BIZLIFExxx 1

Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

broj 6 // novembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine

intervju Vladimir VujasinoVić, Vaterpolo trener // Želeo sam nešto više

BIZLife Conferences&Events // fmCg sektor do 2020.

Stabilan privredni astal

Nema kratkog puta

Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine

Biznis komentarAleksandar Stevanović savetnik ministra, Ministarstvo privrede

ČETIRI ZAKONA SAŠE RADULOVIĆA

Dramatična situacija u automobilskoj industrijiIstraživanje

Konzervativnim pristupom do cilja

IntervjuNikša Vušurovićdržavni sekretar, Ministarstvo finansija

KAmATNA pOLITIKA BANAKA U USLOVImA KRIZEBIZLife okrugli sto

specijalno izdanje

BIZLIFExxx2

BIZLIFExxx 3

„FMCG SEKTOR DO 2020.”REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA

Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h

Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.” u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija,

predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija.

INSTITUCIONALNI PARTNER:

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekoMunikacija, republika srbija

Prvi panel

„FMCG sektor danas”

Teme:• Strani i domaći trgovački lanci u regionu• Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje

u regionu• Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača

Drugi panel

„Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera”

Teme:• Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP...• Prednosti i mane regionalnog udruživanja• Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni• Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje?• Investiranje u nova tržišta, da ili ne?

4 BIZLIFEsadržaj

Sadržaj 8 Stabilan

privredni astal Četiri zakona Saše Radulovića

12 Dramatična situacija u automobilskoj industriji Ima li oporavka na tržištu automobila?

13 Bez velikih promena u 2014. ROLF-JURGEN SEyERLE, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora

14 Male šanse za oporavak STANKO RADIĆ, generalni direktor, Grand Motors

15 Korak u dobrom pravcu TOpLICA SpASOJEvIĆ, predsednik ITM Group

16 Neophodno predvidivo poslovno okruženje Bela knjiga Saveta stranih investitora (FIC)

19 Kamatna politika banaka u uslovima krize BIZLife Conferences&Events

28 Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine FMCG sektor do 2020.

32 Mali i otporni Osiguranje u privredi

37 Novi dan kao najveći izazov JAMES ThORNLEy, Senior partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KpMG-u

41 Vladari sveta & 'Cvrkut' na berzi U fokusu stranih medija

42 Produktivnost na nivou Gedžeti

44 Aerodromi u korak sa promenama? pwC o promenama u evropskoj avio industriji

46 Da posao ne postane pakao poslovni saveti

48 Milijarderi i njihove poznate devojke Business lifestyle

50 Beneficijama do zaposlenih poslovni uspeh

52 Moćni ’dijamant’ poslovna komunikacija

54 Spremni smo za transformaciju Tanjuga Jubileji

58 Želeo sam nešto više vLADIMIR vUJASINOvIĆ, vaterpolo trener

61 I lepe note i aždaha hrana za dušu

63 Zalogaji koji pucaju od zdravlja hrana i piće

64 Dobitna kombinacija win-win

pREDRAG MILINČIĆ, National field sales manager, Coca-Cola hellenic

66 Ne, ne i ne negativnim ljudima IvANA KONSTANTINOvIĆ, novinar i voditelj B92

67 Pesma od skijanja Skijanje u tri doline, Francuska

70 Zdravlje na visokoj nozi wellness

72 Moda koja budi IRENA GRAhOvAC

74 Od sebe tražim najviše BORIS ILIĆ, finansijski i hR direktor, Grand Motors

Strana

16

Strana

12 Dramatična situacija u automobilskoj industriji

Neophodno predvidivo poslovno okruženje

Ima li oporavka na tržištu automobila?

Bela knjiga Saveta stranih investitora

ImpresumIMPRESUM

DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Tatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

ART DIREKTORmaja Jovanović

maja.jovanovic@bizlife.rs

IZVRŠNI UREDNIKIvana mihajlović

ivana.mihajlovic@bizlife.rs

UREDNIKmilovan miličković

milovan.milickovic@bizlife.rs

UREDNIK LIFESTYLEmirjana pašćan

mirjana.pascan@bizlife.rs

REDAKCIJAredakcija@bizlife.rs

gorica Bilalgorica.bilal@bizlife.rs

Jovana Đuraškovićjovana.djuraskovic@bizlife.rs

Ivana Čekovićivana.cekovic@bizlife.rs

SARADNICIDaniela Ilić, Ana Stojanović, mirjana Zec, Iris Božić, Irena

Lazarević, Dušan Nikolić

FOTOmarko Rupena, Nenad Đorđević,

foto servis Beta

ASISTENT GLAVNOG UREDNIKAJelena Dević

jelena.devic@bizlife.rs

MARKETING

IZVRŠNI MENADŽER PRODAJENataša popović

natasa.popovic@bizlife.rs

KEY ACCOUNTJelena Bulić

jelena.bulic@bizlife.rs

DISTRIBUCIJA I PRETPLATApepper Boost

www.pepperboost.rs

ŠTAMPAgrafiprof

Braće Krsmenovića 23, Beograd

DISTRIBUCIJACentrosinergija

IZDAVAČDigital Life

KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD+381 11 303 52 74+ 381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 06 // novembar

5BIZLIFEuvodnik

uvodnik

Prvi utisak je gostovanje prvog potpresednika vlade Srbije Aleksandra vučića u Utisku nedelje. Kao prvo, niko se ne seća da je Utisak nedelje ikad pomeren za utorak (a kamoli zbog nekog

sportskog događaja, konkretno mečeva Novaka Đokovi-ća), pa već samim tim je pobudio interesovanje. A drugi deo priče je najava novih hapšenja prvog potpredsed-nika vlade Srbije. I pored insistiranja Olje Bećković, Aleksandar vučić nije izašao sa imenima, osim da će sve biti poznato za dva dana.

U vreme izlaska ovog broja imena uhapšenih ve-rovatno će biti poznata, i cenim da će slika poslovne Srbije tada biti drugačija, jer kako je najava bila vrlo bombastična, imena nekih velikih srpskih tajkuna će se sigurno povlačiti po medijima, a neke velike firme to više neće biti.

Drugi utisak meseca je neformalan razgovor ministra privrede Saše Radulovića sa glavnim i urednicima eko-nomskih rubrika srpskih medija. Iako je bio radni dan, uveče, sastanku je prisustvovalo preko 20 novinara. Na 'meniju' su bile izmene zakona o privatizaciji, stečaju, radu, izgradnji i planiranju.

U razgovoru, koji je ponekad poprimao i notu žustrog

(sa novinarske strane, naravno), ministar Radulović je pokušao da objasni sve svoje stavove vezane za neop-hodnost izmena pomenutih zakona, a novinari da dobi-ju odgovore na sva pitanja o koja ministarstvo privrede i vlada mogu da se sapletu u narednom periodu.

pored pojašnjenja pojedinih izmena zakona, pre svega zakona o privatizaciji i stečaju, o sredstvima u budžetu, o SIEpA-i, o budućim subvencijama i izdva-janjima vlade, o bankama i bankarskim kamatama na

kredite privredi, i o fondovima i investitori-ma, koji su po rečima ministra Radulovića zainteresovani za ulaganja, pa u takve firme kao što su prva petoletka, Galeni-ka..., i insistiranja ministra Radulovića da sve izmene moraju da se okončaju do kraja ove 2013. godine, jer u suprotnom reforme je nemoguće sprovesti, dotakli

smo se i pitanja mogućih, novih izbora, koji mogu sve da dovede u pitanje.

Naime, na pitanje šta se dešava ukoliko se raspišu novi izbori, ministar Radulović je

rekao da to znači novu vladu, a sa novom vladom su sa-svim izvesni i novi programi, pa i zakoni. Tako da ono što u ovom momentu izgleda kao nešto izvesno i sigurno, već u aprilu možda uopšte neće biti tako. Do tada ostaje da se nadamo da 'biće ono što biti ne može', kako je napisao Njegoš, i da će do privrednog oporavka Srbije ipak doći.

sve može da se dovede u pitanje ako bude republičkih izbora na proleće

Biće ono što biti ne može?!Moram da izdvojim dva utiska meseca

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

6 BIZLIFEbiznis Panorama

BIZNIS PANORAMA

’ZDRAVO, BALLMERU, KUĆO STARA’ – Steve Ballmer, izvršni direktor Microsofta i Ivica Dačić, premijer Srbije prilikom Ballmerove posete Srbiji.

’JOŠ JEDAN GOLUB, PRELETAČ?!’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i vuk Jeremić na svečanosti povodom otvaranja Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, čiji je osnivač vuk Jeremić.

’OVOLIKO STE U DUGOVIMA?’ - Dominique Strauss-Kahn, savetnik vlade Srbije razgovarao je s Sašom Radulovićem, ministrom privrede i predstavnicima privrede o rešavanju problema preduzeća u restruk-turiranju i izmenama propisa koje su važni za privredni oporavak.

’PA DOBRO, KOME JA PRIČAM?!’ - Aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade, Lju-bomir Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Lazar Krstić, ministar finansija.

7BIZLIFEbiznis Panorama

’U BEOGRADU GRADONAČELNIK DEMOKRATA?! NE BRE, U NEW YORKU’ - Demokrata Bill de Blasio pobedio je ubedljivo na izborima za gradonačelnika New yorku republikanskog protivkan-didata Joe Lhotu, osvojivši više od dve trećine glasova. De Blasio je time postao prvi gradonačelnik iz redova Demokratske partije u poslednje 24 godine.

’KAD OBAMA DRŽI BANKU’ - Barack Obama, predsednik SAD sastao se američkim privrednicima u Beloj kući u vašingtonu kako bi razgovorali o imigracionim refor-mama. U ’Ruzveltovoj sobi’ pored Obame našli su se direktori kompanija kao što su Lockheed Martin, Deloitte, Motorola i McDonald's.

’U NAOČARE ME GLEDAJ!’ - Aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije i šeik Mohamed bin Zajed, princ prestolonaslednik razgovarali su o unapređenju ekonomskih odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u predsedničkoj palati u Abu Dabiju.

8 BIZLIFEtema broja

„To je paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne samo na tri, na primer. Veoma je važno da skupština predloge ovih zakona usvoji do kraja godine, od toga zavisi uspeh svega“, kaže za BIZLife ministar Radulović

Stabilan privredni astal

Četiri zakona saŠe raduloviĆa

tekst:Daniela Ilić

TEMA BROJA

Saša Radulović, ministar privrede

9BIZLIFEtema broja

iako sve njegove ekonomske mere još nisu dobile ’zeleno svetlo’ u srpskoj vladi, ministar privrede, Saša Radulović ne

odustaje. Iščekujući da smanjenje nameta na rad za koje se zdušno zalaže postane stvarnost u Srbiji, Radu-lović inicira menjanje zakona o privatizacijii o stečaju, koje je vlada već usvojila, a narodni poslanici bi to trebalo da učine do kraja godine. Uz ova dva propisa, Radulović insistira i na promeni zakona o radu i zakona o planiranju i izgradnji. I u svemu se zalaže za – transparentnost.

„Četiri zakona: o privatizaciji, o stečaju, planiranju i izgradnji i za-kon o radu čine jedinstven paket. On je veoma bitan za ceo poslovni ambijent u Srbiji i sprovođenje postupka restrukturiranja. To je paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne samo na tri, na primer. veoma je važno da skupština predloge ovih zakona usvoji do kraja godine, od toga zavisi uspeh svega“, kaže za BIZLife ministar Radulović.

A nA kAkvim nogAmA trenutno stoji ‘srpski sto’?Kroz privatizaciju je u protekloj

deceniji prodato 2.365 preduzeća za 2,59 milijardi evra. procenat uspešnosti privatizacije na tende-rima, na primer, bio je svega 37 odsto. Agencija za privatizaciju

pod svojim okriljem ima još 153 preduzeća u restrukturiranju koja upošljavaju 51.023 radnika i još 419 preduzeća koja nisu uspela da pronađu nove vlasnike ili su ugo-

vori o privatizaciji raskinuti, i u njima radi ukupno

35.536 radnika.Kod stečajeva je

situacija sledeća: čak 2.171 preduzeće je

trenutno u stečajnom postupku. Iako stečaj u

Srbiji u proseku (zvanično) traje jednui po godinu, među ovim firmama ima pojedinih kod kojih se postupak stečaja ne okončava duže od decenije.

„Stečaj u Srbiji je potpuna suprotnost onome što takav postupak treba da bude. Stečaj u svakoj zemlji znači novi početak i postavljanje firme na noge, a samo kod nas predstavlja ubijanje preduzeća. hoćemo da stvorimo uslove za efikasan i brz stečaj, koji će omogućiti zaštitu interesa i preduzeća i poverilaca. A ne da se stečaj oteže u nedo-gled“, kaže za BIZLife Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede, objašnjavajući važnost ova četiri zakona.

po novom zakonu o stečaju, inače, državu će zastupati u svim slučajevima jedno lice: Agencija za privatizaciju, što do sada nije bio slučaj. Kako bi se izbegle malver-zacije povezanih lica, koja umeju kroz razne sudske postupke stečaj da rastežu mesecima i godinama, novim zakonom se takvi poverioci svrstavaju u naplatni red u koji spadaju i vlasnici kapitala – dakle, u poslednji, koji se namiruju tek kada se svi prethodno namire iz stečajne mase.

