Uporedna Analiza Centralnih Banaka-FED E

7/24/2019 Uporedna Analiza Centralnih Banaka-FED E

1/60

Megatrend univerzitet, Beograd

Fakultet za menadment Zajear

UPOREDNA ANALIZA CENTRALNIH BANAKA -

SISTEM FEDERALNIH REZERVI, EVROPSKA

CENTRALNA BANKA, NARODNA BANKASRBIJE

DIPLOMSKI RAD

Zajear, 2014.


2/60

Megatrend univerzitet, Beograd

Fakultet za menadment Zajear

UPOREDNA ANALIZA CENTRALNIH BANAKA -

SISTEM FEDERALNIH REZERVI, EVROPSKA

CENTRALNA BANKA, NARODNA BANKASRBIJE

DIPLOMSKI RAD

Predmet:Bankarski menadmentIme i prezime mentora:Prof.dr Bojan oreviIme i prezime studenta:Darko DimitrijeviBroj indeksa:A/383/09

Studijski program:Osnovne akademske studijeMatini broj:1204984730045

Zajear, avgust, 2014.


3/60

SADRAJ

UVOD ....................................................................................................................................... 4

I OPTI DEO ........................................................................................................................... 5

1 Centralno bankarstvo i nezavisnost centralnih banaka............................................... 5

1.1 Pojam i organizacija centralne banke ................................................................................5

1.2 Osnovne funkcije centralne banke .....................................................................................6

1.3. Monetarna politika i centralne banke ................................................................................7

1.3 Nezavisnost centralnih banaka .........................................................................................131.3.1 Faktori rasta nezavisnosti centralnih banaka ......................................................... ........................ 151.3.2 Nezavisnost centralne banke i ekonomske performanse ............................................................. .. 16

II SPECIJALNI DEO ............................................................................................................ 19

2 Sistem federalnih rezervi .............................................................................................. 19

2.1 Karakteristike Sistema i institucionalni okvir .................................................................19

2.2 Uloga i nezavisnost FED-a .................................................................................................22

2.3 Instrumenti monetarne politike FED-a ............................................................................28

3 Evropska centralna banka ............................................................................................ 32

3.1 Istorijat razvoja Evropskog monetarnog sistema ...........................................................32

3.2 Struktura i funkcionisanje Evropske centralne banke ...................................................34

3.3 Institucionalna i funkcionalna nezavisnost ECB .............................................................41

4 Narodna banka Srbije ................................................................................................... 44

4.1 Organizacija NBS ...............................................................................................................44

4.2 Funkcije NBS i monetarna politika ..................................................................................48

ZAKLJUAK........................................................................................................................ 57

LITERATURA ...................................................................................................................... 59


4/60

4

UVOD

Savremena centralna banka je produkt XX veka, bez obzira to neke od centralnih

banaka imaju mnogo duu istoriju, tek neto oko jednog veka svet je dobio pravu predstavu o

funkcijama i delokrugu rada centralne banke. Istorijski posmatrano centralne banke su se razvile

na dva naina. Prvo, kroz spor proces evolucije od komercijalnih banaka koje su, dobijajui

dodatnu mo i odgovornost vezano za funkcionisanje finansijskog sistema, postale centralne

banke. Drugo, kroz usvajanje zakona kojim su od poetka ustanovljene kao institucije sa

atributima centralne banke. U prolosti se od centralnih banaka oekivalo shodno zakonu,

obiaju, ili i jednome i drugome da koriste svoje instrumente da bi ostvarile viestruke ciljeve,

kao to su visoka stopa rasta i zaposlenosti, obezbeivanje sredstava za dravne rashode i

reavanje problema platnog bilansa. Danas je zakonska i stvarna nezavisnost centralnih banaka

znatno vea nego to je bila pre dvadeset godina, a njihov primarni cilj je postao stabilnost cena

(Cukierman, 2007: 367).

U optem delu ovog rada se zato ispituju institucionalne promene koje su se desile tokom

poslednje dve decenije u oblasti autonomije centralnih banaka i povezanih institucija monetarne

politike irom sveta, uz krai pregled podataka o odnosu izmeu nezavisnosticentralnih banaka

i makroekonomskih performansi, kao i budui izazovi sa kojima se suoavaju nezavisnecentralne banke u eri stabilnosti cena. U specijalnom delu rada koriem su metodi analize,

sinteze i komparacije u pokuaju uporedne analize politike i prakse Sistema federalnih rezervi,

Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije. Na primeru razvijenih zemalja najbolje se

moe pokazati da to je centralna banka nezavisnija, to su rezultati u oblasti makroekonomske

stabilnosti bolji. Analizom koncepta nezavisnosti centralnih banaka ovih zemalja sa pojedinim

makro-ekonomskim pokazateljima, moe se jasno uspostaviti negativna korelacija izmeu

koeficijenta nezavisnosti centralne banke i stope inflacije. to je centralna banka nezavisnija, tosu stope inflacije nie(Milosavljevi, 2010: 157).


5/60

5

I OPTI DEO

1 Centralno bankarstvo i nezavisnost centralnih banaka

1.1 Pojam i organizacija centralne banke

Emisiona ili centralna banka je specifina privilegovana bankarska institucija

monetarnog sistema, dravna ili pod jakim nadzorom i uticajem drave; zaduena i odgovorna

za stvaranje vrednosti domae valute, za kontrolu i regulisanje novanog opticaja i likvidnosti

bankarskog sistema, i zaduena da se stara za likvidnost u zemlji i u plaanjima sa

inostranstvom. To je jedina ovlaena banka za izdavanje novanica i kovanog novca kao

zakonskog sredstva plaanja. Ne postoji jedinstven institucionalni koncept centralne banke. Iako

je prva centralna banka utemeljena pre vie od tri veka, proces osnivanja i organizacije ovih

institucija nije standarnizovan; to je i razumljivo, jer nisu formirane u isto vreme i pod istim

uslovima. Osim mnogobrojnih razlika, mogu se uoiti zajednike karakteristike njihovog

funkcionisanja. U svim zemljama sveta centralna banka ima glavnu ulogu u organizovanju ,

usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. Ova institucija je na vrhu bankarskog sistema

(banka banaka) i od nje u znatnoj meri zavisi dinamika i stabilnost privrednog razvoja.

Na meunarodnom planu, centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa

multilateralnim finansijskim organizacijama, kao to su: Meunarodni monetarni fond (MMF),

Svetska banka (IBRD) i Banka za meunarodne obraune (BIS). Po pravilu nema direktne

odnose sa nebankarskim sektorom, izuzev drave, za koju vri odreene finansijske poslove.

Zbog znaaja centralne banke za ukupan privredni razvoj, svaka zemlja striktno zakonski

definie poziciju, funkcije i odgovornosti vrhovne monetarne vlasti. Kako treba da budeorganizovana centralna banka, zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema iji je ona

deo i od politikog faktora u dravi u kojoj je osnovana. Ipak, organizacija centralnih banaka

uglavnom se svodi na tri osnovna modela (Ivani, Jeremi, 2005):

jedinstvena centralna banka - u savremenim uslovima najvie zastupljen kocept. Pravilo

organizovanja centralne banke prema ovom principu glasi: jedna drava jedna banka

(NBS).


6/60

6

sloeni sistem centralne banke - to znai da u jednoj zemlji postoji vie banaka koje

zajedno obavljaju funkcije centralne banke. U tim sistemima obino jedna o njih ima

ulogu koordinatora (npr. Sistem federalnih rezervi (FED) u SAD).

supernacionalna centralna banka - karakteristino za monetarnu uniju grupe zemalja

(ECB). Drave lanice se odriu svojih monetarnih suvereniteta, promoviu jedinstvenuvalutu, uslauju kreditno - monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajednike devizne

rezerve i osnivaju zajedniku centralnu banku.

U odreenju centralne banke neophodno je definisati kriterijume koji su bitni za izbor

izmeu vie modela organizovanja centralne banke. Neki autori smatraju da jedinstvena

monetarna vlast odgovara dravama sa monolitnom nacionalnom struktuom, a sistem centralne

banke vienacionalnim zajednicama. Drugaije formulisano, jedinstvena centralna banka jeprimerenija unitarnom tipu drave, dok je sistem centralnih banaka prilagoeniji federativnom,

odnosno konfederativnom dravnom ureenju. U sluaju integracije zemalja na nivou monetarne

vlasti predstavlja supernacionalna centralna banka.

Poredei organizaciju centralnih banaka, namee se dilema koji je model bolji, to znai

da treba prouiti prednosti i nedostatke sva tri naina organizovanja centralnih banaka.

Meutim, prilikom ovakve analize osnovni problem je kako utvrditi kriterijume na osnovu kojih

se ocenjuju centrlne banke. Da li je centralna banka uspena ako ograniava inflaciju, ili ako

obezbeuje visoku stopu zaposlenosti, ili je merilo uspenosti ove institucije ako su devizne

rezerve visoke, odnosno ako su snane pozicije domae valute? Takoe, postavlja se pitanje koje

centralne banke odabrati za ovakva poreenja (Bjelica, 2001).

1.2 Osnovne funkcije centralne banke

Centralna banka ima u monetarnom, kreditnom i bankarskom sistemu privilegovan,

monoplolistiki status, koji se prvenstveno odnosi na izdavanje i emisiju novca. Osnovne

funkcije centralne banke su:

1) Emisiona funkcija monopol na kreiranje i regulisanje primarnog novca tj.regulisanje

potrebne koliine novca u privredi i gotovog novca (novanica i kovanica);

2) Regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;

3) Uloga bankara drave;

4)

Regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema uloga poslednjeg utoita

likvidnosti;


7/60

7

5) Nadzorna uloga kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja bankarskog sistema i

njegovog funkcionisanja;

6)

Upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;

7) Upravljanje deviznim kursom nacionalne valute;

8)

Organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji. (orevi, 2011: 44)

1.3. Monetarna politika i centralne banke

Monetarnokreditna politika je komponenta ekonomske politike. Nen osnovni zadatak

je da regulie koliinu novca u opticaju, da odrava ravnoteu izmeu robnih i novanih

fondova, da omogui nesmetano odvijanje robnog prometa i stabilne ekonomske tokove. Pot o

je monetarno kreditna politika deo ekonomske politike onda je sasvim razumlivo da za

uspeno izvravanje njenih zadataka mora da postoji sinhronizovano delovanje svih ostalih

komponenti ekonomske politike (Jovanovi, Riba, 2008: 81).

Monetarna politika podrazumeva ovladavanje i svesno usmeravanje (odnosno kontrola)

svih oblika i tokova novca u reprodukciji (likvidna, nelikvidna, devizna i druga sredstva). Pod

kreditnom politikom podrazumevamo aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju

kreditne mase i njene strukture u privredi. Aktivnim delovanjem na jedan od osnovnih kanala

stvaranja i ponitavanja novane mase i kreditnog volumena, kroz kreditnu politiku, se najveim

delom svesno i planski regulie znaajan deo mase ukupnog novca u privredi. Zbog toga se

obino jedan i drugi pojam integriu pod zajednikim nazivom: monetarno kreditna politika.

Jer, ne radi se ni samo o istim monetarnim, ni isto kreditnim tokovima, mada postoji opti

stav da je savremeni novac u svojoj osnovi kreditni (depozitni) novac (Bara i sar., 2007: 58).

