Embed Size (px)
Citation preview
2 Jun 2010.
B I Z N I S
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
SADR@AJ
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Politi~ke akutelnosti strana 5
Da se ne zamerimo - Jednom u @ivotu strana 7
Momo Kapor - Preu~io strana 8
Srbin - herij Amerike strana 9
Intervju: Vladimir Pi{talo strana 10
Boban Ili} izla`e u gradu svoje mladosti strana 11
Osve{tana crkva Sveti Nikola strana 12
Iz matice - Zemlja ~uda strana 13
Intervju: Ratko Mom~ilovi} strana 14
C. Zvezda osvojila pehar i navija~e strana 15
Svetsko prvenstvo u fudbalu strana 18
Sport: Vreme izazova strana 19
Iz Gen. konzulata R. Srbije u ^ikagu strana 20
Demokratija Srba sad i nekad - 2 deo strana 21
^uvene `ene Srbije strana 22
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23
Markovi konaci strana 24
Saveti Lekara strana 25
Oplenac i Kolo u ^ikagu strana 27
Horoskop strana 28
Numerologija strana 29
Porodica strana 30
TIRA@: 12.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Jun 2010.
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
Za va{ novi izgled i novi imid`
preporu~ujemo Le French Twist
- Najkvalitetnije nema~ke boje,
koje }e osve`iti va{e lice i dati
prirodan sjaj va{oj kosi.
- Dogradjivanje kose
u raznim nijansama.
- [minka.
- A za specijalne prilike
Kompletan servis
za va{ sve~ani izgled.
Na novoj lokaciji u novom izdanju!
814 Civic Center Dr. u Nilesu Tel 847.965.9003
Specijalno i ovog meseca u LE FRENCH TWIST 50% popusta za {i{anje
LE FRENCH TWIST
S R B I N F O
4 Jun 2010.
U toku su pripreme za
SRBIJADU 2010.
u Feniksu, Arizoni.
Za informacije posetite PhoenixSerbs.com
Turnejom po Americi, Srpska crkvena peva~ka dru`ina – hor
“BRANKO”
sve~ano objavljuje dolaze}i hri{}anski jubilej prvoga reda -
1700 godina slobode hri{}anskog veroispovedanja – donete
Milanskim ediktom iz 313. godine, rukom
Sv. Cara Konstantina Velikog, rodjenog u Ni{u
REDOSLED BOGOSLU@ENjA I KONCERATA NA KOJIMA ]E PEVATI
GOSTI IZ NI[A U JUNU MESECU
Utorak 1. jun, 19 ~asova – koncert u Sabornoj crkvi Sv. Save
- Milwaukee, WI
Sreda 2. jun, 19 ~asova – koncert u crkvi Sv. Atanasija
– Evanston, IL
^etvrtak 3. jun – 19 ~asova – koncert u crkvi Sv. Arhangela Mihaila
– Lansing, IL
ULAZ JE SLOBODAN! DODJITE DA POZDRAVIMO SJAJNE PEVA^E
IZ GRADA KOJI NAM JE DAO NOVOG SRPSKOG PATRIJARHA!
Duhovni koncert Srpske crkvene peva~ke dru`ine
“BRANKO” iz Ni{a – Srbija,
jednog od najstarijih crkvenih horova na Balkanu
pod dirigentskom palicom maestra Sare Cincarevi}
Ukoliko `elite
da
Srpsko
pozori{te
“Mira Srem~evi}”
odigra predstavu samo
za va{u C[O
ili va{u organizaciju,
pozovite nas.
Za nama stoje uspe{na
gostovanja ne samo
u ^ikagu
i okolini ve} i u Floridi,
Kaliforniji...
Nudimo odli~ne paket
aran`mane
za na{e predstave.
Info:773.744.0373
A K T U E L N O
Jun 2010.
POBOLJ[ANA
SARADNJA SA
HAGOM
G
lavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser`
Bramerc, nakon boravka u
Beogradu, uputio je izve{taj Savetu
bezbednosti UN u kome navodi da “Srbija
nastavlja da pobolj{ava” svoju saradnju sa
Tu`ila{tvom, ali da su Ratko Mladi} i
Goran Had`i} “u dometu vlasti u Srbiji”.
Ova formulacija nai{la je na primedbe i
nezadovoljstvo u Beogradu. Izve{taj
Bramerca, koji je dostavljen SB, u najve}oj
meri je “korektan, jasan i odra`ava sliku
saradnje Srbije sa tribunalom”, ka`e Du{an
Ignjatovi}, {ef Vladine kancelarije za sarad-
nju sa sudom za ratne zlo~ine u Hagu.
Bramerc je izjavio da nema razlo-
ga da veruje da je ha{ki optu`enik Ratko
Mladi} van Srbije i da misli da taj utisak
dele i njegovi sagovornici u Beogradu.
“Uvek je rizi~no i te{ko govoriti o opera-
tivnim informacijama, ali mogu da ka`em
da na osnovu informacija koje sam dobijao
u pro{losti i sada nemam razloga da veru-
jem da je izvan Srbije”, rekao je Bramerc
nakon susreta sa predstavnicima Vlade
Srbije, naglasiv{i da je hap{enje Mladi}a i
Had`i}a “apsolutni prioritet i nema alterna-
tivu”. Dok ~eka na hap{enje, tu`ila{tvo u
Hagu ipak ne stoji skr{tenih ruku. Podnelo
je sudijama predlog izmenjene optu`nice
protiv Ratka Mladi}a za genocid i zlo~ine
protiv ~ove~nosti nad nesrbima tokom rata u
BiH. “To su izmene i dopune koje imaju u
vidu sudsku praksu Haga, kao i ~injenice
koje su iza{le na videlo od prethodne
optu`nice. Radi se o ~injenicama koje se
odnose na genocid u Srebrenici, bombar-
dovanje Sarajeva kao i uzimanje za taoce
pripadnika UN”, obja{njava Bramerc. On je
najavio da }e Ha{ki tribunal do 2012.
godine zavr{iti ve}inu su|enja, a `albene
postupke do 2014. godine i time okon~ati
svoje postojanje. Kasnije }e biti formirani
mehanizmi, koji }e se baviti nere{enim
pitanjima posle zatvaranja suda, uklju~uju}i
i su|enja beguncima koji do tada ne budu
uhva}eni.
