Biznis Plan Zavrsni E

8/3/2019 Biznis Plan Zavrsni E

1/19

VISA SKOLA ZA POSLOVNESEKRETARE I MENADZMENT

PREDMET: MENADZMENT MALOG I SREDNJEGBIZNISA

SEMINARSKI RAD

TEMA: METODOLOGIJA ZA IZRADUPOSLOVNOG PLANA

Autor poslovnog plana: Profesor:Beljin Radovan 77/06 Dr Viktor Radun

SREMSKI KARLOVCI23.O9.2OO8


2/19

CONTINENTAL BANKA/UNOPS/ALMA MONSPoslovni plan E

I PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA

1. Lini podaci

Ime i prezime Beljin Radovan

Lini broj 2910979800065Godina roenja 24.04.1981.Adresa Futoski put 14dkolska sprema (nivo i vrsta) SSS IV stepenZanimanje tehniar enrgetikeRadno iskustvo (trajanje ivrsta)

Nema

Radni sta (prijavljen) Od 01.11.2004.Trenutna situacija u pogleduradne angaovanosti:-Zaposlen (gde i od kada)

-Nezaposlen (trajanjenezaposlenosti)

Osniva i vlasnik SZTR PC021 od 01.11.2004.

Stanovanje:(sami, sa roditeljima, drugo navesti vlasnitvo nadstanom/kuom, iznos mesenezakupnine)

Sami

Brano stanje oenjenPorodino stanje(broj dece, uzrast)

-

Koliko lica izdravateIzvori prihoda- plata- dodatni prihodi- drugo

plata

Ukupni meseni rashodidomainstva (bez izdataka zastanarinu)

0

Da li ste se do sadabavili samostalnom delatnoui kojom

ne

Kako ste doli na ideju daobavljate posao za koji

podnosite zahtev

Analizom trita i uslova za rad, primeeno je da postojiprostor za delatnosti koje jo uvek nisu dovoljno zaivele uSCG, a u zemljama evropske unije ve uveliko postoje.

2


3/19


2. Podaci o imovini i obavezama:

2.1. Vrednost sredstava i obaveza(u tabeli dati naziv osnovnih sredstava koja posedujete i njihov opis, povrinu i sl i dati njihovu

vrednost na osnovu tekuih trinih cena)

Red. b. Naziv Opis Vrednost u din

I OSNOVNA SREDSTVA 3 240 000

1 Kua sa okunicom ne 0

2. Zemljite ne 0

3. Drugi objekti Lokal 2 920 000

5.Raunarska i druga oprema zaobavljanje delatnosti

PC kompjuteri x 2, tam-pa, skener, telefoni i dr.

80 000

6. Ostala oprema Enterijer, stolovi 240 000

7. Ostalo ne 0II OBRTNA SREDSTVA 310 000

1. Zalihe repromaterijalaKompjuterskekomponente

80 000

2. Zalihe gotovih proizvoda

- Kompjuteri 100 000

- Delovi, dodaci, ostalo 50 000

3. -Novana sredstva da 80 000

4. -Potraivanja ne 0

UKUPNO I+II 3 550 000

III Obaveze ne 0UKUPNO III 0

Napomena:

2.2. Podaci o vlasnitvu nad imovinom:

Vlasnitvo nad kuom i objektimao Vlasnik sam objekta (lokala) od 30 m2 u ulici Petra Drapina 34, ui centar Novog

Sada. Izgraen je u oktobru 2004 godine i puten je u rad u novembru 2004 godine. Vlasnitvo nad zemljom

2.3. Opis opreme: poreklo oreme (domae-strano)

o Opremu ine dva PENTIUM 4 kompjutera sa dodatnom opremom (skeneri,tampai, internet kartice i ostalo + alat za servis i odravanje kompjutera i delova).

prosena starosto 12 meseci

procenat zastarelosti.o 15%

3.Realizovana proizvodnja u prethodnom periodu.

3.1 Obim prodaje proizvoda

3


4/19


-u 000 din

Naziv proizvoda KoliinaCena po jed.

proizvodaUkupnavrednost

1 2 3 4

KOMPJUTERI 4 30 120

OSTALO 40 40UKUPNO 160

3.2. Formiranje ukupnog prihoda

3.2.1. Direktan materijal po jedinici proizvoda - u din

Rednibroj

Naziv materijala Jed.mere

Koliina pojedinici mere

Cena pojed. mere

Iznos

1 2 3 4 5 6(5X4)

1. Matina ploa komad 1 4.955,00 4.955,00

2. Hard disk komad 1 6.125,00 6.125,00

3. Memorija komad 1 1.745,00 1.745,00

4. Procesor komad 1 4.485,00 4.485,00

5. Kuite komad 1 1.400,00 1.400,00

6. CD reza komad 1 2.110,00 2.110,00

7. Tastatura komad 1 850,00 850,00

8. Mi komad 1 800,00 800,00

9. Modem Komad 1 730,00 730,00

UKUPNO 23.200,00 23.200,00

3.2.2.Ukupno direktan materijal- u 000 din

Red.b Opis Iznos

1 2 31. Komponente za kompjutere 92,82. Ostalo 24

UKUPNO: 116,8

4


5/19


3.2.3. Bilans uspeha za prethodni period,od 01.11.2004. do 31.12.2004.- u 000din

R. br. ELEMENTI Iznos

1 2 3I Ukupni prihod 160

II Ukupni rashod 152,8

- nabavna vrednost prodate robe 24- direktni materijal 92,8

- trokovi ostalog materijala -- trokovi goriva i energije 3,5- bruto zarade 0- trokovi proizvodnih usluga -- trokovi amortizacije 17,5

- nematerijalni trokovi bez poreza i doprinosa -- porezi i doprinosi 15III BRUTO DOBITAK/GUBITAK (I-II) 7,2

IV POREZI IZ DOBITI 1,0

V NETO DOBIT 6,2

II INVESTICIJA

Napomena: Sve obraune u poslovnom planu dati po kursu 1EUR= 80 din.Finansijske projekcije u poslovnom planu raditi po sistemu stalnih cena, pri emu za bazne uzeticene iz tekue godine.

