BRŽI RAST IZ DRUGIH IZVORA

BOSNA I

HERCEGOVINA

Proleće 2016.

JUGOISTOČNA EVROPAREDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ

SRBIJA

ALBANIJA

CRNA GORAKOSOVO

BJR MAKEDONIJA

br.

REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ BR. 9 ZA

JUGOISTOČNU EVROPU

proleće 2016. god

Zahvalnice Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, izglede i

politike u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini,

Kosovu, BJR Makedoniji i Srbiji.

Izveštaj se izrađuje dva puta godišnje i priprema ga tim ekonomista Svetske banke koji

rade u zemljama JIE6. Tim autora čine Gallina A. Vincelette (rukovodilac tima i glavni

autor), Ekaterina Vostroknutova (rukovodilac tima i glavni autor), Ashley Taylor (glavni

autor), Barbara Cunha, Agim Demukaj, Faya Hayati, Sandra Hlivnjak, Sanja

Madžarević-Šujster, Suzana Petrović, Lazar Šestović, Hilda Shijaku i Bojan Shimbov.

Izveštaju su dodatno doprineli: Maria Davalos, Trang Van Nguyen, Cesar A. Cancho,

Alexandru Cojocaru, William Hutchins Seitz i Monica Robayo (regionalni trendovi

siromaštva); Johanna Jaeger (finansijski sektor); Raymond Muhula i Tony Verheijen

(plate u javnom sektoru). Anne Grant je dala značajan doprinos u uređivanju izveštaja,

dok je Budy Wirasmo doprineo dizajniranju izveštaja. Valentina Martinovic, Pegi Ylli,

Helena Nejedla, Nejme Kotere, Samra Bajramović, Ivana Bojić, Enkelejda Karaj,

Hermina Vuković Tasić, Jasminka Sopova, Boba Vukoslavović i Dragana Varezić su

pomogli tim u logističkim zadacima.

Za distribuciju izveštaja i odnose sa eksternim stranama i medijima nadležan je tim za

Eksternu komunikaciju koji čine Lundrim Aliu, Anita Božinovska, Paul A. Clare, Ana

Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Elena Karaban, Artem Kolesnikov, Andrew Kircher, Vesna

Kostić, John Mackedon, Mirjana Popović, SanjaTanić i Artem Kolesnikov.

Tim je zahvalan Ellen Goldstein (direktor za zemlju, Region jugoistočne Evrope), Satu

Kähkönen (direktor, Globalna praksa za makroekonomiju i fiskalno upravljanje), Ivailo

Izvorski (menadžer prakse, Globalna praksa za makroekonomiju i fiskalno upravljanje) i

timu za menadžment zemalja jugoistočne Evrope na smernicama koje su dali tokom

pripremanja ovog izveštaja. Tim zahvaljuje na komentarima ranijih verzija izveštaja koje

su dostavile centralne banke i ministarstva finansija zemalja JIE6.

Ovaj i prethodni izveštaj RER za jugoistočnu Evropu mogu se naći na: www.worldbank.org/eca/seerer.

Rezime

Rast u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) se oporavio do 2.1 procenata

tokom 2015. godine, sa oživljavanjem investicija (Tabela 1.1). U Srbiji, Kosovu,

Crnoj Gori i Albaniji investicije, domaće i strane, su predstavljale glavni izvor rasta. Rast

zasnovan na investicijama je izgrađen na održivom pozitivnom doprinosu neto izvoza.

Eksterno okruženje i prethodne strukturne reforme su pružile podršku, posebno

industrijskom izvozu. Tradicionalno visok doprinos potrošnje je pao u drugi plan u 2015.

godini.

Region JIE6 ne samo da beleži rast, već se okreće trajnijim izvorima rasta. Kao i u

mnogim drugim zemljama, pooštravanje uslova eksternog finansiranja tokom globalne

finansijske krize dovelo je do značajnog ekonomskog prilagođavanja u JIE6. Deficiti

računa tekućih transakcija su značajno smanjeni, sa 18.5 procenata BDP-a u 2007. god na

6.5 procenata u 2015. god, doprinoseći rebalansu izvora rasta. Između 2007. i 2015.

godine, udeo potrošnje u BDP-u u regionu je opao za 6 procentnih poena, dok je udeo

izvoza povećan za 10 procentnih poena. Dalji rebalans je u 2015. godini bio prisutan u

Srbiji, Albaniji i Kosovu, gde je rast sve više vođen privatnim investicijama.

Plate u proizvodnju su, širom regiona, počele da se kreću u skladu sa

produktivnošću, što je proces koji je od vitalnog značaja za održivi rast kroz

izvoz. Nastavak promene u izvorima rasta od neodrživog modela pre krize koji se

oslanjao na potrošnju podstaknutu prilivom kapitala za privatne investicije i izvoz je

neophodan za održivu ekonomsku ekspanziju.

Dok je veći rast u 2015. god doneo nova radna mesta u privatnom sektoru i

pomogao nastavak smanjenja siromaštva, nezaposlenost i dalje stoji u mestu. U

2015. god sa povratkom rasta u čitavom regionu, otvaranje radnih mesta u privatnom

sektoru je takođe poraslo. Generisanje više radnih mesta i niže inflacije je podržalo

dinamiku relanih prihoda, omogućavajući tako nastavak smanjenja siromaštva. U

Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, prosečna procenjena stopa siromaštva je

opala za 2 procenta između 2013. i 2015. god. To znači da je oko 140,000 ljudi u te

četiri zemlje (ili 1 procenat njihovog kombinovanog stanovništva) izbegao siromaštvo,

mereno u odnosu na regionalni standardizovani reper od US$ 5 na dan (u paritetu

kupovne moći za 2005.). Međutim, uprkos ekonomiji koja je u ekspanziji i zapošljavanju

koje konačno odgovara na ekonomski rast, prosečna nezaposlenost u regionu je i dalje

21.5 procenata.

Fiskalni deficit je nastavio da se smanjuje u 2015. god u svim zemljama JIE6, osim u Crnoj Gori. Konsolidacija rashoda je bila najdelotvornija u Albaniji i Srbiji, ali su dobici od prihoda pružili podršku širom regiona. Napori usmereni ka fiskalnoj konsolidaciji u regionu su fokusirani na reformu programa naknada, smanjenje otiska javnog sektora i unapređenje učinka javnog sektora. Fiskalni izazovi su značajni: obimne mase zarada u javnom sektoru koje prevazilaze 12 procenata BDP-a u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori; značajna i loše targetirana socijalna davanja koja u proseku iznose iznad 13 procenata BDP-a; i neefikasne javne investicije koje finansiraju projekte sa niskim ekonomskim i socijalnim povraćajem. Za održiv uticaj na deficit je podjednako važno okretanje sastava javne potrošnje ka produktivnijim i pravičnijim oblastima i mobilizacija više prihoda. Uprkos postignutom napretku u smanjenju javnih rashoda i boljem prikupljanju prihoda. Odnos javnog duga prema BDP-u se u 2015. godini i dalje povećava (Tabela 1.2). Sa inflacijom na istorijskom minimumu, akomodativna monetarna politika je podržala rast, a krediti privredi su polako počeli da rastu. Stope kreda su zabeležile pad u svim zemljama, dok su krediti za domaćinstva povećani. Međutim, nenaplativi krediti sa prosekom od 14.7 procenata od ukupnog broja kredita još uvek opterećuju bilanse banaka i, u kombinaciji sa naplatom kolaterala, obeshrabruju kreditni rast. Restriktivna fiskalna politika i smanjeni spoljni disbalansi, zajedno sa selektivnim intervencijama nacionalne banke, pomogli su valutama da ostanu relativno stabilne u odnosu na evro. Kratkoročni osnovni izgledi za region su pozitivni. Očekuje se porast rasta sa 2.1 procenata u 2015. god, na 3 procenta u 2017. god, sa oporavkom domaće tražnje. U JIE se očekuje nastavak oživljavanja investicija, dok se očekuje da će ekonomije imati koristi od podrške potrošnje i izvoza. U srednjem roku bi dividende od nastavka strukturnih reformi u mnogim zemljama JIE takođe trebale da podrže rast.

Negativni rizici prete oporavku. Potencijalna veća eksterna nestabilnost na globalnim

finansijskim tržištima preti finansijskim opcijama, posebno u zemljama sa lošim

politikama i značajnijim disbalansima. Rast na većim izvoznim tržištima, posebno u EU,

i kretanje globalnih cena nafte takođe predstavljaju rizik za izglede, pozitivne i negativne.

Sa izbornim procesima koji će se tokom 2016. godine odvijati u nekoliko zemalja,

verovatno će rasti i rizici izazvani domaćom političkom dinamikom.

Tabela 1.2: Projektovano je smanjenje deficita, dok odnosi duga ostaju visoki

Procenat BDP-a, osim ako nije drugačije naznačeno 2014 2015e 2016f 2017f

Realan rast BDP-a (u procentima) 0.3 2.1 2.6 3.0

Inflacija potrošačkih cena (procenat, prosek za period) 0.9 0.9 1.6 2.0

Javni prihodi 34.7 35.0 35.3 34.7

Javni rashodi 38.8 38.8 38.5 37.5

Fiskalni bilans -4.1 -3.8 -3.2 -2.8

Javni dug i dug sa javnim garancijama 52.1 55.1 56.9 57.4

Izvoz robe 24.2 25.2 25.6 26.7

Trgovinski bilans -17.0 -15.8 -15.2 -16.1

Bilans računa tekućih transakcija -7.2 -6.3 -6.6 -6.8

Spoljni dug 64.6 67.3 68.0 67.7

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita) 15.8 14.7 .. ..

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 22.5 21.7 .. ..

Izvori: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku, projekcije eksperata Svetske banke.

Fiskalni deficit i deficit računa tekućih transakcija moraju dodatno da se

smanjuju kako bi podržali rast. Oporavak rasta u JIE i unapređeni srednjoročni

izgledi su dobre vesti. Ali održavanje rasta u srednjem roku će zahtevati dalje smanjenje

fiskalnog deficita i deficita računa tekućih transakcija, koji su još uvek značajni i

doprinose značajnim potrebama finansiranja, posebno sa visokim nivoom javnog i

spoljnog duga. Ukoliko se to ne reši, ove neravnoteže bi mogle da ugroze privatne

investicije, naruše spoljne opcije finansiranja i smanje prostor politika za odgovor na

buduće ekonomske šokove.

Održavanje rebalansa zahteva otključavanje potencijala rasta u ekonomijama

JIE6 kroz izmenu dinamike produktivnosti koja beleži pogoršanje od 2008.

godine. Između 2000. i 2008. god, ukupan faktor produktivnosti, tj. koliko efikasno se

inputi rada i kapitala koriste u proizvodnji, pružio je snažnu podršku rastu. Od početka

globalne finansijske krize, čitav region beleži pad produktivnosti, često oduzimajući od

rasta. Iako su fizički i ljudski kapital od vitalnog značaja za potencijalni rast regiona,

povećanje produktivnosti je od presudnog značaja, s obzirom na potencijalne prepreke

za investicije iz finansiranja troškova, demografske faktore i vreme koje je potrebno za

unapređenje ljudskog kapitala.

Program za smanjenje strukturnih rigidnosti koje ometaju rast je široka i

fokusirana na pet stubova: Eliminisanje demotivišućih faktora i prepreka za formalno

zapošljavanje; Unapređenje poslovne klime i upravljanja; Smanjenje veličine državnog

aparata uz unapređenje kvaliteta pruženih usluga; Dublja trgovinska i finansijska

integracija; i Obezbeđivanje održivog korišćenja prirodnih resursa.

1. JAČANJE EKONOMSKOG OPORAVKA

Rast ubrzava dok se investicije oporavljaju

Rast u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) u proseku je bio 2,1 odsto 2015. godine, što je značajno više nego 2014. godine kada je zbog poplava ta cifra bila 0,3 odsto. 1 Projekcija regionalnog rasta za 2015. godinu revidirana je naviše za 0,8 procentnih poena (pp) od 1,3 odsto koliko je prognozirano u Redovnom ekonomskom izveštaju u januaru 2015. god. što je veličina u skladu sa poboljšanjem rasta širom Evrope. Nakon smanjenja za 1,8 odsto 2014. godine, srpska ekonomija je ostvarila rast od 0,8 odsto 2015. godine uprkos stalnom fiskalnom prilagođavanju i suši koja je usledila posle poplava 2014. god. I ostale zemlje JIE6 su ostvarile impresivan rast u poređenju sa 2014. godinom: BJR Makedonija prema proceni za 3,7 odsto, Kosovo za 3,6 odsto, Crna Gora za3,4 odsto, Bosna i Hercegovina za 2,8 odsto i Albanija za 2,6 odsto (Slika 1.1). Primetan je oporavak investicija tokom rasta ekonomija JIE6 u 2015. god, što se još nadovezalo na kontinuirani podsticaj od neto izvoza. Iako se u Evropskoj uniji (EU) umerena ekspanzija ekonomske aktivnosti 2015. godine zasnivala na potrošnji, u JIE6 privatne investicije, i domaće i strane, bile su glavni izvor rasta (Slika 1.2). To je bio slučaj sa Srbijom, Kosovom, Crnom Gorom i Albanijom i predstavljalo je dobrodošlu promenu u odnosu na prethodne godine kada je potrošnja bila glavni pokretač rasta u JIE (Slika 1.3). U Srbiji je 2015. godine sveobuhvatni rast proizvodnje praćen izraženim rastom privatnih investicija i podržan regulatornim reformama, jeftinijim kreditom i povećanjem stranih direktnih investicija (SDI) od 46 odsto. Na Kosovu je rast privatnih investicija bio podstaknut većim pristupom zajmovima i SDI. U Albaniji su veliki energetski projekti bili razlog značajnog formiranja kapitala. Novi uzlet rasta od investicija došao je povrh održivog pozitivnog doprinosa od neto izvoza; naročito u Albaniji gde je neto izvoz najveći pokretač rasta u 2015. godini. Najznačajnija ekspanzija izvoza povezana je sa rastućim izvozom proizvodnje u Srbiji i BJR Makedoniji i turizma u Crnoj Gori i Albaniji. Potrošnja je manje doprinela rastu u 2015. godini nego u prošlom periodu. Samo je u BJR Makedoniji potrošnja najviše doprinela (vođena zapošljavanjem i realnim rastom plata) dok je rast u građevini, maloprodaji i uslugama bio zdrav i podstaknut širenjem kredita i javnom potrošnjom u vezi sa političkim ciklusom. U ostatku regiona, manje je

1Region JIE6 čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Slika 1.1: JIE6: Od stagnacije do rasta

Realni rast BDP-a, 2014.i 2015., procenat

Napomena: vrednosti rasta za2015. god su procene. Izvor: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku i Eurostat (2015.).

doprinela rastu nego ranije. U Albaniji i Srbiji, potrošnja je oduzela od rasta zbog fiskalnog prilagođavanja koje je podrilo rast nominalnih plata u Srbiji i zbog nesigurnosti na tržištu rada i smanjenju doznaka iz Grčke i Italije ka Albaniji. U Bosni i Hercegovini je potrošnja podržala rast mada u mnogo manjoj meri nego u skorašnje vreme. Na Kosovu je rast privatne potrošnje ostao jak dok su doznake, plate i penzije nastavile da rastu.

Promena pokretača rasta 2015. godine je znak šireg rebalansa u JIE6. Nastavak promene izvora rasta od neodrživog modela potrošnje iz perioda pre krize koji je bio vođen prilivom kapitala ka onom koji je vođen privatnim investicijama i izvozom neophodan je kako bi se obezbedila intenzivna a ipak održiva ekonomska ekspanzija.

Potrošnja kao udeo u BDP-u je opala za oko 6 procentnih poena a izvoz je povećan za 10 procentnih poena u regionu u proseku između 2007. i 2015. god. što ukazuje na spor ali vidljiv napredak u ostvarenju rebalansa. Deficiti tekućih transakcija su takođe značajno opali. Ovaj proces je 2015. godine bio izražen kroz rast koji je sve više bio podstican privatnim investicijama u Srbiji, Albaniji i Kosovu (Slika 1.4). To delimično oslikava tekuću fiskalnu konsolidaciju u Srbiji i Albaniji dok su u Crnoj Gori i BJR Makedoniji javne investicije dominirale nad privatnim investicijama. Pored toga, u Crnoj Gori javne

Slika 1.2: Oporavak investicija je primećen u većini zemalja 2015. god.

Raščlanjenje rasta realnog BDP-a, 2015.

Slika 1.3: Prethodno je potrošnja bila dominantan pokretač rasta

Raščlanjenje rasta realnog BDP-a, 2012-14.

Izvor: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku. Izvor: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku.

Slika 1.4: Privatna tražnja je podsticala rast u Srbiji, Albaniji i na Kosovu

Doprinosi rastu, pp, 2015.

Napomena: raščlanjivanje na javne i privatne investicije je procena. Izvor: Proračuni Svetske banke.

investicije u autoput doprinele su već visokim fiskalnim pritiscima (videti Odeljak 2). Ključno pitanje kojim se detaljnije bavimo u Odeljku 3 ovog izveštaja jeste da li se ovi rani znaci rebalansa mogu održati na srednji i duži rok.

Veće zapošljavanje i niža inflacija pomogli su smanjenju siromaštva Ekonomski rast i reforme tržišta rada podržali su stvaranje novih radnih mesta, naročito u privatnom sektoru, u većini zemalja JIE6 (Slika 1.5.). U Srbiji je nakon izmena Zakona o radu povećana fleksibilnost zapošljavanja, racionalizovane su isplate otpremnina (ograničavajući odgovornost poslodavca na godine provedene kod aktuelnog poslodavca), beneficije su reformisane a izvršenje je povećano. Iako je ukupno zapošljavanje palo za jedan odsto poslednjeg kvartala 2015. godine (u odnosu na isti period prethodne godine) ove blagovremene reforme podstakle su otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru u periodu kada je zapošljavanje u javnom sektoru opalo za 5 odsto kao deo reforme javnog sektora i restrukturiranja državnih preduzeća. Crna Gora je uspela da smanji nezaposlenost za 1 odsto (u odnosu na isti period prethodne godine) u septembru; ali radna mesta su otvarana uglavnom u oblasti usluga, što je dovelo do toga da gornje granice politike zapošljavanja budu obavezujuće i rezultiralo je većim platama. U Albaniji je rast zapošljavanja od 1,9 procentnih poena (pp) bio praćen i povećanjem radne snage što je dovelo do skromnog pada zapošljavanja od 0,4 pp na prosečnih 17,1 odsto za 2015. godinu. U BJR Makedoniji povećan broj poslova u proizvodnji i javnoj upravi bio je među ključnim pokretačima smanjenja nezaposlenosti sa 28,1 na 26,1 odsto u 2015. god. Međutim u Bosni i Hercegovini brži rast nije doveo do značajnih koristi kod zapošljavanja pa je nezaposlenost porasla za pukih 0,2 procentna poena.2 Rast zapošljavanja doprineo je smanjenju siromaštva. Odmah nakon krize iz 2008. godine, slab ekonomski rast doveo je do pada zapošljavanja i smanjene potrošnje što je pretilo da ugrozi napredak u smanjenju siromaštva. Kako se 2015. godine rast u regionu oporavio i nastavilo se sa otvaranjem radnih mesta, nastavljeno je i smanjenje siromaštva. Iako prihod od rada predstavlja samo polovinu prihoda domaćinstva – što je vrlo mali udeo u poređenju sa drugim zemljama srednjeg dohotka- poboljšanje ishoda na tržištu rada doprinelo je smanjenju siromaštva. U Albaniji, BJR Makedoniji i Srbiji, prosečna procenjena stopa siromaštva 3 opala je za 2 odsto u periodu između 2013. i 2015. godine.4Drugačije rečeno, oko 140.000 osoba iz ove četiri zemlje je verovatno izbeglo siromaštvo, mereno u odnosu na regionalnu standardnu referentnu vrednost. Tokom ovog perioda, procenjuje se da je siromaštvo opalo u svim zemljama JIE6, ali u različitoj meri, u zavisnosti od brzine ekonomskog oporavka i oporavka tržišta rada kao i distribucije socijalne pomoći, tako da je došlo do brzog smanjenja u zemljama gde je koncentracija oko linije siromaštva veća. U budućnosti se očekuje nastavak pada siromaštva ali izazovi za smanjenje siromaštva i dalje se mogu naći u oblasti visoke

2Na osnovu podatka iz Ankete o radnoj snazi. 3Linija siromaštva zasnovana na paritetu kupovne moći za 2005. od $5 dnevno koristiće se u daljem tekstu. 4Procena za BJR Makedoniju zasnovana je na ukupnim vrednostima prihoda dok su procene za ostale tri zemlje zasnovane na ukupnim vrednostima potrošnje. Podaci o siromaštvu za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo koristeći međunarodne linije siromaštva nisu dostupni.

promenljivosti rasta, ograničenog fiskalnog prostora za mere ublažavanja nepovoljnih šokova i još uvek niske aktivnosti i visokih stopa nezaposlenosti.

Slika 1.5: Rast novih radnih mesta 2015. god.

Indeks zapošljavanja, Q2 2008=100

Izvori: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Ukupna cifra za region ne uključuje Kosovo.

Slika 1.6: Ali nezaposlenost je ostala visoka uprkos oporavku ekonomskog rasta

2010-2015, procentni poeni, procenat, stopa

Izvori: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku Napomena: Dugoročna nezaposlenost predstavljena je kao procenat radne snage, umesto kao konvencionalni procenat nezaposlenih.

Poslednjih pet godina ekonomski rast nije uvek dovodio do smanjenja siromaštva koje ostaje ukopano (Slika 1.6).Izuzimajući uticaj globalne krize, prosečna stopa zapošljavanja u JIE6 je praktično nepromenjena od samo 45 odsto od 2006. godine, u poređenju sa 64 odsto u EU. Stopa nezaposlenosti mladih je obično duplo veća u odnosu na radno sposobnu populaciju; videti dodatak ovoj publikaciji pod nazivom Posebna tema. Naročito je visoka stopa dugoročno nezaposlenih: čak 62 odsto nezaposlenih u BJR Makedoniji i 82 odsto u Bosni i Hercegovini nemaju posao duže od godinu dana (Slika 1.6). Visoka dugoročna nezaposlenost uz prisutan pozitivan ekonomski rast ukazuje na strukturne probleme koji ograničavaju rast zapošljavanja. Kombinacija faktora navodi se kao primer tih problema u regionu kao što je nezavršena tranzicija tržišta koja dovodi do nefleksibilne ponude radne snage, visokih troškova rada i drugih rigidnih faktora. Bez suštinskih strukturalnih reformi, nije verovatno da će doći do održivog dugoročnog smanjenja strukturne nezaposlenosti.

Niska inflacija pomogla je da se ojača kupovna moć najsiromašnijih domaćinstava. Inflacija je 2015. godine u regionu JIE6 ostala ukroćena, uprkos oporavku rasta. Nakon inflacije od 0,9 odsto u 2014., rast indeksa potrošačkih cena iznosio je prosečno samo 1 odsto 2015. god. i kretao se od 1 odsto u Bosni i Hercegovini do 1,9 odsto u Albaniji i Srbiji (Slika 1.7). U međuvremenu, deflacija je nastavila u BJR Makedoniji i Kosovu, slično onoj kod članica EU u centralnoj i istočnoj Evropi 2015. godine kada su cene pale za 0,4 odsto u proseku. Niže cene su ojačale realni

prihod domaćinstva u celini. Međutim, u regionu JIE6 cene hrane su porasle u prvoj polovini 2015. god. sa niske osnove u 2014. god. što je dovelo do inflacije cena hrane. Najveći doprinos došao je od viših cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda, naročito voća i povrća, ali isto tako ulja i masti. U Albaniji je inflacija prehrambenih proizvoda dostigla 5.2 odsto u decembru 2015. god. Najveći porast cena hrane je bio u Crnoj Gori: on je gurnuo ekonomiju iz deflacije 2014. godine u inflaciju od 1,5 odsto 2015. god. Međutim, krajem 2015. je inflacija cena prehrambenih proizvoda značajno usporila.

Izvoz potpomognut spoljnim okruženjem

Brža ekspanzija u EU pomogla je zemljama regiona JIE6 da povećaju izvoz, koji je značajno doprineo rastu u nekoliko zemalja. Realni BDP u EU oporavio se nakon smanjenja u 2013. godini i ostvario rast od 0,9 odsto u 2014. i 1,5 odsto u 2015. god. I dok se obim svetske trgovine povećao za 3,6 odsto 2015. godine (ista stopa kao i 2014.), uvoz u EU je porastao samo za 1,6 odsto. Ipak, zemlje JIE6 prikazale su neverovatno dosledan napredak u povećanju izvoza u EU koja je glavni trgovinski partner regiona.5 U protekloj deceniji udeo izvoza iz JIE6 na tržište EU se udvostručio mada se mora priznati da je osnova bila jako niska (Slika 1.8 i Slika 1.9). Srbija je predvodila ovaj trend; tokom 2015. god. njen izvoz je porastao u svakom pogledu ali industrijski izvoz je preuzeo vođstvo; rast usled novih izvoznika auto delova i drugih srednjih kompanija je i više nego kompenzovao za nagli pad izvoza kod FIAT-a od 13,6 odsto; čelik, duvan, hrana, putovanja i profesionalne usluge su takođe doprinele rastu izvoza (videti Okvir 1.1). Usluge su povećale izvoz Crne Gore 2015. god. pošto je u turizmu ostvaren rast zbog preusmeravanja turista sa drugih destinacija poput Grčke i Turske. U Bosni i Hercegovini su glavni doprinos rastu izvoza dali hrana, tekstil i mašinski aparati.