Predsednik Srbije Boris Tadi} pre-
neo je glavnom tu`iocu Ha{kog suda Ser`u
Bramercu da }e Srbija nastaviti da ~ini sve
kako bi locirala, uhapsila i izru~ila dva pre-
ostala ha{ka optu`enika, kratko je saop{teno
iz kabineta predsednika Srbije. Navodi se i
da sastanak sa srpskim vlastima predstavlja
potvrdu ~injenice da se saradnja Srbije s
Tribunalom nesmetano odvija u kontinuitetu,
s obzirom na to da je Bramerc u izve{taju
iz juna pro{le godine pozvao Vladu Srbije
da u ovim oblastima saradnje odr`i
dostignuti nivo, dok je u izve{taju iz decem-
bra 2009. naveo da nema nere{enih zahteva.
Stav Nacionalnog saveta je da
postoji odli~na saradnja sa Tu`ila{tvom
Tribunala i da postoji potpuno me|usobno
poverenje izme|u Srbije i Tu`ila{tva. Savet
je zajedno sa svim ostalim dr`avnim organ-
ima uklju~enim u proces saradnje i u pot-
punosti je opredeljen da se ovakav nivo
saradnje odr`i i u budu}nosti, zaklju~uje se
u saop{tenju.
CELA SRBIJA KAO
BEOGRAD
S
rbija }e narednih godina da izvr{i
decentralizaciju i regionalizaciju, {to
}e izazvati promene Ustava i pravnog
poretka. To je cilj novoosnovanog politi~kog
pokreta „Ujedinjeni regioni Srbije” koji
predvodi Mla|an Dinki} i G 17 plus, a ~ine
ga brojne nacionalne, regionalne i lokalne
partije i pojedinci.
Programsku deklaraciju URS,
zajedno sa Dinki}em, potpisali su: Verko
Stefanovi} („Zajedno za [umadiju”), Maja
Gojkovi} (NP), Bo{ko Ni~i} (@ivim za
Krajinu), Goran Paskaljevi}, Mirko
Todorovi}, Predrag Markovi}, Aleksandar
Od`i} (Vojvo|anska partija) i predsednici
op{tina Ra~a i Pirot Dragana @ivanovi} i
Vladan Vasi}.
Predsednik URS Dinki} poru~io je
da }e cilj saveza biti proevropska,
demokratska i celovita Srbija, koja }e dati
mnogo vi{e ovla{}enja lokalnim samouprava-
ma. “Srbiji je potrebna dekoncentracija vlasti
i su{tinska decentralizacija. To podrazumeva
da se dr`avne institucije nalaze ne samo u
Beogradu, ve} i u drugim gradovima Srbije.
“Lokalne samouprave moraju raspolagati
sredstvima, kako bi re{avale probleme
gra|ana i imovinu, koja im se hitno mora
vratiti. Srbiji je potrebna politi~ka regional-
izacija, {to zna~i da regioni ne budu
statisti~ki kao {to je to sada slu~aj.
Utvrdi}emo koliko je regiona Srbiji potrebno
i koje }e biti njihove nadle`nosti, nakon poli-
ti~kog konsenzusa do}i }e na red promena
Ustava. Narod na referendumu treba da odre-
di koji }e biti administrativni centri regiona.
@elimo da pribli`imo uslove `ivota u svim
op{tinama Srbije, kao {to su uslovi `ivota u
Beogradu. Da bi Srbija uspela na putu ka
EU, potrebno je da svi njeni delovi budu
uspe{ni i ravnomerno razvijeni”, izri~it je
Dinki}.
Predsednik Srbije i lider DS Boris
Tadi}, gost na osniva~koj skup{tini URS,
poru~io je, da cilj regionalizacije i decentral-
izacije ne sme biti stvaranje mini dr`ava na
teritoriji Srbije: “Su{tina je da se izgradi
funkcionalni model, koji treba da omogu}i
bolji `ivot gra|ana. Obaveza mi je kao
predsednika Srbije da decentralizaciju i
regionalizaciju postavim na ni`i nivo va`nosti
od pitanja o~uvanja integriteta zemlje.
Istovremeno, princip regionalizacije i decen-
tralizacije mora biti shva}en kao doprinos
o~uvanju integriteta zemlje.” Tadi} je proce-
nio da je za osmi{ljavanje valjanog modela
decentralizacije potrebno oko pet godina.
IZBRISANA 501
POLITI^KA
STRANKA
N
edavno je izvr{eno veliko “~i{}enje”
politi~kih patija Srbije, a `ivot nas-
tavljaju samo 72 stranke.
Kontraverzna Jugoslovenska levica dr Mire
Markovi} vi{e ne postoji. JUL je samo jedna
od 501 stranke i politi~ke organizacije koje
su, po Zakonu o politi~kim strankama,
izbrisane iz Registra politi~kih organizacija,
na osnovu odluke o brisanju Ministarstva za
dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. Na
spisku obrisanih nalaze se i one organizacije
~iji su zvani~ni lideri danas na ~elu drugih
stranaka, poput ^edomira Jovanovi}a.
Njegov Studentski politi~ki klub, u kojem je
po~eo politi~ku karijeru, od skoro vi{e ne
postoji. Bez stranke je ostala i Margit
Savovi}, lider PU@-a (Partije uspe{nih `ena).
Stranka srpskog jedinstva na ~ijem ~elu je
bio, odavno pokojni @eljko Ra`atovi} Arkan,
tek sad je obrisan sa spiska. U istoriju odlaze
i Narodna stranka Milana Paro{kog, Partija
prirodnog zakona (poznatija kao „jogi
leta~i”) Branka ^i~i}a, Udru`enje
starosedelaca Srbije Vlajka Popovi}a... Iz
spiska su izbrisani i Liberali Srbije, ~iji je
nekada{nji predsednik Du{an Mihajlovi} bio
ministar policije u vladi DOS-a. U zaborav
odlaze i SDP Neboj{e ^ovi}a, Napred Srbija
srpskog „kralja {e}era” Miodraga Kosti}a,
Pokret KI-39 Dmitra [egrta, Pokret „Moja
Srbija” glumca Branislava Le~i}a...