Izuzetno važna novina u zakonu

Iako ne spadaju u njegov resor, ministar privrede zdušno se zalaže za promenu Zakona o radu. Ključna stvar ovde je isplata otpremnine samo za staž proveden kod poslednjeg poslodavca (uključujući i povezana lica), a ne, kao sada, za celokupan radni vek, što su mnogi zloupotrebljavali, naročito u državnim firmama naplaćujući se više puta na ime istih godina provedenih na radu. Takođe, trebalo bi da budu pojednostavljene mnoge procedure kako bi se olakšalo zapošljavanje.

„Srbija ima jedan nerazuman zakon o radu, koji ne valja ni poslodavcima, ni zaposlenima. Kada se on promeni, olakšaće se i novo zapošljavanje, što će, posledično, podstaći i razvijanje poslovanja“, navodi Aleksandar Stevanović.

Kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji očekuje se pojednostavljenje procedura za dobijanje građevinske dozvole, kaoi rešavanje statusa prava korišćenja zemljišta.

„Po pitanju izgradnje na nivou smo najgorih afričkih država. Šta god da uradimo, biće bolje“, kratko je prokomentarisao Stevanović.

Zakon o radu i planiranju i izgradnji

agencija za privatizaciju pod svojim okriljem ima još 153 preduzeća u restrukturiranju koja upošljavaju 51.023 radnika i još 419 preduzeća koja nisu uspela da pronađu nove vlasnike ili su ugovori o privatizaciji raskinuti, i u njima radi ukupno 35.536 radnika

dva raduloviĆeva zakona iz druGiH ministarstava

Čak 2.171

preduzeće je trenutno

u stečajnom postupku

→ viŠe informacija na www.BIZLIFE.RS

10 BIZLIFEtema broja

o stečaju tiče se samih zaposlenih u takvim firmama. Njima će biti povezan ceo staž, na nivou mini-malca. Iako se, po novom rešenju, momentom ulaska u stečaj raski-daju svi ugovori o radu i kolektivni ugovori koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, radnici bi ipak trebalo da budu bolje zašti-ćeni. Kada je reč o isplati zarada, po trenutnom zakonu, radnicima iz stečajne mase sleduju minimalci za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i plaćeni doprinosi za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.

Ovo se značajno menja, jer, po no-vom zakonskom rešenju, radnici bi trebalo da imaju potpuno povezan staž i isplaćene sve zaostale plate u visini najmanje minimalca.

Osim ovih izmena, novim zako-nom se predviđa osnivanje Komo-re stečajnih upravnika, kao novo neprofitno strukovno udruženje stečajnih upravnika, po ugledu na Advokatsku komoru. Time auto-matski prestaje da postoji i Agen-cija za licenciranje stečajnih uprav-nika. Jer, predviđa se da Komora sačinjava kodeks profesionalne etike, izdaje i obnavlja licence za rad stečajnim upravnicima, donosi rešenje o oduzimanju licence, vodi imenik stečajnih upravnika i obavlja druge poslove predvi-đene zakonom. Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja.

Zakon o privatizaciji drugi je važan zakon u nadležnosti Mini-starstva privrede. Dok pojedini ukazuju da ove ključne izmene dolaze kasno, kada je već ‘sve što je dobro prodato’, u Mini-starstvu privrede ne misle tako

ukazujući da je „mnogo više spornih privatizacija od 24 čije se preispitivanje zahteva“.

Aleksandar Stevanović kaže da privatizacija u Srbiji predstavlja potpunu suprotnost onome što bi trebalo da bude.

„Ako već nije spro-vedena kako treba, hajde da je bar završimo kako treba. Firme nam trunu, vlasnici koji su ih kupili kroz privatizaciju su zainteresovani samo za poslovanje svojih off-shore preduzeća preko kojih su profit iznosili iz Srbije“, pojašnjava Stevanović.

Novim zakonom o privatizaciji, predviđeno je da taj proces bude završen do 31. decembra 2014.

godine. privatizovanim će se sma-trati preduzeća koja do tog roka zaključe ugovor o prodaji kapitala ili imovine, odnosno ukoliko je usvojen unapred pripremljeni program restrukturiranja.

Ukoliko privatizacija kapitala nije okončana do 31. decembra

2014. Agencija za privati-zaciju podnosi predlog

za pokretanje stečaj-nog, odnosno likvida-cionog postupka.

Kupac kapitala i imovine kroz privatizaci-

ju može da bude i domaće i strano pravno ili fizičko lice. Među-tim, novost je da, kada se kao kupac javlja strano pravno lice, Agencija za privatizaciju sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca, što propisuje Ministarstvo. Ova procedura treba da spreči da se pojave kupci koji će ovdašnje pre-duzeće da kupe ‘prljavim’ novcem ili onim stečenim kroz korupciju.

Mogućnost namernog ’teranja’ firme u stečaj, što je bio čest slučaj kroz protekle privatizacije, novim zakonom se svodi na minimum. Pojedinci su u privatizaciji kupovali zdrave firme, zaduživali ih kod drugih preduzeća u svom vlasništvu, a onda podnosili, kao poverilac, zahtev za pokretanje stečajnog postupka i namirivali se kroz prodaju preostale imovine. Sada se takvi poverioci, jer je reč o povezanim licima, svrstavaju tek u četvrti isplatni red, pa do novca mogu da dođu tek kada se namire svi ostali.

Povezana lica

Zakon o stečaju

Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja.

Zaposlenima u firmama u stečaju

će biti povezan

ceo staž, na nivou

minimalca

privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu

kapitala i zajedničko upravljanje

BIZLIFExxx 11

Novi zakon, takođe, zabranjuje da kupac kapitala potiče iz zemalja u ‘off-shore zonama’, bez obzira da li je reč o firmi ili pojedincu. Takođe, kupci ne mogu da budu strane firme kojima upravljaju građani Srbije, što bi trebalo da se odnosi na investicione fondove.

po novom zakonu, privatizacija se obavlja prodajom kapitala, a u izuzetnim slučajevima, prodajom imovine.

„Ukoliko nije moguće izvršiti prodaju kapitala i imovine, prethodno se sprovodi postupak restrukturiranja, po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije UppR, u skladu sa

zakonom koji uređuje stečaj“, navodi se u predlogu novog zakona.privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapi-

talizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje. Zakon dozvoljava mogućnost kombinacije ovih metoda u jednom preduzeću.

Za sve kupce važi pravilo da Agenciji za privatizaciju obave-zno dostave svoje završne račune za poslednje tri godine, uz podatke o bonitetu, koji obuhvataju tržišno učešće, organizaciju strukturu, delatnosti, upravu...

„Zakon o privatizaciji će onemogućiti da se ponove situacije koje su dovele do netransparentne vlasničke strukture preduze-ća“, objašnjava Aleksandar Stevanović. ●

u ministarstvu privrede misle da je „mnogo više spornih privatizacija od 24 čije se

preispitivanje zahteva“

Kod zakona o privatizaciji i o stečaju, dve stvari su, prema rečima Saše Radulovića, ključne. Jedna je potpuna transparentnost, a druga je odgovornost kako državnih organa tako i svih koji sprovode privatizaciju, kao i stečajnih upravnika.

„Kad kažem potpuna transparetnost to i mislim: svi izveštaji,popisi poverilaca, sve ono što je bilo u senci nedostatka informacija više neće biti“, kaže ministar privrede.

Ključne stvari

„Privatizacija u Srbiji predstavlja potpunu suprotnost onome što bi trebalo da bude.”

Aleksandar Stevanovićsavetnik ministra privrede

12 BIZLIFEistraživanje

ISTRAŽIVANJE

Dramatična situacija u automobilskoj industriji

U Srbiji je u periodu januar-septembar ove godine prodato nepunih 17.000 vozila, a poređenja radi, u rekordnoj 2008. prodato je gotovo 44.000 automobila

kada je Miloš petrović, predsednik Srpske asoci-jacije uvoznika automo-bila, početkom godine

rekao da je situacija na tržištu automobila u Srbiji dramatična i da se graniči sa katastrofom, mnogi su pomislili da su takve izjave preuranjene. Ipak, tek se

očekivalo ’razmahivanje’ kompa-nije Fiat automobili Srbija (FAS), Sajam automobila i najavljeno dobijanje datuma za početak pregovora sa Evrop-skom unijom, od kojeg bi nam, valjda, svima naprasno postalo bolje.

Međutim, kakva je trenutna situacija i kakve nam tendenci-je dolaze iz EU izgleda da ćemo za nekoliko godina svi, umesto automobila, voziti bicikle. (U po-slednjih nekoliko godina prodaja bicikala nadmašila je prodaju novih automobila u čak 23 zemlje EU – prim.aut).

Ovog meseca mediji su puni napisa o tome kako je, kada je prodaja automobila u Srbiji u pi-tanju, za prvih devet meseci 2013. godine zabeležen pad od deset odsto u odnosu na isti period

prošle godine.U Srbiji je, prema tim

podacima, u periodu januar-septembar ove godine prodato nepunih 17.000 vozila,

a poređenja radi, u rekordnoj 2008. prodato je

gotovo 44.000 automobila.

septembAr nAjgori u poslednjih deset godinAA najgori je bio upravo poslednji

mesec po statistici, septembar, kada je prodato manje od 1.700 vozila što je najlošiji rezultat u poslednjih deset godina.

Situacija bi verovatno bila još lošija da nema FAS-a. prema nekim podacima svaki deseti auto-

Izgleda da ćemo za

nekoliko godina svi,

umesto automobila, voziti bicikle

Prema podacima portala Vrele gume ovo je pet za sada najprodavanijih automobila u 2013. godini:FAS - 2688 prodatih vozilaŠkoda - 2652 prodatih vozilaHyundai - 1335 prodatih vozilaVW - 1194 prodatih vozilaFord - 875 prodatih vozila

U 2013. najbolja prodaja Fiata i Škode

ima li oPoravka na tržiŠtu automobila?

tekst: Milovan

Miličković

13BIZLIFEistraživanje

mobil prodat na našem tržištu je upravo ’Fiat 500L’. Upravo modeli Fiata i Škode su najprodavaniji u ovoj godini. Međutim, ima marki koje za mesec dana nisu uspele da prodaju nijedan automobil. prodaja popularnih automo-bila sada je sa trocifrene prešla na dvocifrenu, što se nije desilo u po-slednjih deset godina.

Iako uvoznici i dalje traže načine da se pro-daja automobila pospeši, sve se završava samo na poku-šajima. Činjenica je da zbog malog broja stanovnika i nesrazmerno male kupovne moći srpsko tržište na svim planovima ima dosta pro-blema. U Evropi tek pokoja država je za sada izašla iz recesije, a čak i one koje nemaju takvih problema, bar što se tiče tržišta automobila, suočavaju se sa padom prodaje.

oporAvAk tek krAjemdecenijeprema rečima direktora Audija

Ruperta Stadlera, automobilsko tr-žište u zapadnoj Evropi neće izaći iz krize pre kraja ove decenije. Izjave predstavnika nemačkog

proizvođača luksuznih automobila su pesimističnije od onih koje je dao u septembru na autosalonu u Frankfurtu. Štadler je tada rekao da bi moglo da potraje godinu do dve do ubrzanja oporavka auto-

mobilskog tržišta u Evropi.Da je stanje loše potvr-đuju i reči šefa kompa-nije Fiat-Chrysler za Evropu Alfredo Alta-ville. On kaže da iako

se prodaja automobila u nekim evropskim zemlja-

ma blago popravlja, poslednji meseci ove godine biće izuzetno teški za italijansko tržište, a da će ta kompanija tek do 2015. ili 2016. oporaviti prodaju.

po mišljenju analitičara očekuje se da će prodaja automobila u Evropi da se uveća za oko tri odsto u toku 2014. usled povećane potražnje od strane kupaca. Kako navode analitičari pri kompaniji Goldman Sachs, auto industrija u Evropi je još uvek u jako lošoj po-ziciji, ali da bi 2014. mogla da bude godina početka oporavka.

Stanje je takvo da je čak i naj-jača kancelarka u Evropskoj uniji morala da reaguje. Nemačka

Automobilsko

tržište u zapadnoj Evropi neće izaći iz krize

pre kraja decenije - Rupert Stadler

situacija bi verovatno bila još lošija da nema Fas-a. prema nekim podacima svaki deseti automobil prodat na našem tržištu je upravo ’Fiat 500l’

Bez velikih promena u 2014.

na automobilskom tržištu zabeležen je značajan pad prodaje od 2008, za 55 odsto. Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim aspek-

tima prodaje. Međutim, premijum segment ima trend koji je konstantan i koji je na stabilnom nivou, ističe Rolf-Jurgen Seyerle, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora ocenjujući poslovnu 2013.