Kada govore o cilevima monetarne politike, zvaninici Federalnih rezervi i drugih

centralnih banaka gotovo uvek pominju est osnovnih cileva:

visoka stopa zaposlenosti,

privredni rast,

stabilnost cena,

stabilnost kamatnih stopa,

stabilnost finansijskih trita, i

stabilnost na deviznim tritima.

Na osnovu Zakona o radu iz 1946. godine i Zakona o punom zaposlenju i uravnoteenom

razvoju iz 1978. godine (esto se naziva Humprey Hawkins zakon), vlada SAD se obavezuje

na promovisanje visoke stope zaposlenosti i stabilnog nivoa cena. Visoka stopa zaposlenosti


8/60

8

veoma je vaan cil iz dva razloga: ukoliko je stopa nezaposlenosti visoka, to podrazumeva loe

stanje u drutvu, siromatvo, mnoge porodice suoavaju se s finansijskim problemima, ludi

gube samopouzdanje, a stopa kriminala raste i kada je nezaposlenost visoka, privreda se ne

suoava samo sa ludima koji ne rade, ve i resursima koji nisu u funkciji (zatvorene fabrike i

oprema koja nije u upotrebi), a sve to utie na smanjenje proizvodnje. Visoka stopa zaposlenosti,kao jedan od cileva, ne bi trebalo da podrazumeva da je stopa nezaposlenosti nula, ve pre da je

ona bar neto iznad nule i u skladu sa punom zaposlenou, tj., situacijom kada je tranja za

radnom snagom jednaka ponudi radne snage. To se naziva prirodnom stopom nezaposlenosti.

Stalan privredni rast, kao jedan od cileva, tesno je povezan s visokom stopom

zaposlenosti kao cilem. Poslovne organizacije pre e investirati u kapitalna dobra radi

pobolanja produktivnosti i privrednog rasta kada je stopa nezaposlenosti visoka, a fabrike ne

rade, njima se ne isplati da investiraju u dodatne pogone i opremu. Iako su ta dva cila tesnopovezana, politika moe da se usmeri na promovisanje privrednog rasta neposrednim

podsticanjem kompanija da investiraju ili podsticanjem ludi na tednju, to zapravo

kompanijama obezbeuje sredstva za investicije. To je zapravo svrha takozvane supply - side

(pristup makroekonomiji koji naglaava vanost uslova snadbevanjem trita robom i uslugama,

ekonomija ponude) ekonomkse politike, kojoj je cil podsticanje privrednog rasta

obezbeivanjem poreskih olakica kompanijama da bi one vie investirale u pogone i opremu,

kao i poreskim obveznicima da bi oni vie tedeli. O ulozi koju bi monetarna politika mogla da

ima u podsticanju rasta i razvoja takoe se jo raspravla.

U proteklih nekoliko decenija, kreatori politike SAD postali su svesni socijalnih i

ekonomskih posledica inflacije i vie su zainteresovani za stabilan nivo cena kao jedan od

cileva ekonomske politike. Stabilnost cena sve se vie posmatra kao najvaniji cil monetarne

politike. Stabilnost cena je poelna, jer rastui nivo cena (inflacija) dovodi do neizvesnosti u

privredi koja moe da ugrozi privredni rast. Na primer, kada se ukupan nivo cena menja, tee se

utvruju cene robe i usluga, to potroaima, poslovnim organizacijama i vladi znatno oteava

donoenje odluka. Ne samo da istraivanja javnog mnjenja ukazuju na to da ono ima negativan

stav prema inflaciji, ve postoje i brojni dokazi da inflacija dovodi do slabijeg privrednog rasta.

Sa ogromnom nestabilnou cena, odnosno hiperinflacijom, proteklih godina suoile su se

Rusija, Argentina i Brazil. Mnogi ekonomisti smatraju da su te drave imale slab i spor rast

upravo zbog hiperinflacije (Mishkin, 2006: 412).

Inflacija oteava i planiranje. Na primer, oteava donoenje odluke o koliini sredstava

koje treba odvojiti i utedeti za kolovanje dece. Inflacija moe da utie i na socijalno stanje

drave: moe doi do konflikta, jer e se svaka drutvena grupa nadmetati sa drugim grupama

kako bi bila sigurna da e njen dohodak biti u skladu s rastuim nivoom cena.


9/60

9

Stabilnost kamatnih stopa je poelna, jer njihova fluktuacija moe da dovede do

neizvesnosti u privredi i da otea planiranje. Na primer, fluktuacije kamatnih stopa smanjuje

zainteresovanost za kupovinu kua i oteavaju kupcima donoenje odluka kada da ih kupe, a

graevinskim kompanijama oteavaju planiranje broja kua koje e da izgrade. Centralna banka

takoe moe eleti da uspori rast kamatnih stopa, rast kamatnih stopa utie na negativan stavprema centralnim bankama, poput Feda, i podstie zahteve da se njihova ovlaenja smanje.

Finansijske krize mogu onemoguiti finansijska trita da usmeravaju sredstva onim

licima koja imaju dobre investicione prilike, zbog ega se znaajno suava ekonomska

aktivnost. Zato je za centralnu banku vaan cil promovisanje stabilnog finansijskog sistema, u

kome se finansijske krize izbegavaju. Osnivanje Sistema federalnih rezervi predstavla reakciju

na bankarsku paniku 1907. godine, s cilem promovisanja finansijske stabilnosti.

Na stabilnost finansijskih trita utie i stabilnost kamatnih stopa, jer fluktuacijekamatnih stopa stvaraju neizvesnost za finansijke institucije. Porast kamatnih stopa dovodi do

velikih gubitaka kod dugoronih obveznica i hipotekarnih kredita, a takvi gubici mogu izazvati

propast finansijkih institucija koje njima raspolau. Proteklih godina su takve fluktuacije

kamatnih stopa predstavlale posebno ozbilan problem tedno kreditnim organizacijama i

tedionicama, a mnoge od njih su tokom1980 ih i poetkom 1990 ih zapadale u ozbilne

finansijke tekoe.

Iako su pomenuti cilevi uglavnom meusobno skladni visok stepen zaposlenosti sa

privrednim rastom, stabilnost kamatnih stopa sa stabilnou finansijskih trita to nije uvek

sluaj. Stabilnost cena, kao cil, esto je u sukobu sa stabilnou kamatnih stopa i visokom

stopom zaposlenosti u kraem periodu (to uglavnom nije sluaj kada je u pitanju dui period).

Na primer, kada se privreda nalazi u fazi razvoja i nezaposlenost smanjuje, inflacija i kamatne

stope mogu poeti da rastu. Ukoliko centralna banka pokua da sprei rast kamatnih stopa, to

moe da izazove pregrejavanje privrede i stimulie inflaciju. Ukoliko centralna banka povea

kamatne stope da bi spreila inflaciju, onda ukraem periodu moe da doe do poveanja stope

nezaposlenosti. Takav sukob cileva stavla centralne banke, poput Federalnih rezervi, pred teke

odluke.

Tokom vremena lista prioriteta se menjala, naroito kada se radi o dilemi emu dati

prednost: privrednom rastu ili stabilnosti. Dugo vremena su strunjaci prioritet davali

ekonomskoj stabilnosti, odnosno monetarnoj stabilnosti. Meutim, naroito posle velike svetske

ekonomske krize, koja je ozbilno uzdrmala kapitalistiki svet, monetarni teoretiari i strunjaci

naputaju ovo shvatanje, tako da prioritet daju punoj zaposlenosti i stopi privrednog rasta uz

relativnu monetarnu stabilnost.


10/60

10

Savremena shvatanja o cilevima monetarne politike svode se uglavnom na podravanje

cileva ekonomske politike zemle, jer monetarna politika ne sme biti sama sebi cil. Zato

monetarno kreditna politika ima zadatak da podrava poveanje proizvodnje i zaposlenosti,

uravnoteenje bilansa plaanja zemle i odravanje stabilnosti opteg nivoa cena. Sigurno je da

ovako sloeni cilevi ne mogu se ostvariti samo merama monetarno kreditne politike, nego jepotrebno sinhronizovano dejstvo investicione, devizne, fiskalne i razvojne politike, kao i politike

raspodele nacionalnog dohotka. Samo u tom sluaju mogu se uspeno ostvariti cilevi

ekonomske politike, i u tom sluaju mogu biti efikasni instrumenti i mere monetarno kreditne

politike (Jovanovi, Riba, 2008: 83).

Savremena praksa je prihvatila izraz novana masa kao jedinstven termin koji sa

monetarnog stanovita oznaava novac, to znai da pojmovno obuhvata kako klasine oblike

novca (kovani novac i novanice), tako i razne druge likvidne finansijske oblike. Dakle, potrebaza ovim terminom pojavila se kada su razliiti finansijski oblici poeli da obavlaju (sve ili neke)

funkcije novca. U uslovima postojanja raznovrsnih novanih oblika, termin novana masa znai

zbir svih finansijskih oblika koji se smatraju novcem u privredi jedne zemle (ivkovi,

Koetinac, 2005: 57).

U monetarnokreditnoj politici koriste se odreenekategorije, kao monetarni indikatori

koji slue za definisanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, kao i za voenje monetarne

politike i politike likvidnosti privrede i drugih sektora. Oni zapravo ine osnovu uspene

monetarne politike, jer se preko njih vri kontrola njenih efekata, a pre svega njene osnovne

orijentacije i njene prilagoenosti realnim privrednim kretanjima. To su monetarni agregati.

U voenju monetarno kreditne politike koriste se tri monetarna agregata: novana masa

(M1), likvidna sredstva (M2) i ukupna likvidna sredstva (M3). Pored toga, u naoj ekonomskoj

politici upotreblava se znatno iri agregat monetarni volumen (M4) ukupni depoziti, a u nekim

razvijenim trinim privredama i agregat monetarni potencijal (M5). U praksi se esto susree i

agregat monetarna baza ili primarni novac (Mo) koji se neretko naziva i novac centralne banke.

Monetarnokreditna politika koristi brojne instrumente u izvravanju osnovne funkcije

regulisanja potrebne koliine novca u privredi. Od njihove vrste, broja i efikasnosti direktno je

zavisna monetarna i ekonomska stabilnost zemle, kao i ostvarivanje predviene stope njenog

ekonomskog rasta. Karakter i efikasnost delovanja pojedinih instrumenata monetarno kreditne

politike odreeni su uticajem mnogobrojnih faktora, meu kojima se kao primarni istiu

drutveni, materijalni i institucionalni uslovi razvoja zemle. Uopteno govorei, pod

instrumentima monetarnokreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna

banka primenjuje da bi odravala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou. U

postavlanju i delovanju instrumenata monetarno kreditne politike presudnu ulogu imaju


11/60

11

institucionalni uslovi delovanja bankarskog i finansijskog sistema u odreenoj zemli, kao i

postavlanje jednobankarskog ili viebankarskog sistema.