Interesantno je da su sa politi~ke scene u
Srbiji sada obrisani i legendarni Savez komu-
nista Jugoslavije i KPJ. Ni{ta bolje nisu
pro{li ni politi~ki veterani Neboj{e Popova,
reformisti Mileta Isakova, otac autonoma{tva
@ivan Berisavljevi}, kao ni stranke
Branislava – Coleta Kova~evi}a, Mom~ila
Peri{i}a, Milovana Drecuna, advokata
Borivoja Borovi}a. Po zakonu, svako mo`e
da osnuje novu partiju ukoliko prikupi
10.000 potpisa ili 1.000 za stranku manjina.
UGOVOR BEZ
SATELITA KO[TA
GRA\ANE
36 MILIONA EVRA
M
e|unarodna arbitra`a u Londonu
presudila je da Srbija mora da
plati 36 miliona evra, ({to bi sa
sudskim tro{kovima iznosilo oko 40 mil-
iona evra) izraelskoj kompaniji „Imid`sat”
za zakup satelita, koji je navodno ugov-
oren, a nije realizovan. Ugovor o zakupu
izraelskog satelita nikada nije potpisan,
tvrde biv{i ministar odbrane Prvoslav
Davini} i predsednik Dr`avne zajednice
Svetozar Marovi}.
Davini} je potpisao, kako ka`e,
nacrt ugovora po kome je za zakup satelita
trebalo da se plati 45 miliona evra u nared-
nih nekoliko godina. Dokument je trebalo
da va`i samo ako se obezbede pare.
Ugovor je ura|en u jednom primerku i nije
ura|en nikakav zvani~ni protokol kako se
to obi~no radi, nije bilo pe~ata, broja zave-
denog na kraju, tvrdi Davini}. Izraelci su
dodali klauzulu da }e se eventualni spor
re{avati po engleskom pravu i tu je
tada{nji ministar po sopstvenom priznanju
bio naivan. Ministar odbrane Dragan
[utanovac se nada da se novim pregov-
orima ipak ne{to mo`e spasiti. “Postoji
interes i za Ministarstvo poljoprivrede da
se eventualno uzmu neki irigacioni sistemi
za navodnjavanje, koji su najbolji na svetu,
ili za MUP ili za odbranu, za nauku ili za
bilo koje drugo ministarstvo”, navodi
[utanovac.
Neko iz vlasti se u aferi “satelit”
ugradio 20 miliona evra, ka`e biv{i
ambasador u Izraelu Miodrag Isakov. Ne
mora da zna~i ni da su ba{ potpisnici ti
koji su dogovorili proviziju, ve} neko drugi
ko je otkrio aferu. I pretpostavka je da
ni{ta po pitanju satelita godina nije upravo
zbog toga nije ura|eno.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
Boris Tadi} i Mla|an Dinki}
6 Jun 2010.
B I Z N I S
7Jun 2010.
D A S E N E Z A M E R I M O
www.serbianmirror.com
K
roz glavu mi se mota lik
majke, koja na pragu stoji sa
ispletenim d`emperom i
sakuplja suze u jednom oku.
Uvek je u mene verovala.
Dodaje mi malo pite zeljanice za “usput”
dok otac dr`i bokal sa vodom spreman da
ga prospe iza mene preko betonske staze.
Ka`u, kad krene{ iz ku}e, nije dobro da se
osvr}e{. ^uo sam iza sebe pljusk vode i tru-
dio se da sa svojim koferom hodam pravim
i sigurnim korakom u nepoznati svet, bez da
se osvrnem. Pa priznajem na }osku kod ban-
dere sam se ipak osvrnuo, na kratko, i video
sam uglom svojih zenica roditelje, kako
stoje nepomi~no ispred ku}e kao, da su
izrasli iz zemlje i kao da njoj pripadaju dok
stoje kao dva cveta mog `ivota i ljubavi.
Neke devoj~ice su se igrale lasti{a, a de~aci
skakali sa gara`e, ba{ kao {to sam nekad
skakao ja, lomio ruke, noge i kolena.
Pogledah u banderu i crno-bele ~itulje, koje
su mi kao neke crno-bele ikone govorile da
je moje mesto daleko od ove ulice ispuca-
log asfalta, ulice oktobra i listova koji su
po~eli da menjaju boju. Kora~ao sam, a
noge nisu htele. Sve je pomalo bilo tu`no,
neke vrane su graktale i kre{te}i me terale
odatle govore}i mi da je `ivot ispred mene.
Razmi{ljao sam o portretima tih ljudi zale-
pljenih na banderu, mislio sam o njihovim
`ivotima, nesre}ama i sre}ama, o njihovim
svadbama, radjanjima i `ivotnim pobedama.
Razmi{ljao sam o tome, da li stvarno jedan
~itav `ivot mo`e da stane u jednu ~itulju i
gde to po~inje nebo, da li oni sada vide
same sebe na tom papiru koji ogla{ava kraj
ovozemaljskog i po~etak nebeskog `ivota.
Mislio sam o du{ama, kad u tom ~asu
zaskripa{e ko~nice crvenog Ni{ Ekspresa u
kome sam se pome{ao sa ostalim putnicima
i krenuo na dug i jo{ nepoznat put, kojim je
svako vodjen.