- Zahvaljujući našim kompaktnim vozilima A-Klasi i B-Klasi koji su doneli novi mladalački duh našem portfoliju, mogu

da kažem da smo zadovoljni prodajnim rezultatima. posebno bih želeo da istaknem novog člana naše porodice kompaktnih automobila, novi CLA, koji je prevazišao sva naša očekivanja. U najekskluzivnijem segmentu nova S-Klasa je postavila nove standarde i pomerila granice tehnologije na mnogim nivoima.

Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim

aspektima prodaje

ROLF-JURGEN SEYERLE, Generalni direktor, mercedes-benz srbija i crna Gora

U 2014, ne očekujem velike promene na tržištu, posebno zbog činjenice da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen kontinuirani pad prodaje. Prema našim procenama premijum segment trebalo bi da ostane na istom nivou kao i u 2013. godini.

Očekujemo povoljan trend za našu kompaniju sa modernim i atraktivnim modelima u svim segmentima. Sledeće godine predstavićemo nove modele koji su okosnica naše prodaje, pre svega nova C-Klasa, čija će promocija biti početkom naredne godine. Naša porodica terenskih vozila dobiće petog člana, potpuno novi model GLA, koji nastavlja konceptualni Mercedes-Benz trend.

Kakva su vaša očekivanja za 2014?

14 BIZLIFEistraživanje

Male šanse za oporavak

ovu 2013. ocenjujem najblaže rečeno – teškom, jer svi uvoznici iz meseca u mesec beleže pad

prodaje: u deset meseci ove godine on iznosi bezmalo 16 odsto u odnosu na isti

period 2012, kaže za BIZLife Stanko Radić, generalni direktor Grand Motorsa.

- To je odraz slabe platežne sposobnosti, ali i prevelikog uvoza polovnih automobi-la. Uz to, većina renomiranih marki je u ovoj godini dobila i jakog konkurenta iz

domaće proizvodnje, koji je ponuđen uz izdašnu državnu podršku čime nam je na-metnuta neravnopravna tržišna utakmica. U trci za kupcima većini uvoznika i pro-davaca glavni adut je niža cena, što ugro-žava isplativost ovog posla. Grand Motors je ipak odoleo mnogim od tih iskušenja, zahvaljujući, pre svega, povećanoj brizi o dosadašnjim, a posebno novim kupcima. Srećna je okolnost i da u portfelju imamo više renomiranih automobilskih marki, pa možemo da ponudimo vrlo široku lepezu vozila - već od 8.990, sve do 110-120.000 evra. Jedini smo u branši koji u ovo teško finansijsko vreme proširuje delatnost: sredinom novembra počinjemo s uvozom, prodajom i servisiranjem čuvenog Jagu-ara. Dolaskom Jaguara, Grand Motors postaje lider u automobilskim poslovima u Srbiji – po broju brendova čija vozila uvozi, distribuira, prodaje i servisira: pre dvanaest godina posredstvom naše

kompanije u Srbiju se vratio Ford, potom su se 2007. godine vratili volvo i Land Rover, od leta 2011. kupcima se nude vozi-la Infiniti, dok je Grand M iz Novog Sada jedan od uvoznika, prodavaca i servisera automobila Mazda.

s nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude

uspešnija od ove godine

STANKO RADIĆ, Generalni direktor, Grand motors

S nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude uspešnija od ove godine. Ako se nastave sadašnji trendovi, 2014. bi, nažalost, mogla da bude prelomna za mnoge male uvoznike i dilere, koji sve teže preživljavaju. Grand Motors računa na još jednu tešku godinu, pa zato pripremamo nove pogodnosti za buduće kupce, čime nastojimo da makar sačuvamo sadašnji tržišni udeo u klasi malih i srednjih automobila, dok u premijum klasi očekujemo značajan rast, jer ponudu proširujemo novim brendom i novim modelima.

Kakva su vaša očekivanja za 2014?

kancelarka Angela Merkel je upravo na Sajmu u Frankfurtu upozorila Evropsku uniju na to da proizvođačima automobila ne postavlja preteške ciljeve vezane za ispuštanje ugljen-dioksida, rekavši da bi to moglo ugroziti inovacije i privredni rast. Ona je u junu blokirala dogovor koji bi pred evropsku automobilsku industriju postavio ambiciozan cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida do 2020.

FAs i mercedesOno što hrabri, bar kada je Srbija u pi-

tanju, su investicije u auto industriju. Au-tomobilska industrija u Srbiji, zapošljava petnaest hiljada radnika i godišnje zaradi gotovo dve milijarde evra.

veliki deo pokriva izvoz i to upravo FAS-a koji je, kako je nedavno saopšteno, za deset meseci ove godine izvezla automobile za ukupno milijardu i 282 miliona evra, što je čini najvećim izvoznikom u Srbiji.

prema najavama direktora Antonia Ce-sare Ferrare plan je da samo 30.000 vozila u narednom periodu FAS izveze u SAD.

Ohrabruju i sve češći razgovori ruko-vodstava Mercedesa i Ikarbusa, da ovaj nemački gigant preuzme proizvodnju autobusa prema najnovijoj tehnologiji. Na-javljuje se dugoročna strateška saradnja, a predlog je da Mercedes izrađuje šasiju, a Ikarbus karoseriju vozila.

Cilj vlade Srbije je da dovede što više manjih investitora koji bi proizvodili de-love za poznate proizvođače, a već postoji interes određenih kompanija pretežno iz Kine i Japana.

pitanje je samo da li će ove investicije, osim na privredu, imati uticaja i na auto-mobilsko tržište.●

ono što hrabri, bar kada je srbija u

pitanju, su investicije u auto industriju.

automobilska industrija u srbiji,

zapošljava petnaest hiljada radnika

i godišnje zaradi gotovo dve

milijarde evra

15BIZLIFEbiznis komentar

biznis komentar

izvori na kojima je naše društvo funkcionisalo su iscrpljeni. Me-đunarodne donacije, privatizacija i prodaja imovine, zaduživa-nje su bile metode za održavanje statusa quo, a ne za izgradnju moderne države.Danas je vreme za otrežnjenje i za postavljanje ciljeva. prvo

dolazi na red geostrateško pozicioniranje (EU, Rusija, Kina, arapski svet), definisanje granica (Kosovo, autonomija vojvodine i regiona), a odmah zatim i ekonomija. posle teških pilula oko briselskih pregovora za pristupanje EU i rešavanja statusa Kosova, došla je na red i ekonomija.

Ekonomija je možda i najgorčija pilula koju treba progutati, a rezultati se neće videti odmah. Kao što smo i priželjkivali, vlada je počela da donosi mere, koje predstavljaju raskid sa prošlošću i pogledom kroz ružičaste naočare. Takođe, mere su i podrazumevale inventarizaciju problema (preduzeća u restruktuiranju, viškovi zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima i slično). Oštre budžetske restrikcije i uvođenje reda u javne finansije predstav-ljaju korak u dobrom pravcu.

Analiza rada javnih preduzeća, njihova korporatizacija, uvođe-nje javnosti kao i najava profesionalnog menadžmenta sigurno će dobiti podršku stručne javnosti. Najava izmene zakona o izgrad-nji i zakona o radu, definitivno će dati kredibilitet reformama.

Ohrabrujuće su zvučali nastupi zvaničnika na 'Kvantnom skoku', 'Start Up-u', investicionim konferencijama u Londonu i Moskvi. predstavljena je jedna odlučnija i organizovanija Srbija. primetno je stavljen akcenat na ekonomiju i investicije iz inostranstva.

Moje mišljenje je da je početak dobar, ali da nam je još ostalo puno posla. Treba hitno pokrenuti investicioni ciklus i proces re-industrijalizacije. Nosioci treba da budu domaći preduzetnici, njih preko 200.000. Oni mogu da pokrenu Srbiju i zapošljavanje. Ne zaboravimo da je nazaposlenost danas najveći problem u našoj zemlji, oko 24 odsto stanovništva i preko 40 kod mladih. Odliv mozgova je i dalje ogroman.

Jedini način da se ovi trendovi zaustave je promocija preduzetniš-tva i investiranja. Strani i domaći investitori treba da imaju jednak tretman kod podrške i zaštite. preduzetništvo i inovacije treba da budu nacionalni zadatak, a ne rentijerstvo i negovanje 'kafić kultu-

re'; učenje i usavršavanje treba, takođe, da bude nacionalni prioritet.Da bi se otvorile investicije neophodan je još jedan veliki potez,

a to je resetovanje bankarskog i finansijskog sistema. Situacija u kojoj su kamatne stope u proseku 12,5 odsto (sa deviznom klauzulom), a ročnost jedva godinu dana, je neodrživa kako za privredu tako, na duži rok, i za banke.

Zbog toga je neophodno da Narodna banka sa Ministarstvom privrede i finansija organizuje dogovor sa privredom o

novim uslovima poslovanja. Dobitnici će biti svi, a biće dovoljno da se naprave manji ustupci na svakoj strani.

Možda je potrebno ponovo napraviti Bečki dogovor sa bankama i novi aranžman sa MMF-om. Oni bi doneli neophodno poverenje i sigurnost za sve uče-

snike. Možda, kao krajnja mera i davanje privredi grejs perioda od jedne do dve godine, da se dobije u vremenu

do okončanja krize. Na ovaj način bi se mere kompletirale i sa dodatkom opštih mera za popravljanje privrednog ambijenta, Srbija bi mogla da bude potpuno drugačija zemlja.

Ekonomski ministri treba da na potpuno novi, kreativni i neortodoksni način rešavaju probleme. Neophodan je i potpuni konsenzus svih učesnika.

Smatram da je svima laknulo kada su počele da se donose odluke, ali sada nema zaustavljanja. pokretanje svih potencijala i završetak reformi (penzionog sistema, školstva, zdravstva) su uslov za dostizanje održivog sistema.

Srbija ima potencijale, kako prirodne (poljoprivreda, ener-getika, rudarstvo) tako i humane (kvalifikovana radna snaga, inovativni inženjeri i iskusni preduzetnici). Srbija ima potencijal da bude najveća regionalna sila i u ekonomiji, ali da bi to postala treba da pobedi sebe i svoje kočnice. ●

Korak u dobrom pravcuSrbija se danas nalazi na raskrsnici ili prekretnici, kako u društvenom tako i u ekonomskom smislu

Piše: Toplica Spasojević, predsednik ITM Group

pokretanje svih potencijala i završetak reformi (penzionog sistema, školstva, zdravstva) su uslov za dostizanje održivog sistema

Svima je laknulo

kada su počele da se donose odluke, ali sada nema zaustavljanja

16 BIZLIFEekonomska Politika

EKONOMSKA POLITIKA

Neophodno predvidivo poslovno okruženje

„Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi Vlada trebalo da se pozabavi“, Frederic Coin, predsednik FIC-a

savet stranih investitora (FIC) izdao je jedanaestu po redu Belu knjigu sa preporukama stranih

investitora za poboljšanje inve-sticione klime Srbije. FIC čini 130 kompanija sa 17,5 odsto direktnog učešća u BDp Srbije u 2012. godini, koje su na ovom tržištu uložile preko 20 milijardi evra i zapo-

šljavaju više od 95.000 ljudi, sa zadatkom da formuliše zajedničke stavove članica i daje konkretne predloge za unapređenje poslov-ne klime u Srbiji.

„Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi vlada trebalo da se pozabavi. Država treba da se usresredi na očuvanje

makroekonomske stabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja. U tom smislu, potreb-no je ubrzati proces usvajanja novog zakona o radu, kako bi se poboljšali uslovi za zapošljavanje, kao i novog zakona o planiranju i izgradnji, čime bi se olakšalo izdavanje građevinskih dozvola. Nastavak borbe protiv korupcije i jačanje vladavine prava doprineli bi boljem poslovnom okruženju što pogoduje novim investicija-ma. potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem korišćenju oskudnih javnih resursa. To bi ne samo poboljšalo konkurentnost, već bi i znatno doprinelo očeki-

bela knjiGa saveta straniH investitora (fic)

Investiciona i poslovna klima - pregled realizacije preporukaPreporuke Prvobitno date u BK Značajan napredak Određeni napredak Bez napretka

Ubzati sprovođenje tranzicionih reformi sa dvostrukim ciljem stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta i približavanja Srbije Evropskoj Uniji 2008. √

Smanjenje i pojednostavljenje birokratskih procedura i na nacionalnom 2011. √

Stvaranje ambijenta konkurencije u okviru dobro regulisanog tržišta,pružajući jednaka prava svim učesnicima, i dobrom anti-monopolskom politikom 2008. √

Pojačati borbu protiv korupcije pošto se ona doživljava kao jedna od najneprijatnijih stvari u poslovanju u Srbiji 2011. √

Voditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će biti podsticajna za privredu i koja će privući investitore 2011. √

tekst: Ana

Stojanović

BIZLIFExxx 17

vanim naporima vlade da smanji javni deficit, kako putem korenitih strukturnih reformi na strani po-trošnje, tako i postojanim radom na poboljšanju naplate prihoda i suzbijanju sive ekonomije“, kaže u predgovoru za ovogodišnju Belu knjigu Frederic Coin, predsednik Saveta stranih investitora (FIC).

sAobrAćAjOvaj sektor je obeležilo nepo-

stojanje dovoljnih finansijskih sredstava za bržu izgradnju i održavanje postojećih puteva, za modernizaciju železnice i rečnog saobraćaja. vlada je donela Ge-neralni plan razvoja saobraćaja u Srbiji kojim se do 2027. godine predviđaju investicije od preko dve

milijarde evra u puteve, železnicu, rečni i vazdušni saobraćaj. proš-logodišnja Bela knjiga je u ovom sektoru ponudila šest preporuka. U tri slučaja registrovan je delimi-čan napredak, a u tri ga nije bilo uopšte. Ovogodišnja Bela knjiga je ponudila osam novih preporuka.

energijApažnju u ovoj oblasti, prema

autorima Bele knjige, u narednom periodu treba usmeriti u pravcu dovršavanja zakonskih okvira usvajanjem neophodnih podza-konskih akata. Savet je u prošlom izdanju Bele knjige ponudio osam preporuka, po jednom predlogu-došlo je do značajnih promena, izvestan napredak je zabeležen kod dva, dok promene nema u slučajupet predloga. ponuđeno je osam novih preporuka.

država treba da se usresredi na očuvanje makroekonomskestabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja

Stubovi razvojaAutori Bele knjige su promene u oblastima: saobraćaj, energija, telekomunikacije i informacione tehnologije, nekretnine i izgradnja, i tržište rada i ljudski kapital, koje su označene kao ’stubovi razvoja’ ocenili i dalje manje od onog što je potrebno, čak manje i od onog što je moguće.

Saša Radulović (levo), ministar privrede, Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za ceFTa region BaT South-east europe i premijer Ivica Dačić

18 BIZLIFEekonomska Politika

telekomunikAcije i inFormAcionA tehnologijAUsvajanje dvogodišnjeg akcio-

nog plana za primenu Strategije razvoja elektronskih komunikacija do 2020. ocenjeno je kao pozitivno, ali je s druge strane došlo do velikog kašnjenja u primeni preno-sivosti brojeva u fiksnoj telefoniji. Sektor informacionih tehnologija je, po oceni autora Bele knjige,

u toku prošle godine doživeo nekoliko pozitivnih pomaka. Dalji razvoj programa E-uprave, i na nacionalnom i na lokalnom nivou, zatim početak donošenja aman-dmana na Zakon o plaćanjima u

stranoj valuti, kao i RATEL-ovo vrlo odgovorno nadgledanje pri-mene i poštovanja zakona. prošlo izdanje Bele knjige sadržalo je 19 preporuka, osam za telekomuni-kacije i jedanaest za informacione tehnologije. Među osam koje su se odnosile na telekomunikacije, u dve je uočen značajan napredak, u dve izvestan napredak, dok u četiri nije registrovan nikakav napredak. U sektoru informacionih tehnolo-gija, u tri preporuke je zabeležen značajan napredak, u pet izvestan napredak, a u tri nije zabeležen nikakav napredak. Ova Bela knjiga nudi 20 novih preporuka, po deset za svaki sektor. Izdvaja-mo - RATEL bi trebalo da izgradi reputaciju nezavisnog i kompeten-tnog zakonodavnog organa, pojednostavi procese podizanjem stepena efikasnosti i pružanjem podrške operaterima da pružaju usluge od kojih će koristi imati i

oni potrošači, uz potpunu tran-sparentnost i nediskriminatorne aktivnosti, te uspostavljanje jedna-kih standarda za sve aktere na srp-skom tržištu telekomunikacija u oblasti telekomunikacija. U oblasti

IT izdvajamo - vlada bi trebalo da se uzdrži od uvođenja bilo kakvih mera cenzurisanja interneta i da ostane pri otvorenom internetu, koji najviše pogoduje inovacijama, društvenom razvoju i komercijal-nim interesima. vlada bi trebalo da zadrži otvoren i redovan kontakt sa e-zajednicom i inicijativom koja dolazi iz ovog sektora.

nekretnine i izgrAdnjAprimena donetih važnih zakona

u ovoj oblasti je veoma spora i neujednačena kao što je, na

primer, slučaj sa Zakonom o restituciji. pored toga,

obzirom na relativno kratak rok od usvaja-nja ovih zakona, nije bilo dovoljno vremena

da se oceni efekat. U prošloj Beloj knjizi ponuđe-

ne su četiri preporuke. Kod jedne je zabeležen izvestan napredak, dok kod tri napretka nije bilo. FIC je ponudi novih 13 preporuka.

tržište rAdA i ljudski kApitAlDva zakonska akta iz ove oblasti

koja su stupila na snagu nakon prošle Bele knjige jesu amandmani na postojeći zakon koji reguliše tretman trudnica na radu i na porodiljskom odsustvu, kao i aman-dmani na Zakon o suzbijanju zlo-stavljanja na poslu. Međutim, kako ističu autori Bele knjige, još postoje brojni problemi nedoslednosti u zakonskom regulisanju tržišta rada. Ovo pitanje je još značajnije ako se ima u vidu vrlo visoka stopa neza-poslenosti i činjenica da bi dobro regulisano tržište rada moglo da doprinese smanjenju nezaposle-nosti. Ovaj segment je u prošlo-godišnjoj Beloj knjizi imao najviše predloga i preporuka, čak 26. Na-žalost, samo je u jednoj preporuci zabeležen izvestan napredak dok u 25 slučajeva napretka nije bilo.I u ovoj Beloj knjizi, ovaj stub razvoja prednjači u broju preporuka. Ima ih 33, od čega se 29 odnosi na tržište rada, a četiri na ljudski kapital.●

potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem

korišćenjuoskudnih javnih resursa

I pored preporuka FIC-a vezanih za oblast investicione i poslovne klime u Srbiji, koje su bile iznete u ranijim Belim knjigama, i ove godine se ponavljaju, iz jednostavnog razloga jer tokom ovih godina nije bilo primetno ozbiljnijih i kvalitetnijih pomaka na bolje.- Ubrzati ritam tranzicione reforme sa dvostrukim ciljem unapređenja poslovnih

uslova i približavanja Srbije EvropskojUniji;- Smanjiti i pojednostaviti administrativne procedure i na nacionalnom i na

lokalnom nivou;- Stvoriti uslove za tržišnu konkurentnost na dobro regulisanom tržištu tako što

će svi konkurenti uživati jednaka prava, uz odgovarajuće regulisanje monopola;- Sprovoditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će podsticati

preduzetništvo i privlačiti dodatne investicije;- Podsticati izvoz kao ključan element ekonomskog rasta i razvoja.

Investiciona i poslovna klima

Borba protiv korupcije i

jačanje vladavine prava doprineli bi

boljem poslovnom okruženju

Kamatna politika banaka u uslovima krize

s p e c i j a l n o i Z d a n j e

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

20

Kamate 'guraju' visoke kamatne marže u bankama, loši plasmani i nenaplativi krediti, cena izvora novca, visoka referentna kamatna stopa i devizna rezervacija, kamate na oročene depozite…

novac u srbiji najskupljiB I Z L I F E oKrugli sto, Kamatna politika banaka u uslovima krize

Piše: Mirjana Zec Foto: Nenad Đorđević

niže kamate na dinarske ili devizne kredite ne mogu se očekivati u bankama dok Vlada i Narodna banka Srbije

ne obezbede ambijent u kome će privre-da imati bar nekakv rast, obavezne re-zerve i referentna kamatna stopa NBS budu niže, inflacija niža u ciljanim okvi-

rima, dinarizacija zastupljena u znatno većoj meri, broj nenaplaćenih kredita (NPL) počne da se smanjuje, a ukupan makroekonomski ambijent znatno sta-bilniji – jedinstvena je ocena učesnika okruglog stola, u organizaciji medijske kuće BIZLife, čija je tema bila ‘Kamatna

politika banaka u uslovima krize’.Objašnjavajući zašto su kamate u

Srbiji veće nego u EU ili bilo gde u re-gionu, Nikša Vušurović, državni se-kretar u Ministarstvu finansija, na-veo je dva uzroka: visok nivo evroi-zacije (ogroman broj kreditnih tran-sakcija odvija se u evrima), a drugi ra-zlog je visok nivo neizvesnosti (rizi-ko faktor) i makroekonomske nestabil-nosti. Istovremeno, merama koje po-vlači NBS važno je da se spreče visoke oscilacije vrednosti kursa dinara pre-ma evru, a inflaciju zadrže u okvirima koji su 4+ ili – 1,5 odsto na godišnjem nivou. To znači da NBS zadržava viso-

„Više nema para za problematične i firme za koje se zna da novac neće vratiti. U Fondu za razvoj NPL su dostigli 80 odsto od kojih 40 odsto neće nikada biti vraćeno. Odlučeno je da 36 milijardi dinara bude opredeljeno za podršku privredi, ali na sasvim drugačiji način.“

„Nema mnogo zainteresovanih za kupopro-daju nenaplativih kredita. Primećeno je da banke sve češće gledaju da što pre preko kolaterala naplate svoj novac, a mnogo je manje onih koje su spremne da traže neki drugi, teži i duži način kako bi pomagle pre-duzeću i naplatile svoj zajam.“

AleksAndAr stevAnović savetnik ministra, Ministarstvo privrede

AleksAndrA vukosAvljević EBRD Srbija

„Prilikom formiranja kamatne stope banka vodi računa o ceni izvora sredstava, regulativi NBS koja se odnosi na obaveznu rezervu i adekvatnost kapitala, a treći faktor su operativni troškovi i premija rizika koje banka zaračunava da bi se obezbedila od rizika koji postoje u radu sa klijentima.“

dejAn jAnjAtović član Izvršnog odbora ProCredit banke

Analiza je pokazala da se učešće profita banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012.

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

21

ku referentnu kamatnu stopu, ali i visoko obavezno rezervisanje (do 29 odsto) kada banka odobrava kredit u devizama.

„Dok je stepen evroizacije visok ima-ćemo visoku kamatnu stopu u dinarskim kreditima, a dokle god je visoka kamata u dinarima, percepcija rizika zemlje je loša, a to, opet, povratno utiče na cenu finan-siranja u evrima. Sve skupa, dok ne posti-gnemo makroekonomsku stabilizaciju ne možemo imati ni stabilne, odnosno, ni-že kamatne stope“, naglasio je Vušurović

i dodao da država i NBS ne utiču direktno na visinu kamata, već je njihova obaveza da svojim delovanjem stvore dobar ma-kroekonomski ambijent.

Jedan od uzroka visokih kamata svaka-ko su kamate koje banke isplaćuju štedi-šama na položene depozite. Ove godine NBS opet apeluje da banke vode računa o visini kamata, pa se ponuđene kamate na štednju uglavnom kreću između 3,5 i če-tiri odsto, što je i dalje znatno više nego na oročene uloge u bankama u EU.

„Najbolji doprinos NBS po pitanju ka-mata“, ističe Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operaci-je NBS, je obaranje i održavanje inflaci-je na niskom nivou uz očuvanje finansij-ske stabilnosti. Inflacija je sada u grani-cama cilja. Otuda i očekivanja da se sma-nji riziko premija zemlje, a potom i ka-matne stope. Tim pre što se i za nared-nu godinu predviđa da rast inflacije bude 4+ ili -1,5 odsto, dok se za kretanje kursa

evra prema dinaru očekuje da bude najvi-še oko 118 dinara na kraju 2014.

A koliko je visina kamata postala ’vruć krompir’ u bankarskim rukama, pokazu-ju sveži podaci koji, svi odreda, ukazu-ju na značajan pad kreditnih aktivnosti u ovoj godini.

Kao jedan od glavnih uzroka visokih kamata pominju se loši nenaplativi kre-diti, koji su 31. oktobra iznosili 31,5 od-sto za pravna lica, a u pojedinim bankama idu čak i do 80 odsto. U prvoj opsežnoj

analizi o visini kamata na kredite u Srbiji, koju su uradili dr Boško Živković, pro-fesor Ekonomskog fakulteta i dr Dušan Vasiljević, stručnjak Svetske banke, a koja je predočena učesnicima BIZLife okruglog stola, ukazuje da NPL i cena izvora sred-stava nisu glavni uzroci visokih kamata, nego visoka kamatna marža. Uz to, kako tvrdi dr Živković, ide i niska efikasnost banaka merena operativnim troškovima.

„Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poe-na, za razliku od cena kredita koje se ra-zlikuju tri do četiri cela procentna poena. Najveća stavka u okviru kamatnih marži je niska efikasnost banaka u Srbiji mere-na operativnim troškovima u odnosu na kamatni prihod. U periodu od 2006. do 2012. došlo je do promene u strukturi ka-matnih marži. Povika na bankare i oce-na da zarađuju visoke profite nije sasvim tačna“, upozorava dr Živković.