EU obuhvata oko 65 odsto izvoza JIE6, a manje od 3 odsto regionalnog izvoza je u Kinu i SAD. Većina preostalog izvoza je unutar regije.

Slika 1.7: Inflacija merena indeksom potrošačkih cena (CPI)ostaje ukroćena

Prosečni period CPI inflacije

Izvori: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: JIE6 je ponderisani prosek.

Okvir 1.1: Automobilska industrija: Motor rasta i izvoza

Automobilska industrija ima dugu istoriju u Srbiji a počinje izvozom automobila 1953. godine kao rezultat saradnje između Zastave iz Kragujevca i FIAT-a. Nastavlja se sporazumom o zajedničkom ulaganju sa FIAT-om iz 2008. godine u cilju kreiranja FIAT automobili Srbija (FAS) u kojem 67 odsto vlasništva pripada FIAT-u a 33 odsto Vladi Srbije. Ukupna investicija u FAS je od tada premašila 1 milijardu evra.

Možda je još bitnije da je upečatljiva industrija dobavljača nastala tog trenutka. Ona se sastoji i od domaćih i od stranih firmi. Ukupne investicije u ove kompanije se procenjuju na preko 200 miliona evra (1,2 odsto ukupnih stranih investicija u Srbiju) a dovele su do otvaranja oko 3000 radnih mesta (0,1 odsto ukupnog zapošljavanja i 0,5 odsto zapošljavanja u proizvodnji). Ove kompanije stvorile su potražnju i u drugim delatnostima naročito u uslužnoj delatnosti: transportne usluge (naročito železnica), kao i električna energija itd. Neke od najvećih kompanija u ovoj grupi su Magneti Marelli, Johnson Controls, Draxlmaier, Bosch, Lames, Yura, Leoni, Grundfos, Magna, Contitech i Mecaplas. Postoji i oko 20 domaćih kompanija.

Kao rezultat toga, promet u automobilskom sektoru je u 2015. god. premašio 2,7 milijardi evra što je oko 8 odsto BDP-a koji se učetvorostručio od 2005. god. Proizvodnja vozila predstavlja skoro 60 odsto ukupnog prometa; gume i kablovi po oko 10 odsto. Većina ovih kompanija je okrenuta izvozu; one su 2015. godine bile zaslužne za 21 odsto ukupnog izvoza Srbije, od čega je FAS obuhvatao 12 odsto. FAS ima bruto promet od oko 1,5 milijardi evra od modela FIAT 500L ali ima kapacitet za proizvodnju i drugih modela. Drugi veliki izvoznici koji proizvode delove za automobile dolaze iz Francuske, Koreje, Nemačke i Danske.

I BJR Makedonija ima dinamičan automobilski sektor, nadovezujući se na iskustvo ove zemlje iz perioda Jugoslavije. Ovaj sektor je značajno ojačan pošto je određeni broj kompanija počeo da posluje u zemlji u proteklih pet godina, između ostalog i Johnson Matthey, Johnson Controls, Van Hool, Key Safety Systems, Draexlmaier i Kromberg & Schubert. Procenjuje se da su njihove ukupne investicije oko 235 miliona evra, oko 5,5 odsto ukupnih stranih investicija i da su doveli do značajnih izmena u izvoznoj strukturi BJR Makedonije. U poslednjih pet godina, izvoz automobila se povećao skoro šest puta u nominalnom iznosu dostignuvši 1,7 milijardi evra u 2015. god, tj. 20 odsto BDP-a. Samo Johnson Matthey predstavlja preko 40 odsto izvoza stranih kompanija i oko 20 odsto ukupnog izvoza. Zajedno su ove kompanije od 2011. godine otvorile, prema proceni, 15.000 radnih mesta, što je oko 20 odsto svih novih radnih mesta, od čega je jedna trećina za kvalifikovane i dve trećine za nisko-kvalifikovane radnike (ovi potonji se nalaze

Slika 1.8: Udeo JIE6 na EU tržištu udvostručio se između 2005.i 2014.

Slika 1.9: Srbija je predvodila ekspanziju izvoza JIE6 u EU

Udeo na EU tržištu, procenat

Izvor: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku. Izvor: Podaci iz nacionalnih zavoda za statistiku.

uglavnom u dve kompanije koje proizvode kablove). I dok su ove SDI imale efekat prelivanja u transport, logistiku, proizvodnju alata i pomoćne usluge (uključujući i građevinske usluge) za koje se procenjuje da su dostigle vrednost od 50 miliona evra 2014. god., povezanost sa lokalnom ekonomijom je i dalje ograničena.

U Bosni i Hercegovini, Volkswagen ima fabriku blizu Sarajeva a dve fabrike u Banja Luci i Mostaru proizvode autobuse. CAR TRIMM GmbH je najveći proizvođač presvlaka za automobilska sedišta i kožne galanterije za automobile u mestu Žepče; MANN+HUMMEL BA u Tešnju, članica grupe MANN+HUMMEL, iz Nemačke, jedna je od 60 pogona MANN+HUMMEL širom sveta i proizvodi filtere za međunarodnu automobilsku i mašinsku industriju; Remus Innovation u Sanskom Mostu, austrijski je investitor i svetski proizvođač auspuha za automobile koji posluje u 60 zemalja širom sveta. Takođe, dobro poznata SIAC grupa iz Italije sa pogonom u BiH, Krupa kabine, proizvodi kabine za industrijske mašine i predstavlja SIAC centar za varenje na korporativnom nivou; investitor iz Italije čija kompanija Bosancar proizvodi vozila za sektore građevine i poljoprivrede i slovenački investitor, kompanija Novi Most koja proizvodi varene bezbednosne konstrukcije za evropske proizvođače autobusa, kamiona, mašinske opreme i ostalih mašina u kompanijama. Bitno je da nove lokalne kompanije niču kao glavni dobavljači u svetu priznatih proizvođača automobila, a među njima su Prevent Group i Bekto Precisa. Prevent koja posluje oko 17 godina sada ima tri fabrike u automobilskoj delatnosti. Ova kompanija proizvodi tekstilne i kožne presvlake za sedišta za Volkswagen, BMW, Citroen, Peugeot, Ford i druge. Svake godine dva miliona automobila širom sveta dobija opremu za sedišta koja je proizvedena u Bosni i Hercegovini. Prevent takođe proizvodi kočnice i druge metalne i plastične delove za automobile. Deloitte je ovu kompaniju rangirao među 500 najboljih u centralnoj Evropi za 2015. godinu. Tokom svoje desetogodišnje istorije kompanija Bekto Precisa je takođe brzo rasla. Sada zapošljava oko 500 ljudi i dobavljač je metalnih i plastičnih delova za glavne proizvođače automobila kao što su BMW, Porsche i Audi.

Izvor: SIEPA, Uprava carine Republike Srbije, Direkcija za tehnološko-industrijske zone Republike Makedonije, Republički zavod za statistiku i Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine.

Iako je veća spoljna tražnja bila glavni razlog za rast izvoza 2015. godine, realno gubljenje na vrednosti u odnosu na trgovinske partnere je takođe pomoglo izvoznom učinku. Kad su u pitanju trgovinski partneri, bilo je umerene depresijacije realnog efektivnog kursa tokom godine, koja se kretala između 1 i 3 odsto, što je doprinelo većem izvozu 2015. godine (videti Odeljak 2). Ali vodeću ulogu u izvozu je zapravo imala veća spoljna tražnja. Bavljenje drugim podsticajima za konkurentnost, poput tržišta rada i rigidnosti plata, obrazovnih sistema, kvaliteta javnih usluga, logističkih troškova i investicione klime biće od suštinskog značaja za podršku daljem održivom povećanju izvoza. Dok su izvoznici robe pogođeni niskim cenama, veće investicije su privukle uvoz. Niske cene nafte i osnovnih metala na međunarodnim tržištima su naročito uticale na izvoz iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova – zemalja u kojima roba ima relativno veliki udeo u izvozu. U Albaniji gde izvoz sirove nafte i osnovnih metala čini skoro 40 odsto ukupnog izvoza, proizvodnja se više nego prepolovila nakon pada cene nafte. U 2015. god. izvoz robe je pao za 7,2 odsto (u odnosu na isti period prethodne godine) uprkos stabilnom rastu izvoza tekstila i obuće. Usled pada izvoza osnovnih metala, izvoz robe sa Kosova je stagnirao na 0,2 odsto a u Crnoj Gori je pao za 7,3 odsto. Nasuprot tome, zemlje u kojima je izvoz vezan za intenzivnu proizvodnju, kao što su BJR Makedonija i Srbija, imaju korist od trenutne situacije (Slika 1.10). Jake investicije u skoro svim zemljama regiona JIE6 odražavaju se u visokom uvozu mašina i opreme što je

povećalo uvoz robe. Svuda u JIE6 niske cene nafte potisnule su rast uvoza. Međutim, povratak domaće tražnje objašnjava porast uvoza u nekim slučajevima, za 5,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine u Srbiji i 5,3 odsto u BJR Makedoniji. U zemljama sa značajnim izvozom proizvodnje došlo je do sofisticiranosti izvoza. Jači domaći rast u evro zoni povećao je tražnju za uvozom iz JIE6, najviše za industrijskim proizvodima i turizmom. Niže cene nafte su pomogle da se suzi trgovinski deficit pošto su JIE6 neto uvoznik. Na kraju, slabljenje evra u odnosu na dolar pozitivno je, iako skromno, uticalo na konkurentnost ovog regiona. U JIE6 kao celini, izvoz robe se povećao za 0,7 odsto u proseku a uvoz je pao za 2,3 odsto što je smanjilo trgovinski deficit na 15,9 odsto BDP-a 2015. godine. Najveća smanjenja tekućih transakcija u 2015. god. projektovana su za Bosnu i Hercegovinu (pad od 1,5 pp na 6,3 odsto BDP-a) i Srbiju (pad od 1,2 pp na 4,8 odsto BDP-). Deficit Albanije je praktično nepromenjen a tekuće transakcije BJR Makedonije i Kosova su se proširile. Ali iako je izvoz povećan, njegova sofisticiranost se poboljšala uglavnom u zemljama koje izvoze proizvode, prvenstveno zbog veće intenzivnosti. Kao rezultat toga, izvozna „korpa“ JIE6 uglavnom ostaje nisko-tehnološka (Slika 1.11).

Veća spoljna nestabilnost utiče na dostupnost izvora finansiranja Povećana nestabilnost priliva kapitala uticala je na sposobnost ekonomija u razvoju da finansiraju spoljne disbalanse. Region je najviše koristi imao od postepenog porasta aktivnosti u EU, globalnog pada cene nafte i slabljenja evra u odnosu na američki dolar. Ali kako se kamatne stope u SAD normalizuju, šanse za kapitalne tokove ka tržištima u razvoju oslabile su u 2015. god. dok su projekcije za priliv u 2016. i

Slika 1.10: Tekuće transakcije su sužene zahvaljujući delom izvozu proizvodnje

Doprinos promeni deficita tekućih transakcija 2015. god., u odnosu na 2014, procenat BDP

Slika 1.11: Mešani učinak izvozne sofisticiranosti

Udeo izvoza visoko i srednje tehnoloških proizvoda, procenta ukupnog iznosa

Izvor: Podaci iz centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku.

Napomena: Klasifikacija je zasnovana na tehnološkom rangiranju proizvedenih proizvoda kao u Lall i dr., .2006. „Sofisticiranost“ izvoza. Nova mera karakteristika proizvoda. Izvor: Proračuni stručnjaka Svetske banke na osnovu WDI, WITS, PWT8.0 i podataka nacionalnih zavoda za statistiku.

2017. takođe umanjene.6 Početkom 2016. godine uslovi na globalnom tržištu su bili više uzburkani pošto je tržište reagovalo na globalne ekonomske vesti i promene očekivanja u vezi sa budućim rastom stopa u SAD. Ova nesigurnost je doprinela smanjenju referentnih prinosa Ministarstva finansija SAD-a i nemačke vlade (potonji su se vratili u negativno) dok su rasponi tržišta u razvoju povećani sredinom februara pre pada. Tržišta su i dalje podložna daljim promenama u pogledu apetita za rizikom sa potencijalnim uticajem na buduće troškove i dostupnost finansija za zemlje JIE6 kao što su Srbija, Albanija i BJR Makedonija koje zahtevaju značajno bruto fiskalno finansiranje. U slučaju Crne Gore, kamatna stopa za emisiju evroobveznica u martu 2016.(300 miliona evra za petogodišnje obveznice) vrednovana je 200 baznih poena iznad prošlogodišnje emisije, što ukazuje na povećano zaziranje investitora od rizika.

Slika 1.12: Priliv SDI povećan je u skoro svim zemljama JIE6 ...

Zbir vrednosti za četiri kvartala, milioni evra

Slika 1.13: ... ali investicije u hartije od vrednosti su u padu uglavnom zbog novčanih tokova državnih obveznica

Zbir vrednosti za četiri kvartala, milioni evra

Izvor: Podaci iz centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Prilivi SDI = obaveze u finansijskom izveštaju.

Izvor: Podaci iz centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Investicioni prilivi portfolija= obaveze u finansijskom izveštaju.

Iako ima više SDI u regionu, postaje sve teže takmičiti se za spoljno finansiranje pošto se međunarodni uslovi likvidnosti pogoršavaju. Projekcija održivo visokog deficita tekućih transakcija u regionu u kombinaciji sa nesigurnim međunarodnim finansijskim okruženjem ukazuju na to da su rizici spoljnog finansiranja i dalje visoki. Procenjuje se da su SDI izražene i u evrima i kao udeo u BDP-u porasle samo u tri zemlje (Slika 1.12). U Crnoj Gori je taj rast podstaknut projektima sa nekretninama, promenom strukture kapitala banaka i ulaskom banaka; u Albaniji izgradnjom trans-jadranskog gasovoda i hidroelektrane; a u Srbiji stranim direktnim investicijama u proizvodnju (motornih vozila), trgovinu i bankarski sektor. Po pitanju ukupnih rizika za finansiranje,

6 Na primer, izveštaj Svetske banke iz januara 2016. Globalne ekonomske perspektive (GEP) prognozira da će tokovi kapitala u region u razvoju Evrope i centralne Azije da bude 2,7 odsto BDP-a 2015. godine što je smanjenje od 4,6 odsto od 2014. godine i da će u 2016. god. blago rasti do 3,1 odsto. Revidirane na manju vrednost su prognoze za 2015. god. iz izveštaja GEP od juna 2015. godine za 2,3 procentna poena a za 2016. godinu za 2,7 procentna poena.

osnovni spoljni bilans7 bio je pozitivan za BJR Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju a direktne investicije su skoro pokrile deficit tekućih transakcija Albanije. Situacija u Bosni i Hercegovini je zabrinjavajuća zbog rizika za spoljno finansiranje, pošto su SDI u 2015. pokrile same 24 odsto projektovanog deficita tekućih transakcija. Prilivi investicija u hartije od vrednosti koje su u regionu uglavnom podstaknute tokovima državnih obveznica, bili su pozitivni samo u Albaniji i Crnoj Gori (Slika 1.13). Neto odliv portfolija bio je najveći u Srbiji (0,9 odsto BDP-a), pošto je državno spoljno finansiranje obveznicama opalo u odnosu na 2014. godinu. Ostali tokovi investicija uglavnom od promena kod bankarskih depozita i zajmova bili su mešovitog karaktera – ali vrlo negativni za Crnu Goru i BJR Makedoniju – prema podacima za 2015. do danas. Politike će biti od ključnog značaja kad dođe do takmičenja za oskudne opcije finansiranja. Zemlje koje imaju kredibilne programe reformi biće privlačnije za investitore i veća je verovatnoća da će zadržati ili dobiti finansijska sredstva kada bude bilo malo opcija. U narednim delovima će biti reči o kratkoročnim i dugoročnim politikama koje će verovatno biti bitne za rast i za privlačenje kapitala u skorijem periodu.

7 Tj. zbir neto direktnih investicija i bilansa tekućih plaćanja.

2. REFORMA POLITIKA RADI LAKŠEG BUDUĆEG RASTA

Napredovanje fiskalnog prilagođavanja Nastavak fiskalne konsolidacije tokom 2015. godine doveo je do smanjenja deficita u svim zemljama JIE6, osim u Crnoj Gori. Najveće smanjenje deficita u 2015. god zabeleženo je u Srbiji (sa 6.6 procenata BDP-a na 3.7 procenata); zatim sledi Albanija (sa 5.9 na 4.8 procenata, uz rešavanje docnji u javnom sektoru koje je dostiglo 1.3 procenata); BJR Makedonija (4.2 na 3.5 procenata); i Kosovo (sa 2.6 na 1.9 procenata) (Slika 2.1). Samo u Crnoj Gori je fiskalni deficit značajno povećan (sa 3.1 na 7.0 procenata BDP-a) nakon naglog skoka kapitalnih rashoda i manjih prihoda. U regionu je prosečan deficit zabeležio neznatan pad između 2014. i 2015. godine, sa 4.1 na 3.8 procenata BDP-a, jer je javni dug dostigao prosečnih 55 procenata BDP-a, otkrivajući teškoće u prevazilaženju strukturnih nedostataka javnih finansija.

Slika 2.1: Fiskalni deficit je smanjen

Fiskalni deficit u odnosu na BDP, procenat

Slika 2.2: Smanjenje potrošnje je dovelo do velikog fiskalnog prilagođavanja u Albaniji i Srbiji Doprinos godišnjoj promeni fiskalnog deficita u 2015. god, procenat BDP-a

Izvor: Ministarstva finansija. Izvor: Ministarstva finansija.

Prihodi su u najvećoj meri vodili fiskalno usklađivanje u 2015. godini. Povećanje prihoda u regionu je bilo povezano sa promenama politika, koje su u Albaniji, Srbiji i Kosovu bile kombinovane sa jednokratnim dobitima. U Srbiji su faktori jednokratnosti dostigli 1.1 procenat BDP-a; oni uključuju dividende i naknade javnih preduzeća i plaćanje licenci za 4G mrežu. Među trajnije promene politika spada povećanje stope PDV-a na Kosovu; veće akcize u Srbiji i Bosni i Hercegovini; i ponovno uvođenje poreza na dobit na sredstva koja nisu ponovo investirana u BJR Makedoniji. Napredak je postignut i u naporima da se unapredi naplata poreza; novi IT sistemi sada podržavaju naplatu od 95 procenata poreza za fizička i pravna lica u Srbiji i svih plaćanja vezanih za poreze za pravna lica u BJR Makedoniji. Ove dobiti su neutralizovane prihodima od PDV-a i akciza, koji su bili niži od očekivanih u skoro svim zemljama u regionu, uprkos zdravoj potrošnji

tokom cele godine. Ovi problemi se verovatno mogu pripisati još uvek neadekvatnim procesima za naplatu poreza, poreskim olakšicama i izuzećima za strani segment privrede i nižim maloprodajnim cenama nafte. Nekoliko zemalja beleži povećanje prihoda. Potrebno je uložiti napore za proširenje baze prihoda, smanjenje nesrazmernog oslanjanja na poreze na rad (posebno doprinosa za socijalno osiguranje), i profesionalizaciju poreske uprave kako bi se podržala strukturna unapređenja u upravljanju javnim finansijama u JIE6. U tom smislu, Albanija je pokrenula kampanju protiv utaje poreza koja obuhvata kampanju podizanja svesti javnosti, strožije kazne u Zakonu o poreskom postupku i angažovanje većeg broja poreskih inspektora. Poreske procedure se takođe menjaju kako bi se prevazišli regulatorni nedostaci vezani za PDV i akcize, a zemlja se postepeno okreće nadzoru zasnovanom na riziku. Poreska administracija u Srbiji je uspešno usvojila Program transformacije koji je Vlada Srbije odobrila u junu 2015. godine. Napori u oblasti fiskalne konsolidacije su počeli da donose pozitivne rezultate, jer su države reformisale programe naknada, smanjile su uticaj javnog sektora u privredi i podržale učinak javnog sektora. Ukorenjeni strukturni problemi svih zemalja JIE6 su visoka javna potrošnja i neproduktivni javni transferi. Srbija i Albanija su smanjile odnos rashoda prema BDP-u u 2015. godini. Srbija je uspela da smanji javnu potrošnju za 1.7 procenata BDP-a tokom 2015. godine zahvaljujući uštedama u platama za javni sektor i penzijama, značajno smanjujući fiskalni deficit (Slika 2.2). Vladin ambiciozni plan fiskalne konsolidacije je sada fokusiran na reformu mase zarada i penzija od koga se očekuje dostizanje tri četvrtine planiranog smanjenja fiskalnog deficita do kraja 2017. godine (videti Okvir 2.1). Slično tome, u Albaniji je ograničena potrošnja na plate, socijalne usluge i kamate pomogla smanjenju fiskalne neravnoteže.

Okvir 2.1: Reforma sistema plata u javnom sektoru u Srbiji Reforma javnog sektora je jedan od prvih prioriteta Vlade Srbije imenovane 2014. godine. Fiskalne slabosti u periodu od 2012–14. god dovele su do rasta javnog duga za 26 procentnih poena i povećane hitnosti za fiskalna usklađivanja. Rashodi opšte države su u proseku dostigli 45.6 procenata BDP-a u tom periodu, a najveća pojedinačna kategorija rashoda, masa zarada, je činila 11 procenata BDP-a u 2013. godini. Pored toga što su rashodi za plate bili visoki, oni nisu bili transparentni, predstavljajući tako problem za fiskalnu predvidljivost. Sistem plata je obuhvatao 5 različitih osnovnih zarada, 900 različitih koeficijenata, 2,200 zvanja, 71 različitih elemenata naknada, zasnovanih na 19 zakona i mnoštvu podzakonskih akata. Isplata dodataka pod različitim elementima plate nije bila zasnovana na pravilima, što dovodi do značajnih poremećaja u sistemu plata. De fakto, institucije su imale motiv da maksimalno koriste resurse za zarade. Principi kontrole su zaobilaženi kroz zapošljavanje na određeno vreme koje se u velikoj meri ne kontroliše. Vlada je od 2014. godine kao cilj postavila smanjenje mase zarada kroz sveobuhvatnu reformu javne uprave sa ciljem povećanja kvaliteta i efikasnosti javnih usluga; motivisanja i boljeg nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru; i izgradnje kapaciteta javne uprave Srbije kako bi upravljanja procesom pristupanja EU. Reforma je zasnovana na dva strateška dokumenta, Strategiji reforme javne uprave i Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave.

Radi ostvarivanja svojih reformskih ciljeva, vlada je angažovana na dva fronta, zakonodavnom i administrativnom. Ministarstvo finansija (MF) je formiralo Registar zaposlenih u javnom sektoru (nisu obuhvaćena državna preduzeća), koji sadrži pojedinačne informacije o 465,000 zaposlenih. Iako su zasnovani na samo-izveštavanju, što predstavlja rizik od pogrešnih podataka, podaci u registru se u velikoj meri unakrsno proveravaju i porede sa podacima registra obaveznog socijalnog osiguranja, kako bi se smanjio prostor za greške. Što se tiče kontrole troškova, smanjena je razmera formule za indeksiranje plata, nakon čega je u novembru 2014. godine usledilo nominalno smanjenje plata za 10 procenata, kao i uvođenje limita za maksimalne zarade u javnom sektoru. Pored registra zaposlenih, MF, u partnerstvu sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), je uspostavilo Registar institucija u javnom sektoru. Ova kontrola je ojačana kroz zabranu zapošljavanja uvedenu u januaru 2014. godine, koja dozvoljava maksimalan odnos 1:5 popunjavanja radnih mesta. Zabrana zapošljavanja je i dalje na snazi, iako se polako ukida i zamenjuje sistemom strogih limita zapošljavanja po institucijama, definisanim u okviru Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, usvojenom u leto 2015. godine. Prema ovom zakonu, limiti za pojedinačne institucije se sada predlažu i definišu uredbom Vlade na 6-mesečnom nivou. Konačno, broj zaposlenih koje ministarstvo ili agencija mogu da zaposle na ugovor je ograničen na 10 procenata od ukupnog broja zaposlenih, a ministarstva su dobila rok od 3 meseca da usklade broj zaposlenih sa definisanim limitom. Druge mere se takođe sprovode kako bi se obezbedila održivost ovih reformi. Posebno, vlada je usvojila novi Zakon o platama u javnom sektoru, koji postavlja parametre za sistem plata i razreda koji će se primenjivati u čitavom javnom sektoru. Zakon drastično smanjuje fragmentaciju u sistemu zarada i obezbeđuje, u najvećoj mogućoj meri, princip ‘jednake plate za jednaki rad’ u čitavom užem javnom sektoru. Paralelno sa tim aktivnostima, vlada sprovodi detaljnu analizu ministarstava i agencija kako bi utvrdila opcije za optimizaciju, fokusirajući se na ona ministarstva i agencije koje zapošljavaju većinu zaposlenih i pružaju vitalne usluge, kao i na racionalizaciju više od 100 državnih institucija na centralnom nivou koje trenutno postoje. Izvor: Svetska banka

Za održivi uticaj mera politika na fiskalni deficit, neophodno je da se dodatno preusmeri sastav javne potrošnje ka produktivnijim i pravičnijim oblastima. Iako su sve zemlje JIE6 osim Kosova smanjile masu zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP-u u poslednje tri godine, plate i dalje čine značajnu stavku u budžetima JIE6. Izdvajanja za socijalna davanja su porasla kao udeo u BDP-u u Albaniji, Kosovu i Makedoniji, a ostala su ista u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji; prisutna je opšta zabrinutost kada je reč o targetiranju i efikasnosti ovih izdvajanja. Bosna i Hercegovina i Makedonija su u 2015. godini imale masu zarada koja je činila oko 12 procenata BDP-a. Štaviše, neke nedavno uvedene politike će dovesti do dodatnog pritiska na budžete. U Crnoj Gori, izmene Zakona o penzijskom osiguranju koje su dozvolile povećanje penzija u proseku za 3 procenta i povećanje minimalnih penzija za 20 procenata, kao i izmene Zakona o socijalnoj i dečijoj zaštiti koje su uvele doživotnu naknadu za majke tri ili više dece koja dostiže 70 procenata prosečne nacionalne neto zarade – će dovesti do povećanja potrošnje za 1.5 procenata BDP-a na godišnjem nivou. Penzije u BJR Makedoniji se povećavaju poslednje četiri godine, dostižući 9.0 procenata BDP-a u 2015. godini. Reforma iznosa i targetiranje penzija i povezanih socijalnih davanja je ključno za efikasnu srednjoročnu fiskalnu konsolidaciju.

