дјело које је као такво представљало кривично дјело у вријеме извршења (у смислу прве реченице члана 7 став 1 Европске конвенције), а та чињеница, у смислу гаранција друге реченице члана 7 став 1 Европске конвенције, имплицира обавезу Уставног суда да испита да изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела. У контексту наведеног Уставни суд је закључио да је апелант, примјеном одредаба КЗБиХ, на крају осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 30 година.

Износећи разлоге због којих је утврдио повреду права из члана 7 Европске конвенције, Уставни суд је, поред позивања на образложење своје Одлуке број АП 5161/10, као и у тој одлуци, подсјетио и на одлуку Дома за људска права за БиХ Сретко Дамјановић против БиХ број CH/96/30 од 5. септембра 1997. године, у којој је Дом на крају истакао како сматра да чл. 141 и 142 Кривичног закона, утолико што овлашћују примјену смртне казне у доба мира, нису у складу с Уставом и да погубљење којим се пријети подносиоцу пријаве зато не би било прописано домаћим законом у сврху Протокола 6 на Европску конвенцију. Стога би то кршило члан 2 Протокола бр. 6 из истог разлога (став 37).

Најприје, у вези с позивањем на одлуку Дома за људска права за БиХ, морам да искажем властити став да та одлука, по моме мишљењу, уопште није релевантна за конкретни случај, тј. за апеланта у Одлуци Уставног суда број АП 1240/11, нити било којег од апеланата чије је апелације Уставни суд разматрао након одлуке Европског суда Дамјановић и Мактоуф против Босне и Херцеговине. Разлога томе је што је Дом у наведеној одлуци разматрао питање статуса смртне казне односно, по мишљењу Дома, могуће смакнуће којим је тадашњем подносиоцу пријаве Сретку Дамјановићу било запријећено домаћим законом. Насупрот томе, у апелантовом случају нема никакве дилеме да смртна казна у вријеме доношења оспорене одлуке није могла да се изрекне. У конкретном случају питање о ком ја не могу да се сагласим с већинским одлучењем, када је ријеч уопште о релевантности смртне казне за случајеве у којима разматрамо евентуалну повреду члана 7 Европске конвенције, јесте да Уставни суд при процјени да ли је у односу на апеланта прекршен члан 7 Европске конвенције, изречена казна треба и мора да се цијени у односу на запријећену казну која је била примјењива у вријеме извршења кривичног дјела, а не у вријеме доношења оспорене одлуке односно изрицања казне апеланту. Стога ни за мене није спорно да у вријеме доношења оспорене одлуке апеланту није могла да се изрекне смртна казна и мислим да то уопште не би требало да буде предмет расправе.

С обзиром да је неспорно да није било могуће да се апеланту изрекне смртна казна, поставља се питање која је то онда максимална казна могла да буде изречена апеланту према КЗСФРЈ. У вези с тим, Уставни суд је указао да је одредбама члана 38 став 2 КЗСФРЈ прописано да "за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од 20 година". По мишљењу Уставног суда, из цитиране законске одредбе јасно произилази да максимална казна за ово кривично дјело, у ситуацији када више није могуће да се изрекне смртна казна, јесте казна затвора од 20 година. Поредећи казну затвора од 20 година


(као максималну казну за то кривично дјело према КЗСФРЈ) с казном дуготрајног затвора од 45 година (као максималном казном за ово кривично дјело према КЗБиХ), Уставни суд је закључио да је у конкретном случају несумњиво да КЗСФРЈ представља блажи закон за апеланта. Имајући у виду да је, дакле, према КЗСФРЈ апеланту било могуће да се изрекне максимална казна од 20 година, а да му је у конкретном случају, примјеном КЗБиХ, изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година, Уставни суд је закључио да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на апелантову штету у погледу изрицању казне, што је противно члану 7 Европске конвенције.

По мом мишљењу, када је извршио наведено поређење и извео закључак о повреди члана 7 Европске конвенције, Уставни суд у својој Одлуци број АП 1240/11 није слиједио принципе којима се Европски суд за људска права руководио у одлуци Мактоуф и Дамјановић против БиХ.

- Прије свега, сматрам да Уставни суд, за разлику од Европског суда, уопште није придавао значај чињеници да је апелант, за разлику од апликаната Мактоуфа и Дамјановића (који нису били проглашени одговорним за одузимање живота и којима нису биле изречене казне дуготрајног затвора, већ су им биле изречене минималне запријећене казне "обичног" затвора), проглашен кривим да је у периоду од 10. јула до 30. новембра 1995. године, починио кривично дјело геноцида из члана 171 КЗБиХ и то: а) убијањем припадника групе и б) наношењем тешких тјелесних озљеда или душевних повреда припадницима групе, све у вези с чланом 180 став 1 и чланом 29 цитираног закона, те му је изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година, а од те чињенице је, према критеријумима Европског суда, по мом мишљењу зависила оцјена тежине злочина а тиме и запријећене казне у вријеме извршења кривичног дјела. Јер, и у случају Мактоуф и Дамјановић и у конкретном случају ријеч је о повреди међународног хуманитарног права. Разлика између случаја Мактоуф и Дамјановић, с једне стране, и апеланта, с друге стране, је у томе што у предмету Мактоуф и Дамјановић апликанти нису били осуђени пред домаћим судовима за најтеже облике кривичног дјела злочина против цивилног становништва за које је била запријећена смртна казна, већ за блажи облик тог кривичног дјела и о томе су свједочиле изречене казне које су биле минималне, док је апелант осуђен за геноцид, између осталог убијањем, као најтеже кривично дјело повреде међународног хуманитарног права и апеланту је изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година, што спада у најстрожу казну која је прописана 2003. године након што више у Босни и Херцеговини није могла да буде изречена смртна казна, дакле, као замјена за смртну казну.

- Затим је, занемарујући чињеницу да је апелант проглашен кривим за најтеже кривично дјело за које је у вријеме његовог учињења била запријећена и смртна казна, али му је Суд БиХ, примјеном КЗБиХ као блажег закона, изрекао казну дуготрајног затвора у трајању од 30 година, Уставни суд је ту казну односно КЗБиХ из 2003. године оцијенио тежом за апеланта, иако је казна дуготрајног затвора (као блажа) у домаћем законодавству и прописана као замјена за смртну казну (као најтежу) с циљем да се усагласи домаће законодавство са захтјевима органа Европске конвенције.

- Затим, Уставни суд је до блаже казне дошао упоређујући казну дуготрајног затвора у трајању од 45 година, која је запријећена према КЗБиХ из 2003. године, с

казном затвора од 20 година према КЗСФРЈ из 1976. године, која је могла да се изрекне као замјена за смртну казну, умјесто са смртном казном која је била запријећена за најтеже облике кривичног дјела које је апеланту стављено на терет. Сматрам, међутим, да члан 7 Европске конвенције не треба да се тако разумијева, нити тумачи, нити да је Европски суд члан 7 тумачио и примијенио на овакав начин. Наведени члан, без сумње, инсистира да казна која се изриче не буде тежа од казне која је била примјењива у вријеме учињења кривичног дјела. При томе нема изузетака ни када је ријеч о учиниоцима кривичних дјела ратних злочина. Међутим, сматрам да Уставни суд, тражећи блажу казну за апеланта, није могао казну дуготрајног затвора да упоређује с казном од 20 година затвора, већ са смртном казном која је у вријеме учињења кривичног дјела за које је апелант проглашен одговорним била примјењива, без обзира на то што смртна казна у вријеме суђења више није могла да се изрекне. Сматрам да члан 7 Европске конвенције јасно инсистира да учинилац кривичног дјела не може да се казни теже у односу на казну која је у вријеме учињења кривичног дјела била примјењива, а не у односу на казну која у вријеме суђења више не може да се изрекне.

- Штавише, чини се да је Уставни суд изгубио из вида да разматра конкретну апелацију у којој је оспореном одлуком Суда БиХ апеланту изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година а не 45 година, па је требало да се изречена, а не максимално запријећена казна упоређује са смртном казном. Такође, сматрам да је чак и казна доживотног затвора (да је била прописана КЗБиХ из 2003. године) блажа у односу на смртну казну која је била запријећена и примјењива у вријеме учињења кривичног дјела, а поготово је блажа казна дуготрајног затвора у трајању од 30 година каква је у конкретном случају изречена апеланту.

- Будући да је одлучивао о конкретној апелацији, сматрам да је Уставни суд морао да има у виду образложење оспорене пресуде у којој је, између осталог, истакнуто како примјену КЗБиХ из 2003. године додатно оправдава чињеница да је казна прописана КЗБиХ, у сваком случају, блажа од смртне казне која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела, чиме је задовољен критеријум временског важења кривичног закона, односно примјена закона који је блажи за учиниоца.

- Поред наведеног оваквим поступањем, тј. упоређивањем казне дуготрајног затвора с казном затвора у трајању од 20 година а не са смртном казном, Уставни суд је довео до ситуације да под исти распон казни буду подведени починиоци ратних злочина који нису проглашени одговорним за губитке људских живота и друге "лакше" ратне злочине с починиоцима ратних злочина који су проглашени кривим за губитак више стотина људских живота и друге најтеже ратне злочине, па чак и до блажег кажњавања за ратни злочин него за "обично" убиство.

- На крају, чини се илузорним када Уставни суд каже да питање блажег закона није оцјењивао in abstracto, јер је чињеница да је то de facto учињено у свим случајевима у којима је исто кривично дјело било прописано и у КЗСФРЈ из 1976. године и у КЗБиХ из 2003. године. Произилази да ће се у свим таквим случајевима као блажи за учиниоца примијенити КЗСФРЈ. Стога се, сходно мом мишљењу, за злочин који представља кршење међународног хуманитарног права за који је одувијек било прописано да не застаријева и да се најстроже кажњава – за који је сходно КЗСФРЈ из 1976. године запријећена казна била смртна казна, а према КЗБиХ из 2003. године казна дуготрајног затвора - губи и сама сврха кажњавања, односно да ће сврха


кажњавања бити остварена само према учиниоцима ратних злочина којима се суди пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који не врши поређење с 20 година затвора из КЗСФРЈ већ са смртном казном и у најтежим случајевима изриче казне дуготрајног затвора, или су, с друге стране, лица којима се суди пред тим судом у неповољнијем положају од лица којима се за исте злочине суди пред Судом БиХ.

Дефинитивно, ја апсолутно нисам у могућности да се сагласим са закључком који је усвојила већина Уставног суда у вези с овим питањем. Уз дужно поштовање, овом приликом изражавам своје неслагање.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću u predmetu broj AP 1240/11, rješavajući apelaciju Milorada Trbića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 6. novembra 2014. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelimično se usvaja apelacija Milorada Trbića. Utvrđuje se povreda člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine

i člana 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg krivičnog zakona.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine u dijelu iz prethodnog stava ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Odbija se kao neosnovana apelacija Milorada Trbića, podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. st. 1. i 3. tačka a. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan da, po hitnom postupku, donese novu odluku u skladu s članom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke, u skladu s članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.



1. Milorad Trbić (u daljnjem tekstu: apelant), koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Foči (u daljnjem tekstu: KPZ Foča), kojeg zastupa Milan D. Trbojević, advokat iz Banje Luke, podnio je 15. marta 2011. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u

daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine i broj X-KR/07/386 od 16. oktobra 2009. godine.


2. Na osnovu člana 22. st. (1) i (2) Pravila Ustavnog suda ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), koja su važila u vrijeme poduzimanja navedenih radnji, od Suda BiH i Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo) zatraženo je 11. februara 2014. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH je odgovor dostavio 18. februara 2014. godine, a Tužilaštvo 19. februara 2014. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

5. Sud BiH je Presudom broj X-KR/07/386 od 16. oktobra 2009. godine apelanta proglasio krivim da je radnjama koje je preduzeo u periodu od 10. jula do 30. novembra 1995. godine, bliže opisanim u izreci presude, počinio krivično djelo genocida iz člana 171. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZBiH), i to tač. a) ubijanje pripadnika grupe i tač. b) nanošenje teških tjelesnih ozljeda ili duševnih povreda pripadnicima grupe, sve u vezi s članom 180. stav 1. i članom 29. citiranog zakona, te mu je izrekao kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina. Na osnovu člana 189. stav 1. ZKPBiH Sud BiH je zaključio da troškovi krivičnog postupka i paušala vezani za oslobađajući dio presude padaju na teret budžetskih sredstava Suda, dok se oštećeni upućuje da u parnici rješava postavljeni ili eventualni imovinskopravni zahtjev na osnovu člana 198. stav 3. ZKPBiH.

6. U obrazloženju presude je navedeno da je apelant drugom konsolidovanom, izmijenjenom Optužnicom tužioca Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljnjem tekstu: MKSJ), broj IT-05-88/1-PT od 18. augusta 2006. godine, optužen po osnovu individualne krivične odgovornosti shodno članu 7. (1) Statuta Međunarodnog suda (u daljnjem tekstu: Statut MKSJ) za krivično djelo genocida (član 4), udruživanja radi vršenja genocida (član 4), istrebljenje, progone i prisilno premještanje (zločin protiv čovječnosti (član 5), ubistva (kršenje zakona i običaja ratovanja (član 3) koja su počinjena na području opštine Srebrenica na teritoriji Bosne i Hercegovine u periodu od jula do novembra 1995. godine. Apelantov predmet je proslijeđen vlastima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH) na osnovu Pravila 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ (u daljnjem tekstu: Pravilnik MKSJ), Odluke o prosljeđivanju predmeta koje je vijeće tog suda donijelo 27. aprila 2007. godine, pa je apelant kao optuženi 11. juna 2007. godine iz prostorija pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija u Hagu proslijeđen vlastima BiH i predat Sudu BiH na daljnji postupak. Postupak je pred Sudom BiH pokrenut Optužnicom Tužilaštva BiH (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo) broj KT-RZ-139/07 od 20. jula 2007. godine, koja je potvrđena i prihvaćena 27. jula 2007. godine, a izmijenjena 4. marta 2009. godine.

7. U obrazloženju presude je navedeno da je nakon provedenog postupka, ocjenom svih provedenih dokaza pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, utvrđeno da je apelant, na način bliže opisan u izreci presude, u periodu od 10. jula do 30. novembra 1995. godine za vrijeme rasprostranjenog i sistematskog napada usmjerenog protiv pripadnika bošnjačkog naroda u zaštićenoj zoni UN-a Srebrenica, s ciljem da se sprovede državna i organizaciona politika, u toku kojeg su


Vojska Republike Srpske (u daljnjem tekstu: VRS) i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS-a (u daljnjem tekstu: MUP RS-a) učestvovali u operaciji hvatanja, zatvaranja, pogubljenja po prijekom postupku i ukopa svih vojno sposobnih muškaraca i mladića Bošnjaka iz enklave Srebrenice, te operacijama sakrivanja dokaza о pogubljenju tako što su posmrtni ostaci žrtava ekshumirani iz prvobitnih (primarnih) masovnih grobnica i ponovo ukopani u neobilježene (sekundarne grobnice), te kada je ukupno bošnjačko civilno stanovništvo, do 40.000 Bošnjaka civila, prisilno uklonjeno iz enklave Srebrenice, a od 12. do 30. novembra 1995. godine više od 7.000 Bošnjaka muškaraca i mladića pogubljeno po prijekom postupku, ukopano, ekshumirano i ponovo ukopano, među kojima je i 3.737 identificiranih osoba.

8. Dalje je utvrđeno da je apelant u periodu od 12. jula do 30. novembra 1995. godine, kao kapetan VRS u rezervi, odnosno kao referent u organu za bezbjednost i obavještajne poslove Zvorničke brigade VRS, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno s pukovnikom Lubišom Bearom, potpukovnikom Vujadinom Popovićem, poručnikom Dragom Nikolićem i drugim, sa zajedničkom svrhom i planom da se uhvate, zatvore, pogube po prijekom postupku i ukopaju svi vojno sposobni muškarci Bošnjaci iz Srebrenice koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, što je bio dio cilja veće operacije koju su zamislili viši oficiri glavnog štaba VRS, uključujući generala Ratka Mladića, a koju su sproveli i njome upravljali viši oficiri glavnog štaba zaduženi za bezbjednost u VRS, uključujući potpukovnika Vujadina Popovića i poručnika Dragu Nikolića, dijeleći zajedničku namjeru da ostvare ciljeve zajedničke svrhe i plana i s namjerom da svojim djelima tome pomognu i doprinesu. Postupajući po uputama pukovnika Lubiše Beare apelant je odabrao i odredio školske zgrade u Orahovcu (škola Grbavci), Petkovcima i Ročeviću koje su korištene kao privremeni pritvorski objekti za držanje civila muškaraca Bošnjaka Srebrenice, koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, znajući da su ti muškarci Bošnjaci civili koje hvataju vojnici VRS i koji će biti odvezeni iz Srebrenice. Apelant je također nadgledao i kontrolirao zarobljene Bošnjake koji su držani u nehumanim uvjetima i bili podvrgnuti teškom fizičkom i psihičkom zlostavljanju, kojom prilikom su mnogi od njih ubijeni, te je u navedenim ubistvima apelant direktno učestvovao tako što ih je ubijao ispred logora gdje su bili zarobljeni (u školi Grbavci u Orahovcu je ispred škole po prijekom postupku iz automatskog oružja ubio do 20 muškaraca Bošnjaka koji su bili zarobljeni u školi, a u školi Ročević najmanje njih pet da bi na taj način zastrašio, kontrolirao i obuzdao ostale zarobljene Bošnjake unutar škole). Pored toga utvrđeno je da je apelant nadgledao, koordinirao i obezbjeđivao praćenje, utovar i prevoz zarobljenih Bošnjaka do mjesta pogubljenja, u kojima je i sam direktno učestvovao. S ciljem da ostvari udruženi zločinački poduhvat, koji je uključivao ukop žrtava Bošnjaka iz Srebrenice koji su bili ukopani prvobitno u masovne primarne neobilježene grobnice, želeći da sakrije ubistva i pogubljenja, da bi se sakrili posmrtni ostaci žrtava i njihov identitet, apelant je također direktno učestvovao u ekshumaciji žrtava iz primarnih grobnica koje su ponovo ukopavane u masovne sekundarne neobilježene grobnice, tako što je direktno davao zadatke vojnicima VRS. Tijela žrtava su premještena na najmanje 13 lokaliteta duž ceste za Čančare.

9. Dalje, u obrazloženju presude je navedeno da je apelant u završnoj riječi istakao da je mobilisan u VRS sa statusom rezervnog poručnika i da je raspoređen u Zvorničku brigadu, na mjesto zamjenika komandanta 2. pješadijskog bataljona, te da je na toj dužnosti ostao do 1994. godine, kada je raspoređen na formacijsko mjesto referenta za bezbjednost u organu bezbjednosti pri komandi Zvorničke brigade, u kojoj je ostao sve do demobilizacije. Nakon završetka rata je otišao u Sjedinjene

Američke Države (u daljnjem tekstu: SAD) gdje je ostao sve do okončanja postupka za dobijanje državljanstva, kada je došlo do kontakta s predstavnicima Haškog tribunala i FBI Sjeverne Karoline, nakon čega je uhapšen, i suđeno mu je zbog nelegalnog ulaska i neprijavljivanja učešća u VRS. Iz SAD-а je deportovan u Holandiju, gdje je kako ističe držan u kućnom pritvoru. U kontaktu s predstavnicima Haškog tribunala je, kako navodi, bio izložen pritiscima, ucjenama i prijetnjama koje su bile usmjerene ka priznavanju krivice, zbog čega je više puta upozoravao Sud BiH da ne stoji iza svojih izjava datih dok se nalazio u kućnom pritvoru u Holandiji, jer su, kako je već naveo, iznuđene prijetnjama i ucjenama. Na kraju je istakao da je samo obavljao dužnost na koju je bio raspoređen u VRS, u skladu s važećim propisima, te da nije učestvovao u događajima koji su mu stavljeni na teret optužnicom Tužilaštva.

10. Sud BiH je na temelju brojnih izvedenih dokaza utvrdio da je Tužilaštvo van svake razumne sumnje dokazalo da je apelant počinio krivično djelo koje mu je stavljeno na teret. U vezi s apelantovom izjavom da je inicijalna uputstva radi obavljanja zadataka dobijao od pukovnika Beare, Sud BiH je zaključio da apelant ovom izjavom samo potvrđuje svoje učešće u ostvarivanju zajedničkog plana zarobljavanja, pritvaranja i ubijanja muškaraca Bošnjaka iz enklave Srebrenice, koji su dovedeni u zonu odgovornosti Zvorničke brigade, a što je bio i cilj šire operacije koju je osmislio Glavni štab VRS. Da je zajedno s drugim vojnicima VRS nadgledao i obezbjeđivao školski prostor gdje su bili zarobljeni muškarci Bošnjaci iz Srebrenice, koji su bili odvoženi a zatim ubijani, apelant je i sam potvrdio u svom iskazu od 14. i 15. jula 1995. godine, da bi na saslušanju od 23. maja 2004. godine istražiocima potvrdio tačne lokacije stradanja. Zatim je u izjavi od 8. novembra 2004. godine apelant također priznao da je prisustvovao pogubljenjima zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice, da je nadgledao i rukovodio njihovom ekshumacijom iz primarnih grobnica te prevozu tijela i dijelova tijela radi ukopa u sekundarne grobnice, sve u nastojanju da se sakriju ubistva koja su se dogodila u toj zoni odgovornosti. Dakle apelant je, po ocjeni Suda BiH, i dalje nastavio sa svojim aktivnim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu u operacijama ponovnog ukopa tijela ubijenih Bošnjaka, što je i sam potvrdio u svom iskazu navodeći da je za ovu operaciju dobio naređenje od Drage Nikolića. Prema njegovim tvrdnjama muškarci koji su učestvovali u operaciji ponovnog ukopa su nagrađivani s tri slobodna dana, te su pored toga dobijali i po tri vrećice deterdženta za veš. Apelant je također istražiocima pokazao tačne lokacije primarnih i sekundarnih grobnica, ali ih je također obmanjivao tako što ih je odvodio na mjesta tzv. lažnih grobnica, na temelju čega je Sud BiH zaključio da takvo apelantovo ponašanje pokazuje nedostatak kajanja i želju da se prikriju navedene okolnosti.

11. U vezi s apelantovom individualnom krivičnom odgovornosti iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), vijeće Suda BiH je ukazalo da je taj član izveden iz člana 7. stav 1. Statuta MKSJ i da mu je identičan, te da taj član obuhvata konkretno udruženi zločinački poduhvat kao način saizvršenja kojim se stiče individualna krivična odgovornost, da su elementi neophodni za dokazivanje odgovornosti u okviru osnovnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata pluralitet osoba, zajednički plan ili cilj da se izvrši krivično djelo, učešće ili pridruživanje apelanta kao optuženog u izvršenju tog plana ili cilja, namjera da se krivično djelo izvrši, kao i namjera da se učestvuje u zajedničkom planu čiji je cilj izvršenje tog djela. Da su ispunjeni elementi za dokazivanje odgovornosti osnovnog oblika udruženog zločinačkog poduhvata, jer je utvrđeno da su ključni učesnici i glavni akteri u ovim događanjima osim apelanta, odnosno da su pluralitet lica činili apelant i pukovnik Ljubiša Beara, potpukovnik Vujadin


Popović i poručnik Drago Nikolić, pripadnici organa bezbjednosti koji je uživao poseban status u okviru VRS. Što se tiče drugog uvjeta na temelju izvedenih dokaza je utvrđeno da između aktera navedenih dešavanja nije bilo neslaganja, da se opseg njihove aktivnosti uklapa u opseg udruženog zločinačkog poduhvata, kojem je pripadao apelant. Što se tiče učešća samog apelanta u ostvarenju zajedničkog cilja, Tužilaštvo je po ocjeni suda ispravno procijenilo da apelant nije bio među glavnim tvorcima zajedničkog poduhvata, a niti je bio tek oruđe u njihovim rukama, međutim apelant je sam, svojim iskazima pobliže navedenim u obrazloženju presude (str. 256, 257, 258 i 259), potvrdio da je navedena djela počinio tako što se sastajao s drugim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, s kojima je razgovarao i dogovarao o načinu izvršenja dogovorenih operacija a njegovo učešće je ocijenjeno kao vrlo značajno, a u određenim trenucima čak i presudno za uspješnost cjelokupnog plana. Njegove radnje nesporno potvrđuju koliko je apelant bio posvećen ostvarenju zacrtanog cilja, stepen njegove odgovornosti, te namjeru kao učesnika navedenog zajedničkog poduhvata.

12. Dalje, Tužilaštvo je po ocjeni Suda BiH van svake razumne sumnje dokazalo da je apelant bio svjestan da sprovodi genocidni plan, da je bio upoznat s navedenim planom jer je neposredno učestvovao u svim značajnim operacijama tog plana, jer je nesporno bio prisutan na više lokacija tokom cijelog perioda o kojem je riječ u ovom predmetu, rješavao probleme, čistio teren i pomagao u prikrivanju ubijenih žrtava, na koji način je davao svoj značajan doprinos na raznim lokacijama. Dakle, apelantovo učešće u izvršenju zločinačkog plana je po ocjeni vijeća prvostepenog suda značajno, čak u određenim trenucima presudno za uspješnost cjelokupnog plana.

13. Što se tiče krivičnog djela genocida za koje je apelant osuđen, Sud BiH je ukazao da ovo djelo karakteriše: ubijanje pripadnika grupe ljudi, nanošenje teških tjelesnih povreda ili duševnih povreda pripadnicima te grupe, smišljeno nametanje toj grupi ljudi takvih životnih uvjeta koji za posljedicu mogu imati potpuno ili djelimično istrebljenje, ili prisilno preseljenje. Dakle, ovaj zločin obuhvata dvije posebne grupe elemenata, i to genocidnu namjeru mens rea i actus reus, ubijanje pripadnika grupe ljudi. Dakle, budući da je kao nesporno utvrđeno da je apelant umiješan u izvršenje ubistava, bilo da su to grupna strijeljanja zarobljenika ili nasumična i ciljana ubistva, da je znao da su žrtve bili Bošnjaci iz Srebrenice, što je u svojim izjavama i više puta naveo, koju kvalifikaciju njegova odbrana nikad nije osporila, niti je predočila bilo kakav dokaz koji bi ukazao na suprotno. Dakle, apelant je očigledno izražavao namjeru da učestvuje u ubistvima na lokalitetima Zvorničke brigade, što je osim izvedenih dokaza potvrđeno i njegovim izjavama na lokacijama pobliže označenim u obrazloženju presude. Također je utvrđeno da je kod apelanta postojala genocidna namjera da izvrši navedene radnje, što po ocjeni Suda slijedi iz njegovih mnogobrojnih izjava iz kojih nesporno proizlazi da on nije pokazao kajanje zbog počinjenih djela (apelant svoju ulogu ubijanja zatvorenih Bošnjaka objašnjava time da je to poduzimao u nastojanju da smiri ostale zarobljenike). Vijeće Suda BiH je na kraju zaključilo da je apelant bio aktivni učesnik navedenih dešavanja, da su njegove aktivnosti predstavljale značajan doprinos počinjenju genocida, bilo da se radilo o pucanju, čišćenju terena, obezbjeđivanju municije ili goriva za pripadnike VRS, određivanje lokacija za zatvaranje zarobljenih civila. Razlog za prikrivanje počinjenih djela je po ocjeni Suda BiH jasan, jer je apelant bio svjestan da njegove radnje predstavljaju zločin jer se nije se radilo o ubijanju ratnih zarobljenika, dakle, po ocjeni tog Suda, kod apelanta je postojala želja da se područje koje je tako blizu Drine jednom zauvijek oslobodi muslimanskog stanovništva, a to se moglo postići jedino ubijanjem muškaraca

Bošnjaka, što je bio ključni zadatak VRS, na što je apelant nesporno pristao, što proizlazi iz izvedenih dokaza i njegovih djela. Prema tome Sud BiH je, na temelju ocjene svih izvedenih dokaza, zaključilo da je Tužilaštvo nesporno dokazalo da je apelant posjedovao konkretnu namjeru da izvrši zločin genocida.

14. Sud BiH je smatrao da je izricanje sankcije apelantu neophodno i da kazna odgovara zakonskim ciljevima, te ocjenom svih relevantnih elemenata zaključio da kazna mora biti dovoljna i uticati na druge da se slična djela ne čine u budućnosti. Stoga, postupajući prema odredbi člana 39. KZBiH i pri tome imajući u vidu činjenična i pravna utvrđenja, Sud BiH je apelanta proglasilo krivim za krivično djelo genocida pa mu je stoga izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, koja sadrži kako olakšvajuće tako i otežavajuće okolnosti, ali isto tako koja je srazmjerna težini počinjenog djela. Dalje je sud BiH, primjenom člana 56. stav 1. KZBiH, apelantu u izrečenu kaznu uračunao vrijeme provedeno u pritvoru po rješenju tog suda i MKSJ počev od 7. aprila 2005. godine.

15. Apelaciono vijeće Suda BiH (u daljnjem tekstu: Apelaciono vijeće) je Presudom broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine odbilo kao neosnovane žalbe Tužilaštva, apelantovog branioca i oštećenih, pojedinačno navedenih kao u izreci presude, i potvrdilo presudu tog suda od 16. oktobra 2009. godine.

16. Apelaciono vijeće je odbilo kao neosnovane apelantove žalbene navode da je taj sud pogriješio kada je prihvatio i cijenio izjave date istražiocima u SAD i MKSJ, jer tvrdi da su date pod prisilom i da su iznuđene, da prije davanja izjava nije bio upozoren da je u istrazi, niti je bio upoznat s činjenicama iz inkriminacije zbog čega smatra da su mu povrijeđena prava iz člana 6. stav 3. tačka a. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). S tim u vezi tvrdi da je u Hagu držan na nepoznatoj lokaciji u periodu od 24. oktobra 2003. godine do 7. aprila 2005. godine, u kojem periodu je pretrpio maltretiranja, jer je bio izložen stalnom ispitivanju. Apelaciono vijeće je, analizirajući ovaj apelantov prigovor, utvrdilo da je njegov branilac na pretresnom vijeću izjavio da nema prigovora da se navedene izjave, koje je apelant dao tokom istrage istražiocima MKSJ, uvrste kao dokaz u ovaj postupak, tačnije da neće tražiti da se te apelantove izjave izuzmu iz dokaza. S tim u svezi Apelaciono vijeće je ukazalo kako je strana koja ulaže prigovor dužna uložiti ga u momentu ulaganja dokaza, te detaljno obrazložiti osnove za taj prigovor. Pošto apelantova odbrana u tome smislu nije poduzela korake, Apelaciono vijeće smatra da je propustila mogućnost da se o ovim navodima izjasni pretresno vijeće. Time je propušteno da se ovo pitanje na odgovarajući način pripremi za žalbu, odnosno neutemeljeno je da se ovaj apelantov prigovor uopće razmatra, te bi on trebao biti odbačen kao neblagovremeno istaknut. Unatoč navedenim nedostacima, Apelaciono vijeće Suda BiH se izjasnilo o ovim apelantovim navodima, zaključivši da su izjave koje apelant osporava date u skladu s odredbama Zakona o ustupanju predmeta MKSJ Tužilaštvu BiH i korištenja dokaza pribavljenih od MKSJ pred sudovima BiH ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04), dakle ti dokazi su dopušteni i mogu biti korišteni u postupku pred ovim sudom kao dokazi pribavljeni u skladu s čl. 42. i 43. Pravilnika i Statuta MKSJ (član 3. stav 1) (u daljnjem tekstu: Pravilnik i Statut). Naime pretresno vijeće prvostepenog suda je u vezi s ovim žalbenim navodima apelantove odbrane zaključilo da su izjave koje apelant osporava pribavljene u skladu s navedenim odredbama Pravilnika i Statuta, jer je apelant kao osumnjičeni kojeg je ispitivao tužilac obaviješten o njegovim pravima: pravu na jezik koji osumnjičeni govori; pravu na branioca; pravu na besplatnu pravnu pomoć i prevodioca; pravu da ne daje nikakve izjave ili odgovara na bilo koja pitanja osim ako on to želi učiniti; da bi se sve što kaže


moglo koristiti kao dokaz na sudu; da ima pravo na pravnu pomoć i na prisustvo branioca tokom saslušanja; da, ukoliko se dobrovoljno odrekao advokata, uvijek može prestati odgovarati na pitanja u bilo kojem trenutku ispitivanja, koje se odmah prekida; da ima pravo na besplatnu pravnu pomoć ukoliko nije u mogućnosti da sam priušti branioca. Osim toga, Apelaciono vijeće je ukazalo da je članom 43. Pravilnika propisano da se snimanje ispitivanja osumnjičenog vrši na video ili audio traku, tako što će osumnjičeni o tome biti obaviješten, o pauzama prilikom snimanja, o vremenu prekida koje će biti evidentirano u zapisniku, da će osumnjičeni na kraju dobiti priliku da se izjasni ili doda što god želi, da će se evidentirati vrijeme kada je ispitivanje završeno, da će se kopija snimljene trake dostaviti osumnjičenom, a originalna snimljena traka će biti zapečaćena uz potpis tužiоca i osumnjičenog, a ako osumnjičeni postane optuženi da će se izraditi transkript trake. Apelaciono vijeće je utvrdilo da je apelant s navedenim pravima upozoren tokom prvog ispitivanja 19. augusta 2002. godine, a niti apelantov branilac nije osporavao da je apelant poučen o pravima koja ima, te da apelantov branilac u žalbi ne navodi na koja prava apelant nije upozoren. Stoga ovo vijeća zaključuje da je pretresno vijeće prvostepenog suda ispravno uvrstilo izjave u dokaze nakon što je utvrdilo da su zadovoljene relevantne odredbe Pravila MKSJ.

17. Apelaciono vijeće je dalje odbilo kao neosnovane apelantove žalbene navode da nije poučen da ima svojstvo osumnjičenog u skladu sa zahtjevima MKSJ, jer se uvidom u izvedene dokaze utvrdilo da je apelant poučen da je osumnjičen za događaje u Srebrenici, odnosno za djela inkriminirana Statutom Tribunala. Osim toga, iz izvedenih dokaza proizlazi da je Tužilaštvo apelanta 29. oktobra 2004. godine obavijestilo da će biti donesena odluka o tome da li će se njegov predmet voditi u Hagu ili će biti proslijeđen u BiH na daljnje postupanje, i da je tom prilikom apelant istakao da razumije situaciju i da je o svojim mogućnostima razgovarao sa svojim braniocem. Slično navedenom, apelantov branilac navodi da apelant nije bio upoznat za koje krivično djelo se tereti u smislu člana 78. ZKPBiH, koje navode je Apelaciono vijeće Suda BiH odbilo, zaključivši da proizlaze iz pogrešne analize ZKPBiH, u situacijama gdje su haški istražioci postupali u skladu s Pravilima MKSJ prilikom ispitivanja apelanta kao osumnjičenog. Dalje, Apelaciono vijeće je odbilo kao neosnovane apelantove navode da je navedene izjave dao pod prisilom i da su iznuđene, jer uvidom u izjave koje apelant osporava slijedi da apelant iznosi samo mnoštvo nepotkrijepljenih tvrdnji. Činjenica da je bio saslušavan ne ukazuje na zaključak da su njegove izjave date pod prisilom. Naprotiv, uvidom u izvedene dokaze proizlazi da saslušanja nisu trajala neopravdano dugo, da su apelantu svaki put ponuđeni hrana, piće i pauze, te da mu tokom trajanja pauza nisu postavljana pitanja. Apelaciono vijeće je također ukazalo da navedeni iskazi sami po sebi ne predstavljaju jedini dokaz na kojem se temelji presuda, budući da je, kako je to već navedeno u prvostepenoj presudi u ovom predmetu, pretresno vijeće saslušalo 41 svjedoka Tužilaštva, 26 svjedoka MKSJ, izvještaje vještaka, izvještaj generalnog sekretara UN-a, te brojne materijalne dokaze. U pogledu navoda apelantovog branioca da je pretresno vijeće izvelo pogrešan zaključak kada je kao dokaz prihvatilo njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenog svjedoka A-50, budući da je taj iskaz povukao, Apelaciono vijeće je utvrdilo da je apelant u svojstvu zaštićenog svjedoka u istrazi, prije davanja iskaza, dobio sva potrebna upozorenja i informacije od branioca o načinu na koji njegov iskaz može biti korišten, nakon čega je apelant povukao dio svoje izjave, zbog čega je sud zaključio da dio povučenog iskaza neće biti korišten u ovoj presudi, a da će dijelovi iskaza koje nije povukao biti korišteni kao direktni dokazi, slijedom čega je Apelaciono vijeće ove apelantove navode odbacilo, budući da pretresno vijeće nije koristilo

apelantov povučeni iskaz dat u svojstvu zaštićenog svjedoka. U vezi s apelantovim navodima da je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze jer smatra da nisu validni dokazi, zaključivši da se oni sastoje od tonskih zapisa tih razgovora na temelju kojih su sačinjeni transkripti, navedeno je da je vještačenjem vještaka Tužilaštva utvrđena autentičnost navedenih dokaza, budući da su navedeni razgovori potkrijepljeni tonskim zapisima, da su ponovo preslušavani ukoliko neka riječ nije bila jasna kako bi se utvrdio tačan sadržaj razgovora, a ako bi razgovor i dalje bio nejasan, stručna lica, operateri bi pomagali u razjašnjenju tog dijela razgovora, konačno ukoliko razgovor uopće ne bi mogao biti dešifrovan niti razjašnjen, bio bi obilježen upitnikom ili riječima "nerazgovjetno" odnosno "ne čuje se". Apelaciono vijeće je ukazalo da se apelantovi žalbeni navodi u pogledu nepotpuno i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja temelje na paušalnim navodima koji nisu potkrijepljeni dokazima. Iz navedenih razloga Apelaciono vijeće je ove apelantove navode odbilo kao neosnovane. Također, Apelaciono vijeće je odbilo apelantove žalbene navode u vezi s povredom materijalnog zakona na njegovu štetu, jer vijeće prvostepenog suda nije primijenilo KZSFRJ, koji je važio u vrijeme izvršenja krivičnog djela, za koji apelant smatra da je blaži po njega. Svoj stav Apelaciono vijeće je obrazložilo na način da se prvostepeno vijeće pravilno držalo zakonskih imperativa primjene blažeg zakona na učinioca, kako to propisuje član 4. KZBiH, kao i relevantnih međunarodnih normi, cijeneći vrijeme izvršenja krivičnog djela, odredbe zakona koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja djela KZSFRJ, odredbe kasnije donesenog zakona KZBiH, na temelju čega je zaključio da je kazna koju propisuje KZBiH očigledno blaža od smrtne kazne koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela. Razlog tome je što je krivično djelo genocida inkriminirano po oba zakona, što je odredbom člana 141. KZSFRJ za to djelo bila zaprijećena kazna u trajanju od najmanje pet godina ili smrtna kazna, dok je za isto djelo prema važećem zakonu zaprijećena kazna u trajanju od najmanje 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora.

18. U vezi sa žalbenim navodima oštećenih koji se odnose na troškove krivičnog postupka i odluku o imovinskopravnom zahtjevu, Apelaciono vijeće navodi da oštećeni nisu iznijeli nikakve dokaze o troškovima koji su nastali u toku ovog postupka, zbog čega u cijelosti smatra ispravnom odluku prvostepenog suda zbog čega je taj sud ove navode oštećenih odbio kao neosnovane, kao i navode u pogledu isplate imovinskopravnih zahtjeva. Dakle, Apelaciono vijeće smatra da je prvostepeni sud donio pravilno odluku primjenom člana 188. stav 4. ZKPBiH kada je apelanta zbog slabog imovnog stanja oslobodio obaveze plaćanja navedenih troškova postupka. Na kraju, Apelaciono vijeće Suda BiH je zaključilo da, kako nisu osnovani žalbeni navodi tužioca, apelantovog branioca i oštećenih, to je primjenom člana 313. ZKPBiH odlučilo kao u izreci presude.


19. Apelant smatra da su mu osporenim presudama povrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 6. Evropske konvencije, te člana 7. Evropske konvencije.

20. Apelant je, u suštini, ponovio navode koje je isticao u žalbi protiv prvostepene presude. Naime, apelant navodi hronologiju predmetnog postupka: Tužilaštvo BiH ga je prijavilo 2002. godine imigracionim vlastima u SAD-u, gdje mu je izrečena kazna zatvora, nakon čega su ga doveli u Hag gdje je stavljen u pritvor i držan na nepoznatim lokacijama od oktobra 2003. godine do 7. aprila 2005. godine, gdje je saslušavan više puta, pri čemu nije upozoren da je osumnjičen, koji osnov sumnje stoji protiv njega, drže ga u zabludi da zbog saradnje s njima


neće biti optužen, dovode ga u BiH da im pokaže masovne grobnice koje su bile davno ekshumirane, fotografišu raspored mjesta na kojima on kao pokazuje mjesta ranijih ukopa, a nakon povratka u Hagu ga hapse i 24. marta 2005. godine ga optužuju, nakon čega sačinavaju izmjenjenu optužnicu 18. augusta 2006. godine, te nakon toga predmet ustupaju Sudu BiH, prebacuju ga u Sarajevo 11. juna 2007. godine, nakon čega Tužilaštvo BiH podiže novu optužnicu 20. jula 2007. godine, ispravlja je 25. jula 2007. godine i mijenja 4. marta 2009. godine.

21. Opširni apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje u suštini se svode na tvrdnje da mu je načinom vođenja ovog krivičnog postupka povrijeđeno pravo da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud; da mu bude suđeno bez odlaganja; da je činjenično stanje zasnovano na dokazima, transkriptima zapisnika koje je utvrdio MKSJ, čemu se u toku postupka protivio jer smatra da su iznuđeni pod prisilom, što je kako ističe potvrđeno činjenicom da je Sud BiH kao dokaz cijenio njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenog svjedoka A-50, koji je djelimično povukao. Dalje, apelant tvrdi da je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze, za koje smatra da nisu validni dokazi budući da nisu jasni. Dakle, apelant smatra da se osporene presude temelje na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj ocjeni dokaza.

22. Iz navoda apelacije proizlazi da apelant ukazuje da mu je povrijeđeno i pravo iz člana 7. Evropske konvencije, ukazujući na nelogičan i nezakonit stav sudova koji su bili dužni u konkretnom slučaju primijeniti blaži zakon koji je bio na snazi u to vrijeme i na teritoriji BiH, na koju se ovaj predmet odnosi.


23. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju naveo da je prilikom vođenja ovog postupka pravilno primijenio odredbe ZKPBiH koje se odnose na pružanje potrebnih garancija pravičnog suđenja apelantu. Što se tiče tzv. uzgrednih apelantovih navoda kojima se ukazuje na nelogičan i nezakonit stav iz paragrafa 283-292. drugostepene presude u vezi (ne)primjene propisa iz člana 4. stav 2. KZBiH, o tom pravnom pitanju se Ustavni sud, kako navodi, već izjašnjavao u više svojih odluka i po kojima je Sud BiH već postupao, pa smatra suvišnim se izjašnjavati o njima.

24. Tužilaštvo BiH je navelo da apelaciju prvenstveno smatra neosnovanom, jer smatra da ne sadrži sve neophodne elemente koji su propisani Pravilima Ustavnog suda BiH niti apelacija navodi ili konkretno opisuje povrede odredbi Ustava BiH u vezi s Evropskom konvencijom. Naime, apelacija po mišljenju Tužilaštva ne sadrži potrebne preduvjete da bi prešli prag koji je potreban prema članu 16. stav (2) i članu 19. stav (2) Pravila Ustavnog suda, a sve s ciljem da se opravda izvođenje zaključka da je došlo do kršenja apelantovih ustavnih prava. Pored toga, tvrdi da apelacija nije uspjela ukazati na postojanje povrede bilo kojeg prava zaštićenog Ustavom BiH u vezi s Evropskom konvencijom. Tužilaštvo također ističe da, što se tiče apelantovih navoda u vezi s kršenjem prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 3.a., kontaktima i izjavama datim agentima FBI i istražiocima MKSJ, a na temelju kojih su sačinjeni transkripti, ukazuje da se pravosuđe Bosne i Hercegovine ne može smatrati odgovornim za radnje nad kojima nije imalo kontrolu. Tužilaštvo dalje ukazuje da se na pitanja statusa, povlastica sudija, tužilaca i osoblja MKSJ, prema Statutu MKSJ primjenjuje Konvencija o povlasticama i imunitetu Ujedinjenih nacija od 13. februara 1946. godine, pa slijedom navedenog postupanje predstavnika MKSJ prema apelantu se ne može pripisati sudovima BiH. Dalje ističe da su navodi iz apelacije u cijelosti istovjetni žalbenim navodima o kojima je odlučivao drugostepeni sud, da je taj sud zaključio da su apelantove izjave zakonito pribavljene u skladu s Pravilima MKSJ, da su date dobrovoljno i uzete pod uvjetima koji se mogu

označiti kao neposredni i pravični i gdje su istražioci pazili na apelantove potrebe, da je apelant dobio sva potrebna upozorenja, da je svoje izjave dao dobrovoljno uz puno razumijevanje svojih prava. Procjenjujući pravičnost sudskog postupka pred Sudom BiH smatra da je taj sud pravilno ocijenio da su prihvatljivi dokazi izvedeni u ovom postupku, da je pravo na pravično suđenje apelantu u postupku pred ovim sudom u cijelosti ispoštovano i u skladu odgovarajućim standardima zaštite ljudskih prava. U vezi s apelantovim navodima koji se odnose na primjenu blažeg zakona, Tužilaštvo smatra da je Sud BiH pravilno primijenio KZBiH. S tim u vezi Tužilaštvo podsjeća da je apelant pravomoćno osuđen za najteži oblik povrede međunarodnog humanitarnog prava, genocid u julu 1995. godine počinjen u Srebrenici, da je u izvršenju ovog krivičnog djela lično učestvovao, što po njegovoj ocjeni dodatno potkrepljuje zaključak da su apelantovi navodi u potpunosti neosnovani, pa predlaže da se apelacija kao takva odbije.


25. Krivični zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 i 32/07) u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Član 3.

(1) Krivična djela i krivičnopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivičnopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje krivičnog zakona Član 4.

(1) Na učinitelja krivičnog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja krivičnog djela.

(2) Ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinitelja.

Suđenje ili kažnjavanje za krivična djela prema općim načelima međunarodnog prava

Član 4.a) Članovi 3. i 4. ovog zakona ne sprječavaju suđenje ili

kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je učinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu sa općim principima međunarodnog prava.

Kazna zatvora Član 42.

(1) Kazna zatvora može se izreći samo kao glavna kazna. (2) Za najteže oblike teških krivičnih djela učinjenih s

umišljajem, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdesetpet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino krivično djelo.

