Embed Size (px)
Citation preview
BROJ 55
^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
� Tri vrste peska na pla`ama, luksuzni butici i izuzetno vino
ZAA Santorini, najlep-{e gr~ko ostrvo, le-genda ka`e da je dar
bogova. Za svoju lepotu za-ista mo`e da zahvali ~udi-ma: da nije bilo vulkanskeerupcije, ne bi ni bilo bo-`anstvenih prizora kojise pru`aju sa litica.
Po ~emu je ostrvo ka-rakteristi~no? u Travelhausu ka`u da su ku}e icrkve bele, ulice su uskei kamene, pla`e su od cr-nog kamena, belo vino jeslatko, a zalazak sunca uIji je gotovo nestva-ran, pa ga zato
svake ve~eri turisti is-pra}aju aplauzom.
GLAVNI gradmaju{nog ostrva
u obliku kifle jeFira, uklesan u str-
mu liticu kaldere,okrenute prema vulkanu.
Ija je, ipak, najpoznatijibajkoviti gradi} na ~ije jeprelepe prizore nemogu}e
ostati ravnodu{an.Na Santoriniju mogu da
se vide ostaci nekada bo-gatog grada, koji je uni-{tila vulkanska erupcija.Ulaz u Akrotiri je bespla-tan, autobuski saobra}ajbesprekorno funkcioni-{te, a obavezan suvenir subele figure `ena zgodnihi za dana{wi ukus.
KO VOLI istoriju u`iva-}e u poseti preistorijskomi arheolo{kom muzeju uFiri. Santorini je, ipak,najpoznatiji po pla`ama.Svaka je posebna: sa crnim,crvenim ili belim peskom.[oping na Santoriniju jeprava idila, jer su Fira iIja mesta sa uvek dobrosnabdevenim radwama zla-ta, buticima markiranegarderobe, ali i prodavni-cama tradicionalnih imodernih suvenira.
Santorini je i gastro-nomska eksplozija. Tradi-cionalna gr~ka jela i sa-late slu`e se u kombina-ciji sa morskim plodovi-ma, a specijalitet ostrvaje divqa ze~etina u sosu odsira i jaja. Ostrvo je, ipak,najpoznatije po vinima ko-ja ne zaliva ki{a, ve} ju-tarwa rosa.
OSTRVO nudi i dobru za-bavu: koktel-barovi, teh-no zabave, elegantni re-storani i izuzetno moder-ni kafi}i. Karakteri-sti~ni su mali kafi}i~iji je svaki sto na dru-gom stepeniku, jer je Ijamala, romanti~a i, kadapadne mrak, sija od bez-broj sve}a. �
�� AA.. KKrrssmmaannoovvii}}
PPllaa`̀aa VVlliihhaaddaa
oossttaavvqqaauuttiissaakk
hhooddaawwaa ppoo ppoovvrr{{iinnii
MMeesseeccaa
’
INFO^arter-let iz Beograda 319 evra sa taksamaPrvi ~arter je 17. junaNo}ewe sa doru~kom od 46 evra (hotel sa tri zvezdice)Svakog dana iz Santorinija mo`e da se otputuje glise-rom na izlet do Krita.Putovawe organizuje agencija „Travel haus“
VE]INA pla`a ima le`aqke, suncobra-
ne i mogu}nost za vodene sportove. Mono-
litos, Avis i Kamari su idealne za decu.
Mladi treba da borave na Avisu, a najpo-
znatije crne pla`e su Perisa i Perivo-
los. Pla`a Vlihada ostavqa utisak hoda-
wa po povr{ini Meseca. Do bele pla`e
se sti`e brodom.
PLA@E IDEALNE ZA DECU
^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.2
SANTORINI ODAVNO IMA TITULU NAJROMANTI^NIJEG OSTRVA SREDOZEMQA
Sve je kao u bajci
VEERROONNAA jegrad zaqub-qenih, Vene-
cija je mesto zamladence, Rim jeza romanti~ne,ali su sva ta pre-lepa mesta samouvertira u odnosuna Amalfi obalu.
U 19. veku So-rento je uvr{ten u"Grand tur", spisaknajzna~ajnijih gra-dova Italije koje susvi nasledniciuglednih evropskihporodica morali davide tokom svog ob-razovawa.
U SORENTU su u suncuu`ivali i Bajron,Kits, Dikens, Gete,Vagner, Ni~e... A, ka-da je ameri~ki pisacXon Stajbek prvi putpro{ao Amalfi oba-lom, od Napuqa do Sa-lerna, nekontrolisanoje po~eo da pla~e. I,nije bio posledwi. Po-sle wega mnogi su pla-kali zbog lepote pre-dela u Ravelu, qubavikoju su na Iskiji do`i-veli ili izgubili,sandala koje u Sorentunisu kupili, ukusnihslatki{a koje su u Po-zitanu pojeli, ilipreskupe kafe koju suna Kapriju platili.
Kao da je na ovommalom prostoru saku-pqena sva lepota isve zlo ovoga sveta.Prelepe vi-le i najve}abeda, najsla-|i kola~i ina jkiselijilimun, najbo-qi espreso iizvetrela ki-sela voda, vr-hunski zlatninakit i kineskeplasti~ne naru-kvice... Glamur ixeparo{i, glamu-rozna mesta iprepuni kontejne-ri sa |ubretom, sa-vr{eno prelepipredeli i prirodnekatastrofe.
OD 15. juna }e prviput grupe turista izSrbije po~eti dau`ivaju u Amalfiobali. Do Sorenta }eturisti iz Srbije sti-zati autoputem A1 ko-jima se iz Rima dolaziza ne{to vi{e od dva sata.
- Turisti }e biti sme-{teni u hotelima sa triili ~etiri zvezdice, a sva-ko }e mo}i da na|e ne{topo svom ukusu: od tradicio-nalnih soba sa baldahini-ma do ultramodernih soba -ka`e Nevena Novoselac iz
"Kontikija". - Ovo leto jepromotivno, pa paket-aran-`man ko{ta od 399 evra.Jedno garantujemo: prelepepredele i fantasti~an po-gled kakav ne postoji ni najednom drugom mestu nasvetu.
Sorento se nalazi neda-
leko od Napuqa,koji neizostavnotreba posetiti.Ipak, najvredni-je za turiste ko-ji letuju u So-rentu je okoli-na, jer je to gra-di} iz ~ijegsvakog kutka"puca" fanta-sti~an po-gled, idealan
za odlazak na Kapri, Iski-ju, Pompeje i okolna pre-lepa mala sela.
NA Iskiji i Kapriju jesniman film "Talentovanigospodin Ripli". Ako sezna da se na ovom "plavom"(zbog plave pe}ine) i "ze-lenom" (zbog bujne vegeta-cije) ostrvu odmara svet-ski xet-set, onda ste sigur-no da dobrom mestu. Na Ka-
priju treba popiti kafu naTerasini platou koji se na-lazi u centru glav-nog grada. Kafaunutar kafi-}a u Sorentuko{ta polaevra, a na te-rasi Terasi-ne {est evra!Terasina jeokru`ena lu-ksuznim pro-davnicama, aposetioce opija miris
parfema ~ija se esencijaod limuna pravi upravo na
ovom ostrvu.Sorento je najpozna-
tije letovali{te, ve}dva stole}a, ukojem su se pro-vodili Kaza-nova, Farine-li i mnogidrugi zavod-nici. Pre-ko putaS o r e n t a
nalazi se maju{no ostr-
vo Il de Gal, na kojem jepoznati baletan Nurejevizgradio vilu, a koja se sa-da iznajmquje za 50.000
I Kazanova je tu u`ivao
Odlazak do Plave pe}ine (Blu grota) komplikovanje po{to treba promeniti dva plovila, a sam ula-zak se ekstra pla}a 12 evra.Najpoznatiji suveniri su ko`ne papu~e, parfem,mocarela i nakit od crvenih korala.
INFO
4 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
AGENCIJA "KONTIKI" OTVARA NOVO ODREDI[TE: LUKSUZNO ITALIJANSKO
�Na ovom prostoru rastu najve}i limunovi i pravi se najboqa mocarela
�� AA.. KKrrssmmaannoovvii}}
evra nedeqno. Bil Gejts je,recimo, toliko platio. Naseveru Sorenta ni`u seizuzetno pitoreskna mesta
sve do bele "strmo-glave" Sperlonge, ana jugu po~iwe oba-la Amalfi du` kojeje vo`wa zaistadramati~na. Te{koje nabrojati sva me-sta do Salerna ukojima vredi sta-ti, ali obli`wiPozitano je pravigradi} iz bajke.
U POZITANU je na-lazi najboqino}ni klub naAmalfi obali.
