Embed Size (px)
Citation preview
2 Decembar 2010.
B I Z N I S
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
Srb info - Gde - Kad- [ta strana 4
Politi~ke akutelnosti strana 5
Divac i ljudi dobre volje strana 6
Od dopisnika iz Njujorka strana 7
Srbi osvajaju Brisel strana 8
“Hitna pomo}” vra}a se}anja strana 9
Iz matice strana 10
Intervju: Goran Ivanovi} strana 11
Pri~a Ogledala: Adios Para}in strana 12
Sjaj i tama nastupa @. Joksimovi}a strana 13
Zemlja ~uda strana 14
Lari Tompskon u Srpskom pozori{tu strana 15
Laza Kosti} - Romanti~ni revolucionar strana 19
Milo{ Crnjanski - Prognan i slavljen strana 20
U susret Bo`i}u strana 21
Osam vekova Miroslavljevog Jevan|elja strana 22
Svetionik na Kosovu Polju strana 23
Poslednji let mlade golubice strana 24
Srbija pro{la kroz Trijumfalnu kapiju strana 25
Konzularna pitanja
Srpski mediji strana 26
^estitke strana 27
Moda
Mali oglasi strana 29
Vedra strana 30
TIRA@: 18.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
SADR@AJ
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Maksimovi} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Decembar 2010.
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
SRE]NU, VESELU I
USPE[NU NOVU
2011. GODINU, PUNI
ZDRAVLJA I VESELJA,
SVOJIM DRAGIM
^ITAOCIMA @ELI
REDAKCIJA
OGLEDALA
SRE]NA NOVA
2011. GODINA!
S R B I N F O
4 Decembar 2010.
Srpski kulturni centar
Sveti Sava
vas poziva u subotu 11. decembra, u 8.00 pm
na reprizu pozori{ne predstave
“Lari Tompson -
Tragedija jedne mladosti”
Restoran TUSCANO'S
4926 N. River rd. Schiller Park IL, 60176
773.677.0247
Novogodi{nja no} rokenrola obojena
folkom uz: KONFJU@N BEND i NEDU
GORAN^I].
U cenu konzumacije od $70 uklju~ena
kvalitetna ve~era restorana TOSCANA,
fla{a {ampanjca i izvanredan ambijent.
Repriza Nove godine 1. januar
u Hanging Gardens-u
8301 W. Belmont (Belmont i Cumberland)
nastupaju: DJ Krmak, Indira Radi} i DJ
Spaz. Konzumacija $35.
Za rezervacije pozovite 773.677.0247
Restoran @UPA
7921 W. Ogden Ave. u Lajonsu
708.442.7812 ili 312.217.7712
U najlu|oj no}i 31. decembra zabavlja}e
vas: DUO BEND i DRAGANA
- LEJDI GAGA
Cena od $80 uklju~uje bogatu ve~eru,
{ampanjac u pono} i kafu.
WAREHOUSE
1945 N. Cornell, Melrose Park
Nastupaju: NIKOLA ROKVI], NO]NA
SMENA i pet najboljih DJ-a u gradu.
Bogat {vetski sto uklju~en je u cenu
od $75.
773.617.8000 ili www.spazdek.com
Restoran BURBON
4768 N. Lincoln Ave. Chicago
773.769.3543
Aperitiv, bogata ve~era i {ampanjac u
pono}, a za odli~an provod pobrinu}e se:
ROSANA, DULE, JOCA i specijalni gost
iz Srbije MIKI JEVREMOVI]. Sve ovo za
samo $60.
Restoran DEVINE
2958 W. Irving Park Rd Chicago
Ograni~en broj mesta ali veoma
bogata ve~er, novogodi{nja torta,
fla{a vina ili {ampanjca uz
odli~an KASTELO BEND po ceni
od $65.
773.744.9455
Restoran SANDYS
7021 W. Higgins Rd. Chicago IL, 60656
U novogodi{njoj no}i nudi vam, za cenu
od $100, bogatu ve~eru i pi}e uz otvoren
ful bar, kao i {ampanjac u pono} uz
odli~an muzi~ki program u kome }e nas-
tupiti: SUN^ICA PREDI], @ELJKO
MIRI], SLAVICA MOMAKOVI],
orkestar - PI@ON I SA[A \OR\EVI].
773.467.4700
Restoran BOEM
3912 W. Montros Ave. Chicago IL, 60618
U cenu od $85 uklju~eno pi}e cele no}i i
ve~era, a zabavlja}e vas
DOLAR BEND sa MARINOM.
773.463.1407
XIPPO BAR
3759 N. Damen Ave. Chicago
Vam nudi u novogodi{njoj no}i Reggae
ve~e, DJ i u`ivo muzi~are iznenadjenja.
Ulaz od $80 uklju~uje ve~eru, open bar,
[ampanjac u pono}.
773.529.9135
1. januara repriza, gostuje
MILO[ DJORDJEVI], ulaz $20.
CAFE BEOGRAD
2937 W. Irving Park. Rd. u ^ikagu
vas o~ekuje 1.. Januara na kaficu i
sredjivanje novogodi{njih utisaka sa
do~eka Nove 2011. ili na eventualnu
reprizu.
773.478.7575
DO^EK PRAVOSLAVNE
NOVE GODINE:
SRPSKI KULTURNI CENTAR
"SVETI SAVA"
448 W. Barry Ave. Chicago
Vas poziva na odli~an provod 13. januara
u Pe}ini uz najbolji orkestar u gradu EYES
MANOUCHE. U cenu ulaznice uklju~en je
i raznovrsni {vetski sto. Za rezervacije
pozovite 773.744.0373
GDE DO^EKATI NOVU
GODINU U ^IKAGU
Za do~ek pravoslavne Nove godine, 13. januara,
zabavlja}e vas EYES MANOUCHE. Ve~era {vedski sto.
773.744-0373
koja je nakon premijere
dobila sve pohvale
kriti~ara i publike.
Budite i vi deo
srpske kulture
pod na{im
Svetosavskim krovom.
Provod do zore u najlu|oj no}i 31. decembra.
Zabavlja}e vas:
Rosana, Dule, Joca
Specijalni gost iz Srbije Miki Jevremovi}.
Aperitiv, bogata ve~era, sa dezertom i {ampanjac u pono} po
ceni od samo $60.
Pozovite za rezervacije: 773.769.3543
4768 N. Lincoln Ave. Chicago
DO^EK NOVE GODINE
LadyBug Book Cafe
2903 W. Irving Park Rd. Chicago Il 60618
773-293-6337
Muzi~ke ve~eri u Cafe Knji`ari Bubamara
svakog petka i subote u 9pm, a ve~e za dame svakog
~etvrtka. Zabavlja vas Dejan Milanovi}.
Do~ek kalendarske i srpske nove godine
Otvoreni su od srede do nedelje.
U nedelju 12. decembra, u 5pm,
promocija istorijskog romana
dr Nikole Morav~evi}a “Be~u na veru”.