Slika 2.3: Teret plata u javnom sektoru i socijalnih davanja i dalje je visok

Javna potrošnja na masu zarada i socijalna davanja, 2015p

Slika 2.4: Potrebno je unaprediti efikasnost u upravljanju javnim investicijama

Kapitalna potrošnja (2012- 2015) i najnovije PEFA ocene vezane za Kapitalne rashode

Izvor: Ministarstva finansija. Izvor: Ministarstva finansija, PEFA.

Veliki projekti javnih investicija podstakli su rast javne potrošnje koji je primetan u nekoliko zemalja tokom 2015. godine. Budžetski udeo ovih rashoda se kreće od 3 procenta BDP-a u Srbiji do 7 procenata na Kosovu i 8.5 procenata u Crnoj Gori. Kapitalna potrošnja u regionu je smanjena kao deo fiskalnog prilagođavanja koje je usledilo odmah nakon globalne finansijske krize 2008. godine. Nakon što se rast povratio, ova budžetska stavka je nastavila da raste u zemljama sa tradicionalno visokim kapitalnim rashodima, mada je ostala ograničena u zemljama koje su tradicionalno imale nižu kapitalnu potrošnju. Na primer, na Kosovu, izgradnja autoputa je dodala 2 procenta BDP-a u rashodima, a u Crnoj Gori 4.7 procenata, a očekuje se da će i dalje rasti u srednjem roku. Kao i u svim drugim zemljama, javna kapitalna potrošnja u JIE6 treba da bude strogo ocenjivana kako bi se obezbedilo da javna sredstva podržavaju projekte uz najveće ekonomske i socijalne povraćaje. Bosna i Hercegovina je ostvarila dobar napredak u razvijanju transparentnih kriterijuma za evaluaciju za državne i entitetske programe javnih investicija. Većina zemalja u JIE6 uspostavlja jedinstveni proces za projekte javnih investicija. Rigorozni aranžmani za procenu, odabiri i odobrenje investicionih projekata i jačanje institucija vezanih za finansiranje, upravljanje i vršenje nadzora nad projektima će obezbediti kvalitetno pružanje javnih usluga, povezivanje građana i kompanija sa ekonomskim prilikama i služiće kao centralni katalizator ekonomskog rasta (videti Okvir 2.2). U svim zemljama će unapređenje srednjoročnog fiskalnog planiranja i odluka o javnim investicijama pomoći u pravilnom donošenju odluka, koje će na kraju potkrepiti fiskalnu konsolidaciju kroz povećanje dugoročnog povraćaja od javne potrošnje.

Okvir 2.2: Jačanje upravljanja javnim investicijama Utvrđeno je da unapređenje upravljanja javnim investicijama (UJI) ima značajne prednosti. Zemlje sa najefikasnijim sistemima za UJI obično imaju veći rast po dolaru potrošenom za javnu infrastrukturu u poređenju sa najmanje efikasnim zemljama.1 Dok veliki deo literature potvrđuje da javne investicije podižu proizvodnju, jačina utvrđenih uticaja varira zbog nesigurnosti vezanih za fiskalne multiplikatore na strani potražnje i neefikasnosti na strani ponude (Easterly i Rebelo 1993; i Warner 2014). MMF (2015) je utvrdio da u naprednim ekonomijama šokovi javnih investicija povećavaju proizvodnju za oko 0.4 procenata u toj godini i 1.5 procenata nakon četiri godine; takođe je utvrđeno da investicioni šokovi imaju čak i jači uticaj na rast u zemljama sa efikasnijim javnim investicijama, povećavajući proizvodnju za 2.6 procenata nakon četiri godine. Nedostatak jasnih nacionalnih propisa i smernica u regionu JIE6 ugrožava kvalitet i efikasnost osnovnih funkcija UJI. Trenutno postoji malo ili nimalo garancija da su projekti prošli proveru učinkovitosti radi provere doslednosti sa državnim politikama i strategijama, uz korišćenje formalizovanih alata za ocenjivanje i nezavisan pregled. Odgovornosti aktera nisu jasne, što izaziva nedoumice o nivoima odobrenja, zbog nekih funkcija koje se preklapaju. Takođe postoje nedostaci u formalizovanju zahteva za upravljanje projektima i nadzor, posebno kada je reč o projektima koji se finansiraju iz državnih budžeta. Poređenje sa dobrom međunarodnom praksom pokazuje da se u regionu propuštaju neki koraci koji su neophodni u ciklusu UJI. Metodologija koju je Banka razvila2 omogućava poređenje trenutnih praksi JIE6 sa dobrim praksama u oblasti UJI u različitim stavkama; među njima su: • Strateške smernice i preliminarna provera. Nepostojanje nacionalne strategije koja jasno artikuliše prioritete u oblasti javnih investicija sprečava efikasna prethodna provera projektnih ideja. Potrebno je staviti akcenat na filtriranje loših projektnih ideja u ranoj fazi, tako da samo oni projekti sa jasnim obrazloženjem zasnovani na državnim politikama i strategijama mogu da napreduju, kako ne bi bili potrošeni resursi na odobravanje i dizajniranje manje delotvornih projekata. Projekti takođe imaju tendenciju da iskoriste trenutak za planiranje, što otežava kasnije zaustavljanje nekog projekta u kasnijoj fazi. Potrebno je uspostaviti centralizovan proces i smernice za format i provera početnog predloga projekta radi provere usklađenosti sa prioritetima nacionalnih politika. • Formalna procena i nezavisni pregled. Trenutno ne postoje smernice za procenu projekata javnih investicija koji će biti finansirani iz domaćih prihoda. Iako su standardizovani alati za procenu međunarodno priznati kao važni kako bi se osiguralo da odabrani projekti budu izvodljivi i da imaju socio-ekonomsku vrednost, važeći propisi ne zahtevaju sprovođenje studije izvodljivosti. Slično tome, obično se ne sprovode prethodne studije izvodljivosti koje bi obuhvatale analizu troškova i koristi šireg spektra mogućnosti koje se razmatraju za značajne projekte. Zemlje sa dobrim praksama u UJI obično formalizuju nezavisne provere bilo kakve pristrasnosti u projektnoj dokumentaciji. Ovo je posebno važno kada se zna da resorna ministarstva ne prate uvek stroge modele za interno razdvajanje uloga “predlagača”, “procenitelja”, “analitičara” i “onog koji odobrava” projekat. Na primer, prethodnu studiju izvodljivosti i studiju izvodljivosti često sprovode spoljni analitičari, a izvođač podnosi izvešaj istoj jedinici ili organu koji predlaže projekat. • Odabir i budžetiranje. Osnovni aspekt sistema UJI koji dobro funkcioniše je odgovarajuća povezanost između procene i odabira projekata i budžetskog ciklusa. Poželjne karakteristike takvog sistema su transparentni kriterijumi za odabir projekata; dobro strukturirani proces pripreme budžeta koji uzima u obzir trenutne investicione i tekuće projektne implikacije u srednjem i dugom roku; delotvornu proveru kako bi se obezbedilo da samo procenjeni i odobreni projekti dobijaju finansiranje; i obezbeđivanje ad odabrani projekti imaju adekvatno finansiranje, ne samo tokom izgradnje, već i za operativne troškove i troškove održavanja nakon završetka

radova. • Implementacija projekta, finalizacija i evaluacija. Procedure pripremanja i izvršenja budžeta izgleda imaju mešovit uticaj na to koliko efektivno su projekti izgrađeni. Ne postoje dokazi da je nivo raspodele sredstava nedovoljan kako bi se obezbedio pravovremeni završetak projekata, a postoje uspostavljeni mehanizmi koji omogućavaju višegodišnje preuzimanje obaveza, kada može doći do posledica trošenja u narednim fiskalnim godinama. Međutim, iskrivljeni obrazac godišnje potrošnje, sa velikim delom kapitalnih rashoda koji su izvršeni u poslednjem mesecu godine ili uopšte nisu izvršeni, ukazuje na probleme vezane ili za pravovremeno započinjanje projektnih aktivnosti ili nedovoljnu fleksibilnost tokom budžetske godine. Niti većina zemalja ima bilo kakve posebne formalne zahteve ili institucionalne aranžmane za sprovođenje ex post evaluacije projekata javnih investicija, kao što je pregled završetka projekta. Nacionalne revizorske institucije su do sada imale samo ograničenu ulogu u evaluaciji javnih investicija. 1IMF studija definiše efikasnost javnih investicija kao odnos između javnog kapitala i kvaliteta imovine. Nivo efikasnosti u datoj zemlji se računa kao udaljenost od granice efikasnosti, koja je definisana od strane zemalja sa najvećom pokrivenošću i kvalitetom infrastrukture za dati nivo javnog kapitala. Izvor: Svetska banka

Poboljšanje fiskalne pozicije zemalja JIE6 bi bilo nemoguće bez uspešnog upravljanja rizicima. Očekuje se da bi povećanje fiskalne transparentnosti i jačanje upravljanja budžetom uz kredibilna fiskalna pravila, srednjoročne okvire rashoda i strožije upravljanje dugom, garancijama i potencijalnim obavezama moglo da smanji rizike i unapredi fiskalnu poziciju. Sve zemlje JIE6 bi imale koristi od strožijeg nadzora nad javno-privatnim partnerstvima (JPP) i bolje integracije između nacionalnih strateških planova i kapitalnog budžetiranja i finansiranja. JPP i koncesije mogu da budu korisne za pružanje podrške infrastrukturi i povezanim javnim uslugama. One su, međutim, složene; zahtevaju ne samo pažljivu raspodelu rizika i mera za ublažavanje rizika, već i dobro promišljenu strategiju za nabavku kako bi se omogućilo da javni sektor dobije odgovarajuću vrednost za novac. Često se dešava da neefikasno upravljanje javnim finansijama dovodi do nagomilavanja docnji. Čišćenje docnji i sprečavanje njihovog nagomilavanja predstavlja ozbiljan izazov za centralne i lokalne vlasti u JIE6. Međutim, za samo dve godine, Albanija je uspela da očisti javne docnje koje su dostigle 5 procenata BDP-a, a u isto vreme je radila na jačanju svojih institucija za upravljanje javnim finansijama kako bi se ograničilo nagomilavanje docnji (videti Okvir 2.3).

Okvir 2.3. Albanija: Rešavanje docnji i kontrola obaveza

Kombinacija pada državnih prihoda nakon krize i potrošnje koja konstantno prelazi budžetske limite dovela je do nagomilavanja velikih docnji u Albaniji u periodu od 2008–13. god. Čak i sa ograničenim finansijskim resursima i velikim prekoračenjima za socijalna davanja, vlada je nastavila sa obimnom potrošnjom na infrastrukturu. Limiti potrošnje koji su dodeljeni budžetskim korisnicima u srednjem roku su tretirani kao referentna polazna osnova za njihove planove, a ne kao gornja granica. Novi investicioni projekti su odobreni uz obaveze koje su daleko iznad budžetskih ograničenja za datu godinu, a zatim su često smanjivani tokom godine usled nedostatka sredstava. U situacijama kada je izvršenje premašilo budžetirana sredstva, dolazilo je do nagomilavanja docnji. Do kraja 2013. god, docnje su u Albaniji dostigle 5.3 procenata BDP-a, za radove, robu i usluge, kao što su računi za komunalne usluge, refundiranje PDV-a i poreza na dobit preduzeća, naknade invalidskog osiguranja i posebni fondovi.

Vlada je 2014. godine potpisala Strategiju za prevenciju i rešavanje zaostalih obaveza. Ova strategija definiše procedure za (1) izmirenje dospelih dugovanja na tačan, transparentan i nepristrasan način u roku od tri godine i (2) pooštravanje finansijske discipline kako bi s sprečilo buduće nagomilavanje duga. Docnje su plaćene korišćenjem FIFO principa (prvi ulaz, prvi izlaz). Ministarstvo finansija (MF) je formiralo posebne jedinice za upravljanje ovim procesom. Redovno su objavljivani izveštaji o procesuiranju docnji. Eksterna revizija je potvrdila iznose i proces rešavanja docnji. Docnje su u potpunosti namirene do kraja 2015. godine, malo pre roka.

Brojne kontrole su uvedene kako bi se sprečilo nagomilavanje novih dugova. Budžetski korisnici su obavezni da odrede prioritete među svojim aktivnostima u okviru definisanih limita i odobrenih budžetskih limita. Jasni kriterijumi određivanja prioriteta obezbeđuju da slabo osmišljeni i loše pripremljeni projekti ne dobiju finansiranje i da se resursi koriste tamo gde će imati najveći uticaj na fiskalne i druge ciljeve vlade. Da bi se izbeglo prekomerno preuzimanje obaveza, MF je u martu 2014. godine izdalo budžetske instrukcije u kojima obaveštava resorna ministarstva da obaveze preuzete za 2015. i 2017. godinu ne mogu da prelaze 30 procenata od srednjoročnih fiskalnih limita za tekuće rashode i 50 procenata za domaće kapitalne rashode. Parlament je usvojio 3-godišnje limite potrošnje u Zakonu o budžetu iz 2015. godine. Vlada planira izmene Zakona o upravljanju budžetskim sistemom Albanije tokom 2016. godine, tako da oslikava, između ostalog, promene u srednjoročnom fiskalnom okviru. Ove promene su takođe navedene u strategiji UJF Albanije, koju je odobrio Savet ministara i koja je objavljena u decembru 2014. godine.

Da bi se bolje kontrolisale obaveze, budžetski korisnici moraju da dobiju dozvolu od Trezora pre nego što počnu postupak nabavke za projekat. Savet ministara, u propisu izdatom u januaru 2014. godine, zahteva od svih budžetskih jedinica da dobiju pečat Trezora pre nego što izvrše nabavku bilo koje robe ili usluge. MF odbija da stavi pečat na kupovinu robe za koju nisu dostupna sredstva. Ova procedura je pomogla suzbijanju uobičajene prakse otpočinjanja postupka nabavke, posebno za višegodišnje obaveze, bez dovoljnog razmatranja dostupnih resursa, pošto sistem Trezora trenutno nije u mogućnosti da nametne strožije kontrole na obaveze rashoda. Sistem Trezora je takođe ojačan kako bi obezbeđivao veću kontrolu nad obavezama, uključujući višegodišnje obaveze. Budžetske jedinice moraju da evidentiraju obaveze u regionalnoj kancelariji Trezora u roku od tri dana od potpisivanja ugovora. Trezor vrši periodične provere budžetskih korisnika koji imaju visok rizik od nepotpune usklađenosti kako bi se obezbedilo poštovanje zahteva.

Izvor: Svetska banka.

Rast javnog duga Javni dug je dodatno povećan, uprkos fiskalnoj konsolidaciji i poreskim reformama koje se sprovode u nekoliko zemalja JIE6. Javni dug i dug sa javnim garancijama kao udeo u BDP-u je povećan u 2015. godini u svim zemljama regiona, uz prosečno povećanje od 3 procenta BDP-a tokom 2014. god. Crna Gora je predvodila trend sa povećanjem svog javnog duga u iznosu od 10 procentnih poena u 2015. god, dostižući tako novu najvišu vrednost od 78.8 procenata BDP-a. Pored još uvek značajnih fiskalnih deficita, efekti valuacije zbog velikog udela duga izraženog u američkim dolarima i apresijacija dolara su dodatno povećali dug (Slika 2.5 i Slika 2.6). U Srbiji je doprinos efekata valuacije u javnom dugu i dugu sa javnim garancijama značajniji nego u drugim zemljama, zbog toga što je depresijacija u odnosu na dolar bila izraženija i veći deo duga je denominovan u dolarima nego u drugim zemljama (Slika 2.7). Kao rezultat toga, efekat

valuacije u Srbiji je u 2015. godini bio sličan budžetskom deficitu, dok je u susednim zemljama efekat valuacije bio manji (Slika 2.8).

Slika 2.5: JIE6 Javni dug i dug sa javnim garancijama beleži brzi rast od 2007. god Promena javnog duga i duga sa javnim garancijama u odnosu na BDP od 2007. do 2015. god, u procentima

Slika 2.6: Stabilan trend rasta javnog duga i duga sa javnim garancijama u JIE6 preti održivosti duga Javni dug i dug sa javnim garancijama u odnosu na BDP, u procentima

Izvor: Ministarstva finansija. Napomena: Uporedive zemlje na tržištima u razvoju sa prihodom po glavi stanovnika od $2.900–$6,400 plus Kosovo, zemlje koje nisu izvoznice nafte, neostrvske zemlje izvan Afrike.

Izvor: Ministarstva finansija.

Zbog povećane spoljne neizvesnosti, izloženosti prirodnim nepogodama i nestabilnih političkih ciklusa, ekonomijama JIE6 su potrebne zdrave fiskalne rezerve koje bi se ponašale kao osnovni amortizeri za šokove. Pozitivni signali rasta i indikacije za rebalans izvora rasta su postavljeni u odnosu na pozadinu velikih fiskalnih deficita, u kombinaciji sa visokim, i još uvek rastućim, nivoom javnog duga. Iako sa različitih nivoa u 2007. godini, javni dug i dug sa javnim garancijama kao udeo u BDP-u je povećan do kraja 2015. godine za najmanje 20 procentnih poena u Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji i BJR Makedoniji. Štaviše, stopa rasta javnog duga i duga sa javnim garancijama u JIE6 je skoro udvostručena u odnosu na istu stopu u tržištima u razvoju u zemljama višeg srednjeg dohotka (Slika 2.5). Prostor za fiskalno manevrisanje je stoga veoma ograničen, pored evroizacijom ograničene monetarne politike. Suočene sa rizicima manje podrške budućem rastu i troškovima finansiranja, mere politika za rešavanje strukturnih fiskalnih rigidnosti, uključujući upravljanje javnim dugom, mogu da pomognu u pružanju dodatnog fiskalnog prostora i mogu biti važne za jačanje javnih finansija kako bi se ograničila usklađivanja koja su potrebna u slučaju negativnih šokova.

Slika 2.7: Udeo spoljnog javnog duga denominovanog u dolarima je ispod većine zemalja Evrope i centralne Azije

Udeo spoljnog javnog duga i duga sa javnim garancijama, procenat BDP-a, 2014

Slika 2.8: Efekti valuacije javnog duga zbog apresijacije dolara su bili uporedivi sa fiskalnim deficitom u nekim zemljama u 2015. god

Udeo u BDP-u 2015

Izvor: Ministarstva finansija. Izvor: Ministarstva finansija i podaci Svetskih razvojnih

indikatora. Napomena: Efekti valuacije izračunati poređenjem javnog duga denominovanog u US$ u 2014. god sa povećanjem zbog promene u US$: kurs domaće valute u 2015. god.

Akomodativna monetarna politika Restriktivna fiskalna politika i smanjenje spoljne neravnoteže, zajedno sa intervencijama nacionalnih banaka, pomogle su stabilnost valuta u JIE6 (Slika 2.9). Kretanje u odnosu na evro je bilo ograničeno u većem delu 2015. godine, iako je porasla vrednost albanskog leka pred kraj godine, kao rezultat veće sezonske potražnje zbog dolaska migranata u zemlju. Srpski dinar je, sa druge strane, zabeležio mali pad vrednosti u odnosu na evro pred kraj 2015. godine i početkom 2016. god, kao rezultat sezonskih faktora kao što su otplata javnog duga, veća potražnja uvoznih kompanija, kursni svopovi poslovnih banaka kao reakcija na odluku centralne banke da smanji referentne kamatne stope i globalna dešavanja ko što je smanjenje protoka na tržištima u razvoju. Ali razlike između monetarnih politika u dolarima i evrima i rezultirajućih većih prinosa dolarskih obveznika doprinele su jačanju tržišta dolara u odnosu na evro tokom 2014. i 2015. godine. Od kraja 2014. do februara 2016. godine, nominalna depresijacija lokalne valute u odnosu na američki dolar uz plivajući kurs ili fiksne stope u odnosu na evro je iznosila između 10 i 12 procenata u Albaniji, Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Srbiji, a najveći pad se dogodio početkom godine. Realna efektivna depresijacija kursa tokom godine je bila samo umerena.8 Ublažena inflacija je naterala centralne banke da zadrže akomodativnu monetarnu politiku. Sve u svemu, zvanične referentne kamatne stope su držane na istorijski niskom nivou u JIE6 (Slika 2.10). U novembru 2015. godine, na osnovu prognoze niskih inflatornih pritisaka u srednjem roku, Banka Albanije je smanjila svoju referentnu

8 Crna Gora i Kosovo su u potpunosti evroizirane ekonomije.

kamatnu stopu za 0.25 procentnih poena, na 1.75 procenata, što je istorijski minimum. Iz istog razloga, između marta 2015. i februara 2016. godine, Narodna banka Srbije je smanjivala referentnu kamatnu stopu sedam puta, na 4,25 procenata. Samo BJR Makedonija je zadržala svoju referentnu kamatnu stopu nepromenjenu; procenjeno je da je s obzirom na trenutne ekonomske i finansijske uslove, važeća monetarna politika adekvatna.

Sa referentnim kamatnim stopama na istorijskom minimumu u JIE6, stope kredita su opale, pružajući podršku privremenom rastu u privatnim kreditima. Stope kreditiranja su opale u svim zemljama JIE6 i širom regiona, dok su krediti za domaćinstva zabeležili rast. Ukupan kreditni rast je zabeležio uzlazni trend u BJR Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (Slika 2.11). Rezultati nedavnog istraživanja banaka (Anketa o kreditiranju banaka u centralnoj i jugoistočnoj Evropi koju je sprovela Evropska investiciona banka (EIB), H2 2015) ukazuju na pokretače kreditne aktivnosti i na strani potražnje i na strani ponude: na Kosovu su uslovi na strani ponude olakšani, potražnja za kreditima je povećana, a procenat nenaplativih kredita je opao. U Srbiji, rastuća potražnja je još uvek ograničena mnogo sporijim poboljšanjem uslova kreditiranja. U Albaniji su i ponuda i potražnja slabe.

Slika 2.11: Privremeni oporavak rasta privatnih kredita

Kreditni rast u odnosu na isti period prethodne godine, tromesečni prosek, procenat

Slika 2.9: Valute JIE6 su uglavnom pratile evro, uz neke skorije razlike Decembar 2014. god do februara 2016. god

Slika 2.10: Zvanične referentne kamatne stope su na istorijskom minimumu Procenat

Izvor: Podaci centralnih banaka i MMF-a. Napomena: Povećanje = depresijacija.

Izvor: ECB, nacionalne banke.

Izvori: Centralne banke i podaci MMF-a. Napomena: Rast realnih kredita se računa kao ex post realni rast zasnovan na inflaciji IPC.

Zabrinutost zbog kvaliteta aktive banaka

Banke u JIE6 su uglavnom dobro kapitalizovane i likvidne i uglavnom se kreću ka povećanoj mobilizaciji domaćih depozita. Pošto je eksterno finansiranje postalo sve ređe, a matične banke su počele da smanjuju stepen zaduženosti u regionu, domaće banke su počele da privlače domaće izvore finansiranja. Snažan tempo rasta u odnosu depozita i BDP-a od krize takođe ukazuje na porast agregatne stope štednje koja je omogućila Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, koje su imale visok odnos kredita i depozita, da ih značajno smanje (Slika 2.12). Smanjenje zaduženosti u JIE6 je usporeno u 2015. godini. Većina zemalja u regionu je i dalje videla smanjenje u finansiranju stranih banaka, iako je tempo smanjenja sada sporiji. Regulatorne reforme i čvršći nadzor u okviru Evropske bankarske unije stvaraju pritisak nekim matičnim bankama da dalje smanjuju svoje bilanse stanja, smanjuju količinu kapitala koji drže u podružnicama, ili da čak prodaju podružnice. Ipak, za region u celini potraživanja od nebankarskih dužnika je opao više nego potraživanja od banaka, što verovatno odražava nastavak slabosti u korporativnim bilansima. Troškovi finansiranja su, sa druge strane, nakon ublažavanja koje je trajalo gotovo dve godine, počeli da se povećavaju u drugom kvartalu 2015. godine, odražavajući nesigurnosti u vezi grčke krize i drugih spoljnih faktora, kao što je usporavanje priliva kapitala u tržištima u razvoju (Slika 2.13).

Slika 2.12: Mobilizacija domaćih depozita se povećava Odnos kredita i depozita

Slika 2.13: Nakon pada, kreditni rizici se kreću na gore Finansiranje i troškovi finansiranja za JIE6

Izvor: Nacionalne vlasti. Izvor: Nacionalne vlasti. Napomena: Svop kreditnih neizvršenja je naveden za Albaniju, BJR Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.