Kada su pravilno uvedeni i kontrolisani, direktni instrumenti monetarnog regulisanja

mogu (kratkorono posmatrano) da budu uspeni u postizanju ue definisanih cileva monetarne

politike, kao to je odravanje pojedinano uzete kamatne stope na odreenom nivou,obezbeivanje da utvreni obim kredita bude alociran u prioritetan sektor privrede ili

zadravanje ukupne kreditne espanzije jedne banke (ili grupe banaka) u okviru unapred

utvrenog limita. Meutim, na dui rok posmatrano, upotreba direktnih instrumenata

monetarnog regulisanja pokazuje ozbilne nedostatke. O tome govori iskustvo kako razvijenih

trinih ekonomija, tako i zemala u razvoju. Nedostaci se odnose na samo na administrativnu

stranu primene ovih instrumenata sloen i skup postupak uvoenja i sprovoenja mera na

osnovu kojih se ovi instrumenti stavlaju u dejstvo i izloenost direktnih mera monetarnekontrole estom izbegavanju od strane privrednih subjekata kojima su namenjene. Pokazalo se

da direktni instrumenti monetarnog regulisanja u trinim ekonomijama slabe efikasnost

funkcionisanja finansijkog sistema, ometaju proces optimalne alokacije finansijskih i realnih

resursa i imaju inhibitorni efekat na razvoj regularnog finansijskog trita.

Tokom osamdesetih godina prolog veka, razvijene zemle, kao i vei broj zemala u

razvoju reformisale su svoje sisteme monetarnog regulisanja. Reforme su, izmeu ostalog,

znaile prihvatanje ili pridavanje vee vanosti trino orijentisanim instrumentima monetarnog

regulisanja (marketbased instruments), koji sve vie potiskuju instrumente direktne monetarne

kontrole neposredno regulisanje visine kamatnih stopa od strane monetarnih vlasti, odnosno

mere ograniavanja kreditnih plasmana finansijskih institucija (banaka).

Prihvatanje trino orijentisanih instrumenata monetarne politike u razvijenim trinim

ekonomijama treba shvatiti u relativnom smislu. U ovim zemlama je ve od ranije postojalo

razvijeno kreditno trite, ali je ono bilo (bar u veini zemala) pod neposrednom kontrolom

centralne banke. Otuda, reforma sistema monetarnog regulisanja u ovim zemlama oznaava

prelazak na novi regulacioni mehanizam koji treba da bude bole prilagoen procesima promena

finansijske strukture u ovim zemlama. Iza tih promena nalazi se proces finansijskih inovacija

koji se sastoji u pojaanom delovanju trinog mehanizma u finansijskom sektoru privrede tih

zemala. Prema tome, novi mehanizam monetarnog regulisanja u razvijenim industrijskim

zemlama vie sene zasniva na konceptu kombinovanog delovanja kreditnog trita sa direktnim

regulisanjem (u odreenom stepenu) strukture kreditnih plasmana, kao i kamatnih stopa od

strane centralne banke. Umesto toga, ilo se na uvoenje pune samostalnosti finansijskih

institucija u pogledu izbora strukture svojih portfela, kao i na razvijanje pune konkurencije

izmeu ovih institucija na finansijskom tritu. U osnovi promenlivog pristupa na podruju


12/60

12

monetarnog regulisanja zemala u razvoju nalazi se nastojanje da se, prvo, povea delotvornost

monetarne politike u pogledu ostvaranja stabilizacionih cileva ekonomske politike i, drugo, da

se u finansijskom okruenju u kojem zapoinje proces deregulacije olaka i elastinije postavi

voenje politike kamatnih stopa, sa cilem da se povea mobilizacija domae akumulacije

(tednje) i pobola efikasnost investicija.U ekonomskoj literaturi nailazimo na razliita milenja vezana za pitanja broja

instrumenata monetarnog regulisanja koji su potrebni za sprovoenje efikasne monetarne i

kreditne politike. Na jednoj strani postoje gledita koja se zalau za veoma ogranien broj

monetarnih instrtumenata kojima treba operativno raspolagati. Smatra se da se u uslovima

razvijenih trinih ekonomija korienje veeg broja instrumenata monetarnog regulisanja moe

pre da komplikuje nego da olaka (uini efikasnijim) monetarni menadment. Imajui u vidu da

efekti monetarnog instrumenta mogu da umanje (ili ak i ponite) delotvornost drugog ili drugihinstrumenata.

Drugi ekonomisti, kao i veliki broj strunjaka u centralnim bankama razvijenih zemala

istiu da postupak monetarnog regulisanja moe biti uspeno sproveden samo sa razgranatim

monetarnim instrumentarijom (ivkovi, Koetinac, 2005: 481).

Odluka o tome koliko i koji instrumenti monetarnog regulisanja treba da budu korieni,

u velikom stepenu zavisi od razvijenosti i specifinosti finansijkog sistema nacionalne

ekonomije. Dobro razvijen finansijski sistem omoguava uravnoteeno i relativno brzo

prenoenje akcija nosilaca monetarne politike kroz kanale tog sistema, ak i u sluajevima kada

takve akcije inicijalno utiu samo na nekoliko institucija u okviru finansijskog sistema. U

uslovima jedne razvijene finansijske strukture, meubankarsko trite moe uspeno da uskladi

potrebe za likvidnou pojedinih finansijskih institucija. Zbog toga je u takvom finansijskom

okruenju i mogue sprovesti efikasnu monetarnu politiku sa nekoliko (ili samo sa jednim)

instrumenata monetarnog regulisanja, poto se monetarne vlasti mogu osloniti na razvijeno

finansijsko trite koje e pouzdano preneti dejstvo njihovih akcija kroz ekonomski sistem.

Nasuprot tome, u uslovima gde su finansijski sistemi nerazvijeni, za uspeno voenje

monetarne politike potrebno je da ta politika koristi mnogo bogatiji instrumentarijum, jer

centralna banka u takvom okruenju mora da preuzme na sebe i odreen broj funkcija koje inae

u razvijenim finansijskim sistemima obavlaju same finansijske institucije. Na primer, na

nerazvijenom meubankarskom tritu nee se moi u dovolnoj meri zadovoliti potreba

poslovnih banaka za likvidnim novanim sredstvima. Ako opta monetarna situacija nalae da

centralna banka preduzme meru povienja stope obavezne rezerve, aktiviranje te mere moe

izazvati velike tekoe u poslovanju onih finansijskih institucija (banaka) koje se ve nalaze u

nezavidnom poloaju u pogledu svoje likvidnosti. Zbog toga se u takvoj situaciji moe pokazati


13/60

13

neophodnim da centralna banka paralelno upotrebi jo jedan instrument monetarnog regulisanja

a to su krediti poslovnim bankama za likvidnost kako bi olakala kratkoroni proces

bilansnog usklaivanja onih banaka kojima je takva pomo neophodna.

Izbor optimalne kombinacije instrumenata monetarne politike kojom centralna vlast

nastoji da ostvari cileve monetarne politike, tj., da utie na raspoloivi kreditni potencijalposlovnih banaka i njihove rezerve likvidnosti, a time i na koliinu novca i kredita u privredi

funkcija je velikog broja faktora, pri emu se posebno izdvajaju razvijenost domaeg

finansijskog trita, stepen njene otvorenosti i veliina nacionalne privrede.

1.3 Nezavisnost centralnih banaka

Iako su neke banke imale umerenu zakonsku autonomiju, nivo stvarne nezavisnosti je

obino bio manji od one naznaene u zakonu, posebno u zemljama u razvoju . Uz nekoliko

izuzetaka, centralne banke nisu bile nezavisne prilikom izbora svojih instrumenata, a

odgovornost za stabilnost cena zadrali su, bar implicitno, ministarstvo finansija i drugi

ekonomski organi vlade. U nekoliko razvijenih ekonomija sa velikim tritima kapitala (poput

Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Drava i Zapadne Nemake), stabilnost cena se

uglavnom odravala putem mera relativno konzervativnih ministarstava finansija ili de facto

nezavisnih centralnih banaka. Nezavisne centralne banke su, generalno govorei, u onim

zemljama koje su po zakonu u ingerenciji parlamenta, pre nego one potinjene ministarstvu

finansija (orevi, 2011: 43).

Danas veina centralnih banaka uiva znatno vie nivoe kako zakonske tako i stvarne

nezavisnosti u poreenju sa situacijom pre dvadeset godina. Nezavisnost centralnih banaka i

pratei institucionalni aranmani, poput targetiranja inflacije, postali su iroko prihvaeni

instrumenti delovanja. Iako i dalje postoje izvesna sporna pitanja, akademska istraivanja dovela

su do opteprihvaenog, praktinog konsenzusa. Primarna odgovornost centralne banke je da se

osigura stabilnost cena i finansijska stabilnost. Bez rtvovanja tih ciljeva, centralna banka bi

trebalo da podri ekonomsku politiku vlade. Banci je data instrumentalna nezavisnost kako bi

mogla da ostvari svoje glavne ciljeve. Delegiranje nadlenosti instituciji koja nije objekat

izbornih procedura trebalo bi da prati odgovornost i transparentnost. Vano je primetiti da su ta

dva zvuna izraza koje koriste dananje monetarne institucije jedva bila u upotrebi pre dvadeset

godina. U odsustvu nezavisnosti, odgovornost je bila nepotrebna, a vlade i ministarstva

finansija, kao politiki subjekti, nisu bili motivisani da razmatraju pitanja sopstvenetransparentnosti prilikom voenja monetarne politike.


14/60

14

Najrasprostranjeniji indeksi nezavisnosti centralne banke odnose se na nivo nezavisnosti

koji je utvren zakonom. Stvarna nezavisnost esto moe znatno odstupati od zakonske

nezavisnosti. Takva odstupanja su znaajnija u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim

privredama. Razlog za to je verovatno bolje sprovoenje zakona u industrijalizovanim

privredama. Druge vrste ocena, vie orijentisane ka ponaanju, fokusiraju tempo promeneguvernera centralne banke u odnosu na zakonom predvienu dinamiku (koriste se samo za

zemlje u razvoju) i politiku osetljivost guvernera centralne banke. Drugi indeks se definie kao

uestalost sluajeva u kojima se guverner menja u toku kratkog perioda nakon politike

promene. Nijedan od pomenutih indeksa ne predstavlja u potpunosti stvarnu nezavisnost

centralne banke, ve, kada se uzmu zajedno, pruaju potpuniju sliku o razlikama u nezavisnosti

centralne banke meu zemljama tokom vremena.

Uprkos izvesnim razlikama u obuhvatnosti i definicijama, kao i injenici da nisu sviindeksi aurirani za sve zemlje, generalna slika koja se pojavljuje prikazuje da je zakonska

nezavisnost doivela veliki uspon tokom devedesetih godina. Osnova za takvu tvrdnju su podaci

u radu Arnone, Laurens i Sagalotto (2005) za razvijene privrede i trinaest zemalja u razvoju za

1991. i 2003. godinu.

Pored toga, Cukierman, Miller i Neyapti (2002) porede zakonsku nezavisnost centralne

banke u bivim socijalistikim privredama sa razvijenim privredama u osamdesetim godinama;

otkrivaju znatno vei nivo nezavisnosti u drugoj grupi.

Analiza detaljnijih podataka koje daju citirani izvori ukazuje na to da postoji trend ka

znatno viem nivou nezavisnosti centralne banke. tavie, injenica da regulativa centralnih

banaka u bivim socijalistikim privredama, koje je bila predmet dve runde reformi, sadri

jednoobrazno vii nivo nezavisnosti od onog u latinoamerikim zemljama, ide u prilog zakljuku

da je trend ka zakonskoj nezavisnosti pojaan tokom devedesetih godina.

Stvarna nezavisnost ne zavisi samo od zakonskog statusa, ve i od razliitih formalnih i

neformalnih institucionalnih aranmana poput reima deviznog kursa, mogunosti banke da se

efektivno angauje na operacijama na otvorenom tritu, poloaja fiskalne politike i postojanja

eksplicitnih institucionalnih aranmana (van regulative) to ini stabilnost cena prepoznatljivim

ciljem centralne banke. Istaknuti primer ovog poslednjeg su razne metode targetiranja inflacije,

usvojene od strane dvadesetak zemalja nakon primene ove inovacije na Novom Zelandu i u

Kanadi krajem osamdesetih godina.