(…)


Sud može učiniocu odmjeriti kaznu ispod granice propisane zakonom ili izreći blažu vrstu kazne:

a) kad zakon propisuje da se učinilac može blaže kazniti; b) i kad sud utvrdi da postoje osobito olakšavajuće

okolnosti koje ukazuju da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.



(1) Kad postoje uvjeti za ublažavanje kazne iz člana 49. (Ublažavanje kazne) ovog zakona, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

a) ako je za krivično djelo kao najmanja mjera kazne propisana kazna zatvora od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do pet godina zatvora;

(...) (2) Pri odlučivanju koliko će kaznu ublažiti prema

pravilima iz stava 1. ovog člana, sud će posebno uzeti u obzir najmanju i najveću mjeru kazne propisane za to krivično djelo.

Genocid Član 171.

Ko u cilju da potpuno ili djelimično istrijebi nacionalnu, etničku, rasnu ili vjersku grupu ljudi naredi učinjenje ili učini koje od ovih djela:

a) ubijanje pripadnika grupe ljudi; b) nanošenje teške tjelesne ozljede ili duševne povrede

pripadnicima grupe ljudi; c) smišljeno nametanje grupi ljudi ili zajednici takvih

životnih uvjeta koji bi mogli posljedovati njenim potpunim ili djelomičnim istrebljenjem;

d) uvođenje mjera kojima je cilj sprečavanje rađanja unutar grupe ljudi;

e) prisilno preseljenje djece iz te u drugu grupu ljudi, kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili

kaznom dugotrajnog zatvora. 26. Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76,

36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Smrtna kazna Član 37.

(1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo.

(2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve teških krivičnih djela za koje je zakonom propisana.

(…) (4) Punoljetnom licu koje u vrijeme izvršenja krivičnog

djela nije navršilo dvadeset jednu godinu smrtna kazna može se izreći, pod uvjetom iz stava 2. ovog člana, samo za (…) krivična djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava i (…)

Zatvor Član 38.

(1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od petnaest godina.

(2) Za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od dvadeset godina.

(…)


Sud može učiniocu odmjeriti kaznu ispod granice propisane zakonom ili primijeniti blažu vrstu kazne:

1) kad zakon propisuje da se učinilac može blaže kazniti; 2) kad sud utvrdi da postoje osobito olakšavajuće okolnosti

koje ukazuju da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.


(1) Kada postoje uvjeti za ublažavanje kazne iz člana 42. ovog zakona, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivično djelo kao najmanja mjera kazne propisan zatvor u trajanju od tri ili više godina, kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora;

(…) Pri odlučivanju u kojoj će mjeri kaznu ublažiti prema

pravilima iz stava 1. ovog člana, sud će posebno uzeti u obzir najmanju i najveću mjeru kazne propisane za krivično djelo.

Genocid Član 141.

Ko u namjeri da potpuno ili djelimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili vjersku grupu naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tijela ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe ili prinudno raseljavanje stanovništva, ili da se grupa stavi u takve životne uvjete koji dovode do potpunog ili djelimičnog istrebljenja grupe, ili da se primijene mjere kojima se sprječava rađanje između pripadnika grupe, ili da se vrši prinudno preseljenje djece u drugu grupu, ili ko u istoj namjeri izvrši neko od navedenih djela,

kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom.

27. Zakon o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) u relevantnom dijelu glasi:

Član 10. Zakonitost dokaza

(1) Zabranjeno je od osumnjičenog, optuženog ili bilo koje druge osobe koja učestvuje u postupku iznuđivati priznanje ili kakvu drugu izjavu.

(2) Sud ne može zasnovati svoju odluku na dokazima pribavljenim povredama ljudskih prava i sloboda propisanih ustavom i međunarodnim ugovorima koje je Bosna i Hercegovina ratificirala, niti na dokazima koji su pribavljeni bitnim povredama ovog zakona.

(3) Sud ne može zasnivati svoju odluku na dokazima koji su dobijeni na osnovu dokaza iz stava 2. ovog člana.

Član 12. Pouka o pravima

Osumnjičenog, odnosno optuženog ili drugu osobu koja učestvuje u postupku koje bi iz neznanja mogle propustiti neku radnju u postupku, ili se iz neznanja ne bi koristili svojim pravima, Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku će poučiti o pravima koja im po ovom zakonu pripadaju i o posljedicama propuštanja radnje.

Član 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan da stranke i branioca tretira na jednak način i da svakoj od strana pruži jednake mogućnosti u pogledu pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnom pretresu.

(2) Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist.

Član 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Član 47. Pravo branioca da pregleda spise i dokumentaciju

(1) U toku istrage, branilac ima pravo da razmatra spise i razgleda pribavljene predmete koji idu u korist osumnjičenom. Ovo pravo se braniocu može uskratiti ako je riječ o spisima i predmetima čije bi otkrivanje moglo dovesti u opasnost cilj istrage.

(...)


(3) Nakon podizanja optužnice, osumnjičeni, optuženi odnosno branilac imaju pravo uvida u sve spise i dokaze.

(4) Sudija, sudija za prethodno saslušanje, sudija, odnosno vijeće kao i Tužitelj dužni su, kada dođu u posjed novog dokaza ili bilo koje informacije ili činjenice koja može poslužiti kao dokaz na suđenju, staviti ih na uvid braniocu, osumnjičenom, odnosno optuženom.

Član 226. Podizanje optužnice

(...) (2) Nakon podizanja optužnice, osumnjičeni, odnosno

optuženi i branilac, imaju pravo uvida u sve spise i dokaze. (...)

Član 290. Sadržaj presude

(...) (6) U obrazloženju presude Sud će iznijeti razloge za svaku

tačku presude. (7) Sud će određeno i potpuno iznijeti koje činjenice i iz

kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajući naročito ocjenu vjerodostojnosti protivrječnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine prijedloge stranaka, iz kojih razloga je odlučio da se ne sasluša neposredno svjedok ili vještak čiji je iskaz pročitan, kojim razlozima se rukovodio pri rješavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično djelo i krivična odgovornost optuženog i pri primjenjivanju određenih odredaba krivičnog zakona na optuženog i njegovo djelo.

(...) 28. Zakon o ustupanju predmeta od strane

Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i korištenju dokaza pribavljenih od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 61/04) u relevantnom dijelu glasi:

Član 4 Činjenice ustanovljene pravosnažnim odlukama MKSJ Nakon saslušanja stranaka, sud može, na vlastitu inicijativu

ili na prijedlog jedne od stranaka, odlučiti da prihvati kao dokazane činjenice koje su utvrđene pravosnažnom odlukom u drugom postupku pred MKSJ-om, ili da prihvati pismeni dokazani materijal iz postupaka pred MKSJ-om ako se odnosi na pitanja od značaja u tekućem postupku.

VI. Dopustivost

29. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

30. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

31. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 14. januara 2011. godine, a apelacija je podnesena 15. marta 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,

jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

33. Apelant smatra da su mu osporenim presudama Suda BiH povrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, te člana 7. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

34. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 35. Član 6. stav 1. i 3. tačka a. Evropske konvencije u

relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

3) Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:

a. da odmah na jeziku koji razumije, bude potrebno obaviješten o prirodi i razlozima optužbe protiv njega;

36. U konkretnom slučaju se radi o krivičnom postupku u kojem se utvrđivala osnovanost krivične optužbe protiv apelanta, pa je član 6. Evropske konvencije primjenjiv. Stoga, Ustavni sud treba ispitati da li je postupak pred sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva član 6. Evropske konvencije.

37. Apelant najprije tvrdi da mu je povrijeđeno pravo na pravično suđenje bez odlaganja. Dalje se apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje svode na tvrdnje da mu je načinom vođenja ovog krivičnog postupka povrijeđeno pravo da mu bude suđeno bez odlaganja; da je činjenično stanje zasnovano na dokazima, transkriptima zapisnika koje je utvrdio MKSJ, čemu se u toku postupka protivio jer smatra da su iznuđeni pod prisilom, što je kako ističe potvrđeno činjenicom da je Sud BiH kao dokaz cijenio njegov iskaz dat kao iskaz zaštićenog svjedoka A-50, koji je on djelimično povukao. Dalje, apelant tvrdi da je pretresno vijeće nezakonito kao dokaze koristilo presretnute razgovore za koje smatra da nisu validni dokazi budući da nisu jasni, zaključivši da su na temelju njih sačinjeni transkripti, odnosno zapisnici obavljenih razgovora.

38. Ustavni sud primjećuje da je apelant navode kako mu je povrijeđeno pravo na pravično suđenje bez odlaganja isticao i u žalbenom postupku pred Apelacionim vijećem Suda BiH, koje je ove apelantove navode odbilo kao neosnovane. Ustavni sud nalazi da u obrazloženju osporene presude nisu izostali iscrpni razlozi da je apelantu u ovom postupku suđeno u roku od dvije godine, računajući od datuma podizanja optužnice Tužilaštva, koja je protiv apelanta podignuta 20. jula 2007. godine, potvrđena 27. jula 2007. godine, a izmijenjena 4. marta 2009. godine, nakon čega je vijeće tog suda donijelo i javno objavilo prvostepenu presudu 16. oktobra 2009. godine. Shodno navedenom je istakao da se rok od dvije godine od podizanja optužnice, posebno imajući u vidu složenost i obimnost izvedenih dokaza, pri tome imajući u vidu iskaz apelantovog branioca koji je prilikom iznošenja argumenata u žalbenom postupku istakao da se vrijeme koje je apelant proveo u SAD-u vezano za posebne optužbe za imigraciju, ne računa u dužinu ovog postupka. Ustavni sud nalazi da je Sud BiH nakon toga drugostepenu presudu donio u roku od


jedne godine (21. oktobra 2010. godine), što se po ocjeni Ustavnog suda u tako složenom predmetu, kako u pogledu relevantnih činjenica i primjene materijalnog i procesnog prava, smatra razumnim rokom, zbog čega ove apelantove navode smatra neosnovanim.

39. U vezi s apelantovom tvrdnjom da je činjenično stanje zasnovano na dokazima koji su transkripti zapisnika koje je utvrdio MKSJ, tj. zbog manjkavosti navedenih dokaza, Ustavni sud uočava da je Apelaciono vijeće Suda BiH u vezi s ovim apelantovim navodima ukazalo da Zakon o ustupanju predmeta od MKSJ, kao i Statut MKSJ, reguliraju ustupanje predmeta i prihvatljivost dokaza koje je pribavio MKSJ u postupcima pred Sudom BiH. Analizom pribavljenih dokaza Apelaciono vijeće je zaključilo da su apelantove izjave pribavljene u skladu s Pravilima 42. i 43. Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ, koja definišu (Pravilo 42.(A)) prava osumnjičenog tokom istrage, i koja uključuju obavještavanje osumnjičenog na jeziku koji govori i razumije, pravo na pomoć branioca, pravo na besplatnu pravnu pomoć prevodioca, pravo da ne daje nikakve izjave i da bude upozoren da će svaka izjava koju bude dao biti zabilježena i da može biti korištena kao dokaz. Pravilo 42.(B)) propisuje da se ispitivanje osumnjičenog "ne vodi" ako se nije odrekao prava na branioca, ali ako kasnije ipak izrazi želju da ima branioca, ispitivanje se odmah prekida i nastavlja tek kada osumnjičeni angažuje branioca. Pravilo 43. reguliše "snimanje ispitivanja" osumnjičenog, i predviđa: da se ispitivanje snima na audio i video trakama, i to tako što će osumnjičeni biti o tome obaviješten; reguliše pauze prilikom ispitivanja, kao i vrijeme prekida koje će se naznačiti u zapisu; da osumnjičeni ima priliku da razjasni ili da doda što god želi; da će se zabilježiti vrijeme kada je ispitivanje završeno, nakon čega se kopija snimljene trake dostavlja osumnjičenom, dok originalna snimljena traka mora biti zapečaćena uz potpis tužioca i osumnjičenog, a ako osumnjičeni postane optuženi, izradit će se transkript trake. Apelaciono vijeće je također, analizirajući ovaj apelantov prigovor, utvrdilo da se apelantov branilac na pretresnom vijeću izjasnio da nema prigovora da se navedene izjave koje je apelant dao tokom istrage istražiocima MKSJ uvrste kao dokaz tokom trajanja ovog postupka, tačnije da neće tražiti izuzimanje datih apelantovih izjava iz dokaza. U vezi s navedenim, Apelaciono vijeće je ukazalo da je strana koja ulaže prigovor dužna uložiti ga u momentu ulaganja dokaza, te detaljno obrazložiti osnove za taj prigovor, a budući da apelantova odbrana u tom smislu nije poduzela korake, smatra da je propustila da se o ovim navodima pretresno vijeće izjasni, pa je time propušteno da se o ovo pitanje na odgovarajući način pripremi za žalbu, odnosno je neosnovano da Apelaciono vijeće ovaj apelantov prigovor uopće razmatra, i da bi on trebao biti odbačen kao neblagovremeno istaknut. Međutim, i pored toga Apelaciono vijeće je razmotrilo ovaj prigovor i u tom pogledu dalo obrazloženje koje Ustavni sud ne može smatrati proizvoljnim. Najzad, imajući u vidu navode iz obrazloženja osporenih presuda Ustavni sud smatra da se ne može zaključiti da su ove činjenice imale karakter odlučujućih činjenica pri utvrđivanju apelantove krivične odgovornosti i njegovog učešća u inkriminiranom događaju. Prema navedenom, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane apelantove navode u ovom dijelu.

40. Apelant također navodi da je pretresno vijeće nezakonito koristilo presretnute razgovore kao dokaze, smatra da oni nisu validni jer se sastoje od tonskih zapisa tih razgovora, na temelju kojih su sačinjeni transkripti, zapisnici obavljenih razgovora. Ustavni sud nalazi da je Sud BiH jasno i argumentovano obrazložio ove apelantove navode, ukazujući da je vještačenjem vještaka Tužilaštva utvrđena autentičnost navedenih dokaza, budući da su navedeni razgovori potkrijepljeni tonskim zapisima, da su ponovo preslušavani ukoliko neka riječ

nije bila jasna kako bi se utvrdio tačan sadržaj razgovora i ako bi razgovor i dalje bio nejasan operateri bi pomagali u razjašnjenju tog dijela razgovora, konačno ukoliko razgovor uopće ne bi mogao biti dešifrovan niti razjašnjen, on bi se obilježavao upitnikom ili riječima "nerazgovjetno" ili "ne čuje se". Navedeno obrazloženje po mišljenju Ustavnog suda nije proizvoljno, zbog čega Ustavni sud ove apelantove navode nije mogao prihvatiti kao osnovane.

41. Najzad Ustavni sud zapaža da nisu izostala jasna obrazloženja apelantovih tvrdnji da je sud koristio iskaz koji je dao kao zaštićeni svjedok A-50 jer je taj iskaz djelimično povukao. U vezi s ovim navodima Apelaciono vijeće je utvrdilo da je apelant nesporno u svojstvu zaštićenog svjedoka u istrazi, prije davanja iskaza, dobio od branioca sva potrebna upozorenja i informacije o načinu na koji njegov iskaz može biti korišten, nakon čega je apelant povukao dio svoje izjave. Iz navedenih razloga pretresno vijeće je zaključilo da dio povučenog iskaza neće biti korišten u presudi, a da će dijelovi iskaza koje nije povukao biti korišteni kao direktni dokazi. Slijedom navedenog Apelaciono vijeće je odbilo ove navode, jer pretresno vijeće nije koristilo povučeni apelantov iskaz dat u svojstvu zaštićenog svjedoka. Stoga, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane apelantove navode u ovom dijelu.

42. Zatim, apelant tvrdi da se osporene presude temelje na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i proizvoljnoj ocjeni dokaza. U vezi s ovim dijelom navoda Ustavni sud podsjeća da su, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, domaći sudovi dužni da obrazlažu svoje presude pri čemu ne moraju dati detaljno odgovore na svaki navod stranaka. Zatim, Evropski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoje odluke tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Evropski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36, i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine). Svrha obaveze da odluka bude obrazložena jeste i da pokaže da je stranama u postupku omogućeno da na ravnopravan i pravičan način budu saslušane u postupku pred sudom (vidi Evropski sud za ljudska prava, Kuznetsov i dr. protiv Rusije, presuda od 11. januara 2007. godine, aplikacija broj 184/02).

43. Po mišljenju Ustavnog suda, a cijeneći prvenstveno obrazloženja osporenih presuda, ne može se zaključiti da je činjenično stanje proizvoljno utvrđeno niti da je Sud BiH proizvoljno cijenio izvedene dokaze, s obzirom da su odlučne činjenice utvrđene na temelju brojnih dokaza koji su detaljno navedeni u obrazloženjima navedenih presuda, dok su dokazi na kojima se zasnivaju presude također detaljno obrazloženi. Stoga, Ustavni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane ni apelantove navode u ovom dijelu.

44. Ustavni sud zaključuje da su apelantovi navodi o povredi prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 3. tačka a. Evropske konvencije neosnovani.

45. Najzad, apelantovi navodi da mu je pravo na pravično suđenje povrijeđeno jer je u osporenim presudama pogrešno primijenjeno materijalno pravo, bit će razmotreni u okviru apelantovih navoda o povredi člana 7. Evropske konvencije.

Kažnjavanje samo na osnovu zakona

46. Iz navoda apelacije proizlazi da apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo iz člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. Evropske konvencije.

47. Član II/2. Ustava Bosne i Hercegovine glasi:


Prava i slobode predviđeni Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

48. Član 7. Evropske konvencije glasi: 1. Niko se ne može smatrati krivim za krivično djelo nastalo

činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja je bila primjenjiva u vrijeme izvršenja krivičnog djela.

2. Ovaj član ne utiče na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim načelima priznatim kod civiliziranih naroda.

49. Ustavni sud ukazuje da je apelant osuđen za krivično djelo iz grupe ratnih zločina, te će se osporene odluke ispitati s aspekta njihove usklađenosti s članom 7. Evropske konvencije.

50. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud u predmetu Scoppola protiv Italije (vidi Evropski sud, Scoppola protiv Italije, broj 10249/03, od 17. septembra 2009. godine) zauzeo stav da je neophodno da napusti praksu koju je ustanovila Komisija u predmetu X protiv Njemačke i utvrdio da član 7. stav 1. Evropske konvencije ne garantuje samo princip zabrane retroaktivne primjene strožeg krivičnog zakona, već također, implicitno, garantuje princip retroaktivne primjene blažeg krivičnog zakona. Taj princip je sadržan u pravilu da kada postoji razlika između krivičnog zakona koji je važio u vrijeme izvršenja krivičnog djela i krivičnih zakona koji su doneseni i stupili na snagu nakon toga, a prije donošenja pravosnažne presude, sudovi moraju primijeniti zakon čije odredbe su najpovoljnije za optuženog.

51. Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud u svojoj dosadašnjoj praksi već razmatrao aplikacije koje su pokretale slična pravna pitanja s aspekta eventualne povrede člana 7. Evropske konvencije u dva predmeta (u kojim je Sud BiH donio odluke), i to u predmetu aplikanta Bobana Šimšića (vidi Evropski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine, odluka o dopustivosti od 10. aprila 2012. godine, aplikacija 51552/10, u daljnjem tekstu: predmet Šimšić) i u predmetu aplikanata Abduladhimа Maktoufa i Gorana Damjanovića (vidi Evropski sud, Maktouf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 18. jula 2013. godine, aplikacije br. 2312/08 i 34179/08, u daljnjem tekstu: predmet Maktouf i Damjanović).

52. U vezi s tim Ustavni sud zapaža da je Evropski sud u predmetu Šimšić odbio kao očigledno neosnovanu aplikaciju u kojoj je aplikant ukazivao na povredu člana 7. Evropske konvencije zbog toga što krivično djelo zločina protiv čovječnosti, za koje je proglašen krivim i kažnjen, u vrijeme rata od 1992. do 1995. godine nije predstavljalo krivično djelo prema domaćem pravu. Evropski sud je u odluci naveo, između ostalog, da djela za koja je aplikant osuđen nisu predstavljala zločine protiv čovječnosti prema domaćem pravu sve do stupanja KZBiH 2003. godine, ali je evidentno da su ova djela, u vrijeme kada su počinjena, predstavljala zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu (stav 23. presude), što implicira da je Evropski sud ovaj predmet razmatrao s aspekta člana 7. stav 2. Evropske konvencije. Najzad, Evropski sud je u navedenom predmetu zaključio da su aplikantova djela, u vrijeme kada su izvršena, predstavljala krivično djelo definirano s dovoljno dostupnosti i predvidivosti prema međunarodnom pravu, pa je navode u odnosu na član 7. Evropske konvencije odbio kao očigledno neosnovane (stav 25. presude).

53. Zatim, Ustavni sud zapaža da je, s druge strane, Evropski sud u predmetu Maktouf i Damjanović, utvrdio povredu člana 7. Evropske konvencije. Evropski sud je u navedenoj presudi, prije svega, konstatirao da su neki zločini, konkretno zločin protiv čovječnosti, u domaći zakon uvedeni tek 2003.

godine, pa da sudovi nemaju nikakvu drugu mogućnost nego da u takvim predmetima primjenjuju KZBiH iz 2003. godine. Međutim, ukazano je da predmetne aplikacije pokreću potpuno različita pitanja od onih u predmetu Šimšić s obzirom da su ratni zločini koje su počinili aplikanti Maktouf i Damjanović predstavljali krivična djela prema domaćem zakonu u vrijeme kada su počinjeni (tačka 55).

54. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da je u svojoj najnovijoj praksi (vidi, pored ostalih, Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 325/08 od 27. septembra 2013. godine, u daljnjem tekstu: predmet Damjanović i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 5161/10 od 23. januara 2014. godine, u daljnjem tekstu: predmet Đukić, dostupne na www.ustavnisud.ba), koja slijedi praksu Evropskog suda razrađenu u predmetu Maktouf i Damjanović, koji su također, kao i apelanti u citiranim predmetima Ustavnog suda, proglašeni krivim da su počinili krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. KZBiH, utvrdio da je došlo do kršenja člana 7. stav 1. Evropske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, u situaciji kad je krivično djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi člana 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanta u pogledu izricanja kazne, što je protivno članu 7. stav 1. Evropske konvencije.

55. Pri tome, Ustavni sud naglašava da je u citiranim odlukama konstatirano da zadatak Evropskog suda [kao i Ustavnog suda] nije da razmotri in abstracto da li je retroaktivna primjena KZBiH iz 2003. godine u predmetima ratnih zločina sama po sebi inkompatibilna s članom 7. Evropske konvencije, te da se ovo pitanje mora procjenjivati za svaki predmet pojedinačno, uzimajući u obzir konkretne okolnosti svakog predmeta, a posebno da li su domaći sudovi primijenili zakon čije su odredbe najpovoljnije za optuženog (tačka 65).

56. U citiranim odlukama je dalje istaknuto da je definicija ratnih zločina za koje su aplikanti proglašeni krivim ista i u KZSFRJ, i u KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Međutim, ukazano je da ova dva zakona pružaju različit raspon kazni za ratne zločine. Dalje je navedeno da Evropski sud nije prihvatio argumentaciju da je KZBiH blaži za aplikante od KZSFRJ, jer ne propisuje smrtnu kaznu. Slijedom izvršene analize visine kazni na koje su aplikanti osuđeni i kazni koje bi oni mogli eventualno dobiti, zavisno od toga koji zakon bi bio primijenjen u njihovim slučajevima, Evropski sud je zaključio da je, s obzirom na mogućnost izricanja kazne zatvora u kraćem trajanju, povoljniji KZSFRJ. U predmetnoj odluci Evropski sud je dalje naveo da su kazne koje su izrečene aplikantima bile unutar raspona kažnjavanja koji je propisan i u KZSFRJ i u KZBiH, te da se stoga ne može sa sigurnošću tvrditi da bi ijedan od aplikanata bio blaže kažnjen da je primijenjen KZSFRJ. Međutim, i pored toga, Evropski sud je ukazao: Ono što je od ključnog značaja, međutim, je da su aplikanti mogli dobiti niže kazne da je taj Zakon (napomena: KZSFRJ) primijenjen u njihovim predmetima (tačka 70).

57. U citiranim odlukama je navedeno da Ustavni sud smatra da se ne može zauzeti općenit (apstraktan) stav koji od dva krivična zakona (misli se na KZSFRJ i KZBiH) predviđa "blažu" ili "težu" kaznu za ovo krivično djelo, te s tim u vezi, dalje, apstraktno zaključiti koji bi od navedena dva zakona trebalo primjenjivati (u slučajevima kada oba zakona propisuju konkretna krivična djela iz oblasti ratnih zločina koja se optužnicom stavljaju na teret) zbog toga što taj zakon propisuje "blažu kaznu". Takvi zaključci moći će se izvoditi samo u konkretnim slučajevima, te je sasvim moguće da će dolaziti i do različite primjene navedenih zakona (KZSFRJ i KZBiH) jer se, kako je već rečeno, jedan te isti zakon može pokazati, u zavisnosti od konkretnih okolnosti svakog pojedinog slučaja, u jednoj situaciji kao blaži a u drugoj kao teži u odnosu na kaznu


koja će se izreći. Ustavni sud je mišljenja da se može zaključiti da u slučaju kada je predmetno krivično djelo bilo inkriminirano u oba zakona (u zakonu koji je važio u vrijeme izvršenja kao i u zakonu koji je naknadno donesen) da tada, u skladu s drugom rečenicom stava 1. člana 7. Evropske konvencije, obavezno treba ispitati koji od dva ili više sukcesivno donesenih zakona predviđa blažu kaznu te primijeniti taj zakon, tj. zakon koji predviđa blažu kaznu (princip favor rei). Pri tome treba voditi računa o svim relevantnim pitanjima kao što je minimum i maksimum propisane kazne, uvjeti za ublažavanje kazne i drugo.

58. Imajući u vidu navedenu sudsku praksu, Ustavni sud ukazuje da je osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen što je počinio krivično djelo genocida iz člana 171. KZBiH. Ustavni sud zapaža da je definicija krivičnog djela genocida ista u članu 141. KZSFRJ, koji je primjenjivan u vrijeme izvršenja predmetnog krivičnog djela (dakle 1995. godine) i u članu 171. KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Iz navedenog, dakle, slijedi da je apelant proglašen krivim za krivično djelo koje je kao takvo predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja (u smislu prve rečenice člana 7. stav 1. Evropske konvencije), a ta činjenica, u smislu garancija druge rečenice člana 7. stav 1. Evropske konvencije, implicira obavezu Ustavnog suda da ispita da izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela. U kontekstu navedenog Ustavni sud ukazuje da je apelant, primjenom odredaba KZBiH, u konačnici osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina.

59. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da KZBiH i KZSFRJ pružaju različit raspon kazni za krivično djelo genocida za koje je apelant proglašen krivim. Naime, prema KZSFRJ zaprijećena kazna za predmetno krivično djelo je bila kazna zatvora od pet do 15 godina ili, u najtežim slučajevima, smrtna kazna, umjesto koje se mogla izreći i kazna zatvora od 20 godina. Prema KZBiH zaprijećena kazna je kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora. Prvo, s aspekta minimuma propisane kazne očigledno je da je taj minimum niži u KZSFRJ. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju, za radnje koje su apelantu stavljene na teret, s obzirom na način izvršenja tog krivičnog djela i njegove posljedice, dakle, s obzirom da se radi o najtežem obliku ratnog zločina, postojala mogućnost da mu se izrekne najteža kazna koja je bila propisana samo za najteže oblike ratnih zločina. Stoga je, dakle, postojala mogućnost da se apelantu izrekne najteža kazna, u konkretnom slučaju kazna dugotrajnog zatvora od 45 godina.

60. Ustavni sud zapaža da je u konkretnom slučaju Sud BiH - Apelaciono odjeljenje apelanta osudilo na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina. U vezi s tim, a u kontekstu najviše zaprijećene (najteže) kazne koja se može izreći za to krivično djelo, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 37. stav 1. KZSFRJ propisano da se smrtna kazna ne može propisati kao jedina glavna kazna za određeno krivično djelo, te da je odredbama člana 38. stav 2. također propisano da za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor u trajanju od 20 godina. Pri tome, Ustavni sud ističe da iz ovih odredbi proizlazi da, dakle, za krivično djelo koje je apelant počinio nije bila jedina propisana maksimalna kazna smrtna kazna nego je, kao njena alternativa, u određenim slučajevima mogla biti izrečena i kazna zatvora u trajanju od 20 godina. Prema tome, Ustavni sud ukazuje da se za krivično djelo genocida u KZSFRJ mogla izreći kazna zatvora u trajanju od pet do 15 godina, ili kazna zatvora u trajanju od 20 godina, ili smrtna kazna.

61. U tom kontekstu Ustavni sud ukazuje da je nesporno da je smrtna kazna, koja je kao maksimalna kazna za predmetno krivično djelo propisana u KZSFRJ, stroža od kazne dugotrajnog

zatvora, koja je kao maksimalna kazna propisana u KZBiH. Međutim, Ustavni sud podsjeća da je članom II/2. Ustava Bosne i Hercegovine propisano da se prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji i u njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini, te da ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je stupanjem na snagu Ustava Bosne i Hercegovine (14. decembar 1995. godine) stupio na snagu i Protokol broj 6 uz Evropsku konvenciju kojim je propisano da se smrtna kazna ukida (član 1), te da država može u svom zakonodavstvu da predvidi smrtnu kaznu za djela izvršena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti (član 2). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je nakon toga 3. maja 2002. godine, na nivou Vijeća Evrope, usvojen Protokol broj 13 uz Evropsku konvenciju o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, koji je Bosna i Hercegovina ratificirala 28. maja 2003. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da jasno proizlazi da u vrijeme donošenja osporene odluke 17. juna 2013. godine nije postojala niti teorijska niti praktična mogućnost da apelantu bude izrečena smrtna kazna za to krivično djelo.

62. Ustavni sud podsjeća da je pitanje statusa smrtne kazne već ranije razmatrano u Odluci Doma za ljudska prava za BiH Sretko Damjanović protiv BiH broj CH/96/30 od 5. septembra 1997. godine. U ovoj odluci je, između ostalog, navedeno: "U razmatranju da li bi smaknuće kojim se prijeti podnosiocu prijave bilo predviđeno u domaćem zakonu i u skladu s odredbama u svrhu člana 2. Protokola br. 6 na Konvenciju, Dom mora uzeti u obzir relevantne odredbe Ustava izloženog u Aneksu 4 na Opći Okvirni sporazum. U tom pogledu Dom zapaža da je prema članu 2. Aneks II na Ustav, koji se bavi prelaznim aranžmanima, predviđeno da će važeći zakoni na dan stupanja na snagu Ustava ostati na snazi do mjere koja nije protivrječna Ustavu". Primjena smrtne kazne bi se stoga mogla samo smatrati propisanom u domaćem zakonu u obliku čl. 141. ili 142. Krivičnog zakona ukoliko odredbe tih članova same "ne bi bile u neskladu s Ustavom" (stav 34). Dalje, "tamo gdje jedan od sporazuma o ljudskim pravima nameće jasnu, preciznu i apsolutnu zabranu nekog pravca djelovanja, jedini način na koji se može sprovesti obaveza da se osobama osiguraju spomenuta prava bez diskriminacije je davanje snage zabrani. Stoga se zakoni koji idu suprotno od takve zabrane ne mogu smatrati u skladu s Ustavom i stoga se ne mogu posmatrati kao ispravna osnova u domaćem zakonu za bilo kakvu akciju koja po Evropskoj konvenciji mora biti legalna u domaćem zakonu. Stoga Dom smatra da čl. 141. i 142. Krivičnog zakona, utoliko što ovlašćuju primjenu smrtne kazne u doba mira, nisu u skladu s Ustavom i da pogubljenje kojim se prijeti podnosiocu prijave zato ne bi bilo propisano domaćim zakonom u svrhu Protokola 6 na Evropsku konvenciju. Stoga bi to kršilo član 2. Protokola br. 6 iz istog razloga" (stav 37).

63. S obzirom da, dakle, nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 38. stav 2. KZSFRJ propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za ovo krivično djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Poredeći kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za predmetno krivično djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za predmetno krivično djelo prema KZBiH), Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a


da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud smatra da je retroaktivna primjena KZBiH bila na štetu apelanta u pogledu izricanja kazne, a što je protivno članu 7. Evropske konvencije.

64. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da je osporenom presudom Apelacionog vijeća Suda BiH došlo do povrede apelantovog ustavnog prava iz člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. stav 1. Evropske konvencije.

65. Ustavni sud smatra da je, s ciljem zaštite apelantovih ustavnih prava, dovoljno ukinuti osporenu Presudu Apelacionog odjeljenja - Sud BiH broj X-KTŽ-07/386 od 21. oktobra 2010. godine i vratiti predmet tom sudu da donese novu odluku u skladu s članom 7. stav 1. Evropske konvencije, u odnosu na izricanje kazne.

66. Ustavni sud ukazuje da ni u ovom slučaju, kao ni u nizu predmeta iz novije prakse u kojim je utvrdio povredu člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. stav 1. Evropske konvencije i ukinuo presude Suda BiH s nalogom da se donese nova odluka kojom će biti otklonjena utvrđena povreda, nije odlučivao o prekidu izdržavanja kazne zatvora i puštanju na slobodu apelanta, niti o proceduri po kojoj će Sud BiH donijeti novu odluku. S obzirom da je u konkretnom slučaju apelant lišen slobode i upućen na izdržavanje kazne zatvora na osnovu osporene presude koja je sada ukinuta ovom odlukom Ustavnog suda samo u odnosu na primjenu člana 7. Evropske konvencije, o lišavanju slobode apelanta odlučivat će Tužilaštvo BiH i Sud BiH, u skladu sa svojim nadležnostima.

VIII. Zaključak

67. Ustavni sud zaključuje da je prekršeno apelantovo ustavno pravo iz člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. stav 1. Evropske konvencije, jer je u konkretnom slučaju retroaktivna primjena KZBiH bila na apelantovu štetu u pogledu izricanja kazne.

68. Ustavni sud zaključuje da nije prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 3. tačka a. Evropske konvencije, jer u okolnostima konkretnog slučaja nema ništa što bi uputilo na zaključak da je sud svoju odluku zasnovao na dokazima na kojim je nije mogao zasnovati, kao i da je izostala brižljiva i savjesna ocjena dokaza na način koji bi doveo u pitanje utvrđeno činjenično stanje, te najzad da je sud propustio da obrazloži svoju odluku, odnosno da postupak sagledan u cjelini nije bio pravičan.

69. Na osnovu člana 59. st. (1), (2) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

70. U smislu člana 43. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke je izdvojeno mišljenje potpredsjednice Seade Palavrić, koje je suprotno odluci.

71. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

PredsjednicaUstavnog suda Bosne i

Hercegovine Valerija Galić, s. r.

Izdvojeno mišljenje sutkinje Seade Palavrić o neslaganju

U Odluci Ustavnog suda broj AP 1240/11 od 6. novembra 2014. godine Ustavni sud Bosne i Hercegovine je:

Djelimično usvojio apelaciju, utvrdio povredu člana II/2. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukinuo drugostepenu presudu Suda BiH u dijelu koji se odnosi na primjenu blažeg krivičnog zakona, i predmet vratio tome sudu s nalogom da po hitnom postupku donese novu odluku u skladu s članom II/2.

Ustava Bosne i Hercegovine i članom 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok je u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda apelaciju odbio kao neosnovanu.

U odnosu na odbijajući dio apelacije ja sam saglasna sa odlučenjem Ustavnog suda i razlozima koje je iznio za svoje odlučenje.

Međutim, uz dužno poštovanje većinskog odlučivanja, ne mogu se složiti s obrazloženjem i zaključkom koji se odnose na usvajajući dio apelacije broj AP 1240/11.

Obrazloženje Ustavnog suda u odnosu na usvajajući dio odluke može se sažeti kako slijedi:

U relevantnom dijelu, Ustavni sud se pozvao na svoju Odluku broj AP 325/08 od 27. septembra 2013. godine, koju je donio slijedeći praksu Evropskog suda u predmetu Maktouf i Damjanović u kojoj je taj sud utvrdio da je došlo do kršenja člana 7. stav 1. Evropske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, kada su aplikanti proglašeni krivim da su počinili krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. KZBiH u situaciji kada je predmetno krivično djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi člana 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanata u pogledu izricanja kazne, što je protivno članu 7. stav 1. Evropske konvencije. Pored navedene, Ustavni sud se pozvao i na svoju Odluku broj AP 5161/10 od 23. januara 2014. godine ("Službeni glasnik BiH" broj 16/14 od 3. marta 2014. godine), za koju je ustvrdio da slijedi praksu Evropskog suda razrađenu u predmetu Maktouf i Damjanović, koji su također, kao i apelanti u citiranim predmetima Ustavnog suda, proglašeni krivim da su počinili krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. KZBiH, u kojoj je također utvrdio da je došlo do kršenja člana 7. stav 1. Evropske konvencije zato što je postojala realna mogućnost da je retroaktivna primjena KZBiH, u situaciji kad je predmetno krivično djelo kao takvo egzistiralo i u odredbi člana 142. KZSFRJ, bila na štetu aplikanata/apelanta u pogledu izricanja kazne, što je protivno članu 7. stav 1. Evropske konvencije.

Zatim je Ustavni sud ukazao da je u konkretnom slučaju osporenom presudom apelant proglašen krivim i osuđen što je počinio krivično djelo genocida iz člana 171. KZBiH. Ustavni sud je također zapazio da je definicija krivičnog djela genocida ista u članu 141. KZSFRJ, koji je primjenjivan u vrijeme izvršenja predmetnog krivičnog djela (dakle 1995. godine) i u članu 171. KZBiH, koji je u konkretnom predmetu primijenjen retroaktivno. Iz navedenog, dakle, slijedi da je apelant proglašen krivim za krivično djelo koje je kao takvo predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja (u smislu prve rečenice člana 7. stav 1. Evropske konvencije), a ta činjenica, u smislu garancija druge rečenice člana 7. stav 1. Evropske konvencije, implicira obavezu Ustavnog suda da ispita da izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela. U kontekstu navedenog Ustavni sud je zaključio da je apelant, primjenom odredaba KZBiH, u konačnici osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina.

Iznoseći razloge zbog kojih je utvrdio povredu prava iz člana 7. Evropske konvencije, Ustavni sud je, pored pozivanja na obrazloženje svoje Odluke broj AP 5161/10, kao i u toj odluci, podsjetio i na odluku Doma za ljudska prava za BiH Sretko Damjanović protiv BiH broj CH/96/30 od 5. septembra 1997. godine, u kojoj je Dom u konačnici istakao kako smatra da čl. 141. i 142. Krivičnog zakona, utoliko što ovlašćuju primjenu smrtne kazne u doba mira, nisu u skladu s Ustavom i da pogubljenje kojim se prijeti podnosiocu prijave zato ne bi bilo propisano domaćim zakonom u svrhu Protokola 6 na Evropsku


konvenciju. Stoga bi to kršilo član 2. Protokola br. 6 iz istog razloga (stav 37).

Najprije, u vezi s pozivanjem na odluku Doma za ljudska prava za BiH, moram iskazati vlastiti stav da ta odluka, po mome mišljenju, uopće nije relevantna za konkretni slučaj, tj. za apelanta u Odluci Ustavnog suda broj AP 1240/11, niti bilo kojeg od apelanata čije je apelacije Ustavni sud razmatrao nakon odluke Evropskog suda Damjanović i Maktouf protiv Bosne i Hercegovine. Razloga tome je što je Dom u navedenoj odluci razmatrao pitanje statusa smrtne kazne odnosno, po mišljenju Doma, moguće smaknuće kojim je tadašnjem podnosiocu prijave Sretku Damjanoviću bilo zaprijećeno domaćim zakonom. Nasuprot tome, u apelantovom slučaju nema nikakve dileme da se smrtna kazna u vrijeme donošenja osporene odluke nije mogla izreći. U konkretnom slučaju pitanje o kojem se ja ne mogu saglasiti s većinskim odlučenjem, kada je riječ uopće o relevantnosti smrtne kazne za slučajeve u kojima razmatramo eventualnu povredu člana 7. Evropske konvencije, jeste da Ustavni sud pri procjeni da li je u odnosu na apelanta prekršen član 7. Evropske konvencije, izrečenu kaznu treba i mora cijeniti u odnosu na zaprijećenu kaznu koja je bila primjenjiva u vrijeme izvršenja krivičnog djela, a ne u vrijeme donošenja osporene odluke odnosno izricanja kazne apelantu. Stoga ni za mene nije sporno da se u vrijeme donošenja osporene odluke apelantu nije mogla izreći smrtna kazna i mislim da to uopće ne bi trebalo biti predmetom rasprave.

S obzirom da je nesporno da nije bilo moguće apelantu izreći smrtnu kaznu, postavlja se pitanje koja je to onda maksimalna kazna mogla biti izrečena apelantu prema KZSFRJ. U vezi s tim, Ustavni sud je ukazao da je odredbama člana 38. stav 2. KZSFRJ propisano da "za krivična djela za koja je propisana smrtna kazna sud može izreći i zatvor od 20 godina". Po mišljenju Ustavnog suda, iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da maksimalna kazna za ovo krivično djelo, u situaciji kada više nije moguće izreći smrtnu kaznu, jeste kazna zatvora od 20 godina. Poredeći kaznu zatvora od 20 godina (kao maksimalnu kaznu za to krivično djelo prema KZSFRJ) s kaznom dugotrajnog zatvora od 45 godina (kao maksimalnom kaznom za ovo krivično djelo prema KZBiH), Ustavni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju nesumnjivo da KZSFRJ predstavlja blaži zakon za apelanta. Imajući u vidu da je, dakle, prema KZSFRJ apelantu bilo moguće izreći maksimalnu kaznu od 20 godina, a da mu je u konkretnom slučaju, primjenom KZBiH, izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud je zaključio da je retroaktivna primjena KZBiH bila na apelantovu štetu u pogledu izricanju kazne, što je protivno članu 7. Evropske konvencije.

Po mome mišljenju, kada je izvršio navedenu usporedbu i izveo zaključak o povredi člana 7. Evropske konvencije, Ustavni sud u svojoj Odluci broj AP 1240/11 nije slijedio principe kojima se Evropski sud za ljudska prava rukovodio u odluci Maktouf i Damjanović protiv BiH.

- Prije svega, smatram da Ustavni sud, za razliku od Evropskog suda, uopće nije pridavao značaj činjenici da je apelant, za razliku od aplikanata Maktoufa i Damjanovića (koji nisu bili proglašeni odgovornim za oduzimanje života i kojima nisu bile izrečene kazne dugotrajnog zatvora, već su im bile izrečene minimalne zaprijećene kazne "običnog" zatvora), proglašen krivim da je u periodu od 10. jula do 30. novembra 1995. godine, počinio krivično djelo genocida iz člana 171. KZBiH i to: a) ubijanjem pripadnika grupe i b) nanošenjem teških tjelesnih ozljeda ili duševnih povreda pripadnicima grupe, sve u vezi s članom 180. stav 1. i članom 29. citiranog zakona, te mu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, a od te činjenice je, prema kriterijima Evropskog suda, po mome mišljenju zavisila ocjena težine

zločina a time i zaprijećene kazne u vrijeme izvršenja krivičnog djela. Jer, i u slučaju Maktouf i Damjanović i u konkretnom slučaju riječ je o povredi međunarodnog humanitarnog prava. Razlika između slučaja Maktouf i Damjanović, s jedne strane, i apelanta, s druge strane, je u tome što u predmetu Maktouf i Damjanović aplikanti nisu bili osuđeni pred domaćim sudovima za najteže oblike krivičnog djela zločinа protiv civilnog stanovništva za koje je bila zaprijećena smrtna kazna, već za blaži oblik tog krivičnog djela i o tome su svjedočile izrečene kazne koje su bile minimalne, dok je apelant osuđen za genocid, između ostalog ubijanjem, kao najteže krivično djelo povrede međunarodnog humanitarnog prava i apelantu je izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, što spada u najstrožu kaznu koja je propisana 2003. godine nakon što više u Bosni i Hercegovini nije mogla biti izrečena smrtna kazna, dakle, kao zamjena za smrtnu kaznu.

- Zatim je, zanemarujući činjenicu da je apelant proglašen krivim za najteže krivično djelo za koje je u vrijeme njegovog učinjenja bila zaprijećena i smrtna kazna, ali mu je Sud BiH, primjenom KZBiH kao blažeg zakona, izrekao kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina, Ustavni sud je tu kaznu odnosno KZBiH iz 2003. godine ocijenio težom za apelanta, iako je kazna dugotrajnog zatvora (kao blaža) u domaćem zakonodavstvu i propisana kao zamjena za smrtnu kaznu (kao najtežu) s ciljem usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa zahtjevima organa Evropske konvencije.

- Zatim, Ustavni sud je do blaže kazne došao upoređujući kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 45 godina, koja je zaprijećena prema KZBiH iz 2003. godine, s kaznom zatvora od 20 godina prema KZSFRJ iz 1976. godine, koja se mogla izreći kao zamjena za smrtnu kaznu, umjesto sa smrtnom kaznom koja je bila zaprijećena za najteže oblike krivičnog djela koje je apelantu stavljeno na teret. Smatram, međutim, da član 7. Evropske konvencije ne treba tako razumijevati, niti tumačiti, niti da je Evropski sud član 7. tumačio i primijenio na ovakav način. Navedeni član, bez sumnje, insistira da kazna koja se izriče ne bude teža od kazne koja je bila primjenjiva u vrijeme učinjenja krivičnog djela. Pri tome nema izuzetaka ni kada je riječ o učiniocima krivičnih djela ratnih zločina. Međutim, smatram da Ustavni sud, tražeći blažu kaznu za apelanta, nije mogao kaznu dugotrajnog zatvora upoređivati s kaznom od 20 godina zatvora, već sa smrtnom kaznom koja je u vrijeme učinjenja krivičnog djela za koje je apelant proglašen odgovornim bila primjenjiva, bez obzira na to što se smrtna kazna u vrijeme suđenja više nije mogla izreći. Smatram da član 7. Evropske konvencije jasno insistira da se učinilac krivičnog djela ne može teže kazniti u odnosu na kaznu koja je u vrijeme učinjenja krivičnog djela bila primjenjiva, a ne u odnosu na kaznu koja se u vrijeme suđenja više ne može izreći.