Dok je bankarski sektor u JIE6 smanjio broj nenaplativih kredita, postoje razlike u kvalitetu aktive na nivou pojedinačnih banaka. Poslovne banke u regionu su relativno zdrave, ali rezervisanje zbog visokog stepena nenaplativih kredita može da ugrozi zaradu banaka i kapitalne rezerve (Slika 2.14). Još uvek visok broj nenaplativih kredita stavlja značajan pritisak na bankarske sisteme u JIE6, iako su nedavno sve zemlje JIE6 osim Srbije zabeležile poboljšanje. U proseku su nenaplativi krediti u regionu zabeležili pad od 1 procentnog poena u 2015. godini, uz najveće smanjenje u Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu. U Srbiji su nenaplativi krediti porasli za 1 procentni poen, na oko 22 procenta; ali je to možda i potcenjeni podatak zbog klasifikacije kredita, prema nedavno sprovedenoj reviziji kvaliteta u 14 banaka. Štaviše, potrebno je rešiti segmente ugroženosti među bankama u domaćem vlasništvu u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Takođe je prisutna zabrinutost oko velikog broja kreditiranja neobezbeđenih zajmoprimaca u stranoj valuti. Na primer, kreditiranje u stranoj valuti u Albaniji i Srbiji iznosi 60 procenta od ukupnog kreditiranja.

Visok stepen nenaplativih kredita opterećuje bilanse stanja banaka, podrivaju profit i kapital i potiskuju razmišljanje banaka o novom kreditiranju – i smanjuju generalnu sposobnost banaka da povećaju ekonomsku aktivnost (Slika 2.15). Sve zemlje JIE6 su prešle na bolje rešavanje nenaplativih kredita, ili kroz sopstvene inicijative ili kroz regionalnu saradnju, kao što je Bečka inicijativa. Nadzorni organi u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji su pokrenuli sveobuhvatne programe za pružanje podsticaja za banke kako bi preduzele aktivnosti za brzo rešavanje održivih kredita i prinudnu naplatu neodrživih zajmoprimaca. Vlasti u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji su započele reforme usmerene ka izgradnji sopstvenih režima za slučaj stečaja. U BJR Makedoniji i Albaniji regulatori sada zahtevaju od banaka da u potpunosti otpisuju obezbeđene nenaplative kredite koji su stariji od dve godine u Makedoniji, i više od tri godine u Albaniji. Crna Gora je istovarila veliki portfelj nenaplativih kredita matičnim bankama koje posluju u zemlji. Izgledi globalnog tržišta, rizici spoljnog zaduživanja, regulatorne i nadzorne reforme EU i ograničenja kapitala matičnih banaka mogu imati negativan uticaj na finansijske sektore u JIE6. Imajući u vidu da izgledi za region u velikoj meri zavise od spoljnih faktora, nedavno je sprovedena analiza alternativnih scenarija kako bi se pomoglo donosiocima politika i regulatorima vezanim za finansijskih sektor u pripremanju niza mogućih budućih rešenja (Okvir 2.4). Analiza, iako je hipotetička, pokazuje kako bi eksterni šokovi imali uticaj na finansijske sisteme JIE6 i da unapređenje zdravlja finansijskog sektora predstavlja važnu strategiju za ublažavanje rizika koju bi zemlje u regionu trebalo da iskoriste.

Slika 2.14: Banke su dobro obezbeđene Odnos adekvatnosti kapitala

Slika 2.15: Odnosi nenaplativih kredita se poboljšavaju, ali ostaju daleko iznad nivoa pre krize Nenaplativi krediti, kao procenat ukupnih kredita

Izvor: Nacionalne vlasti. Izvor: Nacionalne vlasti.

Okvir 2.4: Struktura finansijskih sistema na zapadnom Balkanu 2025. god: Scenariji1

Pošto izgledi u regionu u velikoj meri zavise od spoljnih dešavanja, analiza regionalnog scenarija prikazuje moguću budućnost finansijskih sektora u JIE6. Cilj je bio pružanje podrške donosiocima politika i regulatorima koji razmatraju strateške izazove i odgovore u vidu politika, i njihovo veće razumevanje ključnih nesigurnosti sa kojima će se suočiti finansijski sektoru u JIE6. Svetska banka je u konsultaciji sa akterima iz regiona i međunarodnim razvojnim partnerima pripremila temelje za scenarija kroz identifikaciju 14 oblasti nesigurnosti koje mogu biti glavni pokretači promena. Oni pokrivaju globalnu ekonomsku dinamiku, geopolitiku, finansijske regulative i tržišta i inovacije zasnovane na tehnologiji, kao i nesigurnosti koje su konkretno vezane za EU.

Svaki scenario skicira drugačiji oblik sveta 2025. godine (Slika B2.4.1). Dinamičnost globalne ekonomije u scenariju Promenljiva narandžasta predstavlja procvat finansijskih inovacija, ali takođe pokreće pitanje adekvatnosti mandata za finansijske regulatore. Pošto se centar gravitacije više ne nalazi u starim naprednim zemljama, ovaj scenario karakteriše rast multidimenzionalnog priliva kapitala i glavni novi igrači na sceni bankarskih SDI. Bura u globalnoj ekonomiji koja je oslikana u scenariju Uznemirujuća siva stvara probleme za finansijski sistem, koji proizilaze iz sredine niskog rasta i pretpostavljene političke nestabilnosti, uključujući i EU. Parcijalne inovacije se odvijaju na tržištima kapitala, finansijskim uslugama i u sistemima plaćanja. Pozitivna evaluacija ekonomije EU i integracije koju će scenario Uredna plava ponuditi zemljama u regionu će ponuditi mnoge mogućnosti za integraciju bankarskog tržišta i tržišta kapitala. Jačanje bankarske regulative i njene posledice predstavljaju značajnu karakteristiku scenarija Uredna plava. Međutim, regulatorno okruženje podstaknuto Bazelom će imati nenamerne uticaje, jer troškovi usklađivanja i kapitalnih zahtevi deluju kao destimulacija za male banke i za izloženost kroz strane podružnice od kojih region zavisi u velikoj meri. Slika B2.4.1 je ilustracija kako su odabrane neizvesnosti finansijskog sektora (bankarske SDI, inovacije u finansijskim uslugama, bankarski propisi i dubina tržišta kapitala) kombinovane sa međunarodno koherentnim, a istovremeno razumnim i provokativnim zapletom scenarija.

Ovi scenariji su predviđeni za olakšavanje regionalnog i nacionalnog dijaloga o mogućim odgovorima politika na navedene promene i prilike. Prvi korak je bilo održavanje seminara u Beču 13. novembra 2015. godine za regionalne aktere i međunarodne partnere. Centralno mesto u razgovorima su imale teme vezane za regionalnu integraciju, upravljačke sposobnosti i korporativno upravljanje, tehnologiju i izgradnju efikasnog i stabilnog finansijskog sistema za potrebe strukturiranja obimnog ekonomskog i finansijskog sektora. Harmonizacija sa EU je prepoznata kao važna stavka u reformama u regionu. Harmonizacija među zemljama će nastaviti da bude od vitalnog značaja i za privlačenje i olakšavanje investicija i za transfer znanja. Analiza scenarija je istakla značaj momentalnog delovanja kako bi se obezbedilo da sve zemlje u regionu u 2025. god imaju finansijske sisteme koji su spremni za davanje najvećeg mogućeg doprinosa ekonomskom rastu i prosperitetu.

Slika B2.4.1: Scenarija finansijskog pejzaža 2025. god

Napomena: Na skali od 0 do 5, 3 predstavlja osnovu iz 2015. god. Najveći brojevi (4 i 5) predstavljaju rast bankarskih SDI, produbljena tržišta kapitala, povećane finansijske inovacije i strožije regulative banaka u odnosu na osnovu iz 2015. god; i obrnuto za manje brojeve (1 i 2). Metodologija se oslanja na identifikovanje neizvesnosti koje prati određivanje krajnjih tačaka za svaku neizvesnost sa ciljem definisanja niza u kome je svaki od scenarija za 2025. god moguć. Na osnovu neizvesnosti i njihovih krajnjih tačaka, ugrađenih u interno koherentne priče u budućnosti, četiri dimenzije su ocenjivanje. Izvor: Svetska banka (2016). 1 Scenariji iz 2025. god i njihove regionalne implikacije su razmatrane u dokumentu Svetske banke: 2016. Western Balkans Financial Sector Outlook. Izvor: Svetska banka

3. POZITIVNI IZGLEDI SA MOGUĆIM RIZICIMA Pozitivni kratkoročni izgledi sa negativnim rizicima

Izgledi za kratkoročni rast za JIE6 su pozitivni. Projektovano je da će rast u regionu zabeležiti povećanje sa 2 procenta u 2015. god na 2.9 procenata u 2017. god, zbog oporavka domaće potražnje vođene investicijama (podstaknute investicijama i podržane kroz potrošnju) i kontinuirane podrške izvozu. Dividende tekućih strukturnih reformi u mnogim zemljama regiona bi takođe trebalo da podrže rast u srednjem roku. Umereni faktori obuhvataju normalizaciju globalnih finansijskih uslova i izjednačavanje globalne putanje rasta.

U okviru agregatne slike rasta u JIE6, postoji izražena razlika među zemljama. Srpska ekonomija beleži sporiji rast u odnosu na druge (sa 2.2 procenta u 2017. god u odnosu na 3.1–3.7 procenata u drugim zemljama JIE6), ali je njeno pokretanje rasta u 2016. god najveće u regionu. Očekuje se nastavak smanjenja fiskalnih bilansa, iako je javni dug nastaviti rast do 57 procenata BDP-a 2017. godine. Nakon smanjenja deficita računa tekućih transakcija 2015. godine, koji je podržan nižim cenama nafte, njegovo dalje smanjenje nije u proseku projektovano tokom projektovanog perioda. Iako bi postepeno poboljšanje rasta trebalo da pomogne u generisanju radnih mesta i rastu zarada, prevazilaženje strukturnih slabosti na tržištima rada u JIE6 će biti neophodno za održivo smanjenje siromaštva.

Iako su projekcije rasta revidirane naviše, rizici po generalno pozitivne izglede su ponderisani na dole. Rast u regionu JIE6 tokom 2015. godine je revidiran sa 1.8 procenata u okviru Regularnost ekonomskog izveštaja za jugoistočnu Evropu iz septembra na 2.1 procenata sa uzlaznom revizijom za sve zemlje. Rizici na negativnoj strani su značajni. Oni obuhvataju nestabilna međunarodna finansijska tržišta, sporiji rast od projektovanog na velikim izvoznim tržištima, posebno EU, i pomeranje globalnih cena nafte, što bi moglo da pruži pozitivnu podršku trgovinskim bilansima i potrošnji, ukoliko cene budu ispod projektovanih. Kada je reč o drugim globalnim rizicima, s obzirom na njihovu manju trgovinsku povezanost, zemlje u regionu su relativno izolovane od direktnog prelivanja od usporavanja u Kini i problema drugih zemalja BRIKS-a, ali bi na njih moglo da se utiče kroz drugostepene kanale, posebno kroz međunarodne uslove finansiranja. Sa povećanim turbulencijama na međunarodnim finansijskim tržištima, došlo je i do povećanja finansijskih rizika. Početkom 2016. godine je došlo do značajne rasprodaje na mnogim tržištima kapitala, posebno u Evropi, i povećanja marže na

Tabela 3.1: Trend rasta se nastavlja u 2017. god

rastućem tržištu obveznica. Referendum o izlasku Velike Britanije iz EU sredinom godine i geopolitički faktori su takođe imali uticaj na sentiment tržišta. Imajući u vidu značajne spoljne i fiskalne potrebe za finansiranjem, nestabilnost međunarodnog tržišta pogoršava rizike od refinansiranja. Osim toga, ukoliko postoji nesklad između valuta, u privatnom i javnom sektoru, postoji rizik od negativnog uticaja na bilanse koji utiču na investicije, na primer. Pored spoljnih rizika, domaća politička dinamika će takođe verovatno doći do izražaja, jer su u nekoliko zemalja u regionu raspisani izbori u 2016. godini. Parlamentarni izbori se održavaju u BJR Makedoniji i Srbiji u prvoj polovini 2016. godine, a kasnije i u Crnoj Gori, a u Bosni i Hercegovini slede lokalni izbori. Iako se politički kontekst očigledno razlikuje od zemlje do zemlje, generalno sa približavanjem izbora apetit za napredak u sprovođenju reformi slabi. Obim u kome će sadašnje ili nove vlade održati napredak u neophodnim strukturnim i fiskalnim reformama će biti ključni determinanta izgleda za rast.

Rešavanje dvostrukog deficita je neophodno za nastavak rebalansa Globalna finansijska kriza je nametnula prilagođavanje računa tekućih transakcija koje se na kraju manifestuje kroz rebalans izvora rasta u zemljama JIE6. Pre početka globalne finansijske krize, ekonomije JIE6 su beležile neodrživ rast: sa potrošnjom podstaknutom javnom potrošnjom, doznakama i prekomernim prilivom kapitala. Nakon krize, uz drastično smanjenje priliva kapitala i privatnih transfera iz inostranstva, ekonomije JIE6 su bile primorane da sprovedu prilagođavanje svojih spoljnih finansijskih potreba. Kao rezultat toga, prosečan deficit računa tekućih transakcija u regionu je opao sa 18.5 procenata 2007. god na 6.6 procenata u 2013. god (Slika 2.16). U skladu sa ovim prilagođavanjem, ekonomije JIE6 su se suočile sa promenama u pokretačima rasta, sa pretežno domaćih ka spoljnim. U godinama nakon krize iz 2008. god, uz smanjeni priliv doznaka i veću kontrakciju domaćih kredita, potrošnja se vratila sa 101 procenata BDP-a 2007. god, na 95 procenata 2015. godine. U proseku, domaća potražnja je opala za 9 procenata BDP-a u istom periodu, dok je udeo neto izvoza u ekonomiji povećan za 10 procenata BDP-a, što je dovelo do značajnije uloge neto izvoza u rastu (Slika 2.17).

Slika 2.16: Disbalans računa tekućih transakcija je donekle smanjen, ali je i dalje visok

Deficit računa tekućih transakcija, kao procenat BDP-a 2009–17

Slika 2.17: Ekonomske strukture rebalansom od domaće ka spoljnoj tražnji

Dekompozicija strukture BDP-a, promena između 2007. i 2015. god

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku, projekcije stručnjaka Svetske banke.

Izvori: Proračuni stručnjaka Svetske banke na osnovu podataka

nacionalnih zavoda za statistiku.

Kao rezultat toga, zarade se polako usklađuju sa produktivnošću, što je proces koji je od ključnog značaja za rast kroz izvoz. Pre početka globalne finansijske krize, realne plate su rasle mnogo brže u poređenju sa produktivnošću radnika, stvarajući zabrinutost oko konkurentnosti ekonomija JIE6. Kao deo procesa rebalansa, iako je dodata vrednost nastavila da raste relativno prigušenim tempom, realne plate su bile gotovo nepromenjene u periodu od 2010-15. god. U kombinaciji sa realnom depresijacijom u nekim zemljama tokom 2014. i 2015. godine, ovaj pad relativnog tempa troškova rada u odnosu na produktivnost je omogućio JIE6 da prošire izvoz i svoj doprinos rastu. Zaista, plate u

Slika 2.18: Troškovi rada su sve više usklađeni sa radnom produktivnošću

Povećanja u realnoj dodatoj vrednosti po radniku i realnim platama u lokalnoj valuti, procenat na godišnjem nivou

Slika 2.19: Odnosi spoljnog duga su porasli

Spoljni dug, kao procenat BDP-a

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku, projekcije stručnjaka Svetske banke.

Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku, projekcije stručnjaka Svetske banke.

proizvodnji, razmenljivom sektoru i uopšte plate u ekonomijama su počele da rastu sličnim tempom.

Ali sa niskim kamatnim stopama posle 2008. godine, spoljni dug je povećan zbog finansiranja obimnog deficita računa tekućih transakcija i fiskalnog deficita. Kada zemlje beleže brz rast ili imaju niske kamatne stope na njihov dug, one mogu da održavaju relativno visok nivo duga. Na primer, u 2008. Godini, nominalna stopa rasta kretala je bila između 6 i 14 procenata viša u odnosu na efektivnu kamatnu stopu na javni dug, što je smanjilo odnose duga; međutim, u 2015. god ovaj diferencijal je iznosio između 1.7 procenata i minus 2.3 procenata.9 Dok su se primarni bilansi smanjili zbog prekida u globalnoj finansijskog krizi, JIE6 su imale značajno veći odnos duga prema BDP-u (Slika 2.20). Štaviše, rast JIE6 ka diferencijalu efektivne kamatne stope je značajno pogoršan u poređenju sa 2007. god (Slika 2.20).

Zemlje sa fiskalnim i spoljnim disbalansom su u nepovoljnom položaju da konkurišu za oskudne finansijske opcije. Iako je povećan priliv SDI i doznaka, prilivi za finansiranje duga su takođe povećani poslednjih godina, jer su vlade i pravna lica iskoristili niže prinose. Kao rezultat toga, spoljni dug je povećan paralelno sa javnim dugom u mnogim zemljama, što ih čini osetljivim i sa fiskalne i sa eksterne strane (Slika 2.21). Potreba za povlačenjem sredstava radi finansiranja ovih dvostrukih deficita predstavlja sve snažniji pritisak na strukturne reforme. Sa spoljne strane, potrebe za

finansiranjem neto računa tekućih transakcija iznose 7 procenata BDP-a kroz projektovani period. Bruto eksterne potrebe finansiranja su još veće (na primer, 26 procenata BDP-a u Bosni i Hercegovini i 13 procenata BDP-a u Srbiji u 2016. god).10 Slično tome, zahtevi fiskalne amortizacije su povećani sa povećanjem veličine duga. Na primer, bruto fiskalne potrebe finansiranja u Srbiji su procenjene na 17 procenata u 2016. god u odnosu na projektovani deficit od samo 4 procenata BDP-a. U budućnosti, na dostupnost i troškove finansiranja mogu uticati neizvesnosti koje proističu iz političkog ciklusa u mnogim zemljama, kao i negativna dešavanja u međunarodnim uslovima finansiranja. U takvoj situaciji će biti važno obezbediti da domaća politička stanovišta podržavaju finansijske prilive, posebno stabilnije SDI koje su

9 Uzorak za 2008. god isključuje Kosovo. 10 Pogledati nedavno objavljeni izveštaje MMF-a. Bruto potrebe finansiranja uključuju amortizaciju duga.

Slika 2.20: Slab rast, rastući troškovi kamata i visok deficit vrše pritisak na održivost duga

Primarni fiskalni bilans kao procenat BDP-a u 2015. god; nominalna stopa rasta minu efektivna kamatna stopa na javni dug (procenat)

Napomena: Veličina kružića je Ukupan javni dug (kao procenat BDP-a), a kamatna stopa je nominalna efektivna kamatna stopa na javni dug. Za navedeni primarni bilans, veća nominalna stopa rasta i niži efektivni kurs će smanjiti odnos duga prema BDP-u. Izvor: Ministarstva finansija, Svetska banka, MMF.

prikazale relativno snažan učinak tokom 2015. godine. U suprotnom, postoji rizik da će pooštravanje dostupnosti finansiranja zahtevati oštrije usklađivanje računa tekućih transakcija, ili kroz usklađivanje relativnih cena (tj. kursa) ili količine (smanjenje domaće apsorpcije). Drugim rečima, bez značajne dalje fiskalne konsolidacije, tj. smanjenja fiskalnog deficita ili pada javne štednje, bio bi potreban značajan rast u uštedama privatnog sektora, što bi potencijalno obeshrabrilo investicije i rast.

Slika 2.21: Dvostruki deficit ograničava opcije politika u slučaju pogoršanja eksternih uslova Procenat BDP-a, 2007. i 2015. god

Napomena: EMG se odnosi na Klasifikaciju MMF-a kada je reč o zemljama u razvoju, a ECA se odnosi na klasifikaciju Svetske banke za zemlje Evrope i centralne Azije. Izvor: Proračuni Svetske banke na osnovu podataka dobijenih od centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku.

Unapređenje produktivnosti je presudno za jačanje potencijalnog rasta JIE6

Za postizanje bržeg rasta potrebno iskoristiti potencijal rasta produktivnosti. Unapređenje učinka rasta na održiv način, što može podržati ne samo bolje životne standarde, već i fiskalnu održivost, će zahtevati povećanje produktivnosti ekonomije. Odsustvo koncentrisane akcije, u kratkom roku, osetljivosti (kao što je rizik od dvostrukog deficita) naglašavaju potencijalni uticaj bilo kakvih negativnih šokova na izglede rasta. Dugoročno, ove i druge strukturne osetljivosti moraju biti rešene ukoliko se teži poboljšanju nivoa i održivosti potencijalnog rasta u budućnosti. Povećanje potencijalnog rasta u JIE6 zahteva preokret loše dinamike produktivnosti. Sa stopom aktivnosti od oko 50 procenata stanovništva i uporno niskom stopom zaposlenosti, u poslednjih 15 godina ljudski resursi su konstantno nedovoljno iskorišćeni. Stopa akumulacije kapitala je takođe opala, pošto je podstaknuta snažnim prilivom kapitala, domaćim kreditnim usponom i niskim kamatnim stopama u periodu pre krize. Dinamika produktivnosti je značajno pogoršana od početka globalne finansijske

krize. Iako je rast produktivnosti rada opao sa prosečnih 5.8 procenata u periodu od 2004-2008. god na 0.7 procenata u period od 2009-2015. god, doprinosi rasta ukupnog faktora produktivnosti (TFP) su postali negativni u periodu nakon krize (Okvir 3.1). Inputi fizičkog i ljudskog kapitala očigledno imaju veoma važnu ulogu u unapređenju potencijalnog rasta u regionu (videti, na primeri, diskusiju o upravljanju javnim investicijama u prethodnom odeljku). Ipak, potreba za poboljšanjem učinka produktivnosti je od izuzetnog značaja, imajući u vidu potencijalne prepreke za dinamiku investicija iz troškova finansiranja i kašnjenja kada je reč o ljudskom kapitalu i veštinama. Generisanje povećanja produktivnosti brže u odnosu na konkurente je ono što će obezbediti nastavak uspešnih izvora rasta za rebalans ka izvozu i investicijama u JIE6.

Okvir 3.1: Uloga ukupnog faktora produktivnosti (TFP) u rastu JIE6: jednostavno razlaganje rasta

Nedavno je došlo do pada doprinosa rasta produktivnosti, često čak i u negativnu teritoriju. Pre krize, stope rasta akumulacije kapitala su podržane kroz velike prilive kapitala, ekspanziju domaćih kredita i niske kamatne stope, a postale su umerene sa padom ovih priliva u periodu posle krize. Rad, meren širokim parametrom radno sposobnog stanovništva, je imao manju, ali stabilnu ulogu, odražavajući demografsku dinamiku u regionu sa niskom stopom nataliteta i visokom stopom iseljavanja. Rast ukupnog faktora produktivnosti je takođe pružio snažnu podršku tokom perioda pre krize, ali je postao negativan u periodu posle krize. Većina zemalja su doživele snažan rast ukupnog faktora produktivnosti do 2008. god, a Srbija je predvodila grupu ovih zemalja. Tehnološki dobici i sofisticiraniji sastav proizvodnje, podržan kroz izvozno orijentisane SDI, umereno su doprineli

dinamici proizvodnje. Kao što je navedeno u Odeljku 1 (Slika 1.11), između 2000. i 2008. god, sve zemlje u regionu su iskusile povećanje udela u izvozu visoke i srednje tehnologije, osim Albanije, gde je izvoz prirodnih resursa bio već od svih drugih segmenata.

Slika B3.1.1: Doprinos iz akumulacije kapitala je opao, a dinamika produktivnosti je oduzeta od rasta nakon krize

Doprinosi godišnjem prosečnom rastu realnog BDP-a

Slika B3.1.2: Nivo ukupnih faktora produktivnosti su u najboljem slučaju stagnirali, ali su uglavnom zabeležili pad od 2008. god

Procenjeni indeks nivoa ukupnog faktora produktivnosti (2008=100)

Izvor: Proračuni stručnjaka Svetske banke Izvor: Proračuni stručnjaka Svetske banke

Dinamika tržišta rada i akumulacija ljudskog kapitala su izgleda doprinele rastu u regionu u poslednjih 15 godina. Mali doprinos akumulacije ljudskog kapitala rastu u JIE6 ukazuje na veliku neiskorišćenost ljudskih resursa (čak i pred kraj epizode visokog rasta, stope nezaposlenosti su još uvek u proseku iznosile više od 20 procenata). Albanija i Bosna i Hercegovina su zabeležile stabilne udele zapošljavanja, dok je u Srbiji stopa zaposlenosti opala u periodu pre 2008. god; samo u BJR Makedoniji je došlo do povećanja zaposlenosti. Neiskorišćenost radne snage je pogoršana pre krize kroz povećanje troškova rada, jer su realne zarade rasle brže od produktivnosti u većini zemalja regiona tokom godina ekspanzije. Iako je povećan nivo obrazovanja, posebno u tercijarnom obrazovanju gde su upisne stope više nego udvostručene od početka 2000-ih godina, kvalitet obrazovanja ostaje na niskom nivou, što smanjuje povraćaj od obrazovanja i snižavan kvalitet ljudskog kapitala. Kao primer, u Crnoj Gori i Albaniji, više od polovine studenata ne mogu da dostignu minimum osposobljenosti za čitanje i matematiku na PISA testiranju. Identifikovano je da je jaz u veštinama posebno izražen u regionu. ---------- Metodološka napomena: Vežba proračuna rasta je zasnovana na Solow modelu i obuhvata podatke za 2000-2014. Uprkos mnogim dobro ustanovljenim uslovima, ova jednostavna vežba može da pruži neki uvid u glavne pokretače rasta BDP-a u

poslednjih 15 godina. Pretpostavlja se da je godišnji BDP funkcija agregatnog fizičkog kapitala (K) i rada (L), prema Cobb-Douglas tehnologiji. U nedostatku doslednih podataka o zapošljavanju u svim zemljama, radno sposobna populacija (starosti od 15-64 godina) se koristi kao parametar za rad. U nedostatku podataka o kapitalu, fizički kapital se procenjuje kroz pojednostavljen metod stalnog inventara. U ovoj jednostavnoj vežbi rasta, ukupni faktor produktivnosti obuhvata glavne komponente – efikasnost ekonomije u korišćenju glavnih faktora proizvodnje — ali verovatno takođe sakriva uticaj kombinacije faktora, uključujući veštine i dinamiku tržišta rada (tj. pretvaranje radno sposobne populacije u zaposleni ljudski kapital), omogućavajući faktore koji utiču na ukupnu efikasnost ekonomije, kao i na tehnološki napredak.