2. Cilj poslovnog poduhvata:

Opiite koji je dugoroni cilj vaeg preduzea/radnje:Dugoroni cilj je razvijanje poslova prodaje, odravanja i servisa kompjutera ikompjuterske opreme i delova, kao i izrade i odravanja web sajtova, CD prezentacija iostalih vidova digitalnih multimedijalnih projekata. Kako se posao bude razvijao, tako emozaposliti od 4 do 6 radnika koji e obavljati sve poslove. Nakon uspenog pokretanja firme,

cilj nam je i irenje delatnosti, kao i otvaranje novih objekata na teritoriji grada NovogSada.

Opiite delatnost kojom e se baviti vae preduzee/radnja.U radnji se prodaju gotovi kompjuteri, monitori, tampai, skeneri, mrena oprema, opremaza informativne tehnologije, kao i pojedinani delovi za proirivanje kompjutera, materijalkoji se koristi za skladitenje podataka (CD, DVD, MEMORIJA i ostali mediji). Poredkompjuterskih ureaja, prodaju se i multimedijalni delovi za prezentacije i zabavu (DVD

plejeri, projektori, konzole, dodaci). Pored prodaje, radimo i servis i odravanje postojeihsistema, kompjutera i opreme.Druga sfera kojom se bavimo je izrada, odravanje i postavljanje web sajtova, CD

prezentacija i ostalog digitalnog sadraja za promociju kompanija i usluga.

3. Proizvod

5


6/19


Karakteristike proizvodaSklopljen kompjuter se sastoji od delova i elemenata koji se paljivo biraju, testiraju iusklauju. Tako proizveden finalni produkt (kompjuter) zadovoljava standarde i nemanegativnih uticaja na zdravlje kupaca. Testiranje traje nekoliko dana, i tek kada sekompjuter ispita, onda se alje u prodaju. Svi kompjuteri su osposobljeni za rad kako

profesionalnih korisnika, tako i za rad onih koji ga prvi put koriste. Proizvod je makismalnojednostavan za upotrebu i ne iziskuje predznanje za bi se radilo sa njim.Web sajtovi i CD prezentacije se paljivo projektuju i izrauju po svetskim webstandardima, to znai da su kompatibilne sa svim pretraivaima, browserima i vrstamakompjutera. Svaki web sajt biva prijavljen na domae i svetske pretraivae i sajtove nakojima se vri prijava postojanja. Posle izrade, komitentima nudimo uslugu pravilnogodravanja, tj. update-a sadraja radi pravovremenog obavetavanja posetioca.

Koje potrebe potencijalnog kupca e zadovoljitiPotrebe kupca su da kada kupi proizvod (kompjuter), moe odmah da koristi sve njegovemogunosti, tj. da nema nikakvih poetnih problema sa njim (smrzavanje, koenje,usporavanje, nekontrolisani napadi virusa i ostalo). Kupac eli ureaj koji kada se ukljui u

struju radi sve operacije sasvim normalno, a mi prodajemo takve kompjutere.Kakve konkurentske prednosti e imati va proizvod i zato ga konkurencija nee moi kopiratiKonkurentske prednosti su u testiranju i usklaivanju komponenti. Mali broj firmi koji se

bavi istom deltnou testira sklopljene kompjutere nekoliko dana, uglavnom svi sklapajukompjutere od robe koja je trenutno na lageru. Mi vrimo usklaivanje komponenti, i takodobijamo proizvod koji daje maksimalno za uloeni novac. Konkurencija ima slinekonfiguracije, ali ne vri uvek ispitivanje i usklaivanje delova, ve kompjutere sklapaju potrendu nabavke robe, tj. prodaju one delove koje najjeftinije mogu da nabave kvalitet je udrugom planu, iza cene.to se tie izrade web sajtova, konkurencija je znatno manja. Iza nas je ogromno iskustvo uizradi web sajtova i CD prezentacija. Cifra od preko 30-ak sajtova/komitenata, je samo

jedna od prednosti koju imamo, a najbitnija prednost je poznavanje materije u web dizajnu idugogodinji rad na internetu. Pored domaih komitenata, radili smo sajtove i za inostranepartnere koji su veoma zadovoljni sa naim radom. Konkurencija nas moe kopirati samoako poseduje znanje, a smatramo da to moe biti samo zdrava konkurencija.