- Štaviše, čini se da je Ustavni sud izgubio iz vida da razmatra konkretnu apelaciju u kojoj je osporenom odlukom Suda BiH apelantu izrečena kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina a ne 45 godina, pa je izrečenu, a ne maksimalno zaprijećenu kaznu trebalo upoređivati sa smrtnom kaznom. Također, smatram da je čak i kazna doživotnog zatvora (da je bila propisana KZBiH iz 2003. godine) blaža u odnosu na smrtnu kaznu koja je bila zaprijećena i primjenjiva u vrijeme učinjenja krivičnog djela, a pogotovo je blaža kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 30 godina kakva je u konkretnom slučaju izrečena apelantu.

- Budući da je odlučivao o konkretnoj apelaciji, smatram da je Ustavni sud morao imati u vidu obrazloženje osporene presude u kojoj je, između ostalog, istaknuto kako primjenu KZBiH iz 2003. godine dodatno opravdava činjenica da je kazna propisana KZBiH, u svakom slučaju, blaža od smrtne kazne koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, čime je zadovoljen


kriterij vremenskog važenja krivičnog zakona, odnosno primjena zakona koji je blaži za učinioca.

- Pored navedenog ovakvim postupanjem, tj. upoređivanjem kazne dugotrajnog zatvora s kaznom zatvora u trajanju od 20 godina a ne sa smrtnom kaznom, Ustavni sud je doveo do situacije da pod isti raspon kazni budu podvedeni počinioci ratnih zločina koji nisu proglašeni odgovornim za gubitke ljudskih života i druge "lakše" ratne zločine s počiniocima ratnih zločina koji su proglašeni krivim za gubitak više stotina ljudskih života i druge najteže ratne zločine, pa čak i do blažeg kažnjavanja za ratni zločin nego za "obično" ubistvo.

- Na kraju, čini se iluzornim kada Ustavni sud kaže da pitanje blažeg zakona nije ocjenjivao in abstracto, jer je činjenica da je to de facto učinjeno u svim slučajevima u kojima je isto krivično djelo bilo propisano i u KZSFRJ iz 1976. godine i u KZBiH iz 2003. godine. Proizlazi da će se u svim takvim slučajevima kao blaži za učinioca primijeniti KZSFRJ. Stoga se, prema mome mišljenju, za zločin koji predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava za koji je oduvijek bilo propisano da ne zastarijeva i da se najstrože kažnjava – za koji je prema KZSFRJ iz 1976. godine zaprijećena kazna bila smrtna kazna, a prema KZBiH iz 2003. godine kazna dugotrajnog zatvora - gubi i sama svrha kažnjavanja, odnosno da će svrha kažnjavanja biti ostvarena samo prema učiniocima ratnih zločina kojima se sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji ne vrši usporedbu s 20 godina zatvora iz KZSFRJ već sa smrtnom kaznom i u najtežim slučajevima izriče kazne dugotrajnog zatvora, ili su, s druge strane, osobe kojima se sudi pred tim sudom u nepovoljnijem položaju od osoba kojima se za iste zločine sudi pred Sudom BiH.

Definitivno, ja apsolutno nisam u mogućnosti da se saglasim sa zaključkom koji je usvojila većina Ustavnog suda u vezi s ovim pitanjem. Uz dužno poštovanje, ovom prilikom izražavam svoje neslaganje.

1418 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 4394/13, rješavajući apelaciju Remzije Mulahasnović, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (7) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 21. listopada 2014. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Remzije Mulahasnović. Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji se vodi u Kantonalnom sudu u Sarajevu u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Sarajevu da, sukladno članku 62. stavak (7) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, hitno okonča postupak u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Sarajevu da, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Ova odluka dostavlja se i Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću, u čijoj je nadležnosti osiguranje neovisnog, nepristranog i profesionalnog sudstva, uspostava profesionalnog i djelotvornog sudskog sustava i tužiteljske funkcije na svim razinama Bosne i Hercegovine, te koordiniranje primjene ovih standarda u entitetima i Distriktu Brčko BiH.



1. Remzija Mulahasnović (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Zenice podnijela je 25. listopada 2013. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog dužine trajanja postupka u Kantonalnom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.


2. Na temelju članka 23. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda zatraženo je 4. rujna 2014. godine da dostavi odgovor na apelaciju.

3. Kantonalni sud je dostavio odgovor na apelaciju 11. rujna 2014. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

5. Apelantica je 5. studenog 2010. godine podnijela tužbu Općinskom sudu protiv Federalnog ministarstva financija, Financijske policije Sarajevo (u daljnjem tekstu: tuženi), radi poništenja rješenja o prestanku radnog odnosa, v. sp. 5.500,00 KM.

6. Općinski sud je Presudom broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. svibnja 2012. godine odbio apelantičinu tužbu kao neutemeljenu.

7. Apelantica je 23. svibnja 2012. godine podnijela žalbu protiv navedene presude Općinskog suda broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. svibnja 2012. godine. Predmet je 16. listopada 2012. godine dostavljen Kantonalnom sudu na postupanje povodom žalbe i zaveden je pod poslovnim brojem 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

8. Apelantica je dopisom od 19. veljače 2013. godine urgirala u Kantonalnom sudu tražeći da sud donese odluku u njezinom predmetu.

9. Prema stanju spisa, još uvijek je u tijeku postupak u Kantonalnom sudu.


10. Apelantica smatra da su joj zbog nedonošenja odluke u razumnom roku prekršeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije. Apelantica povredu navedenih prava vidi u tome što još uvijek nije donesena odluka o njezinoj žalbi izjavljenoj protiv prvostupanjske presude, u postupku koji je prema zakonu određen kao hitan, a koji još uvijek nije pravomoćno okončan. Apelantica je istaknula da je slala urgenciju Kantonalnom sudu da okonča postupak povodom njezine žalbe.


11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju od 11. rujna 2014. godine naveo da je spis povodom žalbe primio 16.


listopada 2013. godine. Osim toga, Kantonalni sud je istaknuo da sudac zadužen ovim predmetom ima 943 predmeta u radu, od kojih je skoro pola referata radnih sporova, čak i mnogo starijih od konkretnog predmeta i da se oni rješavaju prema redoslijedu inicijalnog akta (datum prijema tužbe u prvostupanjskom sudu), a sve sukladno uputi za izradu Plana rješavanja starih predmeta prema starosti inicijalnog akta od 17. prosinca 2013. godine koji je donijelo Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH i shodno kojem su suci odgovorni za rješavanje predmeta prema starosti inicijalnog akta. Konačno, Kantonalni sud je istaknuo da se na spomenutoj listi ne nalazi konkretni predmet, te da će on biti uzet u rad prema navedenim kriterijima, imajući u vidu da se nalazi na Listi odobrenih urgencija.


12. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) relevantne odredbe glase:

Članak 10. Sud je dužan provesti postupak bez odugovlačenja i sa što

manje troškova, te onemogućiti svaku zlouporabu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Članak 217. (3) Drugostupanjski će sud održati sjednicu vijeća, odnosno

raspravu, u roku od 45 dana nakon što od prvostupanjskog suda primi spise po žalbi.

(4) Drugostupanjski će sud donijeti odluku u roku od 30 dana od dana održavanja sjednice vijeća na kojoj je odlučeno o žalbi, odnosno, ako je održana rasprava, u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave.

Članak 420. U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a osobito pri

određivanju rokova i ročišta, sud će uvijek obraćati osobitu pozornost na potrebu žurnog rješavanja radnih sporova.

VI. Dopustivost

13. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

14. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

15. Ustavni sud naglašava da, sukladno članku 18. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, može izuzetno razmatrati apelaciju i kada nema odluke nadležnog suda, ukoliko apelacija ukazuje na ozbiljna kršenja prava i temeljnih sloboda koje štite Ustav Bosne i Hercegovine ili međunarodni dokumenti koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Imajući u vidu činjenično stanje predmeta, odnosno okolnost da je apelacija podnesena zbog toga što Kantonalni sud nije donio odluku o apelantičinoj žalbi podnesenoj 23. svibnja 2012. godine, Ustavni sud smatra da je apelacija, u smislu članka 18. stavak (2) Pravila Ustavnog suda, dopustiva u odnosu na pravo na donošenje odluke u razumnom roku kao jednom od aspekata prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

16. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (2), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,

Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

17. Apelantica smatra da su joj zbog nedonošenja odluke u razumnom roku, u predmetu koji se u vrijeme podnošenja apelacije vodio u Kantonalnom sudu, povrijeđeni pravo na suđenje u razumnom roku kao segment prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.

Pravo na pravično suđenje – razuman rok

18. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. 19. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom

dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

20. Prema konzistentnoj praksi Europskog i Ustavnog suda, razumnost dužine trajanja postupka mora se ocjenjivati u okviru okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima uspostavljenim praksom Europskog suda, a naročito o složenosti predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili drugih javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima za apelanta (vidi Europski sud za ljudska prava, Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija broj 53176/99 od 7. veljače 2002. godine, Izvješće broj 2002-I, stavak 38).

a) Razdoblje koje se uzima u obzir

21. Ustavni sud zapaža da je apelantica tužbom koja je u Općinskom sudu primljena 5. studenog 2010. godine pokrenula parnični postupak, te da, prema raspoloživim podacima, postupak još uvijek nije okončan. Međutim, Ustavni sud zapaža da apelantica ne pobija dužinu postupka u prvostupanjskom sudu, već isključivo ukazuje na dužinu trajanja postupka u Kantonalnom sudu i to povodom žalbe koju je podnijela 23. svibnja 2012. godine, a koju je Kantonalni sud primio 16. listopada 2012. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će, s aspekta donošenja odluke u razumnom roku, ispitati razdoblje od dana kada je Kantonalni sud primio apelantičinu žalbu do dana donošenja ove odluke, dakle, postupak koji traje dvije godine i koji, prema stanju spisa, još uvijek nije okončan.

b) Analiza razumnosti trajanja postupka

22. Ustavni sud zapaža da se u konkretnom slučaju radi o radnom sporu u okviru kojeg je apelantica tražila poništenje rješenja o prestanku radnog odnosa, pa se s obzirom na činjenice koje je trebalo utvrditi i dokaze koje je trebalo provesti ne može govoriti o naročito složenom predmetu. Osim toga, budući da apelantica traži zaštitu prava iz radnog odnosa, može se zaključiti da je postupak za apelanticu značajan, a i prema zakonu je hitne prirode.

23. Ustavni sud na temelju stanja u spisu primjećuje da je apelantica žalbu protiv Presude Općinskog suda broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. svibnja 2012. godine podnijela 23. svibnja 2012. godine, da ju je Kantonalni sud primio tek nakon pet mjeseci (16. listopada 2012. godine), te da, prema raspoloživim podacima, do dana donošenja ove odluke Ustavnog suda nije odlučio o apelantičinoj žalbi. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća na odredbe članka 217. st. 3. i 4. Zakona o parničnom postupku kojima su propisani rokovi u kojima je drugostupanjski sud dužan postupati pri odlučivanju u žalbenom postupku. Također,


iz činjeničnog stanja predmeta očito proizlazi da Kantonalni sud nije donio odluku u zakonskom roku od 75 dana od kada mu je prvostupanjski sud dostavio spis na odlučivanje, odnosno da se predmet više od dvije godine nalazi u Kantonalnom sudu, te da je neizvjesno kada će biti donesena odluka o žalbi. Kao obrazloženje zašto žalba nije još uzeta u rad, Kantonalni sud je naveo svoju obvezu da predmete rješava prema redoslijedu inicijalnog akta, koji je određen Planom rješavanja starih predmeta koji je donijelo Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće. Također, Kantonalni sud kao razlog dužine trajanja postupka navodi veliki broj predmeta uzetih u rad, kao i nedovoljan broj sudaca. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća na praksu Europskog suda i vlastitu jurisprudenciju, prema kojima je dužnost države organizirati svoj pravni sustav tako da omogući sudovima i javnim vlastima da se povinuju zahtjevima i uvjetima iz Europske konvencije (vidi Europski sud, Zanghi protiv Italije, presuda od 19. veljače 1991. godine, serija A, broj 194, stavak 21; i Ustavni sud, Odluka broj AP 1070/05 od 9. veljače 2006. godine, stavak 34). Osim toga, prema praksi Europskog suda za ljudska prava, kronična opterećenost sudova nije opravdanje, dok se trenutni zastoj, koji za sustav predstavlja iznenađenje, uzrokovan, primjerice, recesijom, može opravdati efikasnim mjerama koje se poduzimaju za njegovo otklanjanje (vidi Europski sud za ljudska prava, Buchholz protiv Njemačke, presuda od 6. svibnja 1981. godine). Naime, prema praksi Europskog suda za ljudska prava, države ugovornice nisu odgovorne u slučaju privremenog zaostatka svojih sudova, pod uvjetom da poduzmu odgovarajuće mjere da se takva izvanredna situacija popravi (vidi Europski sud za ljudska prava, Zimmermann i Steiner protiv Švicarske, presuda od 13. srpnja 1983. godine, serija A, broj 66, stavovi 25-32). Međutim, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, preopterećenost suda velikim brojem predmeta i nedostatak odgovarajućeg broja sudaca ne može se smatrati izvanrednom okolnošću, nego sustavnim problemom koji je doveo do kronične opterećenosti suda, pa i svaki novi predmet postaje stari dok dođe na red za rješavanje, što stvara pozitivnu obvezu javne vlasti da taj problem adekvatno riješi. Evidentno je da je Kantonalni sud poduzeo određene korake na organiziranju svog rada donošenjem Plana rješavanja starih predmeta. Međutim, postupanje prema navedenom Planu rezultiralo je nepostupanjem povodom apelantičine žalbe u razdoblju od preko dvije godine, budući da njezin predmet nije uvršten u navedeni Plan. Imajući u vidu okolnost da je riječ o postupku koji je prema zakonu hitan, te da je od posebnog značaja za apelanticu jer se tiče zaštite prava iz radnog odnosa, dakle njezine egzistencije, Ustavni sud smatra da navedene mjere nisu bile efikasne jer nisu dovele do otklanjanja zaostataka u radu, s obzirom na to da konkretni zastoj nije privremen nego predstavlja kronično preopterećenje suda. Sve navedeno i naročito činjenica da Kantonalni sud, prema raspoloživim podacima iz spisa, ni nakon dvije godine nije donio drugostupanjsku odluku povodom apelantičine žalbe u navedenom predmetu, za Ustavni sud je dovoljno da zaključi da dužina postupka ne zadovoljava standarde iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

24. Na temelju izloženoga, Ustavni sud zaključuje da dužina žalbenog postupka u Kantonalnom sudu ne zadovoljava zahtjev razumnog roka iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije, te da postoji povreda apelantičinog prava na suđenje u razumnom roku kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

25. Imajući u vidu suštinu problema u radu Kantonalnog suda, koji nije sporadičan slučaj nego je postao redovita praksa rada suda, Ustavni sud je odlučio ovu odluku dostaviti i Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću, u čijoj je nadležnosti osiguranje

neovisnog, nepristranog i profesionalnog sudstva, uspostava profesionalnog i djelotvornog sudskog sustava i tužiteljske funkcije na svim razinama Bosne i Hercegovine, kao i koordiniranje primjene ovih standarda u entitetima i Distriktu Brčko.

Ostali navodi iz apelacije

26. S obzirom na zaključak Ustavnog suda u vezi s člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije, te činjenicu da se navodi o povredi ostalih segmenata prava na pravično suđenje i prava na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije temelje na navodima o nerazumno dugom trajanju postupka, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati apelantičine navode u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje, te u odnosu na pravo na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

27. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u situaciji kada apelantica ni na koji način nije doprinijela dužini žalbenog postupka iz oblasti radnih odnosa, koji je prema samom zakonu hitne prirode, a traje preko dvije godine, i koji, prema raspoloživim podacima, ne samo da nije okončan već je potpuno neizvjesno kada će biti uvršten u Plan rješavanja "starih" predmeta. Naime, takva dužina postupka može se u cijelosti staviti na teret Kantonalnom sudu koji ni pored poduzetih mjera u organizaciji svog rada nije postigao odgovarajuću efikasnost u radu, tako da svaki novi predmet kontinuirano postaje "stari" i čeka da bude uvršten u Plan rješavanja starih predmeta.

28. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (7) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 4394/13, рјешавајући апелацију Ремзије Мулахасновић, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (7) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 22/14 и 57/14), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 21. октобра 2014. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Ремзије Мулахасновић. Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне и

Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року у поступку који се води у Кантоналном суду у Сарајеву у предмету број 65 0 Рс 167566 12 Рсж.


Налаже се Кантоналном суду у Сарајеву да, у складу с чланом 62 став (7) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, хитно оконча поступак у предмету број 65 0 Рс 167566 12 Рсж.

Налаже се Кантоналном суду у Сарајеву да, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Ова одлука доставља се и Високом судском и тужилачком савјету, у чијој је надлежности обезбјеђење независног, непристрасног и професионалног судства, успостављање професионалног и дјелотворног судског система и тужилачке функције на свим нивоима Босне и Херцеговине, те координација примјене ових стандарда у ентитетима и Дистрикту Брчко БиХ.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Ремзија Мулахасновић (у даљњем тексту: апеланткиња) из Зенице поднијела је 25. октобра 2013. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) због дужине трајања поступка у Кантоналном суду у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) у предмету број 65 0 Рс 167566 12 Рсж.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 став (1) Правила Уставног суда, од Кантоналног суда затражено је 4. септембра 2014. године да достави одговор на апелацију.

3. Кантонални суд је доставио одговор на апелацију 11. септембра 2014. године.

III. Чињенично стање

4. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињиних навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

5. Апеланткиња је 5. новембра 2010. године поднијела тужбу Општинском суду против Федералног министарства финансија, Финансијске полиције Сарајево (у даљњем тексту: тужени), ради поништења рјешења о престанку радног односа, в. сп. 5.500,00 КМ.

6. Општински суд је Пресудом број 65 0 Рс 167566 10 Рс од 11. маја 2012. године одбио апеланткињину тужбу као неосновану.

7. Апеланткиња је 23. маја 2012. године поднијела жалбу против наведене пресуде Општинског суда број 65 0 Рс 167566 10 Рс од 11. маја 2012. године. Предмет је 16. октобра 2012. године достављен Кантоналном суду на поступање поводом жалбе и заведен је под пословним бројем 65 0 Рс 167566 12 Рсж.

8. Апеланткиња је дописом од 19. фебруара 2013. године ургирала у Кантоналном суду тражећи да суд донесе одлуку у њеном предмету.

9. Према стању списа, још увијек је у току поступак у Кантоналном суду.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

10. Апеланткиња сматра да су јој због недоношења одлуке у разумном року прекршени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и

право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције. Апеланткиња повреду наведених права види у томе што још увијек није донесена одлука о њеној жалби изјављеној против првостепене пресуде, у поступку који је према закону одређен као хитан, а који још увијек није правоснажно окончан. Апеланткиња је истакнула да је слала ургенцију Кантоналном суду да оконча поступак поводом њене жалбе.

б) Одговор на апелацију

11. Кантонални суд је у одговору на апелацију од 11. септембра 2014. године навео да је спис поводом жалбе примио 16. октобра 2013. године. Сем тога, Кантонални суд је истакнуо да судија задужен овим предметом има 943 предмета у раду, од којих је скоро пола реферата радних спорова, чак и много старијих од конкретног предмета и да се они рјешавају према редослиједу иницијалног акта (датум пријема тужбе у првостепеном суду), а све у складу с упутством за израду Плана рјешавања старих предмета према старости иницијалног акта од 17. децембра 2013. године који је донио Високи судски и тужилачки савјет БиХ и сходно ком су судије одговорне за рјешавање предмета према старости иницијалног акта. Коначно, Кантонални суд је истакнуо да се на поменутој листи не налази конкретни предмет, те да ће он бити узет у рад према наведеним критеријумима, имајући у виду да се налази на Листи одобрених ургенција.

V. Релевантни прописи

12. У Закону о парничном поступку ("Службене новине ФБиХ" бр. 53/03, 73/05 и 19/06) релевантне одредбе гласе:

Члан 10. Суд је дужан да спроведе поступак без одуговлачења и

са што мање трошкова, те да онемогући сваку злоупотребу права која странкама припадају у поступку.

Члан 217. (3) Другостепени суд ће одржати сједницу вијећа,

односно расправу, у року од 45 дана након што од првостепеног суда прими списе по жалби.

(4) Другостепени суд ће донијети одлуку у року од 30 дана од дана одржавања сједнице вијећа на којој је одлучено о жалби, односно, ако је одржана расправа, у року од 30 дана од дана закључења расправе.

Члан 420. У поступку у парницама из радних односа, а нарочито

при одређивању рокова и рочишта, суд ће увијек обраћати нарочиту пажњу на потребу хитног рјешавања радних спорова.

VI. Допустивост

13. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу, када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

14. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

15. Уставни суд наглашава да, у складу с чланом 18 став (2) Правила Уставног суда, може изузетно да разматра апелацију и када нема одлуке надлежног суда, уколико


апелација указује на озбиљна кршења права и основних слобода које штите Устав Босне и Херцеговине или међународни документи који се примјењују у Босни и Херцеговини. Имајући у виду чињенично стање предмета, односно околност да је апелација поднесена због тога што Кантонални суд није донио одлуку о апеланткињиној жалби поднесеној 23. маја 2012. године, Уставни суд сматра да је апелација, у смислу члана 18 став (2) Правила Уставног суда, допустива у односу на право на доношење одлуке у разумном року као једном од аспеката права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

16. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (2), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

17. Апеланткиња сматра да су јој због недоношења одлуке у разумном року, у предмету који се у вријеме подношења апелације водио у Кантоналном суду, повријеђени право на суђење у разумном року као сегмент права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.

Право на правично суђење – разуман рок

18. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

19. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

20. Према конзистентној пракси Европског и Уставног суда, разумност дужине трајања поступка мора да се оцјењује у оквиру околности појединог предмета, водећи рачуна о критеријумима успостављеним праксом Европског суда, а нарочито о сложености предмета, понашању страна у поступку и надлежног суда или других јавних власти, те о значају који конкретна правна ствар има за апеланта (види Европски суд за људска права, Микулић против Хрватске, апликација број 53176/99 од 7. фебруара 2002. године, Извјештај број 2002-I, став 38).

a) Период који се узима у обзир

21. Уставни суд запажа да је апеланткиња тужбом која је у Општинском суду примљена 5. новембра 2010. године покренула парнични поступак, те да, према расположивим подацима, поступак још увијек није окончан. Међутим, Уставни суд запажа да апеланткиња не оспорава дужину поступка у првостепеном суду, већ искључиво указује на дужину трајања поступка у Кантоналном суду и то поводом жалбе коју је поднијела 23. маја 2012. године, а коју је Кантонални суд примио 16. октобра 2012. године. С обзиром на наведено, Уставни суд ће, с аспекта доношења одлуке у

разумном року, испитати период од дана када је Кантонални суд примио апеланткињину жалбу до дана доношења ове одлуке, дакле, поступак који траје двије године и који, према стању списа, још увијек није окончан.

б) Анализа разумности трајања поступка

22. Уставни суд запажа да се у конкретном случају ради о радном спору у оквиру ког је апеланткиња тражила поништење рјешења о престанку радног односа, па с обзиром на чињенице које је требало утврдити и доказе које је требало спровести не може да се говори о нарочито сложеном предмету. Сем тога, будући да апеланткиња тражи заштиту права из радног односа, може да се закључи да је поступак за апеланткињу значајан, а и према закону је хитне природе.

23. Уставни суд на основу стања у спису примјећује да је апеланткиња жалбу против Пресуде Општинског суда број 65 0 Рс 167566 10 Рс од 11. маја 2012. године поднијела 23. маја 2012. године, да ју је Кантонални суд примио тек након пет мјесеци (16. октобра 2012. године), те да, према расположивим подацима, до дана доношења ове одлуке Уставног суда није одлучио о апеланткињиној жалби. У вези с тим, Уставни суд подсјећа на одредбе члана 217 ст. 3 и 4 Закона о парничном поступку којима су прописани рокови у којима је другостепени суд дужан да поступа при одлучивању у жалбеном поступку. Такође, из чињеничног стања предмета очигледно произилази да Кантонални суд није донио одлуку у законском року од 75 дана од када му је првостепени суд доставио спис на одлучивање, односно да се предмет више од двије године налази у Кантоналном суду, те да је неизвјесно када ће бити донесена одлука о жалби. Као образложење зашто жалба није још узета у рад, Кантонални суд је навео своју обавезу да предмете рјешава према редослиједу иницијалног акта, који је одређен Планом рјешавања старих предмета који је донио Високи судски и тужилачки савјет. Такође, Кантонални суд као разлог дужине трајања поступка наводи велики број предмета узетих у рад, као и недовољан број судија. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на праксу Европског суда и сопствену јуриспруденцију, према којима је дужност државе да организује свој правни систем тако да омогући судовима и јавним властима да се повинују захтјевима и условима из Европске конвенције (види Европски суд, Zanghi против Италије, пресуда од 19. фебруара 1991. године, серија А, број 194, став 21; и Уставни суд, Одлука број АП 1070/05 од 9. фебруара 2006. године, став 34). Сем тога, према пракси Европског суда за људска права, хронична оптерећеност судова није оправдање, док тренутни застој, који за систем представља изненађење, узрокован, на примјер, рецесијом, може да се оправда ефикасним мјерама које се предузимају за његово отклањање (види Европски суд за људска права, Buchholz против Њемачке, пресуда од 6. маја 1981. године). Наиме, према пракси Европског суда за људска права, државе уговорнице нису одговорне у случају привременог заостатка својих судова, под условом да предузму одговарајуће мјере да се таква ванредна ситуација поправи (види Европски суд за људска права, Zimmermann и Steiner против Швајцарске, пресуда од 13. јула 1983. године, серија А, број 66, ставови 25-32). Међутим, имајући у виду околности конкретног случаја, преоптерећеност суда великим бројем предмета и недостатак одговарајућег броја судија не може да се сматра ванредном околношћу, него системским проблемом који је довео до хроничне оптерећености суда, па и сваки нови предмет постаје стари док дође на ред за рјешавање, што ствара позитивну обавезу јавне власти да тај проблем адекватно ријеши. Евидентно је


да је Кантонални суд предузео одређене кораке на организовању свог рада доношењем Плана рјешавања старих предмета. Међутим, поступање према наведеном Плану резултирало је непоступањем поводом апеланткињине жалбе у периоду од преко двије године, будући да њен предмет није уврштен у наведени План. Имајући у виду околност да је ријеч о поступку који је према закону хитан, те да је од посебног значаја за апеланткињу јер се тиче заштите права из радног односа, дакле њене егзистенције, Уставни суд сматра да наведене мјере нису биле ефикасне јер нису довеле до отклањања заостатака у раду, с обзиром на то да конкретни застој није привремен него представља хронично преоптерећење суда. Све наведено и нарочито чињеница да Кантонални суд, према расположивим подацима из списа, ни након двије године није донио другостепену одлуку поводом апеланткињине жалбе у наведеном предмету, за Уставни суд је довољно да закључи да дужина поступка не задовољава стандарде из члана 6 став 1 Европске конвенције.

24. На основу изложеног, Уставни суд закључује да дужина жалбеног поступка у Кантоналном суду не задовољава захтјев разумног рока из члана 6 став 1 Европске конвенције, те да постоји повреда апеланткињиног права на суђење у разумном року као једног од елемената права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

25. Имајући у виду суштину проблема у раду Кантоналног суда, који није спорадичан случај него је постао редовна пракса рада суда, Уставни суд је одлучио да ову одлуку достави и Високом судском и тужилачком савјету, у чијој је надлежности обезбјеђење независног, непристрасног и професионалног судства, успостављање професионалног и дјелотворног судског система и тужилачке функције на свим нивоима Босне и Херцеговине, као и координација примјене ових стандарда у ентитетима и Дистрикту Брчко.

Остали наводи из апелације

26. С обзиром на закључак Уставног суда у вези с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције, те чињеницу да се наводи о повреди осталих сегмената права на правично суђење и права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције заснивају на наводима о неразумно дугом трајању поступка, Уставни суд сматра да није потребно посебно разматрати апеланткињине наводе у односу на остале аспекте права на правично суђење, те у односу на право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.

VIII. Закључак

27. Уставни суд закључује да постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на доношење одлуке у разумном року у ситуацији када апеланткиња ни на који начин није допринијела дужини жалбеног поступка из области радних односа, који је према самом закону хитне природе, а траје преко двије године, и који, према расположивим подацима, не само да није окончан већ је потпуно неизвјесно када ће бити уврштен у План рјешавања "старих" предмета. Наиме, таква дужина поступка може у цијелости да се стави на терет Кантоналном суду који ни поред предузетих мјера у организацији свог рада није постигао одговарајућу ефикасност у раду, тако да сваки нови предмет континуирано постаје "стари" и чека да буде уврштен у План рјешавања старих предмета.

28. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (7) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.


Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 4394/13, rješavajući apelaciju Remzije Mulahasnović, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (7) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 21. oktobra 2014. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Remzije Mulahasnović. Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava Bosne i

Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji se vodi u Kantonalnom sudu u Sarajevu u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Sarajevu da, u skladu s članom 62. stav (7) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, hitno okonča postupak u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Sarajevu da, u skladu s članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Ova odluka dostavlja se i Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, u čijoj je nadležnosti osiguranje nezavisnog, nepristranog i profesionalnog sudstva, uspostavljanje profesionalnog i djelotvornog sudskog sistema i tužilačke funkcije na svim nivoima Bosne i Hercegovine, te koordiniranje primjene ovih standarda u entitetima i Distriktu Brčko BiH.



1. Remzija Mulahasnović (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Zenice podnijela je 25. oktobra 2013. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zbog dužine trajanja postupka u Kantonalnom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) u predmetu broj 65 0 Rs 167566 12 Rsž.


2. Na osnovu člana 23. stav (1) Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda zatraženo je 4. septembra 2014. godine da dostavi odgovor na apelaciju.

3. Kantonalni sud je dostavio odgovor na apelaciju 11. septembra 2014. godine.


4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.


5. Apelantica je 5. novembra 2010. godine podnijela tužbu Općinskom sudu protiv Federalnog ministarstva finansija, Finansijske policije Sarajevo (u daljnjem tekstu: tuženi), radi poništenja rješenja o prestanku radnog odnosa, v. sp. 5.500,00 KM.

6. Općinski sud je Presudom broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. maja 2012. godine odbio apelanticinu tužbu kao neosnovanu.

7. Apelantica je 23. maja 2012. godine podnijela žalbu protiv navedene presude Općinskog suda broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. maja 2012. godine. Predmet je 16. oktobra 2012. godine dostavljen Kantonalnom sudu na postupanje povodom žalbe i zaveden je pod poslovnim brojem 65 0 Rs 167566 12 Rsž.

8. Apelantica je dopisom od 19. februara 2013. godine urgirala u Kantonalnom sudu tražeći da sud donese odluku u njenom predmetu.

9. Prema stanju spisa, još uvijek je u toku postupak u Kantonalnom sudu.


10. Apelantica smatra da su joj zbog nedonošenja odluke u razumnom roku prekršeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije. Apelantica povredu navedenih prava vidi u tome što još uvijek nije donesena odluka o njenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, u postupku koji je prema zakonu određen kao hitan, a koji još uvijek nije pravosnažno okončan. Apelantica je istaknula da je slala urgenciju Kantonalnom sudu da okonča postupak povodom njene žalbe.


11. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju od 11. septembra 2014. godine naveo da je spis povodom žalbe primio 16. oktobra 2013. godine. Osim toga, Kantonalni sud je istaknuo da sudija zadužen ovim predmetom ima 943 predmeta u radu, od kojih je skoro pola referata radnih sporova, čak i mnogo starijih od konkretnog predmeta i da se oni rješavaju prema redoslijedu inicijalnog akta (datum prijema tužbe u prvostepenom sudu), a sve u skladu s uputstvom za izradu Plana rješavanja starih predmeta prema starosti inicijalnog akta od 17. decembra 2013. godine koji je donijelo Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH i shodno kojem su sudije odgovorne za rješavanje predmeta prema starosti inicijalnog akta. Konačno, Kantonalni sud je istaknuo da se na spomenutoj listi ne nalazi konkretni predmet, te da će on biti uzet u rad prema navedenim kriterijima, imajući u vidu da se nalazi na Listi odobrenih urgencija.


12. U Zakonu o parničnom postupku ("Službene novine FBiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) relevantne odredbe glase:

Član 10. Sud je dužan provesti postupak bez odugovlačenja i sa što

manje troškova, te onemogućiti svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Član 217. (3) Drugostepeni sud održat će sjednicu vijeća, odnosno

raspravu, u roku od 45 dana nakon što od prvostepenog suda primi spise po žalbi.

(4) Drugostepeni sud će donijeti odluku u roku od 30 dana od dana održavanja sjednice vijeća na kojoj je odlučeno o žalbi, odnosno, ako je održana rasprava, u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave.

Član 420. U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a osobito pri

određivanju rokova i ročišta, sud će uvijek obraćati osobitu pažnju na potrebu hitnog rješavanja radnih sporova.

VI. Dopustivost

13. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

14. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

15. Ustavni sud naglašava da, u skladu s članom 18. stav (2) Pravila Ustavnog suda, može izuzetno razmatrati apelaciju i kada nema odluke nadležnog suda, ukoliko apelacija ukazuje na ozbiljna kršenja prava i osnovnih sloboda koje štite Ustav Bosne i Hercegovine ili međunarodni dokumenti koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Imajući u vidu činjenično stanje predmeta, odnosno okolnost da je apelacija podnesena zbog toga što Kantonalni sud nije donio odluku o apelanticinoj žalbi podnesenoj 23. maja 2012. godine, Ustavni sud smatra da je apelacija, u smislu člana 18. stav (2) Pravila Ustavnog suda, dopustiva u odnosu na pravo na donošenje odluke u razumnom roku kao jednom od aspekata prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

16. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (2), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

17. Apelantica smatra da su joj zbog nedonošenja odluke u razumnom roku, u predmetu koji se u vrijeme podnošenja apelacije vodio u Kantonalnom sudu, povrijeđeni pravo na suđenje u razumnom roku kao segment prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje – razuman rok

18. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 19. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom

dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

20. Prema konzistentnoj praksi Evropskog i Ustavnog suda, razumnost dužine trajanja postupka mora se ocjenjivati u okviru okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računa o kriterijima uspostavljenim praksom Evropskog suda, a naročito o složenosti predmeta, ponašanju strana u postupku i nadležnog suda ili drugih javnih vlasti, te o značaju koji konkretna pravna stvar ima


za apelanta (vidi Evropski sud za ljudska prava, Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija broj 53176/99 od 7. februara 2002. godine, Izvještaj broj 2002-I, stav 38).

a) Period koji se uzima u obzir

21. Ustavni sud zapaža da je apelantica tužbom koja je u Općinskom sudu primljena 5. novembra 2010. godine pokrenula parnični postupak, te da, prema raspoloživim podacima, postupak još uvijek nije okončan. Međutim, Ustavni sud zapaža da apelantica ne osporava dužinu postupka u prvostepenom sudu, već isključivo ukazuje na dužinu trajanja postupka u Kantonalnom sudu i to povodom žalbe koju je podnijela 23. maja 2012. godine, a koju je Kantonalni sud primio 16. oktobra 2012. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će, s aspekta donošenja odluke u razumnom roku, ispitati period od dana kada je Kantonalni sud primio apelanticinu žalbu do dana donošenja ove odluke, dakle, postupak koji traje dvije godine i koji, prema stanju spisa, još uvijek nije okončan.

b) Analiza razumnosti trajanja postupka

22. Ustavni sud zapaža da se u konkretnom slučaju radi o radnom sporu u okviru kojeg je apelantica tražila poništenje rješenja o prestanku radnog odnosa, pa se s obzirom na činjenice koje je trebalo utvrditi i dokaze koje je trebalo provesti ne može govoriti o naročito složenom predmetu. Osim toga, budući da apelantica traži zaštitu prava iz radnog odnosa, može se zaključiti da je postupak za apelanticu značajan, a i prema zakonu je hitne prirode.

23. Ustavni sud na osnovu stanja u spisu primjećuje da je apelantica žalbu protiv Presude Općinskog suda broj 65 0 Rs 167566 10 Rs od 11. maja 2012. godine podnijela 23. maja 2012. godine, da ju je Kantonalni sud primio tek nakon pet mjeseci (16. oktobra 2012. godine), te da, prema raspoloživim podacima, do dana donošenja ove odluke Ustavnog suda nije odlučio o apelanticinoj žalbi. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća na odredbe člana 217. st. 3. i 4. Zakona o parničnom postupku kojima su propisani rokovi u kojima je drugostepeni sud dužan postupati pri odlučivanju u žalbenom postupku. Također, iz činjeničnog stanja predmeta očigledno proizlazi da Kantonalni sud nije donio odluku u zakonskom roku od 75 dana od kada mu je prvostepeni sud dostavio spis na odlučivanje, odnosno da se predmet više od dvije godine nalazi u Kantonalnom sudu, te da je neizvjesno kada će biti donesena odluka o žalbi. Kao obrazloženje zašto žalba nije još uzeta u rad, Kantonalni sud je naveo svoju obavezu da predmete rješava prema redoslijedu inicijalnog akta, koji je određen Planom rješavanja starih predmeta koji je donijelo Visoko sudsko i tužilačko vijeće. Također, Kantonalni sud kao razlog dužine trajanja postupka navodi veliki broj predmeta uzetih u rad, kao i nedovoljan broj sudija. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća na praksu Evropskog suda i vlastitu jurisprudenciju, prema kojima je dužnost države da organizira svoj pravni sistem tako da omogući sudovima i javnim vlastima da se povinuju zahtjevima i uvjetima iz Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Zanghi protiv Italije, presuda od 19. februara 1991. godine, serija A, broj 194, stav 21; i Ustavni sud, Odluka broj AP 1070/05 od 9. februara 2006. godine, stav 34). Osim toga, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, hronična opterećenost sudova nije opravdanje, dok se trenutni zastoj, koji za sistem predstavlja iznenađenje, uzrokovan, naprimjer, recesijom, može opravdati efikasnim mjerama koje se preduzimaju za njegovo otklanjanje (vidi Evropski sud za ljudska prava, Buchholz protiv Njemačke, presuda od 6. maja 1981. godine). Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, države ugovornice nisu odgovorne u slučaju privremenog zaostatka svojih sudova, pod uvjetom da preduzmu odgovarajuće mjere da se takva vanredna situacija popravi (vidi Evropski sud za ljudska prava, Zimmermann i Steiner protiv Švicarske, presuda od 13. jula 1983.

godine, serija A, broj 66, stavovi 25-32). Međutim, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, preopterećenost suda velikim brojem predmeta i nedostatak odgovarajućeg broja sudija ne može se smatrati vanrednom okolnošću, nego sistemskim problemom koji je doveo do hronične opterećenosti suda, pa i svaki novi predmet postaje stari dok dođe na red za rješavanje, što stvara pozitivnu obavezu javne vlasti da taj problem adekvatno riješi. Evidentno je da je Kantonalni sud preduzeo određene korake na organiziranju svog rada donošenjem Plana rješavanja starih predmeta. Međutim, postupanje prema navedenom Planu rezultiralo je nepostupanjem povodom apelanticine žalbe u periodu od preko dvije godine, budući da njen predmet nije uvršten u navedeni Plan. Imajući u vidu okolnost da je riječ o postupku koji je prema zakonu hitan, te da je od posebnog značaja za apelanticu jer se tiče zaštite prava iz radnog odnosa, dakle njene egzistencije, Ustavni sud smatra da navedene mjere nisu bile efikasne jer nisu dovele do otklanjanja zaostataka u radu, s obzirom na to da konkretni zastoj nije privremen nego predstavlja hronično preopterećenje suda. Sve navedeno i naročito činjenica da Kantonalni sud, prema raspoloživim podacima iz spisa, ni nakon dvije godine nije donio drugostepenu odluku povodom apelanticine žalbe u navedenom predmetu, za Ustavni sud je dovoljno da zaključi da dužina postupka ne zadovoljava standarde iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

24. Na osnovu izloženog, Ustavni sud zaključuje da dužina žalbenog postupka u Kantonalnom sudu ne zadovoljava zahtjev razumnog roka iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, te da postoji povreda apelanticinog prava na suđenje u razumnom roku kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

25. Imajući u vidu suštinu problema u radu Kantonalnog suda, koji nije sporadičan slučaj nego je postao redovna praksa rada suda, Ustavni sud je odlučio da ovu odluku dostavi i Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, u čijoj je nadležnosti osiguranje nezavisnog, nepristranog i profesionalnog sudstva, uspostavljanje profesionalnog i djelotvornog sudskog sistema i tužilačke funkcije na svim nivoima Bosne i Hercegovine, kao i koordiniranje primjene ovih standarda u entitetima i Distriktu Brčko.

Ostali navodi iz apelacije

26. S obzirom na zaključak Ustavnog suda u vezi s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije, te činjenicu da se navodi o povredi ostalih segmenata prava na pravično suđenje i prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije zasnivaju na navodima o nerazumno dugom trajanju postupka, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati apelanticine navode u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje, te u odnosu na pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

27. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u situaciji kada apelantica ni na koji način nije doprinijela dužini žalbenog postupka iz oblasti radnih odnosa, koji je prema samom zakonu hitne prirode, a traje preko dvije godine, i koji, prema raspoloživim podacima, ne samo da nije okončan već je potpuno neizvjesno kada će biti uvršten u Plan rješavanja "starih" predmeta. Naime, takva dužina postupka može se u cijelosti staviti na teret Kantonalnom sudu koji ni pored preduzetih mjera u organizaciji svog rada nije postigao odgovarajuću efikasnost u radu, tako da svaki novi predmet


kontinuirano postaje "stari" i čeka da bude uvršten u Plan rješavanja starih predmeta.

28. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (7) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.


PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, s. r.


predmetu broj AP 2156/11, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (3) i članka 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:


RJEŠENJE Utvrđuje se da Osnovni sud u Banjoj Luci nije izvršio

Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine.

Sukladno članku 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine.

Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji se vodi u Osnovnom sudu u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) pod brojem 71 0 P 049666 03 P. Tom odlukom naloženo je Osnovnom sudu da bez daljnjeg odlaganja okonča postupak u predmetu broj 71 0 P 049666 03 P, sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije. Također, naloženo je Osnovnom sudu da, sukladno članku 74. stavak (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od tri mjeseca od dana dostave odluke, obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Osnovni sud je 4. listopada 2013. godine primio Odluku Ustavnog suda broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine, što znači da je 4. siječnja 2014. godine istekao rok za dostavu obavijesti o poduzetim mjerama, sukladno konkretnoj odluci.

3. Osnovni sud nije u ostavljenom roku dostavio obavijest o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 8. kolovoza 2014. godine zatražio od Osnovnog suda da dostavi obavijest o izvršenju Odluke broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine, te da uz obavijest dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provedbu odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Osnovni sud nije odgovorio na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u Odluci broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Također, prema članku 72. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obvezujuće odluke Ustavnog suda dužna je poštovati svaka fizička i pravna osoba, a prema stavku (2) istog članka, sva tijela vlasti su dužna u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Osnovni sud nije izvršio Odluku broj AP 2156/11 od 17. rujna 2013. godine.

7. Prema članku 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda, u slučaju nepostupanja, odnosno kašnjenja u izvršavanju ili obavještavanju Ustavnog suda o poduzetim mjerama, Ustavni sud donosi rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena.

8. Sukladno članku 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda, ovo rješenje se dostavlja nadležnom Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine.

9. Na temelju članka 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rješenja.





предмету број АП 2156/11, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (3) и члана 72 став (6) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 22/14 и 57/14), у саставу:


РЈЕШЕЊЕ Утврђује се да Основни суд у Бањалуци није извршио

Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године.

У складу с чланом 72 став (6) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, ово рјешење доставља се Тужилаштву Босне и Херцеговине.

Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) је Одлуком број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године усвојио предметну апелацију и утврдио повреду члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) у односу на доношење одлуке у разумном року у поступку који се води у Основном суду у Бањалуци (у даљњем тексту: Основни суд) под бројем 71 0 П 049666 03 П. Том одлуком наложено је Основном суду да без даљњег одлагања оконча поступак у предмету број 71 0 П 049666 03 П, у складу с


чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције. Такође, наложено је Основном суду да, у складу с чланом 74 став (5) Правила Уставног суда (раније важећа), у року од три мјесеца од дана достављања одлуке, обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

2. Основни суд је 4. октобра 2013. године примио Одлуку Уставног суда број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године, што значи да је 4. јануара 2014. године истекао рок за достављање обавјештења о предузетим мјерама, у складу с конкретном одлуком.

3. Основни суд није у остављеном року доставио обавјештење о извршењу одлуке. С обзиром на то, Уставни суд је дописом од 8. августа 2014. године затражио од Основног суда да достави обавјештење о извршењу Одлуке број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године, те да уз обавјештење достави одговарајуће доказе који потврђују спровођење одлуке Уставног суда.

4. Уставни суд примјећује да Основни суд није одговорио на наведени допис Уставног суда.

5. Уставни суд је у Одлуци број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године одредио начин и рок за извршење одлуке. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Такође, према члану 72 став (1) Правила Уставног суда, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда дужно је да поштује свако физичко и правно лице, а према ставу (2) истог члана, сви органи власти су дужни да у оквиру својих надлежности утврђених Уставом и законом спроводе одлуке Уставног суда.

6. Имајући у виду наведено, Уставни суд утврђује да Основни суд није извршио Одлуку број АП 2156/11 од 17. септембра 2013. године.

7. Према члану 72 став (6) Правила Уставног суда, у случају непоступања, односно кашњења у извршавању или обавјештавању Уставног суда о предузетим мјерама, Уставни суд доноси рјешење којим се утврђује да одлука Уставног суда није извршена.

8. У складу с чланом 72 став (6) Правила Уставног суда, ово рјешење се доставља надлежном Тужилаштву Босне и Херцеговине.

9. На основу члана 72 став (6) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву овог рјешења.





predmetu broj AP 2156/11, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (3) i člana 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu:


RJEŠENJE Utvrđuje se da Osnovni sud u Banjoj Luci nije izvršio

Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine.

U skladu s članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, ovo rješenje dostavlja se Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.


OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u postupku koji se vodi u Osnovnom sudu u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) pod brojem 71 0 P 049666 03 P. Tom odlukom naloženo je Osnovnom sudu da bez daljnjeg odlaganja okonča postupak u predmetu broj 71 0 P 049666 03 P, u skladu s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije. Također, naloženo je Osnovnom sudu da, u skladu s članom 74. stav (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja odluke, obavijesti Ustavni sud o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Osnovni sud je 4. oktobra 2013. godine primio Odluku Ustavnog suda broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine, što znači da je 4. januara 2014. godine istekao rok za dostavljanje obavještenja o preduzetim mjerama, u skladu s konkretnom odlukom.