Dobici produktivnosti su blisko povezani sa reformama koje povećavaju sposobnost privrede da iskoristi resurse za produktivnije svrhe, tj. tamo gde je povraćaj veći. To zahteva povoljno okruženje sa državnim i tržišnim institucijama koje dobro funkcionišu. Zemlje JIE su u poslednjih 15 godina prošle kroz velike transformacije, što je delimično omogućilo posmatrane rezultate produktivnosti pre finansijske krize. Međutim, u mnogim oblastima su reforme izgubile zamah tokom druge polovine 2000-ih godina, ograničavajući ekonomsku aktivnosti u periodu nakon krize. Na primer, nedovršena privatizacija i reforme javnog upravljanja su doprinele fiskalnom pritisku i ograničile mogućnost za preraspodelu resursa ka dinamičnijim delovima privrede, dok su nedostaci u sprovođenju ugovora doprineli oštrom povećanju nenaplativih kredita i usporili su kreditni rast.

Rešavanje pitanja strukturnih rigidnosti je ključno za oslobađanje učinka produktivnosti JIE6 i ekonomskog potencijala i za poboljšanje životnog standarda stanovništva. Iako se očekuje da će ciklični faktori, kao što su niže cene nafte i spoljni oporavak, pokrenuti izglede za JIE6 u srednjem roku, rešavanje strukturnih pitanja na pet frontova politika je neophodno za otklanjanje ključnih prepreka za učinak produktivnosti i održivi rast u JIE6:11

1. Uklanjanje destimulišućih faktora i prepreka za formalno zapošljavanje. Tržišta rada širom regiona su anemična i pate od stalno visoke stope nezaposlenosti, niskog učešća radne snage, visokog stepena neformalnog zapošljavanja i sporog otvaranja formalnih radnih mesta. Jedinični troškovi rada podrivaju konkurentnost i ograničavaju obim spoljnog rebalansa ekonomija. Ishodi tržišta rada su posebno slabi među nekim grupama stanovništva, kao što su mladi, Romi i žene. Ublažavanje rigidnosti Zakona o radu bi pomoglo u aktiviranju najosetljivijih grupa u većini dualnih tržišta rada u regionu; zakoni preterano štite one koji su već na tržištu i u velikoj meri isključuju mlade, žene i starije iz radne snage. Pokazalo se da reforma u sistemu obrazovanja radi boljeg usklađivanja obrazovanja sa veštinama potrebnim na tržištu rada i uklanjanja prepreka za formalno zapošljavanje mogu imati značajan uticaj na rast. Povećanje mogućnosti za ostvarivanje prihoda na tržištu rada, uključujući i one manje bogate i isključene, je ključno za povećanje izgleda rasta i poboljšanje životnog standarda širom regiona JIE6.

11 Ovaj odeljak je zasnovan na nekoliko izveštaja Sistematske dijagnostičke procene za zemlju, koje je pripremila Svetska banka. Sistematsku dijagnostičku procenu za Albaniju možete pronaći na: http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2015/07/31/090224b083041523/2_0/Rendered/PDF/Next0generatio0m0country0diagnostic.pdf; za Bosnu i Hercegovinu na http://www-wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2015/11/16/090224b0831becfd/1_0/Rendered/PDF/Rebalancing0Bo0c0country0diagnostic.pdf; za Srbiju: http://documents.worldbank.org/curated/en/2015/06/24559780/serbia-systematic-country-diagnostic Takođe su u pripremi Sistematske dijagnostičke procene za druge zemlje u regionu zapadnog Balkana.

2. Unapređenje poslovne klime i upravljanja. Iako je postignut određeni napredak u rešavanju problema investicione klime, uključujući pojednostavljenje propisa (npr. u BJR Makedoniji i Crnoj Gori), još uvek ima prostora za unapređenja. Primena zakona na nediskrecioni i dosledan način i zaštita imovinskih prava (uključujući zemljište) i ugovora su ključni za obezbeđivanje jednakih uslova. Pokazalo se da regulatorne reforme koje pojednostavljuju propise, promovišu e-upravu i ohrabruju razvoj privatnog sektora, takođe smanjuju troškove poslovanja i podstiču razvoj privatnog sektora u zemljama širom sveta. Unapređeno upravljanje državnim preduzećima i smanjenje opterećenja koje ova preduzeća predstavljaju za državu je takođe prioritet za reformu politika u regionu JIE6.

3. Unapređenje jednakosti, kvaliteta i efikasnosti javnih usluga i sistema socijalne zaštite, uz istovremeno smanjenje uticaja države. U većini zemalja JIE6, javni sektor ima tendenciju pružanja preskupih javnih usluga čiji kvalitet bi mogao biti unapređen. Rešavanje strukturnih rigidnosti vezanih za efikasnost, veličinu, jednakost i kvalitet pružanja javnih usluga, uz istovremeno održavanje fiskalne održivosti se nalazi u agendi politika. Na primer, unapređeno pružanje zdravstvenih usluga je posebno važno zbog potencijalnog prelivanja na ljudski kapital i produktivnost radnika. Istovremeno, obezbeđivanje delotvorne i efikasne zaštite osetljivim grupama ostaje centralna tema, kada je reč o rešavanju pitanja siromaštva i inkluzije u regionu. Napori usmereni ka jačanju penzijskih sistema, unapređenju targetiranja i pokrića sistema socijalne zaštite, modernizaciji upravljanja naknadama i delotvornijim programima aktivnih mera zapošljavanja bi imali važan socijalni uticaj, a takođe bi doprineli neophodnoj fiskalnoj konsolidaciji.

4. Produbljivanje globalne integracije. Unapređenje fizičke i institucionalne povezanosti u JIE6 u okviru i širom regiona i ostatka sveta bi pomoglo ovim zemljama da postanu konkurentnije, što bi podržalo domaće i strane firme u protezanju van ustanovljenih tržišta i proizvoda. Napredak u procesu pristupanja EU predstavlja priliku za JIE6 da nastave program integracije u EU koja će imati pozitivan uticaj na potencijalni rast kroz unapređen učinak trgovine i izvoza. U svim zemljama JIE6 bi strateško obnavljanje zastarele tehnologije povećalo ekonomski potencijal – pod uslovom da takvi investicioni projekti imaju snažan ekonomski povraćaj i da ne predstavljaju pretnju za održivost javnog duga.

5. Osigurati održivo korišćenje energije i prirodnih resursa i upravljanje životnom sredinom. Energetski sektoru u ekonomijama JIE6 su neefikasni. Stalni gubici u distribuciji, regulisane cene koje su ispod povraćaja troškova i niska stopa naplate vode do stalnih nestašica energije (posebno u ekonomijama koje se pretežno oslanjaju na hidroenergiju), kao i do visokih troškova za privatni sektor ili dodatnog opterećenja za javne finansije, ili oba. Rešavanje ovih pitanja bi učinilo energetski sektor finansijski održivim, omogućilo bi pouzdano snabdevanje energijom i podržalo ekonomski rast. JIE6 su obdarene prirodnim lepotama, kulturnim nasleđem i resursima koji, ako se dobro iskoriste, mogu dugoročno povećati nacionalni potencijal rasta. Međutim, zemlje JIE6 takođe spadaju u

najosetljivije zemlje kada je reč o prirodnim nepogodama i vremenskim promenama, koje zahtevaju ulaganje napora da se izgradi otpornost prema ovim događajima.

Albanija

Albanska ekonomija nastavila je da se oporavlja u 2015. zahvaljujući znatnim investicijama privatnog sektora. Realni BDP porastao je za 3 procenta u trećem kvartalu, zadržavajući pozitivan trend, i procenjuje se da će na godišnjem nivou iznositi 2,6 procenta. Rast je posledica oporavka privatnog investiranja; u trećem kvartalu bruto osnovni kapital povećan je za 12,6 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine). Porast uvoza mehanizacije i opreme za 13,6 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine) u poslednjem kvartalu znak je značajnog investicionog rasta. Nakon tri sukcesivna kvartala ekonomskog pada, potrošnja domaćinstva porasla je u trećem kvartalu za 1,9 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine). Rast potrošačkih kredita, veća trgovinska razmena, poverenje potrošača i prihodi od PDV-a ojačali su pozitivan potrošački trend u poslednjem kvartalu. Pogođen nepovoljnim svetskim cenama nafte i

rude, realni izvoz je pao za 2 procenta (na godišnjem nivou), ali pošto je pao i realni uvoz, neto prihod od izvoza je pozitivno uticao na rast.

Albanija je zabeležila ekonomski rast od 2,6 procenta u 2015. zahvaljujući

znatnom privatnom investiranju. Očekuje se da će se ritam rasta postupno

nastaviti i u 2016. i da će iznositi 3,2 procenta, odnosno 3,5 procenta u 2017.

Investiranje u Transjadranski gasovod i hidroelektranu u južnoj Albaniji

podstaći će povećanje domaće potražnje. Budući da je fiskalna konsolidacija u

toku, budžetski rashodi će biti limitirani. Očekuje se i smanjivanje javnog

duga u 2016, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije odobrenih Zakonom

o budžetu za 2016. Srednjoročna perspektiva zavisi od ritma i dubine

dodatnih strukturnih reformi u sektorima energetike i finansija i boljeg

upravljanja javnim investicijama u infrastrukturu. Reforma pravosuđa je

takođe od ključnog značaja za investiranje i oživljavanje kreditne

aktivnosti.

Rast u prva tri kvartala 2015. podstaknut je građevinskom industrijom (14,2 procenta godišnje) i uslugama (2,8 procenta), posebno zdravstvenim i administrativnim uslugama. U poslednjem kvartalu, poverenje preduzeća u trgovinu, izgradnju i proizvodnju povećano je, ali je opalo poverenje u usluge izvan trgovine. Sektor industrije je u većoj meri koristio proizvodne kapacitete i sklopio više izvoznih aranžmana. U sektoru gradnje, povećan je broj dozvola za nerezidencijalne zgrade i investicija u hidroelektrane i telekomunikacije u trećem kvartalu. Budžetski kapitalni troškovi bili su koncentrisani u poslednjem kvartalu, podržavajući razvoj ovog sektora. Inflacija je bila ispod ciljanih vrednosti. Prosek godišnje inflacije bio je 1,9 procenta u 2015, ispod targetiranih 3±1 procenta Banke Albanije. Budući da niska eksterna inflacija i negativni proizvodni jaz nastavljaju da obaraju cene, Banka Albanije vodi prilagodljivu monetarnu politiku, redukujući referentnu kamatnu stopu na istorijski minimum od1¾ procenta u novembru

2015. Iako prinosi na državne obveznice i kamatne stope na uloge odgovaraju brzo, kamate na zajmove padaju sporije. U četvrtom kvartalu albanski lek je neznatno porastao prema evru, 1,4 procenta (na godišnjem nivou). Do kraja godine, efektivni kurs je porastao 2.5 procenta. Zabrinute zbog velikog broja nenaplativih kredita, kvaliteta projekata i teškoća u izvršenju ugovora, banke su oklevale da povećaju ponudu kredita. Bankarski sektor je nastavio da bude profitabilan. Stopa adekvatnosti kapitala iznosila je 15,7 procenta u četvrtom kvartalu, znatno premašujući regulatorni minimum od 12 procenta. Nevoljno izlaganje riziku banaka još uvek opterećenih nenaplativim kreditima, i dalje zaustavlja rast kredita, iako su inicijative politike, poput otpisivanja starih kredita smanjile nenaplative kredite na 18,2 procenta sa njihovog maksimuma od 25 procenta u septembru 2014. Kreditni uslovi za stanovništvo su ublaženi u drugoj polovini godine, dok oni za privredu ostaju strogi, delimično i zbog teškoća u izvršenju ugovora i naplati garancija na sudu.

Slika 2: Fiskalni deficit i javni dug

Održivi rast je u izvesnoj meri podstakao otvaranje radnih mesta u 2015. godini. Zaposlenost se povećala u netržišnim uslugama i poljoprivredi, koji predstavljaju najveće poslodavce. Rast zaposlenosti od 1,9 procentnih poena (pp) bio je praćen većim obimom ljudi koji je ušao na tržište rada (1,9 pp), što je dovelo do skromnog smanjenja stope nezaposlenosti za 0,4 pp u odnosu na prosek od 17,1 procenta za 2015. Nezaposlenost mladih (od 15 do 29 godina) smanjena je za 1,7 pp od prošle godine, ali je još uvek visoka, 32,2 procenta. Disparitet učešća u radnoj snazi između muškaraca i žena ostaje i dalje visok, na oko 20 baznih poena. Procenjuje se da je deficit tekućeg računa smanjen u 2015. Nakon smanjenja u prva dva kvartala, deficit je porastao za 10,1 procenat godišnje u trećem kvartalu. Neto rezultat za tu godinu procenjen je na 11,4 procenta, što je niže u poređenju sa 2014. Pogoršanje je usledilo zbog pogoršanja ravnoteže u trgovini robom i uslugama i smanjenja novčanih doznaka od 18,1 procenat. Uprkos velikoj ekspanziji turizma, izvoz roba i usluga opao je za 3,4 procenta zbog nižih cena nafte i

rude. Ukupni uvoz opao je za 1,9 procenata zbog smanjenog uvoza robe. U trećem kvartalu, kontrola kapitala u bankama u Grčkoj limitirala je transfere koji se šalju Albanskim porodicama, što je dovelo do smanjenja doznaka. Međutim, znatni prilivi novca u istom kvartalu, identifikovani kao „greške i propusti“ sugerišu da su se takvi transferi mogli izvesti na druge načine. Uprkos padu u trećem kvartalu od 4,5 procenta, neto direktne strane investicije finansirale su oko 70 procenata deficita tekućeg računa. Emisija od 450 miliona EUR u evroobveznicama početkom novembra dopunila je eksterno finansiranje i pomogla stvaranju međunarodnih rezervi, što je na kraju godine premašilo petomesečni uvoz roba i usluga. Budžetski deficit ostao je u predviđenim okvirima uprkos kratkotrajnom padu u prihodima. Procenjeno je da će budžetski deficit iznositi 4,8 procenta BDP-a u 2015, u odnosu na 5,9 procenta u 2014. Ovaj rezultat u 2015. uključuje i namirivanje neizmirenih obaveza od 1,3 procenta BDP-a. Procenjeno je da su prihodi podbacili za oko 4,2 procenta u odnosu na revidirani plan budžeta. Podbačaj je bio veći u PDV-u i akcizama, reflektujući probleme u upravljanju prihodima i prognostičke greške, kao što su potcenjivanje poreskih kredita, kao i manji rast BDP-a od očekivanog, niže kamatne stope i cene nafte. Međutim, povećanje parafiskalnih prihoda zahvaljujući povremenim prodajama licenci za mobilnu telefoniju u vrednosti od 0,4 procenta BDP-a, kamatama na štednju i manjoj potrošnji od 1,2 procenta BDP-a, održali su budžet u skladu sa očekivanjima. Javni dug nastavio je da raste i procenjuje se da će dostići 72,2 procenta BDP-a do kraja

godine. U decembru, Parlament je usvojio budžet za 2016, kojim se predviđa ukupni budžetski deficit od 2,5 procenta BDP i primarni suficit od 0,3 procenta — adekvatan ritam konsolidacije. Budžet predlaže strožu kontrolu rashoda i povećanje prihoda putem efikasnije administracije. Usklađivanje poreza, s ciljem širenja poreske osnovice, imaće samo minornu ulogu. 5. februara 2016, Standard & Poor’s je povećao ocenu kreditnog rejtinga za dugoročno zaduživanje u stranoj i domaćoj valuti Republike Albanije od B do B+ i potvrdio kreditni rejting za kratkoročno zaduživanje u stranoj i lokalnoj valuti na B, što je i dalje ispod nivoa u regionu. S&P procenjuju izglede kao stabilne, u smislu očekivanja da će fiskalne performanse ostati snažne do 2019. ako vlasti nastave da napreduju u sprovođenju programa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji u fokusu ima fiskalne i strukturne reforme. Dobijanje višeg rejtinga traži kontinuirane strukturne reforme, jače fiskalne institucije i podsticajniju ekonomsku perspektivu. Ukoliko se, pak, finansijska situacija pogorša, potencijalno zbog neispunjenja uslova aranžmana sa MMF, rejting će biti niži. Očekuje se da albanska ekonomija raste postepeno. Rast će doći s rastom direktnih stranih investicija u velike

infrastrukturne projekte, kao što su Transjadranski gasovod i hidroelektrana u južnoj Albaniji, i sa postepenim opravkom potrošnje. Očekuje se da raste neto izvoz kako se postepeno bude oporavljala i EU. Poboljšanje poslovne klime i reforme koje imaju za cilj rešavanje problema visokog nivoa nenaplativih kredita treba dodatno da ojačaju privatna ulaganja i potrošnju srednjoročno Fiskalna konsolidacija, podržana izvršenjem budžeta za 2016, ograničava pritisak od strane vlade. Rast je projektovan na 3,2 procenta u 2016. i 3,5 procenta u 2017. Perspektiva rasta za Albaniju zavisi od sprovođenja plana strukturnih reformi energetskog sektora, upravljanja javnim investicijama i penzijama. Od reformi koje su već u toku očekuje se da podstaknu rast i imaju pozitivne distributivne efekte. U daljem sledu, biće važno zadržati zamah u reformama i naporima za fiskalnu konsolidaciju. Prioriteti su rešavanje visoke stope nenaplativih kredita, jačanje poreske administracije i zatvaranje zakonskih rupa, preduzimanje dodatnih reformi u sektoru energetike, poboljšanje upravljanja javnim investicijama i ublažavanje fiskalnih rizika povezanih sa docnjama lokalnih vlasti, javno-privatnim partnerstvom i zahtevima za naknadu štete.

ALBANIJA 2012 2013 2014 2015*

e 2016**

Rast realnog BDP-a (procenat) 1,6 1,1 2,0 2,6 3.2

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 0,3 1,2 3,0 -2,3 2,2

Investicije -2,3 -0,8 0,9 2,2 3,2

Neto izvoz 3,7 0,7 -1,8 2,7 -2,2

Izvoz -0,3 3,5 -6,0 1,1

Uvoz (-) 4,0 -2,8 4,4 1,7

Inflacija potroš. cena (procenat, prosek za period ) 2,0 1,9 1,6 1,9 2,3

Javni prihodi (procenat BDP) 24,7

23,7

26,2

26,3

27,4

Javni rashodi (procenat BDP-a) 28,2 29,2 32,1 31,1 29,6

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 5,2 5,2 5,1 5,0 4,7

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 9,0 9,5 9,9 9,9 10,0

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 4,6 4,8 4,3 4,3 3,9

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -3,5 -5,5 -5,9 -4,8 -2,5

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -0,3 -1,7 -3,1 -2,2 0,3

Javni i garantovani dug (procenat BDP-a) 62,0 70,4 71,8 71,9 70,7

Od čega: S p o l j n i (procenat BDP-a) 26,9 26,6 29,6 33,5 34,6

Izvoz roba (procenat BDP) 15,9

18,2

9,3

8,0

7,5

Uvoz roba (procenat BDP-a) 36,8 36,1 30,8 28,7 29,1

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 2,2 -0,2 2,7 3,8 3,5

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -18,7 -18,0 -18,8 -16,9 -18,1

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 9,2 7,1 7,2 6,9 6,7

Bilans tekućeg računa (procenat BDP) -10,1 -10,7 -12,9 -11,4 -13,1

Priliv direktnih stranih investicija (procenat BDP) 6,8 9,6 8,1 7 7,9

Spoljni dug (procenat BDP-a) 35,7 34,7 36,9 42,3 42,9

Realni rast kredita priv. sektora (procenat, prosek za period)

4,6

-3,5

-1,4

0,6

0,9

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, prosek za period )

24 24,1 22,4 18,2 17,5

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 13,4

16

17,5

17,1

16,8

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period) perioderage)

28,5 29,7 35,6 32,3 32

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period)

57,3 52,5 53,7 55,7 56

BDP per capita, PKM (trenutni međ. USD) 10.517,94 10.947,65 11.390,71 11.872,41 12.484,42 Stopa sirom. od USD5/dnevno, PKM (procenat stanovništva)

47,5 47,2 46,7 46,2 45,5

Izvori: Organi vlasti zemlje, procene i projekcije Svetske banke Napomene: Podaci finansijskog sektora za 2015 odražavaju prosek kretanja iz godine u godinu izuzev ako nije drugačije navedeno. Nezaposlenost mladih odnosi se na radnu snagu između 15 i 29 godina. * Planirano; ** Projektovano

Bosna i Hercegovina

Nedavni događaji Ekonomski rast u 2015. bio je bolji nego što se očekivalo, podstaknut snažnim oporavkom od posledica poplava prethodne godine. Neto izvoz bio je osnovni zamajac rasta, uz povoljan razvoj potrošnje i investicija. Realni BDP povećan je za 4,3 procenta na godišnjem nivou u 2. kvartalu—najveća stopa rasta u poslednjih pet godina—i za 3,1 procenat u 3. kvartalu. Na proizvodnoj strani, proizvodnja i trgovina na malo doprineli su skoro polovini rasta realne

dodatne vrednosti u prva tri kvartala 2015. Podaci visoke frekventnosti sugerišu slabiju dinamiku BDP-a krajem 2015, i mi prognoziramo rast od2,8 procenta za celu 2015.

Rast se nije odrazio na tržište rada.

Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka i

iznosi 27,7 procenta, dok se broj ljudi koji

radi za plate povećao za samo 1,9

procenata u novembru 2015. Iznos neto zarada je stagnirao tokom 2015. u većini

sektora (povećana nominalno za samo 0,5

procenta na godišnjem nivou).

Rast u Bosni i Hercegovini (BiH) je verovatno dostigao 2,8 procenta u 2015. Rast je bio viši od

očekivanog zahvaljujući povoljnom okruženju koje je podstaklo izvoz i domaćim aktivnostima na

oporavku od poplava 2014. Reforme su pokrenute u mnogim ključnim oblastima, podržane

srednjoročnim planom reforme koji su vlasti usvojile sredinom 2015. Do najvećih promena je došlo

u zakonima o radu, novi zakon o stečajnom postupku donet je u jednom od konstitutivnih

entiteta, u Republici Srpskoj (RS), a nastavljene su i reforme penzionog sistema i sistema socijalne

zaštite u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBH). Usvajanjem reformske agende i napredak u

njenoj realizaciji takođe su i osnova za apliciranje zemlje za članstvo u EU, što je i učinjeno

sredinom februara 2016. Izgledi za veći rast, međutim, u srednjoročnom periodu zasnivaju se na

održivoj implementaciji dugogodišnjih reformi.