448 W. Barry Ave. Chicago
NAVODI IZ
VIKILIKSA NE MOGU
ZNA^AJNO
NA[KODITI SRBIJI
M
e|unarodna neprofitna medijska
organizacija "Vikiliks" je javno
objavila deo od oko ~etvrt mil-
iona tajnih dokumenata Stejt departmenta
koje poseduje, ~ime je izazvala
globalnu pometnju. Svetski medi-
ji objavljuju da je najvi{e
ameri~ka spoljna politika u
nevolji, jer "Vikiliks skandal"
baca novo svetlo na svetsku
diplomatiju i dovodi Ameriku kao
najve}eg svetskog policajca u
poziciju, da se prvi put javno izv-
injava i postavlja defanzivno
prema "svojim partnerima".
Dokumenti se odnose uglavnom
na poslednje tri godine i na
komunikaciju Va{ingtona i
velikog broja ambasada i konzu-
lata razli~itih zemlja sveta.
Korespondencija koja pokazuje {ta
ameri~ke diplomate zaista misle o svojim
partnerima ozbiljno }e uzdrmati politiku
Stejt departmenta. Iz objavljenih dokume-
nata Vikiliks-a saznaje se da su obave{tajne
slu`be SAD {pijunirale vode}e li~nosti UN,
uklju~uju}i generalnog sekretara Ban Ki
Muna.
U tim dokumentima se, izme|u
ostalog navodi, da je Saudijski kralj
Abdulah tra`io od SAD da napadnu Iran da
bi okon~ale nuklearne aktivnosti te zemlje.
Ka`e se za ruskog predsednika Dmitrija
Medvedeva da je Vladimiru Putinu isto {to
i "Robin Betmenu", za francuskog predsed-
nika Nikolu Sarkozija, da ima "autoritativni
stil", a za italijanskog premijera Silvija
Berluskonija da je "sujetan i neefikasan kao
evropski lider" i "fizi~ki i politi~ki slab
politi~ar predan kasnim no}nim zabavama”.
U jednom dopisu iz Kabula, avganistanski
predsednik Hamid Karzaj opisan je kao
"izuzetno slab ~ovek koji nije verovao
~injenicama ve} je lako bio zaveden
svakakvim, ~ak i najbizarnijim pri~ama ili
navodima o zaverama protiv njega".
Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe je u
dokumentima nazvan "starim i ludim
~ovekom", libijski lider Moamer Gadafi
"jednostavno ~udnim", a izraelski premijer
Benjamin Netanjahu kao "elegantan i
{armantan ~ovek, koji nikada ne odr`i
obe}anja". Portal Vikiliks najavljuje nove
objave poverljivih dokumenata, najpre o
ratu u Avganistanu i Iraku, a potom i o
ameri~kim bankama kao "ekosistemu
korupcije".
Istovremeno sa objavljivanjem
ameri~kih tajni, Stejt department pokrenuo
je opse`nu kampanju poku{avaju}i da
ograni~i {tetu, koju }e ti dokumenti, bez
sumnje imati po ameri~ki presti` u svetu.
Dr`avna sekretarka Hilari Klinton li~no je
razgovarala sa liderima Nema~ke,
Saudijske Arabije, Francuske i
Avganistana.
Ve}ina relevantnih politi~kih fak-
tora u Srbiji smatra da te novoobjavljene
informacije ne}e znatno na{koditi Srbiji i
ne o~ekuju da }e se ne{to novo saznati oko
hap{enja Ratka Mladi}a.
Analiti~ar Predrag Simi} ka`e da
afera "Vikiliks" ne}e izazavati mnogo
promena u balkanskoj diplomatiji. Kako
ka`e, Balkan je ve} "toliko istu~en, da
ovakve teme mogu da slu`e samo za
zabavu javnosti". -Mi smo ve} znali neke
stvari koje su se sada potvrdile. Ovo
mo`e da pomogne zbli`avanju balkanskih
zemalja koje shvataju da vi{e nema pilota
u avionu i da moraju same da stave svoje
ludorije u drugi plan. Ovo mo`e da rela-
tivizuje na{e poglede na svetsku diplo-
matiju i da nas navede da manje misti-
fikujemo pitanja EU i NATO i da se
okrenemo racionalnijoj politici koja
re{ava svakodnevne probleme - ka`e
Simi}.
U poverljivim dokumentima do
kojih je do{ao "Vikiliks", navodi se ocena
jednog francuskog diplomate da ministar
spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremi} "ne
~ini ni{ta da ohrabri Srbe da se vrate ili
u~estvuju u kosovskoj vladi". Politi~ki
direktor Ministarstva spoljnih poslova
Srbije Borko Stefanovi} izjavio je da, ~ak
i ukoliko su ta~ni ti navodi, oni ne mogu
imati zna~ajne posledice. Stefanovi} je
podsetio da francusko Ministarstvo spoljnih
poslova nije potvrdilo verodostojnost doku-
menata, u kojima se, izmedju ostalog,
navodi da ministar Jeremi} "ne ispunjava
obe}anja" i da "ne predstavlja moderno lice
Srbije". "Ako je sve to ta~no, po{to fran-
cusko Ministarstvo spoljnih poslova nije
potvrdilo verodostojnost ovih navoda,
interesantno je to {to cela ova afera uvodi
u velike probleme, pre svega, neke od
vode}ih svetskih diplomatija. To je klju~no
u celoj ovoj stvari i spominjanje Srbije u
jednom tako malom segmentu zaista ne
mo`e imati zna~ajnije posledice", istakao je
Stefanovi}.
STRANA^KA
SCENA SRBIJE
P
redsednik Srbije Boris Tadi} najavio
je parlamentarne izbore u martu
2012. godine. Politi~ke partije su
ve} po~ele pripreme. Srpska napredna
stranka potpisala je sporazum o saradnji sa
Novom Srbijom i dve vanparlamentarne
stranke – Pokretom socijalista i Pokretom
“Snaga Srbije”. Sporazum predvi|a zajed-
ni~ku opozicionu borbu i, kako su naveli
potpisnici, principe za formiranje budu}e
Vlade. Sporazum o saradnji su potpisali
predsednici SNS-a Tomislav Nikoli}, Nove
Srbije Velimir Ili}, Pokreta socijalista
Aleksandar Vulin i Milanka Kari} u ime
Pokreta “Snaga Srbije”.
Lider naprednjaka Tomislav
Nikoli} ka`e, da }e ove partije verovatno
zajedno nastupiti na narednim izborima, a
o~ekuje da }e im se priklju~iti i druge
stranke “iz opozicije ili vlasti” kojima je,
kako ka`e, interes Srbije iznad li~nog ili
partijskog interesa. On je poru~io da sarad-
nja jedino nije mogu}a sa Demokratskom
strankom i G17 plus.
Da }e u decembru de{avanja na
politi~koj sceni Srbije biti burna, govori i
~injenica da }e dve stranke iz vladaju}e
koalicije odr`ati izborne skup{tine na koji-
ma }e se birati novo rukovodstvo, a to su
DS i SPS, dok je SPO ponovo za predsed-
nika izabrao Vuka Dra{kovi}a.