Ovih dana pakujem skulpture i
crte`e i poku{avam da platim sve ra~une pre
nego {to poletim za Srbiju. Gledam u ra~une
i ne{to mi pado{e na pamet one ne`noplave
koverte na kojima pi{e PTT, koje su mi
prvih godina u Americi donosile rukopis
mojih roditelja u ^ikago. Ta neve{ta {tam-
pana }irili~na slova bih ponekad stavljao pod
jastuk i ~itao nekoliko puta videv{i kako su
napisana i za kojim stolom. Vidim moje
roditelje kako se napre`u i pi{u mi re~i
podr{ke, a iznad svega bi `eleli da se vratim
i da sve bude kao nekada. Njima je nekako
velika limena ptica odnela jedinog sina i on
je sada tamo daleko gde mu je dobro. Vratih
se na ra~une, gledam u njih i mislim. ^itav
`ivot mu dodje jedan ra~un koji podnosi{ i
pla}a{ dok negde na kraju, gde se spajaju
more i nebo ne padne{ iz aviona, kao jedna
od onih plakata za koje smo se kao klinci
grabili da bi ih {to vi{e nakupili. Plakate
padale kao konfete ili sneg sa neba, presi-
javale su se, a mi smo ih ~ekali kao neku
senzaciju svetlosti i du{a sa neba koje pada-
ju prema nama, mali{anima ra{irenih ruku.
Postoje dogadjaji koji se de{avaju
jednom u `ivotu, dese se i prodju. I smrt se
jednom de{ava u `ivotu, ali se ne pamti.
Gledam u svoje ruke i vidim koliko su ostar-
ile. Moje dobre ruke, koliko su me samo
dobro slu`ile svih ovih godina, koliko je
samo kroz njih pro{lo ka{ika, koliko para su
izbrojale, koliko su bile puta i na onim mes-
tima koje nekad i ne vidi{, a ruke ih osete i
te ruke nekako neprestano miluju i vole.
^arolija su ruke, a ~arobni su i njihovi
pokreti. Setih se ne{to kad sam u~io da pi{em
kosu tanku i uspravnu debelu crtu, prvo
veliko slovo “A”,
pa onda malo “a”
sa stoma~i}em iz
crvenog bukvara
prvog razreda
osnovne {kole
21. Maj. Po`elim
ponekad da mi
po{tar donese
jedno pravo
pismo u kome
pi{u slova, ba{
kao ona koja su
nekada stizala iz
otad`bine, ona
svetloplava sa
dva tabaka papira
koja po~inju
ovako: “Zdravo
sine, kako si? Mi
smo dobro, pa
re{ismo da ti
napisemo kako
smo?” Toliko su
ta pisma bila nepravilno napisana da je tre-
balo poznavati kako misle moji stari, da bi se
te napisane forme i misli uop{te razumele. I
tako nekad uz smeh i suze le`ao bih
potrbu{ke i ~itao nanovo ba{ kao da ih ~itam
prvi put. Ponekad sam ljut na sebe,
poku{avam da odgonetnem kako i koliko sam
upecan kao mala ribica, koja se pra}aka u
`elji da se otka~i sa udice interneta.
Pakujem polako stvari, gledam
koje odelo }u poneti za otvaranje izlo`be u
Beogradu i ba{ kao da idem na neki
sve~ani trenutak za koji znam da ga nika-
da ne}u zaboraviti. Moja `ena i ja smo se
ven~ali ovde u ^ikagu jednog decem-
barskog dana bez svedoka u gradskoj
op{tini. Provejavao je neki krupni sneg, a
kroz ulice od nebodera je fijukao ledeni
vetar. Neboderi su li~ili na vetrenja~e i tu
u ~ekaonici nas dvoje sami. Sve je trajalo
deset minuta bez vena~anih prstenova i bez
buke, postali smo mu` i `ena. Gledao sam
i pre i posle svadbe i veselja truba~e ispred
op{tine, kumove koji bacaju novac
,muzikante koji se znoje, beskrajne svad-
barske obi~aje, fotografije, ven~anice,
albume i kad malo bolje razmislim gotovo
svi parovi sa tih razraganih slika su danas
razvedeni parovi. Moja `ena i ja nekako
tiho `ivimo, `ivimo zajedno i poma`emo
na{oj deci da odrastu i da dodju do svoje
staze i kapije, gde }e im majka spremiti
ne{to da ponesu, mo`da d`emper, a ja }u
stajati sa bokalom vode i gledati ih kako
odlaze svojim zvezdama koje titraju ispred
njihovih o~iju, ba{ kao zvezde vodilje koje
{apu}u izmedju sebe i {mekaju se na nebu.
Izlo`ba u Beogradu je ven~ani
prsten koji sam skovao i ne`no stavljam na
prst svom narodu. Koliko sam stvarno uspeo
ili nisam u svetu umetnosti, to vam niko
danas pouzdano ne mo`e re}i, to vam ne
mogu re}i ni ja. Znam da sam nekako kren-
uo u pogre{nom pravcu, znam i to da nisam
hodao za drugima i tamo gde svi kora~aju.
Natalo`ila se
neka masivna
stena negde u
meni i vidim da
mladi momci sa
nje ska~u, ba{
kao {to ono mi
skakasmo na
V r e ` i n s k om
vojnom bazenu.
Taj mladi
skaka~ `eljan
slave je davno
napustio liticu
za odskok,
slava je mo`da
tu negde,
mo`da i postoji,
ne znam? Znam
da se sve to {to
sam radio negi-
raju}i sistem
vrednosti i
pona{anja, sve
to {to sam `iveo negiraju}i norme i forme i
svega {to je pravilnik slu`be, sva ta sloboda
koju sam sebi poklanjao, donosila je neizves-
nost i strah. Kada niko vi{e nije verovao i
kad su poslednji djaci za zvoncetom u{li u
{kolu, i kad svi dignu ruke od mene i odu
na posao da rade za platu, lebdeo sam i tad
kao zmaj u rukama deteta, i dok vetar nije
pokidao konac, i sva nadanja kada su se
ugasila, da }u se ikada prizemiti, kad su sve
ptice poletetele i proletele pored mene tra`e}i
svoj novi dom, onda na nebu ostane{ nekako
sam i ostanu oni o kojima brine{ i njihove
slike u rukama. Ostane ljubavi puno nebo,
kao nagrada za jedan druga~iji `ivot, koji se
`ivi u knjizi Dona Kihota neumoljivog
mese~ara, druga~ijeg koraka.