Zato je va proizvod bolji od slinih proizvoda na trituKompjuteri koje sklapamo su (po nama) bolji od drugih jer selektivno biramo i usklaujemosve delove koje ugraujemo. Samim tim, iskljuujemo mogunost kvarova koje samkorisnik moe da izazove samostalnim podeavanjima, jer je sve ve podeeno i spremno zaupotrebu. Zato je na kompjuter bolji od slinih konfiguracija? Zato to kada ga sklopimoradi nekoliko godina bez problema i korisnik ga teko moe poremetiti jer je maksimalnozatien od pogrenog rukovanja.

Nai web sajtovi i CD prezentacije su po nama dizajnerski znatno bolje reeni nego kogkonkurencije, a po svrsi upotrebe gotovo da i nemamo pravu veliku konkurenciju. Buduida su nam eljeni komitenti manje i srednje firme, polaemo mnogo na promociji istih nainternetu. Konkurencija uglavno samo izrauje sajtove i postavlja ih na internet, a mi ih

prijavljujemo i irimo linkove i do 6 meseci nakon izrade. Dakle, sve dok komitent nepone da dobija znaajni odziv sa interneta, mi nismo zavrili posao.

Koliko je poslovna ideja originalnaProdaja i rad sa kompjuterima nije originalan posao u Novom Sadu, tj. mnogo firmi radisline delatnosti. Ipak, pristup prodaje koji mi koristimo je preuzet iz razvijenih zemalja uokruenju. Taj pristup se bazira na injenici da svaki prodati kompjuter znai i odgovornostza nas, tj. obavezu pruanja usluga odravanja, poboljavanja i unapreenja rada samog

kompjutera, kao i pomo kupcu savetima, sitnim intervencijama i preporukama.Izrada web sajtova i CD prezentacija je prilino originalna ideja jer je nivo koritenjainterneta u naoj zemlji veoma nizak, tj. mali broj ljudi se koristi poslovno internetom

6


7/19


uglavnom ga ljudi koriste u zabavne svrhe. Dolaze dani kada e se kompletno poslovanjeobavljati putem interneta, a mi smo ve odavno upoznati sa materijom i moemo pomoifirmama da pospee poslovanje i usluge prema kupcima.

ta je novo-inovativno u vaoj poslovnoj idejiNov je pristup sklapanja i prodaje kompjutera. Za razliku od sistema koji vlada kod nas

Uzmi novac i bei, mi nudimo novi sistem Poklonite nam poverenje, a mi emo gaopravdati i nakon to uzmemo novac od vas. Drugim reima, elimo da svim kupcimadamo sigurnost da kada kupe proizvod znaju da smo i dalje tu zbog njih, da elimo da im

pomognemo da pravilno koriste proizvod i samim tim da budu zadovoljni.Kod web sajtova i prezentacija najpre razraujemo plan potrebe, tj. komitentima besplatno

prezentujemo reenje i nakon konsultacija realizujemo projekat. Novo je to da nakon izradesajta, i dalje ostajemo vezani za projekat dok god on ne donese eljeni efekat po kupca, tj.sve do momenta isplativosti za samog kupca.

Da li proizvod moe da zaradi novac, koji su trokovi i kakva cena se moe traiti za proizvodKompjuteri i komp. oprema su najee menjani ureaji kako u domainstvu, tako i u

poslovnim prilikama. Komad nametaja, TV ili muziki stub se kupuju u proseku na 10-ak

godina, dok je kod kompjuterske industrije sve vezano za brzinu. Svake godine izlazi novisofware koji zahteva bre kompjutere, a samim tim i potreba za novim (itaj brim,komfornijim) kompjuterima i delovima uvek raste. Trokovi sklapanja kompjutera suminimalni, tj. potreban je prostor, vreme i elektrina energija. Sa adekvatnom garancijom,naa cena je slina sa konkurencijom, to automatski daje odreenu prednost.Za izradu web sajtova potrebno nam je mesto, vreme i software. Ukoliko nabavimo dobar ioriginalni software, stiemo mogunost da radimo prezentacije i za vee inostrane firme to

bi nam omoguilo da postanemo konkurentni ne samo na domaem, ve i inostranomtritu. Trokovi izrade multimedijalnog sadraja su veoma niski, pa je i zarada znatno veaod zarade iz prodaje kompjutera.

Nain formiranja cene, zato

Cena se formira prema uslovima na tritu, tj. Kako roba bude pojeftinjavala tako i mipratimo trend sniavanja cena. Na cenu nabavke delova i komponenti, dodajemo naumaru od 8-10% i pratei porez, dok se cena jeftinijih artikala (CD, DVD, BATERIJE islino) formira tako to na nabavnu cenu dodajemo od 15-25% a zatim porez. Krenuli smosa niim marama kako bi nae cene bile konkurentne na trenutnom tritu. Kada dobijemovee popuste na nabavnu cenu, tako e i naa zarada rasti.

Uslovi prodaje odloeno plaanje, olakiceTrenutno prodajemo za gotovinu i imamo mogunost kreditiranja kod Kulske banke.Uvoenjem kreditnih kartica u bliskoj budunosti nudiemo kupovinu i na odloeno

plaanje, tj. vei broj kupaca moi e da kupuje robu sa vie vrsta kartica. Davaemopopuste na koliine drugim firmama i pojedincima koji kupuju specifinu robu po narudbi.

Da li je mogua pojava supstituta i kakva je vaa strategija u tom sluajuNije mogua pojava supstituta.