Niže cene robe, posebno nafte, i dalje pogađaju ekonomiju BiH kroz brojne kanale, a najuočljivije utiču na trgovinski bilans i domaće cene. Gledano u celini, ekonomski efekat čini se da je neto pozitivan, jer niže cene podržavaju realni raspoloživi prihod, smanjuju realne troškove inputa i smanjuju neto uvoz. Deflacija cena i minimalni rast prihoda, međutim, povećavaju teret zaduženosti, uz mogući udar na domaćinstva i korporativno finansijsko ozdravljenje. Deflacija potrošačkih cena opstaje, podstaknuta niskim cenama uvozne robe. Indeks potrošačkih cena (IPC) pao je za 1,3 procenta na godišnjem nivou u decembru, što je 13. mesec sukcesivnog pada, sa povećanjem IPC od samo 3 procenta od proseka u 2010. Na to su najviše uticali pad cena uvozne robe i evro-denominovanih cena nafte, osnovnih namirnica (pad od 1,5 procenta u odnosu na isti period prethodne godine), odeće i obuće (pad od 8,3 procenta), i saobraćaja (6,1 procenat) u drugoj polovini 2015. U međuvremenu su vidljivo porasle cene alkohola i duvana, nešto manje su porasli troškovi obrazovanja, zdravstvenih usluga, stanovanja i komunalija. S obzirom na ograničeni rast u nominalnim zaradama, pad potrošačkih cena omogućava nekakav rast realnih prihoda. Neto zarada za puno radno vreme u decembru 2015. iznosila je u proseku 421 EUR, što predstavlja nominalno smanjenje za 0,1 procenat u odnosu na isti period prethodne godine. Trgovinski deficit nastavlja da se popravlja, mada je sa 30 procenata BDP i dalje znatan. Niže cene nafte oborile su uvoz povezanih proizvoda, a poboljšana spoljna tražnja podržala je izvoz. Mesečni podaci pokazuju da je u 2015. uvoz pao za 2,1 procenat u odnosu na isti period prethodne godine, dok je izvoz, uglavnom u susedne zemlje i EU, povećan za 3,5 procenta, iako je rast smanjen na kraju godine. Trgovinski deficit, izračunat u evrima, pao je za 8,7 procenta, na 3,5 milijardi EUR. Smanjenje deficita tekućeg računa u 2015. uglavnom je rezultat smanjenja trgovinskog deficita. Ocenjuje se da je deficit tekućeg računa smanjen sa 7,8 u 2014. na

6,3 procenta BDP u 2015. Ovo je posledica smanjenja deficita u trgovini robom, nominalno iskazanom u USD, dok su suficit u uslugama i priliv doznaka relativno stabilni. U pogledu neto spoljnog finansiranja, procenjuje se da je neto priliv direktnih stranih investicija smanjen sa 3 procenta BDP-a u 2014. na oko 1,5 procenta, ostavljajući znatnu zavisnost od priliva na osnovu zaduživanja. Ovaj nivo direktnih stranih investicija ne pruža mnogo podrške domaćim investicijama (oko 18 procenata BDP-a) ni potencijalno pozitivno dejstvo na ekonomski rast. Ubiranje bruto prihoda od indirektnih poreza povećalo se u 2015. Naplata poreza povećana je za 1,7 procenata u 2015. u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući povećanom ubiranju akciza, što je doprinelo za 1,1 procentni poen (pp) rastu prihoda od indirektnih poreza; od toga 0,6 pp potiče od akciza na naftu i 0,4 od akciza na duvan. Očekuje se da se fiskalni deficit od 2 procenta BDP-a u 2016. znatno ne menja. Ipak, ima znakova poboljšanja u postupku budžetiranja i koracima ka tako željenom napretku u kvalitetu i strukturi rashoda. Na primer, uveden je moratorijum na zapošljavanje u javnom sektoru za 2016, a i reforme penzionog sistema se nastavljaju u FBH. S obzirom na prethodna kašnjenja u usvajanju budžeta, posebno prilikom formiranja vlada FBH i institucija BiH u 2015, usvajanje sva tri budžeta za 2016. krajem 2015, pozitivan su znak i već pokazuje kako će fiskalna politika biti implementirana ove godine. Ipak, budžetske alokacije za 2016. znatno su veće od onih iz 2015. Oba doma Parlamentarne skupštine BiH usvojila su budžet za 2016. bez amandmana. Budžet iznosi oko 880 miliona EUR (oko 6 procenta procenjenog BDP-a za BiH za 2016), od čega 486 miliona EUR ide na finansiranje državnih institucija i 394 miliona EUR na servisiranje spoljnog duga. Dok je prvi iznos isti kao i u prethodne četiri godine, servisiranje spoljnog duga je za oko 29 procenata više nego 2015. Pored toga, Parlament Federacije usvojio je budžet sa rashodima od 800 miliona EUR (5,5 procenata procenjenog BDP-a BiH za 2016), što je za 11 procenata više od budžeta za 2015, sa neto kreditiranjem od 155 miliona EUR (1 procenat od procenjenog BDP-a za BiH u 2016). U RS ukupan budžet povećan je na 1,6 milijardi EUR (11 procenata od ukupnog BDP), što je za 40 procenata više nego u 2015. Osnovna razlika je u uključivanju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS u budžet i sistem trezorskog poslovanja RS. Neto iznos kreditiranja od 31 miliona EUR nepromenjen je u odnosu na 2015. Budžet centralne vlade ne pokriva troškove nižih nivoa vlasti; troškovi države za 2016. projektovani su na oko 46 procenta BDP-a. U Bosni i Hercegovini monetarna politika se i dalje vodi sa valutom vezanom za evro. Međunarodne rezerve u 2015. odgovarale su vrednosti uvoza od oko 6 meseci. S obzirom na njenu vezanost za evro, konvertibilna marka suočila se sa stalnom depresijacijom prema dolaru, ali i sa nedavnom nominalnom apresijacijom prema valutama nekih trgovinskih partnera. To je doprinelo apresijaciji nominalnog i realnog kursa krajem 2015, iako je poslednjih godina on bio obuzdavan zbog slabog rasta cena. Podrška finansijskog sektora ekonomskoj aktivnosti bila je ograničena smanjenjem stepena zaduženosti i rastućom zabrinutošću za kvalitet aktive. Dok

je bankarski sektor ostao stabilan i sada se manje oslanja na strano finansiranje, mnoge banke u stranom vlasništvu koje dominiraju bankarskim sistemom postepeno su smanjivale dohodovnu zaduženost. To je dovelo do pada kreditnog rasta, koji je u proseku iznosio samo 3,0 procenta od 2009. do decembra 2015; između 2003. i 2008. obim kredita je rastao 24 procenta godišnje. Pored toga, udeo nenaplativih kredita u portfoliju komercijalnih banaka bio je visok, dostigao je 13,7 procenata na kraju 2015. Visoke rezerve za nenaplative kredite uzrok su izvesnog slabljenja bankarske profitabilnosti. Zabrinutost za kvalitet aktive otežala je ponovno uspostavljanje profitabilnosti banaka, uglavnom zato što su zakoni o korporativnom upravljanju i stečajnom postupku neodgovarajući. Pozitivno je ipak to što je RS nedavno usvojila novi opšti okvir za stečajni postupak. Entiteti su inicirali brojne reformske inicijative kao deo reformske agende usvojene sredinom 2015. I RS kao i FBH imaju nove zakone o radu koji treba da reše dugogodišnju rigidnost njihovih tržišta rada i podrže otvaranje radnih mesta. Ustavni sud FBH je, međutim, nedavno odlučio da se zakon zbog proceduralnih propusta vrati Parlamentu i zakon o radu je u martu vraćen Parlamentu. Ostale reforme koje su u toku uključuju jačanje sistema naknada za nezaposlene i, u FBH, reforme penzijskog sistema. Prioriteti su i neizmirene obaveze javnog sektora i reformisanje društvenih preduzeća. BiH je aplicirala za članstvo u EU sredinom februara 2016. Izgledi Podržan prevashodno rastom potrošnje, srednjoročni ekonomski rast će verovatno biti iznad 3 procenta. Iako će oporavak uvozne potražnje u EU dovesti do skromnog povećanja izvoza, s obzirom na relativnu snagu uvozne potražnje, neto spoljna potražnja će nastaviti da usporava rast. Spoljni uslovi će podržati stabilan priliv doznaka, koji će, u kombinaciji sa nižim cenama nafte, podstaći postepeni rast potrošnje, koji ostaje ključni stimulans rasta. Investicije u energetiku i turizam podržaće rast investicija generalno. Kao rezultat ovih dinamika, rast realnog BDP-a je projektovan da se sa 2,8 procenata u 2015. poveća na 3,5 procenta u 2018. Ova projekcija, međutim, zavisi od prihvaćenih reformi i odsustva negativnih udara na spoljnu trgovinu i finansijske uslove. Vođenje oprezne, efektne i efikasne fiskalne politike u okviru visoko decentralizovanog fiskalnog sistema je ključno za multi-dimenzionalnu reformsku agendu BiH. Iako deficit ostaje relativno skroman, fiskalni sektor i dalje karakterišu veliko fiskalno opterećenje i neefikasni modeli trošenja. Fiskalna konsolidacija neće biti efikasna ako strukturne rigidnosti na strani rashoda ne budu uklonjene, posebno veliki fond zarada u javnom sektoru i znatna a loše targetirana socijalna pomoć. Predloženi program MMF-a i podrška drugih partnera kao što je Svetska banka, pomoći će vlastima da sprovedu svoju zahtevnu agendu.

BOSNA I HERCEGOVINA 2012 2013 2014 2015f 2016f

Rast realnog BDP-a (procenat) -0,9 2,4 1,2 2,8 2,6

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 0,7 2,0

Investicije 0,1 1,0

Neto izvoz 2,0 -0,4

Izvoz 1,0 0,7

Uvoz (-) 0,9 -1,1

Inflacija potrošačkih cena (proc, prosek za period)

average)

2,0 -0,1 -0,9 -1,0 -0,5

Javni prihodi (procenat BDP-a)

44,5

43,4

43,8

44,5

43,2

Javni rashodi (procenat BDP-a) 46,6 45,6 45,8 46,3 45,2

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 12,9 12,5 12,0 11,7 11,4

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 17,1 16,8 17,1 17,1 16,9

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 3,2 4,0 4,3 4,4 4,4

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2,0 -2,2 -2,1 -1,8 -2,0

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -1,5 -1,2 -1,3 -0,7 -1,0

Javni dug (procenat BDP-a) 39,5 36,4 39,0 39,8 41,4

Javni dug i dug pod državnom garancijom 44,3 40,8 43,0 43,8 45,2

Od čega: Spoljni (procenat BDP-a) 27,8 28,2 30,1 30,6 31,3

Izvoz robe (procenat BDP-a)

22,6

24,3

24,2

23,9

23,6

Uvoz robe (procenat BDP-a) 53,5 52,0 53,9 51,6 51,0

Neto uvoz usluga (procenat BDP-a) 7,0 6,8 6,8 7,3 7,5

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -24,0 -20,8 -22,9 -20,4 -19,9

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 8,1 8,1 8,5 8,4 8,3

Bilans tekućih računa (procenat BDP-a) -8,8 -5,7 -7,8 -6,3 -6,4

Priliv stranih direktnih investicija (procenat BDP-

a)

-2,0 -1,7 -2,6 -1,4 -1,7

Spoljni dug (procenat BDP-a) 52,8 53,9 50,8 54,0 55,1

Realni rast priv. kredita (procenat, prosek za

period)

1,0

1,9

4,0

2,2

2,5

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, na kraju perioda)

13,5 15,1 14,2 14,1 14,0

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period)

28,1

27,5

27,5

27,7

27,5

Stopa nezaposlen. mladih (procenat, prosek za

period)

63,3 58,8 62,9 62,3 62,1

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period)

44,0 43,6 43,7 44,1 44,3

BDP per capita, PPP (trenutni međ. $) 9.214,0 9.562,8 9.808,0 10.359,6 10.500,0

Stopa siromaštva odUS$5/dnevno, PKM (procenat stanovnistva)

Izvor: Državni organi, procene i projekcije Svetske banke.

Napomena: : Pokazatelji tržišta rada i kreditnog rasta za 2015. god. odražavaju godišnje zbirne proseke na današnji dan. Nenaplativi krediti pokazuju stvarne cifre na današnji dan.

Kosovo

Nedavni događaji Uprkos političkoj nestabilnosti, kosovska ekonomija je imala dobar učinak u 2015. Godišnji rast se procenjuje na 3,6 procenta i podstaknut je domaćom potražnjom. Investicije su doprinele rastu od 4.1 procentna poena (pp). Privatno investiranje podstaknuto je većim direktnim stranim investicijama i većoj dostupnosti hipotekarnih kredita; javne investicije su takođe intenzivirane krajem godine. Procenjuje se da je privatna potrošnja doprinela sa 0,9 pp, podstaknuta povećanim prilivom doznaka od 9 procenta i većim platama i penzijama od 2014. Neto izvoz je imao negativan uticaj na rast od 1,3 pp zbog smanjenog izvoza u poslednjem kvartalu. Izvoz roba je doprineo rastu samo 0,1 pp na godišnjem nivou, a doprinos uvoza bio je negativan i iznosio 1,4 pp. Na proizvodnoj strani, usluge su dale glavni doprinos rastu sa 1,3 pp, uglavnom iz

privatnih investicija i izgradnje autoputa. Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov imaju zajednički učinak od 0,7 pp, industrija je doprinela sa 0,4 pp, uglavnom, kao što se očekivalo, od znatno povećane proizvodnje električne energije u 2015 – efekat ravnoteže nakon što je proizvodnja bila prekinuta zbog eksplozije u blizini elektrane Kosovo A. Javna uprava i dalje negativno utiče na rast. Spoljni disbalans proširen je u 2015. Deficit tekućeg računa kretao se od 7,9 procenta BDP-a u 2014. do 9,4 procenta zbog velikih profita kompanija sa stranim kapitalom, a kako je ubrzana izgradnja autoputa ka BJR Makedoniji (više sredstava je dodeljeno tokom fiskalne godine) zahtevala veći uvoz kapitalnih dobara, došlo je do povećanja transportnih usluga za 47,3 procenta. Više građana Kosova je putovalo u inostranstvo, mada vizna liberalizacija još

Podstaknut domaćom tražnjom, procenjuje se da je realni ekonomski rast dostigao 3,6

procenta u 2015. i predviđanja su da se neće mnogo menjati u 2016. Potrošnja i investicije

pozitivno su uticale na rast, ali učinak neto izvoza bio je negativan zbog slabog trgovinskog

prihoda u poslednjem kvartalu, kao posledice smanjenog izvoza neplemenitih metala, osnovnog

kosovskog proizvoda. Direktne strane investicije povećane su za 150 procenata u 2015,

pretežno iz EU nakon što je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Uprkos solidnom rastu prihoda od 9,4 procenta, potrebno je fiskalno prilagođavanje kako bi

Kosovo moglo da poštuje svoj fiskalni propis koji, uz nekoliko izuzetaka, ograničava

budžetski deficit na 2 procenta BDP-a. MMF je odobrio dvadesetdvomesečni Stand-by

aranžman (SBA) 29. jula 2015, u vrednosti od 184 miliona EUR. Prvi izveštaj SBA u

januaru 2016. bio je pozitivan. Ekonomski rezultati biće slični u 2016. ukoliko bude imala

političku stabilnost i uspešno pokretanje direktnih stranih investicija u skijaški centar na

Brezovici.

uvek ne obuhvata zemlje Šengena, tako da je uvoz turističkih usluga povećan za 7 procenata. Izvoz roba i usluga izgubio je početni zamah (rast od 11,3 procenta u odnosu na isti period prethodne godine evidentiran tokom juna) i ostao je nizak do kraja godine u poređenju sa prethodnom godinom. Usporavanje

ekonomije u Kini oborilo je cene neplemenitih metala, glavnog izvoznog artikla Kosova i smanjilo izvoz robe krajem godine. Izvoz telekomunikacionih usluga smanjen je za 30 procenta zbog širenja novih tehnologija.

Bilansi finansijskog računa povećani su za 180 procenata u 2015, sa prilivom direktnih stranih investicija koji se oporavlja. Neto priliv direktnih stranih investicija u 2015. je više nego udvostručen i iznosi oko 5,3 procenta, uglavnom odražavajući reinvestiranu dobit kompanija sa stranim kapitalom (ovo je deo negativnog salda evidentiranog u deficitu tekućeg računa). Većina direktnih stranih investicija potiče iz EU, ali je u 2015. znatna suma došla iz Turske. Ovo je vrlo pozitivno jer pomaže napredak ka pristupanju EU s kojom je 2015. potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Nekretnine, iznosi zakupnina i poslovne aktivnosti nastavljaju da privlače većinu direktnih stranih investicija.

Fiskalni deficit u 2015. iznosio je 1,9 procenata BDP-a (ispod limita predviđenog fiskalnim propisom koji iznosi 2 procenta), zahvaljujući ozdravljenju prihoda i blagovremenom fiskalnom prilagođavanju. Inicijalni budžet, zasnovan na preoptimističnoj projekciji prihoda, korigovan je kroz fiskalnu konsolidaciju tokom rebalansa budžeta sredinom godine. Među usvojenim merama za povećanje prihoda bilo je povećanje stope PDV-a sa 16 na 18 procenata i poboljšanje u ubiranju poreza, što je donelo 0,8 pp BDP-a. Pomoglo je takođe i smanjeno izvršenje prvobitno planiranog budžeta (smanjenje cena roba i usluga, fonda zarada i beneficija za ratne veterane) od oko 1,1 pp BDP-a. Efikasnija naplata poreza bila

je glavni faktor generisanja prihoda za 9,4 procenata većeg nego u 2014. Jednokratni prihodi od 1,1 procenta BDP-a od delimične likvidacije privatizacionog fonda povećali su završne godišnje bankarske bilanse. Rashodi su porasli za 8,5 procenata, uglavnom zbog većih tekućih izdataka za plate i penzije. Skoro polovina troškova javnog investiranja izvršena je u poslednjem kvartalu. Na kraju godine Kosovo je bilo u mogućnosti da dodeli više sredstava od predviđenih prvobitnim budžetom za autoput do Makedonije prebacujući sredstva namenjena nerealizovanim kapitalnim projektima. Ovim će se, takođe, smanjiti finansijske obaveze za autoput u narednim godinama. Deflacija od 0,5 procenta evidentirana je u 2015. Kosovo, s fiksnom cenom, imalo je koristi od globalnog pada cene goriva. Smanjenje globalnih cena transportnog goriva koje je počelo u drugoj polovini 2014. se nastavilo, što je dovelo do deflacije na Kosovu u toku 2015. Cene višeg obrazovanja i smeštajnih usluga su takođe naglo pale. Neznatno smanjenje cena hrane u drugoj polovini godine pomoglo je vrlo skromnom ublažavanju siromaštva. U 2015. finansijski sektor na Kosovu je bio profitabilan, s kreditnim rastom od 7,3 procenta. Profit komercijalnih banaka je povećan za 56,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući smanjenju rashoda. Iako poboljšano, finansijsko posredništvo na Kosovu je i dalje nerazvijeno. Kako kamate padaju, kamatne razlike su se smanjile u proseku za 2,9 pp na 7,1 procenta. Niže kamatne stope dovele su do rasta privatnih kredita od 7,3 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine), s tim što su brže rasli

krediti za domaćinstva (10,6 procenta u odnosu na isti period prethodne godine) nego za pravne subjekte (5,7 procenta). U međuvremenu, depoziti su povećani za 6,4 procenta. Prenosivi depoziti, koji čine ukupno 60 procenata, povećani su još više (23 procenta); vremenski oročeni depoziti smanjeni su za 8,4 procenta za domaćinstva, ali povećani su za 8,1 procenat za korporacije. Broj nenaplativih kredita se smanjuje. Nakon maksimalnih 8,8 procenata u februaru 2014, do januara 2016. smanjeni su na samo 6,2 procenta ukupnih kredita, s trendom koji se nastavlja u željenom pravcu. Nenaplativih kredita je sada manje na Kosovu nego u ostalih 6 zemalja Jugoistočne Evrope. Ovi krediti su smanjeni i za privredu i za stanovništvo, uglavnom zahvaljujući uspešnom radu privatnih agenata za prinudnu naplatu. Izgledi Ne očekuju se velike promene u ekonomskom rastu Kosova u 2016. i 2017, pod pretpostavkom održivog rasta potrošnje, izvoza i početnih investicija za skijaški centar na Brezovici. Očekuje se da domaća tražnja pozitivno utiče na rast, ali neto izvoz će ostati negativan. Očekuje se da potrošnja doprinese rastu od 2,4 pp; privatna potrošnja trebalo bi da poraste 2,6 pp, ali javna potrošnja će se smanjiti za 0,2 pp. Investicije će dodati rastu 1,4 procenta. Privatne investicije će i dalje biti podsticane direktnim stranim ulaganjima, poput onog u Brezovicu. Javne investicije će imati korist od većih troškova za autoput do Makedonije. Neto izvoz će nastaviti da smanjuje rast za 0,3 procenta jer, iako će oba porasti, uvoz će imati širu bazu od izvoza. Kratkoročni izgledi podrazumevaju da

nema daljih političkih potresa, kao i očuvanje pozitivnog trenda iz 2015. u prilivu direktnih stranih investicija. Ekonomski rezultati biće slični u 2016. pod uslovom političke stabilnosti i uspešnog starta direktnih stranih investicija u skijaški centar Brezovica. Očekivanja su da se fiskalna stabilnost postignuta konsolidacijom sredinom 2015. kratkoročno sačuva. Nacrt budžeta za 2016. u skladu je sa programom MMF-a, koji treba da ojača fiskalnu stabilnost. Nedavno usvojeni amandman o investicijama na tekući fiskalni propis će stvoriti dodatni fiskalni prostor za produktivne investicije u strateške sektore i podstaći javne investicije i ekonomski rast u narednim godinama.

KOSOVO 2012 2013 2014 2015e 2016f

Rast realnog BDP-a (procenat) 2.8 3.4 1.2 3.6 3.6

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 2.7 2.3 3.8 0.9 2.4

Investicije -4.4 -0.1 -1.4 4.1 1.4

Neto izvoz 4.5 1.2 -1.2 -1.3 -0.3

Izvoz 0.1 0.4 3.0 0.1 0.3

Uvoz (-) 4.4 0.8 -4.2 -1.4 -0.7

Inflacija potrošačkih cena (procenat, prosek za period)

2.5 1.8 0.4 -0.5 0.5

Javni prihodi (procenat B DP-a)

25.9

25.2

24.4

25.4

26.6

Javni rashodi (procenat BDP-a) 28.5 28.1 27.0 27.3 28.4

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 8.1 7.9 9.1 9.3 9.2

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 3.7 4.2 6.1 6.9 7.4

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 10.8 10.1 7.5 7.4 7.8

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2.6 -2.9 -2.6 -1.9 -1.8

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2.4 -2.5 -2.4 -1.6 -1.5

Javni dug (procenat BDP-a) 8.2 9.0 10.6 11.9 15.2

Od čega: spoljni (procenat BDP-a) 6.7 6.1 6.0 6.4 7.5

Izvoz robe (procenat BDP-a)

5.6

5.5

5.9

5.6

5.7

Uvoz robe (procenat BDP-a) 46.3 43.1 43.5 42.3 41.7

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 6.4 5.9 6.1 5.6 5.6

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -34.3 -31.8 -31.5 -31.2 -30.4

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 12.0 11.7 12.7 13.2 13.5

Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) -7.5 -6.9 -8.1 -9.4 -9.6

Prilivi stranih direktnih investicija (procenat BDP-a)

4.2 4.7 2.8 5.2 5.5

Spoljni dug (procenat BDP-a) 7.3 6.5 6.4 6.5 7.4

Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period)

5.8

1.9

3.0

7.3

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, na kraju perioda)

7.5 8.7 8.5 6.2

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 30.9

30.0

35.3

33.3

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

55.3 55.9 61.0 60.0

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period)

36.9 40.5 41.6 42.6

BDP per capita (US$) 3,600.7 3,877.2 4,052.7 3,551.0 3,629.0 Izvor :Nadležne državne institucije, procene i projekcije stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Rast kredita za 2015 odražava godišnje zbirne proseke. Nenaplativi krediti pokazuju stvarne cifre na današnji dan.

BJR Makedonija

Rast BDP-a u 2015 ostao je snažan, uprkos političkim previranjima. Preliminarni podaci pokazuju da je makedonska ekonomija ostvarila rast od 3,7 procenta u 2015. Rast je uglavnom podstaknut građevinskim sektorom (16,8 procenata), trgovinom na veliko i malo (7,3 procenta) i uslugama (3,4 procenta), posebno nekretninama, imajući u vidu kreditni rast. Obim proizvodnje smanjen je za 2 procenta, a oporavak u drugoj polovini 2015. delimično je kompenzovao manji pad početkom godine. Konačno, poljoprivredna proizvodnja je u padu uprkos povećanim subvencijama. Na strani tražnje, rast je uglavnom podstaknut potrošnjom, privatnom i javnom. Povećanje zaposlenosti u kombinaciji sa višim realnim zaradama, penzijama i socijalnim transferima, doveli su do povećanja privatne potrošnje od 3,2 procenta u 2015. Državna potrošnja je takođe znatno povećana u 2015. (4,6 procenata), posebno u drugoj polovini godine. Bruto investicije oporavile su se u trećem kvartalu, podstaknute povećanim javnim izdacima za izgradnju autoputa. Rast dugoročnih kredita firmama sugeriše da su se i privatne investicije povećale pri kraju 2015. Izvoz (uglavnom povezan sa direktnim stranim investicijama) i dalje ima pozitivan trend

s rastom od 44,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Rasta uvoza gotovo da nije ni bilo u prva tri kvartala, ali znatan porast uvoza vezanog za direktne strane investicije u poslednjem kvartalu doveo je do rasta uvoza od 2,4 procenta za celu godinu. Neto spoljna tražnja uticala je pozitivno (mada skromno) na rast BDP-a (0,7 procenata u odnosu na isti period prethodne godine). Deflacija se zadržala u 2015. Globalni pad cena hrane i nafte uticao je na kretanje domaćih cena i doveo do njihovog opšteg smanjenja od 0,3 procenta. U međuvremenu, osnovna stopa inflacije je malo povećana, za 0,5 procenata, podstaknuta višim cenama farmaceutskih proizvoda i IT opreme. Otvaranje radnih mesta u celoj zemlji dovelo je do daljeg pada nezaposlenosti u 2015. Zaposlenost je porasla za skoro 1 procenat u 2015, zahvaljujući novom zapošljavanju u proizvodnji, javnoj upravi i uslugama (naročito u oblasti hotelijerstva, finansija i nekretnina). Učešće radne snage je ostalo stabilno na 57,2 procenta. Nezaposlenost je pala na prosek od 26,1 procenat u 2015, sa 28,1 u 2014. Nezaposlenost mladih je takođe znatno smanjena, sa 53,1 procenat u 2014. na

Ekonomski rast BJR Makedonije ostao je snažan i iznosio 3,7 procenata u 2015, uprkos političkim previranjima. Na rast su uticali rastuća privatna potrošnja i veća javna potrošnja. Neto izvoz malo je doprineo rastu. Trgovinski deficit opao je u 2015, ali je opao i priliv direktnih stranih investicija. Fiskalni deficit je bio neznatno manji nego što je projektovan budžetom, ali i dalje viši nego što je predviđeno u Srednjoročnoj fiskalnoj strategiji. Očekuje se postepeno ubrzanje rasta u srednjoročnom periodu, ali produžena politička previranja negativno će se odraziti na ove izglede.

47,3 procenta u 2015, pomognuta skupim programima zapošljavanja mladih. I pored toga, dugoročna nezaposlenost ostaje problem: 61

procenat nezaposlenih na evidenciji je bez posla duže od godinu dana.