3. Osnovni sud nije u ostavljenom roku dostavio obavještenje o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 8. augusta 2014. godine zatražio od Osnovnog suda da dostavi obavještenje o izvršenju Odluke broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine, te da uz obavještenje dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provođenje odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Osnovni sud nije odgovorio na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u Odluci broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda dužno je poštovati svako fizičko i pravno lice, a prema stavu 2. istog člana, svi organi vlasti su dužni u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Osnovni sud nije izvršio Odluku broj AP 2156/11 od 17. septembra 2013. godine.

7. Prema članu 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda, u slučaju nepostupanja, odnosno kašnjenja u izvršavanju ili obavještavanju Ustavnog suda o preduzetim mjerama, Ustavni sud donosi rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena.

8. U skladu s članom 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda, ovo rješenje se dostavlja nadležnom Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.


9. Na osnovu člana 72. stav (6) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rješenja.







RJEŠENJE Utvrđuje se da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona

nije izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine.



OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine djelomično usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda zbog neizvršenja Rješenja o izvršenju Općinskog suda u Mostaru broj 58-0-I-038594-08-I od 18. veljače 2011. godine. Tom odlukom naloženo je Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona da izvrši svoje ustavne obveze i osigura poštivanje ljudskih prava tako što će poduzeti mjere s ciljem da apelantica u razumnom roku naplati svoje potraživanje, za koje posjeduje izvršnu sudsku odluku, na teret proračunskih sredstava Hercegovačko-neretvanskog kantona. Također, naloženo je Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona da, na temelju članka 74. stavak (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od šest mjeseci od dana dostave ove odluke, obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona je 31. siječnja 2014. godine primila Odluku Ustavnog suda broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine, što znači da je 31. srpnja 2014. godine istekao rok za dostavu obavijesti o poduzetim mjerama, sukladno konkretnoj odluci.

3. Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije u ostavljenom roku dostavila obavijest o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 11. kolovoza 2014. godine zatražio od Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona da dostavi obavijest o izvršenju Odluke broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine, te da uz obavijest dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provedbu odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije odgovorila na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u Odluci broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Također, prema članku 72. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obvezujuće odluke Ustavnog suda dužna je poštovati svaka fizička i pravna osoba, a prema stavku (2) istoga članka, sva tijela vlasti su dužna u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije izvršila Odluku broj AP 3023/10 od 23. prosinca 2013. godine.



9. Na temelju članka 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rješenja.







РЈЕШЕЊЕ Утврђује се да Влада Херцеговачко-неретванског

кантона није извршила Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године.




1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) је Одлуком број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године дјелимично усвојио предметну апелацију и утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због неизвршења Рјешења о извршењу Општинског суда у Мостару број 58-0-И-038594-08-И од 18. фебруара 2011.


године. Том одлуком наложено је Влади Херцеговачко-неретванског кантона да изврши своје уставне обавезе и обезбиједи поштовање људских права тако што ће предузети мјере с циљем да апеланткиња у разумном року наплати своје потраживање, за које посједује извршну судску одлуку, на терет буџетских средстава Херцеговачко-неретванског кантона. Такође, наложено је Влади Херцеговачко-неретванског кантона да, на основу члана 74 став (5) Правила Уставног суда (раније важећа), у року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке, обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

2. Влада Херцеговачко-неретванског кантона је 31. јануара 2014. године примила Одлуку Уставног суда број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године, што значи да је 31. јула 2014. године истекао рок за достављање обавјештења о предузетим мјерама, у складу с конкретном одлуком.

3. Влада Херцеговачко-неретванског кантона није у остављеном року доставила обавјештење о извршењу одлуке. С обзиром на то, Уставни суд је дописом од 11. августа 2014. године затражио од Владе Херцеговачко-неретванског кантона да достави обавјештење о извршењу Одлуке број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године, те да уз обавјештење достави одговарајуће доказе који потврђују спровођење одлуке Уставног суда.

4. Уставни суд примјећује да Влада Херцеговачко-неретванског кантона није одговорила на наведени допис Уставног суда.

5. Уставни суд је у Одлуци број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године одредио начин и рок за извршење одлуке. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Такође, према члану 72 став (1) Правила Уставног суда, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда дужно је да поштује свако физичко и правно лице, а према ставу (2) истог члана, сви органи власти су дужни да у оквиру својих надлежности утврђених Уставом и законом спроводе одлуке Уставног суда.

6. Имајући у виду наведено, Уставни суд утврђује да Влада Херцеговачко-неретванског кантона није извршила Одлуку број АП 3023/10 од 23. децембра 2013. године.





Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине




Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija

Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 21. oktobra 2014. godine donio je

RJEŠENJE Utvrđuje se da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona

nije izvršila Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine.



OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine djelimično usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) zbog neizvršenja Rješenja o izvršenju Općinskog suda u Mostaru broj 58-0-I-038594-08-I od 18. februara 2011. godine. Tom odlukom naloženo je Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona da izvrši svoje ustavne obaveze i osigura poštivanje ljudskih prava tako što će preduzeti mjere s ciljem da apelantica u razumnom roku naplati svoje potraživanje, za koje posjeduje izvršnu sudsku odluku, na teret budžetskih sredstava Hercegovačko-neretvanskog kantona. Također, naloženo je Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona da, na osnovu člana 74. stav (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od šest mjeseci od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona je 31. januara 2014. godine primila Odluku Ustavnog suda broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine, što znači da je 31. jula 2014. godine istekao rok za dostavljanje obavještenja o preduzetim mjerama u skladu s konkretnom odlukom.

3. Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije u ostavljenom roku dostavila obavještenje o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 11. augusta 2014. godine zatražio od Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona da dostavi obavještenje o izvršenju Odluke broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine, te da uz obavještenje dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provođenje odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije odgovorila na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u Odluci broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda dužno je poštovati svako fizičko i pravno lice, a prema stavu (2) istog člana, svi organi vlasti su dužni u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije izvršila Odluku broj AP 3023/10 od 23. decembra 2013. godine.











RJEŠENJE Utvrđuje se da Općinski sud u Cazinu nije izvršio Odluku

Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine.



OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi u Općinskom sudu u Cazinu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) pod brojem 20 0 I 015714 11 I. Tom odlukom naloženo je Općinskom sudu da bez daljnjeg odlaganja donese odluku u predmetu broj 20 0 I 015714 11 I, sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije. Također, naloženo je Općinskom sudu da, sukladno članku 74. stavak (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke, obavijesti Ustavni sud o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Općinski sud je 18. studenog 2013. godine primio Odluku Ustavnog suda broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine, što znači da je 18. veljače 2014. godine istekao rok za dostavu obavijesti o poduzetim mjerama, sukladno konkretnoj odluci.

3. Općinski sud nije u ostavljenom roku dostavio obavijest o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 7. kolovoza 2014. godine zatražio od Općinskog suda da dostavi obavijest o izvršenju Odluke broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine, te da uz obavijest dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provedbu odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Općinski sud nije odgovorio na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u svojoj Odluci broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Također, prema članku 72. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obvezujuće odluke Ustavnog suda dužna je poštovati svaka fizička i pravna osoba, a prema stavku (2) istoga članka, sva tijela vlasti su dužna u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Općinski sud nije izvršio Odluku broj AP 4541/11 od 22. listopada 2013. godine.



9. Na temelju članka 72. stavak (6) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ovoga rješenja.







РЈЕШЕЊЕ Утврђује се да Општински суд у Цазину није извршио

Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године.




1. Уставни суд Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) је Одлуком број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године усвојио предметну апелацију и утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) у односу на доношење одлуке у разумном року у извршном поступку који се води у Општинском суду у Цазину (у даљњем тексту: Општински


суд) под бројем 20 0 И 015714 11 И. Том одлуком наложено је Општинском суду да без даљњег одлагања донесе одлуку у предмету број 20 0 И 015714 11 И, у складу с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције. Такође, наложено је Општинском суду да, у складу с чланом 74 став (5) Правила Уставног суда (раније важећа), у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке, обавијести Уставни суд о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

2. Општински суд је 18. новембра 2013. године примио Одлуку Уставног суда број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године, што значи да је 18. фебруара 2014. године истекао рок за достављање обавјештења о предузетим мјерама, у складу с конкретном одлуком.

3. Општински суд није у остављеном року доставио обавјештење о извршењу одлуке. С обзиром на то, Уставни суд је дописом од 7. августа 2014. године затражио од Општинског суда да достави обавјештење о извршењу Одлуке број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године, те да уз обавјештење достави одговарајуће доказе који потврђују спровођење одлуке Уставног суда.

4. Уставни суд примјећује да Општински суд није одговорио на наведени допис Уставног суда.

5. Уставни суд је у својој Одлуци број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године одредио начин и рок за извршење одлуке. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Такође, према члану 72 став (1) Правила Уставног суда, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда дужно је да поштује свако физичко и правно лице, а према ставу (2) истог члана, сви органи власти су дужни да у оквиру својих надлежности утврђених Уставом и законом спроводе одлуке Уставног суда.

6. Имајући у виду наведено, Уставни суд утврђује да Општински суд није извршио Одлуку број АП 4541/11 од 22. октобра 2013. године.










RJEŠENJE Utvrđuje se da Općinski sud u Cazinu nije izvršio Odluku

Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine.



OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) je Odlukom broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine usvojio predmetnu apelaciju i utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi u Općinskom sudu u Cazinu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) pod brojem 20 0 I 015714 11 I. Tom odlukom naloženo je Općinskom sudu da bez daljnjeg odlaganja donese odluku u predmetu broj 20 0 I 015714 11 I, u skladu s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije. Također, naloženo je Općinskom sudu da, u skladu s članom 74. stav (5) Pravila Ustavnog suda (ranije važeća), u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

2. Općinski sud je 18. novembra 2013. godine primio Odluku Ustavnog suda broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine, što znači da je 18. februara 2014. godine istekao rok za dostavljanje obavijesti o preduzetim mjerama, u skladu s konkretnom odlukom.

3. Općinski sud nije u ostavljenom roku dostavio obavještenje o izvršenju odluke. S obzirom na to, Ustavni sud je dopisom od 7. augusta 2014. godine zatražio od Općinskog suda da dostavi obavještenje o izvršenju Odluke broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine, te da uz obavještenje dostavi odgovarajuće dokaze koji potvrđuju provođenje odluke Ustavnog suda.

4. Ustavni sud primjećuje da Općinski sud nije odgovorio na navedeni dopis Ustavnog suda.

5. Ustavni sud je u svojoj Odluci broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine odredio način i rok za izvršenje odluke. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Također, prema članu 72. stav (1) Pravila Ustavnog suda, konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda dužno je poštovati svako fizičko i pravno lice, a prema stavu (2) istog člana, svi organi vlasti su dužni u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom provoditi odluke Ustavnog suda.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud utvrđuje da Općinski sud nije izvršio Odluku broj AP 4541/11 od 22. oktobra 2013. godine.








1422 Na temelju članka 103. Pravila Ustavnoga suda Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/14) i točke XIX. Odluke o izmjenama i dopunama Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 57/14), Redakcijsko povjerenstvo Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine je utvrdilo Prečišćeni tekst Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine.

Prečišćeni tekst Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine obuhvaća Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/14) i Odluku o izmjenama i dopunama Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 57/14) u kojima je naznačen nadnevak njihova stupanja na snagu.

PRAVILA USTAVNOGA SUDA BOSNE I HERCEGOVINE

(Prečišćeni tekst)

Polazeći od činjenice da je institucija Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine utemeljena člankom VI. Ustava Bosne i Hercegovine kao neovisni čuvar Ustava i kao institucionalni garant za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda ustanovljenih Ustavom Bosne i Hercegovine i instrumentima Aneksa I. Ustava,

Imajući u vidu da Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije dio ni zakonodavne, ni izvršne, ni redovite sudbene vlasti, nego je Ustavom Bosne i Hercegovine pozicioniran kao posebna, samostalna i neovisna vlast koja, na temelju toga Ustava, djeluje kao korektivni čimbenik za ostala tri segmenta vlasti,

Vodeći računa o naročitom položaju i ulozi koje Ustavni sud Bosne i Hercegovine ima u Ustavu Bosne i Hercegovine, a koji nameću obvezu osiguranja njegove neovisnosti, uključujući punu financijsku i upravnu neovisnost i samostalnost koja se ogleda u samostalnom planiranju i predlaganju proračuna, kao i samostalnom raspoređivanju odobrenih proračunskih sredstava čija visina, svakako, mora podlijegati odgovarajućoj kontroli nadležnoga tijela, te da Ustavni sud Bosne i Hercegovine mora biti u stanju potpuno neovisno odlučivati o vlastitom ustrojstvu i funkcioniranju i da samo Ustavni sud Bosne i Hercegovine može donositi propise i opće akte koji se tiču njegovoga rada i njegove uloge utvrđene Ustavom Bosne i Hercegovine,

Budući da su, zbog nepostojanja ustavne osnove da se zakonom reguliraju postupak i njegovo ustrojstvo, pored Ustava Bosne i Hercegovine, Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine, koja, po ovlasti iz Ustava Bosne i Hercegovine, donosi sam Ustavni sud Bosne i Hercegovine, jedini pravni akt kojim se reguliraju ova pitanja u svezi sa Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine,

Na temelju članka VI/2.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine na plenarnim sjednicama Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine, održanim 23. siječnja i 12. veljače 2014. godine, donio je

PRAVILA USTAVNOGA SUDA BOSNE I HERCEGOVINE

DIO PRVI - TEMELJNE ODREDBE

Članak 1. (Sadržaj)

Ovim pravilima se uređuju, sukladno Ustavu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustav), postupak pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud),

financijska i upravno-administrativna samostalnost, osnove ustrojstva i druga pitanja značajna za rad Ustavnoga suda.

Članak 2. (Samostalnost i neovisnost)

(1) Ustavni sud je, u odnosu na druga tijela vlasti u Bosni i Hercegovini i bilo koje vanjske utjecaje, samostalan i neovisan.

(2) Ustavni sud ostvaruje svoja prava i dužnosti sukladno Ustavu, ovim pravilima i drugim aktima Ustavnoga suda.

(3) Ustavni sud svoje ustrojstvo ostvaruje na načelu upravno-administrativne i financijske samostalnosti.

Članak 3. (Sredstva za rad)

(1) Sredstva za rad Ustavnoga suda se osiguravaju u proračunu institucija Bosne i Hercegovine.

(2) Uporaba odobrenih sredstava se uređuje internim aktom Ustavnoga suda.

(3) Generalni tajnik Ustavnoga suda priprema nacrt proračuna Ustavnoga suda i, nakon procedure provedene sukladno ovim pravilima, dostavlja ga ministarstvu nadležnom za pripremanje proračuna institucija Bosne i Hercegovine.

(4) Ministar nadležnoga ministarstva iz stavka (3) ovoga članka dostavlja Ustavnome sudu obrazloženo mišljenje o nacrtu proračuna.

(5) Ustavni sud, nakon što prethodno dostavljeno mišljenje razmotri nadležno povjerenstvo Ustavnoga suda, utvrđuje prijedlog proračuna Ustavnoga suda.

(6) Prijedlog proračuna Ustavnoga suda se dostavlja Predsjedništvu Bosne i Hercegovine u svrhu uvrštavanja u prijedlog proračuna institucija Bosne i Hercegovine.

(7) Ustavni sud samostalno raspoređuje sredstva odobrena iz proračuna institucija Bosne i Hercegovine, sukladno svojem godišnjem proračunu.

Članak 4. (Sjedište Ustavnoga suda)

Sjedište Ustavnoga suda je u Sarajevu.

Članak 5. (Pečat i druga obilježja)

(1) Ustavni sud ima pečat i druga obilježja. (2) Izgled i sadržaj pečata i drugih obilježja uređuju se

sukladno propisima Bosne i Hercegovine i internim aktima Ustavnoga suda.

Članak 6. (Uporaba jezika i pisama)

(1) U radu Ustavnoga suda se osigurava jednakopravna uporaba jezika i pisama koji su u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini.

(2) Kada u radu Ustavnoga suda sudjeluju suci koje je imenovao predsjednik Europskoga suda za ljudska prava, na odgovarajući način se osigurava uporaba engleskoga jezika.

Članak 7. (Protokol)

Na Ustavni sud se primjenjuje protokol institucija Bosne i Hercegovine.

DIO DRUGI - OPĆA PRAVILA POSTUPKA

Članak 8. (Sjednice)

(1) Ustavni sud odlučuje u sjednicama. (2) Sjednice Ustavnoga suda su plenarna sjednica, sjednica

Velikoga vijeća i sjednica Maloga vijeća.


Članak 9. (Plenarna sjednica)

(1) Plenarnu sjednicu čine svi suci Ustavnoga suda. (2) Ustavni sud odlučuje u plenarnoj sjednici većinom glasova

svih sudaca Ustavnoga suda kada odlučuje o predmetima iz nadležnosti Ustavnoga suda: a) iz članka VI/3.(a) Ustava kada ih pokrenu ovlašteni

podnositelji, te čl. VI/3.(c), IV/3.(f) Ustava i Amandmana I. na Ustav (u daljnjem tekstu: Amandman I);

b) u predmetima iz nadležnosti Ustavnoga suda iz članka VI/3.(b) Ustava koji se uvrste na dnevni red plenarne sjednice;

c) o drugim pitanjima utvrđenim Ustavom, ovim pravilima i zaključkom plenarne sjednice.

Članak 10. (Veliko vijeće)

(1) Veliko vijeće čine suci koje su izabrala nadležna zakonodavna tijela entitetā.

(2) Predsjednik Ustavnoga suda predsjedava Velikim vijećem, a u slučaju njegove spriječenosti, zamjenjuje ga jedan od dopredsjednika kojeg on odredi.

(3) Veliko vijeće, većinom glasova svih sudaca Ustavnoga suda (najmanje pet sudaca), odlučuje o predmetima iz nadležnosti Ustavnoga suda iz članka VI/3.(a), kada ih pokrenu neovlašteni podnositelji, i članka VI/3.(b) Ustava, koji nisu uvršteni u dnevni red Ustavnoga suda u plenarnoj sjednici, i o drugim pitanjima koja se uvrste na dnevni red sjednice sukladno Ustavu i ovim pravilima.

(4) Ukoliko nije donesena odluka, predmet se prosljeđuje Ustavnome sudu u plenarnoj sjednici u tekstu koji predlaže sudac izvjestitelj, ako Veliko vijeće ne odluči drugačije.

Članak 11. (Kvorum)

Većina svih sudaca Ustavnoga suda (najmanje pet sudaca) čini kvorum za održavanje plenarne sjednice i sjednice Velikoga vijeća. Kvorum Maloga vijeća čine svi njegovi članovi.

Članak 12. (Malo vijeće)

(1) Malo vijeće sastoji se od predsjednika Ustavnoga suda i dva dopredsjednika iz reda sudaca koje su izabrala nadležna zakonodavna tijela entitetā. Malim vijećem predsjedava predsjednik Ustavnoga suda.

(2) Malo vijeće jednoglasno odlučuje o zahtjevima za donošenje privremenih mjera i o administrativnim pitanjima o kojima se ne odlučuje u sjednicama Ustavnoga suda.

(3) U slučaju spriječenosti nekoga od članova Maloga vijeća, zamjenjuje ga sudac prema redoslijedu iz članka 88. ovih pravila uz poštivanje načela iz članka 86. stavak (3) i članka 87. ovih pravila.

Članak 13. (Javnost rada)

(1) Rad Ustavnoga suda je javan. (2) Javnost postupka pred Ustavnim sudom se osigurava:

a) obavještavanjem javnosti o pripremanju i održavanju sjednica Ustavnoga suda i javnih rasprava pred Ustavnim sudom;

b) davanjem obavijesti o tijeku postupka; c) dostavom službenih priopćenja sredstvima javnoga

informiranja; d) održavanjem konferencija za tisak; e) omogućavanjem sudionicima u postupku da izvrše

uvid u predmete o kojima Ustavni sud odlučuje, da budu nazočni javnim raspravama Ustavnoga suda, osim ako predsjednik Ustavnoga suda, u interesu

morala, javnoga reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskome društvu, odluči drugačije;

f) objavom donesenih odluka; g) izdavanjem publikacija Ustavnoga suda u kojima se

objavljuju značajnije odluke, rješenja i drugo; h) na drugi način koji odredi Ustavni sud.

Članak 14. (Isključenje javnosti)

Javnost postupka pred Ustavnim sudom isključena je na sjednicama Suda, osim na javnoj raspravi.

Članak 15. (Priopćenja)

Priopćenja o održavanju sjednica i javnih rasprava Ustavnoga suda (vrijeme, mjesto i dnevni red) objavljuju se na oglasnoj ploči i web-stranici Ustavnoga suda i dostavljaju sredstvima javnoga informiranja.

Članak 16. (Sudionici u postupku)

(1) Sudionici u postupku su: a) pokretači sporova iz članka VI/3.(a) Ustava i

Amandmana I. i donositelji akata koji su predmetom spora;

b) stranke u postupku u kojem je donesena odluka koja se pobija apelacijom i sud, odnosno tijelo čija je presuda, odnosno odluka, predmetom apelacije (članak VI/3.(b) Ustava);

c) predsjedatelj Doma naroda, kada je pokrenut spor iz članka IV/3.(f) Ustava;

d) sud koji je proslijedio pitanje Ustavnome sudu i donositelj zakona o čijem važenju ovisi odluka suda (članak VI/3.(c) Ustava).

(2) Ustavni sud može u konkretnome predmetu odrediti druge sudionike u postupku na koje će se primjenjivati načelo kontradiktornosti.

(3) Ustavni sud, odnosno sudac izvjestitelj, može zatražiti i od drugih tijela i organizacija stručno pisano mišljenje, a registrar može zatražiti druge podatke bitne za odluku Ustavnoga suda u konkretnome predmetu.

Članak 17. (Uporaba jezika)

(1) U postupku pred Ustavnim sudom koriste se službeni jezici i pisma iz članka 6. ovih pravila, a na zahtjev sudionika u postupku, pripadnika drugih naroda, Ustavni sud može dopustiti uporabu drugoga jezika.

(2) Ustavni sud će osigurati uvjete da svatko može efektivno ostvariti pravo iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 18. (Dopustivost apelacije)

(1) Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitome pravnome lijeku koji je koristio.

(2) Ustavni sud može iznimno razmatrati apelaciju i kada nema odluke nadležnoga suda ukoliko apelacija ukazuje na ozbiljna kršenja prava i temeljnih sloboda koje štiti Ustav ili međunarodni dokumenti koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini.

(3) Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; b) apelacija je anonimna; c) protekao je rok za podnošenje apelacije;


d) apelaciju je podnijela neovlaštena osoba; e) radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već

odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih u apelaciji ne proizlazi da ima osnove za ponovno odlučivanje;

f) apelant je zloupotrijebio pravo na podnošenje apelacije;

g) ako su izmijenjene pravne okolnosti; h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa

Ustavom; i) apelacija je ratione personae inkompatibilna sa

Ustavom; j) apelacija je ratione temporis inkompatibilna sa

Ustavom; k) apelant je propustio u ostavljenome roku

dopuniti/precizirati apelaciju; l) apelacija je preuranjena; m) apelant nije iscrpio pravne lijekove moguće po

zakonu. (4) Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neutemeljenu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja prava zaštićenih Ustavom, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

(5) Ustavni sud će odbaciti apelaciju kada ocijeni da apelant nije pretrpio značajniju štetu osim ako poštivanje ljudskih prava, kako je to definirano u Ustavu, zahtijeva razmatranje apelacije u meritumu.

Članak 19. (Dopustivost zahtjeva iz čl. VI/3.(a), VI/3.(c) i IV/3.(f) Ustava i

Amandmana I) Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; b) zahtjev je anoniman; c) zahtjev je podnijela neovlaštena osoba; d) radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već

odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih u zahtjevu ne proizlazi da ima osnove za ponovno odlučivanje;

e) ako su izmijenjene pravne okolnosti; f) podnositelj zahtjeva je propustio u ostavljenome roku

dopuniti/precizirati zahtjev; g) osporeni opći akt nije na snazi.

Članak 20. (Dostava zahtjeva/apelacije)

(1) Zahtjev za pokretanje postupka/apelacija upućen Ustavnome sudu šalje se poštom, ili se predaje izravno Ustavnome sudu.

(2) Podnesak iz stavka (1) ovoga članka se smatra primljenim danom primitka u Ustavnome sudu, odnosno danom predaje podneska pošti preporučeno.

(3) Elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom, te brzojavi upućeni Ustavnome sudu ne smatraju se podnescima kojima se pokreće ustavnosudski postupak, odnosno kojima se predlaže pokretanje ustavnosudskoga postupka, osim ukoliko se dostavljaju na zahtjev Ustavnoga suda, ili kada to odobri Ustavni sud.

Članak 21. (Sadržaj zahtjeva/apelacije)

(1) Zahtjev za pokretanje postupka iz članka VI/3.(a) Ustava i Amandmana I. treba sadržavati:

a) naziv akta koji je predmet spora sa oznakom naziva i broja službenoga glasila u kojem je objavljen;

b) odredbe Ustava za koje se smatra da su povrijeđene; c) navode, činjenice i dokaze na kojima se temelji

zahtjev; d) potpis ovlaštene osobe, odnosno podnositelja

zahtjeva. (2) Apelacija iz članka VI/3.(b) Ustava treba sadržavati:

a) odluku suda u Bosni i Hercegovini koja se pobija; b) odredbe Ustava i/ili međunarodnih dokumenata o

ljudskim pravima koje se primjenjuju u Bosni i Hercegovini za koje apelant smatra da su povrijeđene;

c) navode, činjenice i dokaze na kojima se temelji apelacija;

d) u nedostatku pobijane odluke, razloge za podnošenje apelacije;

e) potpis podnositelja apelacije, odnosno ovlaštenoga opunomoćenika;

f) posebnu punomoć za zastupanje pred Ustavnim sudom ako podnositelj apelacije ima zastupnika.

(3) Apelacija iz stavka (2) ovoga članka se podnosi obvezno na posebnome formularu dostupnom u Ustavnome sudu ili na web-stranici Ustavnoga suda. Formular čini sastavni dio ovih pravila. Apelacija se obvezno podnosi u tekstu koji je elektronski ili mehanografski obrađen.

(4) Zahtjev iz članka VI/3.(c) Ustava treba sadržavati: a) odredbe iz zakona za kojeg se traži ocjena

kompatibilnosti uz naznaku službenoga glasila u kojem je objavljen zakon;

b) odredbe Ustava, Europske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama i njezinim protokolima, te zakona Bosne i Hercegovine koji je predmetom ocjenjivanja kompatibilnosti, postojanja ili domašaja nekog općega pravila međunarodnoga javnoga prava koje je bitno za odluku Ustavnoga suda;

c) navode, činjenice i dokaze na kojima se temelji zahtjev;

d) potpis ovlaštene osobe. (5) Kada Ustavni sud preispituje proceduralnu ispravnost

predložene odluke prema članku IV/3.(f) Ustava, uz zahtjev se prilaže ovjeren prijepis te odluke sa obrazloženjem procedure.

(6) Podnositelj zahtjeva/apelacije je dužan obavijestiti Ustavni sud o svim promjenama adrese, pravnoga i činjeničnoga stanja u svezi sa zahtjevom/apelacijom koje su se desile nakon podnošenja zahtjeva/apelacije Ustavnome sudu. U protivnom, Ustavni sud će donijeti odluku prema stanju u spisu.

Članak 22. (Dopuna zahtjeva/apelacije)

(1) Kada je zahtjev/apelacija upućen Ustavnome sudu nepotpun u smislu članka 21. ovih pravila, ili ne sadrži podatke neophodne za vođenje postupka, Ustavni sud će zatražiti od podnositelja zahtjeva, odnosno apelanta, da u određenome roku, a najdulje u roku od 15 dana od dana primitka poziva za dopunu, te nedostatke otkloni.

(2) Ako podnositelj u roku iz stavka (1) ovoga članka ne otkloni nedostatke, zahtjev/apelacija će se odbaciti.

(3) Apelacija/zahtjev bez zahtjeva Ustavnoga suda ne može se dopunjavati izvan roka iz članka 18. stavak (1) ovih pravila.

Članak 23. (Odgovor na zahtjev/apelaciju)

(1) Sudac izvjestitelj, odnosno registrar određuju rok za dostavu odgovora na navode iz zahtjeva/apelacije.


(2) Ustavni sud dostavlja zahtjev/apelaciju donositelju pobijanoga akta radi davanja odgovora, odnosno dostave spisa.

(3) Ustavni sud dostavlja apelaciju i drugoj stranci u postupku u kojem je donesena presuda/odluka koja se pobija apelacijom s ciljem davanja odgovora.

(4) Nedostavljanje odgovora na zahtjev/apelaciju ne utječe na tijek postupka pred Ustavnim sudom, koji će u tome slučaju svoju odluku temeljiti na dostavljenim informacijama koje nisu pobili drugi sudionici u postupku.

(5) U slučaju odbacivanja zahtjeva/apelacije Ustavni sud može donijeti odluku, a da prethodno zahtjev/apelacija nije dostavljen drugoj stranci na izjašnjavanje.

(6) Kada se radi o istome ili sličnome pitanju, Ustavni sud neće dostavljati zahtjev/apelaciju radi davanja odgovora, već će uzeti u obzir ranije dostavljene odgovore.

Članak 24. (Sudac izvjestitelj)

(1) Suci izvjestitelji, u pravilu, zadužuju se predmetom po abecednom redu prezimena suca, nakon ispitivanja dopustivosti. Predsjednik Ustavnoga suda može odlučiti o zaduživanju suca izvjestitelja na drugi način.

(2) U predmetima koji se odnose na isto činjenično ili pravno pitanje može se zadužiti jedan sudac izvjestitelj.

(3) Kada odlučuje o predmetu, Ustavni sud može, na prijedlog suca izvjestitelja, odlučiti o razduživanju toga suca.

(4) Sudac izvjestitelj daje suglasnost da se prijedlog odluke iznese na sjednicu Ustavnoga suda.

Članak 25. (Žurno postupanje)

(1) Žurno postupanje je obvezno u predmetima koji se tiču zahtjeva podnesenih na temelju članka IV/3.(f) Ustava, izbornih prava i odluka o privremenim mjerama.

(2) U određivanju redoslijeda po kojem će se postupati s predmetima Ustavni sud će uzeti u obzir važnost i žurnost postavljenih pitanja na temelju kriterija koje je sam utvrdio.

(3) Predsjednik Ustavnoga suda može dati prvenstvo nekom određenome zahtjevu/apelaciji.

Članak 26. (Uvid u predmete)

(1) Sudionici u postupku imaju pravo izvršiti uvid u spise predmeta koji se vodi pred Ustavnim sudom sukladno aktima Ustavnoga suda i zakonu koji uređuje pristup informacijama.

(2) Nacrti i prijedlozi odluka, rješenja i drugih akata koji su pripremljeni za odlučivanje, kao i akti koji su određeni kao tajna u smislu ovih pravila ne mogu se davati na uvid.

(3) Uvid u spis odobrava generalni tajnik Ustavnoga suda, a obavlja se u službenim prostorijama Ustavnoga suda i u nazočnosti ovlaštenoga uposlenika Ustavnoga suda, sukladno općem aktu Ustavnoga suda.

Članak 27. (Preslici akata)

(1) Sudionici u postupku mogu tražiti iz predmeta preslik akata, osim onih koji se, prema članku 26. stavak (2) ovih pravila, ne mogu davati na uvid.

(2) Kopiranje akata iz predmeta odobrava generalni tajnik Ustavnoga suda, a obavlja se u službenim prostorijama Ustavnoga suda, sukladno općem aktu Ustavnoga suda.

Članak 28. (Obavijest o tijeku postupka)

(1) Obavijest o tijeku postupka pred Ustavnim sudom daje predsjednik Ustavnoga suda, odnosno registrar Ustavnoga suda po ovlasti predsjednika.

(2) Nitko nema pravo davati podatke o sucu izvjestitelju i pravnome savjetniku suca kojem je predmet raspoređen, niti podatke koji se odnose na odlučivanje u predmetu.

Članak 29. (Dostava akata)

Akti Ustavnoga suda, pozivi i drugo dostavljaju se osobama na koje se odnose preporučeno poštom ili izravno uz dostavnicu.

Članak 30. (Osnova za odlučivanje)

(1) Ustavni sud raspravlja i odlučuje o predmetu na osnovi prijedloga odluke suca izvjestitelja, odnosno Ureda registrara.

(2) O pojedinim pitanjima koja su značajna za donošenje odluke Ustavni sud može, radi zauzimanja prethodnoga stajališta, raspravljati na osnovi memoranduma suca izvjestitelja ili Ureda registrara.

(3) Na prijedlog suca izvjestitelja ili drugog suca nacrt odluke se može preliminarno razmatrati bez glasovanja o prijedlogu, ili se može samo indikativno glasovati u kojem smjeru treba pripremiti prijedlog odluke.

Članak 31. (Opseg odlučivanja)

Pri odlučivanju Ustavni sud, u pravilu, ispituje postoje li samo one povrede koje su iznesene u zahtjevu/apelaciji.

Članak 32. (Spajanje i razdvajanje predmeta)

(1) Kada se Ustavnome sudu dostavi više zahtjeva/apelacija iz njegove nadležnosti o istome pitanju, Ustavni sud, u pravilu, donijet će odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku.

(2) Spajanje zahtjeva, u smislu stavka (1) ovoga članka, neće se vršiti ako bi to znatnije produljivalo postupak.

Članak 33. (Sadržaj odluka)

(1) Odluka o meritumu sadrži: a) Uvod, b) Izreku, c) Obrazloženje, d) Zaključak.

(2) Uvod sadrži: ustavnu osnovu i odgovarajuću odredbu Pravila Ustavnoga suda, naziv "Ustavni sud Bosne i Hercegovine", broj predmeta, ime i prezime, odnosno naziv podnositelja zahtjeva/apelanta, sastav tijela koje odlučuje (imena i prezimena sudaca koji su sudjelovali u odlučivanju prema redoslijedu iz članka 88. ovih pravila bez navođenja akademskih titula), nadnevak održavanja sjednice i vrstu odluke.

(3) Izreka sadrži: odluku Ustavnoga suda o predmetu odlučivanja i naznaku objavljuje li se odluka u službenim glasilima.

(4) Obrazloženje odluka donesenih na temelju članka VI/3.(b) sadrži: uvod, postupak pred Ustavnim sudom, činjenice, navode iz apelacije, navode iz odgovora na apelaciju, relevantne propise, dopustivost, meritum i zaključak.

(5) Obrazloženje odluka donesenih na temelju čl. VI/3.(a), VI/3.(c) i IV/3.(f) Ustava, te Amandmana I. sadrži: uvod, postupak pred Ustavnim sudom, navode iz zahtjeva, navode iz odgovora na zahtjev, relevantne propise, dopustivost, meritum i zaključak.

(6) Iznimno, Ustavni sud može donijeti i odluku o meritumu koja sadrži samo izreku, kratko obrazloženje i poziv na odluku koja je prethodno donesena u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji.


(7) Obrazloženje ostalih odluka Ustavnoga suda može sadržavati odgovarajuće elemente, ovisno o vrsti odluke.

Članak 34. (Obveze drugih institucija)

Institucije Bosne i Hercegovine, entitetā, Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, pravne i fizičke osobe i drugi dužni su Ustavnome sudu, na njegov zahtjev, davati podatke i obavijesti potrebne za rad Ustavnoga suda i poduzimati, po nalogu Ustavnoga suda, radnje koje su od interesa za vođenje postupka.

POGLAVLJE I. SJEDNICE USTAVNOGA SUDA

Članak 35. (Mjesto održavanja)

(1) Ustavni sud radi u sjednici. (2) Sjednica Ustavnoga suda se održava u sjedištu Ustavnoga

suda. (3) Iznimno, sjednica Ustavnoga suda se može održati izvan

sjedišta Ustavnoga suda.

Članak 36. (Zakazivanje sjednica)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda zakazuje sjednicu, predlaže dnevni red i predsjedava sjednicom Ustavnoga suda. Predsjednik Ustavnoga suda može ovlastiti jednoga od dopredsjednika da predsjedava sjednicom Ustavnoga suda u smislu članka 88. ovih pravila.

(2) Predsjednik Ustavnoga suda zakazat će sjednicu i: a) kada Ustavni sud zaključi da se sjednica održi; b) kada sazivanje sjednice traži sudac radi razmatranja

pitanja iz nadležnosti Ustavnoga suda. (3) Predsjednik Ustavnoga suda predlaže dnevni red i

predsjedava sjednicama. (4) Dnevni red sjednice utvrđuje Ustavni sud na sjednici. (5) U slučaju iz stavka (2) alineja b) ovoga članka,

predsjedniku Ustavnoga suda podnosi se pisani zahtjev sa obrazloženjem.

(6) Nakon što predsjednik Ustavnoga suda objavi da Ustavni sud zasjeda i predloži dnevni red, svaki sudac ima pravo predložiti dopunu, odnosno skidanje pojedinoga predmeta s dnevnoga reda uz usmeno obrazloženje prijedloga.

(7) Ako je skidanje predmeta s dnevnoga reda predložio i usmeno obrazložio sudac koji je, ujedno, sudac izvjestitelj, o tome prijedlogu se ne raspravlja, niti se o njemu glasuje, nego se zapisnički utvrđuje da je predmet skinut s dnevnoga reda.

(8) Ako je skidanje predmeta s dnevnoga reda predložio i usmeno obrazložio sudac koji nije sudac izvjestitelj u tome predmetu, a sudac izvjestitelj prihvati prijedlog, na odgovarajući način se primjenjuje stavak (7) ovoga članka.

(9) Ako je skidanje predmeta s dnevnoga reda predložio i usmeno obrazložio sudac koji nije sudac izvjestitelj u tome predmetu, a sudac izvjestitelj nije prihvatio prijedlog, odluka o skidanju predmeta s dnevnoga reda donosi se većinom glasova svih sudaca.

Članak 37. (Poziv za sjednicu)

(1) Poziv za sjednicu Ustavnoga suda, predmeti i drugi materijali koji će biti razmatrani na sjednici dostavljaju se sucima najkasnije osam dana prije dana održavanja sjednice.

(2) Iznimno, u žurnim slučajevima, pozivi za sjednicu Ustavnoga suda, predmeti i drugi materijali koji će biti razmatrani na sjednici mogu se dostaviti i u kraćem roku.

(3) Ured registrara će pravodobno dostavljati nacrte odluka sucu izvjestitelju u predmetima u kojima je određen sudac izvjestitelj.

Članak 38. (Nazočnost sjednicama)

(1) Sjednicama Ustavnoga suda su nazočni suci, generalni tajnik, registrar, šefovi odjela i osoba zadužena za suradnju s medijima.

(2) Predsjednik Ustavnoga suda može odlučiti da sjednici budu nazočne i druge stručne osobe.

Članak 39. (Obvezno odgađanje sjednice)

Sjednica Ustavnoga suda u plenarnome sazivu kojoj nisu nazočna najmanje trojica sudaca koje je izabrao Zastupnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine i najmanje jedan sudac kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske se odgađa s tim da će se, u slučaju ponavljanja iste situacije bez opravdanih razloga, naredna sjednica održati.

Članak 40. (Tijek sjednice)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda vodi sjednicu Ustavnoga suda prema prihvaćenome dnevnome redu.

(2) Prije otvaranja rasprave predsjednik Ustavnoga suda je ovlašten: a) naznačiti duljinu trajanja cjelokupne rasprave o

predmetu, b) odrediti duljinu trajanja izlaganja pri prvome javljanju

za riječ, c) odrediti dopušteni broj i duljinu trajanja replika na

pojedinu raspravu. (3) Pri određivanju vremenskoga trajanja radnji iz stavka (2)

ovoga članka predsjednik Ustavnoga suda uvažava složenost predmeta, te jasnoću, preglednost i iscrpnost obrazloženja prijedloga odluke, rješenja, odnosno izvješća i uvodnoga usmenoga obrazloženja suca izvjestitelja.

(4) O predmetu koji je na dnevnome redu sjednice Ustavnoga suda prije raspravljanja i glasovanja sudac izvjestitelj će ukratko iznijeti relevantna činjenična i pravna pitanja značajna za raspravljanje i odlučivanje i dati prijedlog odluke.

(5) Sudac izvjestitelj može zatražiti da registrar izloži činjenice predmeta i pruži informacije o relevantnim propisima i relevantnoj praksi.

(6) Nakon izlaganja suca izvjestitelja, odnosno registrara, riječ se daje sucima prema redoslijedu po kojem su tražili riječ.

(7) Riječ za repliku ili komentar daje se kada svi suci koji su se prijavili za raspravu završe svoja izlaganja.

(8) U raspravljanju mogu sudjelovati generalni tajnik i registrar Ustavnoga suda, a na poziv predsjednika Ustavnoga suda i šefovi odjela Ustavnoga suda i pravni savjetnici sudaca Ustavnoga suda.

(9) Predsjednik Ustavnoga suda ima pravo upozoriti sudionika u raspravljanju na duljinu usmenoga izlaganja ukoliko ocijeni da je neutemeljeno dugo.

(10) U slučaju kada sudac ne okonča svoju raspravu u naznačenome vremenu, predsjednik Ustavnoga suda ga upozorava da je isteklo vrijeme i određuje jednu minutu da sažme i okonča raspravu. Nakon proteka toga vremena, predsjednik Ustavnoga suda je ovlašten prekinuti izlaganje suca i dati riječ sljedećem sudioniku u raspravi.

Članak 41. (Odgađanje raspravljanja)

Ustavni sud može odgoditi, odnosno prekinuti raspravljanje o predmetu s ciljem pribavljanja novih podataka i obavijesti, kao i u drugim slučajevima.


Članak 42. (Donošenje odluke)

(1) Poslije završenoga raspravljanja o predmetu Ustavni sud donosi odluku.

(2) U donošenju odluke Ustavnoga suda može sudjelovati samo sudac koji je bio nazočan sjednici na kojoj je obavljena rasprava o predmetu u kojem se donosi odluka.

(3) Sudac se ne može uzdržati od glasovanja. (4) Odluka Ustavnoga suda u plenarnoj sjednici i Velikome

vijeću donosi se većinom glasova od ukupno devet sudaca Ustavnoga suda.

(5) Iznimno, kada u plenarnoj sjednici u donošenju odluke sudjeluje manje od ukupnog broja od devet sudaca, i to zbog razloga navedenih u članku 90. stavak (1) ili članku 98. ovih pravila, kao i kada nisu izabrani svi suci, ili kada je sudac/suci u duljem razdoblju, zbog bolesti, spriječen obnašati svoju funkciju, ukoliko najmanje pet sudaca ne glasuje identično o prijedlogu odluke o zahtjevu/apelaciji, u slučaju iz članka 98. odlučivanje o toj odluci će se odgoditi za jednu od narednih sjednica ali ne dulje od šest mjeseci, a ako se ista situacija nakon isteka toga roka ponovi, glas predsjednika Ustavnoga suda, odnosno suca koji ga zamjenjuje, računa se dvostruko.

(6) Odluka Maloga vijeća se donosi jednoglasno. (7) Glasovanje se vrši javno, dizanjem ruke. (8) Glasovanje se vrši prema redoslijedu po kojem su

podneseni prijedlozi o čemu se prethodno može provesti preliminarno neobvezujuće glasovanje o predloženoj odluci ili o pojedinim dijelovima odluke. Prijedlog koji prilikom preliminarnoga glasovanja dobije najviše glasova smatra se prvim prijedlogom o kojem se glasuje sukladno stavku (1) ovoga članka.

(9) U ostalim slučajevima kao prvi prijedlog o kojem se glasuje smatra se prijedlog suca izvjestitelja ukoliko sudac izvjestitelj ne predloži drugačije.

Članak 43. (Izdvojena mišljenja)

(1) Svaki sudac koji je sudjelovao u razmatranju predmeta ima pravo izdvojiti svoje mišljenje sukladno ili protivno odluci, ili samo dati izjavu o neslaganju ili pridruživanju izdvojenome mišljenju.

(2) Sudac ima pravo i dužnost pisano izložiti i obrazložiti izdvojeno mišljenje najkasnije u roku od 15 dana od dana kada mu odluka bude dostavljena nakon utvrđivanja stručno-tehničke redakcije teksta.

(3) Izdvojeno mišljenje suca se prilaže uz zapisnik sa sjednice i ulaže u predmet na koji se odnosi, a u donesenoj odluci ili rješenju se konstatira da je dano izdvojeno mišljenje.

(4) Izdvojeno mišljenje se prilaže uz odluku kao aneks. Odluka se objavljuje u službenim glasilima i publikaciji Ustavnoga suda zajedno sa izdvojenim mišljenjem.

(5) Do dostave izdvojenoga mišljenja, ili do isteka roka iz stavka (2) ovoga članka, odluka se ne otprema. Ako izdvojeno mišljenje nije dostavljeno do isteka roka iz stavka (2) ovoga članka, odluka se otprema, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje se ulaže u ustavnosudski spis i čini njegov sastavni dio.

Članak 44. (Snimanje sjednica)

(1) Sjednice Ustavnoga suda se snimaju. (2) Snimka/audiozapis se prilaže uz zapisnik i čini njegov

sastavni dio. (3) Način uporabe snimke/audiozapisa je uređen općim aktom

Ustavnoga suda.

Članak 45. (Zapisnik sjednica)

(1) O tijeku sjednica Ustavnoga suda se vodi zapisnik. (2) Zapisnik sjednice Ustavnoga suda sadrži:

a) nadnevak i mjesto održavanja sjednice; b) imena nazočnih i odsutnih sudaca; c) imena drugih osoba nazočnih sjednici; d) predmet razmatranja i odlučivanja; e) izreku (dispozitiv) donesene odluke; f) rezultat glasovanja s naznakom koji je sudac glasovao

protiv odluke, odnosno koji je izdvojio mišljenje; g) druge zaključke koji su doneseni povodom rasprave o

predmetu. (3) Kada je isključena javnost sa sjednice ili njezinoga dijela, u

zapisnik se unosi i konstatacija o tomu. (4) Zapisnik sa sjednice Ustavnoga suda se usvaja, u pravilu, na

narednoj sjednici. (5) Usvojeni zapisnik sa sjednice Ustavnoga suda potpisuju

predsjednik Ustavnoga suda i generalni tajnik Ustavnoga suda.

(6) Zapisnik je sastavni dio arhiva Ustavnoga suda i čuva se sukladno općem aktu Ustavnoga suda.