7


8/19


4. Resursi za zapoinjanje posla:

4.1. Lokacija- Lokacija poslovnog prostora

Novi Sad, ulica Petra Drapina 34, centar grada. Ulica je u izgradnji, tj. zavrava se

nekoliko zgrada i poinju da grade nove. Vrlo brzo bie jedna od ulica sa najvie lokala iposlovnih prostora.- razlozi za ovakvo opredeljenje

Centar grada uvek je bio dobar kao lokacija za prodavnice i sitnije biznise. Novosaani radokupuju u centru, a i turisti se najpre opredeljuju da posete centar grada. Ipak, ako sa Limanakrenete u centar, moete proi i ulicom Petra Drapina, tako da smatramo da je lokacijaatraktivna za nae delatnosti.

- prednosti i nedostaciPrednost je to to e u naoj ulici sokoro biti nekoliko desetina zgrada, to znai da e ovdecirkulisati mnogo ljudi. Pored toga, ovaj deo grada e se konstantno razvijati, i postae

podjednako atraktivan kao i najui centar (Dunavska, Zmaj Jovina...).

Privremeni nedostaci: zgrade koje se grade e se uskoro zavriti, a ostalo je samo jo parnovih koje se grade. Sa druga strane ulica je jednosmerna, uska tako da e biti vie peakanego automobila, to je moda i bolje po nas jer sitnija roba koju prodajemo jeinteresantnija peacima, a kompjutere emo dostavljati kupcima kui.

4.2. Potrebna oprema i uredjaji:Opis opreme, tehnologije i proivodnog procesa

Potrebno nam je 4 kompjutera, od kojih e jedan biti izdvojen za komitenta koji e moi(ako eli) sam da gleda nau ponudu (uraeni web sajtovi i prezentacije). Drugi se koristi zaadministrativne poslove slanje mailova, faxova, tampanje ponuda, cena i slino. Preostaladva kompjutera e se nalaziti u drugom delu radnje i koristie se za izradu web sajtova i

prezentacija.Za proizvodnju kompjutera potrebno je znanje i alat, budui da se ona svodi na adekvatanizbor komponenti (delova) i njihovo uklapanje u kuite kompjutera. Posle sklapanja,instalira se potrebni software, a nakon instalacije slede mnogobrojna podeavanja ioptimizacija. Za kraj, kompjuter testiramo nekoliko dana (1-2), u raznim situacijama.Za izradu web sajtova je pored znanja potreban i software. U naem sluaju poredoperativnog sistema Windows XP, moramo imati i neki od alata za izradu web sajtova, kaoi program za obradu slika i muzike. Sam proces izrade sajtova varira od 1-30 dana, uzavisnosti od koliine materijala i zahtevanog dizajna.

Koji obim proizvodnje je mogu ostvaritiTehniki kapacitet firme, sa tri stalno yaposlena radnika, je sklapanje 50 kompjutera

meseno i izrada 15 web sajtova meseno.Ograniavajui faktor za realizaciju ovog obima prozvodnje je prodaja.Procenjuje se da je u naredne tri godine realno mogue plasirati 60 kompjutera godinje i 30web sajtova godinje.

Da li tehnologija ugroava ivotnu sredinu, koji su rizici, regulativa,Nai kompjuteri ne ugroavaju ivotnu sredinu jer poseduju sertifikate da ne tete ljudskomzdravlju.

4.3. Potrebna obrtna sredstva:

Koji je materijal potreban za proizvodnju

Potrebni su nam kompjuterski delovi i kompjuterski software.Ko su dobavljai- PIN computers, Novi Sad

8


9/19


- PAKOM, Ni- DUDI-CO, Subotica

Kakvi uslovi nabavke daju dobavljai- PIN computers, odloeno plaanje na vee koliine (2000 meseno), kao i popust do15% za avansno plaanje

- PAKOM, odloeno plaanje na 15 dana, kao i popust od 5-25% za anansno plaanje- DUDI-CO, odloeno plaanje na 15 dana, kao i popust 3% preko 30.000 dinara, kao i 5%preko 50.000 dinara, i 8% na 80.000 dinara.

Na osnovu kojih kriterijuma ete se opredeliti za odredjenog dobavljaaKriterijumi su: dobra prezentacija (da moemo da znamo koje robe ima na lagaru i davidimo kako izgleda), niske cene, kvalitetni proizvodi, usluga i brzina isporuke na nauadresu.

Da li se oni lako mogu zameniti drugim dobavljaimaDa, konkurencija nije mala tako da postoje druge kompanije koje bi mogle da namisporuuju slinu robu po neznatno slabijem kvalitetu usluga.

4.4. Potrebna radna snaga:

- postojea kvalifikaciona struktura, potrebni novi radnici: broj i kvalifikacije, dostupnost radnesnage

Trenutno vlasnik sam prodaje i nabavlja robu, dok se za ostale usluge plaaju dva radnka pougovoru o poslu. Cilj je da ta dva radnika takoe budu u stalnom radnom odnosu, tj. da senajskorije zaposle za stalno.Pored njih planirano je da se zaposli jo jedno lice koje poznaje kompjuterskuterminologiju. Smatramo da postoji dovoljan broj mladih ljudi koji bi mogli da rade ovaj

posao.