Analiza je pokazala da se učešće profita

Banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe koja može da finansira projekte sa ovom cenom kredita

„Preko gotovo fiksnog deviznog kursa ugrožava se zdravi deo privrede, od-nosno izvoznici, a to utiče na devizne rezerve. NBS ne vodi dovoljno računa o cikličnim kretanjima u privredi.“

ivAn Mitrović direktor finansija Galeb grupa

„Nema biznisa koji može da izdrži ove kamate i donese profit. Banke su svoje gubitke prevalile na privredu i građane. Privredi je teško i zbog velikih dugova koje država ima prema kompanijama. Primena Zakona o rokovima plaćanja, za sada, ne ide loše. Ali, šta sa ranijim dugovima koje država ima prema privredi. Reč je o velikom novcu koji niko više i ne pomi-nje, a kompanije su zbog toga u dugovima.“

tAtjAnA PAvlović izvršni direktor za finansije

kompanije Lasta

„Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poena, za razliku od cena kredita koje se razlikuju tri do četiri cela procentna poena.”

dr Boško Živković profesor Ekonomskog fakulteta

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

22

Piše: I. Mihajlović

u narednom periodu Narodna banka Srbije (NBS) očekuje održavanje inflacije u projektovanim okvirima u srednjem roku što otvara prostor za dalji pad referentne kamatne stope, a samim tim

i kamatnih stopa banaka, ističe Branislav Zoroja, general-ni direktor Sektora za monetarne operacije NBS, u inter-vjuu za BIZLife.

Referentna kamatna stopa, koja je nedavno smanjena na deset odsto, predstavlja ključni instrument. Deluje pu-tem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs.

„Želimo da razvijamo transmisiju kamatnih stopa, da ima-mo niže kamatne stope na depozite privredi, i na kredite privredi i stanovništvu i da, na kraju krajeva, upravljamo tim tokovima.“

Kada će konačno doći do pada kamatnih stopa banaka, Zoroja smatra da je teško predvideti. „Svako smanjenje re-ferentne kamatne stope automatski je poboljšanje za one čiji su krediti vezani za nju ili za stope koje od nje zavise, a to su dinarski krediti u privredi. Veći deo je onih deviznih i devizno indeksiranih, ali radimo i u tom pravcu.“ •

svako smanjenje referentne kamatne stope je poboljšanje

Ključni instrument nbs

Branislav Zoroja, generalni direktor sektora za monetarne operacije narodne banke srbije

I n t E r v j u

Ograničavanje kamatnih stopa„Dosadašnje opredeljenje nije bilo u pravcu ograničavanja kamatnih stopa, ali razmatramo sva moguća rešenja i pratimo efekte takvih mera. Trenutno smo i dalje pobornici da slobodna konkurencija pre svega utiče na kamatne stope. U našem mehanizmu monetarne poli-tike ključni instrument koji bi trebalo da upravlja kamatnim stopama je referentna stopa, a ne neka ograničenja.“

Referentna kamatna stopa deluje putem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs

Jedan od glavnih uzroka visokih kamata su loši nenaplativi krediti

banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012.

Ali od 2008. godine aktivira se novi generator nevolja koji cenu kredita u Srbiji čini visokom. To su loši plasma-ni, odnosno nevraćeni krediti. Oni su na početku perio-da doprinosili ukupnoj kamatnoj marži sa 0,9 odsto, a u 2012. su uticali sa 1,7 procentnih poena. Analitičari oce-njuju da je taj proces vrlo opasan jer će uticaj NPL potrajati. Rešavanje problema loših plasmana uslovljeno je oporav-kom ekonomije i realnog sektora, što se u Srbiji odvija vrlo sporo. Ocene kako visoke obavezne rezerve, koje se kreću i do 29 odsto, prave visok trošak u kamatama, analiza nije potvrdila. U 2006. rezervacije su uticale sa 1,6 procentnih poena, a 2012. sa 1,1 odsto u kamatnoj marži.

Za dr Đorđa Đukića ključni problem je što banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe, koja može da finansira pro-jekte sa ovom cenom kredita.

Velike kompanije, naglašava dr Đukić, snađu se za novac preko granice i u posebnim aranžmanima, a mali i srednji upućeni su na domaće banke. Đukić kaže da se država nije borila sa finansijskom nedisciplinom, a istovremeno je stva-rala privid kako je stanje visokih kamatnih stopa održivo na duge staze i da je ovo tržište dobro za sticanje ekstra profita.

„Kod nas je visoka rizična premija izazvana rejtingom ze-mlje. Bankarska industrija Srbije pati od ročnosti koja je ba-zirana na kratkoročnim izvorima najviše do jedne godine, a to je skup izvor novca. Mislim da cena izvora novca utiče na kamatu, a to pokazuju podaci kod kamata na devizne kre-dite, iako postoji tendencija blagog pada“, ističe dr Đukić.

Dr Đukić je izrazio sumnju da će opstati sadašnji broj ba-naka na duži rok jer EU zona beleži trom ekonomski rast koji ne može da povuče ekonomski rast u Srbiji. „Ako iduće godine bude dva odsto rasta to će biti fantastično“, napo-minje dr Đukić, pitajući zašto visina obavezne rezerve kod nas, kao rigidni instrument, ostaje tako visoka. On ističe kako na ovaj način nižu cenu plaćaju loši, a vrlo visoku ce-nu jako dobri igrači u bankarskoj industriji. Zato se u dru-gim zemljama primenjuju druge mere kada je o obaveznoj rezervi reč. •

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

23

Piše: Mirjana ZecFoto: Nenad Đorđević

budžetom za iduću godinu, kao i u merama koje ga prate, pre-viđen je vrlo skroman rast od svega jedan odsto, iako više

pokazatelja govori da će to biti znatno više. Ovakve procene nisu pesimistič-ne, već jako oprezne, kaže za BIZLife Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

„Opredelili smo se za konzervativne mere kako bi bili sigurni da će se ostva-

riti sve što smo planirali. Istovremeno, ovi najvažniji podaci u budžetu ša-lju poruku da svi treba da budu jako oprezni, štedljivi i obazrivi kod troše-nja svakog dinara. Ukoliko se pokaže

da smo bili previše obazrivi i ukupan rast BDP bude veći od planiranog, pr-vo ćemo se mi u Ministarstvu finansi-ja obradovati“, objašnjava Vušurović i ističe da će veći rast biti znak da pri-vreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena.

• Da li su uzeti u obzir svi efekti poveća-nja PDV, jer iz nekih privrednih grupacija stižu upozorenja kako to nije dobro odmereno?- Itekako smo vodili računa o utica-ju povećanja PDV i znamo da će svako

na koga se odnosi veći PDV uputiti za-merke kreatorima budžeta i ekonomske politike za iduću godinu. Ne mogu da govorim o pojedinim rešenjima, a sva-ko ko predlaženeko smanjenje morao bi

da predloži kroz koje povećanje tu ra-zliku treba nadoknaditi.• Da li treba da očekujemo još neke mere koje će podržati predloženi budžet?- Dosadašnje mere, kao i druge koje će-mo predložiti, upravo su usmerene ka tom cilju – stabilnom makroekonom-skom ambijentu. Deo mera predložiće Ministarstvo privrede i još neka mini-starstva. Cilj je da se ostvari dugoroč-na stabilnost kako bi se povećala kre-ditna aktivnost sa prihvatljivim kama-tama na kratak i dugi rok, a to će iteka-ko biti važno za privredu.

• Da li ste sigurni da će budžet ispuniti sve preuzete obaveze kada je o plaća-njima reč?- Naravno. Biće i nekih malih poveća-nja kada je o platama i penzijama reč. Budžet za iduću godinu ima i razvojnu stranu, a s obzirom na konzervativan pristup prihodnoj i rashodnoj strani, ja sam optimista. Kontrole naplate će biti daleko strožije nego do sada. •

dosadašnje, ali i buduće mere Ministarstva finansija usmerene su ka stvaranju stabilnog makroekonomskog ambijenta

Konzervativnim pristupom do cilja

niKša vušurović, državni sekretar, Ministarstvo finansijaI n t E r v j u

Znak za niže kamate Od 2001. kamatna stopa nije bila niža od dvocifrene kada je o dinarskim kreditima reč, a tek poslednjih par godina kamate na devizne kredite su jed-nocifrene.Sa takvim kamatama preduzeća ne mogu dobro da posluju, vraća-ju pozajmice i ostvaruju dobit, pa uz krizu koja već pet godina prati privredu Srbije, ne iznenađuje mnogo veliki broj nevraćenih kredita, kaže Vušurović.

„Dinarizacija je nešto o čemu NBS i Ministarstvo finansija teže i verujemo da će iduće godine početi pad kamata na ove zajmove. Inflacija ne bi trebalo da pređe pet odsto u 2014. godini, a već je sada u marginama ciljane inflacije od 4,00 plus ili minus 1,5 odsto, što će biti dobar znak za niže kamate. Refer-entna kamatna stopa opet je smanjena za 0,5 odsto i sada je deset procena-ta na godišnjem nivou. Dobro je što se stalno smanjuje, a NBS će odlučiti koje su mere u monetarnoj oblasti još potrebne.“

Veći rast BDP biće znak da privreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

24

Piše: Gorica Bilal

država ubuduće neće poma-gati privatne kompanije di-rektno subvencijama, već će to raditi davanjem ga-

rancija za kredite kod poslovnih bana-ka. „U budžetu za narednu godinu za podršku privredi namenjeno je 36 mili-jardi dinara, ali će ta sredstva biti kori-šćena na potpuno drugačiji način nego do sada“, ističe Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede u intervjuu za BIZLife.

• Kakav će efekat na privredu imati nove mere Vlade?- Mere Ministarstva finanansija nisu usmerene direktno na privredu,već na rešavanje problema fiskalnog deficita. To su u suštini mere koje su namenje-nje upristojavanju javnih finansija. Tek kada se operacionalizuju mere kao što su restrukturiranje i donošenje novih zakona, imaćemo određene efekte i na privredu u smislu blagih stimulansa za rast. Naredne godine ne možemo oče-

kivati neku blistavu stopu rasta, oče-kujemo eventualno jedan odsto uspeha.

• Na koji način će Ministarstvo podstaći razvoj privrede i nove investicije?- Prvi i osnovni instrument na kome ćemo insistirati, a koji zasad nije dobio većinsku podršku u Vladi, jeste sma-njenje nameta na rad. Pored toga, do-nosimo novi zakon o radu koji će da-ti efekte, ali ne u kratkom, već u sred-

njem roku. Donosimo i novi zakon o stečaju i privatizaciji koji treba da reše jedan problem koji je maligno tkivo u Srbiji, i koji bi opet trebalo da daje re-zultate na neki srednji rok.

Jedino što možemo da uradimo na kratak rok,i ono što je najbitnije, je osnivanje Garantnog fonda.To znači da ćemo finansirati i pomagati preduzeća preko poslovnih banaka putem izdava-

nja garancija koje će pokrivati 25 do 75 odsto rizika. Za Garantni fond biće iz-dvojeno 12 milijardi dinara, a za pomoć malim i srednjim preduzećima predvi-đeno je četiri milijarde dinara kroz neku vrstu investicionog fonda, koji bi finan-sirao start up i inovativna preduzeća, i gde bi država imala manjinsko učešće.

Ta dva fonda trebalo bi da podstaknu jeftinije kreditiranje, ali bez direktne državne lokacije sredstava.

• Kada možemo da očekujemo ekonom-ski oporavak Srbije?- To zavisi od toga kako će prvi set me-ra proći.Poenta je da birači u Srbiji vide da reforme funkcionišu, a onda će biti mnogo lakše da se predlože nove refor-me. Više od pet godina se glava zabijala u pesak, problemi su zatrpavani, sada treba neko vreme da se to leči na zdra-vim osnovama. Nema kratkog puta. •

Ministarstvo privrede rešilo je da realnom sektoru pomogne na drugačiji način

nema kratkog puta

Naredne godine ne možemo očekivati neku blistavu stopu rasta očekujemo eventualno jedan odsto uspeha

aleKsandar stevanović, savetnik ministra, Ministarstvo privredeI n t E r v j u

Loša praksaMinistarstvo privrede nedavno je pokrenulo postupak naplate bankarskih garancija u vrednosti od 1,4 miliona evra na ime povraćaja u budžet Srbije, od investitora sa kojima su nedavno ras-kinuti ugovori jer nisu ispoštovali obaveze preduzete investicionim programom i potpisanim ugovorima. Stevanović ističe da je Ministarstvo izuzetno nezadovoljno načinom praćenja obaveza iz ugovora koje je potpisala Agencija za strana ulaganja u promciju izvoza (SIEPA).

„Nakon analiza utvrdili smo da taj vid pomoći niko ne kontroliše ili je kontrola blago rečeno očajna.Dosadašnji način finasiranja kroz Fond za razvoj i subvencije za nova radna mesta, koje je odobravala SIEPA, nije dobra praksa“, zaključuje sagovornik BIZLife-a.

