Primeri realizacije projekata održavanja na velikim objektima ( hidroelektrane i termoelektrane ,

mostovi ,objekti infrastrukture, visokogradnje ,puteva i železnica ) za područje Srbije

Revitalizacija agregata HE “Djerdap 1 “ počeće u julu 2007.godine , a odvijaće se na bazi medjudržavnog ugovora Ruske Federacije i Srbije

Ruinirani mostovi Beograda ( izvodi iz štampe )

Beograd -- Gradonačelnik Nenad Bogdanović i ministar Velimir Ilić dogovaraju se na koji način da

počnu rekonstrukciju beogradskih mostova.

Ministar Velimir Ilić juče je upozorio javnost da su se već pojavile pukotine u konstrukciji Pančevačkog mosta. Jedan od najvećih domaćih stručnjaka za sanaciju mostova profesor Ljubomir Vlajić kaže da je zapravo reč o dve konstrukcije, čeličnoj, iznad reke, i betonskoj, kojom se prilazi Dunavu. On tvrdi da su obe u teškom stanju, pogotovo betonska.

"Mostovi praktično nisu održavani od vremena gradnje, pa su oni, s obzirom na 40 godina nemara, još i u dobrom stanju. Može da se desi da mi za četiri ili pet godina imamo jedan nov most, a dva ili tri potpuno propala", kaže Vlajić. On kaže da je most projektovan tako da ne može da se sruši, ali da može postati trajno neupotrebljiv. Konstrukcija nije pretrpela samo mnoštvo ledenih zima, već i udare leda, pa čak i barži, a da ni rđa nikad nije skinuta. "Ko će biti kriv? Pa, svi smo krivi! Godinama znamo za Pančevački most i njegov problem. Do sada smo već morali da završimo drugi most na Dunavu i uđemo u sanaciju", kaže ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić.

Međutim, nije samo Pančevački most pred kolapsom. Na mostu Gazela situacija je tek malo bolja nego na Pančevačkom mostu. Na pojedinim delovima konstrukcije beton se potpuno okrunio i ostala je samo gola armatura, koja takodje propada.

Sa više od 160.000 prelazaka svakoga dana, most Gazela jedan je od najprometnijih u Evropi. Inženjer i bivši ministar građevina Dragoslav Šumarac tvrdi da je studija rađena za vreme vlade Zorana Đinđića pokazala da problemi nisu samo površinski: "To znači da je dejstvo agresivne vode, pre svega od soli koja se posipa tokom zime, učinila svoje i da su nagriženi glavni nosači. Možete da vidite kada prelazite preko mosta kako izgleda ograda, verovatno su u istom takvom stanju i nosači."

Kako saznaje B92, grad Beograd spreman je da snosi 25 odsto troškova obnove Gazele. Kada je reč o Pančevačkom mostu, gradonačelnik Nenad Bogdanović izjavio je da grad nudi da finansira projekat za sanaciju, a uložiće novac bez obzira što su ti mostovi u nadležnosti republike. "Nije u pitanju da li je grad spreman da pomogne, nego da li je spreman da se odrekne da uradi neke druge obaveze koje ima da bi deo novca koji je namenjen za to uložio u poslove koje je trebalo da uradi Ministarstvo za kapitalne investicije", kaže Bogdanović.

Niko za sada ne može da prognozira koliki će tačno biti troškovi obnove dva mosta. Stručnjaci kažu da je u svakom slučaju reč o 10 do 20 miliona evra.

Održavanje puteva Srbije

Ukupna ulaganja iz redovnih sredstava u održavanje magistralne i regionalne putne mreže, hitne intervecije na putnoj mreži (presvlačenje asfaltom većih deonica, sanacija klizišta i objekata) i lokalnu putnu mrežu, iznosila su 25,85 milijardi dinara.

Najveći posao u zimskom periodu predstavljalo je posipanje soli (utrošeno oko 100.000 tona soli) i kamenog materijala (rizle) po putevima, u cilju stvaranja uslova za što bezbednije odvijanje saobraćaja

U toku leta obavljani su radovi na održavanju putne mreže. U okviru ovih radova vršeno je saniranje udarnih rupa, kolotraga i talasa; presvlačenje manjih putnih deonica asfaltom (ugrađeno je oko 850.000 tona asfaltne mase); obeležavanje horizontalne saobraćajne signalizacije; postavljanje saobraćajnih znakova i smerokaza (vertikalna saobraćaja signalizacija), kao i elastične odbojne ograde; te košenje trave, krčenje šiblja i čiščenje kanala, jaraka i rigola.