15/60

15

1.3.1 Faktori rasta nezavisnosti centralnih banaka

Trend ka nezavisnosti centralne banke nastao je usled kombinacije globalnih i

regionalnih faktora. Dva glavna globalna faktora u osnovi trenda ukljuuju, prvo, poveanu

potrebu irom sveta za stabilnou cena koju je pokrenula stagflacija iz sedamdesetih godina i

slabe ekonomske performanse pojedinih zemalja s visokom inflacijom, kako u Latinskoj

Americi, tako i u drugim delovima svetske ekonomije. Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih

godina, osamdesetih i devedesetih godina je prihvaen stav da inflacija i povezane neizvesnosti

usporavaju rast. Relativno dobre performanse zemalja s niskom inflacijom, poput Nemake i

Japana, do osamdesetih godina podravale su taj stav.

Drugi faktor je globalizacija, koja je podrazumevala postepeno ukidanje kontrola nad

novanim tokovima i irenje meunarodnih trita kapitala. Ti procesi su pojaani potrebom za

stabilnou cena i veom vanou nezavisnosti centralne banke kao signalom makroekonomske

odgovornosti prema domaim i stranim investitorima. Kao to smatra Maxfield (1998), taj faktor

je posebno bio vaan u zemljama u razvoju iji su politiki sistemi sa nestrpljenjem ekali

ubrzanje pristupa meunarodnim tritima kapitala. Meunarodni monetarni fond (MMF) je

takoe prihvatio stav da je visok nivo nezavisnosti poeljan i aktivno je promovisao reformucentralne banke u mnogim ekonomijama u razvoju.

Nekoliko regionalnih faktoraje doprinelo poveanju nezavisnosti(Cukierman, 2007: 373):

raspad institucija osmiljenih da zatite nominalnu stabilnost, poput Evropskog

monetarnog sistema (EMS) i Bretonvudskog sistema, pojaali su potragu za

alternativnim institucijama;

dobar rezultat veoma nezavisne Bundesbanke pokazao je da nezavisnost centralne banke

moe funkcionisati kao delotvorni instrument za obezbeivanje nominalne stabilnosti,

prihvatanje Mastrihtskog ugovora od strane Evropske ekonomske zajednice (EEZ)

podrazumevalo je da mnoge zemlje u Zajednici moraju poboljati nezavisnost svoje

centralne banke, kao preduslov za lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji (EMU).

Ukljuivanje te odredbe u Ugovor povezano je sa dobrim rezultatima Bundesbanke i

centralnom pozicijom Nemake unutar Zajednice;


16/60

16

nakon uspene stabilizacije inflacije, posebno u Latinskoj Americi, kreatori politika su

traili institucionalne aranmane koji mogu da smanje verovatnou visoke i trajne

inflacije u budunosti. Poveanje nezavisnosti centralne banke inilo se u to vreme kao

prirodan nain da se taj cilj i ostvari;

u bivim socijalistikim zemljama, poboljanje nezavisnosti centralne banke i stvaranjecentralnih banaka na osnovu najbolje zapadne prakse predstavljalo je deo ireg pokuaja

da se stvori institucionalni okvir potreban za pravilno funkcionisanje trine ekonomije.

injenica da je mnogim bankama data de jure nezavisnost bez sumnje je potkrepljena

dokazima iz industrijalizovanih privreda koji su ukazivali na to da su inflacija i zakonska

nezavisnost negativno povezani, kao i da su nezavisnost i rast ili pozitivno povezani ili

nisu povezani uopte.

Ova diskusija ostavlja otvorenim pitanje zato su mnoge zemlje odluile da se vie

angauju na stabilnosti cena poboljanjem nezavisnosti centralne banke, a ne pomou drugih

sredstava, kao to su unilateralna vezivanja valuta.

1.3.2 Nezavisnost centralne banke i ekonomske performanse

Podaci govore da su inflacija i zakonska nezavisnost negativno povezani u industrijskim

privredama. U grupi zemalja u razvoju, ni inflacija ni rast nisu povezani sa zakonskom

nezavisnou. Najverovatniji razlog za to je injenica da je kod zemalja u razvoju veza izmeu

stvarne i zakonske nezavisnosti jedva postojala pre ranih devedesetih godina. Kada se koriste

ocene nezavisnosti orijentisane ka ponaanju (poput promene guvernera centralne banke i

indeksa politike osetljivosti), takoe se pojavljuje negativni odnos izmeu inflacije i

nezavisnosti unutar grupe zemalja u razvoju. Na primer, Cukierman, Webb i Neyapti (1992)

smatraju da, uz ograniavanje vremenskih efekata Bretonvudskog sistema i inflatornih udara

sedamdesetih godina, zakonska nezavisnost ima znatan negativni uticaj na stopu depresijacije

realne vrednosti novca u industrijskim privredama, dok promena guvernera centralne banke ima

znatan pozitivan uticaj na tu stopu u zemljama u razvoju.


17/60

17

Grafikon br. 1: Prosena inflacija i nezavisnost centralne banke

Izvor: Bofinger, P. (2001), Monetary Policy Goals, Institutions, Strategies and Instruments

Grilli, Masciandaro i Tabellini (1991) smatraju da realni rast i nezavisnost centralne

banke nisu povezani u razvijenim privredama, to ih navodi da obelee nezavisnost centralne

banke kao besplatan ruak. Izlae stav da iako zemlje u razvojune pokazuju nikakvu vezu

izmeu zakonske nezavisnosti i stope rasta per capita dohotka, veza izmeu rasta i stvarne

nezavisnosti (kao to to pokazuju politika osetljivost centralne banke i dinamika promeneguvernera) ima pozitivan uticaj na stopu rasta. Preciznije reeno, koristei podatke od ezdesetih

do osamdesetih godina, uz referentni nivo poetnog BDP, promene u odnosima razmene,

inicijalne koeficijente upisa u osnovnu i srednju kolu, u radu se zakljuuje da su visoka

politika osetljivost guvernera centralne banke i povezane promene u negativnoj korelaciji sa

rastom per capita.


18/60

18

Grafikon br.2: Prosean rast BDP-a i nezavisnost centralne banke

Izvor:Bofinger, P. (2001), Monetary Policy Goals, Institutions, Strategies and Instruments

Takoe, podaci za period izmeu ezdesetih i osamdesetih godina, govore da centralne

banke industrijalizovanih privreda s viim nivoima zakonske nezavisnosti omoguavaju

nominalni rast zarada u manjem stepenu nego to je to sluaj kod privreda sa niim nivoom

nezavisnosti centralne banke.


19/60

19

II SPECIJALNI DEO

2 Sistem federalnih rezervi

2.1 Karakteristike Sistema i institucionalni okvir

Osnivanje FED-a posledica je dugog perioda otrih finansijskih poremeaja u privredi u

periodu 19071908. godine. Zakon o osnivanju federalnih rezervi donet je 1913, a 1935. donet

je Zakon o bankarskom sistemu, kojim su date osnove Sistema federalnih rezervi, koje

egzistiraju i danas. Zakonom iz 1913. Sistem federalnih rezervi koncipiran je tako da ga ine

dvanaest banaka federalnih rezervi regionalno rasporeenih, koje imaju 25 filijala. Sedita

dvanaest federalnih rezervnih banaka su u sledeim glavnim gradovima: Boston, New York,

Philadelphia, Cleveland, Ricmond, Atlanta, Chicago, St. Louis, Minneapolis, Kansas, City,

Dallas i Sanfrancisco. One obavljaju veliki broj zadataka poput: operatera nacionalnih platnih

sistema, distribucije novca, supervizije i regulacije banaka lanica, kao i bankarskih holding

kompanija, informisanje FOMC-a o regionalnoj ekonomskoj situaciji i dr. Sve banke imaju bordod devet direktora, tri direktora Agrupe koji predstavljaju komercijalne banke koje su lanice

Sistema federalnih rezervi, tri direktora Bgrupe koji zastupaju interese industrije, trgovine i

poljoprivrede i tri direktora C, koji zastupaju javne interese. Direktore grupe Ai Bbiraju

banke lanice Sistema federalnih rezervi, dok direktore C grupe bira Bord guvernera.

Direktori grupa B i C ne mogu biti zaposleni u bankama ili njihovi rukovodioci, dok

direktori Cgrupe ne mogu ni posedovati akcije banaka ili bankarskih holding kompanija. U

sistemu federalnih banaka najveu ulogu ima Banka federalnih rezervi Njujorka. Ona imastalnog predstavnika u FOMC, obavlja usluge za centralne banke iz drugih zemalja, obavlja

devizne operacije za potrebe Trezora i obavlja operacije na otvorenom tritu po nalogu FOMC.

Inace Sistem federalnih rezervi sastoji se od(Fabris, 2006: 260):

Federalnih banaka;

Borda (Odbora) guvernera;

Federalnog komiteta za otvoreno trite (FOMC)


20/60

20

Odbor guvernera u Washingtonu 1936. godine postao je centralno upravljako telo Fed-

a. Odbor guvernera ini sedam lanova. Njih imenuje predsednik SAD uz potvrdu Senata na

period od etrnaest godina. Ova institucija sprovodi superviziju i regulaciju rada federalnih

rezervnih banaka, administrira zakone o kreditnoj zatiti potroaa, a odgovorna je i za

funkcionisanje platnog prometa.

Slika br. 1: Distrikti Saveznih rezervi

Izvor:www.federalreserve.gov

Najvanije telo za kreiranje monetarne politike je FOMC. Ono broji dvanaest lanova i

sastoji se od sedam guvernera (lanova Odbora guvernera), predsednika rezervne banke Njujork

i etiri predstavnika izabrana od predsednika preostalih jedanaest federalnih banaka, koji se

rotiraju svake godine. Predstavnici ostalih sedam rezervnih banaka, koji u datom trenutku nisu

lanovi FOMC, mogu prisustvovati sastancima i uestvovati u diskusiji, ali nemaju pravo glasa.

S obzirom da se tei donoenju odlika putem konsenzusa, prisustvo predstavnika ostalih

rezervnih banaka omoguava odreen uticaj na odlike FOMC. Po tradiciji predsedavajui

Odbora guvernera predsedava FOMC-om, a njegov zamenik je predsednik rezervne banke

Njujork to je samo izraz centralizacije u okviru FED-a. Federalne rezervne banke Chicago i

Cleveland imaju takoe neto povlaeniji poloaj, jer im je doputeno da svake druge godine

imaju glasako pravo, a razlog lei u ekonomskoj i politikoj moi koju su ovi distrikti uivali
http://www.federalreserve.gov/http://www.federalreserve.gov/http://www.federalreserve.gov/


21/60

21

sredinom 30 - ih kada je ustanovljen FOMC. FOMC se sastaje osam puta godinje u Vaingtonu,

a u sluaju potrebe predsedavajui moe sazvati i vanrednu sednicu.

Karakteristika centralno - bankarskog sistema u SAD je federalizovana struktura koja se

ogleda u prenosu odreenih funkcija nadzora nad bankama sa Odbora guvernera na federalne

rezervne banke. FED je nadlean i za regulaciju i nadzor poslovanja organizacija stranih banakau SAD, ime je FED proirio svoje kompetencije i na meunarodnom planu.