Ako bi se parlamentarni izbori
odr`ali danas, gra|ani Srbije dali bi
ubedljivo najvi{e glasova Srpskoj naprednoj
stranci (34,2 odsto) i Demokratskoj stranci
(31,1 odsto), pokazalo je poslednje
istra`ivanje agencije „Politikum”. U parla-
ment bi pro{li i SPS, LDP, SRS i DSS, dok
su ostale stranke daleko ispod izbornog
cenzusa.
Istra`ivanje je pokazalo da su
trenurno najuspe{niji ministri u Vladi {ef
diplomatije Vuk Jeremi} i prvi ~ovek poli-
cije Ivica Da~i}. Tre}eplasirani je ministar
za rad i socijalna pitanja Rasim Ljaji}, a iza
njega su potpredsednik Vlade za evropske
integracije Bo`idar \eli} i ministar za infra-
strukturu Milutin Mrkonji}. Najgore ocen-
jeni ~lanovi Vlade su ministri prosvete,
finansija i poljoprivrede, @arko Obradovi},
Diana Dragutinovi} i Sa{a Dragin.
Jeremi} je i najbolje ocenjeni
politi~ar, dok su anketirani na tre}e mesto
postavili predsednika Srbije Borisa Tadi}a.
Najve}e iznena|enje predstavlja
gradona~elnik Jagodine i predsednik
Jedinstvene Srbije Dragan Markovi}
Palma, koji je na ~etvrtom mestu. Lider
naprednjaka Tomislav Nikoli} je na
{estom mestu, Aleksandar Vu~i} na
osmom, a izme|u njih je gradona~elnik
Beograda Dragan \ilas.
TADI] NA SAMITU
OEBS-A
O
rganizacija za evropsku bezbednost i
saradnju doprinela je br`oj integraci-
ji Zapadnog Balkana u Evropsku
uniju, rekao predsednik Boris Tadi} na sami-
tu OEBS-a. On je, u Astani, Misiju
Organizacije za evropsku bezbednost i sarad-
nju, na Kosovu i Metohiji, da ostane status-
no neutralna i istakao da Srbija na Zapadnom
Balkanu predvodi proces pomirenja.
“Od su{tinskog zna~aja, za
obezbe|ivanje evropske budu}nosti regiona,
jeste ja~anje dobrosusedskih odnosa.
Opredeljenost prestonica u na{em delu sveta
da se anga`uju na svim pitanjima od zna~aja
je, jer je u velikoj meri doprinela unapre|enju
poverenja u regionu, do nivoa na kojem nika-
da ranije nije bilo”, rekao je Tadi}.
Klju~ni odnosi u ovom delu
sveta po~eli su uo~ljivo da se popravlja-
ju, istakao je Tadi}, a sve to se dogodi-
lo u trenutku obnovljene inicijative da se
dovr{i proces pomirenja na Balkanu.
“Srbija, za promenu, predvodi taj proces.
Na{a Vlada neumorno radi na tome da
pojedinci odgovaraju za ono {to su u~inili
– i to kroz potpunu saradnju sa Ha{kim
sudom, a na{e dru{tvo je napravilo velike
korake u prevazila`enju tragi~nog nasle|a
devedesetih godina”, rekao je predsednik
Srbije. Ta promena podstakla je Narodnu
skup{tinu da usvoji istorijsku Deklaraciju
o osudi zlo~ina u Srebrenici, po~etkom
godine. Zlo~in je osu|en, izvinjenja su
u~injena, a saose}anje se nastavlja, dodao
je Tadi}.
A K T U E L N O
Decembar 2010.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
6 Decembar 2010.
H U M A N O S T
U
Kafeu “Topaz” u Burr Ridge, kraj
^ikaga, nedavno je odr`ana human-
itarna akcija organizacije “HOD”,
Vlade i Ane Divac. Ponovo je na{ vrsni
sportista, u saradnji sa vlasnicima restorana,
Velimirom Veselinovi}em i Brankom
Paliku}om, okupio ljude dobre volje, svoje
kolege sportiste i prijatelje, da zajedni~kom
akcijom pomognu onima kojima je pomo} u
Srbiji potrebna.
Na istom mestu donatori i prijatelji
okupili su se i u aprilu pro{le godine, kada
je skupljeno 120 000 dolara, i od tih sred-
stava mnogima iz izbegli~kih centara u Srbiji
obezbedjen krov nad glavom, ili nabavljeno
poljoprivredno imanje.
Vladovo i Anino veliko srce i
ovoga puta privukli su veliki broj na{ih
sunarodnika i Amerikanaca, na nedeljnom
ru~ku u kafeu ~iji su doma}ini sre}ni {to
ovaj dogadjaj postaje lepa tradicija i razlog
da se o Srbima i Srbiji govori na jedan
drugi, pozitivniji na~in.
Prisutnima je prikazan i dokumen-
tarni film “Nekada bra}a”, pri~a o pri-
jateljstvu i sukobu izmedju Vlade Divca i
njegovog kolege-sportiste Dra`ena Petrovi}a,
ali pre svega vrlo potresna pri~a o iskon-
skom prijateljstvu i razlozima zbog svojih svi
preispitujemo neke svoje tegobe iz tog
gorkog vremena devedesetih. Plakalo se u
sali za projekciju, niko nije imao razlog da
krije suze, zbog filma koji je Vlade, kako
sam ka`e, morao da napravi.
“Ovo je prilika da zahvalim
svima koji su do{li da nam daju podr{ku,
jer zajedno svi mo`emo uraditi vi{e i
bolje, a HOD to najbolje pokazuje. Svi
smo emotivni posle projekcije ovog filma,
na koji je publika {irom sveta odli~no
reagovala, kao i na{e kolege sportisti.
Meni je bilo veoma va`no da se ovim fil-
mom prika`e objektivna slika suko-
ba u biv{oj Jugoslaviji, i mislim da
je uradjen odli~an posao. Se}am se
trenutka kada su moji dragi pri-
jatelji Amerikanci, prate}i sve {to
se de{avalo, do{li na ideju da to
poka`emo svetu, ideja se rodila pre
tri godine, krenuli smo u projekat i
sada je ovaj film tu, pred svima
nama. Drago mi je da je neko sa
strane od moje pri~e napravio tako
objektivan film. Iskreno, danas se
ja ne bih pona{ao nimalo druga~ije,
ali sam svim mojim prijateljima
rekao da se nadam da su mi opros-
tili sve {to sam, ako sam, pogre{no
uradio, kao {to i ja njima opra{tam sve
ono {to su oni radili.”
Vladu Divca u Americi je zatekla
vest o te{kom nevremenu i poplavama u nje-
govom rodnom Prijepolju.
“Svakako }emo Ana i ja pomo}i i
na{im sunarodnicima, kao {to smo ve}
pru`ili pomo} zemljotresom poru{enom
Kraljevu, kao i uvek poma`emo koliko
mo`emo. Uvek nastojim da ljudima makar
malo pobolj{amo `ivot i damo nadu za bolje
sutra”- ka`e za “Ogledalo” Vlade Divac.