Beograd je grad vredan dubokog
po{tovanja. Ru{ili su ga ru{ili, ali ga nisu
sru{ili. Ba{ kao {to su i meni ovde lomili
ki~mu, lomili, pa je nisu polomili, po ne~emu
smo bliski. U ono
vreme mojih studija,
to je bio razbaru{en
grad prepun potenci-
je i druga~ijih ljudi,
nije se imalo ni tad
ni sad, ali su uvek
ba{te i mu{katle u
k a n t i c a m a
jugopetrolovog ulja
cvetale na prozori-
ma. Rru`ice su cve-
tale u tim ba{tama u prole}ima nabujalim od
ljubavi i neke neobi~ne pti~ije pesme koja taj
grad za~arava, kao ~ardak ni na nebu ni na
zemlji. Ko zna {ta se u medjuvremenu
promenilo. Mo`da su neki drugovi ve} mrtvi,
mo`da su neki od nas i{li na put oko sveta,
mo`da se i ne prepoznamo, mo`da su neki
jo{ uvek u Sidneju, Londonu, Novom
Zelandu, ko zna gde smo mi? Znam da se
pojavljujemo kao sena ptice na zemlji, znam
i to da se na{e senke menjaju na suncu i
mesecu, ali znam da je svaka moja senka
okrenuta prema tom jednom gradu koji je
druga~ije hodao kroz Evropu, bio ka`njavan,
voljen i slavljen. Ta senka je svakim danom
postajala du`a i ve}a, eto ponekad bi kroz nju
proletela ptica sa nekom glistom u kljunu
lete}i u gnezdo da nahrani svoje mlade. Eto
to vam je Beograd, to je sve osim grada, on
je kao Atlantida, Beograd je Apokalipsa,
apstraktna filozofija i forma ljudi, koji su u
njemu prona{li svoju ulicu. Bograd se pono-
vo radja i neka ga, neka poraste kao drvo sa
tri ra~ve na kome se gnezde i susre}u ptice,
i mi }emo na te grane sleteti, kad tad i kad
dodje vreme.
Nekako, znam i to da ne pred-
stavljam samo sebe, nego i sve moje dru-
gove ovde u ^ikagu, koji nisu mogli do}i
tamo, pa mo`da i ceo srpski ^ikago. Ne{to
se u meni sastavlja kao i onda kad se ras-
tavilo na pola neba preko crnog Atlantika.
Neka tu`njikava svetlost mi obasjava o~i,
ja u nju gledam dok gasim fenjer, sa kojim
sam lutao nekim stazama. I eto, negde na
kraju tunela ipak ima svetlosti. Da li je ta
svetlost odgonetka, da li je to na kraju
svega ljubav ili put prema ~itulji na jednoj
beogradskoj banderi. Gde se to odvaja du{a
od tela? Tamo gde si ti ili tamo gde `eli{
da bude{, jer posle svega se ipak odvaja, a
negde u stomaku majke se spaja. Pa pitam
se koliko mi dobro ~uvamo svoju du{u,
koliko je pazimo i koliko joj dajemo plodo-
va. Za sebe znam pouzdano, da kad se
jednog dana moje telo oprosti sa belinom
tesevnog srebra, znam na koju }e stranu ta
mala pti~ica iz mojih usta poleteti. Sad
ostaje mi samo da kupim nove cipele i da
platim ove moje zaostale ra~une. Pa hajd
Bobane, prite`i prtle i poljubi decu. Sezona
{umskih jagoda i lala je ispred tebe, valja
putovati. A kad se vratim? Pa obe}avam da
}u se vratiti vama sa jednom lepom
beogradskom pri~om, o ne`nim belim
ru`ama i mu{taklama sa prozora, iza kog
neko gleda.
Pi{e: Boban Ili}
JEDNOM U @IVOTU
8 Jun 2010.
D
ogodilo se da su me, potpuno
slu~ajno, prijatelji iz varo{ice
“N.....” odveli u jednu tro{nu
prizemlju{u, oko koje kljucaju pili}i, kod
starije sestre poznatog evropskog intelektu-
alca, kojeg godinama sre}em u Njujorku,
Parizu i @enevi.
Zapanjih se kad videh rodnu ku}u
ovog znamenitog ~oveka i postariju `enu
koja ga je odgojila i podigla posle smrti
roditelja. Pomislih kako bi bilo dobro i
po{teno napisati veliku dobru knjigu o star-
ijim sestrama, tim mu~enicama bez mladosti,
koje su se odrekle svega samo da izvedu
mladju bra}u na put. Ve~ito u crnom, pre
vremena ostarele, nikada ni{ta ni od koga
nisu tra`ile; samo su davale i davale.
U `ivotu svake neudate starije
sestre postoji uvek neki divni, ve} zabo-
ravljeni ~ovek (~iju fotografiju ~uva u
staroj praznoj bombonjeri), neka raskinuta
veridba ili, jednostavno, ose}anje da se
nema prava na sre}u i sopstvenu familiju
dok brat ne odraste, a tada ve} biva kasno
za bilo {ta. Te blagoslovene neudate
baba-devojke, kako ih zovu u Srbiji,
mnogo starije od svojih godina, borile su
se za bra}u do poslednjeg daha, sve dok
ne ostado{e bez i~ega, u memljivim
prizemnim sobi~cima, gordo kriju}i
nepravdu od sveta i kom{iluka, koju su im
nanele gospodske snaje {to su im pooti-
male rodjenu bra}u.
Ispucali linoleum na patosu,
nacepkana drva ispod {poreta, {kiljava
sijalica od dvadeset pet sve}a i treperavi
crno-beli televizor bez tona, umesto kojeg
se ~uje samo tiktakanje limenog budilnika.
Poslu`eni slatkom od dunja (koje ne mogu
da prestanem jesti), sedimo u toj skromnoj
kuhinji, dobro poznatoj iz detinjstva svih
provincijalaca, dok se skupljaju kom{ije,
`eljne razgovora.