Članak 46. (Javna rasprava)

(1) Kada je u postupku pred Ustavnim sudom potrebno izravno raspraviti pitanje značajno za donošenje odluke, Ustavni sud će u plenarnoj sjednici održati javnu raspravu.

(2) O potrebi da se održi javna rasprava Ustavni sud odlučuje na prijedlog suca izvjestitelja ili drugoga suca.

Članak 47. (Pozivanje na javnu raspravu)

(1) Na javnu raspravu se pozivaju sudionici u postupku. (2) Kada je potrebno, na javnu raspravu se pozivaju i osobe

koje Ustavnome sudu mogu dati stručna mišljenja i objašnjenja značajna za donošenje odluke.

(3) O pozivanju osoba iz stavka (2) ovoga članka odlučuje Ustavni sud na prijedlog suca izvjestitelja. Sudionici se ne honoriraju.

Članak 48. (Rok za pozivanje)

(1) Poziv za javnu raspravu i odgovarajući materijal se dostavljaju najkasnije osam dana prije održavanja javne rasprave.

(2) Iznimno, poziv za javnu raspravu se može dostaviti i u kraćem roku.

Članak 49. (Mjesto održavanja)

(1) Javna rasprava se održava u sjedištu Ustavnoga suda. (2) Kada postoje posebni razlozi, Ustavni sud može odlučiti da

se javna rasprava održi izvan sjedišta Ustavnoga suda.

Članak 50. (Posljedice nenazočnosti pozvanih sudionika)

Odsutnost sudionika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i donese odluku.

Članak 51. (Odgađanje i prekidanje)

(1) Kada je potrebno, Ustavni sud može odgoditi ili prekinuti javnu raspravu s ciljem pribavljanja potrebnih podataka i obavijesti, kao i u drugim opravdanim slučajevima.

(2) U slučaju iz stavka (1) ovoga članka predsjednik Ustavnoga suda obavijestit će sudionike u postupku i druge pozvane osobe o tomu kada će se održati, odnosno nastaviti javna rasprava.


Članak 52. (Rukovođenje javnom raspravom)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda otvara javnu raspravu, priopćava predmet rasprave i vodi sjednicu u smislu članka 40. ovih pravila.

(2) Generalni tajnik Ustavnoga suda obavještava Ustavni sud o nazočnosti sudionika u postupku i drugih pozvanih osoba.

Članak 53. (Uloga predsjednika Suda)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda izlaže na javnoj raspravi stanje stvari i prijeporna pravna pitanja značajna za raspravljanje, ne iznoseći pri tomu svoje stajalište za donošenje odluke.

(2) Poslije izlaganja predsjednika Ustavnoga suda sudionici u postupku iznose i obrazlažu svoja stajališta i odgovaraju na navode iznesene u raspravi, a druge pozvane osobe daju svoja mišljenja značajna za razjašnjenje stanja stvari.

Članak 54. (Održavanjе reda)

(1) O održavanju reda na javnoj raspravi se stara predsjednik Ustavnoga suda.

(2) S tim ciljem on može: a) opomenuti osobu koja remeti red; b) oduzeti riječ osobi koja nanosi uvredu Ustavnome

sudu ili nekom drugome, odnosno koja na drugi način zloupotrebljava dobivenu riječ;

c) udaljiti s javne rasprave osobu koja, i pored opomene, ometa tijek javne rasprave.

Članak 55. (Zaključivanje javne rasprave)

Kada su završena izlaganja sudionika u postupku i drugih pozvanih osoba, te kada nema ni pitanja koja bi se trebala riješiti, predsjednik Ustavnoga suda zaključuje javnu raspravu i obavještava sudionike u postupku i druge nazočne osobe o vremenu i načinu priopćavanja odluke Ustavnoga suda.

Članak 56. (Zapisnik)

(1) O javnoj raspravi vodi se zapisnik. (2) U zapisnik s javne rasprave se unose i podaci iz članka 45.

ovih pravila. (3) Ako nije vršeno audiosnimanje javne rasprave, u zapisnik

se unosi sažeto izlaganje sudionika u postupku i drugih nazočnih osoba.

(4) Uz zapisnik s javne rasprave se prilažu izlaganja sudionika u postupku i drugih nazočnih osoba koje svoja pisana izlaganja mogu predati Ustavnome sudu.

POGLAVLJE II. ODLUKE I DRUGI AKTI USTAVNOGA SUDA

Članak 57. (Vrste odluka)

(1) Nakon vijećanja i glasovanja Ustavni sud donosi odluke. (2) Odluke Ustavnoga suda su o:

a) dopustivosti zahtjeva/apelacije; b) dopustivosti i meritumu zahtjeva/apelacije (potpuna ili

djelomična); c) prestanku važenja odredbe/općega akta nesuglasne sa

Ustavom; d) obustavi postupka; e) privremenoj mjeri.

(3) U slučaju potrebe, u postupku pred Ustavnim sudom, kao i o unutarnjim pitanjima Ustavnoga suda mogu se donositi rješenja i zaključci.

Članak 58. (Odluka o dopustivosti)

Ustavni sud donosi odluku o dopustivosti kojom odbacuje zahtjev/apelaciju pod uvjetima iz čl. 18, 19. i 22. ovih pravila.

Članak 59. (Odluka o dopustivosti i meritumu)

(1) Ustavni sud donosi odluku o dopustivosti i meritumu kada usvaja ili odbija zahtjev/apelaciju.

(2) Ustavni sud usvaja zahtjev/apelaciju kada, sukladno svojim nadležnostima iz članka VI/3.(a) i VI/3.(b) Ustava i Amandmana I, utvrdi povredu Ustava, odnosno kada, sukladno svojim nadležnostima iz članka VI/3.(c) Ustava, utvrdi da je zakon o čijem važenju ovisi odluka bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini inkompatibilan sa Ustavom, Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog općega pravila međunarodnoga javnoga prava koje je bitno za odluku suda.

(3) Ustavni sud odbija zahtjev/apelaciju kada, sukladno svojim nadležnostima iz članka VI/3.(a) i VI/3.(b) Ustava i Amandmana I, utvrdi da ne postoji povreda Ustava, odnosno da ne postoji povreda u smislu nadležnosti Ustavnoga suda iz članka VI/3.(c) Ustava.

(4) Ustavni sud svojom odlukom usvaja zahtjev kada utvrdi da postoji proceduralna ispravnost zahtjeva podnesenoga sukladno članku IV/3.(f) Ustava.

(5) Ustavni sud svojom odlukom odbija zahtjev kada utvrdi da ne postoji proceduralna ispravnost zahtjeva podnesenoga sukladno članku IV/3.(f) Ustava.

Članak 60. (Djelomična odluka)

Ustavni sud može donijeti djelomičnu odluku ako zahtjev/apelacija sadrži više pitanja i ako to narav slučaja omogućava.

Članak 61. (Djelovanje odluka o zahtjevu)

(1) Ustavni sud odlukom kojom usvaja zahtjev odlučuje o njezinom pravnome djelovanju (ex tunc, ex nunc).

(2) Odlukom kojom se utvrđuje nesuglasnost iz članka VI/3.(a) i VI/3.(c) Ustava Ustavni sud može u cijelosti ili djelomično ukinuti opći akt ili njegove pojedine odredbe.

(3) Ukinuti opći akt, odnosno njegove ukinute odredbe prestaju važiti narednoga dana od dana objave odluke Ustavnoga suda u "Službenome glasniku BiH".

(4) Iznimno, Ustavni sud može odlukom kojom se utvrđuje nesuglasnost iz članka VI/3.(a) i VI/3.(c) Ustava odrediti rok za usuglašavanje koji ne može biti dulji od šest mjeseci.

(5) Ako se u ostavljenome roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni utvrđena nesuglasnost, Ustavni sud će svojom odlukom utvrditi da nesuglasne odredbe prestaju važiti.

(6) Narednoga dana od dana objave odluke iz stavka (4) ovoga članka u "Službenome glasniku BiH" prestaju važiti nesuglasne odredbe.

Članak 62. (Djelovanje odluka o apelaciji)

(1) Odlukom kojom usvaja apelaciju Ustavni sud ukida pobijanu odluku i predmet vraća sudu, odnosno tijelu koje je donijelo tu odluku, na ponovni postupak, osim u slučaju kada se posljedice kršenja ustavnih prava mogu otkloniti na drugi način.

(2) Ako je do donošenja odluke Ustavnoga suda promijenjen zakon koji određuje nadležnost za postupanje u toj pravnoj stvari, sud, odnosno tijelo koje je donijelo ukinutu odluku, dužan je bez odgađanja dostaviti predmet nadležnome sudu, odnosno tijelu.


(3) U obrazloženju odluke Ustavni sud navodi koje je ustavno pravo povrijeđeno i u čemu se sastoji povreda.

(4) Sud, odnosno tijelo čija je odluka ukinuta, dužan je donijeti novu odluku pri čemu je obvezan poštivati pravno shvaćanje Ustavnoga suda o povredi prava i temeljnih sloboda podnositelja apelacije utvrđenih Ustavom.

(5) Iznimno, ako tijelo čija je odluka ukinuta u smislu prethodnoga stavka donese novu odluku bez poštivanja pravnoga shvaćanja Ustavnoga suda, Ustavni sud može sam odlučiti o meritumu predmeta ukoliko postoji odluka tijela koja ne krši ustavna prava, tako što će takvu odluku ostaviti na pravnoj snazi.

(6) Postupak pred sudom, odnosno tijelom iz stavka (4) ovoga članka je žuran.

(7) Odlukom kojom usvaja apelaciju zbog povrede članka II/3.(e) Ustava, zbog nedonošenja odluke u razumnome roku, Ustavni sud može naložiti žurno okončanje postupka.

(8) Ukoliko Ustavni sud ne odluči drugačije, pravno djelovanje odluka o apelaciji počinje dostavom odluke subjektu nadležnome za njezino izvršenje.

Članak 63. (Odluka o obustavi postupka)

(1) Ustavni sud će donijeti odluku kojom obustavlja postupak o zahtjevu/apelaciji kada je u tijeku postupka: a) otklonjena neustavnost pobijanoga akta; b) pobijani opći akt prestao važiti; c) apelant umro, ili kada je apelant koji je pravna osoba

prestao postojati; d) podnositelj zahtjeva/apelacije odustao od zahtjeva/

apelacije; e) prestala postojati pretpostavka za vođenje postupka

(podnositelj izgubio interes), ili kada Ustavni sud utvrdi da nije svrsishodno voditi daljnji postupak pod uvjetom da je to sukladno poštivanju ljudskih prava.

(2) U slučaju iz toč. a) i b) stavka (1) ovoga članka Ustavni sud će nastaviti postupak ako se radi o očiglednoj povredi odredaba članka II. Ustava, ili ukoliko posljedice povrijeđenih prava i sloboda nisu otklonjene, a u slučaju iz točke c) stavka (1) ovoga članka ako nasljednik, odnosno pravni sljednik, u roku od 30 dana od dana smrti/ prestanka postojanja pravne osobe, odnosno izmjene statusa, podnese pisani zahtjev da preuzima nastavak postupka.

Članak 64. (Odluka o privremenoj mjeri)

(1) Ustavni sud može, na vlastitu inicijativu ili na zahtjev podnositelja zahtjeva ili apelanta, odrediti svaku privremenu mjeru za koju smatra da je treba donijeti u interesu stranaka ili pravilnoga vođenja postupka.

(2) Iznimno, predsjednik Ustavnoga suda može, u nemogućnosti sazivanja sjednice, odrediti privremenu mjeru iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Odluka o mjeri iz st. (1) i (2) ovoga članka se odmah dostavlja donositelju pobijanoga akta, stranci i drugim tijelima nadležnim za njezino izvršenje.

(4) Postupak za donošenje privremene mjere je žuran, a odluka kojom se usvaja zahtjev za donošenje privremene mjere je obvezujuća do donošenja konačne odluke Ustavnoga suda.

(5) Zahtjev za donošenje privremene mjere može podnijeti sudionik u postupku pred Ustavnim sudom iz članka 16. ovih pravila pod uvjetom da je prethodno, sukladno mogućnosti propisanoj zakonom, tražio odgađanje izvršenja odluka redovitih sudova ili tijela uprave u postupku koji je vođen pred tim sudovima, odnosno tijelima.

Članak 65. (Pravne posljedice odluke o zahtjevu)

Svatko kome je povrijeđeno pravo konačnim ili pravomoćnim pojedinačnim aktom, donesenim na temelju odredaba koje su prestale važiti u smislu članka 61. ovih pravila, ima pravo zatražiti od nadležnoga tijela izmjenu tog pojedinačnoga akta, a nadležno tijelo je obvezno ponoviti postupak i uskladiti akt sa odlukom Ustavnoga suda.

Članak 66. (Rok za podnošenje prijedloga)

Prijedlog za izmjenu konačnoga ili pravomoćnoga pojedinačnoga akta iz članka 65. ovih pravila može se podnijeti u roku od šest mjeseci od dana objave odluke Ustavnoga suda u "Službenome glasniku BiH", ako od donošenja akta do donošenja odluke Ustavnoga suda nije proteklo više od pet godina.

Članak 67. (Stručno-tehnička redakcija odluka)

(1) Stručno-tehničku redakciju teksta odluka Ustavnoga suda utvrđuje Redakcijsko povjerenstvo.

(2) Predsjednik Redakcijskoga povjerenstva i registrar potpisima potvrđuju konačan tekst svih odluka.

(3) Odluke koje se objavljuju obvezno se lektoriraju i objavljuju na službenim jezicima i pismima u Bosni i Hercegovini, prema odluci Ustavnoga suda, vodeći pri tomu računa o jednakopravnoj zastupljenosti, a značajnije odluke, nakon lektoriranja, prevode se na engleski jezik.

(4) Odluke i rješenja koji se ne objavljuju dostavljaju se strankama na jednome od službenih jezika i pisama Bosne i Hercegovine.

(5) Odluke se otpremaju, u pravilu, u roku od 30 dana od dana donošenja.

Članak 68. (Preispitivanje odluka)

(1) U slučaju kada se otkrije neka činjenica koja bi po svojoj naravi mogla odlučno utjecati na ishod spora i koja, kada je odluka bila donesena, nije bila poznata Ustavnome sudu i nije razumno mogla biti poznata stranci, ta stranka može, u roku od šest mjeseci nakon što je stekla saznanje o toj činjenici, zatražiti od Ustavnoga suda preispitivanje te odluke, a najkasnije u roku od godinu dana od dana primitka odluke.

(2) Iznimno, ako Europski sud za ljudska prava utvrdi da su u postupku pred Ustavnim sudom prekršena ljudska prava u pogledu pristupa sudu i ako je odluka Ustavnoga suda bila utemeljena na tome kršenju, Ustavni sud će ponoviti postupak najkasnije u roku od tri mjeseca od konačnosti odluke Europskoga suda za ljudska prava.

(3) U zahtjevu treba navesti odluku čije se preispitivanje traži, kao i podatke potrebne da se pokaže kako su ispunjeni uvjeti predviđeni u stavku (1) ovoga članka. U prilogu zahtjeva se dostavlja preslik svih dokumenata koji ga potvrđuju. Zahtjev i ti dokumenti se dostavljaju Ustavnome sudu.

(4) Izvorno vijeće će odbiti zahtjev ako nema razloga koji bi opravdao njegovo razmatranje. U tome slučaju Ured registrara će pismom obavijestiti podnositelja zahtjeva. Kada nije moguće sastaviti izvorno vijeće, predsjednik Ustavnoga suda popunit će ili sastaviti vijeće.

(5) Kada izvorno vijeće odluči da će preispitati svoju odluku, predmet preispitivanja se razmatra sukladno pravilima koja se primjenjuju u redovitome postupku pred Ustavnim sudom.


Članak 69. (Potpisivanje odluka)

(1) Izvornik odluke, pod kojim se podrazumijeva izvorna odluka Ustavnoga suda, potpisuju predsjednik Ustavnoga suda i registrar, a objavljuje se samo s potpisom predsjednika Ustavnoga suda.

(2) Primjerak odluke koji se otprema ovjerava generalni tajnik Ustavnoga suda.

Članak 70. (Ispravak grešaka)

(1) Ako izvornik odluke sadrži tehničke greške, ili ako objavljeni tekst nije istovjetan sa izvornikom, ispravak daje generalni tajnik Ustavnoga suda na temelju zaključka Ustavnoga suda.

(2) Ispravak se dostavlja sudionicima u postupku i objavljuje na isti način kao i odluka.

Članak 71. (Objava odluka)

(1) Ustavni sud prilikom donošenja odluka odlučuje o njihovoj objavi u "Službenome glasniku BiH" i u službenim glasilima entitetā i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

(2) U odluci iz stavka (1) ovoga članka objavljuju se osobna imena i prezimena podnositelja apelacije, odnosno pravne osobe, i druge stranke u postupku iz članka 16. ovih pravila, osim ako je podnositelj apelacije ili druga stranka u postupku pred Ustavnim sudom drugačije zahtijevala, ili ako narav postupka to zahtijeva.

POGLAVLJE III. IZVRŠENJE ODLUKA

Članak 72. (Obveznost izvršenja, način i rok izvršenja)

(1) Odluke Ustavnoga suda su konačne i obvezujuće i svaka fizička i pravna osoba je dužna poštivati ih.

(2) Sva tijela vlasti su dužna, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom, provoditi odluke Ustavnoga suda.

(3) Svatko tko ima pravni interes može tražiti da se izvrši odluka Ustavnoga suda.

(4) Ustavni sud u svojoj odluci može odrediti način i rok izvršenja odluke Ustavnoga suda.

(5) U roku iz stavka (4) ovoga članka tijelo koje je obvezno izvršiti odluku Ustavnoga suda dužno je dostaviti obavijest o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke Ustavnoga suda, kako je to naznačeno u odluci.

(6) U slučaju nepostupanja, odnosno kašnjenja u izvršavanju ili obavještavanju Ustavnoga suda o poduzetim mjerama, Ustavni sud donosi rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnoga suda nije izvršena, odnosno može odrediti način izvršenja odluke. To rješenje se dostavlja nadležnome tužitelju, odnosno drugome tijelu nadležnome za izvršenje koje odredi Ustavni sud.

Članak 73. (Obustava izvršenja)

Izvršenje konačnih, odnosno pravomoćnih pojedinačnih akata, donesenih na temelju odredaba koje su prestale važiti u smislu članka 61. ovih pravila, ne može se ni odrediti ni provesti, a ako je izvršenje započeto, obustavit će se.

Članak 74. (Naknada za nematerijalnu štetu)

(1) U odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni sud može odrediti naknadu za nematerijalnu štetu.

(2) Ako Ustavni sud odredi da je potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na temelju pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz prakse Ustavnoga suda.

POGLAVLJE IV. POSEBNE ODREDBE

Članak 75. (Dostava na oglasnu ploču i web-stranicu)

(1) Kada se pozivi, odluke, odnosno rješenja Ustavnoga suda ne mogu iz bilo kojeg razloga dostaviti sudionicima u postupku, dostava njima obavlja se stavljanjem poziva, odluke, odnosno rješenja na oglasnu ploču Ustavnoga suda i web-stranicu Ustavnoga suda.

(2) Dostava se smatra obavljenom nakon proteka osam dana od dana stavljanja poziva, odluke, odnosno rješenja na oglasnu ploču Ustavnoga suda i web-stranicu Ustavnoga suda.

Članak 76. (Ostala pitanja)

O pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu utvrđena ovim pravilima Ustavni sud će odlučiti u svakom konkretnome slučaju.

DIO TREĆI - ORGANIZACIJA USTAVNOGA SUDA POGLAVLJE I. PRAVA I DUŽNOSTI USTAVNOGA SUDA

Članak 77. (Organizacijske i financijske nadležnosti)

(1) Ustavni sud, osim vršenja funkcije sukladno odredbama Ustava, odlučuje o: a) izboru predsjednika i dopredsjednikā Ustavnoga suda; b) statusu i pravima u svezi sa imunitetom predsjednika i

sudaca Ustavnoga suda; c) unutarnjoj organizaciji Ustavnoga suda i Tajništva

Ustavnoga suda; d) formiranju radnih tijela Ustavnoga suda; e) statusnim pitanjima osoba koje imenuje i razrješava

Ustavni sud; f) planu rada Ustavnoga suda i njegovome izvršavanju; g) potrebama za financiranjem rada Ustavnoga suda; h) usvajanju godišnjega obračuna Ustavnoga suda; i) drugim pitanjima iz nadležnosti Ustavnoga suda.

(2) U ostvarivanju svoje financijske samostalnosti Ustavni sud: a) utvrđuje prijedlog proračunskih sredstava potrebnih za

izvršavanje nadležnosti Ustavnoga suda i upućuje ga Predsjedništvu Bosne i Hercegovine s ciljem uključivanja u prijedlog proračuna, u smislu članka VIII. Ustava;

b) donosi financijski plan Ustavnoga suda u kojem planira i donosi odluke o ostvarivanju prihoda i izvršavanju rashoda u tekućoj godini;

c) usvaja godišnji obračun; d) odlučuje o korištenju donacija i drugih izvora

sredstava.

Članak 78. (Dodatna nazočnost)

(1) Sjednici Ustavnoga suda na kojoj se odlučuje o pitanjima iz članka 77. ovih pravila, osim predsjednika Ustavnoga suda i sudaca, nazočni su generalni tajnik Ustavnoga suda i registrar.

(2) Kada se raspravlja o pitanjima iz stavka (1) al. c), d), f), g) i h) i stavka (2) članka 77. ovih pravila, sjednici su nazočni pomoćnik generalnoga tajnika Ustavnoga suda, odnosno stručne osobe koje odredi predsjednik Ustavnoga suda.

Članak 79. (Suradnja s drugim sudovima i institucijama)

(1) Ustavni sud surađuje s drugim ustavnim sudovima, odnosno tijelima iste nadležnosti.

(2) Ustavni sud može organizirati sastanke i savjetovanja i sudjelovati na sastancima i savjetovanjima na kojima se razmatraju pitanja značajna za rad Ustavnoga suda.


POGLAVLJE II. PREDSJEDNIK USTAVNOGA SUDA I SUCI

Članak 80. (Izbor sudaca)

(1) Suci Ustavnoga suda se biraju sukladno članku VI/1. Ustava.

(2) Suci će biti istaknuti pravnici visokih moralnih kvaliteta. Svaka osoba s pravom glasa i takvim kvalifikacijama može biti sudac Ustavnoga suda. Suci koje izabere predsjednik Europskoga suda za ljudska prava ne mogu biti državljani Bosne i Hercegovine ili bilo koje susjedne države.

(3) Sudac djeluje u Ustavnome sudu u osobnome svojstvu.

Članak 81. (Predsjednik i dopredsjednici)

Ustavni sud bira predsjednika Ustavnoga suda i dopredsjednike iz reda sudaca.

Članak 82. (Svečana izjava)

Prije preuzimanja dužnosti svaki izabrani sudac na prvome zasjedanju Ustavnoga suda u plenarnoj sjednici kojoj je taj sudac nazočan ili, u slučaju potrebe, pred predsjednikom Ustavnoga suda daje i potpisuje sljedeću svečanu izjavu:

Svečano izjavljujem da ću se u obnašanju dužnosti suca Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine pridržavati Ustava i zakonā Bosne i Hercegovine, da ću dužnost suca obnašati savjesno i nepristrano.

Članak 83. (Izbor predsjednika)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda se bira na plenarnoj sjednici tajnim glasovanjem rotacijom sudaca koje su izabrala zakonodavna tijela entitetā iz članka VI/1.(a) Ustava BiH s tim da u dva uzastopna mandata predsjednik Ustavnoga suda ne može biti iz reda konstitutivnoga naroda ili Ostalih iz kojeg je bio prethodni, niti predsjednik prije njega.

(2) Ako u prvome krugu glasovanja nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, glasovanje će se ponoviti i smatrat će se da je izabran onaj kandidat koji u drugome krugu dobije veći broj glasova.

Članak 84. (Mandat predsjednika)

(1) Mandat predsjednika Ustavnoga suda traje tri godine, a počinje teći izborom.

(2) Ako predsjednik Ustavnoga suda prestane biti članom Ustavnoga suda prije isteka mandata, Ustavni sud će u plenarnoj sjednici imenovati predsjednika za preostalo vrijeme mandata prema načelima utvrđenim u članku 83. ovih pravila.

Članak 85. (Predstavljanje Ustavnoga suda)

Predsjednik Ustavnoga suda predstavlja Ustavni sud, organizira, rukovodi, zakazuje i predsjedava sjednicama i javnim raspravama, potpisuje odluke Ustavnoga suda, stara se o ostvarivanju suradnje s drugim institucijama, donosi pojedinačne akte i obnaša druge dužnosti predviđene ovim pravilima i drugim aktima Ustavnoga suda.

Članak 86. (Izbor dopredsjednikā)

(1) Ustavni sud na istoj sjednici na kojoj se bira predsjednik Ustavnoga suda bira tri dopredsjednika Ustavnoga suda.

(2) Dopredsjednik Ustavnoga suda se bira iz reda svih sudaca. (3) Predsjednik Ustavnoga suda i dopredsjednik Ustavnoga

suda ne mogu istodobno biti birani iz istoga konstitutivnoga ili ostalih naroda.

(4) Mandat dopredsjednika Ustavnoga suda traje kao i mandat predsjednika.

(5) Način glasovanja za dopredsjednika istovjetan je načinu glasovanja za predsjednika Ustavnoga suda.

(6) Odredba članka 83. ovih pravila primjenjuje se i na dopredsjednike Ustavnoga suda.

Članak 87. (Zamjenjivanje predsjednika)

(1) Predsjednika Ustavnoga suda, u slučaju njegove odsutnosti ili spriječenosti, zamjenjuje dopredsjednik kojeg odredi predsjednik Ustavnoga suda.

(2) Ustavni sud na sjednici, u slučaju da predsjednik Ustavnoga suda ne može odrediti dopredsjednika koji će ga zamijeniti, određuje koji će od izabranih dopredsjednika zamjenjivati predsjednika Ustavnoga suda u smislu stavka (1) ovoga članka.

Članak 88. (Prvenstvo)

(1) Suci, odnosno dopredsjednici, imaju, nakon predsjednika Ustavnoga suda, prvenstvo prema nadnevku svojeg izbora.

(2) Suci izabrani na dužnost istoga dana imaju prvenstvo prema životnoj dobi.

Članak 89. (Prava i dužnosti suca)

Sudac ima pravo i dužnost sudjelovati u radu i odlučivanju Ustavnoga suda i njegovih radnih tijela čiji je član.

Članak 90. (Izuzeće)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda, odnosno sudac, neće sudjelovati u radu i odlučivanju o zahtjevu za pokretanje postupka, odnosno apelaciji, ako: a) ima neki osobni interes u konkretnome slučaju; b) je sudjelovao u donošenju odluke koja je predmetom

spora u statusu suca, stranke u postupku ili opunomoćenika stranke, odnosno presude koja je predmetom apelacije, ili zakona čija se ocjena kompatibilnosti traži (članak VI/3. Ustava), kao i u slučaju preispitivanja proceduralne ispravnosti predložene odluke Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (članak IV/3.(f) Ustava);

c) postoje druge okolnosti koje izazivaju opravdanu sumnju u njegovu nepristranost.

(2) Sudac o čijem se izuzeću odlučuje može dati odgovor na prijedlog o izuzeću.

(3) Odluku o izuzeću iz stavka (2) ovoga članka donosi Ustavni sud većinom glasova sudaca, na prijedlog predsjednika Ustavnoga suda, odnosno suca.

Članak 91. (Savjesno obnašanje funkcije, čuvanje ugleda i dostojanstva)

(1) Sudac obnaša funkciju suca savjesno. (2) Sudac je dužan čuvati ugled i dostojanstvo Ustavnoga suda

i ugled i dostojanstvo suca.

Članak 92. (Pravo predlaganja)

Suci imaju pravo predlagati razmatranje pojedinih pitanja na sjednicama Ustavnoga suda.

Članak 93. (Pravo na redovito obavještavanje)

(1) Sudac ima pravo biti redovito obavještavan o svim pitanjima značajnim za obavljanje funkcije Ustavnoga suda.

(2) O obavještavanju suca se staraju predsjednik i generalni tajnik Ustavnoga suda.


Članak 94. (Službena iskaznica)

(1) Ustavni sud izdaje predsjedniku i sucima službenu iskaznicu.

(2) Formular i način izdavanja iskaznice propisuje Ustavni sud.

Članak 95. (Službena odjeća)

Predsjednik Ustavnoga suda i suci, generalni tajnik i registrar dužni su na javnim raspravama nositi službenu odjeću, a na ostalim sjednicama Ustavnoga suda prema odluci predsjednika Ustavnoga suda.

Članak 96. (Nespojivost funkcije)

(1) Funkcija suca je nespojiva sa: a) članstvom u političkoj stranci ili političkoj

organizaciji u Bosni i Hercegovini; b) članstvom u zakonodavnoj, izvršnoj i drugoj sudbenoj

vlasti u Bosni i Hercegovini, odnosno entitetima i Brčko distriktu Bosne i Hercegovine;

c) svakom drugom funkcijom koja može utjecati na nepristranost suca.

(2) Suci koje su izabrala nadležna zakonodavna tijela entitetā ne smiju biti članovi upravnoga ili nadzornoga odbora javnih ili privatnih poduzeća ili drugih pravnih osoba.

(3) Sveučilišni nastavnik (docent, izvanredni i redoviti profesor) pravnih znanosti izabran za suca Ustavnoga suda može u smanjenom opsegu nastaviti nastavu i znanstveni rad kao sveučilišni nastavnik pravnih znanosti.

(4) U smislu ovoga članka, javnom, odnosno profesionalnom dužnošću ne smatra se ni druga znanstvena i stručna djelatnost, niti člansko djelovanje u institutima i udrugama pravnika, kao ni u humanitarnim, kulturnim, sportskim i drugim udrugama, osim ako te aktivnosti nisu u svezi sa radom neke političke stranke.

(5) O svakoj dodatnoj aktivnosti sudac će dati izjavu predsjedniku Ustavnoga suda. U slučaju neslaganja predsjednika Ustavnoga suda i suca o kojem je riječ, o svakom pitanju koje bi se moglo postaviti odlučuje Ustavni sud u plenarnoj sjednici.

Članak 97. (Imunitet)

(1) U obnašanju svoje funkcije sudac ima imunitet. (2) Sudac Ustavnoga suda neće biti kazneno ili građanski

odgovoran za bilo koji postupak izvršen u okviru svoje dužnosti kao suca Ustavnoga suda. Sudac Ustavnoga suda ne može biti pozvan na kaznenu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili glasovanje u Ustavnome sudu.

(3) Sudac Ustavnoga suda ne može biti kazneno gonjen, niti može biti zadržan ili lišen slobode, niti mu se može odrediti pritvor bez prethodnoga odobrenja Ustavnoga suda. Tužitelj ne može pokrenuti, odnosno nastaviti istragu, niti podignuti optužnicu ako ne podnese dokaz da je odobrenje dano.

(4) Ustavni sud može odlučiti na plenarnoj sjednici većinom glasova da sudac Ustavnoga suda za kojeg je Ustavni sud dao odobrenje da se protiv njega može nastaviti kazneni postupak i protiv kojeg je potvrđena optužnica nadležnoga suda može biti privremeno udaljen sa obnašanja dužnosti u Ustavnome sudu dok taj postupak traje. U tome slučaju sucu Ustavnoga suda pripada pravo na plaću.

(5) Ukoliko se u tijeku parničnoga postupka koji se vodi protiv suca Ustavnoga suda sudac pozove na imunitet, tvrdeći da je radnja koja predstavlja osnovu za pokretanje toga parničnoga postupka izvršena u okviru njegovih dužnosti, o tome pitanju će raspraviti i odlučiti Ustavni sud.

Članak 98. (Prestanak funkcije)

(1) Sudac može biti razriješen dužnosti suca prije isteka vremena na koje je izabran u sljedećim slučajevima: a) ako to sam zatraži; b) ako bude osuđen na zatvorsku kaznu zbog počinjenog

kaznenoga djela za koje je pravomoćno osuđen na bezuvjetnu kaznu zatvora a koje ga čini nedostojnim za obnašanje sudačke funkcije;

c) ako trajno izgubi sposobnost obnašati svoju funkciju; d) ako nastupe okolnosti iz članka 96. ovih pravila; e) ako funkciju suca ne obnaša sukladno članku 91. ovih

pravila. (2) Ustavni sud utvrđuje postojanje razloga iz stavka (1) ovoga

članka, razrješava suca na temelju konsenzusa ostalih sudaca i o tomu obavještava tijelo koje je izabralo toga suca.

Članak 99. (Postupak izbora novoga suca)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda, najkasnije šest mjeseci prije isteka mandata suca zbog starosne dobi, pokreće postupak izbora suca sukladno članku VI/1.(a) Ustava.

(2) U slučaju ostavke, odnosno razrješenja suca, predsjednik Ustavnoga suda pokreće postupak izbora suca danom donošenja odluke Ustavnoga suda u plenarnoj sjednici.

(3) U slučaju iz st. (1) i (2) ovoga članka predsjednik Ustavnoga suda obavještava predsjednika Zastupničkoga doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine/Narodne skupštine Republike Srpske, odnosno Predsjedništvo Bosne i Hercegovine i predsjednika Europskoga suda za ljudska prava.

(4) U slučaju iz stavka (1) ovoga članka novoizabrani sudac stupa na dužnost nakon prestanka mandata suca kojem dužnost prestaje zbog godina starosti i nakon dobivanja akta od nadležnoga tijela.

(5) Novoizabrani sudac, koji je izabran umjesto suca koji je podnio ostavku ili je razriješen dužnosti, stupa na dužnost nakon objave odluke o izboru u službenim glasilima, odnosno primitka odgovarajućega akta od predsjednika Europskoga suda za ljudska prava.

(6) Odluke iz ovoga članka se objavljuju u "Službenome glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i u "Službenome glasniku Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine".

Članak 100. (Radna tijela)

(1) Rad Ustavnoga suda se odvija i u stalnim i povremenim povjerenstvima i drugim radnim tijelima Ustavnoga suda.

(2) Stalna povjerenstva su: a) Redakcijsko povjerenstvo; b) Povjerenstvo za administrativna pitanja; c) Povjerenstvo za proračun; d) Povjerenstvo za publikacije, informiranje i

informacijski sustav. (3) Rad stalnih povjerenstava uređuje se pravilnikom. (4) Povremena povjerenstva se formiraju za izradu općih akata,

stručnih radova, analiza i za druga pitanja.

Članak 101. (Sastav i organizacija radnih tijela)

(1) Stalno povjerenstvo se sastoji od predsjednika i, u pravilu, tri člana.

(2) Predsjednik i jedan član obvezno se biraju iz reda sudaca. (3) Povjerenstvo, po potrebi, bira tajnika.


(4) Predsjednik i članovi stalnih povjerenstava se biraju na tri godine. Nakon isteka toga vremena mogu biti ponovno birani.

Članak 102. (Redakcijsko povjerenstvo)

Redakcijsko povjerenstvo utvrđuje stručno-tehničku redakciju teksta odlukā i drugih akata Ustavnoga suda.

Članak 103. (Povjerenstvo za administrativna pitanja)

Povjerenstvo za administrativna pitanja prati i analizira organizaciju rada Ustavnoga suda, priprema prijedlog financijskoga plana i završnoga računa, daje prijedloge i mišljenja o rješavanju drugih pitanja sudaca, generalnoga tajnika Ustavnoga suda i osoba koje imenuje i razrješava Ustavni sud, utvrđuje prijedloge općih akata Ustavnoga suda.

Članak 104. (Povjerenstvo za proračun)

Povjerenstvo za proračun razmatra prijedlog proračuna Ustavnoga suda.

Članak 105. (Povjerenstvo za publikacije i informiranje)

Povjerenstvo za publikacije i informiranje Ustavnoga suda izdaje Bilten i druge publikacije Ustavnoga suda, prati odgovarajuću stručnu literaturu, kao i napise o radu ustavnih sudova u sredstvima javnoga informiranja, znanstvenim i stručnim publikacijama, odlučuje o nabavci stručne literature, stara se o razvoju i promicanju informacijskoga sustava Ustavnoga suda i njegovome uključivanju u informacijsku mrežu u zemlji i inozemstvu.

POGLAVLJE III. TAJNIŠTVO USTAVNOGA SUDA

Članak 106. (Ustrojstvo i rukovođenje Tajništvom)

(1) U obavljanju stručnih i drugih poslova Ustavnome sudu pomaže Tajništvo.

(2) U okviru Tajništva se formiraju odjeli čiji se djelokrug utvrđuje Odlukom o ustrojstvu Tajništva Ustavnoga suda, koju donosi Ustavni sud u plenarnoj sjednici.

(3) Tajništvom rukovodi generalni tajnik, koji pomaže Ustavnome sudu u obavljanju njegovih funkcija, te odgovara za ustrojstvo i aktivnosti Tajništva, po ovlasti predsjednika Ustavnoga suda.

Članak 107. (Uvjeti za obavljanje najsloženijih poslova u Tajništvu)

(1) Najsloženije stručne poslove koji se odnose na ostvarivanje prava i dužnosti Ustavnoga suda, pored generalnoga tajnika Ustavnoga suda, obavljaju registrar, šefovi odjela, šef Kabineta Ustavnoga suda, pomoćnik generalnoga tajnika Ustavnoga suda, pravni savjetnici sudaca koje imenuje i razrješava Ustavni sud u plenarnoj sjednici.

(2) Za generalnoga tajnika Ustavnoga suda, registrara, šefove odjela, šefa Kabineta, pomoćnika generalnoga tajnika Ustavnoga suda i pravne savjetnike sudaca mogu se imenovati istaknuti pravnici sa iskustvom na istim ili sličnim pravnim poslovima i drugim uvjetima propisanim posebnim aktom Ustavnoga suda.

(3) Registrar obnaša dužnost zamjenika generalnoga tajnika u slučaju njegove odsutnosti ili spriječenosti.

(4) Kategorije u okviru radnih mjesta pravnih savjetnika sudaca utvrđuju se odlukom iz članka 106. stavak (2) ovih pravila.

Članak 108. (Svečana izjava za dužnosnike i uposlenike Tajništva)

(1) Prije preuzimanja dužnosti osobe iz članka 107. stavak (1) ovih pravila daju i potpisuju sljedeću svečanu izjavu pred

Ustavnim sudom u plenarnoj sjednici ili, ako je to potrebno, pred predsjednikom Ustavnoga suda: Svečano izjavljujem da ću lojalno i savjesno obnašati

funkcije koje su mi povjerene i da ću čuvati tajnost vijećanja i glasovanja. (2) Ostali uposleni u Ustavnome sudu izjavu iz stavka (1)

ovoga članka daju i potpisuju pred predsjednikom Ustavnoga suda i generalnim tajnikom Ustavnoga suda.

Članak 109. (Opći akt o ustrojstvu Tajništva)

Odlukom iz članka 106. stavak (2) ovih pravila bliže se uređuju ustrojstvo i poslovi Tajništva, uvjeti za obavljanje poslova, broj izvršitelja i druga pitanja značajna za rad Tajništva i ostvarivanje prava, dužnosti i odgovornosti uposlenih.

Članak 110. (Pojedinačni akti)

(1) Predsjednik Ustavnoga suda donosi pojedinačne akte sukladno odluci iz članka 106. ovih pravila.

(2) Predsjednik Ustavnoga suda može ovlastiti generalnoga tajnika Ustavnoga suda da donosi pojedinačne akte iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 111. (Upisnici)

(1) Ustavni sud, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom, vodi upisnike predmeta "U" i "AP".

(2) Postupanje u predmetima i pismenima iz ovoga članka uređuje se posebnim aktom Ustavnoga suda.

DIO ČETVRTI - OSTALE ODREDBE

Članak 112. (Sukladna primjena drugih propisa)

Na radnopravni status uposlenih u Tajništvu, materijalno i financijsko poslovanje Ustavnoga suda sukladno se primjenjuju propisi koji važe za tijela vlasti Bosne i Hercegovine, ako ovim pravilima Ustavnoga suda i drugim aktima Ustavnoga suda donesenim na temelju ovih pravila nije drugačije uređeno.

Članak 113. (Opći akti o plaćama i naknadama)

(1) Ustavni sud posebnim aktom utvrđuje plaće i druge naknade za suce i osobe koje imenuje.

(2) Ustavni sud, na prijedlog generalnoga tajnika Ustavnoga suda, donosi akt kojim se uređuju plaće i druge naknade za ostale uposlene u Tajništvu.

Članak 114. (Propisi o uredskome poslovanju, radnome vremenu i kućnome

redu) Propisi o uredskome poslovanju, radnome vremenu i

kućnome redu koji se odnose na tijela vlasti Bosne i Hercegovine sukladno se primjenjuju i na Ustavni sud, ako aktom Ustavnoga suda nije drugačije određeno.

Članak 115. (Donošenje općih akata i objava)

(1) Opći akti Ustavnoga suda se donose većinom glasova svih sudaca.

(2) Ova pravila Ustavnoga suda se objavljuju u "Službenome glasniku BiH" i službenim glasilima entitetā i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, a drugi opći akti i akt o izboru predsjednika Ustavnoga suda i dopredsjednikā na način koji odredi Ustavni sud.


DIO PETI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 116. (Okončanje započetih predmeta)

Postupci u predmetima koji su započeti do dana stupanja na snagu ovih pravila Ustavnoga suda dovršit će se sukladno ovim pravilima ukoliko dosadašnja pravila nisu povoljnija za stranku.

Članak 117. (Prestanak važenja dosadašnjih Pravila)

Danom stupanja na snagu ovih pravila prestaju važiti Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 60/05, 64/08 i 51/09).

Članak 118. (Rodna jednakopravnost)

Izrazi u ovim pravilima koji imaju rodno značenje odnose se jednako na sve rodove.

Broj P-569/14 27. studenoga 2014. godine

Sarajevo

Predsjednik Redakcijskoga povjerenstva

Mirsad Ćeman, v. r.

На основу члана 103 Правила Уставног суда Босне и

Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 22/14) и тачке XIX Одлуке о измјенама и допунама Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 57/14), Редакциона комисија Уставног суда Босне и Херцеговине је утврдила Пречишћени текст Правила Уставног суда Босне и Херцеговине.

Пречишћени текст Правила Уставног суда Босне и Херцеговине обухвата Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 22/14) и Одлуку о измјенама и допунама Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 57/14) у којима је назначен датум њиховог ступања на снагу.

ПРАВИЛА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

(Пречишћени текст)

Полазећи од чињенице да је институција Уставног суда Босне и Херцеговине основана чланом VI Устава Босне и Херцеговине као независни чувар Устава и као институционални гарант за заштиту људских права и основних слобода установљених Уставом Босне и Херцеговине и инструментима Анекса I Устава,

Имајући у виду да Уставни суд Босне и Херцеговине није дио ни законодавне, ни извршне, ни редовне судске власти, него је Уставом Босне и Херцеговине позициониран као посебна, самостална и независна власт која, на основу тог Устава, дјелује као корективни фактор за остала три сегмента власти,

Водећи рачуна о нарочитом положају и улози које Уставни суд Босне и Херцеговине има у Уставу Босне и Херцеговине, а који намећу обавезу обезбјеђења његове независности, укључујући пуну финансијску и управну независност и самосталност која се огледа у самосталном планирању и предлагању буџета, као и самосталном распоређивању одобрених буџетских средстава чија висина, свакако, мора да подлијеже одговарајућој контроли надлежног органа, те да Уставни суд Босне и Херцеговине мора да буде у стању потпуно независно одлучивати о сопственој организацији и функционисању и да само Уставни суд Босне и Херцеговине може да доноси прописе и опште акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом Босне и Херцеговине,

Будући да су, због непостојања уставног основа да се законом регулишу поступак и његова организација, поред Устава Босне и Херцеговине, Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, која, по овлашћењу из Устава Босне и Херцеговине, доноси сам Уставни суд Босне и Херцеговине, једини правни акт којим се регулишу ова питања у вези са Уставним судом Босне и Херцеговине,

На основу члана VI/2б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд Босне и Херцеговине на пленарним сједницама Уставног суда Босне и Херцеговине, одржаним 23. јануара и 12. фебруара 2014. године, донио је

ПРАВИЛА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ДИО ПРВИ - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1 (Садржина)

Овим правилима се уређују, у складу са Уставом Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Устав), поступак пред Уставним судом Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд), финансијска и управно-административна самосталност, основе организације и друга питања значајна за рад Уставног суда.

Члан 2 (Самосталност и независност)

(1) Уставни суд је, у односу на друге органе власти у Босни и Херцеговини и било које спољне утицаје, самосталан и независан.

(2) Уставни суд остварује своја права и дужности у складу са Уставом, овим правилима и другим актима Уставног суда.

(3) Уставни суд своју организацију остварује на принципу управно-административне и финансијске самостал-ности.

Члан 3 (Средства за рад)

(1) Средства за рад Уставног суда се обезбјеђују у буџету институција Босне и Херцеговине.

(2) Употреба одобрених средстава се уређује интерним актом Уставног суда.

(3) Генерални секретар Уставног суда припрема нацрт буџета Уставног суда и, након процедуре спроведене у складу са овим правилима, доставља га министарству надлежном за припремање буџета институција Босне и Херцеговине.

(4) Министар надлежног министарства из става (3) овог члана доставља Уставном суду образложено мишљење о нацрту буџета.

(5) Уставни суд, након што претходно достављено мишљење размотри надлежна комисија Уставног суда, утврђује приједлог буџета Уставног суда.

(6) Приједлог буџета Уставног суда се доставља Предсједништву Босне и Херцеговине ради уврштавања у приједлог буџета институција Босне и Херцеговине.

(7) Уставни суд самостално распоређује средства одобрена из буџета институција Босне и Херцеговине, у складу са својим годишњим буџетом.

Члан 4 (Сједиште Уставног суда)

Сједиште Уставног суда је у Сарајеву.

Члан 5 (Печат и друга обиљежја)

(1) Уставни суд има печат и друга обиљежја.


(2) Изглед и садржина печата и других обиљежја уређују се у складу с прописима Босне и Херцеговине и интерним актима Уставног суда.

Члан 6 (Употреба језика и писама)

(1) У раду Уставног суда се обезбјеђује равноправна употреба језика и писама који су у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

(2) Када у раду Уставног суда учествују судије које је именовао предсједник Европског суда за људска права, на одговарајући начин се обезбјеђује употреба енглеског језика.

Члан 7 (Протокол)

На Уставни суд се примјењује протокол институција Босне и Херцеговине.

ДИО ДРУГИ - ОПШТА ПРАВИЛА ПОСТУПКА

Члан 8 (Сједнице)

(1) Уставни суд одлучује у сједницама. (2) Сједнице Уставног суда су пленарна сједница, сједница

Великог вијећа и сједница Малог вијећа.