U ^ikagu je, povodom akcije orga-
nizacije “HOD” bila i Rebeka MacDonald,
Srpkinja iz Toronta, uspe{na poslovna `ena i
veliki humanista.
”Ovo mi je ~etvrti put da gledam
film ”Jednom bra}a” i nijednom me nije bilo
stid suza. Svaki put ga vidim druga~ije, svaki
put vidim ne{to na {ta nisam obratila pa`nju.
Iako zam koliko je Vlade izuzetna li~nost,
humanista, sportista, danas sam gledaju}i
film ustanovila da je kombinacija njegovog
karaktera i naivnosti napravila ono {to Vlade
jeste, i to je lepota njegove li~nosti. U
poslednje tri godine Vladu sam malo bolje
upoznala, i mogu vam re}i da retko nailaz-
im na ljude koji tako brinu o drugima, kao
{to on i njegova supruga ~ine. I zato sam
rekla, ako on mo`e toliko sebe i od sebe da
da, za{to bi ^ikago meni
bio daleko. Zato sam
danas ovde i dajem
podr{ku ovoj akciji. Osim
toga, planiram da idu}e
godine u Torontu naprav-
im veliko donatorsko ve~e
i radim na tome da orga-
nizacija HOD dobije iden-
titet i u Kanadi.”
V l a s n i c i
restorana “To-paz” bili su
izuzetni doma}ini i ovoga
puta, doniraju}i svoje
usluge, izuzetno pripreml-
jenu hranu i atmosferu
kojom je skup odisao.
“Sre}ni smo da smo mi ponovo
doma}ini ove akcije, kao i zato {to je mnogo
ljudi do{lo da pomogne ovu akciju, kao {to
}e i ubudu}e verujemo ~initi”- ka`e Velimir
Veselinovi}. Branko Paliku}a dodaje da je
ove godine prisutno vi{e od 120 ljudi i da
}e skupljena sredstva biti zna~ajna.
“Zahvalni smo svima koji u~estvu-
ju, a posebno na{im radnicima, koji su svoj
rad danas donirali. Nama je bila ~ast da
budemo doma}ini ovog skupa. Naravno,
{teta je {to nema vi{e na{ih sunarodnika, iz
^ikaga koji je poznat po broju Srba. Na
ovakvim skupovima nas
mora biti mnogo vi{e, tako
samo mo`emo biti jo{ ja~i i
pomo}i mnogo efikasnije.”
Desko Nikitovi},
generalni konzul Srbije u
^ikagu, takodje je sre}an
zbog akcije koja je u
^ikagu organizovana.
“Ovakav skup je
dobar za nas, i ovde u
^ikagu i u Srbiji, jer se
u~imo i promovi{emo
filantropiju, koja u Srbiji
nije razvijena u obliku u
kome jeste u razvijenim
zemljama. Vladu Divcu ljudi veruju, a
HOD je organizacija koja novac sakupljen
upu}uju na pravu stranu i u prave ruke.
Na{ Konzulat promovi{e rad ove organi-
zacije. Pro{le godine HOD je obezbedio
202 porodice, oni su se ponovo integrisali
u dru{tvo i `ivot im je malo lak{i. Film
koji smo danas ovde videli je izuzetna
pri~a, i nikoga nije ostavio ravnodu{nim.
U na{ Konzulat je stizalo mnogo poruka,
telefonskih poziva, mnogo je Amerikanaca
reagovalo na vrlo emotivan na~in. Kroz
ovaj film svi mogu da nau~e mnogo o
gradjanskom ratu u Jugoslaviji, o Srbima
kao narodu, o Vladu kao ~oveku.”
Skupu je prisustvovao i Vladov
kolega- Skot Polard, koji kada god mo`e
poma`e humanitarne aktivnosti i pris-
ustvuje im.
“Nije toliko ~esto da mogu da
uskladim termine, ali sre}om danas sam bio
u mogu}nosti da prisustvujem ovom divnom
skupu. Vlade i ja smo veliki prijatelji, i
meni je ~ast da mogu da pomognem nje-
govu organizaciju i sve ~ime se ona bavi.
Film danas ovde nisam gledao, jer nisam
`eleo da ponovo pla~em, video sam ga ve}
nekoliko puta i mogu re}i da je fascinantan.
Mila Filipovi}
Generalni konzul Srbije u ^ikagu
Desko Nikitovi},
Rebeka Mcdonads iz Toronta
i Vlade Divac
Skot Polard uvek rado podr`ava HOD
Vlade i Ana sa vlasnicima Topaz-a Velimirom Veselinovi}em
i Brankom Paliku}om
DIVAC I LJUDI
DOBRE VOLJE
DIVAC I LJUDI
DOBRE VOLJEMiroslav i Nevenka Dedi} uvek rado
poma`u humanitarne akcije.
7Decembar 2010. www.serbianmirror.com
N J U J O R K
S
ude}i po pripremama za do~ek Nove
2011. godine, sve je opet u redu. Sve
je kao po starom. Njujor{ki izlozi na
Petoj Aveniji ponovo blistaju. U gotovo
svima, pokretne lutke do~aravaju lepotu
slavskih ve~eri, po~ev od Hanuke, preko
Bo`i}nih praznika, pa sve do Novogodi{nje
no}i, koja treba iza nas da ostavi sve ono {to
nije valjalo i da nam otvori nova vrata ka
sre}i, uspehu, blagostanju i miru.
Da li je sve ba{ tako i da li }e sve
idu}e godine biti lep{e i bolje? Istina je da
su izlozi i ukrasi, kaoa i njujor{ke ulice i
trgovi lep{i i svetliji nego predhodne dve
godine. Ekonomska kriza prepoznavala se
tada i u skromnijem novogodi{njem dekoru.
Dali ovogodi{nji sjaj automatski
zna~i da su problemi re{eni i da je kriza
pro{la?
“Te{ko”, ka`u ekonomski
analiti~ari.
“Te{ko” ka`u ekonomski pokaza-
telji koje svakodnevno objavljuju televiziske
stanice.
“Te{ko” ka`u grafikoni u novinama.
“Te{ko” ka`e obi~an svet, koji
itekako ose}a teret krize, a polako i teret siro-
ma{tva.
Kreditna kriza jo{ uvek nije
re{ena. Jo{ uvek milionima vlasnika ku}a
i stanova preti ostajanje bez krova nad
glavom. Nadoknada za nezaposlenost
produ`avana je nekoliko puta i sada se
daje 99 nedelja. To je skoro dve godine...
A {ta posle, ho}e li biti nekog posla? Broj
nezaposlenih se ne smanjuje. Pove}ava se.
Stigao je do 9,8%. Sude}i po svemu, taj
trend }e se nastaviti i u idu}oj godini.
Senat i Kongres treba da donesu odluku o
novom izdvajanju dodatnih milijardi
dolara, da bi se nastavilo sa davanjem
nadoknade za nezaposlene. Ako se ne
na|u sredstva za to, bez posla i nadok-
nade, osta}e dva miliona ljudi, a pored
njih bez sredstava za `ivot osta}e jo{ naj-
manje {est miliona ~lanova njihovih
porodica.