Godinama pratim karijeru njenog
brata, jo{ od onih dana kada je kao selja~e
stigao u glavni grad. Se}am se svih njegov-
ih d`empera pletenih od raznobojne selja~ke
vune i gotovo svih ljubavi i bitki za stipendi-
je koje }e ga, jedna po jedna, odvesti daleko
u svet. ^udim se kako to da ni{ta od ovog
predela, ni ovog ku}erka pod sasu{enim ora-
hom, ni{ta od ovih mirisa i akcenata, nije
prodrlo u njegovu prozu o~i{}enu od svega
ovda{njeg, punu pritajenog gadjenja nad
ki{ama, blatom i letnjom pra{inom;
zgra`anja nad varvarskim klanjem i {uren-
jem svinja u decembru (~varke je, ipak, jeo
u svoje vreme), dok se naherena pala~inka
kr~ma “Evropa” na kraju njegove ulice, u
kojoj su mu sedeli i deda i otac, vremenom
pretvorila u najcrnju metaforu balkanskog
kala. ^itam pa`ljivo njegove intervjue u
novinama, u kojima smo mu neprestano za
ne{to krivi. Izgleda kao da nam je, po{av{i
u svet, ostavio na ~uvanje neku idealnu
zemlju, a mi je, prostaci i nezahvalnici,
upropastili. Prevodilac engleske poezije,
pisac eseja u kojima je tek svaka peta re~
srpska (ne ra~unaju}i veznike), potpisnik
mirovnih proglasa i ~lan medjunarodnih
foruma, od mladosti je preskakao vekove
be`e}i od svog skromnog porekla. Najve}a
pohvala koju je dobio bila je ona da uop{te
ne li~i na Srbina i da strane jezike govori
savr{eno, bez akcenta!
Godinama ne mogu da defin{em
tu vrstu izdaje, jer je gadjenje nad svojim
narodom, takodje, izdaja; godinama
poku{avam da pronadjem razloge ili neku
davnu povredu koja ga je na kraju dovela
do izjave da su “Srbi zapo~eli ovaj prljavi
rat” i nikako ne uspevam da pronadjem tu
tananu nijansu i da je preto~im u re~i i
slog. Ali, evo, dok sedimo u polumra~noj
kuhinji njegove starije sestre, pijemo pres-
latku kafu (koju nije on poslao iz belog
sveta) i pri~amo, zbog nje, sve najlep{e o
njemu, moj mudri narod, koji tako
nepogre{ivo ume lako i prosto da objasni i
najslo`enije stvari, progovara kroz usta
kom{ije, penzionisanog po{tara, jednu jed-
inu re~ koja zamenjuje tone ispisane harti-
je. On, koji ga poznaje od malih nogu, zav-
ijaju}i otvrdlim prstima cigaru, ka`e mi u
poverenju, mrmljaju}i sebi u bradu da ostali
ne ~uju: “Preu~io!” U toj mudroj re~i ima
i sa`aljenja i pra{tanja. Preu~io! Vredelo je
putovati pet-{est sati autobusom po to, kako
jednostavno, pomalo razo~aravaju}e
“preu~io”, izre~eno kroz dubok uzdah,
blago i bez ikakvog gneva, zavisti i
zlopam}enja.
Iz riznice nezaboravnog Mome Kapora
PREU^IO
P R I ^ A O G L E D A L A
9www.serbianmirror.comJun 2010.
Pi{e: Marko Lopu{ina
D
vadeset i prvi april bio je sre}an
dan za ameri~kog pukovnika
Rod`era [ermana, kapetana
Tomasa Filipsa, narednika D`esija [ranera
i narednika D`ina Kahanuela. Ovi oficiri i
podoficiri ameri~ke armije su tog dana u
sve~anom holu Pentagona primili presti`nu
vojnu nagradu „Lens [ijan”. Re~ je o priz-
nanju za hrabrost i juna{tvo ameri~kim
vojnicima i oficirima koja se u Ministarstvu
odbrane dodeljuje najboljima od 1981.
godine, kada je ustanovljena.
- U po~etku je nagrada dodelji-
vana samo pripadnicima ameri~ke avijacije,
ali je vremenom velika zlatna medalja sa
likom Petra Lensa [ijana postala op{team-
eri~ko priznanje za hrabrost. U Srbiji, med-
jutim, malo ko zna da je ova nagrada dobi-
la ime po Srbinu iz Milvokija, koji se
juna~ki borio u Vijetnamu – rekla nam je
Milena Bi`i}, pisac studije o najznamenti-
jim Srbima u SAD.
Pored sve~ane dodele medalje
najhrabrijima u Pentagonu, 21. april 2010.
bio je i Dan se}anja na Petra Lensa [ijana.
U svim vojnim {kolama i akademijama u
Americi odr`ano je predavanje o njegovom
juna{tvu, a u Akademiji za vazduhoplovst-
vo priredjen je poseban program i izlo`ba
slika i priznanja Petra [ijana. Na njegov
memorijalni spomenik u Milvokiju tog
dana polo`eni su buketi cve}a i izre~ene
re~i hvale za slu`enje Armiji SAD.
U ku}i porodice [ijan u
Milvokiju, u
delu sa suvenir-
ima i trofejima,
stoje danas
plava traka pot-
pukovnika Petra
[ijana i Me-
dalja ~asti, koja
mu je dodeljena
p o s t h u m n o .
Po~etkom marta
1974. godine
p r e d s e d n i k
D`erald Ford
odlikovao je sr-
pskog pilota
Medaljom ~asti
za „vanredno juna{tvo i neustra{ivost ve}u
od one koju je njegov poziv zahtevao, koja
ga je ko{tala `ivota”.
- Preci njegovog oca Slobodana
Silvestera [ijana do{li su u SAD iz Srbije.
Otac i majka D`ejn imali su, pored Petra,
sina Marka i }erku D`enin. Svi mu{karci u
porodici uspe{no su se bavili ameri~kim
fudbalom. Petrova srednja {kola bila je
gradski {ampion 1959. godine. Na
Vazduhoplovnoj akademiji [ijan je izgradio
„oporu fasadu igra~a ameri~kog fudbala, ali
je bio veoma osetljiv i interesantan
mladi}”. Petar [ijan je bio „verovatno men-
talno naj~vr{}i ~ovek koga su ikad upoz-
nali”, opisivali su ga njegovi prijatelji –
ka`e istori~ar Vilijam Dori} iz Kalifornije.