Na održavanje putne mreže, dužine 1.200 km, u Mačvansko - Kolubarskom regionu, potrošeno je tokom protekle dve godine oko 460 miliona dinara (u 2004. godini 11,5 miliona dinara, a u 2005. godini 348,5 miliona dinara). Ova sredstva su obezbeđena iz kredita Svetske banke.

Pored redovnog zimskog i letnjeg održavanja, izvršeni su i obimni radovi na osvetljavanju autoputa, magistralnih puteva i pripadajućih objekata, i to:

- osvetljenje autoputa E-70, u dužini od 9 km, od Aerodroma "Beograd" do hotela "Nacional" ("Zmaj"); - poboljšano je osvetljenje svih čeonih rampi na autoputu E-70 (Šid - Šimanovci) i E-75 (Doljevac - Bubanj Potok 1 i 2 - "Nais" kod Niša); - osvetljenje i rekonstrukcija postojeće rasvete na graničnom prelazu Batrovci (parking i prilazi); - osvetljenje Ovčar Banje (most i putna deonica dužine 2,5 km); - osvetljenje tunela Grza na putu za Zaječar; - završene su elektro-instalacije na magistralnom putu kod Loznice i Malog Zvornika - 4 raskrsnice; - saniran je tunel Sarlah na magistralnom putu kod Pirota i urađeno je kompletno osvetljenje; - osvetljene su dve raskrsnice ulazno - izlaznih petlji Pirot i Bela Palanka - Dimitrovgrad u dužini od 1 km i - osvetljenje "Kovinskog mosta" preko Dunava na magistralnom putu M-24 u dužini od 1.435 km.

U 2005. godini je u okviru hitnih intervencija (asfaltiranje većih deonica) iz redovnih sredstava asfaltirano oko 130 km magistralnih i oko 290 km regionalnih puteva (utrošeno je oko 380.000 tona asfalta, a vrednost ovih radova je oko 4 milijarde dinara). Istovremeno je sanirano 11 klizišta u vrednosti od 31 milion dinara i izvršena sanacija 34 mosta u vrednosti od oko 1 milijarde dinara.

Najznačajniji putni pravci koji su modernizovani, ili popravljeni u okviru obavljenih radova u brdsko-planinskim oblastima jesu: Novi Pazar - Golija (7,8 km), Kraljevo - Goč (7,5 km), Draževiće - Kamešnica (3,2 km), Ljubiš - Straža (3,85 km), Vraćešnica - Gojna Gora, Korbevac - Klisurica (3 km), Vranje - Tibužde (3 km), Predejane - Ruplje (4 km), Klenike - Prohor Pčinjski, Sastav Reka - Brod (6 km), Kalna - Preslap (3 km), Gregurovce - Ključ (3,88 km), Tulare - Sponce (6,5 km), Buvce-Lebane-Medveđa-Tulape-Sijarina-Đulekare (18,2 km), Džamija - Ravna Banja - Moravac (21,77 km) itd.

U cilju razvoja turizma i pružanja što kvalitetnijih turističkih sadržaja i ponuda kojima raspolaže Srbija, poseban značaj je dat izgradnji i sanaciji prilaza kulturno-istorijskim spomenicima i verskim objektima. Od izvedenih radova ove vrste najznačajniji su: put do crkve u Ćirikovcu, put u selu Jasunje do Jasunjskog manastira, put u selu Glašinac do crkve, put ka manastiru Kalenić, put ka manastirima Voljevača i Divostin, put za manastir Vratna, put za manastir Suvodol, put do manastira Svetog Luke u Bošnjanu, put do crkve u selu Štavilj kod Sjenice, put prema džamiji u Sjenici, put do manastira Ćelije, put do manastira Pustinja, put do manastira Lelić (rodna kuća Vladike Nikolaja), put do manastira Sveti Nikola, put prema crkvi u Oglađenovcu i put ka manastiru Sveta Trojica.