Donoenjem Zakona o deregulaciji depozitnih institucija i monetarnoj kontroli 1980.

godine s jedne strane proirena je regulativna mo FED-a kroz proirivanje obaveznih rezervi i

na banke ne lanice FED-a, dok sa druge strane u nekim oblstima zakon je smanjio tu mo (npr.

fazno eliminisanje maksimalnih kamatnih stopa na oroene depozite, odobrenje o otvaranju

NOWrauna).

Manji stepen nezavisnosti se ogleda i u tome to Kongres moe izmeniti Zakon o FED-ui bitno smanjiti njegovu nezavisnost ili ga ukinuti. Formalna odgovornost pred Kongresom

pojaana je od sredine 70-ih godina kao posledica rastuih inflatornih pritisaka. U tom pravcu

ila je i smernica Kongresa usvojena 1975. god. koja je podrazumevala odravanje dugoronog

rasta monetarnih i kreditnih agregata proporcionalno sa dugoronim potencijalom ekonomije.

Ovako uvoenje obaveze targetiranja monetarnih agregata od strane FED-a predstavljalo je

konkretizaciju vee politike kontrole Kongresa nad FED-om. Ova tenja ozakonjena je i

usvajanjem Zakona o federalnoj rezervi 1977. godine, a potvrena i pojaana usvajanjem

Zakona o punoj zaposlenosti i uravnoteenom rastu iz 1978. Godine (uki, 2001).

Kada je re o odnosu izvrne vlasti i FED-a, normalno je oekivati da postoje uestali

kontakti na razliitim nivoima i pored toga to Odbor guvernera ne odgovara izvrnoj vlasti.

Poetkom 80-ih, u vreme najdublje posleratne recesije u SAD, pripremljeno je nekoliko nacrta u

kojima je predlagano smanjenje nezavisnosti FED-a, to je nailo na veliko odobravanje u

Kongresu. Ipak predloene promene nisu usvojene, ali da je pritisak urodio plodom govori i

promena reima monetarne politike krajem 1982. godine u pravcu vee ekspanzije novca i

kredita u privredu. Ne treba takoe gubiti iz vida da sva institucionalna reenja koja treba da

omogue visok stepen nezavisnosti FED-a od izvrne vlasti, u praksi ne funkcionie na nain na

koji je zamiljeno. Primera radi, veina lanova Odbora guvernera ne obavi dunost do kraja

mandata zbog penzionisanja ili odlaska u privatni sektor zbog veih zarada, smrti itd. Tako je u

periodu 1960. 1982. god. manje od jedne etvrtine imenovanih guvernera (od ukupno 22)

obavljalo svoju dunost u periodu od sedam godina.

U poslednje vreme sve su izraeniji stavovi da FED ili treba pripojiti Ministarstvu

finansija i staviti pod neposrednu kontrolu predsednika ili propisati ustavom i zakonom obavezu

FED-a da se pridrava pravila konstantne stope monetarnog rasta i time liiti FED diskrecionog


22/60

22

prava kreiranja i sprovoenja monetarnepolitike. Pristalice pripajanja FED-a Trezoru, kojim bi

on postao njegov ured, smatraju da bi time bila ukinuta podela odgovornosti za monetarnu i

fiskalnu politiku i time davanja mogunosti da jedni druge optuuju za razliite segmente svog

delovanja. Na ovaj nain nedvosmisleno bi bio odreen i nosilac odgovornosti za ekonomsku

politiku. U praksi kad god je postojalo veliko neslaganje oko monetarne politike koju sprovodi

FED otvarala bi se debata oko opravdanosti datog stepena nezavisnosti FED-a. U cilju promene

monetarne politike sa kojom se administracija ne bi sloila uglavnom su se koristile dve

mogunosti: da se promenom zakonske regulative FED stavi pod veu kontrolu Kongresa ili

izvrne vlasti (Milosavljevi, 2010: 165).

2.2 Uloga i nezavisnost FED-a

U SAD, Zakon o centralnoj banci (Federal Reserve Act) navodi da e Federal Reserve

System i Federal Open Market Commitee podravati dugoroan rast kreditnih i monetarnih

agregata u skladu sa dugoronim mogunostima privrede da poveava proizvodnju, samo ako to

efektuira ciljeve maksimalne zaposlenosti, stabilnosti cena i umeren rast dugoronih kamatnih

stopa (http://www.federalreserve.gov). U pogledu meuzavisnosti ciljeva, Odbor centralne

banke (Federal Reserve Board) istie da je stabilnost cena sredstvo za postizanje maksimalno

odrivog rasta, kako proizvodnje, tako i zaposlenosti. Kao osnovne uloge Sistema federalnih

rezervi mogu se navesti (Fabris, 2006: 260):

Formulisanje i sprovoenje monetarne politike SAD preko uticaja na novac i kreditne

uslove u zemlji, radi postizanja pune zaposlenosti i cenovne stabilnosti;

Supervizija bankarskog sistema u cilju ouvanja stabilnog bankarskog sistema i zatite

prava deponenata;

Pruanje usluga platnog prometa Vlade SAD, finansijskim institucijama i meunarodnim

organizacijama i

Ouvanje stabilnosti finansijskog sistema.

Impresivni rezultati koje je FED ostvario u voenju monetarne politike tokom 80-ih

godina samo su jo vie potisnuli ranije zahteve za njegovim reformisanjem i uvrstili njegovu

poziciju kao institucije koja treba da omogui ravnoteu moi izmeu razliitih federalnih

institucija koje deluju u javnom interesu. Naime godinja stopa rasta nominalnog GNP dostigla

je maksimalni nivo u 1984 god. -10,8%, a nakon toga ispoljava relativno stabilno kretanje: 1985.

god.. - 6,4%, 1986. god. - 5,4%, u 1987. god. - 6,7% i 1988. god. - 7,9%, 1989. god. - 6,7%.


23/60

23

Ovako voena monetarna politika FED-a tokom 80-ih godina nastavljena je i 90-ih.

Nakon izlaska iz recesije 1990 - 91. SAD belee rastue stope rasta realnog BDP i opadajue

stope inflacije. Realni GDP je u 1992. rastao po prosenoj godinjoj stopi od 3,1%, u 1994. god.

od 4,4%, a u 1997. god. od 4,4%. Stopa inflacije smanjena je sa 3,0% u 1992. godini na 2,3% u

1997. godini. Dakle 1997. godine dolo je do punog izraaja sposobnost Odbora guvernera naelu sa Greenspan-om za anticipativno finim podeavanjem u monetarnom upravljanju. Kao

rezultat ovakve politike predsednik Bush odluio je da 1991. godine Greespana ponovo imenuje

za predsednika Odbora guvernera FED-a, uprkos brojnim sugestijama iz administracije da

monetarna politika tokom njegovog upravljanja bila suvie restriktivna. Tokom narednih pet

godina stope rasta BDP beleile su iznos od 3,1% u 2002. god., 2.8% u 2003. god., 3,6% u 2004.

god., 3% u 2005. god., i 3% u 2006. god.

Grafikon br. 3: Godinje procentualne promene u BDP-a u SAD-u u periodu 1978-2008

Izvor: econedlink.com


24/60

24

Grafikon br. 4: Godinje procentualne promene BDP-a u

Sjedinjenim Amerikim dravama u periodu 2002-2012.

Izvor: http://www.newyorkfed.org

Na osnovu grafikona br. 3 i 4 moemo videti kakvo je bilo kretanje BDP-a u Americi od

poetka sedamdesetih godina do danas. Uoljiv je osetam pad BDP-a 1973.i 1978/`79 izazvannaftnim okovima. Zatim je usledila jo jedna kriza poetkom osamdesetih, kada su zabeleene

stope nezaposlenosti od preko 10%. Nakon relativno stabilnijeg perioda dolazi do jo jedne

krize, i to globalne, 2008.godine. Efekti ove krize ostavili su posledicu i na BDP SAD-a. Nakon

kriznog perioda, poetkom 2010. BDP kree da raste i ve u 2011. belei rast od skoro 4%.

Grafikon br. 5: Kretanje stope inflacije u SAD-u u periodu 1956-2012.

Izvor: www.aboutinflation.com


25/60

25

Grafikon broj 5 pokazuje pad inflacije u vreme Svetske ekonomske krize, jer dolazi do

smanjenog obima poslovanja. Istovremeno dolazi i do poveanja nezaposlenosti.Suoavajui se

sa malaksavanjem privredne aktivnosti i porastom nezaposlenosti FED je preao na politiku

jeftinog novca, odnosno obaranja eskontne stope, da bi se pre svega dao stimulans

pozajmljivanju, potronji investicijama, u novije vreme se zbog pritiska recesije vodi liberalnijamonetarna politika, uz znaajno sniavanje kamatne stope (Sovti, 2009: 151).

Nastojei da se zatiti od neizvesnosti budueg ponaanja brzine opticaja novca FED je

zadrao praksu irokih stopa rasta monetarnih agregata M1 i M2, kao i domaeg duga

nefinansijskog sektora. Tako u periodu 1996 2000. god. za agregat M2 zona stope rasta

iznosila je 1-5%, za agregat M3 2-6%, a za domai dug nefinansijskog sektora 3-7%.

Finansijska nezavisnost FED-a ogleda se u injenici da se budet FED-a za narednu

godinu ne razmatra niti odobrava od strane Kongresa. Obaveza Odbora je da podnese godinjiizvetaj Kongresu, specificirajui izdatke iz prole godine bez obaveze za informisanjem

planiranih rashoda za narednu godinu, ime se iskljuuje mogunost da Kongres preko obima i

strukture budetskih sredstava usmerava monetarnu politiku. Ova samostalnost relativizirana je

time to Kongres uvek moe usvojiti dopunu zakona kojom se FED-u oduzima budetska

samostalnost.

Izmeu FED-a i Trezora tek pedesetih godina postignut je sporazum kojim je FED

osloboen obaveze da kupuje dravne hartije od vrednosti u cilju vetakog odravanja

nominalnih kamatnih stopa. Od tada FED funkcionie nezavisno od Trezora, mada taj stepen

nezavisnosti nije bio uvek isti. Na primer u periodu Vijetnamskog rata, kao i u pojedinim

intervalima tokom 70-ih, FED je obezbeivao znatan rast rezervi depozitnih institucija kako bi

usporio rast kamatnih stopa (uki, 2001).

Sutinski, obezbeujui zakonsku nezavisnost FED-a od Trezora, Kongres oteava

izvrnoj vlasti da pritiskom na FED finansira budetski deficit kroz ekspanziju novca i kredita u

privredu, dakle indirektno.

Iako predsednik SAD kontrolie proces imenovanja Odbora guvernera, predsednika i

potpredsednika FED-a, nezavisnost u kasnijem radu omoguena je time to je Kongres

onemoguio predsednika od momenta kada je imenovao lanove, podpredsednika i predsednika

Odbora guvernera da se dalje mea u sferu kreiranja i sprovoenja monetarne politike.

Nezavisnost u radu Odbora guvernera titi se duinom mandata na koji su lanovi istog

imenovani. Naime, lanove Odbora guvernera bira predsednik, a njihov izbor potvruje Senat i

to na period od etrnaest godina, bez mogunosti reizbora. Time se tei da lanovi Odbora budu

imuni na sve politike uticaje.