Члан 9 (Пленарна сједница)

(1) Пленарну сједницу чине све судије Уставног суда. (2) Уставни суд одлучује у пленарној сједници већином

гласова свих судија Уставног суда када одлучује о предметима из надлежности Уставног суда: a) из члана VI/3а) Устава када их покрену овлашћени

подносиоци, те чл. VI/3ц), IV/3ф) Устава и Амандмана I на Устав (у даљњем тексту: Амандман I);

b) у предметима из надлежности Уставног суда из члана VI/3б) Устава који се уврсте на дневни ред пленарне сједнице;

c) о другим питањима утврђеним Уставом, овим правилима и закључком пленарне сједнице.

Члан 10 (Велико вијеће)

(1) Велико вијеће чине судије које су изабрали надлежни законодавни органи ентитетā.

(2) Предсједник Уставног суда предсједава Великим вијећем, а у случају његове спријечености, замјењује га један од потпредсједника ког он одреди.

(3) Велико вијеће, већином гласова свих судија Уставног суда (најмање пет судија), одлучује о предметима из надлежности Уставног суда из члана VI/3а), када их покрену неовлашћени подносиоци, и члана VI/3б) Устава, који нису уврштени у дневни ред Уставног суда у пленарној сједници, и о другим питањима која се уврсте на дневни ред сједнице у складу са Уставом и овим правилима.

(4) Уколико није донесена одлука, предмет се просљеђује Уставном суду у пленарној сједници у тексту који предлаже судија извјестилац, ако Велико вијеће не одлучи другачије.

Члан 11 (Кворум)

Већина свих судија Уставног суда (најмање пет судија) чини кворум за одржавање пленарне сједнице и сједнице Великог вијећа. Кворум Малог вијећа чине сви његови чланови.

Члан 12 (Мало вијеће)

(1) Мало вијеће састоји се од предсједника Уставног суда и два потпредсједника из реда судија које су изабрали надлежни законодавни органи ентитетā. Малим вијећем предсједава предсједник Уставног суда.

(2) Мало вијеће једногласно одлучује о захтјевима за доношење привремених мјера и о административним питањима о којима се не одлучује у сједницама Уставног суда.

(3) У случају спријечености неког од чланова Малог вијећа, замјењује га судија према редослиједу из члана 88 ових правила уз поштивање принципа из члана 86 став (3) и члана 87 ових правила.

Члан 13 (Јавност рада)

(1) Рад Уставног суда је јаван. (2) Јавност поступка пред Уставним судом се обезбјеђује:

a) обавјештавањем јавности о припремању и одржавању сједница Уставног суда и јавних расправа пред Уставним судом;

b) давањем обавјештења о току поступка; c) достављањем службених саопштења средствима

јавног информисања; d) одржавањем конференција за штампу; e) омогућавањем учесницима у поступку да изврше

увид у предмете о којима Уставни суд одлучује, да присуствују јавним расправама Уставног суда, осим ако предсједник Уставног суда, у интересу морала, јавног реда или националне безбједности у демократском друштву, одлучи друкчије;

f) објављивањем донесених одлука; g) издавањем публикација Уставног суда у којима се

објављују значајније одлуке, рјешења и друго; h) на други начин који одреди Уставни суд.

Члан 14 (Искључење јавности)

Јавност поступка пред Уставним судом искључена је на сједницама Суда, осим на јавној расправи.

Члан 15 (Саопштења)

Саопштења о одржавању сједница и јавних расправа Уставног суда (вријеме, мјесто и дневни ред) објављују се на огласној табли и wеb-страници Уставног суда и достављају средствима јавног информисања.

Члан 16 (Учесници у поступку)

(1) Учесници у поступку су: a) покретачи спорова из члана VI/3а) Устава и

Амандмана I и доносиоци аката који су предмет спора;

b) странке у поступку у ком је донесена одлука која се оспорава апелацијом и суд, односно орган чија је пресуда, односно одлука, предмет апелације (члан VI/3б) Устава);

c) предсједавајући Дома народа, када је покренут спор из члана IV/3ф) Устава;

d) суд који је прослиједио питање Уставном суду и доносилац закона од чијег важења зависи одлука суда (члан VI/3ц) Устава).

(2) Уставни суд може у конкретном предмету да одреди друге учеснике у поступку на које ће се примјењивати принцип контрадикторности.


(3) Уставни суд, односно судија извјестилац, може да затражи и од других органа и организација стручно писано мишљење, а регистрар може да затражи друге податке битне за одлуку Уставног суда у конкретном предмету.

Члан 17 (Употреба језика)

(1) У поступку пред Уставним судом користе се службени језици и писма из члана 6 ових правила, а на захтјев учесника у поступку, припадника других народа, Уставни суд може да допусти употребу другог језика.

(2) Уставни суд ће обезбиједити услове да свако може ефективно да оствари право из става (1) овог члана.

Члан 18 (Допустивост апелације)

(1) Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако је поднесена у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

(2) Уставни суд може изузетно да разматра апелацију и када нема одлуке надлежног суда уколико апелација указује на озбиљна кршења права и основних слобода које штити Устав или међународна документа која се примјењују у Босни и Херцеговини.

(3) Апелација није допустива ако постоји неки од сљедећих случајева: a) Уставни суд није надлежан за одлучивање; b) апелација је анонимна; c) протекао је рок за подношење апелације; d) апелацију је поднијело неовлашћено лице; e) ради се о питању о ком је Уставни суд већ

одлучивао, а из навода или доказа изнесених у апелацији не произилази да има основа за поновно одлучивање;

f) апелант је злоупотријебио право на подношење апелације;

g) ако су измијењене правне околности; h) апелација је ratione materiae инкомпатибилна са

Уставом; i) апелација је ratione personae инкомпатибилна са

Уставом; j) апелација је ratione temporis инкомпатибилна са

Уставом; k) апелант је пропустио да у остављеном року

допуни/прецизира апелацију; l) апелација је преурањена; m) апелант није исцрпио правне лијекове могуће по

закону. (4) Уставни суд ће одбацити апелацију као очигледно

(prima facie) неосновану када утврди да не постоји оправдан захтјев странке у поступку, односно да предочене чињенице не могу да оправдају тврдњу да постоји кршење права заштићених Уставом и/или када се за странку у поступку утврди да не сноси посљедице кршења права заштићених Уставом, тако да је испитивање меритума апелације непотребно.

(5) Уставни суд ће одбацити апелацију када оцијени да апелант није претрпио значајнију штету осим ако поштивање људских права, како је то дефинисано у Уставу, захтијева разматрање апелације у меритуму.

Члан 19 (Допустивост захтјева из чл. VI/3а), VI/3ц) и IV/3ф) Устава и

Амандмана I) Захтјев није допустив ако постоји неки од сљедећих

случајева: a) Уставни суд није надлежан за одлучивање; b) захтјев је анониман; c) захтјев је поднијело неовлашћено лице; d) ради се о питању о ком је Уставни суд већ

одлучивао, а из навода или доказа изнесених у захтјеву не произилази да има основа за поновно одлучивање;

e) ако су измијењене правне околности; f) подносилац захтјева је пропустио да у

остављеном року допуни/прецизира захтјев; g) оспорени општи акт није на снази.

Члан 20 (Достављање захтјева/апелације)

(1) Захтјев за покретање поступка/апелација упућен Уставном суду шаље се поштом, или се предаје непосредно Уставном суду.

(2) Поднесак из става (1) овог члана се сматра примљеним даном пријема у Уставном суду, односно даном предаје поднеска пошти препоручено.

(3) Електронска пошта, писмена достављена телефаксом, те телеграми упућени Уставном суду не сматрају се поднесцима којима се покреће уставносудски поступак, односно којима се предлаже покретање уставносудског поступка, осим уколико се достављају на захтјев Уставног суда, или када то одобри Уставни суд.

Члан 21 (Садржина захтјева/апелације)

(1) Захтјев за покретање поступка из члана VI/3а) Устава и Амандмана I треба да садржи: a) назив акта који је предмет спора са ознаком

назива и броја службеног гласила у ком је објављен;

b) одредбе Устава за које се сматра да су повријеђене;

c) наводе, чињенице и доказе на којима се заснива захтјев;

d) потпис овлашћеног лица, односно подносиоца захтјева.

(2) Апелација из члана VI/3б) Устава треба да садржи: a) одлуку суда у Босни и Херцеговини која се

оспорава; b) одредбе Устава и/или међународних докумената о

људским правима које се примјењују у Босни и Херцеговини за које апелант сматра да су повријеђене;

c) наводе, чињенице и доказе на којима се заснива апелација;

d) у недостатку оспорене одлуке, разлоге за подношење апелације;

e) потпис подносиоца апелације, односно овлашћеног пуномоћника;

f) посебну пуномоћ за заступање пред Уставним судом ако подносилац апелације има заступника.

(3) Апелација из става (2) овог члана се подноси обавезно на посебном обрасцу доступном у Уставном суду или на wеb-страници Уставног суда. Образац чини саставни дио ових правила. Апелација се обавезно подноси у тексту који је електронски или механографски обрађен.


(4) Захтјев из члана VI/3ц) Устава треба да садржи: a) одредбе из закона за ког се тражи оцјена

компатибилности уз назнаку службеног гласила у ком је објављен закон;

b) одредбе Устава, Европске конвенције о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, те закона Босне и Херцеговине који је предмет оцјењивања компатибилности, постојања или домашаја неког општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку Уставног суда;

c) наводе, чињенице и доказе на којима се заснива захтјев;

d) потпис овлашћеног лица. (5) Када Уставни суд преиспитује процедуралну

исправност предложене одлуке према члану IV/3ф) Устава, уз захтјев се прилаже овјерен препис те одлуке са образложењем процедуре.

(6) Подносилац захтјева/апелације је дужан да обавијести Уставни суд о свим промјенама адресе, правног и чињеничног стања у вези са захтјевом/апелацијом које су се десиле након подношења захтјева/апелације Уставном суду. У супротном, Уставни суд ће донијети одлуку према стању у спису.

Члан 22 (Допуна захтјева/апелације)

(1) Када је захтјев/апелација упућен Уставном суду непотпун у смислу члана 21 ових правила, или не садржи податке неопходне за вођење поступка, Уставни суд ће затражити од подносиоца захтјева, односно апеланта, да у одређеном року, а најдуже у року од 15 дана од дана пријема позива за допуну, те недостатке отклони.

(2) Ако подносилац у року из става (1) овог члана не отклони недостатке, захтјев/апелација ће се одбацити.

(3) Апелација/захтјев без захтјева Уставног суда не може да се допуњава ван рока из члана 18 став (1) ових правила.

Члан 23 (Одговор на захтјев/апелацију)

(1) Судија извјестилац, односно регистрар одређују рок за достављање одговора на наводе из захтјева/апелације.

(2) Уставни суд доставља захтјев/апелацију доносиоцу оспореног акта ради давања одговора, односно достављања списа.

(3) Уставни суд доставља апелацију и другој странци у поступку у ком је донесена пресуда/одлука која се оспорава апелацијом с циљем давања одговора.

(4) Недостављање одговора на захтјев/апелацију не утиче на ток поступка пред Уставним судом, који ће у том случају своју одлуку заснивати на достављеним информацијама које нису оспорили други учесници у поступку.

(5) У случају одбацивања захтјева/апелације Уставни суд може да донесе одлуку, а да претходно захтјев/апелација није достављен другој странци на изјашњавање.

(6) Када се ради о истом или сличном питању, Уставни суд неће достављати захтјев/апелацију ради давања одговора, већ ће узети у обзир раније достављене одговоре.

Члан 24 (Судија извјестилац)

(1) Судије извјестиоци, у правилу, задужују се предметом по абецедном реду презимена судија, након

испитивања допустивости. Предсједник Уставног суда може да одлучи о задуживању судије извјестиоца на други начин.

(2) У предметима који се односе на исто чињенично или правно питање може да се задужи један судија извјестилац.

(3) Када одлучује о предмету, Уставни суд може, на приједлог судије извјестиоца, да одлучи о раздуживању тог судије.

(4) Судија извјестилац даје сагласност да се приједлог одлуке изнесе на сједницу Уставног суда.

Члан 25 (Хитно поступање)

(1) Хитно поступање је обавезно у предметима који се тичу захтјева поднесених на основу члана IV/3ф) Устава, изборних права и одлука о привременим мјерама.

(2) У одређивању редослиједа по ком ће се поступати с предметима Уставни суд ће узети у обзир важност и хитност постављених питања на основу критеријума које је сам утврдио.

(3) Предсједник Уставног суда може да дậ првенство неком одређеном захтјеву/апелацији.

Члан 26 (Увид у предмете)

(1) Учесници у поступку имају право да изврше увид у списе предмета који се води пред Уставним судом у складу са актима Уставног суда и законом који уређује приступ информацијама.

(2) Нацрти и приједлози одлука, рјешења и других аката који су припремљени за одлучивање, као и акти који су одређени као тајна у смислу ових правила не могу да се дају на увид.

(3) Увид у спис одобрава генерални секретар Уставног суда, а обавља се у службеним просторијама Уставног суда и у присуству овлашћеног запосленика Уставног суда, у складу са општим актом Уставног суда.

Члан 27 (Копије аката)

(1) Учесници у поступку могу да траже из предмета копију аката, осим оних који, према члану 26 став (2) ових правила, не могу да се дају на увид.

(2) Копирање аката из предмета одобрава генерални секретар Уставног суда, а обавља се у службеним просторијама Уставног суда, у складу са општим актом Уставног суда.

Члан 28 (Обавјештење о току поступка)

(1) Обавјештење о току поступка пред Уставним судом даје предсједник Уставног суда, односно регистрар Уставног суда по овлашћењу предсједника.

(2) Нико нема право да даје податке о судији извјестиоцу и правном савјетнику судије ком је предмет распоређен, нити податке који се односе на одлучивање у предмету.

Члан 29 (Достављање аката)

Акти Уставног суда, позиви и друго достављају се лицима на која се односе препоручено поштом или непосредно уз доставницу.

Члан 30 (Основ за одлучивање)

(1) Уставни суд расправља и одлучује о предмету на основу приједлога одлуке судије извјестиоца, односно Канцеларије регистрара.


(2) О појединим питањима која су значајна за доношење одлуке Уставни суд, ради заузимања претходног становишта, може да расправља на основу меморандума судије извјестиоца или Канцеларије регистрара.

(3) На приједлог судије извјестиоца или другог судије нацрт одлуке може да се прелиминарно разматра без гласања о приједлогу, или може само да се индикативно гласа у ком смјеру треба припремити приједлог одлуке.

Члан 31 (Обим одлучивања)

При одлучивању Уставни суд, у правилу, испитује да ли постоје само оне повреде које су изнесене у захтјеву/апелацији.

Члан 32 (Спајање и раздвајање предмета)

(1) Када се Уставном суду достави више захтјева/апелација из његове надлежности о истом питању, Уставни суд, у правилу, донијеће одлуку о спајању предмета у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку.

(2) Спајање захтјева, у смислу става (1) овог члана, неће се вршити ако би то знатније продужавало поступак.

Члан 33 (Садржина одлука)

(1) Одлука о меритуму садржи: a) Увод, b) Изреку, c) Образложење, d) Закључак.

(2) Увод садржи: уставни основ и одговарајућу одредбу Правила Уставног суда, назив "Уставни суд Босне и Херцеговине", број предмета, име и презиме, односно назив подносиоца захтјева/апеланта, састав органа који одлучује (имена и презимена судија који су учествовали у одлучивању према редослиједу из члана 88 ових правила без навођења академских титула), датум одржавања сједнице и врсту одлуке.

(3) Изрека садржи: одлуку Уставног суда о предмету одлучивања и назнаку да ли се одлука објављује у службеним гласилима.

(4) Образложење одлука донесених на основу члана VI/3б) садржи: увод, поступак пред Уставним судом, чињенице, наводе из апелације, наводе из одговора на апелацију, релевантне прописе, допустивост, меритум и закључак.

(5) Образложење одлука донесених на основу чл. VI/3а), VI/3ц) и IV/3ф) Устава, те Амандмана I садржи: увод, поступак пред Уставним судом, наводе из захтјева, наводе из одговора на захтјев, релевантне прописе, допустивост, меритум и закључак.

(6) Изузетно, Уставни суд може да донесе и одлуку о меритуму која садржи само изреку, кратко образложење и позив на одлуку која је претходно донесена у истој правној и чињеничној ситуацији.

(7) Образложење осталих одлука Уставног суда може да садржи одговарајуће елементе, зависно од врсте одлуке.

Члан 34 (Обавезе других институција)

Институције Босне и Херцеговине, ентитетā, Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, правна и физичка лица и други дужни су да дају Уставном суду, на његов захтјев, податке и обавјештења потребна за рад Уставног суда и да предузимају, по налогу Уставног суда, радње које су од интереса за вођење поступка.

ГЛАВА I. СЈЕДНИЦЕ УСТАВНОГ СУДА

Члан 35 (Мјесто одржавања)

(1) Уставни суд ради у сједници. (2) Сједница Уставног суда се одржава у сједишту

Уставног суда. (3) Изузетно, сједница Уставног суда може да се одржи ван

сједишта Уставног суда.

Члан 36 (Заказивање сједница)

(1) Предсједник Уставног суда заказује сједницу, предлаже дневни ред и предсједава сједницом Уставног суда. Предсједник Уставног суда може да овласти једног од потпредсједника да предсједава сједницом Уставног суда у смислу члана 88 ових правила.

(2) Предсједник Уставног суда заказаће сједницу и: a) када Уставни суд закључи да се сједница одржи; b) када сазивање сједнице тражи судија ради

разматрања питања из надлежности Уставног суда.

(3) Предсједник Уставног суда предлаже дневни ред и предсједава сједницама.

(4) Дневни ред сједнице утврђује Уставни суд на сједници. (5) У случају из става (2) алинеја б) овог члана,

предсједнику Уставног суда подноси се писани захтјев са образложењем.

(6) Након што предсједник Уставног суда објави да Уставни суд засједа и предложи дневни ред, сваки судија има право да предложи допуну, односно скидање појединог предмета с дневног реда уз усмено образложење приједлога.

(7) Ако је скидање предмета с дневног реда предложио и усмено образложио судија који је, уједно, судија извјестилац, о том приједлогу се не расправља, нити се о њему гласа, него се записнички утврђује да је предмет скинут с дневног реда.

(8) Ако је скидање предмета с дневног реда предложио и усмено образложио судија који није судија извјестилац у том предмету, а судија извјестилац прихвати приједлог, на одговарајући начин се примјењује став (7) овог члана.

(9) Ако је скидање предмета с дневног реда предложио и усмено образложио судија који није судија извјестилац у том предмету, а судија извјестилац није прихватио приједлог, одлука о скидању предмета с дневног реда доноси се већином гласова свих судија.

Члан 37 (Позив за сједницу)

(1) Позив за сједницу Уставног суда, предмети и други материјали који ће бити разматрани на сједници достављају се судијама најкасније осам дана прије дана одржавања сједнице.

(2) Изузетно, у хитним случајевима, позиви за сједницу Уставног суда, предмети и други материјали који ће бити разматрани на сједници могу да се доставе и у краћем року.

(3) Канцеларија регистрара ће благовремено достављати нацрте одлука судији извјестиоцу у предметима у којима је одређен судија извјестилац.

Члан 38 (Присуство сједницама)

(1) Сједницама Уставног суда присуствују судије, генерални секретар, регистрар, шефови одјељења и лице задужено за сарадњу с медијима.


(2) Предсједник Уставног суда може да одлучи да сједници присуствују и друга стручна лица.

Члан 39 (Обавезно одлагање сједнице)

Сједница Уставног суда у пленарном сазиву којој не присуствују најмање тројица судија које је изабрао Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине и најмање један судија ког је изабрала Народна скупштина Републике Српске се одлаже с тим да ће се, у случају понављања исте ситуације без оправданих разлога, наредна сједница одржати.

Члан 40 (Ток сједнице)

(1) Предсједник Уставног суда води сједницу Уставног суда према прихваћеном дневном реду.

(2) Прије отварања расправе предсједник Уставног суда је овлашћен да: a) назначи дужину трајања цјелокупне расправе о

предмету, b) одреди дужину трајања излагања при првом

јављању за ријеч, c) одреди допуштени број и дужину трајања реплика

на поједину расправу. (3) При одређивању временског трајања радњи из става (2)

овог члана предсједник Уставног суда уважава сложеност предмета, те јасноћу, прегледност и исцрпност образложења приједлога одлуке, рјешења, односно извјештаја и уводног усменог образложења судије извјестиоца.

(4) О предмету који је на дневном реду сједнице Уставног суда прије расправљања и гласања судија извјестилац ће укратко изнијети релевантна чињенична и правна питања значајна за расправљање и одлучивање и дати приједлог одлуке.

(5) Судија извјестилац може да затражи да регистрар изложи чињенице предмета и пружи информације о релевантним прописима и релевантној пракси.

(6) Након излагања судије извјестиоца, односно регистрара, ријеч се даје судијама према редослиједу по ком су тражили ријеч.

(7) Ријеч за реплику или коментар даје се када све судије које су се пријавиле за расправу заврше своја излагања.

(8) У расправљању могу да учествују генерални секретар и регистрар Уставног суда, а на позив предсједника Уставног суда и шефови одјељења Уставног суда и правни савјетници судија Уставног суда.

(9) Предсједник Уставног суда има право да упозори учесника у расправљању на дужину усменог излагања уколико оцијени да је неосновано дуго.

(10) У случају када судија не оконча своју расправу у назначеном времену, предсједник Уставног суда га упозорава да је истекло вријеме и одређује један минут да сажме и оконча расправу. Након протека тог времена, предсједник Уставног суда је овлашћен да прекине излагање судије и дậ ријеч сљедећем учеснику у расправи.

Члан 41 (Одлагање расправљања)

Уставни суд може да одложи, односно прекине расправљање о предмету с циљем прибављања нових података и обавјештења, као и у другим случајевима.

Члан 42 (Доношење одлуке)

(1) Послије завршеног расправљања о предмету Уставни суд доноси одлуку.

(2) У доношењу одлуке Уставног суда може да учествује само судија који је био присутан сједници на којој је обављена расправа о предмету у ком се доноси одлука.

(3) Судија не може да се уздржи од гласања. (4) Одлука Уставног суда у пленарној сједници и Великом

вијећу доноси се већином гласова од укупно девет судија Уставног суда.

(5) Изузетно, када у пленарној сједници у доношењу одлуке учествује мање од укупног броја од девет судија, и то због разлога наведених у члану 90 став (1) или члану 98 ових правила, као и када нису изабране све судије, или када је судија/судије у дужем периоду, због болести, спријечен да врши своју функцију, уколико најмање пет судија не гласа идентично о приједлогу одлуке о захтјеву/апелацији, у случају из члана 98 одлучивање о тој одлуци ће се одложити за једну од наредних сједница али не дуже од шест мјесеци, а ако се иста ситуација након истека тог рока понови, глас предсједника Уставног суда, односно судије који га замјењује, рачуна се двоструко.

(6) Одлука Малог вијећа се доноси једногласно. (7) Гласање се врши јавно, дизањем руке. (8) Гласање се врши према редослиједу по ком су

поднесени приједлози о чему претходно може да се спроведе прелиминарно необавезујуће гласање о предложеној одлуци или о појединим дијеловима одлуке. Приједлог који приликом прелиминарног гласања добије највише гласова сматра се првим приједлогом о ком се гласа у складу са ставом (1) овог члана.

(9) У осталим случајевима као први приједлог о ком се гласа сматра се приједлог судије извјестиоца уколико судија извјестилац не предложи друкчије.

Члан 43 (Издвојена мишљења)

(1) Сваки судија који је учествовао у разматрању предмета има право да издвоји своје мишљење у складу или супротно одлуци, или да само дậ изјаву о неслагању или придруживању издвојеном мишљењу.

(2) Судија има право и дужност да писано изложи и образложи издвојено мишљење најкасније у року од 15 дана од дана када му одлука буде достављена након утврђивања стручно-техничке редакције текста.

(3) Издвојено мишљење судије се прилаже уз записник са сједнице и улаже у предмет на који се односи, а у донесеној одлуци или рјешењу се констатује да је дато издвојено мишљење.

(4) Издвојено мишљење се прилаже уз одлуку као анекс. Одлука се објављује у службеним гласилима и публикацији Уставног суда заједно са издвојеним мишљењем.

(5) До достављања издвојеног мишљења, или до истека рока из става (2) овог члана, одлука се не отпрема. Ако издвојено мишљење није достављено до истека рока из става (2) овог члана, одлука се отпрема, а накнадно достављено издвојено мишљење се улаже у уставносудски спис и чини његов саставни дио.

Члан 44 (Снимање сједница)

(1) Сједнице Уставног суда се снимају. (2) Снимак/аудио-запис се прилаже уз записник и чини

његов саставни дио. (3) Начин употребе снимка/аудио-записа је уређен општим

актом Уставног суда.


Члан 45 (Записник сједница)

(1) О току сједница Уставног суда се води записник. (2) Записник сједнице Уставног суда садржи:

a) датум и мјесто одржавања сједнице; b) имена присутних и одсутних судија; c) имена других лица присутних сједници; d) предмет разматрања и одлучивања; e) изреку (диспозитив) донесене одлуке; f) резултат гласања с назнаком који је судија гласао

против одлуке, односно који је издвојио мишљење;

g) друге закључке који су донесени поводом расправе о предмету.

(3) Када је искључена јавност са сједнице или њеног дијела, у записник се уноси и констатација о томе.

(4) Записник са сједнице Уставног суда се усваја, у правилу, на наредној сједници.

(5) Усвојени записник са сједнице Уставног суда потписују предсједник Уставног суда и генерални секретар Уставног суда.

(6) Записник је саставни дио архива Уставног суда и чува се у складу са општим актом Уставног суда.

Члан 46 (Јавна расправа)

(1) Када је у поступку пред Уставним судом потребно непосредно расправити питање значајно за доношење одлуке, Уставни суд ће у пленарној сједници одржати јавну расправу.

(2) О потреби да се одржи јавна расправа Уставни суд одлучује на приједлог судије извјестиоца или другог судије.

Члан 47 (Позивање на јавну расправу)

(1) На јавну расправу се позивају учесници у поступку. (2) Када је потребно, на јавну расправу се позивају и лица

која Уставном суду могу да дају стручна мишљења и објашњења значајна за доношење одлуке.

(3) О позивању лица из става (2) овог члана одлучује Уставни суд на приједлог судије извјестиоца. Учесници се не хоноришу.

Члан 48 (Рок за позивање)

(1) Позив за јавну расправу и одговарајући материјал се достављају најкасније осам дана прије одржавања јавне расправе.

(2) Изузетно, позив за јавну расправу може да се достави и у краћем року.

Члан 49 (Мјесто одржавања)

(1) Јавна расправа се одржава у сједишту Уставног суда. (2) Када постоје посебни разлози, Уставни суд може да

одлучи да се јавна расправа одржи ван сједишта Уставног суда.

Члан 50 (Посљедице неприсуствовања позваних учесника) Одсуствовањe учесника у поступку на јавној расправи

не спречава Уставни суд да одржи јавну расправу и донесе одлуку.

Члан 51 (Одлагање и прекидање)

(1) Када је потребно, Уставни суд може да одложи или да прекине јавну расправу с циљем прибављања

потребних података и обавјештења, као и у другим оправданим случајевима.

(2) У случају из става (1) овог члана предсједник Уставног суда обавијестиће учеснике у поступку и друга позвана лица о томе када ће се одржати, односно наставити јавна расправа.

Члан 52 (Руковођење јавном расправом)

(1) Предсједник Уставног суда отвара јавну расправу, саопштава предмет расправе и води сједницу у смислу члана 40 ових правила.

(2) Генерални секретар Уставног суда обавјештава Уставни суд о присуству учесника у поступку и других позваних лица.

Члан 53 (Улога предсједника Суда)

(1) Предсједник Уставног суда излаже на јавној расправи стање ствари и спорна правна питања значајна за расправљање, не износећи при томе своје становиште за доношење одлуке.

(2) Послије излагања предсједника Уставног суда учесници у поступку износе и образлажу своја становишта и одговарају на наводе изнесене у расправи, а друга позвана лица дају своја мишљења значајна за разјашњење стања ствари.

Члан 54 (Одржавање реда)

(1) О одржавању реда на јавној расправи се стара предсједник Уставног суда.

(2) С тим циљем он може да: a) опомене лице које ремети ред; b) одузме ријеч лицу које наноси увреду Уставном

суду или неком другом, односно које на други начин злоупотребљава добијену ријеч;

c) удаљи с јавне расправе лице које, и поред опомене, омета ток јавне расправе.

Члан 55 (Закључивање јавне расправе)

Када су завршена излагања учесника у поступку и других позваних лица, те када нема ни питања која би требало ријешити, предсједник Уставног суда закључује јавну расправу и обавјештава учеснике у поступку и друга присутна лица о времену и начину саопштавања одлуке Уставног суда.

Члан 56 (Записник)

(1) О јавној расправи води се записник. (2) У записник с јавне расправе се уносе и подаци из члана

45 ових правила. (3) Ако није вршено аудио-снимање јавне расправе, у

записник се уноси сажето излагање учесника у поступку и других присутних лица.

(4) Уз записник с јавне расправе се прилажу излагања учесника у поступку и других присутних лица која своја писана излагања могу да предају Уставном суду.

ГЛАВА II. ОДЛУКЕ И ДРУГИ АКТИ УСТАВНОГ СУДА

Члан 57 (Врсте одлука)

(1) Након вијећања и гласања Уставни суд доноси одлуке. (2) Одлуке Уставног суда су о:

a) допустивости захтјева/апелације; b) допустивости и меритуму захтјева/апелације

(потпуна или дјелимична);


c) престанку важења одредбе/општег акта несагласне са Уставом;

d) обустављању поступка; e) привременој мјери.

(3) У случају потребе, у поступку пред Уставним судом, као и о унутрашњим питањима Уставног суда, могу да се доносе рјешења и закључци.

Члан 58 (Одлука о допустивости)

Уставни суд доноси одлуку о допустивости ком одбацује захтјев/апелацију под условима из чл. 18, 19 и 22 ових правила.

Члан 59 (Одлука о допустивости и меритуму)

(1) Уставни суд доноси одлуку о допустивости и меритуму када усваја или одбија захтјев/апелацију.

(2) Уставни суд усваја захтјев/апелацију када, у складу са својим надлежностима из члана VI/3а) и VI/3б) Устава и Амандмана I, утврди повреду Устава, односно када, у складу са својим надлежностима из члана VI/3ц) Устава, утврди да је закон о чијем важењу зависи одлука било ког суда у Босни и Херцеговини инкомпатибилан са Уставом, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода или са законима Босне и Херцеговине, или у погледу постојања или домашаја неког општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку суда.

(3) Уставни суд одбија захтјев/апелацију када, у складу са својим надлежностима из члана VI/3а) и VI/3б) Устава и Амандмана I, утврди да не постоји повреда Устава, односно да не постоји повреда у смислу надлежности Уставног суда из члана VI/3ц) Устава.

(4) Уставни суд својом одлуком усваја захтјев када утврди да постоји процедурална исправност захтјева поднесеног у складу са чланом IV/3ф) Устава.

(5) Уставни суд својом одлуком одбија захтјев када утврди да не постоји процедурална исправност захтјева поднесеног у складу са чланом IV/3ф) Устава.

Члан 60 (Дјелимична одлука)

Уставни суд може да донесе дјелимичну одлуку ако захтјев/апелација садржи више питања и ако то природа случаја омогућава.

Члан 61 (Дјеловање одлука о захтјеву)

(1) Уставни суд одлуком ком усваја захтјев одлучује о њеном правном дјеловању (ex tunc, ex nunc).

(2) Одлуком ком се утврђује несагласност из члана VI/3а) и VI/3ц) Устава Уставни суд може у цијелости или дјелимично да укине општи акт или његове поједине одредбе.

(3) Укинути општи акт, односно његове укинуте одредбе престају да важе наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику БиХ".

(4) Изузетно, Уставни суд може одлуком ком се утврђује несагласност из члана VI/3а) и VI/3ц) Устава да одреди рок за усаглашавање који не може да буде дужи од шест мјесеци.

(5) Ако се у остављеном року из става (4) овог члана не отклони утврђена несагласност, Уставни суд ће својом одлуком утврдити да несагласне одредбе престају да важе.

(6) Наредног дана од дана објављивања одлуке из става (4) овог члана у "Службеном гласнику БиХ" престају да важе несагласне одредбе.

Члан 62 (Дјеловање одлука о апелацији)

(1) Одлуком ком усваја апелацију Уставни суд укида оспорену одлуку и предмет враћа суду, односно органу који је донио ту одлуку, на поновни поступак, осим у случају када посљедице кршења уставних права могу да се отклоне на други начин.

(2) Ако је до доношења одлуке Уставног суда промијењен закон који одређује надлежност за поступање у тој правној ствари, суд, односно орган који је донио укинуту одлуку, дужан је да без одлагања достави предмет надлежном суду, односно органу.

(3) У образложењу одлуке Уставни суд наводи које је уставно право повријеђено и у чему се састоји повреда.

(4) Суд, односно орган чија је одлука укинута, дужан је да донесе нову одлуку при чему је обавезан да поштује правно схватање Уставног суда о повреди права и основних слобода подносиоца апелације утврђених Уставом.

(5) Изузетно, ако орган чија је одлука укинута у смислу претходног става донесе нову одлуку без поштивања правног схватања Уставног суда, Уставни суд може сам да одлучи о меритуму предмета уколико постоји одлука органа која не крши уставна права, тако што ће такву одлуку оставити на правној снази.

(6) Поступак пред судом, односно органом из става (4) овог члана је хитан.

(7) Одлуком ком усваја апелацију због повреде члана II/3е) Устава, због недоношења одлуке у разумном року, Уставни суд може да наложи хитно окончање поступка.

(8) Уколико Уставни суд не одлучи другачије, правно дјеловање одлука о апелацији почиње достављањем одлуке субјекту надлежном за њено извршење.

Члан 63 (Одлука о обустављању поступка)

(1) Уставни суд ће донијети одлуку ком обуставља поступак о захтјеву/апелацији када је у току поступка: a) отклоњена неуставност оспореног акта; b) оспорени општи акт престао да важи; c) апелант умро, или када је апелант који је правно

лице престао да постоји; d) подносилац захтјева/апелације одустао од

захтјева/апелације; e) престала да постоји претпоставка за вођење

поступка (подносилац изгубио интерес), или када Уставни суд утврди да није цјелисходно водити даљњи поступак под условом да је то у складу с поштивањем људских права.

(2) У случају из тач. а) и б) става (1) овог члана Уставни суд ће наставити поступак ако се ради о очигледној повреди одредаба члана II Устава, или уколико посљедице повријеђених права и слобода нису отклоњене, а у случају из тачке ц) става (1) овог члана ако насљедник, односно правни сљедник, у року од 30 дана од дана смрти/престанка постојања правног лица, односно измјене статуса, поднесе писани захтјев да преузима наставак поступка.

Члан 64 (Одлука о привременој мјери)

(1) Уставни суд може, на сопствену иницијативу или на захтјев подносиоца захтјева или апеланта, да одреди сваку привремену мјеру за коју сматра да треба да је донесе у интересу странака или правилног вођења поступка.


(2) Изузетно, предсједник Уставног суда може, у немогућности сазивања сједнице, да одреди привремену мјеру из става (1) овог члана.

(3) Одлука о мјери из ст. (1) и (2) овог члана се одмах доставља доносиоцу оспореног акта, странци и другим органима надлежним за њено извршење.

(4) Поступак за доношење привремене мјере је хитан, а одлука ком се усваја захтјев за доношење привремене мјере је обавезујућа до доношења коначне одлуке Уставног суда.

(5) Захтјев за доношење привремене мјере може да поднесе учесник у поступку пред Уставним судом из члана 16 ових правила под условом да је претходно, у складу с могућношћу прописаном законом, тражио одлагање извршења одлука редовних судова или органа управе у поступку који је вођен пред тим судовима, односно органима.

Члан 65 (Правне посљедице одлуке о захтјеву)

Свако коме је повријеђено право коначним или правоснажним појединачним актом, донесеним на основу одредаба које су престале да важе у смислу члана 61 ових правила, има право да затражи од надлежног органа измјену тог појединачног акта, а надлежни орган је обавезан да понови поступак и усклади акт са одлуком Уставног суда.

Члан 66 (Рок за подношење приједлога)

Приједлог за измјену коначног или правоснажног појединачног акта из члана 65 ових правила може да се поднесе у року од шест мјесеци од дана објављивања одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику БиХ", ако од доношења акта до доношења одлуке Уставног суда није протекло више од пет година.

Члан 67 (Стручно-техничка редакција одлука)

(1) Стручно-техничку редакцију текста одлука Уставног суда утврђује Редакциона комисија.

(2) Предсједник Редакционе комисије и регистрар потписима потврђују коначан текст свих одлука.

(3) Одлуке које се објављују обавезно се лекторишу и објављују на службеним језицима и писмима у Босни и Херцеговини, према одлуци Уставног суда, водећи при томе рачуна о равноправној заступљености, а значајније одлуке, након лекторисања, преводе се на енглески језик.

(4) Одлуке и рјешења који се не објављују достављају се странкама на једном од службених језика и писама Босне и Херцеговине.

(5) Одлуке се отпремају, у правилу, у року од 30 дана од дана доношења.

Члан 68 (Преиспитивање одлука)

(1) У случају када се открије нека чињеница која би по својој природи могла одлучно да утиче на исход спора и која, када је одлука била донесена, није била позната Уставном суду и није разумно могла да буде позната странци, та странка може, у року од шест мјесеци након што је стекла сазнање о тој чињеници, да затражи од Уставног суда преиспитивање те одлуке, а најкасније у року од годину дана од дана пријема одлуке.

(2) Изузетно, ако Европски суд за људска права утврди да су у поступку пред Уставним судом прекршена људска права у погледу приступа суду и ако је одлука Уставног суда била заснована на том кршењу, Уставни суд ће

поновити поступак најкасније у року од три мјесеца од коначности одлуке Европског суда за људска права.

(3) У захтјеву треба навести одлуку чије се преиспитивање тражи, као и податке потребне да се покаже да су испуњени услови предвиђени у ставу (1) овога члана. У прилогу захтјева се доставља копија свих докумената који га потврђују. Захтјев и та документа се достављају Уставном суду.

(4) Изворно вијеће ће одбити захтјев ако нема разлога који би оправдао његово разматрање. У том случају Канцеларија регистрара ће писмом обавијестити подносиоца захтјева. Када није могуће саставити изворно вијеће, предсједник Уставног суда попуниће или саставити вијеће.

(5) Када изворно вијеће одлучи да ће преиспитати своју одлуку, предмет преиспитивања се разматра у складу с правилима која се примјењују у редовном поступку пред Уставним судом.

Члан 69 (Потписивање одлука)

(1) Изворник одлуке, под којим се подразумијева оригинална одлука Уставног суда, потписују предсједник Уставног суда и регистрар, а објављује се само с потписом предсједника Уставног суда.

(2) Примјерак одлуке који се отпрема овјерава генерални секретар Уставног суда.

Члан 70 (Исправка грешака)

(1) Ако изворник одлуке садржи техничке грешке, или ако објављени текст није истовјетан са изворником, исправку даје генерални секретар Уставног суда на основу закључка Уставног суда.

(2) Исправка се доставља учесницима у поступку и објављује на исти начин као и одлука.

Члан 71 (Објављивање одлука)

(1) Уставни суд приликом доношења одлука одлучује о њиховом објављивању у "Службеном гласнику БиХ" и у службеним гласилима ентитетā и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

(2) У одлуци из става (1) овог члана објављују се лична имена и презимена подносиоца апелације, односно правног лица, и друге странке у поступку из члана 16 ових правила, осим ако је подносилац апелације или друга странка у поступку пред Уставним судом друкчије захтијевала, или ако природа поступка то захтијева.

ГЛАВА III. ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА

Члан 72 (Обавезност извршења, начин и рок извршења)

(1) Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће и свако физичко и правно лице је дужно да их поштује.

(2) Сви органи власти су дужни, у оквиру својих надлежности утврђених Уставом и законом, да спроводе одлуке Уставног суда.

(3) Свако ко има правни интерес може да тражи да се изврши одлука Уставног суда.

(4) Уставни суд у својој одлуци може да одреди начин и рок извршења одлуке Уставног суда.

(5) У року из става (4) овог члана орган који је обавезан да изврши одлуку Уставног суда дужан је да достави обавјештење о предузетим мјерама с циљем извршења одлуке Уставног суда, како је то назначено у одлуци.


(6) У случају непоступања, односно кашњења у извршавању или обавјештавању Уставног суда о предузетим мјерама, Уставни суд доноси рјешење којим се утврђује да одлука Уставног суда није извршена, односно може да одреди начин извршења одлуке. То рјешење се доставља надлежном тужиоцу, односно другом органу надлежном за извршење ког одреди Уставни суд.

Члан 73 (Обустављање извршења)

Извршење коначних, односно правоснажних појединачних аката, донесених на основу одредаба које су престале да важе у смислу члана 61 ових правила, не може ни да се одреди ни да спроведе, а ако је извршење започето, обуставиће се.

Члан 74 (Накнада за нематеријалну штету)

(1) У одлуци коjoм усваја апелацију Уставни суд може да одреди накнаду за нематеријалну штету.

(2) Ако Уставни суд одреди да је потребно додијелити новчану накнаду, одредиће је на основу праведности, узимајући у обзир стандарде који произилазе из праксе Уставног суда.

ГЛАВА IV. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 75 (Достављање на огласну таблу и wеb-страницу)

(1) Када позиви, одлуке, односно рјешења Уставног суда не могу из било ког разлога да се доставе учесницима у поступку, достављање њима обавља се стављањем позива, одлуке, односно рјешења на огласну таблу Уставног суда и wеb-страницу Уставног суда.

(2) Достављање се сматра обављеним након протека осам дана од дана стављања позива, одлуке, односно рјешења на огласну таблу Уставног суда и wеb-страницу Уставног суда.

Члан 76 (Остала питања)

О питањима поступка пред Уставним судом која нису утврђена овим правилима Уставни суд ће одлучити у сваком конкретном случају.

ДИО ТРЕЋИ - ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАВНОГ СУДА ГЛАВА I. ПРАВА И ДУЖНОСТИ УСТАВНОГ СУДА

Члан 77 (Организационе и финансијске надлежности)

(1) Уставни суд, осим вршења функције у складу са одредбама Устава, одлучује о: a) избору предсједника и потпредсједникā Уставног

суда; b) статусу и правима у вези са имунитетом

предсједника и судија Уставног суда; c) унутрашњој организацији Уставног суда и

Секретаријата Уставног суда; d) образовању радних тијела Уставног суда; e) статусним питањима лица која именује и

разрјешава Уставни суд; f) плану рада Уставног суда и његовом извршавању; g) потребама за финансирањем рада Уставног суда; h) усвајању годишњег обрачуна Уставног суда; i) другим питањима из надлежности Уставног суда.

(2) У остваривању своје финансијске самосталности Уставни суд: a) утврђује приједлог буџетских средстава

потребних за извршавање надлежности Уставног суда и упућује га Предсједништву Босне и

Херцеговине с циљем укључивања у приједлог буџета, у смислу члана VIII Устава;

b) доноси финансијски план Уставног суда у ком планира и доноси одлуке о остваривању прихода и извршавању расхода у текућој години;

c) усваја годишњи обрачун; d) одлучује о коришћењу донација и других извора

средстава.

Члан 78 (Додатно присуство)

(1) Сједници Уставног суда на којој се одлучује о питањима из члана 77 ових правила, осим предсједника Уставног суда и судија, присуствују генерални секретар Уставног суда и регистрар.

(2) Када се расправља о питањима из става (1) ал. ц), д), ф), г) и х) и става (2) члана 77 ових правила, сједници присуствује помоћник генералног секретара Уставног суда, односно стручна лица која одреди предсједник Уставног суда.

Члан 79 (Сарадња с другим судовима и институцијама)

(1) Уставни суд сарађује с другим уставним судовима, односно тијелима исте надлежности.

(2) Уставни суд може да организује састанке и савјетовања и да учествује на састанцима и савјетовањима на којим се разматрају питања значајна за рад Уставног суда.

ГЛАВА II. ПРЕДСЈЕДНИК УСТАВНОГ СУДА И СУДИЈЕ

Члан 80 (Избор судија)

(1) Судије Уставног суда се бирају у складу са чланом VI/1 Устава.

(2) Судије ће бити истакнути правници високих моралних квалитета. Свако лице с правом гласа и таквим квалификацијама може да буде судија Уставног суда. Судије које изабере предсједник Европског суда за људска права не могу да буду држављани Босне и Херцеговине или било које сусједне државе.

(3) Судија дјелује у Уставном суду у личном својству.

Члан 81 (Предсједник и потпредсједници)

Уставни суд бира предсједника Уставног суда и потпредсједнике из реда судија.

Члан 82 (Свечана изјава)

Прије преузимања дужности сваки изабрани судија на првом засједању Уставног суда у пленарној сједници којој је тај судија присутан или, у случају потребе, пред предсједником Уставног суда даје и потписује сљедећу свечану изјаву:

Свечано изјављујем да ћу се у вршењу дужности судије Уставног суда Босне и Херцеговине придржавати Устава и законā Босне и Херцеговине, да ћу дужност судије вршити савјесно и непристрасно.

Члан 83 (Избор предсједника)

(1) Предсједник Уставног суда се бира на пленарној сједници тајним гласањем ротацијом судија које су изабрали законодавни органи ентитетā из члана VI/1а) Устава БиХ с тим да у два узастопна мандата предсједник Уставног суда не може да буде из реда конститутивног народа или Осталих из ког је био претходни, нити предсједник прије њега.


(2) Ако у првом кругу гласања ниједан кандидат не добије већину гласова, гласање ће се поновити и сматраће се да је изабран онај кандидат који у другом кругу добије већи број гласова.

Члан 84 (Мандат предсједника)

(1) Мандат предсједника Уставног суда траје три године, а почиње да тече избором.

(2) Ако предсједник Уставног суда престане да буде члан Уставног суда прије истека мандата, Уставни суд ће у пленарној сједници именовати предсједника за преостало вријеме мандата према принципима утврђеним у члану 83 ових правила.

Члан 85 (Представљање Уставног суда)

Предсједник Уставног суда представља Уставни суд, организује, руководи, заказује и предсједава сједницама и јавним расправама, потписује одлуке Уставног суда, стара се о остваривању сарадње с другим институцијама, доноси појединачне акте и врши друге дужности предвиђене овим правилима и другим актима Уставног суда.