"Mjuzik on d rok" je u sa-mom centru na pla`i. No}-ni klubovi nalaze se u Na-puqu, a najboqi su "Al Bar-kadero", "Farinela", "Ke-ste" i "Frizer". �
UU SSoorreennttuu ii nnaa KKaapprriijjuu
oodd 1199.. vveekkaa lleettuujjee
ssvveettsskkii XXeett--sseett
U SORENTU su pravi specijalitet testenina sa mocare-lom, jer sir poti~e ih obli`wih sela. Ovde se mocarelane pravi samo od bivoqeg mleka, koje je prepuno holeste-rola, ve} i od kravqeg koje je "lak{e".Najboqa pica mo`e da se pojede u napuqskim picerija-ma "La Trijanon da Kiro", "Da Mi{ele" i "Vesi". U Napuqutreba jesti samo "margaritu", "marinaru" i picu "doc".
PICU PROBAJTE OBAVEZNO
INFO
Paket-aran`man u "Kontikiju" od 399 evra.
Vo`wa od Rima do Sorenta traje oko dva i po sata.
Espreso u Sorentu pola evra.
Voz od Sorenta do Napuqa putuje 40 minuta, a karta je dva evra.
Karta za gradski autobus u Sorentu je 1 evro.
Postoji dnevna karta od 6 evra koja va`i za autobuse i voz.
Iznajmqivawe automobila od 30 evra dnevno.
Iznajmqivawe motora oko 30 evra.
Iznajmqivawe glisera za 8 osoba od 150 evra dnevno.
DO Kaprija najlak{e je sti}i redovnom linijom, a gliseri izluke u Sorentu idu na svakih 20 minuta. Vo`wa traje 15 minu-ta, a povratna karta ko{ta 15 evra! Toliko je i karta do Iski-je, koja je duplo daqa, ali svi bi na Kapri.Kada se stigne na Kapri, treba ra~unati i na tro{ak od trievra za vo`wu `i~arom do grada, koji je na vrhu stene. Drugamogu}nost je taksi, koji mo`e da se iznajmi i za ceo dan, a ko-{ta 200 evra! Na Kapriju je uvek gu`va: svuda se ~eka red, alisvi `ele da vide mesto gde su se mnoge slavne li~nosti poqu-bile i rastale, pa je ispevana i francuska {ansona "Kapri efini!"
Vozovi za Pompeju idu ~esto, ali najboqe je ovaj kraj razgle-dati u pratwi stru~nog vodi~a "Kontikija".
KAKO STI]I
5^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
LETOVALI[TE SORENTO
’
UBEOGRADSKOJ turisti~kojagenciji "Argus turs"ovih dana je zaista kao u
ko{nici: svi bi ili dauplate i rezervi{u letova-we ili da se informi{u gdeje najpovoqnije, a najboqe.Uostalom, ova ugledna agen-cija je samo pro{le godineopslu`ila 50.000 qudi, a odpo~etka ove godine ~ak21.000 svojih klijenata.
- Osnovani smo 1992. go-dine, i od po~etka smo nudi-li atraktivna i aktuelnaodredi{ta za odmor - potvr-|uju u agenciji. -Osim {to nudimo le-tovawa {irom sveta,bavimo se i omladin-skim turizmom. Po-sledwih godinu danaprihvatili smo imnogo inostranih go-stiju, posebno u vre-me "Evrosonga", sa`eqom da Srbijui Beograd pred-stavimo u najbo-qem svetlu.
Koja odredi{taovog leta nudi "Ar-gus turs"? Tradici-onalno, zemqe u ko-je na{i qudi naj~e{}e `eleda letuju: Gr~ku, Tursku, Tu-nis, Egipat, Bugarsku, Slo-veniju, kao i najlep{e gra-dove Evrope - od Pariza iRima do Istanbula i Budim-pe{te
GR^KA
NAJVE]E interesovawe na-{ih qudi je i ove godine zaGr~ku. Ova agencija nudi de-setodnevni aran`man naHalkidikiju, u oblasti Ka-terini. Tu su i Krf, Tasos iParga. Veoma povoqni aran-`mani u predsezoni su goto-vo rasprodati: desetodnevniaran`man na Halkidikiju(prevoz autobusom) u luksu-znim hotelima je od 49 do 99evra.
TURSKA
I DAQE atraktivna na{imturistima, Turska se za ovo-godi{wu sezonu ba{ dobropripremila. Nude se novihoteli, ure|ene pla`e i po-voqne cene. "Argus turs" jeza odlazak u Ku{adasi, Mar-maris, Bodrum, Antaliju iAlawu obezbedio prevozavionom i autobusom.
U agenciji posebno isti-~u antalijsku rivijeru, kaonajstariju tursku turi-
sti~ku destinaciju, samno{tvom hotela od tri dopet zvezdica i sa mawimhotelskim naseqima. Gradsa oko dva miliona stanov-nika, kakva je Antalija,pru`a mogu}nost da se tu-risti upoznaju sa bogatomistorijom i kulturom Tur-ske, ali i da deo odmoraprovodu u kupovini. U Be-
leku, Alawi i Kemeru ho-teli su tako|e kvalitetni,a cene zavise od kategorijehotela.
Ova agencija nudi paket-aran`man avionom, za 11 da-na, po sistemu "sve ukqu~e-
no". Cena je, zavisno od ho-tela, od 319 do 1.200 evra.
TUNIS
EGZOTI^NA zemqa sa mno-{tvom dobrih hotela u koji-ma ima sve {to je gostu po-trebno: bazeni, saune, ani-matori, dobra hrana. Pla`esu nadomak hotela, a dvod-nevni izlet u Saharu svimaostaje u trajnom se}awu."Argus turs" nudi odmor uSusu, Hamametu i drugim me-
stima. Polupansion od 11dana sa avionskim prevozomje 299 evra.
EGIPAT
OVA zemqa je i ovog letatra`ena me|u na{im turi-stima. Prvi letwi ~arter"Argus" je imao ve} 25. apri-la. U predsezoni, pored le-tovawa u Hurgadi, agencija
NNaajjvvee}}eeiinntteerreessoovvaawwee
jjee zzaa GGrr~~kkuu’
�� ZZ.. RRaakkii}}
BOGATA PONUDA "ARGUS TURSA" ZA LETOVAWE: CENE PRISTUPA^NE,
Gr~ka
Tunis
^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.6
Sa toplog mora
U "Argusu" su uvek spremni da pru`e dodatne informaci-
je oko bilo kog letovawa. Dovoqno je da pozovete tele-
fonom: 011/361-76-60 ili da se informi{ete na sajtu:
www.argus.co.yu
INFO
� Deset dana na Halkidikiju: od 49 do 99 evra � Tunis: 11 dana za 299 evra
nudi i tradicionalnu egi-patsku turu: tri no}ewa uKairu i sedam u Hurgadi.Aran`man je, sa prevozomavionom, 325 evra.
BUGARSKA
U POSLEDWE dve godine ovanama susedna zemqa tako|eje postala tra`ena za leto-vawe na pla`ama Crnog mo-ra. Grade se novi, luksuznihoteli, hrana je pristupa~nai xepu i na{em ukusu, isto-rijskih i kulturnih belegaje na svakom koraku...
Paket-aran`mani, sa au-tobuskim prevozom, u Sun~e-vom Bregu, Nesebaru, Zlat-nim pjascima, Primorskomsu od 95 evra!
OHRID
SVE je popularniji kod na-{ih turista i sve vi{e tra-`en kako bi se u wemu leto-valo. "Argus turs" je obezbe-dio sedmodnevno letovawe uhotelima sa tri i ~etirizvezdice. Sve to ko{ta 165
evra, a ura~unato je no}ewesa doru~kom. Provod u Ohri-du uvek ostaje u se}awu, jer jekulturne ba{tine na ovimprostorima zaista na pre-tek.
LETOVAWE ZA MLADE
U PONUDI "Argus tursa" je iletovawe za mlade, po po-voqnim cenama, a da {to vi-{e vide i da se {to boqeprovedu. Tako, recimo, deve-todnevno putovawe autobu-som do Pariza, Verone, Mi-lana, Minhena, Salcburga iBe~a ko{ta 399 evra. Petod-nevni boravak u Portoro`u,sa posetom Veneciji, je 209evra. Petodnevna posetaPoqskoj (Krakov, Au{vic) iBudimpe{ti je 199 evra.
[IROKA lepeza turisti~-kih ponuda svrstala je ovuagenciju u red presti`nih uzemqi. O tome svedo~e po-hvale putnika, ali pre sve-ga onih koji svake godine`ele da putuju ba{ sa "Ar-gus tursom". �
� Ohrid sve tra`eniji � Povoqno za mlade
IZBOR HOTELA VELIKI, A ODREDI[TA RAZNOVRSNA
Turska
Egipat
7^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
u metropole
Bugarska
SRBI su zaKrf emotiv-no vezani.
Mnogi su za we-ga znali samo izistorijskih ~i-tanki. Slu{alisu o wemu, o ma-lom ostrvu Vido,o "plavoj grobni-ci". ^inilo im seda je sve to veomadaleko, "tamo neg-de, preko sedam go-ra i mora".