26/60

26

Bez obzira na visok stepen institucionalne nezavisnosti FED-a od izvrne i zakonodavne

vlasti, neformalan uticaj, pre svega predsednika SAD i Kongresa, uvek je prisutan u manjoj ili

veoj meri. Kao sredstvo svog uticaja predsednik koristi ,,moralno ubeivanje, jer je teko

oekivati da prvi ovek FED-a bude spreman da sledi kurs u monetarnoj sferi suprotan sa

pogledima predsednika, koji je odgovoran pred itavom nacijom za ekonomske performansezemlje. Pokuaj predsednika Odbora guvernera da dui period sledi kurs monetarne politike koji

je u suprotnosti sa ekonomskim i finansijskim ciljevima i planovima predsednika drave

rezultirao bi u ,,dobrovoljnom povlaenju predsednika Odbora guvernera sa te funkcije.

Odravanje dobrih odnosa sa predsednikom poeljno je zbog njegove podrke prilikom

usvajanja ili ukidanja pojedinih zakona u Kongresu, a koji se odnose na sferu novca i kredita.

Tabela br. 1: Politika nezavisnost FED-a koristei GMT indeks

Izvor: Milosavljevi, B. (2010). Nezavisnost centralne banke - primer FEDA Evropske centralne banke i

vajcarske centralne banke

Kad god je postojalo veliko neslaganje oko monetarne politike koju je sprovodio FED,intenzivirana je debata o opravdanosti datog stepena njegove nezavisnosti. U cilju promene

monetarne politike sa kojom se slae administracija, mogu se preuzeti dva tipa akcija: da se

promenom zakonske regulative FED stavi pod kontrolu Kongresa ili izvrne vlasti i drugo, da se

dodatnim pritiskom ukljuujui aktiviranje celokupnog javnog mnjenja, FED prisili na promene.

Nasuprot moguem uticaju predsednika i Kongresa, FED u praksi moe mobilisati snaan lobi iz

redova privatnih bankara da utie na kongresmene iz pojedinih distrikata kako bi podrali

ouvanje nezavisnosti.

U generalizovanju odnosa izmeu FED-a i izvrne vlasti s pravom se zakljuuje sledee:

,,Mada ne potoji legalno sredstvo za Predsednika da izda direktive Sistemu (FED -u), njegova


27/60

27

nezavisnost faktiki nije tako velika da moe koristiti monetarnu politiku kao buzdovan ili

pretnju da stavi veto na akcije admnistracije. Sloboda dejstva za Sistem je prilino ograniena. U

svakom odlunom obraunu, nereprezentativnoj grupi kao to jeFED ne moe ili ne bi trebalo

biti doputeno da tei sopstvenim ciljevima koji su u suprotnosti sa ciljevima i branih

funkcionera (Maisel, 1973: 24).Najjai argument u prilog nezavisnosti Federalnih rezervi je zapravo stanovite da bi

izloenost FED-a veim politikim pritiscima podrazumevala i inflatorne probleme u

monetarnoj politici. Mnogi istraivai smatraju da politiari u demokratskim drutvima

kratkorono razmiljaju jer su motivisani eljom da pobede

na sledeim izborima. Kada im je to primarni cilj, oni se ne usredsreuju na dugorone

ciljeve, poput promovisanja stabilnog nivoa cena. Umesto toga oni tragaju za kratkoronim

reenjima problema poput visoke stope nezaposlenosti i visokih kamatnih stopa, ak i ako takvakratkorona reenja podrazumevaju i neeljene posledice u budunosti. Na primer, visoka stopa

rasta novane mase moe u poetku dovesti do pada kamatnih stopa, ali i usloviti njihovo

poveanje kasnije kada se inflacija povea. Da li bi Federalne rezerve pod kontrolom Kongresa

ili predsednika primeriile politiku velikog rasta novane mase kada su kamatne stope visoke, ak

i ako takva politika naposletku dovodi do inflacije i veih kamatnih stopa u budunosti?

Zagovarai nezavisnih Federalnih rezervi daju pozitivan odgovor na ovo pitanje. Oni smatraju

da bi politiki izolovan FED bio daleko obazriviji po pitanju dugoronih ciljeva i stoga brinuo o

stabilnosti dolara i nivoa cena.

Predstavljeni argument moe se opisati i kao politiki proces u Americi koji dovodi do

takozvanog politikogposlovnog ciklusa, u kojem se neposredno pre izbora primenjuju razvojne

politike radi, smanjenja stope nezaposlenosti i kamatnih stopa. Nakon izbora na povrinu izlaze

loe posledice takvih politika - visoka inflacija i visoke kamatne stope - koje zahtevaju otre

mere za koje se politiari nadaju da e ih javnost zaboravili do sledeih izbora. Dokazi za takav

politiki poslovni ciklus u SAD postoje, a Federalne rezerve pod kontrolom Kongresa ili

predsednika takav ciklus samo bi pojaale.

Stavljanje FED-a pod kontrolu predsednika (odnosno pod vei uticaj ministarstva

finansija) takoe se smatra opasnim jer bi FED mogao biti korien kao pomo u finansiranju

velikih budetskih deficita ministarstva finansija kupovinom obveznicu koje emituje to

ministarstvo (Trezor SAD), Pritisak ministarstva finansija na FED da mu pomogne moe

dovesti do veih inflatornih problema u privredi. Ako je nezavisan, FED e odoleti tim

pritiscima ministarstva finansija.

Drugi argument u prilog nezavisnosti FED-a ogleda se u tome toje kontrola monetarne

politike previe vana da bi se prepustila politiarima, odnosno onima koji su ve u nekoliko


28/60

28

navrata pokazali nedostatak ekspertiza pri donoenju bitnih odluka i onih od velike ekonomske

vanosti, kao to je smanjenje budetskog deficita ili reforma bankarskog sistema. Ovaj

argument moemo prikazati i kao principal - agent problem. Federalne rezerve i politiari

predstavljaju agente javnosti (principala), a kao to smo ve rekli, i politiari i FED skloni su da

deluju pre u svom interesu nego u interesu javnosti. Argument u prilog nezavisnosti Federalnih

rezervi dakle ukazuje na to da je principal - agent problem vei kada su u pitanju politiari nego

kada je u pitanju FED jer su politiari manje motvisani da deluju u interesu javnosti.

Neki politiari mogu da podravaju nezavisni FED, koji potom, moe da se koristi kao

javni krivac za sve i na taj nain skinu teret sa svojih plea. Mogue je i da politiar, koji se

inae protivi inflatornoj monetarnoj politici, bude primoran da takvu politiku javno podri samo

iz straha da ne izgubi na sledeim izborima. Nezavisni FED primenjuje politike koje su takorei

politiki nepopularne, ali u interesu javnosti.

2.3 Instrumenti monetarne politike FED-a

Poput ECB, i FED moe, ako tako odlue kreatori monetarne politike, da kontrolie

ukupne rezerve bankarskog sistema. Ukupne rezerve bankarskog sistema SAD obuhvaene su

bilansom stanja FED-a, zato to se odluke FED-a da kupi dravne HOV ili odluka banaka da

pozajme sredstva od FED-a potuju u bilansu stanja FED-a. Kontrolom ukupnih rezervi

bankarskog sistema SAD, FED kontrolie primarni novac (monetary base) ili cene komponenti

primarnog novca, a to su kamatne stope po kojima banke pozajmljuju od FED-a, prekonone

pozajmice na tritu bankarskih rezervi u sklopu operacija na otvorenom tritu i kamatne stope

kada banke pozajmljuju za sluaj kratkorone likvidnosti. Zato FED ima na raspolaganju tri

vana instrumenta monetarne politike, a to su:

targetirana referentna kamatna stopa (target federal funds rate), a to je kamatna stopa po

kojoj banke odobravaju kredite jedna drugoj na tritu bankarskih rezervi i trenutno

iznosi 0,25% (sadanji target je 0-0,25%).

eskontna stopa (discount rate) je kamatna stopa koju FED naplauje na kredite odobrene

bankama (trenutno 0,75%) i

obavezne rezerve (reserve requirement), nivo rezervi koje su banke dune da dre ili u

blagajni ili da deponuju na raun kod FED-a.

Targetirana referentna kamatna stopa je primarni instrument monetarne politike FED-a, a

ta stopa je u nadlenosti FOMC. Na sastancima FOMC-a na njihovom kraju izlazi se sa


29/60

29

odlukom o nivou targetirane referentne kamatne stope. Referentna kamatna stopa je kamatna

stopa po kojoj banke pozajmljuju rezerve jedna drugoj preko noi, odreuje se na tritu i ne

kontrolie je FED. Ta stopa se razlikuje od trine referentne kamatne stope (market federal

funds rate) (Meulendyke, 1989: 14-47).

Naziv referentna trina kamatna stopa potie od injenice da se novanim sredstvimabanaka koja se nalaze na raunima u federalnim rezervnim bankama trguje. Bilo kog dana banke

targetiraju (ciljaju) nivo rezervi koje one ele da dre tokom svog dnevnog poslovanja.

Meutim, taj nivo rezervi koji je odreen, moe da bude vii i nii od onog koji je tokom dana

potreban. Ta razlika izmeu stvarnog i eljenog nivoa rezervi stvara potrebu da pojedine banke

viak rezervi odobravaju u formi prekononih kredita, a banke sa manjkom rezervi pozajmljuju,

takoe u formi prekononih kredita. Kreditiranje i pozajmljivanje banaka vri se preko

posrednika (brokers) koji pronalazi kupca i prodavca rezervi. Re je o bilateralnim kreditima, popravilu neobezbeenim (unsecured). Banka zajmotrailac mora imati dobar kreditni rejting u

oima banke zajmodavca, ili kredit nee biti odobren

Ako bi FED eleo da podstakne trite bankarskih rezervi i izjednai targetiranu kamatnu

stopu za sve uesnike na tritu bankarskih rezervi preko noi, mogao bi se pojaviti ili kao

zajmodavac ili kao zajmotrailac. Ali, kao zajmodavac FED ne odobrava neobezbedene kredi te

komercijalnom bankama, a kao zajmotrailac FED bi mogao da plaa kamatu na viak rezervi

bankarskog sistema. Zato FED ne uestvuje u tim transakcijama. Prvo, zato to ne eli da

preuzme kreditni rizik zbog neobezbeenih kredita, drugo trite bankarskih rezervi je

specifino trite koje obezbeuje vrlo vane informacije o finansijskom stanju banaka i, kada

banka ne moe da dobije kredit od ma koje druge banke preko noi, to je opasan znak da je

banka u finansijskim problemima.

Zato FED targetira kamatnu stopu za odreeno vreme za koje eli da dozvoli da se

meubankarsko trite kree u tom eljenom nivou. Tako, umesto da usvoji strategiju monetarne

politike kojom bi fiksirao kamatne stope na targetiranom nivou direktno, FED je izabrao da

kontrolie kamatnu stopu na indirektan nain, upravljajui ukupnim rezervama bankarskog

sistema, ali korienjem operacija na otvorenom tritu (open market operation). Na taj nain

FED prilagoava ponudu rezervi, sa ciljem odravanja trine referentne kama tne stope,

targetiranoj referentnoj kamatnoj stopi. Tako, FED kupuje ili prodaje dravne HOV i HOV

dravnih agencija.