Izvedeni su i radovi na putu Barajevo - Veliki Borak, dužine 10,4 km.

Radi pospešivanja privrednog, turističkog, kulturnog i drugih vidova razvoja Republike Srbije, vršena su ulaganja u lokalne puteve koji su značajni za povezivanje određenih regiona sa pograničnim područjima.

Iako su lokalni putevi u nadležnosti opština, odnosno gradova, Republička direkcija za puteve je finansirala radove na lokalnim pravcima (i ulicama). Vrednost radova u 2004. godini iznosila je 994,5 miliona dinara, a u 2005. godini 2,31 milijarda dinara. Osim toga, Republička direkcija za puteve je lokalnim samoupravama ustupila oko 350.000 tona struganog asfalta i oko 4.000 tona kamenih kocki za popravku lokalnih i nekategorisanih puteva.

Održavanje i revitalizacija železnica Srbije

Puste pruge Srbije

Promet u prošloj godini iznosio je tek trecinu onog iz 1990. godine - Za revitalizaciju železnice potrebno oko 1,2 milijarde evra - Novi zakon predvida podelu železnice na dva dela, infrastrukturni (državni!) i transportni (privatni?) - Dug od 420 miliona dolara

Javnost se u Srbiji poprilicno uskomešala zbog najava da ce broj radnika na Železnici morati da se smanji za jedno 15.000 (sa blizu 33.000 na izmedu 15 i 18 hiljada); istovremeno zbog cinjenice da je lane otkazano oko 10.000 vozova nije se uzbudio niko. Dakle, iako bolan, proces koji predstoji ocigledno je neminovna posledica višegodišnjeg propadanja, narocito pojacanog u protekloj deceniji, jednog od najznacajnijih strateških i privrednih resursa zemlje. Dok su punih deset godina gradani slušali obecanja o brzim prugama i Europolisima i po nekoliko puta gledali otvaranja radova na Prokopu ili raznim mostovima, Železnicko transportno preduzece "Beograd", nosilac železnickog saobracaja u Srbiji, sve više se bližilo iskakanju iz oronulih šina, uz pretnju da se njegov vozni park pretvori u stanove "vagonašima" za život na slepom koloseku...

Transformacija

Da bi se ispunio uslov za dobijanje kredita EBRD-a i zapocela transformacija železnice, donesen je i novi zakon o železnici. Zakon predvida železnicu organizovanu iz dva dela - infrastrukturnog i transportnog, sa tacno utvrdjenim načinom finansiranja. Prvi deo, koji bi ostao pod okriljem države, obuhvatao bi održavanje, rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju železnicke infrastrukture za javni saobracaj, kao i organizovanje i regulisanje saobraćaja. Drugi deo bavio bi se prevozom putnika i robe, kao i održavanjem voznih sredstava. Cilj Ministarstva bio je da se tačno odredi šta je od strateške važnosti za državu, a koji deo železnice mora da posluje tržišno i da se okrene dobrom menadžmentu.

Taj transportni deo trebalo bi da bude interesantan i za strane operatere. Pod uslovom da se dva dela razdvoje, krene razvoj i investicije, železnica bi mogla da postane profitabilna za tri-četiri godine, najavio je Velimir Ilić i objasnio: "Pomagaćemo menadžmentu železnice u naredne tri-cetiri godine, ali nakon toga će morati sami da opstanu ili - nestanu. Postoje druge železnice koje ce biti zainteresovane da drže saobracaj na infrastrukturi koju cemo obnoviti."