Danas u srednjoj {koli Bej Vju u
Milvokiju, koju je Petar pohadjao, postoji
Fond Lens [ijan za stipendiranje djaka, a
jedna spavaonica na Vazduhoplovnoj
akademiji SAD nosi srpsko ime. Pentagon
je krajem maja odr`ao i veliku akademiju
posve}enu Petru [ijanu.
Lens, kako ga Amerikanci zovu,
je bio ameri~ki pilot i u~esnik rata u
Vijetnamu. Rodjen je 1942. u Milvokiju.
Nestao je 1967. posle pada aviona „F-4” u
Severnom Vijetnamu, u blizini Laosa. Lens
je uspeo da pre`ivi eksploziju aviona, sa
frakturom lobanje, osaka}enom desnom
rukom i slo`enim prelomom noge.
Narednih 45 dana [ijan je osaka}en vukao
svoje telo kroz {umu, u nadi da }e izbe}i
neprijateljsku vojsku. Mesec i po
dana se snalazio, bez hrane i
vode, dok su ga tra`ile patrole,
poku{avaju}i da ga spasu, ali
bez uspeha. Neprijateljska vojska
ga je prona{la, tek tri milje od
mesta gde je pao, nahranila, i
dr`ala u zarobljeni{tvu. ^im je
malo oja~ao, [ijan je jednom pri-
likom zdravom levom rukom udario
stra`ara i pobegao u {umu, ali su ga usko-
ro vojnici stigli i ponovo li{ili slobode.
Dok je bio u zarobljeni{tvu,
[ijana su u }eliji u vijetnamskom gradu
Vinu sreli, takodje, zarobljenici, pukovnik
Bob Krejner i
kapetan Gaj
Gruters, koji
ga nisu ni
p r e p o z n a l i .
Toliko je [i-
jan bio una-
ka`en ranama,
nedostatkom
hrane i medi-
cinske pa`nje.
Zajedno sa
njim, putovali
su u }eliju u
H a n o j u .
Nakon osam
dana u Ha-
noju, Lens [ijan je preminuo.
- Bio je neverovatno sna`an,
nikad ga nisam ~uo da se `ali. U
zarobljeni{tvu ga nisam prepoznao jer je
izgledao duplo manji od krupnog momka,
kakvog sam ga se se}ao sa akademije. Da
imate armiju [ijana, imali bi neverovatnu
borbenu silu. Preminuo je 1968. godine u
mukama – kazivao je pukovnik Krejner,
koji je Lensa [ijana predlo`io za Medalju
~asti.
Sedam godina kasnije 1974. grob
Petra [ijana je na|en u Vijetnamu, a nje-
govo telo je transportovano u SAD da bi
narodni heroj Amerike bio sahranjen u rod-
nom Milvokiju.
D R U [ T V O
Petar Lens [ijan, koji je stradao u Vijetnamu i danas uzbu|uje Amerikance
SRBIN – HEROJ AMERIKE
Ministarstvo odbrane SAD dodelilo je nedavno presti`nu nagradu „Lens [ijan”, u znak se}anja na najhrabrijeg pilota Amerike.
Sve~ana akademija posve}ena Srbinu iz Milvokija odr`ana je krajem maja u Pentagonu
ODLIKOVANI SRBI
- Petar Lens [ijan je samo jedna od
mnogih ameri~kih Srba koji su postali
narodni heroji SAD. Ako prolazite kroz
grad Kemp Le`en u Severnoj Karolini,
primeti}ete nazive Cukela put, ^ukela
ulicu i ^ukela trg. Ove ulice dobile su
ime po najodlikovanijem srpsko -
ameri~kom marin-
cu, majoru Luki
^ukelji – obja{njava
nam Milena Bi`i} iz
Pitsburga.
U ameri~koj
vojsci je u posled-
njih sto godina
slu`ilo oko 160.000
ameri~kih Srba.
Kongresne medalje
~asti i Purpurno
srce za ratne
zasluge dobili su,
izme|u ostalih,
Slobodan Duleti},
admiral Stevan
Mandari}, Aleksandar Mandu{i},
Maksim Ba}ovi}, Nikola Lali}, Nikola
Stepanovi}, Rudi Ostovi}, Mel Vojvodi},
admiral Milton Aleksi}, pilot Vern Pupi},
Ed Radakovi}, komandant obeve{tajne
slu`be ratne avijacije i Marko Mi~ Pejd`,
kome su Amerikanci podigli spomenik.
Gravesite memorial of Medal of Honor recipient Lance Sijan, located on the grounds of
Arlington Park Cemetery in Milwaukee, Wisconsin.
Petar Lens [ijan Luis ^ukela
10 Jun 2010.
K N J I @ E V N O S T
Intervju: Vladimir Pi{talo
LJUBAV PRETVARA
MASKE U LJUDE
Pi{e: Mila Milosavljevi}
Dobitnik ste Ninove nagrade. [ta
za vas predstavlja ovo priznanje?
- Ninova nagrada daje ~oveku
mogu}nost da ne{to ka`e. Naprosto, tu je
autor u prilici da ga slu{a mnogo ljudi.
NJegovo je da se pokloni i po~ne. Ne mis-
lim samo na intervjue, ve} i na razgovore,
susrete s ~itaocima, a mislim tu i na delo.
Ninova nagrada ima mo} da potvrdjuje
pisca koji ima potencijal. Ali i obratno.
Razgovarao sam poslednjih dana sa mnogi-
ma. Jedan od mojih sagovornika rekao mi
je da ima onih koji ~itaju jednu knjigu
godi{nje, a ta knjiga je ona oven~ana
Ninovom nagradom. To je, zapravo, {ansa
za knjigu. Da je pro~ita neko ko se ne bavi
knji`evno{}u, a onda uvrsti u svoju bib-
lioteku i preporu~i drugima. Neko se ma{i
te knjige i iz nesporazuma, ali tog trenutka
knjiga je dobila {ansu i ako mo`e da ve`e
~itaoca svojom poezijom, svojom magijom,
onda je to dobro.
Kako je Nikola Tesla postao
va{a knji`evna inspiracija?