Republikanci, koji sada imaju pred-
nost i ve}inu u Kongresu sla`u se da sredst-
va treba prona}i i pomo}i ljudima, ali
poru~uju Obaminoj vladi da sredstva treba
na}i u okviru bud`eta u{tedama na drugoj
strani. To zna~i smanjenjem tro{kova za
zdravstvenu za{titu, za obrazovanje ili za
vojsku...
Siguran sam da }e se sredstva
na}i, jer je {est ili sedam miliona gladnih
ljudi na ulicama velika opasnost. Obama je
ve} najavio zamrzavanje plata radnika u
dr`avnoj administraciji. To sigurno zna~i
ne{to. Poruka je upu}ena i drugima.
Gradona~elnik Njujorka, medjutim,
najavljuje odpu{tanje velikog broja grad-
skih slu`benika, a me|u njima dosta poli-
cajaca, vatrogasaca i preko 4 hiljade
prosvetnih radnika. Neke gradske linije
podzemne `eleznice i autobuskog
saobra}aja su skra}ene, a cena prevoza
pove}ana za 25 centi po karti. Obi~an
hot-dog na ulici, nije vi{e jedan dolar ve}
dolar i po... Istini za volju po~ev od
Tenksgivinga pa na dalje, mnoge cene su
sni`ene, ~ak do pedeset procenata pa se to
odrazilo na promet, koji je za nekoliko pro-
cenata ve}i od prometa u isto vreme pre
godinu dana. “Sve je to
{arena la`a” ka`u ekon-
omisti. Tako mi
Amerikanci poma`emo
kinsku privredu, jer
pred Novu godinu se
najvi{e kupuju igra~ke,
jeftina konfekcija,
bi`uterija i razne sit-
nice, koje su gotovo
sve proizvedene u Kini.
Njujor{ki aerodrom La
Gvardia progla{en je za
najlo{iji u Americi, a to
me podsetilo na
nedavnu izjavu pre-
dsednika Amerike, koji
je rekao da na{i –
ameri~ki ra~unari vi{e nisu najbr`i, da su
ih pretekli Kineski. “Na{i aerodromi nisu
najbolji, bolji su oni u Seulu” – nastavio je
– “Najbolja i najbr`a `eleznica nije kod
nas. Mi to ne smemo dozvoliti,” zaklju~io
je predsednik Obama.
Samo razvoj, rad i stvaranje ne~eg
novog zna~e anga`ovanje novog kapitala,
otvaranje novih radnih mesta, pove}anje
zarada i naravno, rast standarda. Nadam se
da blje{tavi novogodi{nji izlozi i velelepne
jelke najavljuju neki novi “NEW DEAL,”
jer samo to mo`e Ameriku, a i ostali svet
izvesti iz krize.
Nadam se da je Obamina adminis-
tracija pripremila dosta toga {to treba i mora
da po~ne da se radi i gradi u narednoj godi-
ni. Pred izbore demokrate su obe}avale
mnogo. Nadam se da su se za dve godine
vladavine pripremili i osposobili da ne{to od
obe}anog i ostvare i zato, a ne samo zbog
svetlucavih novogodi{njih ukrasa i lampiona
– ^estitam Vam Novu Godinu. O~ekujem
ne{to bolje, sa optimisti~kom njujor{kom
porukom. Misli o velikim stvarima i pokreni
se da to i ostvari{. Bi}e tako, jer ovde je
samo nebo granica.
Milan Lu~i}
N
ovi Srpski paso{ koji nam ponovo
otvara vrata za Evropsku uniju i
olak{ava dobijanje viza za ostale
delove sveta, u Njor{kom konzulatu
mo`ete dobiti za samo desetak dana.
Gu`vie nema, prijem zahteva i dokumena-
ta, zakazuje se internetom, po{tuju se
vreme i rokovi.
Nekoliko stotina gradjana porek-
lom iz Srbije bili su veoma sre}ni i zado-
voljni kada je pre nekoliko
godina u Njujorku otvoren
Generalni konzulat Srbije i
Crne Gore – sada konzulat
Srbije. Bilo je to kao da nam
se otad`bina pribli`ila i otvo-
rila vrata u oba smera.
Onda je do{la afera
sa Miladinom Kova~evi}em, a
to se odrazlio na odnose
Srbije sa Amerikom ali i na
odnose Njujor~ana prema
Konzulatu. Izgubljeno je pov-
erenje, jer mnogi nisu
odobravali taj potez. Sada je u
Njujorku nova konzularna garnitura sastavl-
jena od iskusnih diplomata i mladih talen-
tovanih stru~njaka, koji svoje poslove
obavljaju veoma profesionalno, brzo i
po{teno.
Vrata Konzulata u samom centru
Njujorka – izmedju Grand Centrala i
Tajms Skvera otvorena su za sve, kojima
su potrebne konzularne usluge, ali i za
sve one koji tra`e mesto i kutak gde
mogu ~uti nesto iz otad`bine. Ponekad je
dovoljno samo osetiti da i ovde imamo
neku “sigurnu ku}u” u kojoj mo`emo
potra`iti savet, pomo} ili jednostavno
na{u srpsku re~. Njujor{ki Generalni
konzulat je i mali Kulturni centar, u kome
se odr`avaju izlo`be, koncerti i prikazuju
doma}i filmovi. Njujor{ki Konzulat posta-
je, polako ali sigurno, izlog Srbije u
ovom delu Amerike, a svim gradjanima
Srbije sigurno uto~i{te, u prestonici sveta.
Sada sa zadovoljstvom i ponosom
mo`emo pokazati svima Crkvu Svetog
Save, preporu~iti svima da odu do
Srpskog Kluba u Ridzvudu ili da vide i
osete ~ari na{e otad`bine u Genaralnom
Konzulatu Srbije na Menhetnu.
Milan Lu~i}, New York
VI[E OD KONZULATA
Genaralni Konzulat Srbije u Njujorku postaje prava “Srpska ku}a”
Ambasador Branko Rado{evi} i konzul Vladimir Pavlov sa
protagonistima filma "Tamo i Ovde"
BLISTAVI NOVOGODI[NJI IZLOZI NE
NAJAVLJUJU IZLAZAK IZ KRIZE
8 Decembar 2010.
D R U [ T V O
Marko Lopu{ina
K
ada je osmo~lana delegacija
{umadijskog okruga, sa
gradona~elnikom Veroljubom
Stevanovi}em na ~elu boravila sredinom
novembra u Briselu, gde je predstavila
jedinstveni vid saradnje sa Ju`nomoravskim
regionom ^e{ke, zvani~no je pokrenut pros-
tor za otvaranje Kancelarije [umadije u ovoj
politi~koj prestonici Evropske Unije. Za
ambasadora je imenovana Borka Tomi},
mlada Kragujev~anka, diplomirani srpski
lobosta koja `ivi u Belgiji i koja se ve} bav-
ila patriotskim poslovima u okviru Srpskog
instituta za diplomatiju u Briselu. Ovog
puta, kako sama priznaje, Borka Tomo} je
dobila slo`eniji i odgovorniji zadatak:
- Kancelariju mom rodnom gradu
besplatno je ustupio Savet ~e{kog
Ju`nomoravskog regiona, sa kojim op{tine
[umadije uspe{no sara|uju sedam godina.