5. Menadment

Ko su lanovi menadment tima i ta ih pojedinano karakterie (strunost, iskustvo,kvalifikacije., godine starosti,)

Ivan Guti, osniva i vlasnik. Zavrio srednju elektrotehniku kolu i apsolvirao na viojtehnikoj koli na odseku grafiko inenjerstvo.Uestvovao u realizaciji desetakmultimedijalnih projekata.Godine starosti : 25 godinaDanilo Radakovi, webmaster. Zavrio srednju kolu: zanimanje Matematiko programerskisaradnik. Radio u nekoliko firmi koje se bave multimedijalnim projektima. Iza sebe imauraenih nekoliko CD prezentacija i preko 30 web sajtova. Godine starosti : 31 godina

Koje osobine lanovi tima poseduju od koristi za zapoinjanje posla

Iskustvo, znanje, strpljivostKoje iskustvo znanje nedostaje lanovima menadment timaKako e izgledati Vae preduzee sa organizacionog aspektaKoje aktivnosti e se obavljati u samom preduzeu a koje e se obavljati van preduzeaKoje su prednosti razlozi za to

6. Analiza trita

6.1. Nain istraivanja trita (opisati preduzete aktivnosti)Trite smo istraili preko sredstava za marketing i obilaska svih prodavnica koje se baveslinim delatnostima. Proverili smo lokacije i uestalost poseta u okolnim radnjama, ali i

njihovu zastupljenost na lokalnim radio i TV stanicama, kao i prisutnost u tampanimmedijima. Poto poznajemo nekoliko prodavaca i razliitih radnji, konsultovali smo se sanjima o zainteresovanosti kupaca za odreenu robu.

9


10/19


6.2. Kupci

Ko je Va kupac (ciljno trite)to se tie kompjutera i kompjuterske opreme, nai kupci su obini ljudi koji ne moraju

imati nikakvo predznanje o kompjuterima i opremi. to se tie potronog materijala (CD,DVD i ostali mediji), nai kupci su svi oni koji imaju potrebu da arhiviraju podatke,narezuju muziku, filmove, dakle svi graani.Web sajtove uglavnom zahtevaju manje i srednje firme kao i pojedinci koji trae

prezentaciju na internetu, dok CD prezentacije radimo za firme i organizacije koje ele da sena to efikasniji nain prezentuju.

Zato e on kupiti va proizvodNae kompjutere kupuju zato to su makismalno optimizovani, tj. rade sve operacije im seukljue u struju. Kupci dobijaju sva potrebna uputstva i savete kako bi najlake koristilikompjuter. Uvek imamo vremena za svakoga, pa i ako se problem pojavi vie puta, tj. akokupac nije u stanju da se obui iz prvog puta. Cena je sasvim prihvatljiva (slina kao kod

konkurencije), ali je usluga na viem nivou. Kupci dobijaju i ansu da proizvod zameneadekvatnim ukoliko nisu zadovoljni kupljenim.Web sajtovi su po cenama znatno povoljniji od konkurencije, a postoji mogunost da kupacsam menja podatke koji se na sajtu nalaze to dodatno istie nae sajtove od konkurencije.Davaemo mogunost kreditiranja i odloenog plaanja.

Da li se moe odrediti veliina potencijalnog tritaTrite (za prodaju kompjutera, opreme i dodataka) predstavljaju svi ljudi iz ue okolinenae prodavnice, kao i ljudi sa specifinim potrebama. CD, DVD medije kupuju gotovo svi

prolaznici (pa i sluajni), dok se kompjuterska oprema kupuje periodino. Kako se posaobude razvijao, uveemo isporuku kompjutera na kunu adresu, pa e i samo trite bitivee.to se tie web sajtova, trite je ceo internet, tj. svi oni koji imaju pristup internetu su

potencijalni kupci.Koji se trendovi mogu oekivati na tom tritu

Oekujemo zatvaranje svih slinih prodavnica koje robu prodaju na crno, tj. ne plaajuporez na robu i usluge koje daju. Samim tim, oekujemo stabilnije cene, tj. manja variranjau cenama od prodavca do prodavca. Roba koju prodajemo svakim danom biva sve jeftinija idostupnija za prosene kupce.Web sajtovi i CD prezentacije e sve vie postajati standard, a ne luksuz, pa e samim timesituacija biti znatno povoljnija za sve nas. U razvijenim zemljama i trafike imaju websajtove, pa smatramo da e se slian trend nastaviti i kod nas dakle sve vie i vie websajtova e se pojaviti na domaem internet tritu.

6.3. Distribucija i promocija

Kako e se vriti prodajaProdaja kompjutera e se vriti u naem prodajnom objektu, ali i dostavom na kunu adresukupaca. Planirana je i online prodaja, tj. naruivanje preko interneta. Web sajtove ekomitenti naruivati, i pregledavati u naem objektu, ali i od kue uz pomo interneta.

Kako e se snabdevati trite-kanali distribucijeBudui da se roba prodaje samo u naem objektu, jednostavno.

Na koji nain e se trite upoznati sa proizvodomTrite e se upoznati sa proizvodima uz pomo medija: radio stanice, papirne tampe, tj.specijalizvovanih i manje specijalizovanih kompjutersih i audio video asopisa i magazina,

ali i preko najjaeg medija na planeti preko interneta. Pored ovih vidova, tampaemoflajere (papirni propagandni materijal) koje emo deliti po sistemu u potansko sandue,

10


11/19


ali i na drugim mestima (prodavnicama) iji se proizvodi ne poklapaju sa naim (primer:prodavnica kompjuterskih stolova, ili kancelarijskog nametaja).

