БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ВИРУСИМА

• Мешинасто легло – болест затвореног легла у коме вируси брзо разлажу ларву претварајући је у водњикасто-жућкасту сировину која угињава у кошуљици и пчеле је у облику мешине избацују из кошнице.

санација: врши се тзв. методом гладовања која подразумева пребацивање пчела у нову кошницу где остају 24 h без хране. Након тога се стимулативно прихрањују уз додатак 300 mg KMnO4 у 1 l сирупа (1:1).

БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ БАКТЕРИЈАМА

• Америчка трулеж (куга) – Penibacillus larve larve – болест отвореног легла, тј. ларвеног стадијума. Нападнута ларва из светлобеле боје прелази у жуту боју, касније постаје мрка и накрају у облику црне квржице се сасушује и пада на дно ћелије. Ова бактерија је активна у вегетативном облику, а по уништењу ларве прелази у спорогени облик формирајући и до неколико милијарди спора у једну угинулу ларву. Јаке је вирулентности и у спорогеном облику може опстати и преко 40 год.

симптоми: шарено легло, улегнути поклопчићи са рупом у средини а ако се чачкалицом извуче угинула ларва осети се мирис на туткало а ларва се развлачи у мрку масу правећи нит дужине 5-7 cm.

санација: по нашем закону ова болест се уништава спаљивањем пчела и рамова са леглом и медом, а ако је кошница употребљива врши се њена дезинфекција лет-лампом, а штету надокнађује држава. У Аустралији се користе гама зраци који уништавају и вегетативни и спорогени облик бактерије.

Користе се и антибиотици на бази окситетрациклина али само у погачама, не и у сирупу. Пчелињим производима са присуством антибиотика се забрањује промет.

Уништава је и температура изнад 120 °С у трајању од 20 минута.

• Европска трулеж (streptococus aptis, streptococus pluton, bacillus orvei) – болест отвореног легла, не образује споре и зато се назива доброћудна трулеж. Ова болест напада ларву старости 3-5 дана. Ларва губи седефасто-белу боју, прелази у бледо-жуту и као тамно-смеђа се распада, али се при вађењу не растеже и не прави нит. Мирис угинуле ларве подсећа на мирис поквареног сира или зноја. Обољевају углавном слабија друштва, док јача, нарочито она са израженим геном за чишћење, успевају да се појачаним чишћењем сама одбране. Понекад је добро извађене оквире спалити.

БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ГЉИВАМА

• ЧЕСТО СЕ ЈАВЉАЈУ У КОШНИЦАМА СА НЕАДЕКВАТНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ И У ВЛАЖНИМ ПОДРУЧЈИМА.

• Кречно легло (Askosphаera apis; Askosphaera maior) – гљивица се брзо размножава прожимајући цело тело ларве и претварајући га у очврслу бело сивкасто зеленкасту или бело црну масу. Пчеле угинуле и гумифициране ларве избацују напоље испред кошнице. Болест се преноси зараженим саћем, храном и селидбом а важан фактор је и генетска основа друштва. Основна превентива је држање јачих друштава са израженим геном за чишћење легла. У почетку је довољно гнезда прихрањивати а ако је болест одмакла на 1 l сирупа (1:1) додаје се 1 g “nistantina” и врши прихрана.

• Камено легло (Aspergillus flavus) – болест отвореног легла. Ларву прожимају хифе гљиве претварајући је у очврслу и окамењену мумију која се и чекићем тешко разбија. Болесна друштва се обавезно угушују и комплетно легло спаљује и затрпава дубоко у земљу. Мед се путем ферментације може искористити. Ова болест је опасна за човека јер може напасти плућа.

БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ПАРАЗИТИМА

• НАНОСЕ ОГРОМНЕ ШТЕТЕ ПЧЕЛАРСТВИ И РЕГУЛИСАНЕ СУ ЗАКОНСКИМ МЕРАМА

• Ноземоза (нозема) – Узрочник је протозоа Nosema apis (у новије време и Nosema ceranae). То је болест органа за варење која напада средње црево уништавајући епителне ћелије. Споре продиру у органе за варење и брзо се размножавају, тако да у једном цреву се може наћи од неколико стотина хиљада до 20-ак милиона спора. Болест се шири преко рамова са храном, заједничког појила а најбоље се познаје рано у пролеће.

Симптоми: надувен трбух, слаба веза између трбуха и груди а на притисак абдомена излази тамно жута течност.

Сузбијање: фумагилин, средства на бази јода (нозецид), средства на бази уротрофина (ноземавет).