Vremena su sepromenila, pa suhiqade na{ih qu-di najpre po~ele dapohode Krf i Vidokako bi se pokloni-le senima na{ihratnika koji su, po-sle albanske golgo-te, tamo ostavilisvoje kosti, a potomsu krenule i da nawemu letuju.
- Mnogima je Krf omi-qeno letovali{te - poru-~uje Vladimir Matovi},vlasnik beogradske turi-sti~ke agencije "Matikotravel", koja i ove godineorganizuje letovawe najednom od najlep{ih gr~-kih ostrva. - Drugo je poveli~ini od sedam ve}ihjonskih ostrva.
PREMA gr~koj mitologi-ji, ostrvo je dobilo ime po}erki re~nog boga Asopa,nimfi Kerkiri, koju jeoteo Posejdon. U Home-rovoj "Odiseji" ~itamoda je Odisej ovde na-{ao uto~i{te na kra-ju svojih lutawa. Tusu ga ugostili kraqAlkinos i wegova}erka Nafsika.
- To je ostrvo be-skrajnih prirodnihlepota, pesme i mu-zike, umetni~ke ins-piracije, kombina-cije kosmopolitskogi tradicionalnog -prime}uje Matovi}. -Krf ima prelepe pla`e ividike. Wemu najbli`aostrva su Paksos, Lefka-da, Itaka, Kefalonija iZakintos.
Pri pomenu Krfa, Vidai "limuna `utog", uvek sevra}amo davno po`utelimstranicama na{e istorij-ske ~itanke. Preciznije,borbama, golgotama i
u~e{}u srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu. Neko-liko minuta vo`we ~am-cem od grada Krfa je maloostrvo Vido. Na wemu je,
kao {to je istorija zabele-`ila, bila bolnica zasrpske vojnike koji su sti-
gli na Krf posle prelaskapreko Albanije. Tu je isrpski ratni muzej u kojemje sahraweno 3.000 na{ihvojnika. U moru oko ostr-
va, u "plavoj grobnici",po~iva oko 20.000 Srba!
KRF se ubraja me|u najbo-gatije regione Gr~ke. Uistoimenom gradu, koji jena isto~noj strani ostrva,`ivi oko 40.000 stanovni-ka. Mesto je poznato i podve tvr|ave i starom gradu,sme{tenom izme|u wih -obja{wava, listaju}i leto-pis ostrva, na{ sagovor-nik. - Zbog bujne vegetacije,zovu ga i "zeleno ostrvo".
Ako ste se, zbog lepote iistorije, opredelili daletujete na Krfu, agencija"Matiko travel" preporu-~uje da to bude Sidari, me-sto na severu ostrva, tri-
desetak kilometara od gra-da Kerkire. U wemu je ho-tel "Sidari bi~" sa trizvezdice.
- Prednost ovog hotelaje {to je u mirnom delu me-sta, a istovremeno je blizucentra u kojem su taverne,prodavnice, kafi}i - po-ru~uje Vladimir Matovi}.- Hotel je na samoj obali, ive}ina soba ima predvanpogled na more. Velikape{~ana pla`a je od hote-la udaqena osamdesetakmetara. U centru Sidarijaje, ina~e, jedna od najlep-{ih pla`a na celom Krfu.
IMA Krf mno{tvo za-nimqivosti. Ima mnogo
toga {to treba videti,iako turisti najve}i deoodmora potro{e na pla`i.
Jedna od atrakcija ostr-va je Kanal qubavi. Nala-zi se na severnom izlazuSidarija. Turisti~ki vo-di~i savetuju da svako koje zaqubqen treba da pose-ti ovo mesto. U hotelu"Sidari bi~" je ~etrdese-tak soba, i u svakoj je (uzdoplatu) mogu}e koristi-ti i klima-ure|aj. Hotelima i otvoreni bazen, re-storan, bar i ostale prate-}e sadr`aje.
Usluga je na bazi no}ewasa doru~kom ili polupan-siona.
U SAMOM centru Sidarijasu luksuzni apartmani"Aleksis". Objekat je A ka-tegorije. Blizu je samogcentra mesta, a na stoti-nak metara je od velikepe{~ane pla`e. U sklopuapartmana je i veliki ba-zen sa {ankom. Svakiapartman ima kuhiwu iklimu, koja se koristi uzdoplatu. �
INFO
Povr{ina Krfa je 579 kvadratnih kilometara.
Najve}a {irina je 18 kilometara, a najve}a du`ina 85.
Najve}i vrh je Pantokrator (906 m).
U agenciji "Matiko travel" nude detaqne informacijeza letovawe na Krfu: 011/32-33-556.
10 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
Draguq u srcu
Jonskog mora
Draguq u srcu
Jonskog moraAgencija „Matiko travel“:
Sidari je idealan za letovawe
INFO
Na Krfu je boravila i austrijska carica Elizabeta, po-znatija kao Sisi.
Ovde su i manastir Pondikonisi, kao i uvala sa mana-stirom Paleokastrice.
Tu su i: pe{a~ka staza prema Pantokratoru, sa tradici-onalnom tavernom, pla`a Glifada, najstarije selo naostrvu Palaja Peritsija.
KRF, NAMA POZNAT IZ ISTORIJSKIH ^ITANKI, JEDNO JE OD NAJLEP[IH I
ZZbboogg bbuujjnnee vveeggeettaacciijjee
zzoovvuu ggaa ii““zzeelleennoo
oossttrrvvoo””
’
11^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
NAJZELENIJIH GR^KIH OSTRVA
AGENCIJA KOJA OBELE@AVA DVE DECENIJE RADA
TURISTI^KA agencijakoja ove godineobele`ava dve de-
cenije uspe{nog rada,beogradski "Topturs", po mnogo ~emu jedruga~ija od ostalih.
Bogato iskustvo, hi-qade qudi kojima suorganizovali odmor{irom sveta, pristu-pa~ne cene, pohvaleputnika... To su karak-teristike agencije una-zad 20 godina.
- Bri`no odabrani iraznovrsni hoteli i ce-ne prihvatqive svakomputniku je moto na{egrada - kategori~-ni su Dobrivo-je Matovi} iBiqana Ra-dulovi} iz"Top tur-sa". - A, ne-ma mesta ukoja nismoslali na{eputnike. Mismo, dakle, turo-perater sa dugom tradi-cijom i dugogodi{wimiskustvom. Putnik namje bio i ostao na prvommestu!
Kuda }e ove i nared-nih godina ova agencijaorganizovati putovawa?U Turskoj to su Bodrum,Marmaris, Ku{adasi,Antalija, Alawa, Kemer.U Egiptu je to Hurgada.U Gr~koj su to Rodos,Krit, Mikonos.
- Ponos na{e agencijeje putovawe mladih kojise {koluju i obrazuju uinostranstvu - napomi-wu na{i sagovornici. -Re~ je o godi{wem {ko-lovawu sredwo{kolacau Americi. Organizuje-mo i radne programe za
studente u letwem perio-du: tamo rade kao spasio-ci ili kao prodavci na
pla`ama Floride. Zastudente ima i
posla u kazi-nima, hote-lima... Ve}g o d i n a m aorganizuje-mo stru~nousavr{ava-
we studena-ta u pozna-
tim ameri~kimfirmama iz obla-
sti wihovih studija, uzpla}enu praksu. Dovoq-no je da se jave na na{ te-lefon 011/24-50-452, i osvemu }e dobiti detaqneinformacije.
"Top turs" organizujei pojedina~nu posetusvetskim kongresima, sarezervacijom hotela isvim prate}im sadr`aji-ma. Naravno, tu su i po-rodi~na i turisti~kaputovawa. Uskoro }eimati i tehni~ku oprem-qenost sa "on lajn bu-kingom". �
Gr~ka
12 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
� "Top turs" organizuje putovawa mladihkoji se {koluju u inostranstvu
BBrrii`̀nnooooddaabbrraanniihhootteellii ii
pprreelleeppeeppllaa`̀ee
’
Druga~iji
od ostalih
STARA zdawa i arome me-diteranskog rastiwa~ine Crnogorsko pri-
morje specifi~nim i pri-vla~nim. Iako zvani~nonije otvorena, turisti~kasezona je ve} po~ela, i tovelikim brojem stranaca.
Dobri putevi i dovoqnovode obradova}e turiste,koji su sve do pro{le go-dine satima u duga~kom re-du ~ekali da u|u u grad ilivodu za tu{irawe.
Zama{na ulagawa, mere-na milionima evra, pre-tvori}e crnogorsku obaluu pravo mondensko letova-li{te.
SEZONA }e biti boqa odprethodne - obe}ava RajkoKuqa~a, predsednik op-
{tine Budva. - Va`no je dane}emo imati problema savodom, jer }e se zavr{itifabrika za desalinizacijuvode.