Jedan od bitnih preduslova da bi domaća železnica postala konkurentna u tržišnim uslovima privredivanja je - rešavanje viška zaposlenih. Otuda i potreba da se broj radnika ovog sistema tokom narednih četiri do pet godina prepolovi, posebno ako se u obzir uzme činjenica da je i pored toga što je u odnosu na 1990. godinu ukupan saobracaj smanjen za oko 70 odsto, broj zaposlenih istovremeno uvecan za 29 odsto! Poredenja radi, Bugarska železnica je zbog gubitka 57 odsto saobraćaja, u procesu tranzicije broj zaposlenih redukovala za 53 odsto. Predvida se da ce narednih godina broj zaposlenih biti smanjivan delom kroz prirodni odliv i odlazak u penziju, dok ce deo morati na prekvalifikaciju ili da potpuno promeni posao kojim se bavi. Otežavajuca okolnost za železnicu u ovom procesu mogla bi da bude nepovoljna kvalifikaciona struktura - sa višom stručnom spremom je 4,88 odsto, a sa visokom 4,41 odsto zaposlenih. Zbog toga ce jedan od prioriteta države na železnici biti edukacija zaposlenih i ulaganje u visokoobrazovane kadrove koji poznaju računare, nove tehnologije i strane jezike. S druge strane, za finansiranje kadrova koji žele da odu iz preduzeca i počnu da se bave nekim drugim poslovima u naredne dve godine namenjeno je oko 10 miliona evra iz zajma dobijenog od EBRD-a. Sindikat je, prema Jeremićevim rečima, svestan da ce reorganizacija i restrukturiranje preduzeca neminovno otvoriti problem viška zaposlenih, ali smatra da se o tehnološkom višku može govoriti tek kada u ŽTP dode savremena tehnologija i oprema, kako za održavanje pruga tako i za popravku vozila. "Ne možemo pricati samo o višku zaposlenih na pruzi, veliki broj ih je i u administraciji i u rukovodećim strukturama", upozorio je Jeremić navodeci da ce se o železnici kao tržišnoj kategoriji moci govoriti tek kada se ona opremi kako treba. Iako se u javnosti uvek mnogo više govori o putničkom saobraćaju, železnica svoj pravi privredni značaj ostvaruje u transportnom delu. Prevoz robe donosi najveći prihod železnici, a izuzetno je značajan i za medunarodnu razmenu: oko 60 odsto teretnog saobraćaja odnosi se na uvozno-izvozne poslove ili tranzit. Trenutni problem ovog dela saobraćaja kod nas je što je većina zahteva prevoza robe generisana od strane svega nekoliko industrijskih grana, kao što je hemijska ili industrija čelika, i u mnogome zavisi od njihove privredne aktivnosti. Problem je i što veoma mali broj vagona zadovoljava standarde zapadnih zemalja. "Cilj države treba da bude razvoj robnog transporta. Za razliku od okruženja, gde je železnica preuzela veliki deo transporta, kod nas je ona totalno neiskorišcena, dok se najveci deo robe prevozi putevima". Dobar primer mogla bi da nam bude Austrija gde se roba sigurno i jeftino prevozi tako što se i do 600 kamiona dnevno utovari na vozove. Uzimajući u obzir činjenicu da se u Evropi oko 70 odsto saobraćaja i transporta robe obavlja železnicom i vodom, što pored ekonomske ima i ekološku opravdanost, budućnost železnice, pre svega njenog glavnog profitnog dela, resorni ministar vidi u okviru intermodalnog saobraćaja. Strategija razvoja železnice biće obuhvaćena strategijom razvoja saobraćaja Srbije, čija je izrada u toku, i u koju ce biti ugradjeno umrežavanje različitih vrsta saobraćaja. Projekat izgradnje intermodalnih centara na Dunavu je započeo. Njihovo povezivanje sa železnickim kontejnerskim transportom znatno bi pojeftinilo prevoz robe, ali i smanjilo administriranje, jer ne bi zahtevalo tranzitne dozvole. O očuvanju okoline, o cemu se kod nas još uvek vodi malo računa, da se i ne govori.

Amerčka agencija za trgovinu i razvoj

USTDA donacija nastavlja podršku za proširenje Beogradskog aerodrome ( mart 2004 )

BEOGRAD – Američka agencija za trgovinu i razvoj (USTDA) je dodelila dodatnih 414.219 dolara donacijskih sredstava Ministarstvu za kapitalne investicije Republike Srbije kako bi delimično finansirala završetak studije izvodljivosti o razvoju i proširenju međunarodnog aerodroma Beograd. Donacija se nastavlja sa podrškom USTDA od 376.000 dolara za prvu fazu studije izvodljivosti.