Kamatna politiKa banaKa u uslovima Krize

25

Promocija štednje kao načina za ulaganje u budućnost i nje-no korišćenje za ulaganje u ra-zvoj privrede i poljoprivrede,

uz prethodnu pažljivu analizu kreditne sposobnosti svakog klijenta, princip je na kome se zasniva svakodnevno po-slovanje ProCredit banke. „Kao rezul-tat toga, banka ima transparentno po-slovanje sa niskim nivoom rizika, što štednju klijenata čini potpuno sigur-nom“, objašnjava Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke, u in-tervjuu za BIZLife.

• Kako način poslovanja banke može da utiče na štednju građana u toj banci?- Novac koji građani polože u banku, dalje se plasira u vidu kredita. Ukoliko su ti plasmani nezdravi, sigurno da postoji određena doza rizika za šte-diše, naročito ukoliko visina njiho-vih depozita prelazi osiguranu sumu. U skladu sa transparentnim poslova-njem naše banke, nedavno smo otvori-li sajt www.mojepare.rs na kom je jasno prikazano u koje svrhe ProCredit ban-ka koristi novac koji klijenti ostavlja-ju na štednju. Za samo nekoliko dana sajt je imao preko 100.000 poseta, što govori da su građani veoma zaintere-sovani kako banka raspolaže sa njiho-vom štednjom i da sve više vode raču-na da štede u banci koja ima sigurno i stabilno poslovanje.

• ProCredit banka ima mali procenat kredita u kašnjenju u odnosu na celoku-

pni bankarski sektor. Kako ste postigli ovakve rezultate?- Prateći nemački, klasičan model od-govornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i par-tnerski odnos, da dobro procenimo kreditnu sposobnost, pružimo kvalite-tan savet i ne dozvolimo da se klijen-ti prezaduže. Redovnost svih klijenata banke u otplati kredita je izuzetno vi-soka i višestruko bolja od proseka na domaćem bankarskom tržištu. Stopa problematičnih kredita u ProCredit banci iznosi svega 3.99 odsto za razliku od celokupnog bankarskog sektora gde

je ova stopa iznad 20 odsto. Pored toga svaki dan se trudimo da unapredimo našu uslugu i da brzo, jednostavno i kvalitetno rešavamo za-hteve naših klijenata. Na ovim prin-cipima poslovanja stekli smo ogro-mno poverenje velikog broja malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika i građana.

• Kako vidite dalji razvoj bankarstva u Srbiji, da li očekujete promene u poslo-vanju banaka?- U bankarstvu nastupa veoma zani-mljivo vreme koje sa sobom nosi broj-ne izazove. Ovde pod izazovima podra-

zumevam ne samo potrebu prilagođa-vanja novoj regulativi (Baselu III), već i potrebu prilagođavanja dramatičnoj promeni u navikama klijenata, pogoto-vo generacija koje dolaze. Klijenti već sada očekuju brzo i jednostavno reša-vanja njihovih zahteva, manje papiro-logije, više informacija, pravi savet i sve su manje spremni da tolerišu loša iskustva koja imaju u radu sa bankama. Banke koje žele da i dalje budu uspešne moraće značajno da menjaju svoje tra-dicionalne modele počev od onih koji se odnose na upravljanje rizicima pa do modela koji se odnosi na rad sa klijen-

tima. Klijent će morati da bude u cen-tru pažnje i više će mu se nuditi uslu-ge koje su prilagođene njegovim speci-fičnim potrebama. Na tržištu će se po-javiti ne-bankarske institucije koje će pružati neke od usluga koje su do sada tradicionalno pružale poslovne banke. Tehnologije koje se brzo razvijaju i ko-je su sada dostupnije nego ikad samo će ubrzati ovaj proces, tako da se ovde ne govori o nekoj dalekoj budućnosti. Na kraju ovog procesa imaćemo ban-karstvo koje se značajno razlikuje od ovog sada, koje će po mom mišljenju biti mnogo bolje i mnogo više usmere-no na klijente. •

rezultat pažljivih finansijskih analiza, svođenje kreditnog rizika na minimum, kao i konstantna komunikacija sa klijentima predstavljaju bitne pokazatelje stabilnosti poslovanja banke

transparentno i odgovorno

Prateći nemački, klasičan model odgovornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i partnerski odnos

dejan janjatović, član izvršnog odbora procredit bankeK o r p o r a t I v n I I n t E r v j u

www.BIZLife.rs

27BIZLIFEconferences&events

Conferences&Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...

BIZLife najava// Mali i otporniOsiguranje u privredi

BIZLife Conference// Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine FMcG sektor do 2020.

Moj poslovni stav// Novi dan kao najveći izazov James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG

U fokusu stranih medija// Vladari sveta & 'Cvrkut' na berziForbes, The Guardian & cNN Money

s32s28 s37 s41

28 BIZLIFEconferences&events

predstoje nova ukrupnjavanja trgovinePoslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto

bizlife conferences&events FmCG seKtor do 2020.

tekst: Dušan

Nikolić kompanije, mahom multinacionalne, koje pro-daju robu široke potrošnje u većini zemalja našeg regiona imaju silazni trend poslova-nja! U prva dva kvartala ove godine ukupna

prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih. Samo petina firmi ima rast prodaje

između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu.

Kada pričamo o retailu u Srbiji, moramo da sagle-damo nekoliko aspekata. prvi je odnos tradicionalne i moderne trgovine na jednom tržištu da bi mogli da procenimo potencijal tržišta, njegovu snagu. Srbija, u

29BIZLIFEconferences&events

Trendovi u regionuRast privatnih robnih marki Jugoistočna Evropa je i dalje jedno od najsporijih tržišta što se

tiče privrednog rasta, kao i rasta prodaje i profita. Poslednja ispitivanja pokazuju zabrinjavajuće trendove u gotovo svim zemljama u jugoistočnoj Evropi. Rezultati su znatno slabiji nego u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljske, Turske, Slovačke, Mađarske…

Multinacionalne kompanije koje prodaju hranu i piće su u nešto boljem položaju. Ipak, i ovde je veliki broj onih kompanija, koje ne ostvaruje nikakav rast, čak beleže i velike gubitke. Primer Belgijskog Delhaize, multinacionalnog lanca, koji je u trećem kvartalu ove godine zabeležio gubitak od čak 191 milion evra.

U uslovima smanjene kupovne moći i cenovne osetljivosti kupaca, prednost dobijaju privatne robne marke, koje se mogu kupiti po nižim cenama, a njihov kvalitet je takav da idu i u premium segment, koji je nekada bio rezervisan za poznate brendove.

Udeo privatnih robnih marki u Srbiji trenutno je skroman i iznosi oko sedam odsto, dok u nekim razvijenim evropskim zemljama iznosi i više od 50 odsto. Na tržištu jača i udeo diskontnih lanaca, odnosno jeftinijih prodavnica, koji raste iz godine u godinu i u Nemačkoj recimo iznosi preko 55 posto.

tom pogledu, u odnosu na okolne zemlje, Crnu Goru, Bih, Makedoniju, ima sličnu situaciju, gde je udeo tra-dicionalne trgovine veći, za razliku od ostalih zemlja EU. To znači da u narednih nekoliko godina, do 2020. glavni trend u maloprodaji regiona biće ukrupnjavanje prodajnih lanaca.

Ukrupnjavanje trgovine predstavlja standardiza-ciju usluge nekoliko prodajnih lanaca. Ali, ono što je najvažnije, ukrupnjavanje donosi i značajno sniženje troškova nabavke, distribucije i prodaje robe, što će u kombinaciji sa osetnim padom kupovne moći stanov-ništva biti vrlo aktuelno u narednom periodu, ukazuju stručnjaci.

po pitanju brendova, trenutno na tržištu Srbije rade tri velika, i nekoliko manjih prodajnih lanaca. Na prvoj poziciji je belgijski Delhaize u okviru koga posluju Maxi i Tempo, slovenački Mercator i Roda, koji do kraja godine treba da budu pripojeni hrvatskom Agro-koru, koji u Srbiji već poseduje trgovine Idea. Slede francuski Interex, grčki Super vero, nemački Metro, a od domaćih Univerexport, DIS i drugi manji prodajni lanci. U regiou jugoistočne Evrope uveliko već posluju

i trgovinski lanci Carrefour, Lidl, Bila, Tesco, ali i Schwarz, Aldi, Rewe, Auchan, Ikea…

Kada je reč o maržama trgovaca, prošle godine samo su neke male privatne trgovačke firme u Srbiji završile godinu pozitivno, svi ostali su bili sa gubitkom zbog kursnih razlika. Ako bi se sada govorilo o profitu u trgovini bez kur-snih ralika, on je od početka krize 2008. između 0,8 i 1,5 odsto.

A trgovina je intenzivna privredna, uslužna grana koja zapošljava 20 odsto radne snage u Srbiji, a ima taj profit. Ako se govori o bruto maržama od kojih se pokrivaju svi troškovi, onda su one u Srbiji opet niže nego u okru-ženju i kreću se od 16 do 18 odsto, opet u zavisnosti

od strukture formata, trgovine koje imaju više malih formata imaće veće bruto marže, i obrnuto.

Za potrošače u Srbiji peta krizna godina protiče u znaku velike besparice i velikog odricanja! Dramatič-

no opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica. pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da

štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju u prehrambenim trgovinama. pazari se naj-osnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Ostale namirnice sada se smatraju

luksuzom. Život u Srbije danas je, prema sta-tističarima, skuplji 30 odsto nego pre pet godina.

Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso kupuje povremeno, da je 28 odsto znatno smanjilo kupljene količine, da je 15 odsto njih počelo da kupuje

Do 2020. trend

u maloprodaji regiona biće

ukrupnjavanje prodajnih

lanaca

samo petina firmi, u prva dva kvartala, ima rast prodaje između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu

30 BIZLIFEconferences&events

Prometi u minusuVelike i vredne kupovine hrane danas su prava retkost. U dnosu na 2008. promet u maloprodaji, realno je pao za 30,2 odsto i jedan je od osnovnih pokazatelja smanjene kupovne moći stanovništva. 'Vakuum' u novčanicima, u kombinaciji sa paprenim cenama uticao je na to da je meso u našim tanjirima češće začin, nego glavno jelo. Sa prosečnim zaradama koje u Srbiji, u dve trećine slučajeva iznose oko 30.000 dinara, ne može se ni očekivati neki promet.

- Zbog skoka cena osnovnih namirnica, kupujemo drastično manje količine hrane nego ranije, potrošači prate akcijska sniženja u megamarketima - tvrdi Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Osnovne potrebe se ne zadovoljavaju. Štednja na hrani, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije vrlo je veliki problem.

u prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih

isključivo na akcijskim sniženjima. Statistika prikazuje da je na mesečnom nivou opala prodaja hrane za 6,2 odsto.

- To je posebno upozoravajuće, jer je hrana kod nas skuplja od mnogih zemalja u svetu - kažu ekonomisti. – poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto. ●

O ideji predsednika UO MK Grupe Miodraga Kostića o regionalnom ukrupnjavanju agro - biznisa mediji su plasirali ukupno

Najveći broj objava plasiran je u maju ove godine, kada su mediji plasirali 61 izveštaj. Sledeći 'talas' bio je u junu

(24 objava), da bi usledila pauza u letnjim mesecima, a ista tema se ponovo pokrenula u septembru na panelu 'Regionalni Benelux'

održanom na 6. Weekend Media Festivalu u Rovinju (11 objava).

Kako su mediji preneli, ideju Miodraga Kostića o udruživanju Atlantic grupe, MK grupe, Agrokora, Nektara i Podravke, čime bi se dobila

snažna kompanija, podržala je i hrvatska strana.

Najveći publicitet ostvaren je u web izdanjima medija (54 odsto), dok su štampani učestvovali sa 40 procenata od ukupnog broja. Pojedinačno

se ovom temom najčešće bavio portal b92.net (deset objava), dok je novinska agencija plasirala sedam. Dnevni listovi Blic i Informer

prednjače u izveštavanju kada je reč o štampanim izdanjima novina.

Infografika

101 Izveštaj

61

54 40

obja

va

obja

va

10 7

24 11

atlantic grupa MK grupa agrokor

Nektar Podravka

BIZLIFExxx 31

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail natasa.popovic@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Uplata na ALPHA BANKA: 180-1511210035527-47Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

6 meseci / 5 brojeva = 10€

12 meseci / 10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

BIZLIFEconferences&events32

finansijski sektor Srbije nije ostao imun na udare velike ekonomske krize koja je u prethodnom periodu potresala svet. Inflatorni pritisci, dodatni pad dinara u odnosu na evro i

prezadužena i sve manje likvidna domaća pre-duzeća uticala su i na poslovanje finansijskog sektora u Srbiji. Za razliku od banaka, koje nose 83 odsto ukupnih prihoda celog sekto-ra i gde su u proteklom periodu zabeleženi veliki pojedinačni gubitnici koji su pretili da znatno uruše bankarski sistem, sektor osiguranja ostao je otporan i uspeo čak da stekne poziciju najsi-

gurnijeg učesnika na finansijskom tržištu tokom celog kriznog perioda. Iako na njega ’otpada’ svega 12,2 odsto

ukupnih prihoda celog finansijskog sektora. U poređenju sa zemljama u regionu, domaće tržište osiguranja i dalje je nedovoljno

razvijeno, sa premijom ispod 70 evra po-glavi stanovnika, iako raspolaže značajnim kapacitetima. To, pak, u perspektivi znači

da postoji i značajan prostor za njegov dalji razvoj, o čemu se priča već godinama.