Budva }e u maju ostvari-ti blizu 50.000 no}ewa.Ovo, gotovo najatraktiv-nije letovali{te za gosteiz Srbije, najvi{e }e ugo-stiti mlade. Diskoteke,
restorani i klu-bovi svake godineobe}avaju dobarprovod.
Cene sme{tajase, kako je potvrdioPredrag Nenezi},ministar turizma iza{tite `ivotnesredine Crne Gore,ne}e mewati do kra-ja letwe sezone. No-
}ewe sa doru~kom uhotelima sa jednomili dve zezdice je od15 do 40 evra. Za luksu-zan sme{taj, kojeg ovdeima na pretek, treba izdvo-jiti od 50 do 600 evra. Vr-hunski sre|eni hoteli iapartmani bi}e nadohvatruke samo gostima sa dubo-kim xepom.
OSIM u hotelima, gotovoda nema stana ili ku}e ko-ji nisu pripremili makarjednu sobu za izdavawe.Privatni sme{taj je odpet do 25 evra.
Svaki primorski gradCrne Gore ima svoju pri-~u: Herceg Novi, prava me-diteranska botani~ka ba-{ta. Turisti ga vole zbogstarog dela grada, koji
predstavqa bogatu rizni-cu najrazli~itijih stilo-va: od orijentalne arhi-tekture do baroka.
Nekada{we radni~koletovali{te, Be~i}i, da-nas ima najluksuznije ho-tele. Tik uz wih prostirese Milo~er ~ije }e pla`e
tek od ove sezone otvoritivrata kupa~ima.
Presti`no letovali{teSveti Stefan i ove sezone}e biti pod kqu~em. Novivlasnik "Sveca" i Milo-~era u narednih 30 godinaje "Aman risort".
CRNOGORSKA vlast je done-la nove propise koji va`e iza goste iz Srbije: torba sanamirnicama, od ove sezo-ne, ne}e mo}i da pre|e gra-nicu. Cene u restoranimane optere}uju suvi{e xepturista. U Budvi mo`e dase ru~a za dva, ali i za 20evra. Sve je uskla|eno s am-bijentom i menijem. �
�� JJeelleennaa SSuubbiinn
PPrriivvaattnniissmmee{{ttaajj jjee oodd 55 ddoo
2255 eevvrraa
� No}ewe sa doru~kom u hotelima, sa jednom ili dve zvezdice, od 15 do 40 evra
DDoobbrrii ppuutteevvii,,ddoovvooqqnnoo vvooddee
PO^ELA TURISTI^KA SEZONA NA CRNOGORSKOM PRIMORJU: LETOVALI[TA SPREMNIJA NEGO IKAD
13^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
PREDSTAVNI[TVO "Vektre" u Beogradu, „Bokaturist“, do 20.juna ima specijalan program za penzionere. Nosi naziv "Sun-~ani maj i jun u Herceg Novom, u hotelu 'Pla`a'".
- Termin i du`ina boravka je po `eqi, ali najmawe tri da-na - obja{wavaju u "Bokaturistu". - Usluga je na bazi polupan-siona. Cene su vi{e nego povoqne. Uz jednog penzionera, podistim uslovima, mo`e boraviti jo{ jedna osoba. Prilikomrezervacije je neophodan ~ek od penzije. Za dodatne informa-cije: 011/32-30-182.
POPUST PENZIONERIMA
INFOTurska kafa - 1 evro
Espreso - 2 evra
Ce|ena pomoranxa - 3,5 evra
Sok - 2,5 evra
Pqeskavica - 2 evra
Riba - 15 evra
NUDISTI^KA Meka, svojevrsni draguq ulciwske rivijere,odavno je mamac za strane investitore. Kilometri pe{~anepla`e i ove sezone }e ugostiti turiste. Dodu{e, u sve lo{ijimuslovima. Nekada najpoznatije letovali{te za nudiste ~ekaprivatizaciju.
Ruinirani i zapu{teni bungalovi, ipak, ne}e spre~iti ovogleta turiste iz Evrope da u`ivaju u jedinstvenom prizoru sta-pawa peska, mora i neba.
ADA BOJANA
’
UBAJKOVITOM Zagorju, naizvoru termalne vode ilekovitog blata su Ter-
me Tuheq. Od Zagreba su uda-qene ~etrdesetak kilometa-ra. Lako ih je i prona}i i dowih sti}i.
A, u wima: bogata turi-sti~ko-ugostiteqska ponudaza aktivan odmor ili opu-{tawe. Sve to sa pogledomna zagorske bre`uqke, uz do-bru muziku, kvalitetnu tr-pezu, u sobama i apartmani-
ma koji su u ~etiri boje: ze-lenoj, `utoj, plavoj i crve-noj.
- Ono na {ta smo ponosnije centar nege i lepote - po-ru~uju u direkciji TermeTuheq. - U 11 kabina gosti-ma nudimo {irok izbor ma-sa`a, razli~ite tretmanenege lica i tela, kao i anti-celulit-tretmane, solari-
jum i specijalane tretmanelekovitim blatom.
KAD je re~ o lekovi-tom blatu Terma
Tuheq, treba zna-ti da ono sazre-
va prirodnimputem na dnu
i z v o r a .Ubraja seme|u naj-boqa leko-
vita blata uovom delu Evro-
pe. Od posebnog jezna~aja za regeneraciju
ko`e, anticelulit-tretma-ne, a dobar terapijski efe-kat ima pri le~ewu obole-lih kostiju, mi{i}a i zglo-bova.
Dva bazena, otvoreni i za-tvoreni, tako|e su jedan oddraguqa ovog mesta, i sa-stavni su deo "Vodenog pla-
neta". Onaj otvoreni se pre-poru~uje za opu{tawe uz hi-dromasa`u i vodopad sa po-dvodnim masa`nim kreve-tom. Bazen ima talase, sporureku du`ine 250 metara, de~-ji bazen sa dvorcem na vodi,a tu su i ~etiri tobogana...
Pored dvorca Mihano-vi} nalazi se prirodno ku-pali{te. U wemu mo`eteu`ivati do mile voqe, i to
u prirodnoj mineralnoj vo-di koja izvire na samom dnubazena!
ZATVORENI bazeni nudeprave vodene do`ivqaje:velnes-bazene sa |akuzi ma-sa`ama, vodenim slapovimai gejzerima; bazen za pliva-we, terapijski bazen s pod-vodnim reflektorima izvu~nicima. Ka`u da onile~e zvukom i bojama.
Potpuno opu{tawe uovom mestu, kao detoksika-ciju i negu tela, prona}i }e-te u ~etiri finske i triparne saune i u lapidariju-mu. Izme|u kori{}ewa sau-na mo`ete predahnuti u |a-kuziju, hladnom bazenu ili unekoj od dvorana za odmor.
AKO igde postoji tolikomesta za opu{tawe i u`iva-we, onda su to svakako Terme
Tuheq. Moderne i rasko{-ne, sigurno prijaju zdravqu,zbog ~ega u wima vrvi od go-stiju cele godine. Doma}inipreporu~uju barokni dvoracMihanovi} koji je pogodanza poslovne susrete, kongre-se, ven~awa iz ma{te...
Okru`en starom arhitek-turom, sa originalnim vite-{kim oru`jem i atmosfe-rom davnih vremena, on nu-di nezaboravan do`ivqaj.
NARAVNO, sve to uz vrhun-ske dvorske specijalitete itradicionalna zagorska inacionalna jela.
Avantura, zabava, relak-sacija, bogata trpeza. Sve najednom mestu. Tako svoj pri-rodni draguq reklamirajuzaposleni u Termama Tuheq.Treba do}i, sve videti iprobati. �
TERME TUHEQ SU VE] DECENIJAMA IDEALNE ZA ZDRAVQE, ALI I ZA ZABAVU I RELAKSACIJU
Lep{i ten sa bre`uqaka� Lekoviti i voda i blato �Rasko{ni dvorac Mihanovi} �Tretmani i masa`e u 11 kabina
BBaazzeenn ssaattaallaassiimmaa ii
rreekkoomm oodd 225500 mmeettaarraa
’
14 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
U DVORCU Mihanovi} se organizu-je sredwovekovna ve~era. Nude sesredwovekovna jela, pi}a i zabava"kako su nekad jeli na{i stari". Pi-je se iz posuda od gline i igra na dr-venim stolovima. Detaqnije infor-macije na:
www.terme-tuhelj.hr
VE^ERA
16 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008. 17^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
ARMIJANA[IH TURISTA UVELIKO SE SPREMA DA SE ODMARA NAHALKIDIKIJU,JEDNOM OD UVEK ATRAKTIVNIHGR^KIH ODREDI[TA
AKO `elite nezaboravanodmor, onda doputujtena Halkidiki! Duge
pe{~ane pla`e, `ivopisneuvale i atraktivne obale,mala ostrva i zalivi, bo-rove {ume koje dodirujumore, i miris ~etinara.