Donacija je uručena na ceremoniji potpisivanja u Vladi Republike Srbije u Beogradu. Roderik Mur, otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu, potpisao je grant o donaciji u ime vlade SAD. Njegova ekselencija Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije potpisao je grant o donaciji u ime Republike Srbije. Potpisivanju je takođe prisustvovao gospodin Patrik Hjuz, komercijalni ataše u američkoj ambasadi u Beogradu.

Predloženi projekat nastoji da optimizira komercijalne delatnosti na međunarodnom aerodromu Beograd. Ukoliko se primeni, projekat će povećati prihode od prodaje i kargo delatnosti, i razviti avio usluge i održavanje kapaciteta na aerodromu. Projekat će posebno proširiti kapacitete za rukovanje robom i teretom na aerodromu stvaranjem čvorišta koji će podržati dugoročne potrebe regiona.

Studija koju finansira USTDA će definisati zahteve kapacitete usluga i održavanja, izvesti zakonski i regulatorni plan i analizu tržišta, i asistirati u tenderskoj proceduri. Squire, Sanders & Dempsey će izvesti studiju i obezbediće sredstva za troškove potrebne za završetak projekta. Ova firma posluje u ime savetodavne grupe koja uključuje Fieldstone, kao ko-savetnika uz Squire, Sanders & Dempsey; Simat Hilliesen & Eicher kao savetnika za tržište i izvodljivost; i Gensler, LLP i Parsons Brinckerhoff International, kao savetnike za arhitekturu, inžinjering i planiranje.

Američka agencija za trgovinu i razvoj unapređuje ekonomski razvoj i američke trgovinske interese u zemljama u razvoju i u srednje razvijenim zemljama. Agencija finansira različite modele tehničke pomoći, studije o izvodljivosti, obuke, posete i poslovne seminare koji podržavaju razvoj moderne infrastrukture i otovorenog i fer poslovnog okruženja. Strateški, USTDA grantovi za inostranstvo podržavaju zdravu investicionu politiku i proces odlučivanja u zemljama domaćinima i stvaraju povoljnu klimu za trgovinu, investicije i održivi ekonomski razvoj. U ostvarenju svoje misije USTDA se koncentiše na one ekonomske sektore koji mogu da imaju korist od američkog izvoza robe i usluga.

Zaštita od požara aerodroma Beograd

Koncepcija zaštite od požara terminala T2, koja obuhvata: graževinske mere zaštite od požara, evakuaciju iz objekta, odvođenje dima iz objekta, sisteme za natpritisnu ventilaciju u objektu, mašinske mere zaštite od požara, mere zaštite od požara na instalacijama jake i slabe struje, instalacije za dojavu i gašenje požara.

Trebalo bi ovako Prilikom planiranja hangara sa pratećim, obično prislonjenim, zgradama za servisiranje većih aviona moraju se imati u vidu tehnološke potrebe za normalna rad ali i mere bezbednosti od požara. Tehnološke potrebe zavise od planiranog nivoa složenosti radova (laki servis, srednji servis, kompletno održavanje). Najveći broj hangara se planiraju, projektuju, izvode i koriste samo za smeštaj aviona i laki servis. Veće avio kompanije i vojne avijacije imaju po neki hangar za srednji servis a najveće imaju hangare za kom-pletno održavanje ili za posebne namene (napr. za lakiranje aviona). Ovde se razmatraju samo hangari za veće avione (raspona krila preko 20 m), mlazne i elisno-mlazne, za komercijalni prevoz putnika (građana i vojnika) i tereta i to pretežno oni za srednji servis. Prema tehnološkoj složenosti poslova u hangaru planiraju se, projektuju i izvode odgovarajući sistemi bezbednosti a u sklopu sistema bezbednosti kompleksa aerodroma.

Beogradska arena –cirkus oko upotrebne dozvole i protivpožarne zaštite

7.5.2004 ( list :Danas )

Beogradska arena i dalje čeka firmu koja će u tom objektu postaviti protivpožarnu zaštitu

Beograd - Budući da je Komisija za zaštitu prava ponuđača prošlog petka poništila tender Skupštine grada za izbor preduzeća koje će postaviti protivpožarnu zaštitu u sportskoj hali "Beogradska arena", gradska vlada će predložiti Upravi za javne nabavke Republike Srbije da se izvođač tog važnog posla izabere kroz postupak sa pogađanjem bez predhodnog objavljivanja tendera.