• Пчелиња ваш (Braula coeca) – штеточина димензија 0,8-1,5 mm црвено-смеђе боје, пљоснатог и елиптичног облика, дужа него шира и има 3 пара ногу. Углавном се срећу на матици јер користе прилику да се хране док пчеле радилице матици дају млечну кашу. Зато се углавном налази(е) на глави или близу главе матице, док ређе обитавају на пчелама (углавном су на оним које луче млеч) а веома ретко на трутовима. Креће се праволинијски за разлику од варое која иде у страну.

Штета коју наносе се огледа у узнемиравању матице што узрокује мање залегање јаја (шарено легло), а већи број вашију на матици може узроковати и њено угинуће. Наноси штете и саћу правећи тунеле у поклопчићима услед чега мед губи на квалитету.

Мере борбе: Уништавају је исте методе и препарати као и вароу.

• Акариоза (Acarapis woodi) – је болест дисајних органа пчела. Изазивач је гриња која се настањује у један пар стигми трахеолног система, брзо се размножава и врши зачепљење дисајних путева услед чега се пчела успорено креће, бауља по подњачи, не може да полети а положај крила као да су ишчашена. Болест се јавља у пролеће а сузбија се фолбексом.

• Вароа (Varroa destructor) – је крпељ, односно гриња црвенкасто-смеђе боје величине 1,5-1,8 mm (женке) и 1,2-1,3 mm (мужјаци). Има 4 пара ногу, штит на леђима и сише хемолимфу пчеле.

• Целокупни развојни стадијум се одвија у затвореном леглу, односно размножава се у стадијуму лутке. Преферира трутовско легло, а по избацивању трутовског легла прелази на радилично.

• Њено присуство онемогућава потпуни преображај пчеле, тако да се на крају развојног стадијума легу пчеле инвалиди без крила, ногу, пипака а са смањеним абдоменом.

• По изласки из легла хвата се за одраслу пчелу, најчешће испод крила, убушујући се у интерсегменталну мембрану. Пошто хемолимфа нема тромбоците, када вароа напусти убодено место, хемолимфа стално истиче и пчела брзо умире. Инвадиране пчеле уместо 35-40 дана живе 15-20 дана.

• Вароа је код нас евидентирана 1976 године и до данас је кривац за страдање 50-60 % угинулих друштава. Представља велики проблем не само код нас већ и у свету, изузев Аустралије и Гренланда.

• Једна вароа је оптерећење за пчелу као 1 kg ваши за човека.

• Вароа се шири путем грабежи, налета пчела, трутовима, ројевима, појачавањем и изједначавањем друштава рамовима и пчелама, селидбом пчела и продајом ројева.

• Симптоми су константно слабљење друштва, шарено легло а у јесен друштва која су имала највише легла најчешће страдају јер преко 80 % је у леглу а 10-20 % на одраслим пчелама.

МЕРЕ СУЗБИЈАЊА ВАРОЕ:

• Биолошке: одстрањивање трутовског легла или коришћењем рама грађевњака (рам без сатне основе) на коме пчеле граде заперке са трутовским ћелијама. После 19 дана рамови се ваде, лутке избацују заједно са воском а восак претапа. Рам се може поново вратити у кошницу. У току године пчелиње друштво може извући 3-5 оваквих рамова. Он не служи само као мамац варои већ и као показатељ колико је друштво способно да гради саће.

• Физичке: подразумевају примену термичке методе која се спроводи током зиме када нема легла, тј. када је сва вароа на одраслим пчелама. Пчеле се истресају у посебан суд – бубањ, заједно са матицом и излажу температури од 46-48 °С у трајању од 10-15 минута. После тога пчеле се враћају на рамове а кошница на своје стално место. Овим начином се уништава вароа преко 95 % и сматра се добром методом јер нема примене хемикалија и загађењапчелињих производа.

• Хемијске: састоје се у примени хемикалија путем:

фумиганата (димних средстава) који користе од активних материја:

амитраз (варолик, варамит, вародал, хемовар, митак-20),

Бром-пропилат (фолбекс),

Малатион (апиакаридин).

Аеросоли (распрскавање ситним капима):

Амитраз (хемовар).

Испарљивих средстава :

Тимол (екстракт мајчине душице)

Мравља киселина

Контактних средстава:

Флувалинат којим се натапају летвице меког дрвета

Системичних средстава (додају се путем хране а делују преко хемолимфе):

Апитол

Перизин

• Селекција

НЕЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА

• ЈАВЉАЈУ СЕ УСЛЕД ПРОМЕНЕ И ПОГОРШАЊА УСЛОВА СРЕДИНЕ. МОГУ ДА ДОВЕДУ ДО УГИНУЋА ПЧЕЛА, СЛАБЉЕЊА ДРУШТВА ПА И УГИНУЋА КОМПЛЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. У ОВУ ГРУПУ СПАДАЈУ И ТРОВАЊА ИЗАЗВАНА ХЕМИЈСКИМ СРЕДСТВИМА.