Federalne rezerve mogu da menjaju viak rezervi banaka i drugih depozitnih institucija

promenom stvarnog iznosa rezervi koje dre finansijske institucije. Jedan od naina da se ovo

postigne je kroz eskontni mehanizam preko kojeg Federalne rezerve, privremeno, daju na zajam

rezerve bankama. Fed, za ove zajmove, naplauje kamatnu stopu koja se naziva eskontna stopa.


30/60

30

Drugim reima banke koje su suoene sa deficitom rezervi mogu privremeno da pozajme

rezerve od svoje regionalne banke Federalnih rezervi po odreenoj ceni (eskontnoj stopi).

Federalne rezerve pokuavaju da utiu na banke da uzimaju kredite iz rezervi menjanjem

kamatne stope koju zaraunavaju na takve zajmove (eskontna stopa). Nia eskontna stopa e

uticati da zajmovi iz rezervi budu privlaniji za banke, dok e ih via eskontna stopa uinitimanje privlanim.

Efektivnost eskontnog mehanizma, kao sredstva za unoenje ili povlaenje rezervi,

ograniena je injenicom da inicijativa za uzimanje zajmova od FED-a ne potie od FED-a, ve

od banaka. Banke e eleti da uzimaju ove zajmove samo po potrebi. Ako ve imaju veliku

koliinu rezervi, nemaju razloga da uzimaju zajam, bez obzira na to koliko je eskontna stopa

niska.

Zakon o bankama iz 1980. godine proirioje pristup zajmovima od Federalnih rezervi nasve deponentne institucije koje su obavezne da dre rezerve - i na banke koje nisu lanice, na

komercijalne banke lanice, kao i na tedne institucije. Ranije su samo banke lanice imale

pristup eskonotovanju - eskontnom alteru - mada su u hitnim sluajevima i druge institucije

mogli da koriste eskontni alter. Danas, meutim, banke koje nisu lanice, kao i tedne

institucije, imaju isti pristup pozajmicama od Federalnih rezervi kao to imaju i banke lanice i

to pod potpuno istim uslovima.

Ve due vreme je poznata injenica da eskontna politika ima dve dimenzije: Prva je

cena, eskontna stopa, kamatna stopa koju Federalne rezerve zaraunavaju finansijskim

institucijama koje uzimaju zajmove od FED-a. Druga dimenzija je povezana sa koliinom

zajmova koje odobrava FED, ukljuujui i nadzor Federalnih rezervi nad iznosom koji je svaka

institucija uzela kao pozajmicu, kao i razlozima za tu pozajmicu. Prvo emo detaljnije ispitati

dimenziju koliine a kasnije i cene.

Do 2003. godine, FED-ov metod spreavanja zloupotrebe eskontne olakice bio je

korienje obimne administrativne i nadzorne procedure. Da bi dobila zajam po povoljnoj

eskontnoj stopi koja je nia od kratkoronih trinih stopa, banka je morala da dokae da nema

ni jedan drugi izvor od kojeg bi pozajmila sredstva. Bankama je bilo zabranjeno da koriste

pozajmice eskontnog altera za finansiranje kredita na meubankarskom tritu federalnih

sredstava. Nova procedura eskontnog altera za odobravanje zajmova predvia kaznenu stopu

koja je obino via od kratkoronih trinih kamatnih stopa, ali ona otklanja preduslove i

ogranienja za banke koje se kvalifikuju za primarni kredit. Sekundarna kreditna olakica sa

odreenim ogranienjima je na raspolaganju bankama koje se ne kvalifikuju za primarni kredit.

Smanjeni administrativni teret novog sistema ima za cilj da olaka pristup zajmovima

eskontnog altera. U prolosti, banke eto nisu rado uzimale zajmove eskontnog altera


31/60

31

strahujui da e biti iznete u javnost. Javno objavljivanje da niko, izuzev FED-a, nee da vam da

novac na zajam je isto kao i da objavite da su samo vai roditelji spremni da rizikuju da vam

daju zajam. Solidna finansijska reputacija je veoma vana za banku, tako da banke ele da

izbegnu bilo kakav in koji bi mogao da ukae ak i na najmanju sumnju o potojanju

finansijskih tekoa. Nova pravila za primarne kredite otklanjaju stigmu od uzimanja zajmovakod eskontnog altera, a postavljaju i gornju granicu za kamatne stope koje banke naplauju

jedna drugoj za federalna sredstva preko noi. Ako bi ova stopa za federalna sredstva ikada

porasla do te mere da bude via od kamatne stope na primarni kredit, banke bi uzimale zajmove

od eskontnih altera,i tako poveavajui ponudu rezervi na meubankarskom tritu i smanjujui

stopu federalnih sredstava.

Posle teroristikog napada na Svetski trgovinski centar i Pentagonu, 11. septembra 2001.

godine, finansijski sistem SAD-a bio je u tekom iskuenju. Sposobnost banaka da alju iprimaju plaanja je bila oslabljena usled prekida telefonske centrale na Menhetnu, nemogunosti

pristupa nekim zgradama koje su koriene za obraun plaanja, prizemljenja aviona koji su, u

normalnim okolnostima, bili korieni za prenos ekova u centre plaanja kao i drugih faktora.

Ovi finansijski prekidi stvorili su efekat ekonomskog talasa. Depozitne institucije

transferiu novane iznose jedna drugoj putem elektronskog sistema koji se naziva Fedwire

(Fedvajer). Banke su postale veoma vete u koordinisanju svojih izlaznih Fedwire plaanja sa

ulazima kako bi minimizirale svoja salda kod FED-a i izbegle prekoraenje svojih rauna.

Mnoge banke su se, 11. septembra, suoile sa problemima oko Fedwire plaanja, to je dovelo

do lanane reakcije kada oekivana plaanja drugim bankama nisu stigla na vreme.

Grafikon br. 6: Diferencirane eskontne stope u SAD.u, UK-u, Evrozoni i Japanu

Izvor: www.davidroodman.com


32/60

32

3 Evropska centralna banka

3.1 Istorijat razvoja Evropskog monetarnog sistema

Evropska centralna banka je nadnacionalna institucija koja je nadlena za evropsku

monetarnu politiku Sediste Evropske centralne banke je u Frankfurtu, u Nemakoj. Evropska

centralna banka (ECB) je monetarni autoritet najvieg nivoa u evro zoni. To je institucija koja je

emitent i zakonski zatitnik zajednike evropske valute - evra. Osnovana je ugovorom iz

Mastrihta 1992. kojim su se nacionalne banke zemalja lanica Evropske unije odrekle

suvereniteta u voenju monetarne politike i prenele svoja ovlaenja na Centralnu banku

Evropske unije. Glavni razlog njenog osnivanja, bilo je stvaranje Evropske monetarne unije sjedinstvenom valutom - evrom.

Evropska centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra.

zajedno sa centralnim bankama drava lanica, dri i upravlja slubenim deviznim rezervama.

Njen osnovni cilj je odravanje cenovnestabilnosti i na taj nain podravanje opte ekonomske

politike EU, dok sistem centralnih banaka definie i sprovodi monetarnu politiku, obavlja

devizne operacije, dri i upotrebljava devizne rezerve zemalja lanica i unapreuje platni promet

(orevi, 2011: 328).

Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim

centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka, u kojem uz nju sudeluju i

centralnebanke drava lanica evro zone.

Geneza Evropske monetarne unije tekla je u vie faza. Razmiljanja o monetarnoj

integraciji bila su podstaknuta nizom dogaaja, pre svega zavretkom prve faze integracije

1968., formiranje carinske unije i potrebe daljeg razvoja procesa integracije, turbulencija dolara

na svetskoj ekonomskoj i monetarnoj scem i najzad, ali ne na kraju, naputanje fiksnih deviznih

kurseva i znaajno odstupanje kurseva valuta izmeu lanica Evropske umje. Savet ministara je

1972. doneo odluku o nastavku procesa integracije u pravcu formiranja Evropske monetarne

umje (EMU). Naziv integracije monetarna zmija odslikava sutinu oblika monetarne

integracije. Radi se o prilagodljivom obliku fiksnog deviznog kursa. Osnovni devizni kurs je

dolar, koji predstavlja bazu. Centralne banke zemalja Evropske unije dre se ovog kursa, ali

imaju pravo da fluktuiraju svoje valute sa odstupanjem, od plus-minus 2,5% od njega.

Sistem je bio kontrolisan od strane Evropskog monetarnog fonda za saradnju (European

Monetary Cooperation Fund). Odstupanje kurseva valuta pojedinih zemalja lanica od

predvienih granica je regulisano sledeim oblicima intervencija(Lovre, 2008: 54):


33/60

33

koordinacijom monetarnih politika;

kratkoronim kreditima obezbeenim od fonda;

usklaenim akcijama zemalja lanica.

Kao poslednja mera u pravcu ouvanja ovako fiksiranog kursa, kad su sve ostale mere

iscrpljene, bilo je predvieno privremeno ili trajno, istupanje iz ovog aranmana. Period

realizovanja koncepta integracije bio je bremenit problemima na svetskoj ekonomskoj pozornici,

poput naftne krize i pada vrednosti dolara, stoje onemoguilo odravanje ovako defmisanog

fiksnog kursa. Upravo iz tih razloga dolo je do naputanja ovog sistema.

Dalji razvoj monetarne integracije vezan je za stvaranje Evropskog monetarnog sistema

(EMS) On je aktiviran 1979. Osnovni ciljevi su mu bili: stabilizacija deviznih kurseva,

monetarna kooperacija, pribliavanje i harmonizacija ekonomskih politika lanica, dalji razvoj

evropskih integracija, stabilizacija meunarodnih monetarnih odnosa.Evropski monetarni sistem preuzeo je dostugnua prethodnog monetarnog reima.

Zemlje koje su ule u evropski monetarni sistem, takoe su fluktuirale oko jedne unapred

zajednike odreene valute. To vie nije bio dolar, nego evropska monetarna jedinica ,,eki

(European Currency Unit). U osnovije to bila korpa valuta sastavljena od valuta zemalja lanica

Evropskog monetarnog sistema. Vrednost korpe valuta dobijala se na osnovu udela svake zemlje

lanice u ukupnoj ekonomiji Evropske unije. Izraunavanje na bazi uea svake zemlje u bruto

drutvenom proizvodu i udela u ukupnoj meusobnoj trgovini Evropske unije. Odreivan je naperiod od pet godina, a promene su bile mogue, ako doe do odstupanja od 25% na prvobitno

odreenu vrednost. Na taj nain eki je odraavao snagu svake ekonomije u ukupnoj, kao i

promenu njenog uticaja. Dozvoljene fluktuacije pojedinane valute u odnosu na eki su bile plus-

minus 2. 25%.

Pored uloge centralnog deviznog kursa i indikatora odstupanja od njega, eki je sluio i

kao: sredstvo poravnanja meu centralnim bankama lanicama, deo meunarodnih finansijskih

rezervi, jedinica finansijske transakcije i za statistiku administracije EU, zbog svoje relativne

stabilnosti i kao jedinica zaliha vrednosti, i kao raunovodstvena jedinica za intervencije.

Intervencije, u sluajevima odstupanja pojedinih valuta lanica od dozvoljenih, u Evropskom

monetarnom sistemu su bile organizovane na sledei nain: od svih zemalja lanica se oekivalo

da preduzimaju monetarne i fiskalne mere u cilju pribliavanja standardu i da reaguju u duhu

meunarodne saradnje i to na simetrian nain, kupovinom i prodajom deviza.