Sektor osiguranja je tokom kriznog perioda poslovao pozitivno, što pokazuju i analize Agencije za privredne registre sačinjene na osnovu završnih računa svih 28 osiguravajućih društava. Ipak, ostvareni rezul-tati poslovanja još uvek nisu dostigli pretkrizni nivo. Društva za osiguranje su tokom 2012. zabeležila dobitak koji je više nego udvostručen u odnosu na godinu pre, a praćen je skromnim rastom prihoda od premija osigura-nja i blagim povećanjem bilansne aktive i kapitala.

Osiguravajuće kuće, za razliku od banaka i svih osta-lih učesnika na finansijskom tržištu, beleže i godišnji rast broja zaposlenih za 168 radnika. Društva za osi-guranje tokom protekle godine prihodovala su 73,6 mili-jardi dinara, dok su ostvareni ukupni rashodi u iznosu od 72 milijardi dinara, a oni su veći za 11 odsto u odnosu

mali i otporniSektor osiguranja učestvuje sa svega 4,7 odsto u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora Srbije

bizlife conferences&events osiGuranje u priVredi

tekst: Daniela

Ilić

U strukturi premije,

učešće neživotnih osiguranja

iznosilo je 82,2 odsto, a životnih

17,8 odsto

Stanje privredeSrpska privreda je u kolapsu. Privrednici su prezaduženi i dalje se zadužuju. Na svaki dinar pozajmljenog kapitala koriste svega 60 para sopstvenog. Po podacima iz završnih računa preduzeća bankama duguju 3.000 milijardi dinara. U blokadi je svakog meseca, u proseku, oko 60.000 firmi. Za neplaćene poreze i doprinose preduzeća i preduzetnici državi duguju 601 milijardu dinara… Zvanični podaci koliko korisnika polisa osiguranja spada u pravna lica su – nepoznanica.

BIZLIFEconferences&events 33

seKtor osiGuranja je toKom KriznoG perioda posloVao pozitiVno, što poKazuju i analize aGenCije za priVredne reGistre sačinjene na osnoVu zaVršnih računa sVih 28 osiGuraVajućih društaVa

na 2011. godinu. poslovni prihodi rasli su po godišnjoj stopi od 8,8 odsto, a njihov najveći deo odnosi se na prihode od premija osiguranja i saosiguranja, koji imaju nešto umereniji rast i iznose 53 milijarde dinara.

poslednji završni računi osiguravajućih kuća pokazuju da su povećani i poslovni rashodi za 14 odsto tokom godinu dana. Dve trećine ovih rashoda odlazi na naknadu štete i ugo-vorenih iznosa, u vrednosti od 25,5 milijardi dinara. Analize pokazuju i da su društva, kako bi zadržala postojeći obim poslovanja, povećala troškove sprovođenja osiguranja za 6,9 odsto na nivou sektora.

I dok banke u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora učestvuju čak 89 odsto, osiguranje beleži svega 4,7 odsto udela.

posle prekida tendencije rasta pozitivnih rezultata i značajnog smanjenja dobitka u 2011, društva za osigura-nje su u 2012. iskazala pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1,2 milijarde dinara, što je rast za 116 odsto. Neto dobit ostvarilo je 18 osiguravača, dok je neto gubi-tak smanjen za 15,7 odsto na nivou sektora.

Tokom 2012. nastavljen je i trend rasta bilansnog potencijala osiguravajućih društava. poslednji dostupni podaci, za prvu polovinu 2013, pokazuju da je ukupna premija 34 milijarde dinara, što je porast od 4,9 odsto u odnosu na isti period lane. U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 82,2 odsto, a životnih 17,8 odsto.

Analiza Narodne banke Srbije pokazuje da je struk-tura premije osiguranja blago promenjena, s obzirom na to da osiguranje imovine od požara i drugih opa-snosti i ostala w. Zatim sledi osiguranje od autood-govornosti sa 27,9 odsto, koje je do sada uvek imalo primat u učešću u ukupnoj premiji. Sledeživotna osigu-ranja sa 17,8 odsto učešća i kasko osiguranje motornih vozila sa 10,1 odsto udela u ukupnoj premiji osiguranja.

Analiza međutim, takođe pokazuje i nepotpunu pokri-venost tehničkih rezervi kod društava koja se pretežno bave neživotnim osiguranjima. prema podacima koje su svom regulatoru, NBS, dostavili sami osiguravači, pokri-venost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive na

kraju juna iznosila je 93,7 odsto, dok je krajem 2012. bila 100,2 procenta.

Kada je reč o regulatornom okviru za razvoj sektora osiguranja u Srbiji i dalje se čeka novi zakon o

osiguranju, čija je izrada ’zapela’ još u formi nacrta. Ono čemu se osiguravači nadaju je konačan jasan stav u vezi sa kompozitnim osiguravajućim društvima. Stalno odlaganje razdvajanja društava na ona koja se bave ži-

votnim od onih koja se bave neživotnim osi-guranjima (što se desilo i krajem prošle godine)

stavlja u neravnopravan položaj osiguravače koji su uveliko razdvojili ova dva segmenta poslovanja u dva različita privredna društva, uprkos dodatnim troškovi-

ma koje zbog toga imaju. Aktuelna su i pitanja poreskih olakšica, pogotovo u oblasti životnog osiguranja, što bi ovaj proizvod učinilo atraktivnijim. Takođe, očekivalo se i da do kraja ove godine zaživi projekat obaveznog osiguranja od prirodnih katastrofa. Osiguravači ključ rasta neživotnih osiguranja vide upravo u širenju liste obaveznih osiguranja, koja su uveliko poznata razvi-jenim evropskim ekonomijama. U Srbiji bi to moglo da bude obavezno osiguranje u oblasti poljoprivrede, zaštite od prirodnih katastrofa, požara u stambenim zgradama… Takođe, aktuelno je i pitanje’trke’ osigura-vajućih društava u autoosiguranju koje donosi gotovo trećinu ukupne premije. Ovo nadmetanje često ume da se vodi kroz uvećane provizije koje osiguravači daju tehničkim pregledima... ●

Osiguranja imovine beleže

najveće učešće u ukupnoj

premiji sa 28,2 odsto

BrojkeUDEO sektora osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru:28,5% broj zaposlenih u

sektoru osiguranja u odnosu na ceo finansijski sektor

12,2% udeo u ukupnim prihodima4,7% udeo u ukupnoj bilansnoj aktivi5,8% udeo u ukupnom kapitalu finansijskog sektora

34 BIZLIFEPortal / vesti srbija

BIZLIFE PORTAL

uniqa preuzela basler

energetski efikasna poljoprivreda

Atlas grupa u univerzal banci

unapređenje poslovanja

jat otišao u istoriju

Osiguravajuća grupacija Uniqa potpisala je ugovor o

preuzimanju srpskih i hrvatskih osiguravajućih kompa-

nija švajcarske Baloise grupe, koja na ovim prostorima

posluje pod imenom Basler. Akvizicija je trenutno

predmet odobrenja nadležnih regulatornih organa i

antimonopolskih komisija u obe zemlje, a očekuje se da

će biti u potpunosti završena u prvom kvartalu 2014.

godine. visina transakcije za obe kompanije iznosi 75

miliona evra. Izvor: BIZLife

Nemačko društvo za investi-

cije i razvoj (DEG), odobrilo je

dugoročni zajam kompaniji

MK Group, u vrednosti od

50 miliona evra. Ko-finansijeri su holandska ra-

zvojna banka (FMO) i Austrijska razvojna banka

(OeEB), sa po 15 miliona evra. Ugovor su potpisali

Miodrag Kostić, predsednik MK Group, a u ime

Nemačkog društva za investicije i razvoj direk-

torka Agrobiznisa, šumarstva i prehrambene in-

dustrije, Franziska hollmann. Dodatna sredstva

služiće za finasiranje i razvoj novih investicija,

koje će biti orijentisane ka smanjenju troškova

proizvodnje, povećanju energetske efikasnosti i

očuvanju životne sredine. Izvor: BIZLife

Atlas mont fond je trgovanjem na Beogradskoj

berzi postao vlasnik 4,99 odsto akcija Univer-

zal banke Beograd. U pitanju su akcije koje su

bile u vlasništvu Delta investment kompanije.

Namera Atlas grupe je da stekne 30 odsto

vlasništva u Univerzal banci i da samostalno

ili u saradnji sa stranim partnerom, izvrši

dokapitalizaciju banke, unapredi poslovanje

kroz uvođenje savremenih bankarskih usluga

putem interneta i mobilnog interneta i na

taj način stvori uslove za veće prisustvo na

konkurentnom bankarskom tržistu Srbije. Izvor: RTC/Tanjug

Bambi u narednoj godini planira investicije

u novu liniju u požarevcu i nove proizvode

u vrednosti od deset miliona evra, najavio je

Daniel M. Boehi, izvršni direktor kompanije.

Realizacija se očekuje naredne godine, a cilj

kompanije je da dostigne godišnji prihod

od 100 miliona evra. U prvih devet meseci

ove godine Bambi je ostvario rast prodaje i

prihoda za 12 odsto. Izvor: RTC/Tanjug

Nova nacionalna aviokompanija Air Serbia je umesto Jat

Airwaysa upisana u Agenciji za privredne registre (ApR), i

uplaćen je osnivački kapital od 16,86 milijardi dinara. ApR

je registrovao i novi statut nacionalnog avioprevoznika, a

kao zakonski zastupnik akcionarskog društva za vazdušni

saobraćaj upisan je generalni direktor Air Serbia Dane Kon-

dić. Osnivač Air Serbia je Republika Srbija. Takođe, navedeni

su članovi odbora direktora, a to su, pored Kondića, Davor

Mišeljić, Dimitri Kristofer Kurtelis, Dobrivoje Glavonić, Gmi-

tar Dugalić, Miroslav Stanojević, Dragan Đoković, Slobodan

Živković, Stevica Spajić i Mihailo Jovanović. Izvor: RTC/Tanjug

1 // Nikola Mirkovv.d. direktor RTS

Upravni odbor Radio-televizije Srbije odlučio je, uz konsultacije sa kolegijumom kuće, da za vršioca dužnosti generalnog direktora RTS-a izabere direktora TV Beograd Nikolu

Mirkova, jednog od najbližih saradnika preminulog direktora javnog servisa Aleksandra Tijanića. Mirkov je karijeru u RTS započeo 1978. i to kao novinar Radio Beograda. Godine 2006. imenovan je na funkciju direktora Televizije Beograd.

2 // Milan Jankoviću rukovodstvu Svetske federacije privrednih komora

Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, izabran je za člana Generalnog saveta Svetske federacije privrednih komora (World Chambers Federation - WCF). Na lokalnim izborima

za najviše organe i tela WCF osvojio je najveći broj glasova i u buduće će predstavljati komorski sistem Srbije u Generalnom savetu.

Nove pozicije

vesti srbija

35BIZLIFEPortal / vesti srbija

sbb u rukama novog vlasnikaKompanija Kohlberg Kravis Roberts potpi-

sala je konačan sporazum o preuzimanju

SBB-Telemach grupe od kompanije Mid

Europa partners. Na čelu SBB - Srpske

kablovske mreže ostaće tim predvođen

osnivačem kompanije Draganom Šolakom

koji će zadržati značajnan udeo u SBB-Tele-

mach grupi. Izvor: Beta

novi vlasnik direct media

propala investicija

Finski investitori stižu u smederevo

Bugarski biznismen Krasimir Guergov, novi vlasnik Direct me-

dia, izjavio je da su završeni svi detalji u vezi sa kupovinom te

kompanije, čiji je prethodni vlasnik bio Dragan Đilas, i da posta-

je vlasnik većinskog paketa akcija ove firme. Guergov je naveo

da je kupio 95 odsto akcija kompanije, a da ostatak akcija ostaje

u rukama menadžmenta. U toku je prenos vlasništva prema

zakonskoj proceduri, a sve informacije o tome biće dostupne u

Agenciji za privredne registre, nakon okončanja ovog postupka.

Izvor: RTC/Tanjug

Italijanska komapanija Dytech odustala je od investicije u Nišu,

u Radnoj zoni Donje Međurovo. postupak za povraćaj zemljišta

i poluizgrađenog objekta je započet, nakon čega će grad moći

da ponudi objekat nekom drugom zainteresovanom investitoru.