Kad Grci tako govore zaovaj deo svoje zemqe, ondaim treba verovati. Kadoni, od srca, preporu~ujuletovawe na Halkidikiju,onda im tako|e treba vero-vati.
A, zna se da }e hiqade na-{ih qudi ovog leta krenu-ti na letovawe u Gr~ku.
Mnogi }e letovati ba{ naHalkidikiju.
- To je pravi raj prirodekoji harmoni~no spaja pro-{lost i sada{wost - sma-
traju u beogradskoj turi-sti~koj agenciji "Pontetravel", koja organizuje le-tovawe na Halkidikiju. -Ovde se nudi u`ivawe na
suncu, u moru, na pla`ama,ali je i mnogo kulturnih izabavnih manifestacija. Imnogo kulturnih i istorij-skih belega: najmawe 20 ar-
heolo{kih nalazi{ta, za-tim mesta koja su ispisalabogatu pro{lost Gr~ke, po-put Stagire u kojoj je ro|enAristotel. �
BISER Egipta je svakako Hurgada. Nala-zi se na Crvenom moru i jedno je odnajpose}enijih primorskih mesta u
ovoj zemqi. Ima oko 160.000 stanovnika iprostire se 50 km uz obalu.
U toku dve decenije, Hurgada je pretvo-rena iz skromnog ribarskog sela, sa neko-liko stotina stanovnika, u moderan grad.Ono {to posebno privla~i svakog gosta jeCrveno more. Sun~eva svetlost stvara napu~ini jednu tanku liniju izme|u mora ineba. Linija je crvene boje. Legenda ka`eda je po tome i dobila ime. Turisti vole{iroke bulevare, morski povetarac iprostranstvo koje pru`a Hurgada. [tanudi turusti~ka agencija „Ponte travel“?
BIOLO[KI MUZEJU WEMU je akvarijum sa velikim brojem
riba koje danas `ive u Crvenom moru. Na-lazi se nekoliko kilometara od Hurgade,a otvoren je od osam do 20 ~asova.
Veliki akvarijum u Hurgadi nalazi seseverno od bolnice u blizini Ad-Dahr.Ovde je dobra kolekcija riba iz Crvenogmora. Akvarijum je otvoren od devet do 23~asa.
ROWEWEU HURGADI je jedinstvena prilika da se
upoznate sa koloritnim podvodnim sve-tom Crvenog mora. Najpoznatiji grebeniza rowewe su: Um Qamar, Abu Dabab, Sa-madai, Wadi Gamal i El Quseir.
RESTORANIMNOGOBROJNI restorani, kafei, barovi
sa muzikom kao i spektakli u stilu „1001no}i“ sa trbu{nim plesom do~ara}e Ori-jent. Kuhiwa kombinuje elemente liban-ske, turske, sirijske, gr~ke i francuske.Ishrana u hotelima je prilago|ena ukusuzapadnih turista, ali zbog upotrebe lo-kalnih, specifi~nih za~ina neophodno jeprvih dana boravka umereno uzimati hra-nu kako bi se izbegle stoma~ne tegobe.Temperatura mora nikada se ne spu{ta is-pod 20 stepeni.
EL GUNANALAZI se 25 kilometara od Hurgade. Je-
dan od najbogatijih qudi u Egiptu je pre15 godina stvorio grad na ostrvima: ElGunu, ili egipatsku Veneciju. Tu danasimaju vile Bekam, Omar [arif i mnogedruge slavne li~nosti. Ostrva su spojenamalim mostovima. Svuda su trava, more,pesak, palme. U celom gradu nema automo-bila: koriste se bicikli, ~amci... �
Grad El Gunu je stvorio jedan od najbogatijih qudi Egipta
17
SAMO oni koji su videli ili posetiliobale Svete gore mogli su da shvate {taje to pomoglo ovoj mona{koj zajednici
da `ivi na potpuno isti na~in vi{e od hiqadu godina. I danas
je to uto~i{te isku{enika, pohodnika i monaha. Tamo je
i na{a najve}a svetiwa, na{ Hilandar.
PRVI prstHalkidikija,
poluostrvo koje jenajbli`e solunskojregiji, najurbaniji
je i najvi{e primamqiv turistima. Ovde }eteosetiti savr{enu kombinaciju lepote prirode ikristalno plavog mora. Ali, ovde je i najlep{eza sve koji `ele "urbano letovawe". Hoteli sumoderni, a no}nog `ivota ima u izobiqu. Nasvakom koraku su taverne, barovi, restorani,
diskoteke. I, svuda se ~uje muzika. Grci suizuzetno veseo narod, pa }e sve u~initi da
turistima priu{te, i u pogledu muzike, nezaboravan do`ivqaj. Za one koji ne vole samo da le{kare na pla`i,
tu je i podvodni ribolov.
MMaallaa oossttrrvvaa,,
bboorroovvee{{uummee ii
mmiirriiss ~~eettiinnaarraa
’RRoowweewwee
jjee oovvddeepprraavvoo
uu`̀iivvaawwee’
SVETA GORA
KASANDRA
INFO
AGENCIJA "Ponte travel"(011/30 65 014)na Halkidikijunudi mno{tvo hotela i apartmana za odmor, i to satri, ~etiri i pet zvezdica. U wima su bazeni, vrtovi,kafe-barovi, saune, fitnes-centri, a pla`e su nadohvat ruke.
� Turisti~ka agencija „Ponte travel“: pe{~ane pla`e, kristalno more i mno{tvo taverni
SLIKOVITO `ivopisno selo koje krasemala luka i stara tvr|ava. Pred samim je
vratima Svete gore. U prevodu zna~i: Nebeskigrad. Le`i u zagrqaju zelenih prostranstavakoja kao da se sa padina kotrqaju ka obali.Stari vizantijski toraw, pe{~ane pla`e,
kristalno more i mno{tvo taverni ~ine ovo mesto atraktivnim
za svakog ko `eli i odmor i zabavu.
URANOPOLIS
HURGADA JE BILA I OSTALA BISER EGIPTA
I Afrika imasvoju Veneciju
PEJZA@I ovog poluostrva prijaju svakom turisti, posebno qubiteqima prirode.
Razu|ena obala skriva mnoga zanimqiva mesta. Ako zaista `elite miran odmor,
ako niste qubiteq no}nog `ivota, onda, ka`u u agenciji
"Ponte travel", doputujte ba{ ovde.
SITONIJA
Mirne uvale, nezaboravne no}i
NETAKNUTA priroda, mno-gobrojni izvori leko-vite vode, spomenici
kulture kao i svetski po-znat spomenik prirode \a-voqa varo{, glavni su adu-ti u turisti~koj ponudikur{umlijske op{tine.
Broj turista i posetila-ca pove}an je nominacijom\avoqe varo{i za jedno odsedam svetskih ~uda priro-de.
- O pose}enosti na{ihbawa i prirodnog fenome-na \avoqe varo{i najboqesvedo~i popuwenost ho-telskih kapaciteta u hote-lu "Radan" u Prolom bawii "Kopaonik" u Lukovskojbawi. Zato su za boravak u
na{im objektima neophod-ne rezervacije - obja{wavaZlatko Veqovi}, direktor"Prolom bawe", koja, kao i
Lukovska bawa, posluje usklopu preduze}a "Pla-ninka" iz Kur{umlije.
PODSE]AJU]I da u bawskimhotelima ima oko 1.000 le-`ajeva, na{ sagovornik po-ru~uje da je gostima i tu-ristima na raspolagawuznatno vi{e le`ajevau privatnom sme{ta-ju, ali da mnogobroj-ni posetioci pose}u-ju \avoqu varo{ to-kom jednodnevnih ek-skurzija.
- Osim posete ovomfenomenu prirode,
gostima preporu~ujemo iposetu kulturno-istorij-skim spomenicima u oko-
lini Kur{umlije, zatimnalazi{tima u Plo~niku idrugim znamenitostima.Posebna atrakcija je cr-kva-brvnara Lazarica. Udvori{tu svetiwe je {est{qiva ~ija su stabla uvi-jena. Legenda ka`e da se ucrkvi, pred polazak u bojna Kosovo, sa svojom voj-skom pri~estio car Lazar,a da su se stabla uvijala usmeru kretawa vojnika kojisu se molili za pobedu.