Члан 86 (Избор потпредсједникā)

(1) Уставни суд на истој сједници на којој се бира предсједник Уставног суда бира три потпредсједника Уставног суда.

(2) Потпредсједник Уставног суда се бира из реда свих судија.

(3) Предсједник Уставног суда и потпредсједник Уставног суда не могу истовремено да буду бирани из истог конститутивног или осталих народа.

(4) Мандат потпредсједника Уставног суда траје као и мандат предсједника.

(5) Начин гласања за потпредсједника истовјетан је начину гласања за предсједника Уставног суда.

(6) Одредба члана 83 ових правила примјењује се и на потпредсједнике Уставног суда.

Члан 87 (Замјењивање предсједника)

(1) Предсједника Уставног суда, у случају његове одсутности или спријечености, замјењује потпредсједник ког одреди предсједник Уставног суда.

(2) Уставни суд на сједници, у случају да предсједник Уставног суда не може да одреди потпредсједника који ће га замијенити, одређује који ће од изабраних потпредсједника замјењивати предсједника Уставног суда у смислу става (1) овог члана.

Члан 88 (Првенство)

(1) Судије, односно потпредсједници, имају, након предсједника Уставног суда, првенство према датуму свог избора.

(2) Судије изабране на дужност истог дана имају првенство према животној доби.

Члан 89 (Права и дужности судије)

Судија има право и дужност да учествује у раду и одлучивању Уставног суда и његових радних тијела чији је члан.

Члан 90 (Изузеће)

(1) Предсједник Уставног суда, односно судија, неће учествовати у раду и одлучивању о захтјеву за покретање поступка, односно апелацији, ако:

a) има неки лични интерес у конкретном случају; b) је учествовао у доношењу одлуке која је предмет

спора у статусу судије, странке у поступку или пуномоћника странке, односно пресуде која је предмет апелације, или закона чија се оцјена компатибилности тражи (члан VI/3 Устава), као и у случају преиспитивања процедуралне исправности предложене одлуке Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (члан IV/3ф) Устава);

c) постоје друге околности које изазивају оправдану сумњу у његову непристрасност.

(2) Судија о чијем се изузећу одлучује може да дậ одговор на приједлог о изузећу.

(3) Одлуку о изузећу из става (2) овог члана доноси Уставни суд већином гласова судија, на приједлог предсједника Уставног суда, односно судије.

Члан 91 (Савјесно обављање функције, чување угледа и достојанства) (1) Судија врши функцију судије савјесно. (2) Судија је дужан да чува углед и достојанство Уставног

суда и углед и достојанство судије.

Члан 92 (Право предлагања)

Судије имају право да предлажу разматрање појединих питања на сједницама Уставног суда.

Члан 93 (Право на редовно обавјештавање)

(1) Судија има право да буде редовно обавјештаван о свим питањима значајним за обављање функције Уставног суда.

(2) О обавјештавању судије се старају предсједник и генерални секретар Уставног суда.

Члан 94 (Службена исказница)

(1) Уставни суд издаје предсједнику и судијама службену исказницу.

(2) Образац и начин издавања исказнице прописује Уставни суд.

Члан 95 (Службена одјећа)

Предсједник Уставног суда и судије, генерални секретар и регистрар дужни су да на јавним расправама носе службену одјећу, а на осталим сједницама Уставног суда према одлуци предсједника Уставног суда.

Члан 96 (Неспојивост функције)

(1) Функција судије је неспојива са: a) чланством у политичкој партији или политичкој

организацији у Босни и Херцеговини; b) чланством у законодавној, извршној и другој

судској власти у Босни и Херцеговини, односно ентитетима и Брчко дистрикту Босне и Херцеговине;

c) сваком другом функцијом која може да утиче на непристрасност судије.

(2) Судије које су изабрали надлежни законодавни органи ентитетā не смију да буду чланови управног или надзорног одбора јавних или приватних предузећа или других правних лица.

(3) Универзитетски наставник (доцент, ванредни и редовни професор) правних наука изабран за судију Уставног суда може у смањеном обиму да настави наставу и


научни рад као универзитетски наставник правних наука.

(4) У смислу овог члана, јавном, односно професионалном дужношћу не сматра се ни друга научна и стручна дјелатност, нити чланско дјеловање у институтима и удружењима правника, као ни у хуманитарним, културним, спортским и другим удружењима, осим ако те активности нису у вези са радом неке политичке партије.

(5) О свакој додатној активности судија ће дати изјаву предсједнику Уставног суда. У случају неслагања предсједника Уставног суда и судије о ком је ријеч, о сваком питању које би могло да се постави одлучује Уставни суд у пленарној сједници.

Члан 97 (Имунитет)

(1) У обављању своје функције судија има имунитет. (2) Судија Уставног суда неће бити кривично или

грађански одговоран за било који поступак извршен у оквиру своје дужности као судије Уставног суда. Судија Уставног суда не може да буде позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или гласање у Уставном суду.

(3) Судија Уставног суда не може да буде кривично гоњен, нити може да буде задржан или лишен слободе, нити може да му се одреди притвор без претходног одобрења Уставног суда. Тужилац не може да покрене, односно да настави истрагу, нити да подигне оптужницу ако не поднесе доказ да је одобрење дато.

(4) Уставни суд може да одлучи на пленарној сједници већином гласова да судија Уставног суда за ког је Уставни суд дао одобрење да против њега може да се настави кривични поступак и против ког је потврђена оптужница надлежног суда може да буде привремено удаљен с вршења дужности у Уставном суду док тај поступак траје. У том случају судији Уставног суда припада право на плату.

(5) Уколико се у току парничног поступка који се води против судије Уставног суда судија позове на имунитет, тврдећи да је радња која представља основ за покретање тог парничног поступка извршена у оквиру његових дужности, о том питању ће расправити и одлучити Уставни суд.

Члан 98 (Престанак функције)

(1) Судија може да буде разријешен дужности судије прије истека времена на које је изабран у сљедећим случајевима: a) ако то сам затражи; b) ако буде осуђен на затворску казну због

почињеног кривичног дјела за које је правоснажно осуђен на безусловну казну затвора а које га чини недостојним за вршење судијске функције;

c) ако трајно изгуби способност да обавља своју функцију;

d) ако наступе околности из члана 96 ових правила; e) ако функцију судије не врши у складу са чланом

91 ових правила. (2) Уставни суд утврђује постојање разлога из става (1)

овог члана, разрјешава судију на основу консензуса осталих судија и о томе обавјештава орган који је изабрао тог судију.

Члан 99 (Поступак избора новог судије)

(1) Предсједник Уставног суда, најкасније шест мјесеци прије истека мандата судије због старосне доби, покреће поступак избора судије у складу са чланом VI/1а) Устава.

(2) У случају оставке, односно разрјешења судије, предсједник Уставног суда покреће поступак избора судије даном доношења одлуке Уставног суда у пленарној сједници.

(3) У случају из ст. (1) и (2) овог члана предсједник Уставног суда обавјештава предсједника Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине/Народне скупштине Републике Српске, односно Предсједништво Босне и Херцеговине и предсједника Европског суда за људска права.

(4) У случају из става (1) овог члана новоизабрани судија ступа на дужност након престанка мандата судије ком дужност престаје због година старости и након добијања акта од надлежног органа.

(5) Новоизабрани судија, који је изабран умјесто судије који је поднио оставку или је разријешен дужности, ступа на дужност након објављивања одлуке о избору у службеним гласилима, односно пријема одговарајућег акта од предсједника Европског суда за људска права.

(6) Одлуке из овог члана се објављују у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласилима ентитетā и у "Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".

Члан 100 (Радна тијела)

(1) Рад Уставног суда се одвија и у сталним и повременим комисијама и другим радним тијелима Уставног суда.

(2) Сталне комисије су: a) Редакциона комисија; b) Комисија за административна питања; c) Комисија за буџет; d) Комисија за публикације, информисање и

информациони систем. (3) Рад сталних комисија уређује се правилником. (4) Повремене комисије се образују за израду општих

аката, стручних радова, анализа и за друга питања.

Члан 101 (Састав и организација радних тијела)

(1) Стална комисија се састоји од предсједника и, у правилу, три члана.

(2) Предсједник и један члан обавезно се бирају из реда судија.

(3) Комисија, по потреби, бира секретара. (4) Предсједник и чланови сталних комисија се бирају на

три године. Након истека тог времена могу да буду поново бирани.

Члан 102 (Редакциона комисија)

Редакциона комисија утврђује стручно-техничку редакцију текста одлукā и других аката Уставног суда.

Члан 103 (Комисија за административна питања)

Комисија за административна питања прати и анализира организацију рада Уставног суда, припрема приједлог финансијског плана и завршног рачуна, даје приједлоге и мишљења о рјешавању других питања судија, генералног секретара Уставног суда и лица која именује и разрјешава Уставни суд, утврђује приједлоге општих аката Уставног суда.


Члан 104 (Комисија за буџет)

Комисија за буџет разматра приједлог буџета Уставног суда.

Члан 105 (Комисија за публикације и информисање)

Комисија за публикације и информисање Уставног суда издаје Билтен и друге публикације Уставног суда, прати одговарајућу стручну литературу, као и написе о раду уставних судова у средствима јавног информисања, научним и стручним публикацијама, одлучује о набавци стручне литературе, стара се о развоју и унапређивању информационог система Уставног суда и његовом укључивању у информациону мрежу у земљи и иностранству.

ГЛАВА III. СЕКРЕТАРИЈАТ УСТАВНОГ СУДА

Члан 106 (Организација и руковођење Секретаријатом)

(1) У обављању стручних и других послова Уставном суду помаже Секретаријат.

(2) У оквиру Секретаријата се образују одјељења чији се дјелокруг утврђује Одлуком о организацији Секретаријата Уставног суда, коју доноси Уставни суд у пленарној сједници.

(3) Секретаријатом руководи генерални секретар, који помаже Уставном суду у обављању његових функција, те одговара за организацију и активности Секретаријата, по овлашћењу предсједника Уставног суда.

Члан 107 (Услови за обављање најсложенијих послова у

Секретаријату) (1) Најсложеније стручне послове који се односе на

остваривање права и дужности Уставног суда, поред генералног секретара Уставног суда, обављају регистрар, шефови одјељења, шеф Кабинета Уставног суда, помоћник генералног секретара Уставног суда, правни савјетници судија које именује и разрјешава Уставни суд у пленарној сједници.

(2) За генералног секретара Уставног суда, регистрара, шефове одјељења, шефа Кабинета, помоћника генералног секретара Уставног суда и правне савјетнике судија могу да се именују истакнути правници са искуством на истим или сличним правним пословима и другим условима прописаним посебним актом Уставног суда.

(3) Регистрар обавља дужност замјеника генералног секре-тара у случају његове одсутности или спријечености.

(4) Категорије у оквиру радних мјеста правних савјетника судија утврђују се одлуком из члана 106 став (2) ових правила.

Члан 108 (Свечана изјава за функционере и запосленике

Секретаријата) (1) Прије преузимања дужности лица из члана 107 став (1)

ових правила дају и потписују сљедећу свечану изјаву пред Уставним судом у пленарној сједници или, ако је то потребно, пред предсједником Уставног суда:

Свечано изјављујем да ћу лојално и савјесно обављати функције које су ми повјерене и да ћу чувати тајност вијећања и гласања.

(2) Остали запослени у Уставном суду изјаву из става (1) овог члана дају и потписују пред предсједником Уставног суда и генералним секретаром Уставног суда.

Члан 109 (Општи акт о организацији Секретаријата)

Одлуком из члана 106 став (2) ових правила ближе се уређују организација и послови Секретаријата, услови за обављање послова, број извршилаца и друга питања значајна за рад Секретаријата и остваривање права, дужности и одговорности запослених.

Члан 110 (Појединачни акти)

(1) Предсједник Уставног суда доноси појединачне акте у складу са одлуком из члана 106 ових правила.

(2) Предсједник Уставног суда може да овласти генералног секретара Уставног суда да доноси појединачне акте из става (1) овог члана.

Члан 111 (Уписници)

(1) Уставни суд, у оквиру својих надлежности утврђених Уставом, води уписнике предмета "У" и "АП".

(2) Поступање у предметима и писменима из овог члана уређује се посебним актом Уставног суда.

ДИО ЧЕТВРТИ - ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112 (Сходна примјена других прописа)

На радноправни статус запослених у Секретаријату, материјално и финансијско пословање Уставног суда сходно се примјењују прописи који важе за органе власти Босне и Херцеговине, ако овим правилима Уставног суда и другим актима Уставног суда донесеним на основу ових правила није друкчије уређено.

Члан 113 (Општи акти о платама и накнадама)

(1) Уставни суд посебним актом утврђује плате и друге накнаде за судије и лица која именује.

(2) Уставни суд, на приједлог генералног секретара Уставног суда, доноси акт којим се уређују плате и друге накнаде за остале запослене у Секретаријату.

Члан 114 (Прописи о канцеларијском пословању, радном времену и

кућном реду) Прописи о канцеларијском пословању, радном времену

и кућном реду који се односе на органе власти Босне и Херцеговине сходно се примјењују и на Уставни суд, ако актом Уставног суда није друкчије одређено.

Члан 115 (Доношење општих аката и објављивање)

(1) Општи акти Уставног суда се доносе већином гласова свих судија.

(2) Ова правила Уставног суда се објављују у "Службеном гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитетā и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, а други општи акти и акт о избору предсједника Уставног суда и потпредсједникā на начин који одреди Уставни суд.

ДИО ПЕТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 116 (Окончање започетих предмета)

Поступци у предметима који су започети до дана ступања на снагу ових правила Уставног суда довршиће се у складу са овим правилима уколико досадашња правила нису повољнија за странку.


Члан 117 (Престанак важења досадашњих Правила)

Даном ступања на снагу ових правила престају да важе Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 60/05, 64/08 и 51/09).

Члан 118 (Родна равноправност)

Изрази у овим правилима који имају родно значење односе се једнако на све родове.

Број П-569/14 27. новембра 2014. године

Сарајево

Предсједник Редакционе комисије Мирсад Ћеман, с. р.

Na osnovu člana 103. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/14) i tačke XIX Odluke o izmjenama i dopunama Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 57/14), Redakciona komisija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine je utvrdila Prečišćeni tekst Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.

Prečišćeni tekst Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine obuhvata Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/14) i Odluku o izmjenama i dopunama Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 57/14) u kojima je naznačen datum njihovog stupanja na snagu.

PRAVILA USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE

(Prečišćeni tekst)

Polazeći od činjenice da je institucija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine utemeljena članom VI Ustava Bosne i Hercegovine kao neovisni čuvar Ustava i kao institucionalni garant za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ustanovljenih Ustavom Bosne i Hercegovine i instrumentima Aneksa I Ustava,

Imajući u vidu da Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije dio ni zakonodavne, ni izvršne, ni redovne sudske vlasti, nego je Ustavom Bosne i Hercegovine pozicioniran kao posebna samostalna i neovisna vlast koja, na osnovu tog Ustava, djeluje kao korektivni faktor za ostala tri segmenta vlasti,

Vodeći računa o naročitom položaju i ulozi koje Ustavni sud Bosne i Hercegovine ima u Ustavu Bosne i Hercegovine, a koji nameću obavezu osiguranja njegove neovisnosti, uključujući punu finansijsku i upravnu neovisnost i samostalnost, koja se ogleda u samostalnom planiranju i predlaganju budžeta, kao i samostalnom raspoređivanju odobrenih budžetskih sredstava čija visina, svakako, mora podlijegati odgovarajućoj kontroli nadležnog organa, te da Ustavni sud Bosne i Hercegovine mora biti u stanju potpuno neovisno odlučivati o vlastitoj organizaciji i funkcioniranju i da samo Ustavni sud Bosne i Hercegovine može donositi propise i opće akte koji se tiču njegovog rada i njegove uloge utvrđene Ustavom Bosne i Hercegovine,

Budući da su, zbog nepostojanja ustavnog osnova da se zakonom reguliraju postupak i njegova organizacija, pored Ustava Bosne i Hercegovine, Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koja, po ovlaštenju iz Ustava Bosne i Hercegovine, donosi sam Ustavni sud Bosne i Hercegovine, jedini pravni akt kojim se reguliraju ova pitanja u vezi s Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine,

Na osnovu člana VI/2.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na plenarnim sjednicama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, održanim 23. januara i 12. februara 2014. godine, donio je

PRAVILA USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE

DIO PRVI - OSNOVNE ODREDBE

Član 1. (Sadržaj)

Ovim pravilima se uređuju, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustav), postupak pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud), finansijska i upravno-administrativna samostalnost, osnove organizacije i druga pitanja značajna za rad Ustavnog suda.

Član 2. (Samostalnost i neovisnost)

(1) Ustavni sud je, u odnosu na druge organe vlasti u Bosni i Hercegovini i bilo koje vanjske utjecaje, samostalan i neovisan.

(2) Ustavni sud ostvaruje svoja prava i dužnosti u skladu sa Ustavom, ovim pravilima i drugim aktima Ustavnog suda.

(3) Ustavni sud svoju organizaciju ostvaruje na principu upravno-administrativne i finansijske samostalnosti.

Član 3. (Sredstva za rad)

(1) Sredstva za rad Ustavnog suda se osiguravaju u budžetu institucija Bosne i Hercegovine.

(2) Upotreba odobrenih sredstava se uređuje internim aktom Ustavnog suda.

(3) Generalni sekretar Ustavnog suda priprema nacrt budžeta Ustavnog suda i, nakon procedure provedene u skladu sa ovim pravilima, dostavlja ga ministarstvu nadležnom za pripremanje budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

(4) Ministar nadležnog ministarstva iz stava (3) ovog člana dostavlja Ustavnom sudu obrazloženo mišljenje o nacrtu budžeta.

(5) Ustavni sud, nakon što prethodno dostavljeno mišljenje razmotri nadležna komisija Ustavnog suda, utvrđuje prijedlog budžeta Ustavnog suda.

(6) Prijedlog budžeta Ustavnog suda se dostavlja Predsjedništvu Bosne i Hercegovine radi uvrštavanja u prijedlog budžeta institucija Bosne i Hercegovine.

(7) Ustavni sud samostalno raspoređuje sredstva odobrena iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine, u skladu sa svojim godišnjim budžetom.

Član 4. (Sjedište Ustavnog suda)

Sjedište Ustavnog suda je u Sarajevu.

Član 5. (Pečat i druga obilježja)

(1) Ustavni sud ima pečat i druga obilježja. (2) Izgled i sadržaj pečata i drugih obilježja uređuju se u skladu

s propisima Bosne i Hercegovine i internim aktima Ustavnog suda.

Član 6. (Upotreba jezika i pisama)

(1) U radu Ustavnog suda se osigurava ravnopravna upotreba jezika i pisama koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

(2) Kada u radu Ustavnog suda učestvuju sudije koje je imenovao predsjednik Evropskog suda za ljudska prava, na odgovarajući način se osigurava upotreba engleskog jezika.

Član 7. (Protokol)

Na Ustavni sud se primjenjuje protokol institucija Bosne i Hercegovine.


DIO DRUGI - OPĆA PRAVILA POSTUPKA

Član 8. (Sjednice)

(1) Ustavni sud odlučuje u sjednicama. (2) Sjednice Ustavnog suda su Plenarna sjednica, sjednica

Velikog vijeća i sjednica Malog vijeća.

Član 9. (Plenarna sjednica)

(1) Plenarnu sjednicu čine sve sudije Ustavnog suda. (2) Ustavni sud odlučuje u Plenarnoj sjednici većinom glasova

svih sudija Ustavnog suda kada odlučuje o predmetima iz nadležnosti Ustavnog suda: a) iz člana VI/3.a) Ustava kada ih pokrenu ovlašteni

podnositelji, te čl. VI/3.c), IV/3.f) Ustava i Amandmana I na Ustav (u daljnjem tekstu: Amandman I);

b) u predmetima iz nadležnosti Ustavnog suda iz člana VI/3.b) Ustava koji se uvrste na dnevni red Plenarne sjednice;

c) drugim pitanjima utvrđenim Ustavom, ovim pravilima i zaključkom Plenarne sjednice.

Član 10. (Veliko vijeće)

(1) Veliko vijeće čine sudije koje su izabrali nadležni zakonodavni organi entiteta.

(2) Predsjednik Ustavnog suda predsjedava Velikim vijećem, a u slučaju njegove spriječenosti, zamjenjuje ga jedan od potpredsjednika kojeg on odredi.

(3) Veliko vijeće, većinom glasova svih sudija Ustavnog suda (najmanje pet sudija), odlučuje o predmetima iz nadležnosti Ustavnog suda iz člana VI/3.a), kada ih pokrenu neovlašteni podnositelji, i člana VI/3.b) Ustava, koji nisu uvršteni u dnevni red Ustavnog suda u Plenarnoj sjednici, i o drugim pitanjima koja se uvrste na dnevni red sjednice u skladu sa Ustavom i ovim pravilima.

(4) Ukoliko nije donesena odluka, predmet se prosljeđuje Ustavnom sudu u Plenarnoj sjednici u tekstu koji predlaže sudija izvjestitelj, ako Veliko vijeće ne odluči drugačije.

Član 11. (Kvorum)

Većina svih sudija Ustavnog suda (najmanje pet sudija) čini kvorum za održavanje Plenarne sjednice i sjednice Velikog vijeća. Kvorum Malog vijeća čine svi njegovi članovi.

Član 12. (Malo vijeće)

(1) Malo vijeće sastoji se od predsjednika Ustavnog suda i dva potpredsjednika iz reda sudija koje su izabrali nadležni zakonodavni organi entitetā. Malim vijećem predsjedava predsjednik Ustavnog suda.

(2) Malo vijeće jednoglasno odlučuje o zahtjevima za donošenje privremenih mjera i o administrativnim pitanjima o kojima se ne odlučuje u sjednicama Ustavnog suda.

(3) U slučaju spriječenosti nekog od članova Malog vijeća, zamjenjuje ga sudija prema redoslijedu iz člana 88. ovih pravila uz poštivanje principa iz člana 86. stav (3) i člana 87. ovih pravila.

Član 13. (Javnost rada)

(1) Rad Ustavnog suda je javan. (2) Javnost postupka pred Ustavnim sudom se osigurava:

a) obavještavanjem javnosti o pripremanju i održavanju sjednica Ustavnog suda i javnih rasprava pred Ustavnim sudom;

b) davanjem obavještenja o toku postupka;

c) dostavom službenih saopćenja sredstvima javnog informiranja;

d) održavanjem konferencija za štampu; e) omogućavanjem učesnicima u postupku da izvrše

uvid u predmete o kojima Ustavni sud odlučuje, da prisustvuju javnim raspravama Ustavnog suda, osim ako predsjednik Ustavnog suda, u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, odluči drukčije;

f) objavljivanjem donesenih odluka; g) izdavanjem publikacija Ustavnog suda u kojima se

objavljuju značajnije odluke, rješenja i drugo; h) na drugi način koji odredi Ustavni sud.

Član 14. (Isključenje javnosti)

Javnost postupka pred Ustavnim sudom isključena je na sjednicama Suda, osim na javnoj raspravi.

Član 15. (Saopćenja)

Saopćenja o održavanju sjednica i javnih rasprava Ustavnog suda (vrijeme, mjesto i dnevni red) objavljuju se na oglasnoj ploči i web-stranici Ustavnog suda i dostavljaju sredstvima javnog informiranja.

Član 16. (Učesnici u postupku)

(1) Učesnici u postupku su: a) pokretači sporova iz člana VI/3.a) Ustava i

Amandmana I i donositelji akata koji su predmet spora;

b) stranke u postupku u kojem je donesena odluka koja se osporava apelacijom i sud, odnosno organ čija je presuda, odnosno odluka, predmet apelacije (član VI/3.b) Ustava);

c) predsjedavajući Doma naroda, kada je pokrenut spor iz člana IV/3.f) Ustava;

d) sud koji je proslijedio pitanje Ustavnom sudu i donositelj zakona o čijem važenju ovisi odluka suda (član VI/3.c) Ustava).

(2) Ustavni sud može u konkretnom predmetu odrediti druge učesnike u postupku na koje će se primjenjivati princip kontradiktornosti.

(3) Ustavni sud, odnosno sudija izvjestitelj, može zatražiti i od drugih organa i organizacija stručno pisano mišljenje, a registrar može zatražiti druge podatke bitne za odluku Ustavnog suda u konkretnom predmetu.

Član 17. (Upotreba jezika)

(1) U postupku pred Ustavnim sudom koriste se službeni jezici i pisma iz člana 6. ovih pravila, a na zahtjev učesnika u postupku, pripadnika drugih naroda, Ustavni sud može dopustiti upotrebu drugog jezika.

(2) Ustavni sud će osigurati uvjete da svako može efektivno ostvariti pravo iz stava (1) ovog člana.

Član 18. (Dopustivost apelacije)

(1) Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

(2) Ustavni sud može izuzetno razmatrati apelaciju i kada nema odluke nadležnog suda, ukoliko apelacija ukazuje na ozbiljna kršenja prava i osnovnih sloboda koje štiti Ustav ili


međunarodni dokumenti koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini.

(3) Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; b) apelacija je anonimna; c) protekao je rok za podnošenje apelacije; d) apelaciju je podnijelo neovlašteno lice; e) radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već

odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih u apelaciji ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje;

f) apelant je zloupotrijebio pravo na podnošenje apelacije;

g) ako su izmijenjene pravne okolnosti; h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa

Ustavom; i) apelacija je ratione personae inkompatibilna sa

Ustavom; j) apelacija je ratione temporis inkompatibilna sa

Ustavom; k) apelant je propustio da u ostavljenom roku

dopuni/precizira apelaciju; l) apelacija je preuranjena; m) apelant nije iscrpio pravne lijekove moguće po

zakonu. (4) Ustavni sud će odbaciti apelaciju kao očigledno (prima

facie) neosnovanu kada utvrdi da ne postoji opravdan zahtjev stranke u postupku, odnosno da predočene činjenice ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje prava zaštićenih Ustavom i/ili kada se za stranku u postupku utvrdi da ne snosi posljedice kršenja Ustavom zaštićenih prava, tako da je ispitivanje merituma apelacije nepotrebno.

(5) Ustavni sud će odbaciti apelaciju kada ocijeni da apelant nije pretrpio značajniju štetu osim ako poštivanje ljudskih prava, kako je to definirano u Ustavu, zahtijeva razmatranje apelacije u meritumu.

Član 19. (Dopustivost zahtjeva iz čl. VI/3.a), VI/3.c), IV/3.f) Ustava i

Amandmana I) Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; b) zahtjev je anoniman; c) zahtjev je podnijelo neovlašteno lice; d) radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već

odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih u zahtjevu ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje;

e) ako su izmijenjene pravne okolnosti; f) podnositelj zahtjeva je propustio da u ostavljenom

roku dopuni/precizira zahtjev; g) osporeni opći akt nije na snazi.

Član 20. (Dostavljanje zahtjeva/apelacije)

(1) Zahtjev za pokretanje postupka/apelacija upućen Ustavnom sudu šalje se poštom ili se predaje neposredno Ustavnom sudu.

(2) Podnesak iz stava (1) ovog člana se smatra primljenim danom prijema u Ustavnom sudu, odnosno danom predaje podneska pošti preporučeno.

(3) Elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom, te brzojavi upućeni Ustavnom sudu ne smatraju se podnescima kojima se pokreće ustavnosudski postupak, odnosno kojima se predlaže pokretanje ustavnosudskog postupka, osim ukoliko se dostavljaju na zahtjev Ustavnog suda, ili kada to odobri Ustavni sud.

Član 21. (Sadržaj zahtjeva/apelacije)

(1) Zahtjev za pokretanje postupka iz člana VI/3.a) Ustava i Amandmana I treba sadržavati: a) naziv akta koji je predmet spora sa oznakom naziva i

broja službenog glasila u kojem je objavljen; b) odredbe Ustava za koje se smatra da su povrijeđene; c) navode, činjenice i dokaze na kojima se zahtjev

zasniva; d) potpis ovlaštenog lica, odnosno podnositelja zahtjeva.

(2) Apelacija iz člana VI/3.b) Ustava treba sadržavati: a) odluku suda u Bosni i Hercegovini koja se osporava; b) odredbe Ustava i/ili međunarodnih dokumenata o

ljudskim pravima koje se primjenjuju u Bosni i Hercegovini za koje apelant smatra da su povrijeđene;

c) navode, činjenice i dokaze na kojima se apelacija zasniva;

d) u nedostatku osporene odluke, razloge za podnošenje apelacije;

e) potpis podnositelja apelacije, odnosno ovlaštenog opunomoćenika;

f) posebnu punomoć za zastupanje pred Ustavnim sudom ako podnositelj apelacije ima zastupnika.

(3) Apelacija iz stava (2) ovog člana se podnosi obavezno na posebnom obrascu dostupnom u Ustavnom sudu ili na web-stranici Ustavnog suda. Obrazac čini sastavni dio ovih pravila. Apelacija se obavezno podnosi u tekstu koji je elektronski ili mehanografski obrađen.

(4) Zahtjev iz člana VI/3.c) Ustava treba sadržavati: a) odredbe iz zakona za kojeg se traži ocjena

kompatibilnosti uz naznaku službenog glasila u kojem je zakon objavljen;

b) odredbe Ustava, Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, te zakona Bosne i Hercegovine koji je predmet ocjenjivanja kompatibilnosti, postojanja ili domašaja nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku Ustavnog suda;

c) navode, činjenice i dokaze na kojima se zahtjev zasniva;

d) potpis ovlaštenog lica. (5) Kada Ustavni sud preispituje proceduralnu ispravnost

predložene odluke prema članu IV/3.f) Ustava, uz zahtjev se prilaže ovjeren prijepis te odluke sa obrazloženjem procedure.

(6) Podnositelj zahtjeva/apelacije je dužan obavijestiti Ustavni sud o svim promjenama adrese, pravnog i činjeničnog stanja u vezi sa zahtjevom/apelacijom koje su se desile nakon podnošenja zahtjeva/apelacije Ustavnom sudu. U suprotnom, Ustavni sud će donijeti odluku prema stanju u spisu.

Član 22. (Dopuna zahtjeva/apelacije)

(1) Kada je zahtjev/apelacija upućen Ustavnom sudu nepotpun, u smislu člana 21. ovih pravila, ili ne sadrži podatke neophodne za vođenje postupka, Ustavni sud će zatražiti od podnositelja zahtjeva, odnosno apelanta, da u određenom roku, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema poziva za dopunu, te nedostatke otkloni.

(2) Ako podnositelj u roku iz stava (1) ovog člana ne otkloni nedostatke, zahtjev/apelacija će se odbaciti.

(3) Apelacija/zahtjev se bez zahtjeva Ustavnog suda ne može dopunjavati van roka iz člana 18. stav (1) ovih pravila.


Član 23. (Odgovor na zahtjev/apelaciju)

(1) Sudija izvjestitelj, odnosno registrar određuju rok za dostavu odgovora na navode iz zahtjeva/apelacije.

(2) Ustavni sud dostavlja zahtjev/apelaciju donositelju osporenog akta radi davanja odgovora, odnosno dostavljanja spisa.

(3) Ustavni sud dostavlja apelaciju i drugoj stranci u postupku u kojem je donesena presuda/odluka koja se osporava apelacijom s ciljem davanja odgovora.

(4) Nedostavljanje odgovora na zahtjev/apelaciju ne utječe na tok postupka pred Ustavnim sudom, koji će u tom slučaju svoju odluku temeljiti na dostavljenim informacijama koje nisu osporili drugi učesnici u postupku.

(5) U slučaju odbacivanja zahtjeva/apelacije, Ustavni sud može donijeti odluku, a da prethodno zahtjev/apelacija nije dostavljen drugoj stranci na izjašnjavanje.

(6) Kada se radi o istom ili sličnom pitanju, Ustavni sud neće dostavljati zahtjev/apelaciju radi davanja odgovora, već će uzeti u obzir ranije dostavljene odgovore.

Član 24. (Sudija izvjestitelj)

(1) Sudije izvjestitelji se, u pravilu, zadužuju predmetom po abecednom redu prezimena sudija, nakon ispitivanja dopustivosti. Predsjednik Ustavnog suda može odlučiti o zaduživanju sudije izvjestitelja na drugi način.

(2) U predmetima koji se odnose na isto činjenično ili pravno pitanje može se zadužiti jedan sudija izvjestitelj.

(3) Kada odlučuje o predmetu, Ustavni sud može, na prijedlog sudije izvjestitelja, odlučiti o razduživanju tog sudije.

(4) Sudija izvjestitelj daje saglasnost da se prijedlog odluke iznese na sjednicu Ustavnog suda.

Član 25. (Hitno postupanje)

(1) Hitno postupanje je obavezno u predmetima koji se tiču zahtjeva podnesenih na osnovu člana IV/3.f) Ustava, izbornih prava i odluka o privremenim mjerama.

(2) U određivanju redoslijeda po kojem će se postupati s predmetima Ustavni sud će uzeti u obzir važnost i hitnost postavljenih pitanja na osnovu kriterija koje je sam utvrdio.

(3) Predsjednik Ustavnog suda može dati prvenstvo nekom određenom zahtjevu/apelaciji.

Član 26. (Uvid u predmete)

(1) Učesnici u postupku imaju pravo izvršiti uvid u spise predmeta koji se vodi pred Ustavnim sudom u skladu sa aktima Ustavnog suda i zakonom koji uređuje pristup informacijama.

(2) Nacrti i prijedlozi odluka, rješenja i drugih akata koji su pripremljeni za odlučivanje, kao i akti koji su određeni kao tajna u smislu ovih pravila ne mogu se davati na uvid.

(3) Uvid u spis odobrava generalni sekretar Ustavnog suda, a obavlja se u službenim prostorijama Ustavnog suda i u prisustvu ovlaštenog zaposlenika Ustavnog suda, u skladu sa općim aktom Ustavnog suda.

Član 27. (Kopije akata)

(1) Učesnici u postupku mogu tražiti iz predmeta kopiju akata, osim onih koji se, prema članu 26. stav (2) ovih pravila, ne mogu davati na uvid.

(2) Kopiranje akata iz predmeta odobrava generalni sekretar Ustavnog suda, a obavlja se u službenim prostorijama Ustavnog suda, u skladu sa općim aktom Ustavnog suda.

Član 28. (Obavještenje o toku postupka)

(1) Obavještenje o toku postupka pred Ustavnim sudom daje predsjednik Ustavnog suda, odnosno registrar Ustavnog suda po ovlaštenju predsjednika.

(2) Niko nema pravo davati podatke o sudiji izvjestitelju i pravnom savjetniku sudije kojem je predmet raspoređen, niti podatke koji se odnose na odlučivanje u predmetu.

Član 29. (Dostavljanje akata)

Akti Ustavnog suda, pozivi i drugo dostavljaju se licima na koja se odnose preporučeno poštom ili neposredno uz dostavnicu.

Član 30. (Osnov za odlučivanje)

(1) Ustavni sud raspravlja i odlučuje o predmetu na osnovu prijedloga odluke sudije izvjestitelja, odnosno Ureda registrara.

(2) O pojedinim pitanjima koja su značajna za donošenje odluke Ustavni sud može, radi zauzimanja prethodnog stava, raspravljati na osnovu memoranduma sudije izvjestitelja ili Ureda registrara.

(3) Na prijedlog sudije izvjestitelja ili drugog sudije nacrt odluke se može preliminarno razmatrati bez glasanja o prijedlogu, ili se može samo indikativno glasati u kojem smjeru treba pripremiti prijedlog odluke.

Član 31. (Obim odlučivanja)

Pri odlučivanju Ustavni sud, u pravilu, ispituje da li postoje samo one povrede koje su iznesene u zahtjevu/apelaciji.

Član 32. (Spajanje i razdvajanje predmeta)

(1) Kada se Ustavnom sudu dostavi više zahtjeva/apelacija iz njegove nadležnosti o istom pitanju, Ustavni sud će, u pravilu, donijeti odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku.

(2) Spajanje zahtjeva, u smislu stava (1) ovog člana, neće se vršiti ako bi to znatnije produžavalo postupak.

Član 33. (Sadržaj odluka)

(1) Odluka o meritumu sadrži: a) Uvod, b) Izreku, c) Obrazloženje, d) Zaključak.

(2) Uvod sadrži: ustavnu osnovu i odgovarajuću odredbu Pravila Ustavnog suda, naziv "Ustavni sud Bosne i Hercegovine", broj predmeta, ime i prezime, odnosno naziv podnositelja zahtjeva/apelanta, sastav tijela koje odlučuje (imena i prezimena sudija koji su učestvovali u odlučivanju prema redoslijedu iz člana 88. ovih pravila bez navođenja akademskih titula), datum održavanja sjednice i vrstu odluke.

(3) Izreka sadrži: odluku Ustavnog suda o predmetu odlučivanja i naznaku da li se odluka objavljuje u službenim glasilima.

(4) Obrazloženje odluka donesenih na osnovu člana VI/3.b) sadrži: uvod, postupak pred Ustavnim sudom, činjenice, navode iz apelacije, navode iz odgovora na apelaciju, relevantne propise, dopustivost, meritum i zaključak.

(5) Obrazloženje odluka donesenih na osnovu čl. VI/3.a), VI/3.c), IV/3.f) Ustava i Amandmana I sadrži: uvod, postupak pred Ustavnim sudom, navode iz zahtjeva, navode iz odgovora na zahtjev, relevantne propise, dopustivost, meritum i zaključak.


(6) Izuzetno, Ustavni sud može donijeti i odluku o meritumu koja sadrži samo izreku, kratko obrazloženje i poziv na odluku koja je prethodno donesena u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji.

(7) Obrazloženje ostalih odluka Ustavnog suda može sadržavati odgovarajuće elemente, ovisno o vrsti odluke.

Član 34. (Obaveze drugih institucija)

Institucije Bosne i Hercegovine, entitetā, Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, pravna i fizička lica i drugi dužni su Ustavnom sudu, na njegov zahtjev, davati podatke i obavještenja potrebna za rad Ustavnog suda i preduzimati, po nalogu Ustavnog suda, radnje koje su od interesa za vođenje postupka.

POGLAVLJE I. SJEDNICE USTAVNOG SUDA

Član 35. (Mjesto održavanja)

(1) Ustavni sud radi u sjednici. (2) Sjednica Ustavnog suda se održava u sjedištu Ustavnog

suda. (3) Izuzetno, sjednica Ustavnog suda se može održati izvan

sjedišta Ustavnog suda.

Član 36. (Zakazivanje sjednica)

(1) Predsjednik Ustavnog suda zakazuje sjednicu, predlaže dnevni red i predsjedava sjednicom Ustavnog suda. Predsjednik Ustavnog suda može ovlastiti jednog od potpredsjednika da predsjedava sjednicom Ustavnog suda u smislu člana 88. ovih pravila.

(2) Predsjednik Ustavnog suda zakazat će sjednicu i: a) kada Ustavni sud zaključi da se sjednica održi; b) kada sazivanje sjednice traži sudija radi razmatranja

pitanja iz nadležnosti Ustavnog suda. (3) Predsjednik Ustavnog suda predlaže dnevni red i

predsjedava sjednicama. (4) Dnevni red sjednice utvrđuje Ustavni sud na sjednici. (5) U slučaju iz stava (2) alineja b) ovog člana, predsjedniku

Ustavnog suda podnosi se pismeni zahtjev sa obrazloženjem.

(6) Nakon što predsjednik Ustavnog suda objavi da Ustavni sud zasjeda i predloži dnevni red, svaki sudija ima pravo da predloži dopunu, odnosno skidanje pojedinog predmeta s dnevnog reda uz usmeno obrazloženje prijedloga.

(7) Ako je skidanje predmeta s dnevnog reda predložio i usmeno obrazložio sudija koji je ujedno sudija izvjestitelj, o tom prijedlogu se ne raspravlja, niti se o njemu glasa, nego se zapisnički utvrđuje da je predmet skinut s dnevnog reda.

(8) Ako je skidanje predmeta s dnevnog reda predložio i usmeno obrazložio sudija koji nije sudija izvjestitelj u tom predmetu, a sudija izvjestitelj prihvati prijedlog, na odgovarajući način se primjenjuje stav (7) ovog člana.

(9) Ako je skidanje predmeta s dnevnog reda predložio i usmeno obrazložio sudija koji nije sudija izvjestitelj u tom predmetu, a sudija izvjestitelj nije prihvatio prijedlog, odluka o skidanju predmeta s dnevnog reda donosi se većinom glasova svih sudija.

Član 37. (Poziv za sjednicu)

(1) Poziv za sjednicu Ustavnog suda, predmeti i drugi materijali koji će biti razmatrani na sjednici dostavljaju se sudijama najkasnije osam dana prije dana održavanja sjednice.

(2) Izuzetno, u hitnim slučajevima, pozivi za sjednicu Ustavnog suda, predmeti i drugi materijali koji će biti razmatrani na sjednici mogu se dostaviti i u kraćem roku.

(3) Ured registrara će pravovremeno dostavljati nacrte odluka sudiji izvjestitelju u predmetima u kojima je određen sudija izvjestitelj.

Član 38. (Prisustvo sjednicama)

(1) Sjednicama Ustavnog suda prisustvuju sudije, generalni sekretar, registrar, šefovi odjela i lice zaduženo za saradnju s medijima.

(2) Predsjednik Ustavnog suda može odlučiti da sjednici prisustvuju i druga stručna lica.

Član 39. (Obavezno odgađanje sjednice)

Sjednica Ustavnog suda u plenarnom sazivu kojoj ne prisustvuju najmanje trojica sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine i najmanje jedan sudija kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske se odgađa s tim da će se, u slučaju ponavljanja iste situacije bez opravdanih razloga, naredna sjednica održati.

Član 40. (Tok sjednice)

(1) Predsjednik Ustavnog suda vodi sjednicu Ustavnog suda prema prihvaćenom dnevnom redu.

(2) Prije otvaranja rasprave predsjednik Ustavnog suda je ovlašten: a) naznačiti dužinu trajanja cjelokupne rasprave o

predmetu, b) odrediti dužinu trajanja izlaganja pri prvom javljanju

za riječ, c) odrediti dopušteni broj i dužinu trajanja replika na

pojedinu raspravu. (3) Pri određivanju vremenskog trajanja radnji iz stava (2) ovog

člana predsjednik Ustavnog suda uvažava složenost predmeta, te jasnoću, preglednost i iscrpnost obrazloženja prijedloga odluke, rješenja, odnosno izvještaja i uvodnog usmenog obrazloženja sudije izvjestitelja.

(4) O predmetu koji je na dnevnom redu sjednice Ustavnog suda prije raspravljanja i glasanja sudija izvjestitelj će ukratko iznijeti relevantna činjenična i pravna pitanja značajna za raspravljanje i odlučivanje i dati prijedlog odluke.

(5) Sudija izvjestitelj može zatražiti da registrar izloži činjenice predmeta i pruži informacije o relevantnim propisima i relevantnoj praksi.

(6) Nakon izlaganja sudije izvjestitelja, odnosno registrara, riječ se daje sudijama prema redoslijedu po kojem su tražili riječ.

(7) Riječ za repliku ili komentar daje se kada sve sudije koje su se prijavile za raspravu završe svoja izlaganja.

(8) U raspravljanju mogu učestvovati generalni sekretar i registrar Ustavnog suda, a na poziv predsjednika Ustavnog suda i šefovi odjela Ustavnog suda i pravni savjetnici sudija Ustavnog suda.

(9) Predsjednik Ustavnog suda ima pravo da upozori učesnika u raspravljanju na dužinu usmenog izlaganja ukoliko ocijeni da je neosnovano dugo.

(10) U slučaju kada sudija ne okonča svoju raspravu u naznačenom vremenu, predsjednik Ustavnog suda ga upozorava da je isteklo vrijeme i određuje jednu minutu da sažme i okonča raspravu. Nakon proteka tog vremena, predsjednik Ustavnog suda je ovlašten da prekine izlaganje sudije i da da riječ sljedećem učesniku u raspravi.


Član 41. (Odgađanje raspravljanja)

Ustavni sud može odgoditi, odnosno prekinuti raspravljanje o predmetu, s ciljem pribavljanja novih podataka i obavještenja, kao i u drugim slučajevima.

Član 42. (Donošenje odluke)

(1) Poslije završenog raspravljanja o predmetu Ustavni sud donosi odluku.

(2) U donošenju odluke Ustavnog suda može učestvovati samo sudija koji je bio prisutan sjednici na kojoj je obavljena rasprava o predmetu u kojem se donosi odluka.

(3) Sudija se ne može uzdržati od glasanja. (4) Odluka Ustavnog suda u Plenarnoj sjednici i Velikom

vijeću donosi se većinom glasova od ukupno devet sudija Ustavnog suda.

(5) Izuzetno, kada u Plenarnoj sjednici u donošenju odluke učestvuje manje od ukupnog broja od devet sudija, i to zbog razloga navedenih u članu 90. stav (1) ili članu 98. ovih pravila, kao i kada nisu izabrane sve sudije, ili kada je sudija/sudije u dužem periodu, zbog bolesti, spriječen vršiti svoju funkciju, ukoliko najmanje pet sudija ne glasa identično o prijedlogu odluke o zahtjevu/apelaciji, u slučaju iz člana 98. odlučivanje o toj odluci će se odgoditi za jednu od narednih sjednica ali ne duže od šest mjeseci, a ako se ista situacija nakon isteka tog roka ponovi, glas predsjednika Ustavnog suda, odnosno sudije koji ga zamjenjuje, računa se dvostruko.

(6) Odluka Malog vijeća se donosi jednoglasno. (7) Glasanje se vrši javno, dizanjem ruke. (8) Glasanje se vrši prema redoslijedu po kojem su podneseni

prijedlozi o čemu se prethodno može provesti preliminarno neobavezujuće glasanje o predloženoj odluci ili o pojedinim dijelovima odluke. Prijedlog koji prilikom preliminarnog glasanja dobije najviše glasova smatra se prvim prijedlogom o kojem se glasa u skladu sa stavom (1) ovog člana.

(9) U ostalim slučajevima kao prvi prijedlog o kojem se glasa smatra se prijedlog sudije izvjestitelja ukoliko sudija izvjestitelj ne predloži drukčije.

Član 43. (Izdvojena mišljenja)

(1) Svaki sudija koji je učestvovao u razmatranju predmeta ima pravo da izdvoji svoje mišljenje u skladu ili suprotno odluci, ili samo da da izjavu o neslaganju ili pridruživanju izdvojenom mišljenju.

(2) Sudija ima pravo i dužnost da pismeno izloži i obrazloži izdvojeno mišljenje najkasnije u roku od 15 dana od dana kada mu odluka bude dostavljena nakon utvrđivanja stručno-tehničke redakcije teksta.