Grad Kragujevac se obavezao da finansira
moju platu i aktivnosti, tako da sam
uspe{no pro{la kroz pravi administrativni
tunel srpskog, ~e{kog, belgijskog i evrop-
skog prava da bih dobila radnu dozvolu i
propusnice za zvani~an pristup svim EU
institucijama. Ta na{a {umadijska saradnja
sa Ju`nom Moravskom, omogu}ila mi je da
zastupam [umadiju u Komitetu regiona i
drugim institucijama EU i da kr~im put
kragujeva~kim projektima do evropskih
fondova – otkriva nam {umadijska
ambasadorka Borka Tomi}.
Prvi korak je na~injen sredinom
novembra, kada su u organizaciji ~e{kih part-
nera sa gradona~elnikom Kragujevca u
Briselu boravili i na~elnik {umadijskog okru-
ga Zoran Rajovi} i predsednici {umadijskih
op{tina Aran|elovac, Bato~ina, Kni}, Lapovo
i Ra~a. Delegacija je imala prilike da upoz-
na evropske institucije i modele regionalne
saradnje sa prave strane – iznutra.
Moji {umadinci su se sastali sa
preko dvadeset predstavnika Evropske
komisije, Evropskog parlamenta i Komiteta
regiona, na{e Misije pri EU, brojnih region-
alnih predstavni{tava uklju~uju}i Istru,
Friuli, Veneciju, \uliju, Pilzen, Veneto,
Republiku Srpsku. A seminar u ^e{kom
domu je bio {ansa da i prijatelji [umadije
i Kragujevca poput grada Sirena, regiona
Piemonta, Flandrije i organizacije Karitas,
potvrde svoju re{enost da sara|uju sa
[umadijom na evropskim projektima.
Najsna`nije briselsko iskustvo je da za
saradnju imamo mnogo neiskori{}enih
mogu}nosti. Ali, to zahteva i sposobnost da
se „sara|uje sa svima, a sa~uva svoje” –
ka`e Borka Tomi}.
Kragujevac i [umadija su hrabro
krenuli da tu sposobnost razvijaju i nakon
dva meseca u Briselu i u Evropi o srcu
Srbije zna vi{e nego pre. ^asopis
„Evropska agenda” objavio je tekst o
anga`manu predstavnika grada Kragujevca
u Briselu, dok se u ~asopisu „Nju Jurop”
pojavio tekst o uspe{noj saradnji
Ju`nomoravskog regiona i [umadije i
najavljena je poseta ove me{ovite delegaci-
je Briselu. Ambasadorka je u me|uvremenu
uspela u politi~koj prestonici EU da pron-
ade vi{e fondova za koje ranije mi u
[umadiji nismo znali. Op{tinska adminis-
tracija Kragujevca ve} vredno priprema
projekte kojima }e grad i region konkurisati
za evropski razvojni novac. U tome {umad-
inci imaju iskrenu pomo} ^eha.
– Oni koji su ve} „unutra”, u EU,
mnogo lak{e otvaraju vrata za one koji tek
dolaze. [umadijsko-ju`nomoravsko partner-
stvo predstavlja jedinstven primer me|ure-
gionalne saradnje koja je od 2003. godine
rezultirala ulaganjem oko 3,3 miliona evra
u {ezdesetak infrastrukturnih, investicionih
i neinvesticionih projekata u Srbiji.
Podizanje saradnje na vi{i nivo –
zajedni~kim nastupom u Briselu, bio je na{
prirodan korak. Konkretni projekti koje
smo ve} ostvarili predstavljaju legitimaciju
pred na{im novim EU partnerima – izjavio
je tim povodom Jiri Altman, na~elnik
Ju`nomoravskog regiona u ^e{koj.
To iskustvo je dragoceno jer su
^esi najuspe{niji u kori{}enju evropskih
fondova. Koeficijenat ~e{ke efikasnosti je
98 posto.
– [umadija, dakle, u~i od
najboljih. Ovde u Briselu perspektive za
razvoj deluju bolje nego {to se ~ini iz
Srbije. Neke zemlje ~lanice EU se u region-
alnoj saradnji bolje snalaze od drugih, a
neke lo{ije. [umadinci treba da se sna|u u
takvoj praksi i da izvuku korist za sebe, a
i daju prilog ja~anju evropske saradnje.
Brisel je, ina~e, grad u kome se
radi 20 sati dnevno, tako da se o poslovi-
ma prezentacije Kragujevca razgovara i van
radnog vremena. U ovoj evropskoj admin-
istrativnoj ko~nici, poznanstva su neprocen-
jivi kapital, a ja ih sre}om imam jako
mnogo, jer u Briselu `ivim skoro ~itavu
deceniju – iskreno nam je priznala
ambasadorka Borka Tomi}.
I otkriva da Vojvodina i grad Ni{
rade na tome da do kraja godine otvore
svoje predstavni{tvo u Briselu. Ni{lije su od
Asocijacije lokalnih agencija za demokrati-
ju ALDA, ~iji je Ni{ jedan od osniva~a,
dobili obe}anje da }e im veoma brzo biti
obezbe|en i ustupljen prostor za pred-
stavni{tvo u Briselu, i to potpuno besplatno.
A preko LEDIB-a, Programa vlade Danske
za podr{ku ekonomskog razvoja Ni{avskog
okruga bi}e obezbe|ena sredstva za
tro{kove na{eg predstavnika. Ambasador
Ni{a u EU bi}e, tako|e, dama, biv{a
Ni{lijka, koja radi u listu „Observeru”.
LOBISTA ZA PRIMER
Borka Tomi} je u Kragujevcu poznata
kao oficir za vezu sa belim svetom.
Skupština grada Kragujevca je zvani~no
oglasila njeno imenovanje i objavila
biografiju mlade ambasadorke, koja slu`i
za primer mladim Šumadincima. Naime,
Borka Tomi} je diplomirani profesor
engleskog jezika i knji`evnosti BU, pose-
duje master diplomu poslovnih komu-
nikacija sa Visoke poslovne škole
ESLSCA u Parizu, radi magistarsku teza o
brendiranju Srbije, kao politikolog ima
troipogodišnje iskustvo vo|enja tima za
lobiranje u Srpskom institutu za javnu
diplomatiju u Evropskoj ~etvrti.
U prodaji je knjiga
Srbi u Americi,
cena za SAD sa
po{tarinom je
50 dolara.
Mo`e da se naru~i
preko sajta:
www.lopusina.com
Novac mo`ete
poslati poreko
Western uniona.