– Nije tu bilo nekog velikog
plana. Postoje pisci koji imaju veliki plan
svog stvaranja. Tu bih spomenuo Vaska
Popu, koji je jednom mom prijatelju jedne
decembarske ve~eri nabrojao spisak pesama
koje namerava da napi{e slede}e godine.
Ovaj se na{ao u ~udu, no Vasko Popa je,
zaista, do kraja naredne godine napisao
ta~no te pesme koje je i najavio, i to
doslovce i tim redom. Popa je imao tu
veliku {emu stvaranja koje se dr`ao. Meni
je to nezamislivo. Ja kre}em od malih
stvari, od detalja koji se kasnije razviju u
ono {to treba.
Od ~ega ste krenuli u pisanju
ovog romana?
- Tesla je za mene u po~etku bio
serija zanimljivih slika. Jedna od njih je
bila i ona na kojoj se on, u poznim godi-
nama, oklizne, a noge mu polete bukvalno
uvis. To za jednog starog ~oveka ume da
bude zaista nezgodno. On je opisuju}i taj
dogadjaj rekao da je u tom ~asu „~itava
kro{nja njegovih nerava planula”, da se
okrenuo i do~ekao na noge. Tom prilikom
ga je prolaznik koji je bio iza njega u ~udu
pitao kako je uop{te mogu}e da se ~ovek
u njegovim godinama tako ve{to do~eka na
noge, posle takvog pada. Tesla je odgovo-
rio da je video kako to rade ma~ke, ali ne
i ljudi. Za~udjuju}a je naime ta
na{timanost njegovih nerava na pravu
frekvenciju. LJudi koji prou~avaju Teslino
delo znaju to. Tu je i slika velikog
nau~nika dok pu{ta gromove, ili pak slika
kada jo{ kao de~ak baca grudvu snega,
koja se pretvara u lavinu. Za one koji nisu
pro~itali knjigu, re}i }u da je Tesla s
grupom de~aka bacao grudve snega nizbr-
do. Ove su kotrljaju}i se postajale sve
ve}e, ali su se negde ipak zaustavljale.
Teslina grudva se nije zaustavila ve} je
rasla. Postajala je sve ve}a i ve}a kako se
kotrljala i u jednom ~asu bi po~ela da
{u{ti, potom da grmi. Onda bi po~ela
polako da odvaja sloj trave, pa sloj zeml-
je, zatim je odnela nekoliko borova, a lav-
ina je postajala sve silnija. ^ula se i
stra{na grmljavina. Tu se otkriva metafora
kako od ne~eg {to je bilo ni{ta postaje sti-
hija. To je i metafora o samom Tesli, o toj
ogromnoj snazi koju je oslobodio jedan
~ovek. To su bile neke od slika koje sam
ja kasnije pretvarao u pri~u. Za to je tre-
bala ogromna koli~ina
znanja. Bez
slike ne
mo`ete ni{ta
da zamislite,
ali bez znanja
ne mo`ete ni{ta
da ispri~ate.
Prvo sam slike
pretvarao u
pri~u, a kasnije
druge nau~ene
koncepte ponovo
pretvarao u sliku.
Jedan moj prijatelj
je za Bunjuela rekao
da je imao tu divnu
mogu}nost da ideje
pretvara u slike. Ja
mislim da je to posao
slikara, reditelja, ali,
bogami, i pisca. Po~eo
sam od slika, dopunio ih
znanjem i pri~om, a
onda opet sve ispri~ao u
slikama.
Rekli ste da
postoji ~udna
povezanost izmedju
nov~anice sa
Teslinim likom i
va{eg nadahnu}a?
– T e s l i n
lik je bio prikazan
na jednoj lepoj
plavoj nov~anici
u doba hiperin-
f l a c i j e .
Nov~anica je
i z g l e d a l a
odli~no, ma
koliko je
vrednost tog
novca bila
obezvredje-
n a .
Zanimljivo je to da {to
je vi{e opadala vrednost tog novca, te
slike su izgledale sve manje realisti~ne.
Likovi na{ih velikana na kraju
su izgledali kao slike sa poter-
nice. Tu je bilo onih milion nula
uz prave velikane koji su na tim
nov~anicama, na neki na~in, bili
obespravljeni. Lik Tesle je bio
prikazan na jednoj od prvih
takvih nov~anica. Ta plava boja
bila je predivna. Tad sam ve}
po~eo da radim na Tesli i ose-
tio sam neku vrstu magijskog
povezivanja. Stavio sam
nov~anicu na zid i stalno je
gledao.
Zanimljivo je da ste
pri~u o Tesli, iako u formi
romana, obojili poetskim. Kako vam je to
po{lo za rukom? Izjavili ste svojevremeno
da se pri~a o Tesli i ne mo`e ispri~ati bez
poezije o Tesli.
– Ja mislim da se pri~a ne mo`e
ispri~ati bez poezije. Poezija je poezija,
proza je proza za neke pisce i za njih se
proza sastoji od ~vrstih, pametnih re~enica
koje imaju tu nosivost i zaplet. Za mene to
nije dovoljno. Kad bih morao da pi{em
takvu prozu, ne bih je ni pisao, jer me ne
zanima. Poezija je ono {to je u delu intere-
santno za mene. Kombinaciju poezije i
proze knji`evni kriti~ari su nazivali
slikovno pismo ili „proezija”. Jedan pesnik
je rekao da je poetska proza kao sfinga –
dva razli~ita elementa. Meni se nije ~inilo
da su to razli~iti elementi. Te dve stvari,
proza i poezija, nisu mi izgledale razli~ito.
Nisu mi izgledale razli~ito poezija i proza,
ka`em, a ni misli i ose}anja mi nisu
dolazili odvojeno pa sam ih tako i preslikao
u romanu.
Izvor: Most kulture
Od trenutka kada mu je saop{tena vest da je njegov roman „Tesla, portret me|u maskama” dobio Ninovu nagradu za roman
godine, najpresti`nije knji`evno priznanje kod nas, Vladimir Pi{talo u jednom danu bezmalo `ivi tri...