SME[TENA na u{}u To-plice i Kosanice, Kur-{umlija kao admini-strativni centar op-{tine, tako|e je zanim-qiva turistima. Neda-leko od hotela "Radan"u Prolom bawi ure|e-na je etnokr~ma koja jesa~uvala izgled sta-rog seoskog doma}in-
stva i gde se na tradicio-nalan na~in priprema na-cionalna kuhiwa: hleb izcrepuqe i jela koja se ku-vaju ispod sa~a. Uz obrokepripremqene na starinskina~in neizbe`ni su doma-}a rakija, ali i sokovi ipivo od "prolom vode"!Osim lekovitih svojstavana{ih bawa, gosti mogu dau`ivaju u ~istoj prirodi, asve to uz obiqe hrane i pi-}a - napomiwu u Prolombawi. �
OObbaavveezznnoo ppoosseettiittee
ccrrkkvvuu bbrrvvnnaarruuLLaazzaarriiccuu’
PROLOM I LUKOVSKA BAWA NADOMAK KUR[UMLIJE SU SVE POSE]ENIJE
20 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
OSIM pla}awa na {est mese~nih rata, za boravak penzio-nera u Prolom i Lukovskoj bawi omogu}en je popust od desetodsto uz administrativnu zabranu na wihovim penzionim ~e-kovima.
Penzionerima, ali i ostalim gostima u bawama su dostup-ne mnogobrojne pogodnosti: neograni~eno kori{}ewe bawskevode, terapije i masa`a. U Prolom bawi otvoren je i savre-meni "velnes centar" u kojem su |akuzi, sauna i bazen sa leko-vitom bawskom vodom.
OLAK[ICE PENZIONERIMA
NOMINACIJOM \avoqe varo{i za jedno od sedam svetskih~uda prirode znatno su pove}ane posete i na{im bawama. Me-|utim, samo ovaj prirodni spomenik mese~no poseti vi{e hi-qada qudi, i ta brojka se neprestano pove}ava. Za vreme prvo-majskih praznika na{e "~udo prirode" posetilo je vi{e od pethiqada turista iz zemqe i inostranstva - ka`e Zlatko Veqo-vi}, direktor "Prolom bawe".
SVE MASOVNIJE POSETE
� Hiqade qudi sti`e u ove krajeve � Bogata kuhiwa � Istorijski belezi�� DDrraaggaannaa ZZee~~eevvii}}
Svi hrle u \avoqu varo{
SLAVE]I 140 godina orga-nizovanog bawskog le-~ewa, {to je i jubilej
srpskog turizma uop{te,Vrwa~ka Bawa ovoga letanudi mnogobrojne nove ibogate vanpansionske sadr-`aje po pro{logodi{wimcenama.
Niti su, me|utim, ceneostale iste kao lane samozbog ovog velikog jubileja,koji }e biti sve~ano obele-`en posebnim manifesta-cijama kada Vrw~ani buduslavili i dan svoje op{ti-ne, niti je ponuda zbog togabogatija. Razlog: sve `e{}akonkurencija na vrwa~komturisti~kom tr`i{tu.
U VRWA^KOJ Bawi je svevi{e hotela, vila i apart-mana, a time i novih hote-lijera kojima najmawe ide uprilog da im sme{tajni ka-paciteti zvrje poluprazni.A, znaju}i dobro doma}etr`i{ne (ne)prilike,zato su i povukli"ru~nu" na svojimcenovnicima, zbog~ega }e profiti-rati samo gosti.
Tako }e ovogaleta, a bawskasezona po~iweve} 1. juna, vr-wa~ki gosti mo-}i da biraju punpansion po cena-ma u {irokom ras-ponu: od 950 dinarau hotelu "Sloboda", do2.250 dinara u "Sne`ni-ku", i to u dvokrevetnoj so-bi.
SME[TAJ u sobama doma}eradinosti mo`e da se pro-na|e po cenama od skrom-nih 200 dinara, pa do naj-vi{e 1.000 dinara, zavisnood zone i kategorije. Abo-nentski bon za tri obroka uvrwa~kim restoranima ko-{ta od 300 do 500 dinara!
Onima sa ba{ dubokimxepovima, luksuzni sme-{taj nude elitni hoteli i
vile: "Aleksandar", "Kaza-blanka", "San" i drugi, ukojima samo no}ewe sa do-ru~kom ko{ta od 50 do 70evra!
Onima koji u Bawu ne do-
laze radi odmora i zabave,ve} `ele i da se le~e, Spe-cijalna bolnica u svojimobjektima nudi kompletanB.O. dan po cenama od 1.850dinara u "Merkuru sta-
rom", do 3.250 dinara u"Merkuru novom", poznati-jem kao bolnici hotelu "sa~etiri zvezdice".
Sve to, naravno, prate imnogobrojne kulturne, za-bavne i druge turisti~kemanifestacije. Samo {tosu ovoga puta, zbog jubileja,te manifestacije jo{ boga-tije, brojnije i zabavnije,pa }e gosti ipak imati gdei da potro{e ono {to suponeli kao xeparac.
PRVIH dana juna odr`avase tre}i vrwa~ki festival
zabavne muzike na kojem }enastupiti i svetske muzi~-ke zvezde: Boni Tejlor i"Vajakondios";
PO^ETKOM jula odr`avase, ~etvrti po redu, Festi-val narodne muzike "Dra-gi{a Nedovi}", na kojemu~estvuju najpoznatija ime-na na{e "narodwa~ke"estrade;
OD 13. do 20. jula slediMe|unarodni karneval saoko 4.000 u~esnika iz dva-desetak zemaqa, na kojem se,za sedam dana, o~ekuje vi{eod 200.000 posetilaca;
POLOVINOM avgusta pred-stoji i tradicionalni Fe-stival filmskog scenarija,koji }e okupiti ne samoscenariste, ve} i rediteqe,glumce, filmske kriti~arei novinare;
MNOGOBROJNI koncerti,pozori{ne predstave, izlo-`be, kwi`evne ve~eri, idruge "prate}e" kulturne isportske priredbe traju svedo jeseni kada se odr`ava iRadijski festival, a potomslede "zimske ~arolije". �
PPuunn ppaannssiioonn
oodd 995500 ddoo 22..225500 ddiinnaarraa’
�� DDuu{{aann SSttoojjii}}AA.. SStteevvaannoovvii}},, GG.. [[qqiivvii}}
21^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
LANE je Vrwa~ku Bawu,kao na{u najpose}eniju ba-wu, posetilo ta~no 155.114turista, od kojih 10.895 stra-naca, {to je najvi{e od1989. godine, kada je ovdeboravilo 145.000 gostiju.Ipak (ne)dosti`ni rekord nakoji Vrw~ani sada juri{aju,poti~e jo{ iz 1985. godine,kada su u Vrwcima boravila~ak 186.173 gosta i kada jeostvareno fantasti~nih1.642.097 no}ewa!
ZLATNA 1985.
NNoovvoo lleettoossttaarree cceennee
U GODINI JUBILEJA, VRWA^KA BAWA IMA SVE VI[E GOSTIJU I BOGATE SADR@AJE
� Bogatija vanpansionska ponuda � Hotela, vila i apartmana je sve vi{e
ISPEGLANE lakat-krivine i tre}atraka na usponi-
ma izme|u BoroveGlave i KokinogBroda doprinele suda je ova deonica naj-boqa na delu magi-strale za ju`ni Ja-dran od Zlatiborado Gostuna i srpsko-crnogorske granice.
Iako je drum bez-bedniji, zbog ~ega mno-gi voze br`e, iskusnivoza~i i saobra}ajna po-licija upozoravaju naoprez.
- Nogu s gasa! Nemojteda vas ponese novi kolo-voz - upozoravaju saobra-}ajni policajci. - Opa-snosti vrebaju u krivina-ma.
PRVA prilika za predahje u Kokinom Brodu. Sa te-rase motela "Zlatarska je-zera", koji ima prodavni-cu i najve}i parking, po-gled puca na jezero {iro-ko oko hiqadu metara.
Namernike prema moruovde ~eka najlo{iji deoputa. Sre}om, samo 11 ki-lometara nije rekonstrui-sano izme|u Kokinog Bro-da i Nove Varo{i. Putide obalom Zlatarskog je-zera i dolinom Zlo{nice,gde krajputa{i u o{trimkrivinama podse}aju na"crne ta~ke" i sletawa ujezero. Kolovoz je u lo{emstawu, sa mnogobrojnim
o{te}ewima, zakrpamai udubqewima, ali inekoliko su`ewa zbogklizi{ta pored kori-ta Zlo{nice.
NOVA Varo{ je nasredokra}i puta Beo-grad - ju`ni Jadran,pa mnogi ne propu-{taju {ansu da kona-~e ili provedu kojidan u seoskim ku}a-ma na obalama jezeraili u vilama i hote-lima vazdu{ne baweZlatar.
Za one koji `ure,okrepqewe ~eka u|erdanu restorana iz-me|u Gorwe i DoweBistrice, raskrsniceputeva u Limskoj doli-ni. Mnogobrojne kul-
turno-istorijske zname-nitosti krase Polimqe, areke posetilaca naj~e{}epohode grob Svetog Save ifresku Beli an|eo u mana-stiru Mile{eva i starosvetili{te Kumanica.