6.4. Konkurencija

Ko su Vam konkurenti, navedite ih, gde su oni locirani.Za kompjutere i opremu:o PC CENTAR, Petra Drapina 47o NT SOFT & COMPANY, Petra Drapina 47Za web sajtove:Ima vie kompanija i pojedinaca, ali se oficijalno ne reklamiraju tako da ne moemo sasigurnou rei ko nam je sve konkurent. U sredstvima za reklamiranje nismo naliozbiljnije firme i agencije.

Koje su njihove prednosti i nedostaci (ta predstavlja posebno dobre strane nekih od njih, kakvesu im cene, uslovi prodaje, kako se promoviu, da li imaju dobru servisnu mreu, posebno

efikasnu uslugu,), navesti cene proizvoda konkurencijeZa prodaju kompjutera: prednost koju imaju PC CENTAR i NT SOFT ostvaruju tako to suekspoziture beogradskih veleprodaja, pa tako dobijaju odreene brandove po povoljnijimcenama. Promoviu se u vanijim kompjuterskim asopisima i na ponekom lokalnomradiju. Nismo uli rei hvale za brzi servis i efikasnu uslugu jer im je servis u Beogradu,ali smo uli za povoljne cene. Uslovi prodaje su standardni kao i kod svih, to znai znatnoskuplje za ekove i na kredit.

Nedostaci su to da se obe prodavnice nalaze jedna do druge, prilino su neugledne (loeopremljene), pored njih se tek gradi zgrada tako da e biti praine jedno vreme. Prodavcinisu bili dovoljno ljubazni u dva pokuaja koja smo mi testirali.

Koja je mogunost ukljuivanja novih konkurenata

Uvek postoji mogunost pojave zdravije konkurencije u okolini to se tie prodajekompjutera i kompjuterske opreme, ali za sada u naoj ulici lokali koji se otvaraju nenameravaju da se bave slinom delatnou. Konkurencija za izradu web sajtova jo uvek ne

postoji na tom nivou da bi se morali bojati.Koji su potencijali rasta ove delatnosti

to se tie kompjutera, smatramo da e jo mnogo prodavnica ugledati svetlo dana, ali da ese veina morati profilisati za prodaju odreenih vrsta komponenti, tj. za davanje odreenihspecifinih usluga.Web sajtovi predstavljaju ogromno trite, pa smatramo da za ovu delatnost postoji ansa zarast preko 50%.

7. Dinamika implemenatacije

Period investiranjaOd momenta dobijanja kredita potrebno nam je 2-3 meseca da realizujemo planoverazvijanja poslovanja. Prvih mesec dana iskoristili bi za nabavku opreme, instalaciju imarketing, tj. bolje pozicioniranje na tritu. Preostala dva meseca bi se bavili irom

promocijom naih proizvoda i usluga.Probni rad

Budui da radnja ve radi, probni rad je ve proao, tj. moemo odmah pristupiti realizacijibiznis plana.

Poetak redovne proizvodnje

Poeli smo 1.11.2004. sa sklapanjem i prodajom kompjutera, a web sajtove radi ovek kojije pre ulaska u firmu uradio 30-ak projekata.

8. Rizici

11


12/19


Koji rizici mogu da ugroze poslovanje vaeg preduzeaRizici za prodaju i sklapanje kompjutera koji postoje su:

pad kupovne moi graanja, tj. iznenadno poskupljenje svih ostalih inilaca kojiutiu na osnovne ivotne potrebe, pa samim tim i delova za kompjutere (budui da

je PDV ukljuen od 01.01.2005. mala verovatnoa) pojavljivanje lanaca prodavnica neke od gigantskih firmi (mala verovatnoa, ali

ipak)Rizici koji postoje za usluge izrade web sajtova su:

Pojavljivanje stranih agencija koje bi usluge naplaivali po nioj ceni od nae (malaverovatnoa)

Pojavljivanje novih (manjih) agencija koje bi usluge nudile po niim cenama odnaih

Koji su naini za minimiziranje njihovog uticajaJedini nain za minimiziranje njihovih uticaja su jo nie cene i podizanje kvaliteta uslugauz pomo kreditiranja i slinih finansiskih dodataka. Pored ovoga agresivniji marketing bi

pomogao da se naa radnja istakne od postojeih i novootvorenih.

12


13/19


9. Predraunska vrednost investicije i izvori finansiranja- u EUR

Investicija Novo /Korieno

IZVORI FINANSIRANJA

KreditContinental b.

(Sopstvenasredstva*)

UKUPNO

1 2 3 4 51. Osnovnasredstva

3 500 40 500 44 000

-Objekat (lokal) Novo - 36 500 36 500

- Kompjuterii oprema Novo 1 500 4 000 5 500

- Oprema za el.plaanje i usluge

Novo 500 - 500

- Sistem zatite

objekta od provale Novo 1 000 - 1 000- Software Novo 500 - 5002. Obrtnasredstva

2 500 3 875 6 375

- Komponente zakompjutere

Novo 2 000 1 000 3 000

- Gotovi proizvodi Novo - 1 250 1 250- Ostalo Novo - 1 625 1 625- Marketing 500 500UKUPNO (1+2) 6 000 44 375 50 375

% 11,90 88,10%* Ukoliko ste ste ve ulagali u ovaj projekat ili planirate da angaujete dodatna sopstvenasredstva preko iznosa traenog kredita, navedite procenjeni iznos sopstvenihulaganja/sredstava.