• Тровање медљиком - најчећше се јавља ако је у кошници заостала медљика у периоду зимовања пчела. Овај мед је добар у активном периоду јер пчели обезбеђује доста минералних материја. Ове минералне материје се одлажу у ректуму дебелог црева пчеле и када се накупе провоцирају пчеле на често излетање (тзв. “прочисни летови”). Услед појаве ниских температура у дужем периоду и немогућности да несварене делове избаце из ректума напоље оне то чине у кошници и провоцирају остале кућне пчеле на веће чишћење, чиме се и оне саме још више оптерећују, тако да се повећава не само број пчела, већ и количина несварених материја.

Знаци болести: хадувени трбух који на притисак избацује тамно-мрку течност, на полетаљци, подњачи, рамовима и саћу има доста тамно-мрког измета сличног ноземи.

Сузбијање: правилно зазимљавање (замена свих оквира са медљиком оквирима са зрелим цветним медом, а уколико га немамо прихранити друштва шечерним сирупом али само до 1/3 укупне хране у кошници).

• Мајска болест – представља у ствари тровање цветним прахом. Јавља се у мају у време када има највише уноса цветног праха. Угињавају младе пчеле радилице из кућног периода живота и то посебно када се интензивно хране цветним прахом како би им се активирале млечне и воштане жлезде. Понекад угињавају и ларве а ова болест је изражена у периоду повећене влаге са падавинама и када пчеле не могу да опште са околином, односно да уносе потребну количину воде. Несварљиве материје потичу од целулозних опни цветног праха које се лако уочавају под микроскопом.

Знаци болести: пчеле испред кошнице праве већу скупину и не могу да полете, абдомен им је надувен а на притисак излази жућкаста течност, измет жућкасте боје који се може наћи и у кошници на рамовима и саћу.

Сузбијање: ова болест траје 3-4 дана и обично сама престаје, а препоручује се прихрана шећерним сирупом 1:3 (1 део шећера и 3 дела воде).

• Хемијска тровања – када пчелиња друштва болију од неке болести симптоми се обично јављају у мањем обиму у почетку на делу легла, пчела или неколико кошница, док код тровања обољевају углавном сва пчелиња друштва на пчелињаку, највише пчеле излетнице а често и кућне пчеле па и део легла. Примећују се мртве пчеле на земљи испред кошнице, на полетаљци а често и на подњачи, па чак и на цветовима медоносних биљака. Због тога је законом забрањено третирање гајених култура у време цветања. По прецветавању пчеле, по правилу, не слећу на цветове, када се могу обавити неопходна хемијска третирања, али зато опасност од угинућа следи од коровских биљака које су у засаду.

Због тога је важно обратити пажњу на:

- селективне пестициде (неотровни за пчеле),

- време апликације (прскати рано ујутру или касно увече када пчеле не лете) и

- начин апликације(најбоље воденом суспензијом путем атомизера или прскалица а најнеповољније је запрашивање, нарочито из ваздуха).

• ВОСКОВ МОЉАЦ

• Лептири и једног и другог мољца полажу јаја на радилично саће, како у магацину тако и у кошници, које није запоседнуто пчелама, нарочито ако се ради о старијем саћу са заосталим кошуљицама ларви и лутки. Један пар воштаног мољца може да уништи и до 100 kg саћа од кога би се добило 40 kg воска који има цени 5-6 Є. Мољац може да осети мирис воска и на 7 km удаљености. Посебно је ларвени стадијум деструктиван за восак јер су ларве јако прождрљиве, убушују се правећи попречне паучинасте ходнике у саћу. Нападнуто саће се на крају претвара у паучинасту масу. Восков мољац се не развија испод 10 °С а на – 15 °С се уништавају сви његови развојни стадијуми.

Санација: - чување саћа у добро упакованим наставцима са адекватном вентилацијом,

- уништавање помоћу SO₂ паљењем сумпорних трака или сумпора у праху 3 пута са размаком од 7 дана како би се уништиле све ларве које се у почетним фазама третмана налазе у јајету.

- третирање старог саћа концентрованом мрављом киселином чиме се уништавају и споре ноземе.

• МРАВИ

• Нападају пчелиља друштва са циљем да дођу до меда а неке врсте нападају и одрасле пчеле грицкајући им ноге и крила како би дошли до садржаја медне вољке. Посебно су опасни ако се јави каламитет (ебнормно размножавање).

Мере борбе:

- уништавање мравињака на пчелињаку врелом водом,

- премазивање доње стране подњаче битуменом,

- постављање ногара постоља у конзерве са уљем (мрав не иде преко уља а иде преко воде),

- сољење соли око кошнице (мрави избегавају со),

- коришћење креде која одбија мраве.