Budući da je Komisija za zaštitu prava ponuđača prošlog petka poništila tender Skupštine grada za izbor preduzeća koje će postaviti protivpožarnu zaštitu u sportskoj hali "Beogradska arena", gradska vlada će predložiti Upravi za javne nabavke Republike Srbije da se izvođač tog važnog posla izabere kroz postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja tendera. Dušan Bajec, član gradske vlade zadužen za finansije, kaže da je takav potez neophodan jer "nije ostalo još puno vremena do kada svi vitalni poslovi u Beogradskoj areni moraju da budu završeni". Nedavno je najavljeno da bi pomenuti objekat trebalo da bude osposobljen za sportska nadmetanja do sredine juna ove godine, kako bi se u njemu početkom avgusta odigrao međunarodni Dijamantski turnir u košarci. Postupak sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja predviđen je Zakonom o javnim nabavkama, tačnije članom 23. tog zakona, gde piše da naručilac može dodeliti posao određenom izvođaču i mimo tendera, odnosno putem direktnog pogađanja, ali samo ukoliko za to postoje objektivni razlozi ili neki nepredvidivi događaj nije sprečio naručioca da postupi drugačije. Gradska vlada je posao postavljanja protivpožarne zaštite u sportskoj hali prvobitno dodelila nemačkom preduzeću "Manc und Kraus", ali je Komisija za zaštitu prava ponuđača, nakon prigovora firmi SFP iz Novog Sada i "Fogtec" iz Nemačke, utvrdila da izabrani ponuđač nema pravilno overenu dokumentaciju i da zbog toga ne može dobiti posao. Kako ni firme "Fogtec" i SFP nisu ispoštovale tendersku proceduru do kraja, a gradskom Sekretarijatu za sport i omladinu nije ostala ni jedna valjana ponuda, Komisija je morala da čitav tender poništi u potpunosti. - Imajući u vidu da se bliži datum do kog bi hala trebalo da bude spremna, odlučili smo da izvođača radova na postavljenju protivpožarne zaštite izabereno kroz ubrzanu proceduru, kako bismo sve završili na vreme. Naravno to je predlog gradske vlade, a na republičkoj Upravi za javne nabavke je da donese konačnu odluku - objasnio je Bajec. Podsećanja radi, u toku proteklih godinu i po dana jedna od "labavijih" tačaka na objektu Beogradske arene, naravno uz loše projektovan i izgrađen krov, bila je i pomenuta protivpožarna zaštita. U prvo vreme kasnilo se sa izradom projakta te zaštite, da bi sada i izbor izvođača bio doveden pod znak pitanja.

Pitanje dana kada će Arena da dobije dozvolu za rad ( list :24 sata )

Dve godine nakon otvaranja, beogradska Arena još uvek čeka dozvolu za rad, koju treba da joj odobri protivpožarna policija. Dotad će se koncerti održavati u drugim halama i prostorima koji nemaju sve neophodne uslove za takve događaje, kao što je to bio slučaj i prošlog utorka kada je svirao Djuran Djuran.

DOZVOLA - Beogradska Arena zvanično je otvorena 2004. godine na predolimpijskom košarkaškom turniru "Dijamantska lopta". Pored dva velika sportska događaja, kakvi su bili evropska prvenstva u košarci i odbojci, u njoj je održano svega nekoliko koncerata, mnogo manje nego što je planirano pre dve godine. Najveća hala na Balkanu još uvek čeka dozvolu za organizovanje velikih muzičkih događaja.

- Svi koncerti dosad održani u Areni održani su uz jako fizičko obezbeđenje i specijalne dozvole nadležnih institucija. Još uvek čekamo dozvolu protivpožarne policije. Dobijanje te dozvole čekamo svaki dan, jer je grad Beograd kao glavni investitor završio sve neophodne radove. Ukoliko sve bude urađeno ispravno i ne bude ponavljanja radova, Arena će vrlo brzo biti u mogućnosti da ugosti najveća muzička imena- objašnjava Zoran Jovanović, zamenik gradskog sekretara za sport.