13


14/19


10. Finansijski plan

10.1. Formiranje ukupnog prihoda- u 000 din

R.

br.

Opisproizvoda

/usluga

Jedinica

.

mere

0 godina GODINE1 2 3

godinje

koliina

cenepojed.

mere

ukupanprihod

godinjekoliina

cenepojed.

mere

ukupanprihod

godinjekoliina

cenepojed.

mere

ukupanprihod

godinjekoliina

cenepojed.

mere

ukupanprihod

0 1 2 3 4 3x4 5 6 5x6 7 8 7x8 9 10 9x10

1.

kompjuteri kom 50 31,5 1 575 60 31,5 1 890 60 31,5 1 890 60 31,5 1 890

2.

websajtovi kom 25 21.2 530 30 21.2 636 30 21.2 636 30 21.2 636

UKUPNO:

2 105 2 526 2 526 2 526

10.2. Struktura trokova

10.2.1.. Direktan materijal

10.2.1.1. direktan materijal po jedinici proizvoda- u din

Redni broj

Naziv Jed.mere

Koliinapo

proizvodu

Cena pojed.mere 0 godina

GODINE PROJEKTA

1 2 3

1 2 3 4 5 6 7(5X4) 8(5X4) 9(5X4)

1.Matinaploa

komad 1 4.955 4.955 4.955 4.955 4.955

2. Hard disk komad 1 6.125 6.125 6.125 6.125 6.125

3. Memorija komad 1 1.745 1.745 1.745 1.745 1.745

4. Procesor komad 1 4.485 4.485 4.485 4.485 4.485

5. Kuite komad 1 1.400 1.400 1.400 1.400 1.4006. CD reza komad 1 2.110 2.110 2.110 2.110 2.110

7. Tastatura komad 1 850 850 850 850 850

8. Mi komad 1 800 800 800 800 800

9. Modem Komad

1730 730 730 730 730

UKUPNO 23.200 23.200 23.200 23.200 23.200

10.2.1.2. Direktan materijal ukupno- u 000 din

GODINE PROJEKTA

14


15/19


Rednibroj

Opis 0 godina1 2 3

1 2 3 4 5 61. Kompjuter 1 160 1 392 1 392 1 3922. Web sajt 0 0 0 03. CD prezentacija 0 0 0 0

UKUPNO: 1 160 1 392 1 392 1 392

10.2.2.Energija i gorivo Promeniti gdinje iznopse prema broju uposlenih i obimu proizvodnje-u 000 din

Red.broj NAZIV

Jed.mera

Godinjakoliina

Cenadin/po

jed.mere0 godina

GODINE PROJEKTA

1 2 3

0 1 2 3 4 5 6(3x4) 7(3X4) 8(3X4)

1.EL.ENERGIJA kWh 3600 3,46 12,45 12,45 12,45 12,45

2. VODA m3 17 46,99 0,8 0,8 0,8 0,8

3. TOPLOTNAENERGIJA din/m2 30 1 30 30 30 30

UKUPNO 43,25 43,25 43,25 43,25

10.2.3.Amortizacija- u 000 din

Redni

O P I SNabavnavrednost

Stopaamortizacije

0 godinaGODINE PROJEKTA

1 2 3

1 2 3 4 5 6 7

1. OPREMA 600 10 % 60 60 60 602. OBJEKAT 2 920 2,5 % 73 73 73 73

UKUPNO 3 520 133 133 133 133

10.2.4.Radna snaga po stepenu strune spreme- u 000 din

Rednibroj

O P I S(stepen str. spreme xbroj radnika x neto

zarada)

0 godina

GODINE PROJEKTA

1 2 3

1 2 3 4 5 61. SSS x 1 x 12 144 144 144 1442. VS x 1 x 14 - 168 168 1683. SSS x 1 x 12 - 144 144 1444. SSS x 1 x 12 - - - -

Ukupno neto zarade 144 456 456 456

Porezi i doprinosi 79,85 252,87 252,87 252,87

Bruto zarade 223,85 708,87 708,87 708,87

10.2.5.Otplata kredita GLAVNICA: 480 000,00 DINKAMATA: 9,00%

ROK OTPLATE: 33 MESECAGRACE PERIOD: 9 MESECI-u 000 din

15


16/19


Redni broj

GODINA/Kvartal

KAMATA GLAVNICA OTPLATA ANUITET

1 2 3 4 5 6(5+3)1. 2005/I 480,00 0 02. 2005/I 490,80 0 0

3. 2005/II 501,84 0 04. 2005/III 513,134 0 0

5. 2005/IV 10,391 416,821 51,313 61,7056. 2006/I 9,237 410,507 51,313 60,549

7. 2006/II 8,082 359,194 51,313 59,3958. 2006/III 6,927 307,881 51,313 58,241

9. 2006/IV 5,773 242,167 51,313 57,08610. 2007/I 4,618 205,253 51,313 55,932

11. 2007/II 3,464 153,940 51,313 54,779

12. 2007/III 2,309 102,627 51,313 53,622

13. 2007/IV 1,154 51,314 51,313 52,4680 0 51,313 51,313

UKUPNO 51,955 513,134 565,089

10.2.6. Ukupni trokovi - struktura- u 000 din

R.br.