Sve vi{e na{ih predstavnika u politi~koj metropoli EU
SRBI OSVAJAJU BRISEL
Kragujevac i {umadijski okrug otvorili svoju kancelariju u Belgiji, na {ta se spremaju Vojvodina, grad Ni{ i Valjevo. {umadince u Briselu zas-
tupa srpski lobista Borka Tomi}
VALJEVO TRA�I
KANCELARIJU
Grad Valjevo se raspituje i sprema
svog predstavnika. Mnogi ~lanovi
lokalne vlasti u Srbiji zainteresovani su za
rad Evropske mre`e nevladinih organi-
zacija Solidar, koja je organizovala kon-
ferenciju „Strategija proširenja EU – šta
treba uraditi da se Balkan izvu~e iz
krize?” O~igledno je, kako ka`e naša
sagovornica da Srbi `ele na licu mesta, a
najpre u Evropskom parlamentu da
nau~e lekcije i polo`e prve ispite zrelosti
u EU.
Kragujev~ani u Briselu
Borka Tomi} u EU
9Decembar 2010. www.serbianmirror.com
”HITNA POMO]”
VRA]A SE]ANJA
F
ilmski reditelj iz Beograda Goran
Radovanovi}, nakon brojnih projekci-
ja {irom sveta, predstavio je u
Americi svoj prvi igrani film “Hitna pomo}”
(The Ambulance). “Hitna pomo}” prethodno
je prikazana i na filmskim festivalima u
Bilbau, Nikoziji, Atini i Amsterdamu.
Madridski festival “El ojo cojo” prikazao je
retrospektivu Radovanovi}evih dokumen-
tarnih filmova. Autor
je, kao gost na ovom
festivalu, odr`ao i
radionicu o dokumen-
tarnim filmovima. Film
je do sada prikazan u
Montrealu, Antaliji,
Monpeljeu, Manhajmu,
Havani i Briselu.
Borave}i u SAD,
Radovanovi} je bio
gostuju}i profesor na
univerzitetima ^ikago,
Lojola, Kolumbija koled`, Iliois, Picburg i
Ajova, gde je odr`ao seriju predavanja, uz
prikazivanje filma “Hitna pomo}”. Ovaj film
videla je publika u Srpskom kulturnom i
umetni~kom centru “Sveti Sava” u ^ikagu,
a nakon projekcije prire|en je zanimljiv raz-
govor sa rediteljem.
- Nakon prikazivanja filma po
nekoliko svetskih metropola o~igledno je
da kako ovaj film izaziva emocije u srp-
skoj dijaspori. On naravno nije pravljen za
srpsku dijasporu, ve} za {ire tr`i{te, ali
vidljivo je, kako na{i ljudi emotivno na
njega reaguju. Mnogi od vas, koji `ivite
izvan Srbije, propustili ste te promene
re`ima i dubinske promene u sistemu, ali
jo{ je tih muka, koje svi zajedno u sebi
nosimo, sa kojima je te{ko `iveti i zbog
kojih uop{te vi{e i ne znamo {ta nam se
doga|a.
Govore}i o finansiranju filma
Goran Radovanovi} je rekao da je do`iveo
apsurd, koji nije tipi~no srpski, a to je da
je lak{e snimiti film u ovim te{kim uslovi-
ma, nego ga prikazivati, vratiti novac i
eventualno zaraditi.
-To {to sam prvi put od dr`ave,
ta~nije od Ministarstva za kulturu Srbije
dobio novac za pravljenje filma, katastrofal-
no je uticalo na moj rad. Ipak velika je ~ast
i obaveza kada dobijete 250 hiljada evra, od
kojih desetak izbegli~kih porodica mo`e biti
spa{eno. Ovo je jako skup film, bud`et je bio
oko 840 hiljada evra, a ra|en je kao
srpsko-gr~ka-nema~ka koprokukcija. Sni-
manje filma je po~elo na kraju fiskalne
godine, evropski fondovi su mi bili odse~eni,
pa smo snimali iz tri dela. [to se ti~e
prikazivanja u Beogradu, tamo su skoro svi
klasi~ni bioskopi uga{eni. Sve funkcioni{e po
multipleks principu, naime u ~etiri velika
nova {oping centra prikazuju se samo komer-
cijalni holivudski filmovi. Do skoro, doma}e
filmove je gledalo u bioskopima i do pola
miliona ljudi, {to nas je izdvajalo od zemal-
ja u okur`enju, a sada prakti~no u Srbiji vi{e
nema mesta za srpski film.
Pravljenje filma je vrlo nadrealan
proces, ka`e Radovanovi} i dodaje da je
nakon zavr{etka “Hitne pomo}i” od kredita
sa porodicom “pobegao” na Kubu gde je
radio kao profesor.
-Radio sam u vrlo uglednoj {koli,
u komunizmu kakav je tridesetih bio u
Sovjetskom Savezu. Na toj filmskoj {koli
predaju tajno ~ak i poznati ameri~ki profe-
sori i filmski stvaraoci. To je bilo ~udesno
iskustvo za mene, u tom druga~ijem, latin-
skom svetu, koji se
oslobodio ideje tre}eg
sveta, pa se sada radi o
sna`noj politi~koj gru-
paciji zemalja. Tu sam,
u tim uslovima, i
do{ao na ideju za sni-
manje filma o Kosovu,
pa sam pod palmama,
u skoro nestvarnom
ambijentu, i pisao sce-
nario, koji je jednos-
tavno morao da iza|e
iz mene. Njegov radni naslov je “Enklava”
i taj proces }e biti bolan, kao {to je bolna i
tema, ali mi moramo da zabele`imo da su
na{a deca na po~etku ovog veka i{la u {kolu
u oklopnim transporterima. To mi je jedini
motiv. Osim toga, sada je u monta`i i moj
dokumentarni film o Kubi.
Komentari{u}i u kom pravcu ide
srpski film, Radovanovi} upozorava da su
autori nezainteresovani za najve}e srpske
probleme, kao {to su izbeglice, Kosovo i
bela kuga. Doma}i film funkcioni{e u
autisti~nom svetu, {to je velika {teta za
autorski film i publiku.
Autor priznaje da je mrzeo svoju
dr`avu i da mu je bila neprijatelj, jer je bila
totalitarna i forsirala je la` i negativnu
selekciju. Danas se film u Srbiji pravi tako
{to glavni glumac iz vladaju}e partije, sada
iz DS-a, zare|a po dr`avnim preduze}ima i
reketira ih, rekao je Radovanovi} i dodao
da on tako nikada nije radio.
-Nikada nisam kaulkulisao, na
filmu, a ni u `ivotu. Ako ne rizikujete,
nema slobode, zaklju~io je reditelj Goran
Radovanovi}.
Marijana Maljkovi}
M
arija Papas, finansijski direktor
Okruga Kuk u ^ikagu, u sredu
je sve~ano otvorila tradicional-
nu izlo`bu jelki, koje predstavljaju mnoge
svetske zemlje i narode, a medju
izlo`enim oki}enim jelkama je i ona koja
predstavlja Srbiju.
“Ovo je deveta godina da orga-
nizujemo ovu izlo`bu, na koju smo veoma
ponosni, a ovoga puta predstavljene su
jelke iz 87 zemalja, uz njihove obi~aje i
tradiciju. Osim toga, predstavljeni su i
simboli Hanuke, jevrejskog praznika. Ja
sam, kao {to znate, gr~kog porekla, i
veoma mi je va`no da se neguju i po{tuju
tradicija i ob~aji mnogih etni~kih grupa,
koje `ive u ovom svetskom gradu”- ka`e
Marija Papas.