(3) Izdvojeno mišljenje sudije se prilaže uz zapisnik sa sjednice i ulaže u predmet na koji se odnosi, a u donesenoj odluci i rješenju se konstatira da je dato izdvojeno mišljenje.

(4) Izdvojeno mišljenje se prilaže uz odluku kao aneks. Odluka se objavljuje u službenim glasilima i publikaciji Ustavnog suda zajedno sa izdvojenim mišljenjem.

(5) Do dostave izdvojenog mišljenja, ili do isteka roka iz stava (2) ovog člana, odluka se ne otprema. Ako izdvojeno mišljenje nije dostavljeno do isteka roka iz stava (2) ovog člana, odluka se otprema, a naknadno dostavljeno izdvojeno mišljenje se ulaže u ustavnosudski spis i čini njegov sastavni dio.

Član 44. (Snimanje sjednica)

(1) Sjednice Ustavnog suda se snimaju.

(2) Snimak/audiozapis se prilaže uz zapisnik i čini njegov sastavni dio.

(3) Način upotrebe snimka/audiozapisa je uređen općim aktom Ustavnog suda.

Član 45. (Zapisnik sjednica)

(1) O toku sjednica Ustavnog suda se vodi zapisnik. (2) Zapisnik sjednice Ustavnog suda sadrži:

a) datum i mjesto održavanja sjednice; b) imena prisutnih i odsutnih sudija; c) imena drugih lica prisutnih sjednici; d) predmet razmatranja i odlučivanja; e) izreku (dispozitiv) donesene odluke; f) rezultat glasanja s naznakom koji je sudija glasao

protiv odluke, odnosno koji je izdvojio mišljenje; g) druge zaključke koji su doneseni povodom rasprave o

predmetu. (3) Kada je isključena javnost sa sjednice ili njenog dijela, u

zapisnik se unosi i konstatacija o tome. (4) Zapisnik sa sjednice Ustavnog suda se usvaja, u pravilu, na

narednoj sjednici. (5) Usvojeni zapisnik sa sjednice Ustavnog suda potpisuju

predsjednik Ustavnog suda i generalni sekretar Ustavnog suda.

(6) Zapisnik je sastavni dio arhive Ustavnog suda i čuva se u skladu sa općim aktom Ustavnog suda.

Član 46. (Javna rasprava)

(1) Kada je u postupku pred Ustavnim sudom potrebno neposredno raspraviti pitanje značajno za donošenje odluke, Ustavni sud će u Plenarnoj sjednici održati javnu raspravu.

(2) O potrebi da se održi javna rasprava Ustavni sud odlučuje na prijedlog sudije izvjestitelja ili drugog sudije.

Član 47. (Pozivanje na javnu raspravu)

(1) Na javnu raspravu se pozivaju učesnici u postupku. (2) Kada je potrebno, na javnu raspravu se pozivaju i lica koja

mogu Ustavnom sudu dati stručna mišljenja i objašnjenja značajna za donošenje odluke.

(3) O pozivanju lica iz stava (2) ovog člana odlučuje Ustavni sud na prijedlog sudije izvjestitelja. Učesnici se ne honoriraju.

Član 48. (Rok za pozivanje)

(1) Poziv za javnu raspravu i odgovarajući materijal se dostavljaju najkasnije osam dana prije održavanja javne rasprave.

(2) Izuzetno, poziv za javnu raspravu se može dostaviti i u kraćem roku.

Član 49. (Mjesto održavanja)

(1) Javna rasprava se održava u sjedištu Ustavnog suda. (2) Kada postoje posebni razlozi, Ustavni sud može odlučiti da

se javna rasprava održi izvan sjedišta Ustavnog suda.

Član 50. (Posljedice neprisustva pozvanih učesnika)

Odsustvovanje učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i donese odluku.

Član 51. (Odgađanje i prekidanje)

(1) Kada je potrebno, Ustavni sud može javnu raspravu odgoditi ili prekinuti s ciljem pribavljanja potrebnih podataka i obavještenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.


(2) U slučaju iz stava (1) ovog člana predsjednik Ustavnog suda obavijestit će učesnike u postupku i druga pozvana lica o tome kada će se održati, odnosno nastaviti javna rasprava.

Član 52. (Rukovođenje javnom raspravom)

(1) Predsjednik Ustavnog suda otvara javnu raspravu, saopćava predmet rasprave i vodi sjednicu u smislu člana 40. ovih pravila.

(2) Generalni sekretar Ustavnog suda obavještava Ustavni sud o prisustvu učesnika u postupku i drugih pozvanih lica.

Član 53. (Uloga predsjednika Suda)

(1) Predsjednik Ustavnog suda izlaže na javnoj raspravi stanje stvari i sporna pravna pitanja značajna za raspravljanje, ne iznoseći pri tome svoj stav za donošenje odluke.

(2) Poslije izlaganja predsjednika Ustavnog suda učesnici u postupku iznose i obrazlažu svoje stavove i odgovaraju na navode iznesene u raspravi, a druga pozvana lica daju svoja mišljenja značajna za razjašnjenje stanja stvari.

Član 54. (Održavanjе reda)

(1) O održavanju reda na javnoj raspravi se stara predsjednik Ustavnog suda.

(2) S tim ciljem on može: a) opomenuti lice koje remeti red; b) oduzeti riječ licu koje nanosi uvredu Ustavnom sudu

ili nekom drugom, odnosno koje na drugi način zloupotrebljava dobijenu riječ;

c) udaljiti s javne rasprave lice koje, i pored opomene, ometa tok javne rasprave.

Član 55. (Zaključivanje javne rasprave)

Kada su završena izlaganja učesnika u postupku i drugih pozvanih lica, te kada nema ni pitanja koja bi trebalo riješiti, predsjednik Ustavnog suda zaključuje javnu raspravu i obavještava učesnike u postupku i druga prisutna lica o vremenu i načinu saopćavanja odluke Ustavnog suda.

Član 56. (Zapisnik)

(1) O javnoj raspravi vodi se zapisnik. (2) U zapisnik s javne rasprave se unose i podaci iz člana 45.

ovih pravila. (3) Ako nije vršeno audiosnimanje javne rasprave, u zapisnik

se unosi sažeto izlaganje učesnika u postupku i drugih prisutnih lica.

(4) Uz zapisnik s javne rasprave se prilažu izlaganja učesnika u postupku i drugih prisutnih lica koja svoja pisana izlaganja mogu predati Ustavnom sudu.

POGLAVLJE II. ODLUKE I DRUGI AKTI USTAVNOG SUDA

Član 57. (Vrste odluka)

(1) Nakon vijećanja i glasanja Ustavni sud donosi odluke. (2) Odluke Ustavnog suda su o:

a) dopustivosti zahtjeva/apelacije; b) dopustivosti i meritumu zahtjeva/apelacije (potpuna ili

djelimična); c) prestanku važenja odredbe/općeg akta nesaglasne sa

Ustavom; d) obustavi postupka; e) privremenoj mjeri.

(3) U slučaju potrebe u postupku pred Ustavnim sudom, kao i o unutrašnjim pitanjima Ustavnog suda mogu se donositi rješenja i zaključci.

Član 58. (Odluka o dopustivosti)

Ustavni sud donosi odluku o dopustivosti kojom odbacuje zahtjev/apelaciju pod uvjetima iz čl. 18, 19. i 22. ovih pravila.

Član 59. (Odluka o dopustivosti i meritumu)

(1) Ustavni sud donosi odluku o dopustivosti i meritumu kada usvaja ili odbija zahtjev/apelaciju.

(2) Ustavni sud usvaja zahtjev/apelaciju kada, u skladu sa svojim nadležnostima iz člana VI/3.a) i VI/3.b) Ustava i Amandmana I, utvrdi povredu Ustava, odnosno kada, u skladu sa svojim nadležnostima iz člana VI/3.c) Ustava, utvrdi da je zakon o čijem važenju ovisi odluka bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini inkompatibilan sa Ustavom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda.

(3) Ustavni sud odbija zahtjev/apelaciju kada, u skladu sa svojim nadležnostima iz člana VI/3.a) i VI/3.b) Ustava i Amandmana I, utvrdi da ne postoji povreda Ustava, odnosno da ne postoji povreda u smislu nadležnosti Ustavnog suda iz člana VI/3.c) Ustava.

(4) Ustavni sud svojom odlukom usvaja zahtjev kada utvrdi da postoji proceduralna ispravnost zahtjeva podnesenog u skladu sa članom IV/3.f) Ustava.

(5) Ustavni sud svojom odlukom odbija zahtjev kada utvrdi da ne postoji proceduralna ispravnost zahtjeva podnesenog u skladu sa članom IV/3.f) Ustava.

Član 60. (Djelimična odluka)

Ustavni sud može donijeti djelimičnu odluku ako zahtjev/apelacija sadrži više pitanja i ako to priroda slučaja omogućava.

Član 61. (Djelovanje odluka o zahtjevu)

(1) Ustavni sud odlukom kojom usvaja zahtjev odlučuje o njenom pravnom djelovanju (ex tunc, ex nunc).

(2) Odlukom kojom se utvrđuje nesaglasnost iz člana VI/3.a) i VI/3.c) Ustava Ustavni sud može u cijelosti ili djelimično ukinuti opći akt ili njegove pojedine odredbe.

(3) Ukinuti opći akt, odnosno njegove ukinute odredbe prestaju važiti narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku BiH".

(4) Izuzetno, Ustavni sud može odlukom kojom se utvrđuje nesaglasnost iz člana VI/3.a) i VI/3.c) Ustava odrediti rok za usaglašavanje koji ne može biti duži od šest mjeseci.

(5) Ako se u ostavljenom roku iz stava (4) ovog člana ne otkloni utvrđena nesaglasnost, Ustavni sud će svojom odlukom utvrditi da nesaglasne odredbe prestaju važiti.

(6) Narednog dana od dana objavljivanja odluke iz stava (4) ovog člana u "Službenom glasniku BiH" prestaju važiti nesaglasne odredbe.

Član 62. (Djelovanje odluka o apelaciji)

(1) Odlukom kojom usvaja apelaciju Ustavni sud ukida osporenu odluku i predmet vraća sudu, odnosno organu koji je donio tu odluku, na ponovni postupak, osim u slučaju kada se posljedice kršenja ustavnih prava mogu otkloniti na drugi način.

(2) Ako je do donošenja odluke Ustavnog suda promijenjen zakon koji određuje nadležnost za postupanje u toj pravnoj stvari, sud, odnosno organ koji je donio ukinutu odluku dužan je bez odgađanja dostaviti predmet nadležnom sudu, odnosno organu.


(3) U obrazloženju odluke Ustavni sud navodi koje je ustavno pravo povrijeđeno i u čemu se sastoji povreda.

(4) Sud, odnosno organ čija je odluka ukinuta dužan je da donese novu odluku pri čemu je obavezan da poštuje pravno shvatanje Ustavnog suda o povredi Ustavom utvrđenih prava i osnovnih sloboda podnositelja apelacije.

(5) Izuzetno, ako organ čija je odluka ukinuta u smislu prethodnog stava donese novu odluku bez poštivanja pravnog shvatanja Ustavnog suda, Ustavni sud može sam odlučiti o meritumu predmeta ukoliko postoji odluka organa koja ne krši ustavna prava, tako što će takvu odluku ostaviti na pravnoj snazi.

(6) Postupak pred sudom, odnosno organom iz stava (4) ovog člana je hitan.

(7) Odlukom kojom usvaja apelaciju zbog povrede člana II/3.e) Ustava, zbog nedonošenja odluke u razumnom roku, Ustavni sud može naložiti hitno okončanje postupka.

(8) Ukoliko Ustavni sud ne odluči drugačije, pravno djelovanje odluka o apelaciji počinje dostavljanjem odluke subjektu nadležnom za njeno izvršenje.

Član 63. (Odluka o obustavi postupka)

(1) Ustavni sud će donijeti odluku kojom obustavlja postupak o zahtjevu/apelaciji kada je u toku postupka: a) otklonjena neustavnost osporenog akta; b) osporeni opći akt prestao važiti; c) apelant umro, ili kada je apelant koji je pravno lice

prestao postojati; d) podnositelj zahtjeva/apelacije odustao od

zahtjeva/apelacije; e) prestala postojati pretpostavka za vođenje postupka

(podnositelj izgubio interes), ili kada Ustavni sud utvrdi da nije svrsishodno voditi daljnji postupak pod uvjetom da je to u skladu s poštivanjem ljudskih prava.

(2) U slučaju iz tač. a) i b) stava (1) ovog člana Ustavni sud će nastaviti postupak ako se radi o očiglednoj povredi odredaba člana II Ustava, ili ukoliko posljedice povrijeđenih prava i sloboda nisu otklonjene, a u slučaju iz tačke c) stava (1) ovog člana ako nasljednik, odnosno pravni sljednik, u roku od 30 dana od dana smrti/ prestanka postojanja pravnog lica, odnosno izmjene statusa, podnese pismeni zahtjev da preuzima nastavak postupka.

Član 64. (Odluka o privremenoj mjeri)

(1) Ustavni sud može, na vlastitu inicijativu ili na zahtjev podnositelja zahtjeva ili apelanta, odrediti svaku privremenu mjeru za koju smatra da je treba donijeti u interesu stranaka ili pravilnog vođenja postupka.

(2) Izuzetno, predsjednik Ustavnog suda može, u nemogućnosti sazivanja sjednice, odrediti privremenu mjeru iz stava (1) ovog člana.

(3) Odluka o mjeri iz st. (1) i (2) ovog člana se odmah dostavlja donositelju osporenog akta, stranci i drugim organima nadležnim za njeno izvršenje.

(4) Postupak za donošenje privremene mjere je hitan, a odluka kojom se usvaja zahtjev za donošenje privremene mjere je obavezujuća do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.

(5) Zahtjev za donošenje privremene mjere može podnijeti učesnik u postupku pred Ustavnim sudom iz člana 16. ovih pravila pod uvjetom da je prethodno, u skladu s mogućnošću propisanom zakonom, tražio odgađanje izvršenja odluka redovnih sudova ili organa uprave u postupku koji je vođen pred tim sudovima, odnosno organima.

Član 65. (Pravne posljedice odluke o zahtjevu)

Svako kome je povrijeđeno pravo konačnim ili pravomoćnim pojedinačnim aktom, donesenim na osnovu odredaba koje su prestale važiti u smislu člana 61. ovih pravila, ima pravo da zatraži od nadležnog organa izmjenu tog pojedinačnog akta, a nadležni organ je obavezan da ponovi postupak i uskladi akt sa odlukom Ustavnog suda.

Član 66. (Rok za podnošenje prijedloga)

Prijedlog za izmjenu konačnog ili pravomoćnog pojedinačnog akta iz člana 65. ovih pravila može se podnijeti u roku od šest mjeseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku BiH", ako od donošenja akta do donošenja odluke Ustavnog suda nije proteklo više od pet godina.

Član 67. (Stručno-tehnička redakcija odluka)

(1) Stručno-tehničku redakciju teksta odluka Ustavnog suda utvrđuje Redakciona komisija.

(2) Predsjednik Redakcione komisije i registrar potpisima potvrđuju konačan tekst svih odluka.

(3) Odluke koje se objavljuju obavezno se lektoriraju i objavljuju na službenim jezicima i pismima u Bosni i Hercegovini, prema odluci Ustavnog suda, vodeći pri tome računa o ravnopravnoj zastupljenosti, a značajnije odluke, nakon lektoriranja, prevode se na engleski jezik.

(4) Odluke i rješenja koji se ne objavljuju dostavljaju se strankama na jednom od službenih jezika i pisama Bosne i Hercegovine.

(5) Odluke se otpremaju, u pravilu, u roku od 30 dana od dana donošenja.

Član 68. (Preispitivanje odluka)

(1) U slučaju kada se otkrije neka činjenica koja bi po svojoj prirodi mogla odlučno utjecati na ishod spora i koja, kada je odluka bila donesena, nije bila poznata Ustavnom sudu i nije razumno mogla biti poznata stranci, ta stranka može, u roku od šest mjeseci nakon što je stekla saznanje o toj činjenici, zatražiti od Ustavnog suda preispitivanje te odluke, a najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema odluke.

(2) Izuzetno, ako Evropski sud za ljudska prava utvrdi da su u postupku pred Ustavnim sudom prekršena ljudska prava u pogledu pristupa sudu i ako je odluka Ustavnog suda bila zasnovana na tom kršenju, Ustavni sud će ponoviti postupak najkasnije u roku od tri mjeseca od konačnosti odluke Evropskog suda za ljudska prava.

(3) U zahtjevu treba navesti odluku čije se preispitivanje traži, kao i podatke potrebne da se pokaže da su ispunjeni uvjeti predviđeni u stavu (1) ovoga člana. U prilogu zahtjeva se dostavlja kopija svih dokumenata koji ga potvrđuju. Zahtjev i ti dokumenti se dostavljaju Ustavnom sudu.

(4) Izvorno vijeće će odbiti zahtjev ako nema razloga koji bi opravdao njegovo razmatranje. U tom slučaju Ured registrara će pismom obavijestiti podnositelja zahtjeva. Kada nije moguće sastaviti izvorno vijeće, predsjednik Ustavnog suda popunit će ili sastaviti vijeće.

(5) Kada izvorno vijeće odluči da će preispitati svoju odluku, predmet preispitivanja se razmatra u skladu s pravilima koja se primjenjuju u redovnom postupku pred Ustavnim sudom.

Član 69. (Potpisivanje odluka)

(1) Izvornik odluke, pod kojim se podrazumijeva originalna odluka Ustavnog suda, potpisuju predsjednik Ustavnog


suda i registrar, a objavljuje se samo s potpisom predsjednika Ustavnog suda.

(2) Primjerak odluke koji se otprema ovjerava generalni sekretar Ustavnog suda.

Član 70. (Ispravka grešaka)

(1) Ako izvornik odluke sadrži tehničke greške, ili ako objavljeni tekst nije istovjetan sa izvornikom, ispravku daje generalni sekretar Ustavnog suda na osnovu zaključka Ustavnog suda.

(2) Ispravka se dostavlja učesnicima u postupku i objavljuje na isti način kao i odluka.

Član 71. (Objavljivanje odluka)

(1) Ustavni sud prilikom donošenja odluka odlučuje o njihovom objavljivanju u "Službenom glasniku BiH" i u službenim glasilima entitetā i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

(2) U odluci iz stava (1) ovog člana objavljuju se lična imena i prezimena podnositelja apelacije, odnosno pravnog lica, i druge stranke u postupku iz člana 16. ovih pravila, osim ako je podnositelj apelacije ili druga stranka u postupku pred Ustavnim sudom drukčije zahtijevala, ili ako priroda postupka to zahtijeva.

POGLAVLJE III. IZVRŠENJE ODLUKA

Član 72. (Obaveznost izvršenja, način i rok izvršenja)

(1) Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće i svako fizičko i pravno lice je dužno da ih poštuje.

(2) Svi organi vlasti su dužni, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom, provoditi odluke Ustavnog suda.

(3) Svako ko ima pravni interes može tražiti da se izvrši odluka Ustavnog suda.

(4) Ustavni sud u svojoj odluci može odrediti način i rok izvršenja odluke Ustavnog suda.

(5) U roku iz stava (4) ovog člana organ koji je obavezan izvršiti odluku Ustavnog suda dužan je dostaviti obavještenje o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja odluke Ustavnog suda, kako je to naznačeno u odluci.

(6) U slučaju nepostupanja, odnosno kašnjenja u izvršavanju ili obavještavanju Ustavnog suda o preduzetim mjerama, Ustavni sud donosi rješenje kojim se utvrđuje da odluka Ustavnog suda nije izvršena, odnosno može odrediti način izvršenja odluke. To rješenje se dostavlja nadležnom tužiocu, odnosno drugom organu nadležnom za izvršenje kojeg odredi Ustavni sud.

Član 73. (Obustavljanje izvršenja)

Izvršenje konačnih, odnosno pravomoćnih pojedinačnih akata, donesenih na osnovu odredaba koje su prestale važiti u smislu člana 61. ovih pravila, ne može se ni odrediti ni provesti, a ako je izvršenje započeto, obustavit će se.

Član 74. (Naknada za nematerijalnu štetu)

(1) U odluci kojom usvaja apelaciju Ustavni sud može odrediti naknadu za nematerijalnu štetu.

(2) Ako Ustavni sud odredi da je potrebno dodijeliti novčanu naknadu, odredit će je na osnovu pravednosti, uzimajući u obzir standarde koji proizlaze iz prakse Ustavnog suda.

POGLAVLJE IV. POSEBNE ODREDBE

Član 75. (Dostavljanje na oglasnu ploču i web-stranicu)

(1) Kada se pozivi, odluke, odnosno rješenja Ustavnog suda ne mogu iz bilo kojeg razloga dostaviti učesnicima u postupku, dostavljanje njima obavlja se stavljanjem poziva, odluke, odnosno rješenja na oglasnu ploču Ustavnog suda i web-stranicu Ustavnog suda.

(2) Dostavljanje se smatra obavljenim nakon proteka osam dana od dana stavljanja poziva, odluke, odnosno rješenja na oglasnu ploču Ustavnog suda i web-stranicu Ustavnog suda.

Član 76. (Ostala pitanja)

O pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu utvrđena ovim pravilima Ustavni sud će odlučiti u svakom konkretnom slučaju.

DIO TREĆI - ORGANIZACIJA USTAVNOG SUDA POGLAVLJE I. PRAVA I DUŽNOSTI USTAVNOG SUDA

Član 77. (Organizacione i finansijske nadležnosti)

(1) Ustavni sud, osim vršenja funkcije u skladu sa odredbama Ustava, odlučuje o: a) izboru predsjednika i potpredsjednika Ustavnog suda; b) statusu i pravima u vezi sa imunitetom predsjednika i

sudija Ustavnog suda; c) unutrašnjoj organizaciji Ustavnog suda i Sekretarijata

Ustavnog suda; d) obrazovanju radnih tijela Ustavnog suda; e) statusnim pitanjima lica koja imenuje i razrješava

Ustavni sud; f) planu rada Ustavnog suda i njegovom izvršavanju; g) potrebama za finansiranjem rada Ustavnog suda; h) usvajanju godišnjeg obračuna Ustavnog suda; i) drugim pitanjima iz nadležnosti Ustavnog suda.

(2) U ostvarivanju svoje finansijske samostalnosti Ustavni sud: a) utvrđuje prijedlog budžetskih sredstava potrebnih za

izvršavanje nadležnosti Ustavnog suda i upućuje ga Predsjedništvu Bosne i Hercegovine s ciljem uključivanja u prijedlog budžeta, u smislu člana VIII Ustava;

b) donosi finansijski plan Ustavnog suda u kojem planira i donosi odluke o ostvarivanju prihoda i izvršavanju rashoda u tekućoj godini;

c) usvaja godišnji obračun; d) odlučuje o korištenju donacija i drugih izvora

sredstava.

Član 78. (Dodatno prisustvo)

(1) Sjednici Ustavnog suda na kojoj se odlučuje o pitanjima iz člana 77. ovih pravila, osim predsjednika Ustavnog suda i sudija, prisustvuju generalni sekretar Ustavnog suda i registrar.

(2) Kada se raspravlja o pitanjima iz stava (1) al. c), d), f), g) i h) i stava (2) člana 77. ovih pravila, sjednici prisustvuje pomoćnik generalnog sekretara Ustavnog suda, odnosno stručna lica koja odredi predsjednik Ustavnog suda.

Član 79. (Saradnja s drugim sudovima i institucijama)

(1) Ustavni sud sarađuje s drugim ustavnim sudovima, odnosno tijelima iste nadležnosti.

(2) Ustavni sud može organizirati sastanke i savjetovanja i učestvovati na sastancima i savjetovanjima na kojima se razmatraju pitanja značajna za rad Ustavnog suda.


POGLAVLJE II. PREDSJEDNIK USTAVNOG SUDA I SUDIJE

Član 80. (Izbor sudija)

(1) Sudije Ustavnog suda se biraju u skladu sa članom VI/1. Ustava.

(2) Sudije će biti istaknuti pravnici visokih moralnih kvaliteta. Svako lice s pravom glasa i takvim kvalifikacijama može biti sudija Ustavnog suda. Sudije koje izabere predsjednik Evropskog suda za ljudska prava ne mogu biti državljani Bosne i Hercegovine ili bilo koje susjedne države.

(3) Sudija djeluje u Ustavnom sudu u ličnom svojstvu.

Član 81. (Predsjednik i potpredsjednici)

Ustavni sud bira predsjednika Ustavnog suda i potpredsjednike iz reda sudija.

Član 82. (Svečana izjava)

Prije preuzimanja dužnosti svaki izabrani sudija na prvom zasjedanju Ustavnog suda u Plenarnoj sjednici kojoj je taj sudija prisutan ili, u slučaju potrebe, pred predsjednikom Ustavnog suda daje i potpisuje sljedeću svečanu izjavu:

Svečano izjavljujem da ću se u vršenju dužnosti sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine pridržavati Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, da ću dužnost sudije vršiti savjesno i nepristrano.

Član 83. (Izbor predsjednika)

(1) Predsjednik Ustavnog suda se bira na Plenarnoj sjednici tajnim glasanjem rotacijom sudija koje su izabrala zakonodavna tijela entitetā iz člana VI/1.a) Ustava BiH s tim da u dva uzastopna mandata predsjednik Ustavnog suda ne može biti iz reda konstitutivnog naroda ili Ostalih iz kojeg je bio prethodni, niti predsjednik prije njega.

(2) Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, glasanje će se ponoviti i smatrat će se da je izabran onaj kandidat koji u drugom krugu dobije veći broj glasova.

Član 84. (Mandat predsjednika)

(1) Mandat predsjednika Ustavnog suda traje tri godine, a počinje da teče izborom.

(2) Ako predsjednik Ustavnog suda prestane da bude član Ustavnog suda prije isteka mandata, Ustavni sud će u Plenarnoj sjednici imenovati predsjednika za preostalo vrijeme mandata prema principima utvrđenim u članu 83. ovih pravila.

Član 85. (Predstavljanje Ustavnog suda)

Predsjednik Ustavnog suda predstavlja Ustavni sud, organizira, rukovodi, zakazuje i predsjedava sjednicama i javnim raspravama, potpisuje odluke Ustavnog suda, stara se o ostvarivanju saradnje s drugim institucijama, donosi pojedinačne akte i vrši druge dužnosti predviđene ovim pravilima i drugim aktima Ustavnog suda.

Član 86. (Izbor potpredsjednika)

(1) Ustavni sud na istoj sjednici na kojoj se bira predsjednik Ustavnog suda bira tri potpredsjednika Ustavnog suda.

(2) Potpredsjednik Ustavnog suda se bira iz reda svih sudija. (3) Predsjednik Ustavnog suda i potpredsjednik Ustavnog suda

ne mogu istovremeno biti birani iz istog konstitutivnog ili ostalih naroda.

(4) Mandat potpredsjednika Ustavnog suda traje kao i mandat predsjednika.

(5) Način glasanja za potpredsjednika istovjetan je načinu glasanja za predsjednika Ustavnog suda.

(6) Odredba člana 83. ovih pravila primjenjuje se i na potpredsjednike Ustavnog suda.

Član 87. (Zamjenjivanje predsjednika)

(1) Predsjednika Ustavnog suda, u slučaju njegove odsutnosti ili spriječenosti, zamjenjuje potpredsjednik kojeg odredi predsjednik Ustavnog suda.

(2) Ustavni sud na sjednici, u slučaju da predsjednik Ustavnog suda ne može odrediti potpredsjednika koji će ga zamijeniti, određuje koji će od izabranih potpredsjednika zamjenjivati predsjednika Ustavnog suda u smislu stava (1) ovog člana.

Član 88. (Prvenstvo)

(1) Sudije, odnosno potpredsjednici imaju, nakon predsjednika Ustavnog suda, prvenstvo prema datumu svog izbora.

(2) Sudije izabrane na dužnost istog dana imaju prvenstvo prema životnoj dobi.

Član 89. (Prava i dužnosti sudije)

Sudija ima pravo i dužnost da učestvuje u radu i odlučivanju Ustavnog suda i njegovih radnih tijela čiji je član.

Član 90. (Izuzeće)

(1) Predsjednik Ustavnog suda, odnosno sudija, neće učestvovati u radu i odlučivanju o zahtjevu za pokretanje postupka, odnosno apelaciji, ako: a) ima neki lični interes u konkretnom slučaju; b) je učestvovao u donošenju odluke koja je predmet

spora u statusu sudije, stranke u postupku ili opunomoćenika stranke, odnosno presude koja je predmet apelacije, ili zakona čija se ocjena kompatibilnosti traži (član VI/3. Ustava), kao i u slučaju preispitivanja proceduralne ispravnosti predložene odluke Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (član IV/3.f) Ustava);

c) postoje druge okolnosti koje izazivaju opravdanu sumnju u njegovu nepristranost.

(2) Sudija o čijem se izuzeću odlučuje može dati odgovor na prijedlog o izuzeću.

(3) Odluku o izuzeću iz stava (2) ovog člana donosi Ustavni sud većinom glasova sudija, na prijedlog predsjednika Ustavnog suda, odnosno sudije.

Član 91. (Savjesno obavljanje funkcije, čuvanje ugleda i dostojanstva)

(1) Sudija vrši funkciju sudije savjesno. (2) Sudija je dužan čuvati ugled i dostojanstvo Ustavnog suda i

ugled i dostojanstvo sudije.

Član 92. (Pravo predlaganja)

Sudije imaju pravo da predlažu razmatranje pojedinih pitanja na sjednicama Ustavnog suda.

Član 93. (Pravo na redovno obavještavanje)

(1) Sudija ima pravo da bude redovno obavještavan o svim pitanjima značajnim za obavljanje funkcije Ustavnog suda.

(2) O obavještavanju sudije se staraju predsjednik i generalni sekretar Ustavnog suda.


Član 94. (Službena iskaznica)

(1) Ustavni sud izdaje predsjedniku i sudijama službenu iskaznicu.

(2) Obrazac i način izdavanja iskaznice propisuje Ustavni sud.

Član 95. (Službena odjeća)

Predsjednik Ustavnog suda i sudije, generalni sekretar i registrar dužni su na javnim raspravama nositi službenu odjeću, a na ostalim sjednicama Ustavnog suda prema odluci predsjednika Ustavnog suda.

Član 96. (Nespojivost funkcije)

(1) Funkcija sudije je nespojiva sa: a) članstvom u političkoj stranci ili političkoj

organizaciji u Bosni i Hercegovini; b) članstvom u zakonodavnoj, izvršnoj i drugoj sudskoj

vlasti u Bosni i Hercegovini, odnosno entitetima i Brčko distriktu Bosne i Hercegovine;

c) svakom drugom funkcijom koja može utjecati na nepristranost sudije.

(2) Sudije koje su izabrali nadležni zakonodavni organi entitetā ne smiju biti članovi upravnog ili nadzornog odbora javnih ili privatnih preduzeća ili drugih pravnih lica.

(3) Univerzitetski nastavnik (docent, vanredni i redovni profesor) pravnih nauka izabran za sudiju Ustavnog suda može u smanjenom obimu nastaviti nastavu i naučni rad kao univerzitetski nastavnik pravnih nauka.

(4) U smislu ovog člana, javnom, odnosno profesionalnom dužnošću ne smatra se ni druga naučna i stručna djelatnost, niti člansko djelovanje u institutima i udruženjima pravnika, kao ni u humanitarnim, kulturnim, sportskim i drugim udruženjima, osim ako te aktivnosti nisu u vezi sa radom neke političke partije.

(5) O svakoj dodatnoj aktivnosti sudija će dati izjavu predsjedniku Ustavnog suda. U slučaju neslaganja predsjednika Ustavnog suda i sudije o kojem je riječ, o svakom pitanju koje bi se moglo postaviti odlučuje Ustavni sud u Plenarnoj sjednici.

Član 97. (Imunitet)

(1) U obavljanju svoje funkcije sudija ima imunitet. (2) Sudija Ustavnog suda neće biti krivično ili građanski

odgovoran za bilo koji postupak izvršen u okviru svoje dužnosti kao sudije Ustavnog suda. Sudija Ustavnog suda ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili glasanje u Ustavnom sudu.

(3) Sudija Ustavnog suda ne može biti krivično gonjen, niti može biti zadržan ili lišen slobode, niti mu se može odrediti pritvor bez prethodnog odobrenja Ustavnog suda. Tužitelj ne može pokrenuti, odnosno nastaviti istragu, niti podići optužnicu ako ne podnese dokaz da je odobrenje dato.

(4) Ustavni sud može odlučiti na Plenarnoj sjednici većinom glasova da sudija Ustavnog suda za kojeg je Ustavni sud dao odobrenje da se protiv njega može nastaviti krivični postupak i protiv kojeg je potvrđena optužnica nadležnog suda može biti privremeno udaljen s vršenja dužnosti u Ustavnom sudu dok taj postupak traje. U tom slučaju sudiji Ustavnog suda pripada pravo na plaću.

(5) Ukoliko se u toku parničnog postupka koji se vodi protiv sudije Ustavnog suda sudija pozove na imunitet, tvrdeći da je radnja koja predstavlja osnov za pokretanje tog parničnog postupka izvršena u okviru njegovih dužnosti, o tom pitanju će raspraviti i odlučiti Ustavni sud.

Član 98. (Prestanak funkcije)

(1) Sudija može biti razriješen dužnosti sudije prije isteka vremena na koje je izabran u sljedećim slučajevima: a) ako to sam zatraži; b) ako bude osuđen na zatvorsku kaznu zbog počinjenog

krivičnog djela za koje je pravomoćno osuđen na bezuvjetnu kaznu zatvora a koje ga čini nedostojnim za vršenje sudijske funkcije;

c) ako trajno izgubi sposobnost da obavlja svoju funkciju;

d) ako nastupe okolnosti iz člana 96. ovih pravila; e) ako funkciju sudije ne vrši u skladu sa članom 91.

ovih pravila. (2) Ustavni sud utvrđuje postojanje razloga iz stava (1) ovog

člana, razrješava sudiju na osnovu konsenzusa ostalih sudija i o tome obavještava organ koji je izabrao tog sudiju.

Član 99. (Postupak izbora novog sudije)

(1) Predsjednik Ustavnog suda, najkasnije šest mjeseci prije isteka mandata sudije zbog starosne dobi, pokreće postupak izbora sudije u skladu sa članom VI/1.a) Ustava.

(2) U slučaju ostavke, odnosno razrješenja sudije, predsjednik Ustavnog suda pokreće postupak izbora sudije danom donošenja odluke Ustavnog suda u Plenarnoj sjednici.

(3) U slučaju iz st. (1) i (2) ovog člana predsjednik Ustavnog suda obavještava predsjednika Predstavničkog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine/Narodne skupštine Republike Srpske, odnosno Predsjedništvo Bosne i Hercegovine i predsjednika Evropskog suda za ljudska prava.

(4) U slučaju iz stava (1) ovog člana novoizabrani sudija stupa na dužnost nakon prestanka mandata sudije kojem dužnost prestaje zbog godina starosti i nakon dobijanja akta od nadležnog organa.

(5) Novoizabrani sudija, koji je izabran umjesto sudije koji je podnio ostavku ili je razriješen dužnosti, stupa na dužnost nakon objavljivanja odluke o izboru u službenim glasilima, odnosno prijema odgovarajućeg akta od predsjednika Evropskog suda za ljudska prava.

(6) Odluke iz ovog člana se objavljuju u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entitetā i u "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".

Član 100. (Radna tijela)

(1) Rad Ustavnog suda se odvija i u stalnim i povremenim komisijama i drugim radnim tijelima Ustavnog suda.

(2) Stalne komisije su: a) Redakciona komisija; b) Komisija za administrativna pitanja; c) Komisija za budžet; d) Komisija za publikacije, informiranje i informacioni

sistem. (3) Rad stalnih komisija uređuje se pravilnikom. (4) Povremene komisije se obrazuju za izradu općih akata,

stručnih radova, analiza i za druga pitanja.

Član 101. (Sastav i organizacija radnih tijela)

(1) Stalna komisija se sastoji od predsjednika i, u pravilu, tri člana.

(2) Predsjednik i jedan član obavezno se biraju iz reda sudija. (3) Komisija, po potrebi, bira sekretara. (4) Predsjednik i članovi stalnih komisija se biraju na tri

godine. Nakon isteka tog vremena mogu biti ponovo birani.


Član 102. (Redakciona komisija)

Redakciona komisija utvrđuje stručno-tehničku redakciju teksta odluka i drugih akata Ustavnog suda.

Član 103. (Komisija za administrativna pitanja)

Komisija za administrativna pitanja prati i analizira organizaciju rada Ustavnog suda, priprema prijedlog finansijskog plana i završnog računa, daje prijedloge i mišljenja o rješavanju drugih pitanja sudija, generalnog sekretara Ustavnog suda i lica koja imenuje i razrješava Ustavni sud, utvrđuje prijedloge općih akata Ustavnog suda.

Član 104. (Komisija za budžet)

Komisija za budžet razmatra prijedlog budžeta Ustavnog suda.

Član 105. (Komisija za publikacije i informiranje)

Komisija za publikacije i informiranje Ustavnog suda izdaje Bilten i druge publikacije Ustavnog suda, prati odgovarajuću stručnu literaturu, kao i napise o radu ustavnih sudova u sredstvima javnog informiranja, naučnim i stručnim publikacijama, odlučuje o nabavci stručne literature, stara se o razvoju i unapređivanju informacionog sistema Ustavnog suda i njegovom uključivanju u informacionu mrežu u zemlji i inozemstvu.

POGLAVLJE III. SEKRETARIJAT USTAVNOG SUDA

Član 106. (Organizacija i rukovođenje Sekretarijatom)

(1) U obavljanju stručnih i drugih poslova Ustavnom sudu pomaže Sekretarijat.

(2) U okviru Sekretarijata se obrazuju odjeli čiji se djelokrug utvrđuje Odlukom o organizaciji Sekretarijata Ustavnog suda, koju donosi Ustavni sud u Plenarnoj sjednici.

(3) Sekretarijatom rukovodi generalni sekretar, koji pomaže Ustavnom sudu u obavljanju njegovih funkcija, te odgovara za organizaciju i aktivnosti Sekretarijata, po ovlaštenju predsjednika Ustavnog suda.

Član 107. (Uvjeti za obavljanje najsloženijih poslova u Sekretarijatu)

(1) Najsloženije stručne poslove koji se odnose na ostvarivanje prava i dužnosti Ustavnog suda, pored generalnog sekretara Ustavnog suda, obavljaju registrar, šefovi odjela, šef Kabineta Ustavnog suda, pomoćnik generalnog sekretara Ustavnog suda, pravni savjetnici sudija koje imenuje i razrješava Ustavni sud u Plenarnoj sjednici.

(2) Za generalnog sekretara Ustavnog suda, registrara, šefove odjela, šefa Kabineta, pomoćnika generalnog sekretara Ustavnog suda i pravne savjetnike sudija mogu se imenovati istaknuti pravnici sa iskustvom na istim ili sličnim pravnim poslovima i drugim uvjetima propisanim posebnim aktom Ustavnog suda.

(3) Registrar obavlja dužnost zamjenika generalnog sekretara u slučaju njegove odsutnosti ili spriječenosti.

(4) Kategorije u okviru radnih mjesta pravnih savjetnika sudija utvrđuju se odlukom iz člana 106. stav (2) ovih pravila.

Član 108. (Svečana izjava za dužnosnike i zaposlenike Sekretarijata)

(1) Prije preuzimanja dužnosti lica iz člana 107. stav (1) ovih pravila daju i potpisuju sljedeću svečanu izjavu pred Ustavnim sudom u Plenarnoj sjednici ili, ako je to potrebno, pred predsjednikom Ustavnog suda:

Svečano izjavljujem da ću lojalno i savjesno obavljati funkcije koje su mi povjerene i da ću čuvati tajnost vijećanja i glasanja. (2) Ostali zaposleni u Ustavnom sudu izjavu iz stava (1) ovog

člana daju i potpisuju pred predsjednikom Ustavnog suda i generalnim sekretarom Ustavnog suda.

Član 109. (Opći akt o organizaciji Sekretarijata)

Odlukom iz člana 106. stav (2) ovih pravila bliže se uređuju organizacija i poslovi Sekretarijata, uvjeti za obavljanje poslova, broj izvršitelja i druga pitanja značajna za rad Sekretarijata i ostvarivanje prava, dužnosti i odgovornosti zaposlenih.

Član 110. (Pojedinačni akti)

(1) Predsjednik Ustavnog suda donosi pojedinačne akte u skladu sa odlukom iz člana 106. ovih pravila.

(2) Predsjednik Ustavnog suda može ovlastiti generalnog sekretara Ustavnog suda da donosi pojedinačne akte iz stava (1) ovog člana.

Član 111. (Upisnici)

(1) Ustavni sud, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Ustavom, vodi upisnike predmeta "U" i "AP".

(2) Postupanje u predmetima i pismenima iz ovog člana uređuje se posebnim aktom Ustavnog suda.

DIO ČETVRTI - OSTALE ODREDBE

Član 112. (Shodna primjena drugih propisa)

Na radnopravni status zaposlenih u Sekretarijatu, materijalno i finansijsko poslovanje Ustavnog suda shodno se primjenjuju propisi koji važe za organe vlasti Bosne i Hercegovine, ako ovim pravilima Ustavnog suda i drugim aktima Ustavnog suda donesenim na osnovu ovih pravila nije drukčije uređeno.

Član 113. (Opći akti o plaćama i naknadama)

(1) Ustavni sud posebnim aktom utvrđuje plaće i druge naknade za sudije i lica koja imenuje.

(2) Ustavni sud, na prijedlog generalnog sekretara Ustavnog suda, donosi akt kojim se uređuju plaće i druge naknade za ostale zaposlene u Sekretarijatu.

Član 114. (Propisi o uredskom poslovanju, radnom vremenu i kućnom

redu) Propisi o uredskom poslovanju, radnom vremenu i kućnom

redu koji se odnose na оrgane vlasti Bosne i Hercegovine shodno se primjenjuju i na Ustavni sud, ako aktom Ustavnog suda nije drukčije određeno.

Član 115. (Donošenje općih akata i objavljivanje)

(1) Opći akti Ustavnog suda se donose većinom glasova svih sudija.

(2) Ova pravila Ustavnog suda se objavljuju u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entitetā i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, a drugi opći akti i akt o izboru predsjednika Ustavnog suda i potpredsjednika na način koji odredi Ustavni sud.

DIO PETI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 116. (Okončanje započetih predmeta)

Postupci u predmetima koji su započeti do dana stupanja na snagu ovih pravila Ustavnog suda dovršit će se u skladu sa ovim pravilima ukoliko dosadašnja pravila nisu povoljnija za stranku.


Član 117. (Prestanak važenja dosadašnjih Pravila)

Danom stupanja na snagu ovih pravila prestaju da važe Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 60/05, 64/08 i 51/09).

Član 118. (Rodna ravnopravnost)

Izrazi u ovim pravilima koji imaju rodno značenje odnose se jednako na sve rodove.

Broj P-569/14 27. novembra 2014. godine

Sarajevo

Predsjednik Redakcione komisije Mirsad Ćeman, s. r.

K A Z A L O

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1410 Odluka o odobravanju sredstava tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu (hrvatski jezik) 1

Одлука о одобравању средстава текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину (српски језик) 1

Odluka o odobravanju sredstava tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu (bosanski jezik) 2

1411 Оdluka о godišnjem planiranju rada i načinu praćenja i izvješćivanja o radu u institucijama Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 2

Одлука о гoдишњeм плaнирaњу рaдa и нaчину прaћeњa и извјештавањa o рaду у институ-циjaмa Бoснe и Хeрцeгoвинe (српски језик) 5

Оdluka о godišnjem planiranju rada i načinu praćenja i izvјеštаvаnja o radu u institucijama Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 8

1412 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik)

11

Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 12

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 12

DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK

1413 Odluka o izdavanju licence za djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom za sopstvene potrebe (hrvatski jezik) 12

Одлука o издaвaњу лицeнцe зa дjeлaтнoст мeђунaрoднe тргoвинe eлeктричнoм eнeргиjoм зa властите пoтрeбe (српски језик) 13Odluka o izdavanju licence za djelatnost međunarodne trgovine električnom energijom za vlastite potrebe (bosanski jezik) 14

KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

1414 Rješenje broj 02-26-1-027-14-II/14 (hrvatski jezik) 15Рјешење број 02-26-1-027-14-II/14 (српски језик) 19Rješenje broj 02-26-1-027-14-II/14 (bosanski jezik) 23

AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1415 Statistikа tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini za 2013. godinu (hrvatski jezik) 27Статистикa тржишта осигурања у Босни и Херцеговини за 2013. годину (српски језик) 30Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini za 2013. godinu (bosanski jezik) 33

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1416 Pravilnik o uvjetima i načinu stjecanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uvjetima i pravilima zračnog jedrenja (hrvatski jezik) 36Правилник о условима и начину стицања, издавања, продужавања и обнављања дозвола и овлашћења пилота једрилица, условима и правилима ваздушног једрења (српски језик) 53


Pravilnik o uvjetima i načinu sticanja, izdavanja, produžavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uvjetima i pravilima zračnog jedrenja (bosanski jezik) 72

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1417 Odluka broj AP 1240/11 (hrvatski jezik) 90 Одлука број АП 1240/11 (српски језик) 102 Odluka broj AP 1240/11 (bosanski jezik) 1161418 Odluka broj AP 4394/13 (hrvatski jezik) 128 Одлука број АП 4394/13 (српски језик) 130 Odluka broj AP 4394/13 (bosanski jezik) 1331419 Rješenje broj AP 2156/11 (hrvatski jezik) 136 Рјешење број АП 2156/11 (српски језик) 136

Rješenje broj AP 2156/11 (bosanski jezik) 1371420 Rješenje broj AP 3023/10 (hrvatski jezik) 138

Рјешење број АП 3023/10 (српски језик) 138Rješenje broj AP 3023/10 (bosanski jezik) 139

1421 Rješenje broj AP 4541/11 (hrvatski jezik) 140Рјешење број АП 4541/11 (српски језик) 140Rješenje broj AP 4541/11 (bosanski jezik) 141

1422 Pravila Ustavnoga suda Bosne i Hercegovine (Prečišćeni tekst) (hrvatski jezik) 142Правила Уставног суда Босне и Херцеговине (Пречишћени текст) (српски језик) 154Pravilnik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (Prečišćeni tekst) (bosanski jezik) 167





Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2014. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

Broj 94 - sllist.basllist.ba/glasnik/2014/broj94/Broj094.pdf · predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje u iznosu 10.426,00 KM u svrhu realizacije aktivnosti iz projekta Erasmus