• МИШ

• Улази у кошницу крајем јесени, најчешће после бербе кукуруза. Посебно улазе у кошницу чија су лета вишља од 8 mm. С обзиром да миш нема грудну кост његова летећа ребра му дозвољавају несметан улаз а после пуњења желуца често не може да изађе. Његово присуство иритира пчеле које га често изубадају и усмрте, а затим облажу прополисом спречавајући његово распадање. У току презимњавања присуство миша утиче на осипање зимског клубета и најчешће после већег броја угинулих пчела угињава и матица а саће које је миш користио матица у наредној сезони не користи за полагање јаја. Због тога се препоручује обавезно постављање чешљева на лета кошница, а ако је миш и поред тога ушао у кошницу онда се пчеле са 1-2 оквира стресају на подњачу које га или изубадају и усмрте или он сам после тога напусти кошницу. Могу се поставити и клопке или отровни мамци на пчелињаку.

• ПТИЦЕ

• Од свих птица највећи непријатељ пчели је птица пчеларица (Meros apiaster). Припада реду најлепших птица јер на себи има 9 боја. Множи се и гнезди на иловастим стрмим обалама убушујући се у земљу. Лови пчеле у лету летећи отвореног кљуна. Може да прогута преко 100 пчела. Посебно је опасна ако се јави у јатима или на спаривалиштима матица. Без обзира што је законом заштићена пчелари јој уништавају гнезда затрпавањем рупа са јајима. Поред ње опасне су и ласте, жуне а зими и детлић који пробија зид кошнице а затим језиком дугим 10-15 cm и лупкањем ремете зимско клубе и једу пчеле. Прави рупе од 2-3 па и до 24 cm. Врапци су такође штетни.

Мере борбе: ловачка пушка, страшила, уништавање гнезда, постављање отровних мамаца.

• ЛЕПТИР МРТВАЧКА ГЛАВА (Аcherontia atropus)

• Лептир мртвачка глава је велики лептир са распоном крила око 15 cm. Најчешће улази увече када на лету има мање стражарица, улази у кошницу, узима мед и узнемирава пчеле које га често убијају и балсамују.

И овде је ефикасна мера чешаљ.

• СТРШЉЕН (Vespa crabo)

• Стршље је 2-3 пута већи од пчеле. Не улази у кошницу али пресреће пчеле у лету и при слетању на лето кошнице, раскида их на 2 дела и сише садржај медне вољке.

Мере борбе се састоје у уништавању гнезда, паљењем ватре у вечерњим сатима и после узнемиравања гнезда стршљени излећу, сами кидишу на ватру и сагоревају. Инсектициди се примењују само ако су гнезда стршљенова на безбедној удаљености по пчеле од пчелињака. Понекад га пчеле јаког друштва уклупчају и убију.

• ОСА (Vespa vulgaris)

• Oса је дупло већа од пчеле. Напада пчеле а улази и у кошницу у циљу одношења меда у своје гнездо. Нарочито је опасна у току летњих спарних месеци (јул и август) када се масовно појављује и када може десетковати пчелиње друштво. Мере борбе: уништавање гнезда и постављање мамаца (флаше до 1/3 напуњене смешом сирћета и меда или пивом које одбија пчеле а осе привлачи и оне улазе у флашу и даве се).

• ЖАБЕ

• Лове пчеле како на паши на цвету, тако и испред кошнице, посебно када праве браду, пре ројења и у топлим и спарним летњим месецима чиме старије пчеле својим изласком из кошнице омогућавају младим кућним пчелама да одрже оптималну микроклиму у кошници и спрече укувавање легла. Жабе имају дуг лепезаст језик и убоди им не сметају.Мере борбе: уклањање цигли и камења са пчелињака и стална косидба траве.

• ПАУЦИ

• Плету своје мреже, како на пчелињаку, тако и ван њега хватајућу пчеле које су активне на паши. По хватању се хране пчелињим меким и течним садржајем а нарочито садржајем медне вољке. Мере борбе: уништавање паукових гнезда (мрежа).

• МЕДВЕДИ

• У неким планинским пределима (Тара) медведи представљају велику опасност за пчелињаке. Ако је прва посета пчелињаку била успешна, тешко га је одвратити од даљих напада. Напада обично ноћу, отвара и претура кошнице, узима саће с медом из гнезда и уништава пчеле. Мере борбе: јаке, велике и чврсте ограде од бодљикаве (нису увек ефикасне), добру одбрану представља електрична ограда са напоном од 12 V. Убијање медведа је забрањено осим у случају напада на људе.