O TRAGOVIMA pro{lostikraja i osam vekova zadu`-bine kraqa Vladislava Ne-mawi}a svedo~e i ekspona-ti nedavno otvorene rizni-ce u Mile{evi. Putari suu Limskoj dolini sanirali
pet od sedam klizi{ta, ko-ja su godinama lomila as-falt i su`avala kolovozpored Lima. Ostale su za-krpe na klizi{tima Gra~a-nica i \ozgi}a ~esma, a vo-za~i treba da otvore "~e-
PPrrvvaa pprriilliikkaa zzaa ddoobbaarrpprreeddaahh uuKKookkiinnoomm
BBrroodduu
’
22 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
� Odmor u seoskim ku}ama � Oprez
KKaawwoonn lleepp,, aalliiooppaassaann
TTUURRIISSTTII^̂KKAA PPAATTRROOLLAA ""NNOOVVOOSSTTII"" NA DEONICI MAGISTRALE ZA MORE: OD �� DD.. GGaaggrrii~~ii}}
tvore o~i" prolaze}i ka-wonom Lima. Na pojedi-nim mestima nad drumomse nadvijaju stene, pa teret-waci "gaze" ili prelazebelu liniju, dok na vi{emesta vrebaju odroni.
U POGRANI^NOJ policijii carini ka`u da preduzi-maju sve da u jeku turisti~-ke sezone {to kra}e trajuzadr`avawa automobila ikamiona na grani~nomprelazu Gostun.
Na magistrali }e u jed-noj smeni, kako isti~u usaobra}ajnoj policiji,biti najmawe tri-~etiripatrole.
Na deonici Zlatibor -granica, dugoj 85 kilome-
tara, ima {est benzinskihpumpi: "Jugopetrolove" suu Kokinom Brodu, NovojVaro{i, Bistrici i Ko-lovratu, a "Lukoilove" naulazu u Prijepoqe i uBrodarevu. �
23^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
pored Zlatarskog jezera � Mawe gu`ve na Gostunu
U SELU Lu~ice, na desnoj obali Lima, doma}instvo Igora Div-ca uredilo je zemqi{te za kamp splavara. Za spu{tawe ~amci-ma niz bukove i brzake reke, od manastira Kumanica do Lu~ica(24 kilometra), u organizaciji Rafting kluba "Lim-Lu~ice"dnevno se po osobi pla}a 15 evra. Me{tani i drugi splavari nu-de sme{taj i hranu i izlete do Sopotnice i Kamene gore.
KAMP SPLAVARA
INFOMOTEL "ZLATARSKA JEZERA"
(Kokin Brod)
KOMPLET lepiwa je 180 dinara, pasuq
prebranac sa kobasicom 170 dinara, svad-
barski kupus ili sarma (pola kilograma)
230, jagwetina na kajmaku 450, porcija
dimqene pastrmke ili {arana 580, a ki-
logram pr`ene pastrmke hiqadu dinara.
Konak u dvokrevetnoj sobi je 1.250, a jed-
nokrevetnoj 1.480 dinara.
RESTORAN "ZLATIBORSKI ODMOR"
("Kod Pe{e", Bistrica)
PASUQ prebranac je 150 dinara, gula{
200, pqeskavica na kajmaku 230, }evapi
190, dimqena ve{alica 400, kara|or|e-
va, natur i pribojska {nicla 440, teleti-
na na `aru 450, pastrmka i {aran 1.000 i
jagwe}e pe~ewe 1.100 dinara.
Konak ko{ta 1.100 dinara, `estoka pi}a
40-80, sokovi i pivo 70-80, a doma}a kafa
30 dinara.
ZLATIBORA DO SRPSKO-CRNOGORSKE GRANICE
VI[E od 200 sun~anihdana u godini izbrisa-lo je „{piceve“ turi-
sti~ke sezone na Zlatibo-ru. Jagma za hotelskom so-bom ovde traje stalno. Naovu planinu veliki brojgostiju dolazi bez obzirana godi{we doba, a u zavi-snosti od perioda razli-kuju se jedino cene.
VE]INA hotela, ukqu~uju-}i „Palisad“, „Satelit“,„Monu“, „Vis“, „Dunav“,„Zelenkadu“, „Olimp“,„Prezident“, apartmanskonaseqe „Kraqevi konaci“,
Sportsko-turisti~ki cen-tar „Zlatibor“, privatnepansione i autenti~ni seo-ski sme{taj, ve} je formi-rala svoje letwe cene.
U „Palisadu“ }e dnevnipolupansion, u dvokrevet-noj sobi, ko{tati od 1.600do 3.000 dinara. U apart-manima ovog hotela bora-vak }e ko{tati od 3.500 do4.200 dinara. Hotel ima inovu kuhiwu, vrednu skoromilion evra, ali i kuli-narski tim koji ispuwavasve zahteve gostiju.
U HOTELU „Mona“ ve} setra`i soba i apartman vi-{ka, a rezervacije uvelikotraju. Ovde za polupansion
u dvokrevetnoj sobi trebaizdvojiti 4.600 dinara, dok}e boravak u luksuznimapartmanima ko{tati od8.200 do 17.400 dinara.
Hotel „Klub - satelit“,najintimniji kutak Zlati-bora sa odli~nom interna-cionalnom kuhiwom, pri-vla~i goste jedinstvenimambijentom, ali i povoq-nim cenama. Polupansionu sobama ko{ta}e od 3.200do 3.600 dinara, a za najamapartmana potrebno je izd-vojiti 4.500 dinara.
NEZAOBILAZNO je i elitnoapartmansko naseqe „Kra-qevi konaci“, u kojima }ednevni, letwi najam apart-
mana ko{tati od 5.500 do7.500 dinara, uz sve pogod-nosti koje nudi najlep{eure|eni prostor na Zlati-boru.
Muzej „Staro selo Siro-gojno“ tako|e nudi sme{taju autenti~nom prostorustarog srpskog sela, po ce-
ni od 2.600 dinara za polu-pansion, a no}ewe sa do-ru~kom ko{ta}e 2.000 di-nara.
Pune ruke posla }e ima-ti i vlasnici mnogobroj-nih privatnih pansiona.Najam soba prve i drugekategorije ko{ta}e oko1.700 dinara, a za ishranuu pansionskim restorani-ma, doplata iznosi 1.350dinara.
SEOSKI turizam }e u pred-stoje}oj sezoni imati boga-tiju ponudu nego ikada dosada. Sela Sirogojno, Ru-dine, Gostiqe, Trnava,Qubi{, pored dobre hranei mirisa borova, nude rib-
wake, muzeje i galerije...Samo u Gostiqu, za goste jespremno oko 70 kreveta. Ublizini sela je ribwak,vodopad visok oko 20 meta-ra. Selo je, ba{ kao i Qu-bi{, odnedavno poznato poinvesticijama kompanije„Simeks“, koja ovde imapunionicu fla{irane vo-de, ali i dobar restoran. Uselima, pansion ko{ta od12 do 20 evra, a samo no}e-we od 400 do 700 dinara.
Turisti se i daqe `alena puteve do Zlatibora.Jer, od Beograda treba pre-valiti 230, a od Novog Sa-da 300 kilometara, po neba{ sjajnom kolovozu. �
NNaajjsskkuuppqqee jjee ii ddaaqqee uu
aappaarrttmmaanniimmaa::oodd 44..550000 ddoo
1177..440000 ddiinnaarraa
’
26 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
Privatni sme{taj 1.600 dinara dnevno. Sve tra`enijiboravak u selima Gostiqe, Qubi{, Sirogojno
�� NNiikkoollaa JJaannkkoovvii}}MMiilloo{{ CCvveettkkoovvii}}
Uvek se tra`ikrevet vi{e
Zlatibor NA NA[OJ NAJPOSE]ENIJOJ PLANINI VE] POZNATE CENE ZA
SME[TEN nanajlep{em deluzlatiborske vi-soravni, nado-mak jezera, ho-telski kompleks"Palisad" ve}~etiri decenijegostima pru`ajedinstven sadr-`aj boravka iidealne uslove zasportske pripre-me, rekreaciju,kongrese, simpo-zijume...
Kao dugogodi{-wi lider po ostva-renom brojuno}ewa u to-ku godine,hotel "Palisad" predstav-qa vodiqu kontinentalnogturzma i prepoznatqivsimbol Zlatibora.