Najavljeni koncerti Brajana Adamsa i 50 Cent još uvek su pod znakom pitanja zbog čekanja svih dozvola neophodnih za rad. Neodržavanjem velikih koncerata u Areni, ova dvorana je na velikom finansijskom gubitku. Koncert grupe Djuran-Djuran je najsvežiji primer.

- Arena može pozitivno da posluje samo ako su rasprodata sva mesta uz prosečnu cenu karata od 20 evra. Da bi sve bilo po svetskim standardima dvorana mora da ima i upotrebnu dozvolu. Nadamo se da ćemo taj problem rešiti kroz dva-tri meseca - kaže Jovanović.

finale

Krajem 2006 godine ,Arena je posle punih 15 godina od početaka izgradje dobila upotrebnu

dozvolu.Sistem protivpožarne zaštite ni sada nije trajno rešen.Dokaz da se greške učinjene u

pripremnoj i projektantskoj fazi kasnije teško otklanjaju.U Srbiji se i dalje nenormalno dugo gradi

,što višestruko povećava same troškove izgradnje. I kada je dobijena konačno upotrebna dozvola

otvorio se problem održavanja i upravljanja jednim ovako kompleksnim objektom.

Kako se održavaju višespratnice u Beogradu

Opasnost vreba iz vazduha ( jutarnji program studija B –oktobar 2006 )

“ Rizična šetnja Resavskom ulicom

Pre dva dana betonska kugla koja je pala sa krova zdanja u ovoj saobraćajnici uništila je parkirani automobil .Fasada , betonske kugle i cigle sa krova zdanja u Resavskoj ulici 25 ozbiljno prete da nekome padnu na glavu.Kugla koja se odlomila sa zgrade uništila je potpuno parkirani automobil registarskih tablica BG 531 – 716 , čiji je vlasnik Nikola Vučetić.Iako se to dogodilo oko 13.30 sati kada ovom centralnom gradskom ulicom prolazi mnogo Beogradjana ,zahvaljujući velikoj sreći ,niko nije nastradao.”

Javna preduzeća koja su zadužena za održavanje komunalne infrastrukture na teritoriji Beograda

Za obavljanje komunalnih poslova na teritoriji gradskih opština , Skupština grada Beograda je osnovala sledeća javna preduzeća:

• JKP “ Beogradski vodovod i kanalizacija “ • JKP “ Beogradske elektrane “ • JKP “ Gradske pijace “ • JKP “ Pogrebne usluge “ • JKP “ Zelenilo Beograd “ • JKP “ Gradska čistoća “ • JKP “ Parking servis “ • JKP “ Infostan “ • JKP “ Beograd put “ • Gradsko saobraćajno preduzeće “ Beograd “ • JP “ Gradsko stambeno”

Pored ovih pojedine komunalne poslove Skupština grada Beograda je poverila i drugim preduzećima I organizacijama.Primer koji ilustruje koliko dobro navedene firme održavaju svoje objekte je novogodišnja vest na zvaničnom sajtu skupštine grada Beograda www.beograd.org.yu :

“Pukla toplovodna cev u Ustaničkoj ulici

Zbog pucanja toplovodne cevi u Ustaničkoj ulici na Dušanovcu , promera 200 mm ,toplana na Konjarniku jutros je prekinula sa radom u 5 časova i 20 min.

Radnici Beoelektrana saniraju kvar , a mesto havarije posetio je i gradonačelnik Nenad Bogdanović.

Očekuje se da toplana počne sa radom u 16 časova.

Veći deo područja koji je ostao bez grejanja već oko 17 časova dobiće grejanje , izuzev područja od ugla ulica Vojislava Ilića i Ustaničke prema Autokomandi.

U tom delu grada grejanje će stići izmedju 19 I 20 časova.”

.

Još ništa od rekonstrukcije jedinog beogradskog mosta preko Dunava

Pančevački most u očajnom stanju Iako najavljuju rekonstrukciju, nadležni prebacuju odgovornost sa jednih na druge

Svakodnevne gužve na Pančevačkom mostu postale su uobičajena pojava. Veliki broj vozila usporava saobraćaj, zbog usporenog saobraćaja povećava se broj vozila na mostu i tako u krug. Problemi su povećani otvaranjem novih tržnih centara na levoj obali Dunava, kao što je "Metro", a najavljeno je i otvaranje objekta francuskog trgovinskog lanca "Kora".