Takoe, ouvanje sistem Evropskog monetarnog fonda za saradnju (EMFC). Ovaj fond

prestavlja centralnu monetarnu instituciju EU, kojom upravljaju guverneri centralnih banka

lanica. Fond je raspolagao znaajnim sredstvima za intervencije, pre svega radi regulisanja


34/60

34

platno-bilansnih tekoa lanica. Zemlje sa platno-bilansnim suficitom, ako su vie participirale

u sredstvima fonda, kao stoje Nemaka, dominirale su u kreiranju politike EMS.

Najzad, kao otvorena opcija ostaje promena vrednosti ekija, odnosno devalvacija

zajednike valute. U Evropskoj monetarnom sistemu pnbegavalo se i jednokratnim

prilagoavanjem konkuretnosti nacionalnih valuta.

3.2 Struktura i funkcionisanje Evropske centralne banke

Ako se posmatra period od 1979. do 1990. u funkcionisanju evropskog monetarnog

sistema, moe se kostantovati da je on bio uspean. Osnovni cilj sistema: ouvanje valutne

stabilnosti i niska inflacija (od 12,7% u 1988. godini do 4,3% u 1993. g odini.) uspeno jerealizovan, stoje dovelo do blie saradnje izmeu centralnih banaka i konvergencije monetarnih

politika.

Na osnovu ugovora u Mastrihtu garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Institucije

Evropske unije i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smeju ni na koji nain uticati na

Evropsku centralnu banku, kao ni na nacionalne centralne banke.

Nezavisnost Evropske centralne banke se temelji na:

institucionalnoj nezavisnosti - nacionalne centralne banke moraju imati visok stepennezavisnosti

operativnoj nezavisnosti - ECB je potpuno slobodna u odabiru i sprovoenju

instrumenata monetarne politike

personalnoj nezavisnost - lanovi Upravnog odbora imaju neopozive i dugorone

mandate

finansijskoj nezavisnosti - nezavisne nacionalne centralne banke jedine su upisale kapital

ECB.Centralna banka moe biti nezavisna sa stanovita korienja instrumenata centralne

banke i sa stanovita svojih preferencija. Evropska centralna banka ne sme davati zajmove

zemljama lanicama to se tie preferencija, centralna banka ima mo da bira razliite

makroekonomske ciljeve koji se razlikuju od vladinih instrumenata. Nezavisnost ECB implicira

da ne postoji direktan uticaj eksternih faktora u procesu donoenja odluka. U radu ECB posebno

je apostrofirana bitnost transparentnosti, tj. dostupnost podataka javnosti.

Glavni zadaci ESCB su:

definisanje i realizacija monetarne politike EU;

rukovoenje deviznim poslovima;


35/60

35

dranje i upravljanje deviznimrezervama zemalja lanica;

omoguavanje efikasnog funkcionisanjaplatnog prometa;

sprovoenje prudencijalnog nadzora nad kreditnim institucijama i stabilnou

finansijskog sistema (orevi, 2011:328).

Primarni cilj ECB predstavlja odravanje stabilnosti cena. Stabilnost cena je definisana

kao godinji porast harmomzovanog indeksa potroakih cena (HICP) ispod 2%, dok donja

granica nije eksplicitno navedena mada se deflacija smatra kao odstupanje od cilja stabilnosti

cena. Strategija monetarne politike odreena je na srednji rok. Referentnim agregatom,

proglaen je monetarni agregat M3 i odreena stopa rasta od 4,5% kao reper. U strategiji

monetarne politike ECB se oslanja na sveobuhvatnu analizu rizika za stabilnost cena. Analiza se

zasniva na dve komplementarne perspektive cenovnih determinanti i nazivaju se dva stuba)

monetarne strategije.

Prvi stub se odnosi na ocenu cenovnih determinanti od kratkog do srednjeg roka s

fokusom na realnu aktivnost i finansijske uslove u privredi. Ovaj stub uzima u obzir injenicu

daje razvoj cena u ovom roku rezultat odnosa ponude i tranje roba, usluga i faktora

proizvodnje, te se u terminologiji ECB naziva ekonomska analiza. Drugi stub koji se

oznaava kao monetarna analiza fokusiran je na odnos novca i cena u dugom roku.

Za skoro 15 godina godina, ECB je uspela da obezbedi da evro bude vrlo stabilna valuta.

Prosena godinja stopa inflacije u Evrozoni je 1,97% za ceo period od lansiranja EMU. Cene surelativno stabilne, volatilnost inflacije znatno nia od one koje su zemlje imale pre uvoenja

evra.

Grafikon br. 7: Stopa rasta monetarnog agregta M3 u periodu januar '99-jun '12

Izvor: Statistics Data Warehouse, ECB

Na grafikonu br. 7 se da je veza izmeu kretanja M3 i inflacije bila slaba od poetka

EMU.

Grafikon br.8: Godinja promena HCIP u Evro zoni u periodu 1993-2014.


36/60

36

Izvor: ECB

Sa grafikona br. 8 se uoava kretanje HICP u periodu '93-'14. Drastian porast u odnosu

na 2007. od 4% se belei sredinom 2008. u vreme zahuktavanja Svetske ekonomske krize.

Negativne vredosti u 2009. su upuivale na moguu pojavu deflacije, meutim procentualna

promena HICP ve u 2010. iznosi neto vie od 2%. Cene su u 2014. porasle za oko 0,5% u

odnosu na prethodnu godinu.

Monetarna analiza uglavnom slui kao sredstvo unakrsne kontrole monetarne politike

koja proistie iz ekonomskih analiza od srednjeg ka dugom roku. Ostali ciljevi su podupiranje

ekonomskih politika unije, odrivi rast i visok nivo zaposlenosti. Osnovni instrumenti monetarne

politike kojima se slui ECB:

1. operacije na otvorenom tritu:

glavne operacije refinansiranja (imaju glavnu ulogu, izvode se svake dve nedelje sa

rokom dospea od dve nedelje);

dugoronije operacije refinansiranja (izvode se svaki mesec s rokom dospea od tri

meseca);

operacije finog prilagodavanja (brze i pravovremene akcije koje usmeravaju trend trita

u eljenom smeru);

strukturne operacije (emisije obveznica, reverzne transakcije, direktne transakcije);

2.

ustaljene pogodnosti kreditiranja banaka od strane ECB,

3.

politika rezervi likvidnosti.


37/60

37

Tri najvanije referentne kamatne stope u Eurozoni su: kamatna stopa na glavne

operacije refinansiranja, kamatna stopa na depozitne olakice i kamatna stopa na marginalne

kreditne olakice.

Evropska centralna banka je jedini emitent novanica i rezervi banaka, odnosno ona ima

monopol u kreiranju monetarne baze. Ona odreuje uslove po kojima banke mogu dapozajmljuju potrebna novana sredstva, kada imaju nedostatak likvidnost. Zahvaljujui tome,

ona utie i na uslove po kojima banke meusobno trguju na novanom tritu. Postoji jaka veza

izmeu kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i Euribora i drugih referentnih

kamatnih stopa. ECB utie na promenu kamatnih stopa na novanom tritu, to dalje menja

ostale bankarske kamatne stope i druge kamate u privredi, to pokree razliite akcije

ekonomskih transaktora. Rezultat tih mehanizama jesu odgovarajue promene ekonomskih

varijabli- autputa i cena.Vodei kamatni indikatori u zoni evra su: EURIBOR, EONIA i EUREPO. EURIBOR je

skraeno od Euro Interbank Offered Rate, to je prosena kamatna stopa po kojoj 57 evropskih

panel banaka meusobno pozajmljuju novac. Panel banke su banke sa najveim obimom

poslovanja na novanom tritu Eurozone. To su banke sa najviim kreditnim rejtingom,

visokim etikim standardima i odlinom reputacijom. Prilikom utvrivanja visine kamate, 15%

najviih i najniih vrednosti se odbacuje. Rauna se prosena ponderisana vrednost preostalih

ponuda i zaokruuje na tri decimale. Svakog dana, oko 11h se objavljuje vrednost Euribora. Ove

pozajmice su sa razliitim rokovima dospea- do 12 meseci. Eurobor se smatra najznaajnijom

referentnom kamatnom stopom na evropskom novanom ritu. Na osnovu nje se formiraju cene

i kamatne stope za razliite vrste finansijskih proizvoda. Postoji 15 razliitih Euribor kamatnih

stopa (za periode: 1, 2 i 3 nedelje, 1-12 meseci). Nivo Euribora zavisi od odnosa ponude i

tranje, ali na njegovu visinu utiu svakako i osnovni ekonomski faktori, kao to su stopa

ekonomskog rasta ili stopa inflacije.

EONIA je skraeno od Euro Overnight Index Average. To je kamatna stopa na

neosigurane pozajmice u evrima izmeu prvoklasnih banaka (iste panel banke kao i u sluaju

Euribora) sa rokom dospea od 1 dana, pa se moe smatrati Euribor kamatnom stopom za 1 dan.

ECB rauna visinu ove stope svakodnevno. Eonia je osnovna kamatna stopa za brojne

transakcije derivatima.

EUREPO je benmark za osigurane novane transakcije u Eurozoni. Objavljuje je

Evropska bankarska federacija. To je stopa po kojoj, u 11 sati (po Briselskom vremenu),

prvoklasna banka nudi sredstva u evrima u eurozoni ili na svetskom tritu drugoj prvoklasnoj

banci, a kao kolateral slue hartije od vrednosti kojima se trguje na evropskom repo tritu kao

kolateral. Rokovi dospea su 1, 2, 3 nedelje, 1, 2, 3, 6, 9 i 12 meseci.


38/60

38

Grafikon br. 9: Istorijske vrednosti EURIBORA I EONIE

Izvor: Statistical Data Warehouse, ECB

Evropska centralna banka ima tri tela: Upravni odbor, Izvrni odbor i Opti savet.

Upravni odbor (The Governing Council) najvie je telo Evropske centralne banke. ini

ga est lanova Izvrsnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka evro zone. Glavni mu

je zadatak definisanje monetarne politike u evro zoni, posebno odreivanje visine referentnekamatne stope (REFI) pod kojima komercijalne banke mogu pribavljati novac od Evropske

centralne banke. Upravnim odborom predsedava predsedmk Evropske centralne banke. Odluke

unutar ECB donose se veinski po pravilu jedan ovek-jedan glas. lanovi upravnog odbora

ECB nisu predstavnici svojih zemalja i centralnih banaka, ve se biraju kao individue.

Izvrni odbor (The Executive Board) ine predsednik i potpredsednik Evropske centralne

banke i jo etiri lana koje imenuju predsednici ili premijeri evro zone. Izvrni odbor je

odgovoran za sprovoenje monetarne politike koju defime Upravni odbor i za davanjeuputstava nacionalnim centralnim bankama. Odgovoran je za svakodnevno upravljanje

Evropskom centralnom bankom. Statutom ECB utvreno je da predsednik mora prezentovati

godinje izvetaj o aktivnostima ECB i monetarne politike Evropskom parlamentu.


39/60

39

Slika br. 2: lanovi izvrnog odbora ECB i Mario Draghi, predsednik ECB

Izvor: ECB

Na slici desno prikazan je Mario Draghi, bivi guverner Centralne banke Italije, koji

obavlja funkciju predsednika ECB od novembra 2011.

Opti savet (The General Council) sastavljen je od predsednika i potpredsednika

Evropske centralne banke i guvernera nacionalnih centralnih banaka sv

Documents

Uporedna Analiza Centralnih Banaka-FED E