Izvoz je rastao brže od uvoza u 2015, smanjujući trgovinski deficit. Izvoz je porastao za 9,0 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine) u evrima u 2015, mada je u istom iznosu opao u dolarima, budući da je denar, koji je vezan za evro, depresirao u odnosu na dolar. Rast je većinom podstaknut izvozom vezanim za direktne strane investicije, što čini skoro 40 procenata ukupnog izvoza. Izvoz tradicionalnih artikala kao što su gvožđe i čelik, ruda i drveni ugalj, kao i duvan, opao je. Izvozne destinacije postale su u većoj meri koncentrisane: 44 procenta izvoza (uglavnom delovi i komponente vezane za automobilski sektor) idu u Nemačku, što je povećanje u odnosu na 41 procenata u 2014. Nakon pada u trećem kvartalu, uvoz je dobio zamah pri kraju godine, što je dovelo do rasta u 2015. od 5,5 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine). Kao rezultat, trgovinski deficit je smanjen za 19 procenta (u odnosu na isti period prethodne godine), na oko 17 procenta BDP-a. Deficit tekućeg računa neznatno je povećan u 2015, dok je priliv direktnih stranih investicija smanjen. Privatni transferi, mada nešto niži nego u 2014, bili su dovoljni da pokriju trgovinski deficit, smanjujući spoljne finansijske pritiske. Deficit tekućeg računa povećan je na 1,4 procenta BDP-a, sa 0.8 procenata koliko je iznosio u 2014. Deficit se uglavnom finansira iz direktnih stranih investicija. Neto direktne strane investicije smanjene su za 14 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine) u 2015, te su tako pale na nivo od 1,9 procenata BDP-a sa 2,3 procenta koliko su iznosile u 2014. Ovo je uglavnom posledica odliva kapitala u maju 2015. (politička nestabilnost u zemlji i grčka kriza) i kasnije u septembru i novembru. Kao i u 2014, rezerve su pokrile 4,6 meseci uvoza. Nastavlja se kreditni rast i finansijski sektor je stabilan. Nenaplativi krediti pali su na 10,6 procenata u decembru, zahvaljujući smanjenju nenaplativih kredita pravnih subjekata. Bankarski sektor je ostao visoko likvidan (28,5 procenta u proseku u periodu januar-septembar 2015). Profitabilnost je povećana u prva tri kvartala 2015, a stopa adekvatnosti kapitala držala se na 16 procenata, znatno iznad obaveznih 8 procenata. Kreditni rast dostigao je 9,5 procenata (u odnosu na isti period prethodne godine) u 2015, što je nešto niže od 9,8 u 2014; krediti za domaćinstva učestvuju sa 57 procenta u ekspanziji. Fiskalni deficit smanjen je u 2015, delimično zbog nekih plaćanja koja su odložena za 2016. Ukupan prihod iznosio je 28,8 procenata BDP-a u 2015, što je rast u odnosu na 27,8 procenata koliko je iznosio u 2014. Rast je podstaknut ponovnim uvođenjem poreza na ne-reinvestiranu dobit (nije ubiran od 2009), i višim socijalnim doprinosima vezanim za poboljšanu situaciju na tržištu rada. Prihod od PDV-a, koji čini skoro jednu trećinu poreskih prihoda, pao je uprkos većem rastu i potrošnji. Ovo je verovatno rezultat kombinacije faktora, među kojima su i niže cene nafte, slabosti u sistemu naplate poreza i rastući segment direktnih stranih investicija koje ne podležu PDV-u. Rashodi su rasli manje od prihoda u 2015, ali sa 32,3 procenta BDP-a, ovo predstavlja povećanje u odnosu na 32 procenta u 2014. Ovo povećanje uglavnom odražava veće zarade u javnom sektoru, penzije, socijalne transfere i troškove za robu i usluge, posebno u drugoj polovini 2015. Centralna vlada nije realizovala kapitalne investicije uprkos povećanju predviđenom rebalansom budžeta sredinom godine, što je kompenzovano kapitalnim troškovima od strane nevladinih javnih agencija. Deficit

centralne vlade dostigao je 3,5 procenata BDP-a u 2015, što je manje od predviđenog rebalansom budžeta (3,7 procenta) i izvršenjem u 2014. (4,2 procenta). Razlika između aktuelnog i projektovanog deficita uglavnom su odraz transfera doprinosa državnog penzionog fonda privatnim fondovima (oko 0,1 procenat BDP) koji su vezani za 2015, ali su odloženi za januar 2016. Nakon pada u prvoj polovini godine, javni dug se povećao u drugoj polovini na nivo viši nego u prethodnoj godini. Javni dug je pao sa 46 procenta BDP u decembru 2014. na 43,7 u julu 2015. nakon prevremene otplate duga MMF-u (154 miliona EUR). Vladina emisija evroobveznica u vrednosti od 270 miliona EUR i povećano neto domaće zaduživanje za 94 miliona EUR uzrok su rasta duga u 2015. Državne garancije povezane sa velikim investicionim projektima, uključujući dva autoputa, dodale su još 0,8 procenta BDP-a, što je do kraja godine donelo ukupan javni dug od 46,4 procenta BDP. Očekuje se da dug nastavi da raste u 2016, imajući u vidu rastuće finansijske potrebe zbog još uvek visokog deficita i znatnog investicionog portfolija državnih preduzeća; u prva dva meseca, novo domaće zaduživanje dostiglo je 57 miliona EUR. Izgledi Očekuje se da rast ostane stabilan na 3,7 procenta u 2016. i da dostigne 4 procenta u 2017. Javne investicije će i dalje biti važan motor rasta, budući da bi izgradnja dva autoputa trebalo da se završi do 2018. Privatna potrošnja će ostati snažna, podržana povećanjem zaposlenosti i potencijalno višim zaradama u javnom sektoru, penzijama i socijalnim transferima. Očekuje se dalji rast izvoza vezanog za direktne strane investicije budući da se tržište EU polako oporavlja, ali doprinos neto spoljne tražnje ostaće skroman. Politička nesigurnost i izbeglička kriza su primarni rizici za ekonomiju u narednoj godini. Opšti izbori su zakazani za 5. jun 2016, pod uslovom da se reše problemi vezani za biračke spiskove i zakon o medijima. Produžena politička nesigurnost mogla bi da se odrazi na odluke o investiranju i uspori ekonomsku aktivnost. Eskalacija trenutne izbegličke krize može takođe predstavljati rizik, posebno ako EU odluči da zatvori svoje granice ili znatno ograniči priliv.

BJR MAKEDONIJA 2012 2013 2014 2015f 2016f

Rast realnog BDP-a (procenat) -0.5 2.9 3.5 3.7 3.7

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 1.4 1.4 1.6 3.0 1.7

Investicije 3.0 0.1 3.8 0.0 1.7

Neto izvoz -4.2 1.3 -1.7 0.7 0.3

Izvoz 0.9 2.6 8.0 2.3 2.2

Uvoz (-) -5.1 -1.3 -9.7 -1.6 -1.9

Inflacija potrošačkih cena (procenat, prosek za period)

3.3 2.8 -0.3 -0.3 0.7

Javni prihodi (procenat B DP-a)

32.1

30.2

29.8

30.9

31.1

Javni rashodi (procenat BDP-a) 36.0 34.2 34.0 34.4 34.5

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 7.7 7.2 7.0 6.9 6.8

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 16.6 17.5 17.3 17.5 17.7

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 5.2 4.4 4.3 4.4 4.1

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -3.8 -3.9 -4.2 -3.5 -3.4

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2.9 -2.9 -3.2 -2.3 -2.3

Javni dug (procenat BDP-a) 33.7 34.2 38.2 37.9 39.6

Javni dug i dug pod državnom garancijom (procenat BDP-a)

38.3 40.5 45.9 46.4 48.9

Od čega: Spoljni (procenat BDP-a) 25.6 25.6 31.9 31.2 33.0

Izvoz robe (procenat BDP-a)

30.4

29.1

32.5

33.5

34.4

Uvoz robe (procenat BDP-a) 56.9 51.9 54.2 53.4 54.1

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 4.1 4.6 4.2 3.8 4.0

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -22.4 -18.2 -17.5 -16.3 -15.7

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 2.4 2.2 2.2 2.1 2.1

Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) -3.2 -1.6 -0.8 -1.4 -1.7

Prilivi stranih direktnih investicija (procenat BDP-a)

1.7 2.8 2.3 1.9 2.1

Spoljni dug (procenat BDP-a) 66.1 64.0 69.8 69.7 70.1

Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period)

3.7

1.0

8.5

9.4

9.6

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, na kraju perioda)

10.3 11.3 11.1 10.6 10.3

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period)

31.0

29.0

28.0

26.1

25.2

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

54.0 51.9 53.1 47.3 46.0

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period)

56.5 57.3 57.5 57.2 57.4

BDP per capita, PKM (trenutni međunarodni $) 11,874 12,468 12,938 13,330 13,797

Stopa siromaštva od US$5/na dan, PPP (procenat populacije)

19.2 19.1 18.7 17.3 16.4

Izvor :Nadležne državne institucije, procene i projekcije stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Pokazatelji tržišta rada i kreditnog rasta za 2015. god. odražavaju godišnje zbirne proseke na današnji dan. Nenaplativi krediti pokazuju stvarne cifre na današnji

dan. Stope siromaštva se zasnivaju na anketi o prihodima i uslovima života u Makedoniji (SILC).

Crna Gora

Izgradnja autoputa i turizam su

podstakli ekonomski oporavak u

2015. godini. Nakon rasta od 1.8

procenata 2014. god, realni BDP je

povećan za procenjenih 3.4 procenata u

2015. god (ESA 2010 metodologija).

Slika 1: Rast realnog BDP-a

Rast je podržan investicijama,

privatnim i javnim, posebno u drugoj

polovini godine, sa pokretanjem

turističkih projekata i izgradnje na

prioritetnoj deonici autoputa. Zdrav

rast u izvozu usluga, posebno turističkih,

podržao je ekonomiju: dolazak turista je

povećan za 12.9 procenata, dok je broj

noćenja povećan za 15.7 procenata.

Oporavak domaće tražnje podstakao

je inflaciju tokom 2015. godine. Nakon

povećanja tokom 2015. godine, 12-

mesečne potrošačke cene porasle su za

1.4 procenata u decembru. U proseku,

iako je cena nafte nastavila da opada,

godišnja inflacija je dostigla 1.5 procenata,

u odnosu na negativnih 0.7 procenata u

2014. god, vođena višim cenama hrane i

odeće.

Iako je zabeležen oporavak rasta,

odgovor tržišta rada je bio spor. Podaci

iz istraživanja pokazuju manju stopu

nezaposlenosti za 1 procenat do

septembra u poređenju sa istim periodom

2014. godine; poljoprivredne i uslužne

aktivnosti su pomogle povećanje stope

zaposlenosti za 2.7 procenata u odnosu

na prošlu godinu. Kao rezultat toga, stopa

nezaposlenosti u četvrtom kvartalu je

opala na 17.6 procenata, iako je još uvek

visoka. Administrativni podaci o stopi

zaposlenosti u poslednjem kvartalu 2015.

godine pokazuju pad, a stopa

nezaposlenosti se povećala.

Ekonomski rast se gotovo udvostručio na 3.4 procenata tokom 2015. godine, podstaknut investicijama – posebno izgradnjom autoputa Bar–Boljare – i izvozom turističkih usluga. Iako su aktivnosti i stope zaposlenosti dostigle istorijske visine, stopa nezaposlenosti je takođe visoka na 17.6 procenata. Veća primanja od turizma su takođe pomogla u smanjenju eksterne neravnoteže, uprkos izvozu robe, nižim cenama metala i trgovinskim sankcijama prema Rusiji. Nakon što je 2014. godine smanjen fiskalni deficit na 3.1 procenata BDP-a zahvaljujući merama konsolidacije, povećanje kapitalnih rashoda vezanih za izgradnju autoputa i lošiji prihodi su 2015. godine pogurali deficit opšte države nazad na 7 procenata. Kao rezultat toga, javni dug je dostigao gotovo 68 procenata BDP-a.

Neaktivnost radne snage je i dalje

velika. Stopa aktivnosti je porasla na

53.5 procenata, a stopa zaposlenosti na

44.1 procenata, ali su obe stope niske u

poređenju sa sličnim zemljama u EU.

Novi zakon je uveo ograničenu kvotu

radnih dozvola sa strane radnike, uz

stroge zahteve za zapošljavanje onih koji

su dostupni na lokalnom birou za

nezaposlene. Dalje, izmene Zakona o

socijalnoj i dečijoj zaštiti uvele su

doživotne naknade za žene koje rode

troje ili više dece u iznosu od 70

procenata prosečne neto zarade. Žene

koje ispunjavaju uslove takođe imaju

pravo na zdravstveno osiguranje (uz

uslov da imaju 25 godina radnog staža

za majke troje ili 15 godina radnog staža

za majke četvoro ili više dece). To pravo

se ne može ostvariti tokom aktivne

zaposlenosti ili tokom ostvarivanja prava

na penziju; rani pokazatelji ukazuju da se

oko 15,000 žena prijavilo za ovo pravo,

što je dovelo do povlačenja sa tržišta

rada.

Turizam je pomogao smanjenje

spoljnog disbalansa tokom 2015.

godine. Deficit tekućeg računa je opao

na 13.4 procenata BDP-a u 2015. godini,

u poređenju sa 15.2 procenata za isti

period 2014. godine. Ovakav pad je

rezultat istorijski visokog suficita

tekućeg računa, koji je pokrenut većim

prihodima od turizma (19.1 procenata u

odnosu na isti period prethodne godine).

Još jedan pozitivan doprinos dolazi iz

unapređenog bilansa prihoda koji počiva

na povećanju radničkih doznaka,

smanjenim kamatama i isplati dividendi.

Sa druge strane, izvoz robe se ponovo

suočava sa problemima, posebno kada je

reč o izvozu mesa koji je potisnut

trgovinskim sankcijama Rusije, što je

dovelo do povećanja trgovinskog

deficita na 40.6 procenata BDP-a.

Neto SDI su zabeležile nagli rast u

2015. godini. Neto SDI su dostigle 17.2

procenata BDP-a u velikoj meri zbog

porasta investicija u kompanije i banke,

uglavnom iz Austrije i Ukrajine. Još dve

banke su licencirane tokom 2015.

godine, dok je još jedna banka postala

operativna početkom 2016. godine, što

iznosi ukupno 15 banaka za malo tržište

od 620 hiljada stanovnika.

Kreditiranje se postepeno oporavilo u

2015. godini. Nakon pada za 1.9

procenata u 2014. god, ukupno

kreditiranje je poraslo za 0.8 procenata

2015. godine. Iako je kreditiranje

privrede i domaćinstava poraslo za 3

procenta, država i finansijske institucije

su smanjile svoje zaduživanje iz

bankarskog sektora. Ukupni depoziti su

dostigli 13.7 procenata na godišnjem

nivou, vođeni uglavnom štednjom

privrede, dok je odnos kredita i depozita

dostigao 90.9 procenata do kraja 2015.

godine – što je najniži nivo od 2007.

godine. Kako se kreditiranje povećavalo,

udeo nenaplativih kredita je opao sa 15.9

procenata na kraju 2014. god, na 12.5

procenata.

Deficit opšte države je tokom 2015.

godine porastao za preliminarnih 7

procenata BDP-a. Gotovinski deficit je

dostigao 8 procenata BDP-a, u odnosu

na budžetiranih 6.7 procenata. Rast

kapitalnih rashoda (avansno plaćanje za

izgradnju autoputa Bar – Boljare) i

otplaćivanje docnji dostigli su 2.2

procenta BDP-a (dug za penzije,

rešavanje sudskih sporova i komunalije),

što je dovelo do naglog rasta rashoda

(10.9 procenata u odnosu na isti period

prethodne godine). U međuvremenu je

došlo do pada prihoda za 1.9 procenata

u odnosu na isti period prethodne

godine, posebno od naplate PDV-a, jer

su poreske olakšice koje su odobrene

za nove investicije umanjile poresku

osnovicu.

Procenjuje se da je javni dug

dostigao 68 procenata BDP-a u 2015. godini. Javni dug je do septembra 2015. godine već dostigao

67.9 procenata BDP-a, i porastao je za 18 procenata u nominalnim iznosima od kraja 2014. god. Javni dug je

dostigao 78.8 procenata BDP-a, uključujući i garancije. Glavni podsticaj

za rast javnog duga je bio spoljni: povlačenje €500 miliona evro obveznica i €169 miliona od kineske

EXIM banke.

Standard & Poor’s (S&P) su u

novembru potvrdili Crnoj Gori

kratkoročni i dugoročni B+/B

rejting sa stabilnim izgledima. S&P

procenjuje godišnji prosek privrednog

rasta od 3.1 procenata za period od

2015–18. god, uz podršku većih

investicija, pretežno u oblasti turizma i

energetike. Međutim, u pitanju je bio

privremeni rejting, pošto visoki deficit i

spoljni dug, posebno za izgradnju

autoputa, povećavaju rizike za javne

finansije. Slika 2. Fiskalni bilans i javni dug, 2008–15

investicije, a očekuje se da će javni dug porasti na 72.3 procenata BDP-a. Zahtevi za zaduživanje će u 2016. god iznositi oko 18 procenata BDP-a za otplatu €390 miliona u evro obveznicama, izdvajanje €225 miliona za autoput, finansiranje budžetskog gotovinskog deficita i izmirivanje zaostalih obaveza zdravstvenog fonda. Vlada je početkom marta realizovana emisiju 5-godišnjih evro obveznica u vrednosti od €300 miliona sa kamatnom stopom od 5.75 procenata – oko dva procenta iznad prošlogodišnje emisije.

Vlada je revidirala fiskalni deficit za

2017–18. god u odnosu na procene

predstavljene u Fiskalnim

smernicama iz septembra 2015.

godine. Smernice odlažu planove za

rešavanje primarnog deficita do 2018.

god. Albanija i Crna Gora su u

novembru 2015. godine potpisale

Memorandum o razumevanju sa

privatnom kineskom kompanijom,

Pacific, za potrebe pristupanja izradi

projekta izgradnje Jadransko-jonskog

autoputa koji će povezivati dve zemlje

duž obale. Procenjuje se da će troškovi

izgradnje za Crnu Goru dostići €550

miliona ili 14.5 procenata BDP-a, što će

dodatno opteretiti javne finansije.

Izmene Zakona o penzijskom i

invalidskom osiguranju iz januara 2016.

godine će povećati sve penzije za

najmanje 3 procenta u julu 2016. godine,

a najniže penzije će biti 20 procenata

veće. Pored novih socijalnih davanja za

doživotnu naknadu za majke troje ili više

dece označiće potrošnju dodatnih Fiskalna politika će i dalje biti

ekspanzivna u periodu od 2016–18.

god. Deficit opšte države za 2016. godinu

je planiran na 6.2 procenata BDP-a, uz

očekivanja da će rast dostići 4.1

procenata. Vlada planira da izdvoji čak

€334.9 miliona za kapitalne 1.5

procenata BDP-a samo u 2016. godini.

Uštede od planiranog smanjenja broja

zaposlenih, s obzirom na otpremnine

koje će kratkoročno dovesti do novih

troškova, će teško moći da dovedu do

povećanja zarada koje se očekuju nakon

usvajanja novog Zakona o platama

državnih službenika.

Pregovori o pristupanju Crne Gori EU su napredovali. EU je u 2015. godini otvorila šest novih poglavlja; do

sada je otvoreno 22 od 35 pregovaračkih poglavlja pruži rezultate,

posebno kada je reč o uspostavljaju dobre prakse u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i završetku

implementacije novog izbornog zakonodavstva. U smislu ekonomskih kriterijuma, procenjeno je da je Crna

Gora umereno spremna za razvijanje funkcionalne tržišne ekonomije.

Javni dug Crne Gore treba da bude smanjen, a konkurentnost industrijske proizvodnje i poljoprivrede

unapređena. Crnogorski parlament je u januaru

2016. godine izglasao poverenje Vladi. Vladu su podržali članovi

vodeće stranke DPS, stranke nacionalnih manjina, Pozitivne Crne Gore i Socijaldemokrate Crne Gore.

Glasanje je usledilo nakon što je premijer Đukanović pozvao sve opozicione stranke da se pridruže

njegovoj vladi, nudeći ministarske položaje ili položaje pomoćnika

ministra u sektoru unutrašnjih poslova, finansija, socijalne zaštite i poljoprivrede.

Međutim, da bi pregovarački proces dalje napredovao, ceo sistem vladavine

prava Crne Gore, prema Izveštaju EK o Crnoj Gori iz 2015. godine i prema Strategiji proširenja, mora da.

Projektovano je da će ekonomski rast nastaviti istim tempom tokom 2016. i

2017. godine, uz investicije u javnu infrastrukturu i turizam kao glavne

pokretače ekonomske aktivnosti. Međutim, rizici za izglede su ponovo okrenuti nadole. Usporavanje ili

stagnacija rasta u evrozoni i globalno, kao i nestabilnost finansijskih tržišta na koje je uticalo postepeno monetarno

pooštravanje, predstavljaju glavne spoljne rizike za budžetsko finansiranje i

izglede rasta. Izloženost Crne Gore dugu izraženom u američkim dolarima (kredit za autoput dostigao je €688 milina u

2014. god) i potrebe za zaduživanjem u srednjem roku koje prelaze 17 procenata BDP-a predstavljaju značajan rizik za

javne finansije. Rizici na domaćoj strani uključuju ne samo još uvek visoku stopu

nenaplativih kredita i kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi koje su neophodne za stabilizovanje finansija i

povećanje konkurentnosti, već takođe i nestabilnost unutrašnje politike, što bi moglo da dovede do smanjenja

poverenja stranih investitora i izazove povlačenje njihovih investicija iz Crne

Gore.

15

-25

50

30

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 2012 2013 2014 2015

Slika 3. Visokofrekventni podaci, Serije prilagođene za trend cikličnu komponentu, 2009–15

Indeks, 2011=100

140 130

Slika 4. Bilans računa tekućih transakcija

U milijardama US$ Kao procenat BDP-a 350 20 300 250

200 10 150

110 100

100 5 50 0 0

-50 -100

80 -150 -200 -250

-5 -10 -15 -20

60 last obs: 12/15 -300

-350 50 -400 I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV -30

2010 2011 2012 2013 2014 2015

▬ Ukupno industrija_tc ▬ Trgovina na malo_tc ▬ Turizam_tc

Izvor: MONSTAT i kalkulacije stručnjaka SB.

Bilans tekućeg računa, lhs ▬ Bilans tekućeg računa, rhs

Izvor: CBCG i podaci MONSTAT-a.

Slika 5. Tržište rada, Administrativni podaci

U hiljadama U hiljadama 200 42

Slika 6. Deficit opšte države

Kao procenat BDP-a Kao procenat BDP-a 60 1

195 190 185

40 0 38 36

180 175 170 165

34 40 -2 32 -3 30 -4 28 20 -5 26

160 24 10 -6

155 last obs: 12/15 22 -7

150 20 0 -8

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

▬ Zaposlenost, lhs ▬ Zaposlenost_tc, lhs

▬ Nezaposlenost ▬ Nezaposlenost_tc

Izvor: MONSTAT i kalkulacije stručnjaka SB.

Ukupni prihodi i grantovi Ukupni rashodi i neto zaduživanje

▬ Gotovinski deficit, rhs ▬ Obračunski deficit, rhs

Izvor: MF i podaci MONSTAT-a.

Slika 7. Tržište rada, Podaci na osnovu istraživanja, 2012–

15

U procentima U procentima

Slika 8. Dug opšte države, 2007–18

U milijardama EUR Kao procenat BDP-a

60 25

50 20

40 15

30

20 10

10 5

0 0

3.5

3.0

2.5

2.0

1.5

1.0

0.5

0

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Stopa učešća Stopa zaposlenosti

▬ Stopa nezaposlenosti, rhs

Izvor: Podaci MONSTAT-a.

Strani javni dug Domaći javni dug

▬ Javni dug, rhs

Izvor: MF i podaci MONSTAT-a.

Slika 9. Krediti: Godišnje stope rasta, 2010–15 Slika 10. Indeks potrošačkih cena i Indeks proizvođačkih

cena, Godišnje stope rasta, 2009–15

U procentima

15

U procentima

5

4.1

10 5 0

-5 -10

-15 -20

-25

last obs: 12/15

4 3.4

3 2 1 0

-1 -2 -3 -4 -5

-3.8

0.5

-0.7

3.1 3.2

1.9 2.2

1.7

-0.7

0.2

1.5

0.3

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

▬ Ukupni krediti banaka ▬ Krediti kompanijama ▬ Krediti za domaćinstva

Izvor: Podaci CBCG.

Indeks potrošačkih cena Indeks proizvođačkih cena

Izvor: MF i podaci MONSTAT-a.