Sve veći broj Beograđana kreće u kupovinu preko mosta, put Krnjače. Njima se pridružuju i kamioni za snabdevanje, tako da je brzina kretanja vozila preko mosta u nekim trenucima svedena na brzinu manju od kretanja pešaka.

Most kralja Petra Drugog

Pančevački most je izgrađen 1935. godine kao most kralja Petra drugog. Svečano ga je otvorio knez-namesnik Pavle Karađorđević. U toku Drugog svetskog rata most je srušen. Obnovljeni most preko Dunava otvoren je 1946. Prvi voz preko mosta je prešao 7. novembra, a pešački i drumski saobraćaj je preko mosta krenuo 29. novembra te godine.

Ko je odgovoran

Zastoji saobraćaja, čekanje na mostu i nerviranje vozača ne bi bili toliko strašni da nije vidljivih oštećenja i zapuštenosti mosta. Užasno stanje se vidi na samom prilazu sa palilulske strane, iz Bulevara despota Stefana. Stub ispod prilaza na most gotovo je potpuno odvojen od same površine mosta. Stravičan prizor izaziva strah svakom ko je prinuđen da prelazi Pančevački most. Iako najavljuju rekonstrukciju mosta, nadležni prebacuju odgovornost sa jednih na druge. Gradski organi kažu da je za most nadležno Ministarstvo za kapitalne investicije, a u ministarstvu kažu da je Grad preuzeo odgovornost sanacije na sebe.

- Završava se projekat sanacije mosta. O njemu će se brinuti akademik Nikola Hajdin. Imali smo sastanak u Ministarstvu za kapitalne investicije koje je nadležno za ovaj most - kaže Đorđe Bobić, glavni arhitekta Grada.

Grad ili ministarstvo

U Ministarstvu za kapitalne investicije, međutim, kažu da je Grad preuzeo odgovornost sanacije mosta na sebe.

- Održali smo sastanak u Vladi Srbije na kome su učestvovali i Velimir Ilić i Nenad Bogdanović. Jedna od tema je bio i Pančevački most. Dogovoreno je da most bude saniran iz budžeta Grada i da Grad organizuje programe i projekte rada. Most se nalazi u stanju neophodne sanacije, a biće rekonstruisani i prilazi. Zbog obima radova, cena sanacije će biti vrlo visoka - kaže Branimir Ujdur, pomoćnik ministra za kapitalne investicije.

Opasnost od ozbiljnijih oštećenja i zatvaranja mosta za saobraćaj otvara niz problematičnih pitanja. Zatvaranjem Pančevačkog mosta bila bi prekinuta jedina železnička i putna mreža beogradskih prigradskih naselja i južnog Banata sa Beogradom. Ukoliko bi most bio zatvoren, stanovnici Krnjače,

Borče, Ovče i Pančeva bili bi prinuđeni da dolaze do Beograda mostovima kod Beške ili između Kovina i Smedereva. Alternativa obilaženju je pontonski most, ali je pitanje kako bi on podneo ogroman intenzitet saobraćaja i jake dunavske struje. Rekonstrukcija jedinog beogradskog mosta preko Dunava po svoj prilici neće biti uskoro završena

Deset miliona evra

- Intenzitet saobraćaja preko Pančevačkog mosta je izuzetno veliki. Dnevno preko ovog mosta pređe oko 60.000 vozila. Gradski Sekretarijat za saobraćaj i gradska Direkcija za puteve su preuzeli izradu glavnog projektnog programa i tenderske dokumentacije. Rokovi za završetak sanacije mosta biće određeni tek po ustupanju radova izvođaču. Očekujemo da izrada dokumentacije bude završena do kraja 2005. godine ili početkom 2006. godine. Vrednost radova je procenjena između deset i petnaest miliona evra. Problem saobraćaja će verovatno biti rešen naizmeničnim zatvaranjem jedne saobraćajne trake i preusmeravanjem vozila u drugu - kaže Branko Jocić, direktor Republičke direkcije za puteve.