Na{u jelku ve} 7 godina kiti i
obi~aje predstavlja Vera ]alovi}:
“Meni to ~ini izuzetno zadovoljst-
vo, jer je va`no da se na{a zajednica i na
ovaj na~in predstavi i u ovom okrugu i u
gradu ^ikagu. Bilo bi dobro i mnogo va`no
da se vi{e na{ih sunarodnika uklju~i u ovaj
projekat, koji je jedna od va`nih gradskih
tradicija”- ka`e Vera ]alovi}.
Skupu je prisustvovao i Rahm
Emanuel, doskora{nji {ef kabineta
predsednika Obame, jedan od kandidata za
gradona~elnika ^ikaga.
TRADICIONALNA
IZLO@BA JELKI U ^IKAGU
K U L T U R A
Gospo|a Vera ^alovi} pored na{e jelke
Re`iser:
Goran Radovanovi}
10 Decembar 2010.
S
vaka beba koja se rodi u Srbiji
odmah je zadu`ena 1.567 evra – ka`e
ekonomista beogradskog Centra za
novu politiku Goran Nikoli}.
On dodaje da je ukupni
unutra{nji i spoljni dug Srbije trenutno
11,6 milijardi evra i to bez najavljenog
kredita od 250 miliona evra koji dr`ava
ho}e da uzme za pokrivanje minusa u
bud`etu.
„Me|utim, gra|ani Srbije su manje
zadu`eni od dr`ava u regionu. Pore|enja
radi, svaki stanovnik Crne Gore duguje
skoro 2.000 evra, Hrvatske vi{e od 5.000, a
Slovenije i skoro 7.000 evra”, rekao je
Nikoli}.
Govore}i o kreditu od 250 miliona
evra za pokrivanje duga u bud`etu, koji
dr`ava planira da uzme od poslovnih bana-
ka, Nikoli} ka`e da je „potpuno legitiman i
jeftiniji od izdavanja obveznica i trezorskih
zapisa”.
Predsednik Boris Tadi} Rekao je
da Srbiju o~ekuje jo{ jedna te{ka godina, ali
da „ne}e srljati u zadu`ivanja”.
R
estauracija nad-
grobnog spomenika
Branka Radi~evi}a
na Stra`ilovu, zavr{ena je
krajem pro{log meseca.
Tokom dvomese-
~nog rada spomenik je
temeljno o~i{}en od naslaga
mikroflore sanirana su broj-
na mehani~ka o{te}enja i na
kraju je za{ti}en od uticaja
gljivica i ki{e.
Spomenik je bio u
lo{em stanju – ka`e restaurator Veselin
La|i}.- Obnova je ne{to du`e trajala zbog
uslova rada i bila je komplikovanija nego
{to je izgledalo na po~etku. Ugornjem delu
je bilo nekoliko milimetara debelih naslaga
mikroflore, koja je naj~e{}i uzro~nik
propadanja kamena. Takodje je bilo puno
mehani~kih o{te}enja i naprslina, a ne treba
zaboraviti ni sleganje kamenih blokova iz
prvog reda. Rekonstruisani su delovi koji
su nedostajali, a neka mala
o{te}enja su, kako to struka
nala`e, zadr`ana kao takva,
odnosno kao deo istorije.
Autor projekta
obnove, arhitekta
Pokrajinskog zavoda za
za{titu spomenika kulture
Svetlana Baki} koja je i
nadzirala radove, zadovoljna
u~inkom istakla je da se
nada da }e u dogledno
vreme po~eti i rekonstrukci-
ja bedema, kako bi bila zaokru`ena celina.
Restauraciju spomenika inicirao je i
finansirao nekada{nji |ak Karlova~ke gim-
nazije profesor dr Miodrag Radulova~ki iz
^ikaga. On je za to izdvojio 15.000 dolara.
Otprilike u isto vreme radnici Nacionalnog
parka “Fru{ka Gora”, po~eli su da ure|uju
prilaznu stazu od podno`ja do vrha, gde se
nalazi spomenik. Oni su uredili i vidikovac i
obnovili mobilijar. Taj deo posla finansirao je
Pokrajiniski sekretarijat za za{titu `ivotne sre-
dine i odr`ivi razvoj, prema dogovoru koji je
postignut prilikom posete profesora
Radulova~kog u Novom Sadu krajem maja
ove godine. Tada su se i Pokrajinski sekre-
tarijat za kulturu i Sekretarijat za lokalnu
samoupravu i me|uop{tinsku saradnju
obavezali da }e u~estvovati u ure|enju
izleti{ta, ali su u me|uvremenu finansiranje
prebacili na Fond za kapitalna ulaganja, koji
je izdvojio pare za to, ali ne i isplatio.
U Pokretu gorana i volonterskom
centru Vojvodine, koji su bili zadu`eni za
koordinaciju u ovom projektu zadovoljni su
ura|enim. Njihov predstavnik Aleksandar
Jefti} o~ekuje da }e u skorije vreme po~eti
i obnova bedema, koji je od velikog
zna~aja za bezbednost izletnika.
Z. Ml.Izvor:
Novosadska hronika
Zahvaljuju}i na{em sugra|aninu profesoru dr Radulova~kom
zavr{ena obnova na Stra`ilovu
SINUO SPOMENIK
BRANKU
RADI^EVI]U
Dr Miodrag Radulova~ki
P
ano koji }e putnici prvo videti po
sletanju u Beograd otkrio je ministar
za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar
\eli}. “Prvi utisak koji }e stranci dobiti,
kao i gra|ani Srbije kada slete u Beograd,
Srbija jeste zemlja nauke i tehnologije, ali
mora biti jo{ vi{e”, rekao je \eli}. On je
naglasio da treba da koristimo dobre ideje
iz sveta, objasniv{i da je na {vedskom aero-
dromu video portrete najeminentnijih
li~nosti iz istorije te zemlje, {to je na~in na
koji putnici dobijaju prvi utisak o njoj.
Direktor Aerodroma Nikola Tesla
Velimir Radosavljevi} je podsetio da je
Teslino vizionarstvo motiv vi{e da se razvo-
jni planovi prave tako da budu dobra osno-
va za naredne korake.
Ove godine beogradski aerodrom
bele`i izuzetan porast obima saobra}aja,
udvostru~ili smo broj avio-kompanija,
povezani smo direktnim linijama sa 50
gradova, a upravo ovih dana, po~etkom
decembra, prihvatamo 30 procenata vi{e put-
nika nego {to je to bio slu~aj u isto vreme
pro{le godine, rekao je Radosavljevi}.
Izvor: FoNet
PANO SA TESLINIM LIKOM
NA AERODROMU
Na beogradskom aerodomu otkriven je veliki pano s likom Nikole
Tesle i natpisom “Srbija – zemlja nauke i tehnologije”.
SVAKA BEBA U SRBIJI
VE] DU@NA
PREKO 1.500 EVRA
I Z M A T I C E