120

90

70

-1

CRNA GORA 2012 2013 2014 2015e 2016f

Realan rast BDP-a (u procentima) -2.7 3.5 1.8 3.4 3.7

Sastav (procentni poeni):

Potrošnja -2.7 1.6 2.6 0.6 1.5

Investicije 0.5 0.5 0.5 1.6 3.0

Neto izvoz -0.5 1.5 -1.2 1.2 -0.8

Izvoz -0.1 -0.5 -0.3 2.4 0.6

Uvoz (-) -0.4 2.0 -1.0 -1.2 -1.4

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, prosek za period)

4.1 2.2 -0.7 1.5 1.9

Javni prihodi (kao procenat BDP-a)

40.9

42.3

44.6

42.4

43.7

Javni rashodi (kao procenat BDP-a) 46.8 46.9 47.7 49.4 49.9

Od kojih:

Masa zarada (kao procenat BDP-a) 13.2 12.4 12.7 12.2 12.4

Socijalna davanja (kao procenat BDP-a) 15.2 14.4 14.3 13.9 14.1

Kapitalni rashodi (kao procenat BDP-a) 4.3 3.6 5.3 8.5 11.1

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -5.8 -4.6 -3.1 -7.0 -6.2

Primarni fiskalni bilans (kao procenat BDP-a) -4.0 -2.4 -0.8 -4.8 -4.1

Javni dug (kao procenat BDP-a) 53.4 57.5 59.9 68.0 72.3

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a) 65.4 66.8 68.8 78.8 82.6

Od toga: Spoljni (kao procenat BDP-a) 49.8 49.5 56.0 68.2 74.7

Izvoz robe (kao procenat BDP-a)

12.3

11.8

10.3

9.0

8.8

Uvoz robe (kao procenat BDP-a) 56.0 51.3 50.1 49.7 49.5

Neto izvoz usluga (kao procenat BDP-a) 19.2 19.4 20.0 21.9 21.5

Trgovinski bilans i bilans usluga (kao procenat BDP-a)

-24.4 -20.1 -19.8 -18.7 -19.2

Priliv doznaka (kao procenat BDP-a) 2.3 2.4 2.3 2.3 2.3

Bilans tekućeg računa (kao procenat BDP-a) -18.5 -14.5 -15.2 -13.4 -14.2

Priliv stranih direktnih investicija (kao procenat BDP-a)

14.5 9.6 10.2 17.2 11.0

Spoljni dug (kao procenat BDP-a) 144.8 142.3 145.2 147.7 149.2

Realan rast kredita privatnom sektoru (procenat, prosek za period)

-9.3

2.6

-2.5

1.2

1.4

Nenaplativi krediti (kao procenat bruto kredita, kraj perioda)

16.5 17.5 15.9 12.5 11.8

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period)

19.8

19.5

18.0

17.6

17.3

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

42.6 41.7 36.3 38.5 38.1

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period)

49.8 50.1 52.7 53.5 54.0

BDP po glavi stanovnika, PKM (trenutni međunarodni $)

13,729.7 14,286.0 14,338.0 14,395.4 14,524.9

Stopa siromaštva sa US$5/dan, PKM (kao procenat populacije)

19.3 18.7 13.3 11.9 11.1

Izvori: Podaci državnih vlasti, procene i projekcije Svetske banke.

Napomene: Pokazatelji tržišta rada i kreditni rast za 2015. godinu odražavaju godišnje proseke zabeležene do danas. Problematični krediti prikazuju stvarna stredstva do današnjeg dana.

Srbija

Ispostavilo se da je rast 2015. god.

bio mnogo bolji nego što se ranije prognoziralo. Nakon oporavka u trećem kvartalu na 2,3 odsto u odnosu

na isti period prethodne godine, inicijalne procene realnog BDP-a u

četvrtom kvartalu bile su 1,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Rast za 2015. god. u celini je

procenjivan na 0,8 odsto što je značajno iznad smanjenja od 0,5 odsto koje je očekivano početkom te godine. Da nije

bilo suše, rast bi bio još bolji. Poljoprivredna proizvodnja (koja čini 8

odsto BDP-a) je u 2015. opala za procenjenih 8 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine. Uz dodatu

vrednost usluga koje su zabeležile blagi pad (0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine), glavni pokretač

oporavka rasta je bila industrija gde je realna dodata vrednost porasla za 5,8

odsto u odnosu na isti period prethodne godine, uz pomoć poboljšanih spoljnih uslova i oporavka nakon poplava.

Potrošnja je opala manje nego što je prognozirano pošto su plate u privatnom sektoru krenule naviše. I

investicije su dobro prošle, sa porastom od 8,4 odsto što je doprinos rastu od 1,6

procentnih poena (pp) a izgradnja je

podstaknuta reformama postupaka za

izdavanje dozvola. Rast izvoza je dostigao realnih 8,2 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.

Po oporavku rasta, opala je

nezaposlenost al i je ponovo blago

porasla krajem 2015. godine.

Pošto je dost ig la vrhunac od 24

odsto 2012. god. nezaposlenost je od

tada počela da opada. U proseku, u

poređenju sa 2014. god. broj zaposlenih

raste za 0,6 odsto u 2015. god. što je malo

ispod realnog rasta BDP-a za tu godinu.

Bitno je reći da neto povećanje broja

zaposlenih dolazi iz privatnog, formalnog

sektora; zabrana zapošljavanja u javnom

sektoru se nastavlja a iz državnih

preduzeća otišlo je oko 15.000 ljudi.

Rezultat toga je da je zaposlenost 2015.

god. bila u proseku 42,2 odsto što je

najviši nivo od trećeg kvartala 2008. god.

Tokom godine, najznačajnije poboljšanje

na tržištu rada je bilo u trećem kvartalu

kada je nezaposlenost stigla do 16,7 odsto.

Međutim, u četvrtom kvartalu je došlo do

promene i dostigla je 17,9 odsto (u

četvrtom kvartalu 2014. je bila 17,3

odsto). Agregirane realne zarade su

nastavile s padom 2015. god. za 2 odsto,

U 2015. godini je zabeležen rast srpske ekonomije a nezaposlenost je opala

uprkos fiskalnoj konsolidaciji koja je smanjila fiskalni deficit u većoj meri nego što

se ranije očekivalo. Nastavilo se sa fiskalnim i strukturnim reformama, MMF-ov

program je išao po planu a došlo je i do velikog napretka u procesu pridruživanja

EU tako da su prva pregovaračka poglavlja otvorena početkom 2016. god.

Nastavak rada na strukturnim reformama i fiskalnoj disciplini u ovom periodu od

ogromnog su značaja da bi se podržao rast i omogućilo da javni dug ostane održiv.

nakon padova od 1,5 odsto u 2013. i 0,8

odsto u 2014. god. Međutim, prema

najnovijim agregiranim podacima, realan

rast zarada u odnosu na isti period

prethodne godine bio je 1,5 odsto u

decembru 2015. i 0,6 odsto u januaru

2016. god. Prema poslednjim podacima

za zarade u javnom i privatnom sektoru,

nominalne plate u javnom sektoru u

2015. pale su za 5,5 odsto u odnosu na

isti period prethodne godine, dok su

plate u privatnom sektoru porasle za 3

odsto.

Slika 1. Realan rast BDP-a, 2011–15.

Izvor: Zavod za statistiku.

Inflacija i dalje ne uspeva da dostigne ciljane vrednosti zbog nižih cena nafte i nedostatka domaće tražnje. Uprkos značajnoj monetarnoj relaksaciji, inflacija potrošačkih cena u proseku je iznosila 1,9 odsto za 2015. što je ispod ciljane vrednosti Narodne banke Srbije (NBS) od 4 ± 1,5 odsto. Nakon porasta u avgustu na 2,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine prvenstveno zbog povećanja cene struje, inflacija se zadržala na oko 1,4 odsto do kraja godine. Zbog niske inflacije od maja 2013. godine NBS je stalno smanjivala referentu kamatnu stopu, pa je

samo u 2015. god. smanjivala stopu sedam puta sa 8,0 na 4,5 odsto između januara i oktobra. U februaru 2016. iznenada je referentna kamatna stopa smanjena za još 0,25 procentna poena zbog minimalnih inflacionih pritisaka i na domaćem terenu a i usled globalnih dešavanja. U januaru je inflacija dostigla 2,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, podstaknuta višim cenama hrane ali se u februaru spustila na 1,5 odsto. Aktivnosti fiskalne konsolidacije uz jednokratne prihode, uspele su da smanje opšti državni fiskalni deficit sa 6,7 odsto BDP-a u 2014. na 3,7 odsto u 2015. god. U vladinom fiskalnom planu, koji je podržao i MMF program, tri četvrtine neophodnog strukturalnog prilagođavanja do 2017. potiče od reformi plata i penzija a ostatak od nižih subvencija i dodatnih prihoda. Deficit je 2015. smanjen i zbog ograničenja potrošnje (smanjen za 1,9 odsto nominalno u odnosu na isti period prethodne godine) i većih prihoda (porast od 4,6 odsto). Dodatni poreski prihodi od 1,7 odsto su skoro u potpunosti rezultat većeg prihoda od akciza, pošto su u avgustu 2015. uvedene akcize na struju. Nominalni rashodi su smanjeni zahvaljujući značajnoj uštedi od reforme fonda zarada i penzija. Ono što delimično potire uštede (videti Sliku 2) jeste povećanje potrošnje na nekoliko kategorija, naročito socijalnu pomoć, investicije i isplate kamate. Uprkos manjim potrebama za neto finansiranjem, tokom 2015. god. opšti državni dug, uključujući garancije, i dalje je rastao, sa 72,3 odsto BDP-a krajem 2014. na 76,8 odsto delimično i zbog efekata apresijacije američkog dolara u odnosu na dinar.

Slika 2. Neto smanjenje opšte državne potrošnje po kategorijama, 2014–15

.

Gledano u evrima, izvoz Srbije u 2015. god. je porastao za 6,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine a uvoz za 4,1 odsto. Robni trgovinski deficit od 4 milijardi evra blago je opao u poređenju sa 2014. god. i činio je 12,1 odsto BDP-a. Deficit tekućih transakcija od 1,6 milijardi evra, 4,8 odsto BDP-a, bio je 21 odsto niži nego 2014. uglavnom zbog boljeg bilansa usluga ali i zbog viših neto transfera. U istom periodu neto strane direktne investicije (SDI) popele su se na 46 odsto u evrima u odnosu na isti period prethodne godine. Neto SDI dostigle su 1,6 milijardi evra što je više nego pokrilo deficit tekućih transakcija. Trećina ukupnih SDI otišla je u automobilsku industriju i sa njom povezane delatnosti. Do kraja septembra 2015. spoljnji dug je iznosio 26,3 milijardi evra (79,5 odsto BDP-a). Banke i preduzeća su nastavile da smanjuju svoj spoljni dug ali državni dug je porastao za 728 miliona evra tokom godine do i uključujući septembar. Nakon perioda stabilnosti u drugoj polovini 2015. god. kurs je bio pod

pritiskom početkom 2016. god. pošto su međunarodna tržišta postala turbulentnija. Poboljšanje tekućih transakcija 2015. god. pogodovalo je dinaru u odnosu na evro i Narodna banka Srbije (NBS) je postala neto kupac evra kako bi sprečila apresijaciju dinara. I dok je u odnosu na evro bio bez promene, 2015. godine je dinar značajno izgubio na vrednosti u odnosu na američki dolar, naročito početkom godine i do decembra je pao za 11,8 odsto. U januaru 2016. dinar je ponovo depresirao za 1,3 odsto u odnosu na evro uprkos značajnim i čestim intervencijama NBS na deviznom tržištu. U februaru i početkom marta kurs je ostao relativno nepromenjen za evro. Zvanične rezerve su bile 9,9 milijardi evra krajem februara 2015. godine što je smanjenje za 526 miliona evra od decembra.

Čini se da je finansijski sistem stabilan, iako kvalitet aktive i dalje zadaje brigu a neke državne banke su problematične. Finansijski sistem Srbije prošao je kroz globalnu finansijsku krizu i potonje recesije relativno dobro ali to nije prošlo bez posledica po bankarski sektor: nenaplativi krediti (NPL) porasli su sa 11.3 odsto 2008. na 22,3 odsto do novembra 2015. a profitabilnost banaka je pala. Stvarni nenaplativi krediti su možda i veći: nedavni NBS-ov Pregled kvaliteta aktive 14 najvećih banaka doveo je do revidiranja tj. do povećanja procene nenaplativih kredita od prvog kvartala 2015. sa 22,6 na 27,4 odsto. NBS je takođe pojačala nadzor nad bankama i počela aktivnije da rešava problem dugoročno nenaplativih kredita zahvaljujući Akcionom planu za rešavanje problema nenaplativih kredita

koji je usvojen u avgustu 2015.

Iako se oporavlja, kreditna aktivnost je još uvek nesigurna. Pale su aktivne kamatne stope, što prati trend promena referentne stope ali u sporijem ritmu. U proseku su kamatne stope na nove kredite za privredu pale za 192 bazna poena 2015. god, a na nove kredite za stanovništvo za 224 bazna poena. Na kraju 2015. krediti privatnom sektoru su porasli za 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine (nije korigovano za kretanje valute). Krediti preduzećima, i privatnim i državnim, porasli su za 2 odsto, što je podstaknuto oporavkom investicija kao i nižim kamatnim stopama. Iako je rast kredita privatnim preduzećima postao pozitivan do kraja godine, veći deo godine bio je obeležen opadanjem. Krediti stanovništvu su zabeležili rast od 4,7 odsto u decembru (u odnosu na isti period prethodne godine), iako se rast poslednjih meseci usporava.

Izgledi Projekcije rasta u Srbiji su povećanje sa 0,8 odsto 2015. god. na 1,8 odsto 2016. i 3,5 odsto do 2017. god. na osnovu rastućih investicija, postepenog oporavka potrošnje i rastuće spoljne tražnje. Fiskalna konsolidacija će nastaviti da ograničava domaću tražnju u prvo vreme ali će Srbija na srednji rok imati koristi od toga zbog podrške investicijama i poboljšanog poslovnog okruženja. Glavni domaći rizik za rast jeste odlaganje strukturnih reformi zbog, na primer, uticaja prevremenih izbora, što takođe može odvratiti strane investitore. Drugi rizik za rast u 2016. godini

predstavljaju posledice nedavnih poplava; njihov uticaj tek treba da se proceni. Pošto se domaća tražnja samo postepeno oporavlja a uvozne cene su niske, očekuje se da će se inflacija vratiti na ciljanu vrednost tek sredinom 2016. god.

Očekuje se da će tekući program fiskalne konsolidacije da usmeri odnos javnog duga prema BDP-u na silaznu putanju do 2017. god. Srednjoročno se očekuje da će državna potrošnja da se smanji sa 46 odsto BDP-a u 2014. na 42 odsto do 2017. god. uglavnom zahvaljujući smanjenju tekuće potrošnje. Usvojeni budžet za 2016. cilja na dalju konsolidaciju značajnih fiskalnih prilagođavanja obavljenih 2015. god. Analiza održivosti duga prema početnom scenariju predviđa da će odnos javnog duga prema BDP-u dostići vrhunac od 78,6 odsto u 2016. god. nakon čega će početi da se povlači. Prevremeni izbori, moguća kašnjenja sa rešavanjem statusa državnih preduzeća i optimizacija javnog sektora mogli bi da izvrše dodatni pritisak na budžet za 2016. god. Značajnija depresijacija dinara mogla bi da dodatno ugrozi održivost duga.

Slika 3. Snažan rast industrijske proizvodnje pomogao je da ekonomija Srbije izađe iz recesije …

Rast industrijske proizvodnje, u odnosu na isti period prethodne godine, u procentima

35

25

15

5

-5

-15

-25

Slika 4. … a oporavak se odrazio na uslove tržišta rada

Stope nezaposlenosti i zaposlenosti, u procentima

50

40

30

20

10

-35 0 H1 H2 H1

H2

H1 H2

H1 H2

H1 H2

H1 H2

H1 H2

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

3m/3m, SA, ann ▬ y-o-y, 3m MA

Izvor: Zavod za statistiku.

Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti

Izvor: ARS, Zavod za statistiku.

Slika 5. Inflacija je i dalje niska, uprkos stalnoj relaksaciji referentne kamatne stope

u odnosu na isti period prethodne godine, procenat; procenat po godini

Slika 6. Izvoz je rastao tokom 2015. god., ali je i uvoz počeo da raste

U milijardama evra, zbir za 12m Rast zbira za 12m , y-o-y, procenat

14 10 12 9

8 10 7

8 6 5

6 4 4 3

2 2 1 0 0

50 40 30 20 10 0

-10 -20 -30 -40 -50

— CPI ukupno ▬ referentna kamatna stopa

Izvor: Narodna banka Srbije.

Trgovinski deficit, lhs ▬ Izvoz, rhs ▬ Uvoz, rhs

Izvor: Zavod za statistiku.

Slika 7. Fiskalni deficit je značajno opao 2015. godine …

Fiskalni deficiti kao procenat godišnjeg BDP-a, zbir za 12 meseci

2 1 0

-1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8

Slika 8. …mada je opšti državni dug u odnosu na BDP primetno porastao, delimično i zbog valutnih kretanja

Državni dug u odnosu na BDP, procenat

80

70 60

50 40

30 20 10 0

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Jan-16

SRBIJA 2012 2013 2014 2015e 2016f

Rast realnog BDP-a (procenat) -1.0 2.6 -1.8 0.8 1.8

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja -1.2 -0.6 -1.1 -0.9 0.3

Investicije 0.6 -1.5 -0.1 1.7 1.5

Neto izvoz -0.4 4.8 -0.6 0.1 0.0

Izvoz 0.3 7.4 2.3 3.6 3.7

Uvoz (-) -0.7 -2.6 -3.0 -3.5 -3.6

Inflacija potrošačkih cena (procenat, prosek za period) 7.3 7.7 2.1 1.9 2.2 Javni prihodi (procenat BDP-a) 39.4 37.9 39.7 40.9 40.0

Javni rashodi (procenat BDP-a) 46.6 43.5 46.3 44.6 43.6

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 10.5 10.1 10.0 8.9 8.9

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 18.1 17.7 17.8 17.8 17.2

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 3.3 2.1 2.5 2.9 2.9

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -7.2 -5.6 -6.6 -3.7 -3.6

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -5.3 -3.2 -3.7 -0.5 -0.1

Javni dug (procenat BDP-a) 49.2 52.6 64.6 69.5 73.2

Javni i garantovani dug (procenat BDP-a) 57.4 60.9 72.3 76.8 78.6

Od čega: Spoljni (procenat BDP-a) 33.2 35.7 43.1 45.8 49.2 Izvoz robe (procenat BDP-a) 26.5 30.7 31.9 34.3 36.0

Uvoz robe (procenat BDP-a) 44.3 42.8 44.3 46.4 47.3

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 0.4 0.9 1.4 2.2 2.6

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -17.5 -11.2 -10.9 -9.9 -8.7

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 6.1 6.3 5.6 6.3 6.2

Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) -11.6 -6.1 -6.0 -4.8 -4.6

Prilivi stranih direktnih investicija (procenat BDP-a) 2.4 3.8 3.7 4.8 4.7

Spoljni dug (procenat BDP-a) 81.2 75.1 78.4 83.4 83.3 Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period)

6.3 -9.2 -4.0 -2.2 -0.7

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, na kraju perioda)

18.6 21.4 23.0 22.8 22.0

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 24.0 22.1 17.8 17.9 17.5

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

51.0 49.4 47.0 42.9 42.0

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period) 47.7 48.4 51.8 51.4 52.0

BDP per capita, PPP (tekući međunarodni $) 12,790.8 13,404.8 13,378.0 13,576.8 13,944.3

Stopa siromaštva od US$5/na dan, PPP (procenat stanovništva)

Izvor :Nadležne državne institucije, procene i projekcije stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Pokazatelji tržišta rada i kreditnog rasta za 2015. god. odražavaju godišnje zbirne proseke na današnji dan. Nenaplativi krediti pokazuju stvarne cifre na današnji dan.

JIE6: Ključni ekonomski pokazatelji

2012 2013 2014 2015f 2016f 2017f

Realni rast BDP-a (u procentima)

Albanija 1.6 1.1 2.0 2.6 3.2 3.5

Bosna i Hercegovina -0.9 2.4 1.1 2.8 2.6 3.1

Kosovo 2.8 3.4 1.2 3.6 3.6 4.0

Makedonija, BJR -0.5 2.7 3.5 3.7 3.7 4.0

Crna Gora -2.7 3.5 1.8 3.4 3.7 3.1

Srbija -1.0 2.6 -1.8 0.8 1.8 2.3

JIE6 -0.3 2.5 0.3 2.1 2.6 3.0

Inflacija potrošačkih cena (u procentima, kraj perioda)

Albanija 2.4 1.9 0.7 1.9

Bosna i Hercegovina 1.7 -1.4 -0.5 -1.2

Kosovo 3.7 0.5 -0.4 -0.2

Makedonija, BJR 4.7 1.4 -0.3 0.6

Crna Gora 5.1 0.3 -0.3 1.4

Srbija 12.2 2.2 1.7 1.5

JIE6 7.0 1.2 0.7 0.8

Javni rashodi (kao procenat BDP-a)

Albanija 28.2 29.2 32.1 31.1 29.6 28.4

Bosna i Hercegovina 46.6 45.6 45.8 46.3 45.2 44.1

Kosovo 28.5 28.1 27.0 27.3 28.4 28.2

Makedonija, BJR 36.0 34.2 34.0 34.4 34.5 34.0

Crna Gora 46.8 46.9 47.7 49.4 49.9 48.4

Srbija 46.6 43.5 46.3 44.6 43.6 41.8

JIE6 38.8 37.9 38.8 38.8 38.5 37.5

Javni prihodi (kao procenat BDP-a)

Albanija 24.7 23.7 26.2 26.3 27.4 27.3

Bosna i Hercegovina 44.5 43.4 43.8 44.5 43.2 42.1

Kosovo 25.9 25.2 24.4 25.4 26.6 26.3

Makedonija, BJR 32.1 30.2 29.8 30.9 31.1 31.2

Crna Gora 40.9 42.3 44.6 42.4 43.7 42.1

Srbija 39.4 37.9 39.7 40.9 40.0 39.1

JIE6 34.6 33.8 34.7 35.0 35.3 34.7

Fiskalni bilans (kao procenat BDP-a)

Albanija -3.5 -5.5 -5.9 -4.8 -2.5 -1.1

Bosna i Hercegovina -2.0 -2.2 -2.1 -1.8 -2.0 -2.0

Kosovo -2.6 -2.9 -2.6 -1.9 -1.8 -1.9

Makedonija, BJR -3.8 -3.9 -4.2 -3.5 -3.5 -3.0

Crna Gora -5.8 -4.6 -3.1 -7.0 -6.2 -6.4

Srbija -7.2 -5.6 -6.6 -3.7 -3.6 -2.6

JIE6 -4.2 -4.1 -4.1 -3.8 -3.3 -2.8

Javni dug (kao procenat BDP-a)

Albanija 58.0 66.6 67.7 67.8 66.6 63.2

Bosna i Hercegovina 39.5 36.4 39.0 39.8 41.4 42.0

Kosovo 8.2 9.0 10.6 13.0 14.9 16.3

Makedonija, BJR 33.7 34.2 38.3 37.9 39.5 40.3

Crna Gora 53.4 57.5 59.9 68.0 72.3 76.4

Srbija 49.2 52.6 64.6 69.5 73.2 73.3

JIE6 40.3 42.7 46.7 49.3 51.3 51.9

Javni dug sa garancijama (kao procenat BDP-a)

Albanija 62.0 70.4 71.8 72.5 71.5 68.4

Bosna i Hercegovina 44.3 40.8 43.0 43.8 45.2 45.6

Kosovo 8.2 9.0 10.6 13.0 15.2 16.7

Makedonija, BJR 38.3 40.5 46.0 46.4 48.9 50.3

Crna Gora 65.4 66.8 68.8 78.8 82.6 86.3

Srbija 57.4 60.9 72.3 76.8 78.6 77.6

JIE6 45.9 48.1 52.1 55.2 57.0 57.5

Izvoz robe (kao procenat BDP-a)

Albanija 15.9 18.2 9.3 8.0

Bosna i Hercegovina 22.6 24.3 24.2 23.9

Kosovo 5.6 5.5 5.8 5.6 6.5 6.6

Makedonija, BJR 30.4 29.2 32.5 34.4

Crna Gora 12.3 11.8 10.3 9.0

Srbija 26.5 30.7 31.9 34.3

JIE6 22.5 24.7 24.2 25.0

Trgovinski bilans (kao procenat BDP-a)

Albanija -18.7 -18.0 -18.8 -16.9

Bosna i Hercegovina -24.0 -20.8 -22.9 -20.4

Kosovo -34.1 -31.6 -31.0 -31.1 -28.9 -28.5

Makedonija, BJR -22.5 -18.5 -17.6 -16.8

Crna Gora -24.4 -20.1 -19.8 -18.7

Srbija -17.5 -11.2 -10.9 -9.9

JIE6 -21.1 -16.9 -17.2 -15.9

Bilans tekućeg računa (kao procenat BDP-a)

Albanija -10.2 -10.7 -13.0 -12.9 -13.0 -12.6

Bosna i Hercegovina -8.8 -5.7 -7.8 -6.3 -6.4 -7.1

Kosovo -7.5 -6.9 -7.9 -9.4 -9.6 -9.8

Makedonija, BJR -3.3 -1.6 -0.9 -1.4 -1.7 -2.2

Crna Gora -18.5 -14.5 -15.2 -13.4 -14.2 -14.9

Srbija -11.6 -6.1 -6.0 -4.8 -4.6 -4.5

JIE6 -9.9 -6.6 -7.2 -6.5 -6.6 -6.8

Spoljni dug (kao procenat BDP-a)

Albanija 35.6 34.3 36.7 42.3 45.6 43.8

Bosna i Hercegovina 52.8 53.9 50.8 54.0 55.1 54.3

Kosovo 7.3 6.5 6.4 6.5 7.4 7.3

Makedonija, BJR 66.1 64.0 69.8 69.7 70.1 69.8

Crna Gora 144.8 142.3 145.2 147.7 149.2 149.6

Srbija 81.2 75.1 78.4 83.4 83.3 82.9

JIE6 64.6 62.7 64.6 67.3 68.4 54.1

Stopa nezaposlenosti (prosek za period, u procentima)

Albanija 13.4 16.0 17.5 17.1

Bosna i Hercegovina 28.1 27.4 27.5 27.7

Kosovo 30.9 30.0 35.3 35.3

Makedonija, BJR 31.0 29.0 28.0 27.4

Crna Gora 19.8 19.5 18.0 17.6

Srbija 24.0 22.1 17.8 17.4

JIE6 23.9 23.3 21.8 21.5

Izvor: Kalkulacije zaposlenih Svetske banke i projekcije zasnovane na podacima pojedinačnih država i Svetskih ekonomskih izgleda (2015)