ELEMENTI 0 godinaGODINE VEKA PROJEKTA

1 2 3

1 2 3 4 5 6

I Materijalni trokovi

1. -sirovine i materijal 1 160 1 392 1 392 1 392

2. -energija 43,25 43,25 43,25 43,25

3. -gorivo - - - -4. -amortizacija 133 133 133 133

5. -radna snaga 223,85 708,87 708,87 708,87

6. -ostali materijalni trokovi 2,0 3,0 3,0 3,0

Ukupno I 1 562,10 2 280,12 2 280,12 2 280,12

II Nematerijalni trokovi - - - -

1. -zakupnina - - - -

2. -kamata po kreditu 10,39 30,00 11,55 -

3. -propaganda 16 8 8 8

4. -knjigovodstvene usluge 4,8 4,8 4,8 4,8

5. -putni trokovi 3 3 3 3

6. -telefon 3 3 3 37. -ostali nematerijalni trokovi 2 2 2 2

Ukupno II 39,13 50,8 32,35 20,8

UKUPNO 1 601,23 2 330,92 2 312,62 2 300,92

10.3. Bilans uspeha- u 000 din

Redni broj

E LE M E N T I 0 godinaGODINE PROJEKTA

1 2 31 2 3 4 5 61. UKUPAN PRIHOD 2 105 2 526 2 526 2 5262. UKUPNI RASHODI: 1 601,23 2 330,92 2 312,62 2 300,92

-materijalni trokovi 1 562,10 2 280,12 2 280,12 2 280,12-nematerijalni trokovi 28,74 20,8 20,8 20,8

16


17/19


- kamata 10,39 30,00 11,55 --drugi trokovi - - - -

3. BRUTO DOBIT (1-2) 503,71 295,08 213,38 225,08

4. POREZ, po stopi od 14% 70,53 41,31 29,87 31,51

5. NETO DOBIT (3-4) 433,18 253,77 183,51 193,57

10.4. Obraun obrtnih sredstava- u 000 dinara

Rednibroj

Vrsta obrtnihsredstava

Godinjepotrebe

Broj danavezivanja

Koeficij.obrta

Potrebna trajnaobrtna sredstva

1 2 3 4 5 6

1.Zalihe sirovina imaterijala (vrednostsirovina i materijala)

1 392 20 12 116

2. Zalihe nedovreneproizvodnje (UR)1

2 277,12 20 15 151,81

3.Zalihe gotovihproizvoda UR2

2314,55 15 24 96,44

4. Potraivanja (UP) 2 526 15 24 105,25

5.Sredstva na iroraunu (UP)

2 526 2 180 14,00

(A)Potrebna trajnaobrtna sredstva (1 do5)

528,5

6.Dobavljai (koliko

sirovina i materijala)1 392 30 12 116

7. Amortizacija 133 30 12 11,1

8. Bruto zarade 708,87 30 12 59,1

9.Obaveze iz dobiti(kolike su)

- - - -

(B)Izvori iz tekuegposlovanja (6 do 9)

186,2

(C)Investicije u obrtnasredestva (A-B)

342,3

10.5.Gotovinski tok

- u 000 dinRed. br E LE M E N T I 0 godina*

GODINE PROJEKTA

1 2 31 2 3 4 5 6I UKUPNI PRIMICI 3 215 2 526 2 526 2 5261. Ukupan prihod 2 105 2 526 2 526 2 526

Izvori finansiranja

-tudji 480 0 0 0-sopstveni 630 0 0 0

II UKUPNI IZDACI 2712,47 2474,4 2426,29 2250,741. Investicije

- u osnovna sredstva 600 0 0 0

1 Materijalni trokovi+plate+amortizacija+energija.2 Ukupni proseni godinji rashod za period izuzev 0 godine.

17


18/19


- u obrtna sredstva 512 0 0 0

2.Ukupni rashodi (bezamortizacije)

1 468,23 2 197,92 2 179,62 2 167,92

3. Porez na dobit 70,53 41,31 29,87 31,51

4.Obaveze prema izvorima

finansiranja

61,71 235,27 216,8 51,31

III NETO PRIMICI (I-II) 502,53 51,6 99,71 275,26*0 godina je godina investiranja

10.6. Ekonomski tok- u 000 din

Rednibroj

E LE M E N T I 0 godinaGODINE PROJEKTA

1 2 3

1 2 3 4 5 6I UKUPNI PRIMICI 3215 2 526 2 526 5 5141. Ukupan prihod 2 105 2 526 2 526 2 5262. Sopstvena sredstva 630 0 0 0

3. Kredit 480 0 0 0

4. Ostatak vrednosti projekta - - - 2 988

II UKUPNI IZDACI 2 580,23 2 197,92 2 179,62 2 167,92

3. Investicije

- u osnovna sredstva 600 0 0 0

- u obrtna sredstva 510 0 0 0

4.Poslovni rashodi (bezamortizacije)

1 468,23 2 197,92 2 179,62 2 167,92

III NETO PRIMICI (I-II) 634,77 328,08 346,38 3 346

18


19/19


10.7.Vreme povrata investicionih ulaganja-u 000 din

Godina uveku

projekta

Neto primici u poslovanjuNepokriveni deo

investicijeGodinji iznos Kumulativ1 2 3 4(3-2)

2005 502,53 502,53 0

2006 51,6 554,13 502,53

2007 99,71 653,84 554,13

2008 275,26 929,1 653,84

Documents

Biznis Plan Zavrsni E