Posle privatizacije, ho-tel je u{ao u period oz-biqnih investicija, u po-boq{awe uslova boravka iure|ewe neposredne okoli-ne. Ima 257 soba. U glavnoj
zgradi "Palisada" sme-{ten je ~uveni "beli sa-lon" i predsedni~ki apar-tman, nekada omiqenidnevni boravak predsedni-ka Tita. Gostima je na ras-polagawu nekoliko resto-rana i barova, od kojihsvaki ima specifi~nu na-menu, ugostiteqsku ponu-
du, ambijent, atmos-feru i radno vreme.Posebno su zanimqi-vi rekreacija i ani-macija. Re~ je o zdrav-qu, dru`ewu, zabavi,zadovoqstvu. Osobqehotela uvek }e pru`i-ti dodatne informa-cije. �
27^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
INFO
HOTEL "PALISAD" LIDER TURIZMA
Slava koja ne tamni
SEOSKI TURIZAM(Sela Gostiqe, Ro`anstvo, Sirogojno, Tripkova, Kriva Reka)Pansion 12-20 evra, no}ewe 400-700 dinaraDOMA]A RADINOSTNo}ewe u sobama prve kategorije 800-1.200 dinaraNajam ku}e ili stana 2.400-7.500 dinaraPRIVATNI PANSIONIPansion u sobama prve ili druge kategorije je oko 1.600 dinaraISHRANA U RESTORANIMA:Pansion 1.350, polupansion 850Muzej „Staro selo“Polupansion 2.600No}ewe sa doru~kom 2.000TRI ZATVORENA BAZENA:u Institutu "^igota", hotelu "Mona", ihotelu "Klub - satelit"OTVORENI BAZENI: vila "Romantika", "Olimp" i drugiKUPALI[TA: Jokino vrelo, "Zlatiborskajezera", "Kod Kom{a", "Qubi{" i drugaTRI FUDBALSKA STADIONADesetine terena za tenis i male sportoveDve sportske hale na Zlatiboru i u ^ajetiniVi{e trim-stazaVi{e velnes, spa i fitnes centara
TELEFON: 031/841-151
PROLE]E I LETO
BUDE li sve teklo po pla-nu, Golubac }e u do-gledno vreme imati
zna~ajno mesto na turisti~-koj mapi Srbije. U ovomgradu na obali Dunava, svio~ekuju da po~nu da `ive"punim plu}ima" i da imajusve vi{e turista iz zemqe iinostranstva.
NA po~etku svake letwesezone opsedaju ga ribo-
lovci, sportisti, rekrea-tivci, qubiteqi sportovana vodi, jedrili~ari, ve-sla~i... Me|utim, mestaima i za druge, a svake go-dine je i sve vi{e manife-stacija koje organizuju ov-da{wi turisti~ki posle-nici i op{tina. Neke odwih su postale tradicio-nalne i privla~e sve vi{egostiju. Iz godine u godi-nu, turisti hrle u Golubacna "Mis Dunava", "Golu-
ba~ki kotli}", "Dane{arana", "Dane smu|a","Etnofestival", tradi-cionalni rok festival uavgustu.
Naravno, ono {to jenezaobilazno za svakogturistu i putnika prola-znika je Goluba~ka tvr|a-va, kulturno-istorijskaznamenitost iz 14. veka.
IMA razloga za optimi-zam - isti~e Zoran Pajki},predsednik SO Golubac. - Na{ najve}i adut je Du-nav. Grad ima odli~an geo-strate{ki polo`aj. Taj po-tencijal jo{ nije dovoqnoiskori{}en, ali se radi narealizaciji mnogobrojnihprojekata, koji }e, kada bu-du gotovi, u velikoj meriuticati na razvoj celokup-ne op{tine, kao i turi-sti~ke ponude cele zemqe.
Prema wegovim re~ima,najzna~ajniji poduhvati zarazvoj Golupca su izgrad-wa pristani{ta, rekon-strukcija marine, sre|iva-we priobaqa, izme{taweputa, rekonstrukcija tvr-|ave, arheolo{ka istra`i-vawa, zavr{etak pla`e, as-faltirawe biciklisti~-ko-{eta~ke staze od Golu-ba~ke tvr|ave do vikend-naseqa Vinci. Neki od
ovih projekata obuhva}enisu master planom Mini-starstva turizma, u kojemGoluba~ki grad ima cen-tralno mesto, dok }e drugi
biti finansirani izNIP-a, a za pojedine }enovac biti obezbe|en izop{tinskog buxeta.
^AK }e i nema~ka vladinaorganizacija za tehni~kupomo} GTZ ukqu~iti Golu-bac u op{tinski ekonomskirazvoj u regionu Dunava.
Pajki} dodaje i da }e za-vr{etkom Prostornog pla-na, grad dobiti gra|evin-sko zemqi{te za turisti~-ke namene, a to je ve} iza-zvalo veliko interesovaweinostranih investitora.
�
�� TTaattjjaannaa SSppaalleevvii}}
28 ^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
Dunav nosi boqe dane
� Izgradwa pristani{ta� Rekonstrukcija marine
OObbaavveezznnoo ppoosseettiitteeGGoolluubbaa~~kkuu
ttvvrr||aavvuu’
GOLUBAC ]E U SKORIJE VREME IMATI ZNA^AJNIJE MESTO NA TURISTI^KOJ MAPI SRBIJE
HOTEL "Goluba~ki grad" je posle privatizacije u velikoj meriadaptiran i sre|en. Nalazi se na samoj obali Dunava i iz wega"puca" pogled na reku.
- Hrana i sme{taj prilago|eni su na{im ciqnim grupama - po-tvr|uje direktor hotela Rosica Peji}. - Gosti su nam, pre svega,sportisti, rekreativci, a sve je vi{e i ribolovaca, koji kod nas,tako|e, imaju specijalan popust. Uprava "Goluba~kog grada" orga-nizuje mnogobrojne kulturne i zabavne manifestacije.
POPUST ZA RIBOLOVCE
� 6 kilometara je Dunav{irok kod Golupca
� 12 kilometara }e biti duga~ka bicikli-sti~ko-{eta~ka staza
� 900 dinara je preno}i-{te sa doru~kom za ribolovce u hotelu
� 12 miliona dinara jegodi{wa zarada odprodaje suvenira
INFO
DAVNE 1973. godine u iva-wi~koj op{tini ro|enje seoski turizam, a me-
|u prvima goste je prihva-tio Ilija Mili}evi}, ne-kada{wi po{tar iz Lise.^ak i kada su mnogi novope-~eni turisti~ki posleni-ci, posle ga{ewa Turisti~-kog saveza, odustali od ovogposla, Mili}evi}i su na-stavili da prihvataju go-ste. Bili su usamqeni u
ovom poslu sve do o`ivqa-vawa Turisti~ke organiza-cije.
- Pre dvadesetak godina,dolazili su nam gosti izsvih krajeva onda{we Jugo-slavije, ali i iz Francuske,Italije, Nema~ke. Nekadaih je bilo dvadesetak u jed-noj smeni. Pojedini su, zbognedostatka mesta, tra`ilida kampuju - se}a se Ilija.
Iako je glavnu brigu o tu-ristima prepustio mla|i-ma, sinu Neboj{i i snahi
Jasmini, on i wegova supru-ga Milena su uvek tu, da po-mognu.
Selo Lisa je udaqeno odIvawice desetak kilometa-ra. Nalazi se na regional-nom putu za ^a~ak, prekoGu~e, zbog ~ega je posebnointeresantno u vreme ~uve-nog Sabora truba~a. Bre-`uqci sa nadmorskom visi-nom od 750 metara, pejza`i
i sve` vazduh osvajaju svekoji ovde jednom do|u. U sr-cu sela je doma}instvo Mi-li}evi}a, koji udobnimsme{tajem, gostoprimstvomi qubazno{}u upotpuwujeovu sliku.
- Na{e doma}instvo jekategorisano sa ~etiri zve-zdice. Imamo dve jednokre-vetne, dve dvokrevetne itrokrevetne sobe. Zasada
imamo dva kupatila. Posledogradwe svaka soba ima}ekupatilo, a namera nam je ida sagradimo apartmane -obja{wava Neboj{a.
O jelovniku se dogovarajusa gostima. A oni se naj~e{-}e odlu~uju za doma}e spe-cijalitete ovog kraja: sir,kajmak, proju, zeqanicu, ka-~amak... Mili}evi}i nasto-je da gostima organizuju
izlete u okolini, gde imaju{ta da vide i upoznaju.
- Pose}uju obli`we jeze-ro u Vu~kovici, gde letiuvek ima kupa~a, Haxi--Prodanovu pe}inu, i, na-ravno, Ivawicu, u kojoj imakulturnih doga|awa. U vre-me Sabora u Gu~i svi zajed-no, i mi i gosti, skoknemona ovu manifestaciju -ka`u Mili}evi}i. �
29^ETVRTAK, 29. MAJ 2008.
� Udoban sme{taj, dobra usluga i qubaznidoma}ini � Pose}uju Gu~u i pe}ine
CCiiqq iimm jjee ddaa uusskkoorroossaaggrraaddee ii
aappaarrttmmaannee’
�� JJ.. RRaakkoovvii}}
ILIJA MILI]EVI] IZ LISE, KOD IVAWICE, VE] TRI DECENIJE SE BAVI SEOSKIM TURIZMOM
Gosti kao ro|aci
Cena punog pansiona udoma}instvu Mili}evi-}a u Lisi je 1.300 dinara.
Telefon: 032/670-287
INFO