Ugovor o izgradnji fabrike predstavnici Dytecha potpisali su sa

tadašnjim ministrom privrede i regionalnog razvoja, Mlađanom

Dinkićem, oktobra 2010. godine, i tada je saopšteno da će njiho-

vo ulaganje iznositi više od 12 miliona evra. Dytech je u niškoj

fabrici trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za

potrebe automobilske industrije. Izvor: RTC/Tanjug

vlada Srbije usvojila je tekst Me-

moranduma o razumevanju između

Republike Srbije, Grada Smedereva

i pKC wiring Systems Oy iz Finske.

vicepremijer Aleksandar vučić potpi-

sao je Memorandum sa finskom pKC

grupom, za proizvodnju kablova u

autoindustriji. Jasna Avramović, gra-

donačelnica Smedereva, najavljujući

u septembru finsku investiciju, rekla

je da će pregovori biti završeni do

kraja ove godine, i da su Finci izabrali

Smederevo zbog najpovoljnijih uslova

i geostrateškog položaja, kao i blizine

dva koridora. Izvor: RTC/Tanjug

3// Marijana Vasileskunovi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija

Nakon dobijanja dozvole Narodne banke Srbije, Marijana Vasilesku je novi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija. Biće zadužena za poslovanje sa stanovništvom. U svojoj bankarskoj

karijeri radila je u ABN AMRO banci i Royal Bank of Scotland na rukovodećim pozicijama u sektorima za poslovanje sa stanovništvom na poslovima razvoja proizvoda i marketinga. U Sberbanku Srbije došla je iz Home Credit banke.

4 // Željko Sertiću Bordu direktora Evrokomore

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije, izabran je za člana Borda direktora Evrokomore (Eurochambres) na 114.

redovnom zasedanju generalne skupštine te asocijacije. Kao član borda iz redova zemalja van EU, Sertić će ovu dužnost preuzeti 1. januara 2014, sa mandatom od godinu dana.

5 // Gabor Bekefigeneralni direktor carlsberg Srbija Grupe

Gabor Bekefi je novi generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe, koja posluje u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na ovoj pozicija zamenio je Ralfa Zigerlinga. Bekefi je od ranije povezan sa poslovanjem kompanije u Srbiji,

prvenstveno kao generalni direktor Carlsberga za jugoistočnu Evropu od 2010. godine, ali i kao v.d. generalnog direktora Carlsberg Srbija Grupe od 2010. do 2011. godine. Bekefi će ujedno ostati na poziciji generalnog direktora Carlsberg Bugarska.

ulaganje od 100 miliona dolaraRafinerija nafte Novi Sad uskoro će biti

obnovljena, a umesto naftnih derivata u njoj

će se proizvoditi maziva. Kako je izjavio ge-

neralni direktor Naftne industrije Srbije Kiril

Kravčenko, u toku su pripreme za moderniza-

ciju postrojenja, a investicija je vredna više od

100 miliona dolara. Zahvaljujući tom ulaganju,

rafinerijski pogoni biće sačuvani, a na tržište

će biti plasirani kvalitetni proizvodi – bazna

ulja širokog spektra. Rafinerije s takvim

proizvodnim programom maziva retkost su

u svetu. Nakon modernizacije i planirane

izgradnje, novosadska rafinerija biće jedin-

stvena u ovom delu Evrope. Izvor: Dnevnik

36 BIZLIFEPortal / vesti srbija

BIZLIFE PORTAL

snažan učinak

hrvati preuzeli bg pharm

imlek kupio subotičku mlekaru

poštanska štedionica preuzela pbb

Kompanija henkel

Srbija značajno je

povećala prihod i

profit uprkos sve

izazovnijem okru-

ženju na tržištu,

izjavio je Kasper Rorsted, izvršni direktor henkela.

prihod od prodaje u trećem kvaratlu 2013. iznosio je 15,5 odsto, u

odnosu na 13,6 odsto u istom periodu prošle godine, a neto prihod je

porastao sa 402 miliona evra na 469 miliona evra. Ostvarena je so-

lidna organska prodaja u svim poslovnim sektorima i regionima, dok

su rastuća tržišta još jednom pokazala posebno dinamičan razvoj.

Izvor:BIZLife

preuzimanjem proizvodnih pogona,

intelektualnog vlasništva i opreme

srpske kompanije u stečaju BG

pharm, riječka farmaceutska kom-

panija JGL nastavila je sa ciklusom

razvoja i širenja poslovanja, kao i

sa ulaganjem u nove proizvodne

pogone. vrednost te investicije, uz

planirana ulaganja i tehnološko

opremanje, procenjena je na dva

miliona evra. Izvor: RTC/Tanjug

U cilju konsoldiacije kompanije, boljeg po-

zicioniranja na tržištu i smanjenja troškova

poslovanja, Imlek je kupio većinski paket ak-

cija subotičke Mlekare na Beogradskoj berzi.

Mlekara Subotica ostaće zasebno pravno lice,

tako da do fizičkog spajanja neće noći, zadr-

žaće sve svoje brendove i razvijati nove.

Izvor: RTC/Tanjug

poštanska štedionica preuzela je deo imovine i

obaveza privredne banke Beograd (pBB), oko 15.000

korisnika usluga i oko 21 milijardu dinara osiguranih i

neosiguranih depozita. preuzimanje ne podrazumeva

zaposlene i ekspoziture, a nenaplativi krediti i ostala

dugovanja idu u Agenciju za sanaciju, stečaj i likvida-

ciju banaka. Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS),

nakon zaključka vlade, doneo je odluku o oduzimanju

dozvole za rad pBB. Izvor: Beta

vesti srbija

Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife

1 // Jeffrey Sachs o razgovoru sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem o ekonomskoj situaciji u Srbiji„Uživao sam u razgovoru sa Vučićem. Nadam se da je i on.“

2 // Petar Božović o tome šta je Srbiji jedini spas„Po meni, nama je jedini spas nešto što bih mogao da nazovem duhovnom obnovom. Time sam se zanosio pre desetak godina, sve dok nekim poznanicima, među kojima je bio i čovek koji je dosta toga iskusio u životu, nisam ispričao šta bih radio. Tada mi je on, oduševljen čitavom pričom, rekao: To ti je velika stvar, samo vidi prvo s policijom.“

3 // Šta bi se desilo Mlađanu Dinkiću da je on predložio iste ekonomske mere „Da sam ja ove mere predložio, obesili bi me na Terazijama.“

4 // Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata„Gubitak posla u Nemačkoj nije toliko strašan, izgubite posao u jednoj kompaniji i u jednoj firmi, ali vrlo brzo nalazite u drugoj. Kod nas gubitak posla znači završetak radne karijere.“

5 // Štrajkači u FAP-u o uslovu Aleksandra Vučića da će doći u Priboj ako oni prekinu blokadu pruge„Štrajkački odbor doneo je odluku da će prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića sačekati na pruzi gde je juče započeo štrajk.“

Francuzi zakupljuju beko

Francuska firma Motifs, iz pariza, potpisala

je ugovor o zakupu bivše fabrike Beko u

Svilajncu na tri godine. početkom novembra

započeto je sa pripremama za pokretanje

proizvodnje u toj fabrici, a proizvodi su

namenjeni izvozu na tržište Francuske. Na

objektu bivšeg Beka pri kraju su radovi na

rekonstrukciji i fabrika će, prema rečima

predraga Milanovića, predsednika opštine

Svilajnac, biti spremna za proizvodnju za oko

mesec dana. Izvor: Beta

37BIZLIFEmoj Poslovni stav

moj posloVni staV

James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG

Novi dan kao najveći izazovU toku karijere James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG-u, posebno je ponosan na članove svog tima, a suštinu poslovnog odnosa vidi u poverenju. U kratkom intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava

● koja je najvažnija reč u biznisu?- Kad se sve sabere, mislim da je poverenje. ● koja vrsta tima vam najviše odgovara?- Mislim da su timovi posvećeni poslu na način na koji je to moj tim u KpMG-u baš ono što tražim.

● koliko ste se tokom karijere promenili?- Kad se sve uzme u obzir, nadam se da ni-sam mnogo. Smatram da se ljudi retko zna-čajno menjaju. Međutim, mislim da svakako treba da učimo iz iskustva, kako svog tako i ljudi koji nas okružuju. U Srbiji sam duže od deset godina, a i dalje svakog dana naučim nešto novo. ponekad poželim da neke stvari nisam naučio, ali šta je tu je. po mom mišlje-nju, kada čovek prestane da uči, to znači da je došlo vreme da završi karijeru.

● koja su vaša tri životna i poslovna principa?- volim da mislim za sebe da sam pragma-tičan. Oscar wilde je jednom rekao sledeće: „više volim ljude nego principe, a još više - ljude bez principa“.

● šta čini dobrog lidera?- Dobar lider je onaj koji je spreman da preuzme odgovornost i koji je u stanju da promeni svoje mišljenje.

● koje su vaše mane kao lidera?

- Siguran sam da ih ima mnogo.

● na šta ste posebno ponosni u toku svoje karijere?- Uvek mi je drago kada moje kolege prelaze da rade na veće i izazovnije poslove, bilo unutar KpMG-a ili u široj poslovnoj zajed-nici. Tada vidim da smo birali pametno. A takvih je primera mnogo. Dakle, na članove svog tima.

● koji vam je najveći poslovni neuspeh?- Mislim da je winston Churchi-ll jednom rekao nešto u smislu: „Uspeh nikada nije konačan, neuspeh nikad fatalan, ali je potrebna hrabrost da se saberu.“ Čini mi se da čovek, kako postaje stariji, shvata koliko je istine u tome.

● koje su to osobine vašeg idealnog po-slovnog partnera?- U današnje vreme polazna tačka su dobri finansijski rezultati i likvidnost. Šalu na stranu, kao što sam već pomenuo, mislim da je suština u poverenju. Uvek može da dođe do neslaganja, ali ako je poslovni odnos zasnovan na poverenju, ta neslaganja obično mogu uspešno da se prevaziđu.

● taktika koja vas nikad nije izneverila?

- već sam citirao Churchilla, a sada bih se poslužio rečima još jednog velikana XX veka, Mike Tysona, koji je rekao da „svako ima plan dok ga ne tresnu po licu“. Mislim da je to velika istina, što nas opet vraća Churchillu.

● koliko vremena dnevno provodite u poslu?- verovatno previše. Tehnologija danas znači da ste skoro uvek dostupni.

● koji je vaš najveći izazov?- Novi dan. Svaki novi dan donosi sa sobom nove izazove.

● poznato je da ste uspešan čovek. u čemu je vaša tajna?

- Ne bih se usudio da u ovom trenut-ku merim ili potvrdim da sam uspešan!

● kad biste mogli da promenite jednu stvar u poslovnom ambijentu srbije, šta bi to bilo?- Mislim da je ponekad potrebno više pozi-tivnosti. Iz naše perspektive je očigledno da postoje srpske kompanije sa velikim poten-cijalom, ali često slušamo samo o problemi-ma. Naravno, ovo važi i za druge zemlje.

● da li uživate u nošenju poslovnog odela i kravate?- Navikao sam se tokom svih ovih godina.●

Kada čovek prestane da uči,

to znači da je došlo vreme da

završi karijeru

38 BIZLIFEPortal / vesti reGion

savetnik u prodaji

napredak u reformama

višemilionski ugovor

shell ulaže u bih

zainteresovani za radensku

start u regionu

potraga za partnerom

SLOVENIJA - Slovenački fond za restituciju

potpisao je ugovor sa Citigroup Global Mar-

kets Ltd. o savetovanju pri prodaji Telekoma

Slovenije. Za posao savetnika konkurisalo je

12 društava, među kojima i Deutsche bank, Jp

Morgan, Goldman Sachs i Lazard. provizija za

savetnika mogla bi da iznosi oko jedan odsto kupovne cene, odnosno između sedam i deset miliona evra.

Država računa da bi za udeo od 75 odsto u Telekomu, mogla dobiti oko 750 miliona evra. Izvor: SEEbiz

KOSOVO - U poslednje dve godine Kosovo je napredovalo za 40

mesta u stvaranju uslova za biznis i ove godine je među deset

najboljih reformatora, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke (SB).

prema merama koje su preduzete na olakšavanju biznisa, Kosovo

je zauzelo 86. mesto na listi, a iza su ostale sve zemlje regiona.

prema izveštaju SB, Kosovo je zabeležilo napredak u povećanju

skoro svih indikatora. Od zemalja u regionu hrvatska je na 89.

mestu, Albanija na 90, Srbija na 93, a Bih na 131. mestu. Izvor: Beta

RS - Ugovor o sanaciji distributivne mreže i pro-

širenju postojećeg sistema za daljinsko očitavanje

brojila i upravljanje potrošnjom (AMM sistem),

vredan deset miliona evra, potpisali su Seka Kuzma-

nović, direktor preduzeća Elektrokrajina Banjaluka i

Sam Zadeh, direktor Toshiba iz Đenove. projekat bi

trebalo da počne ove godine i realizuje se u naredne

tri. Druga faza projekta trebalo bi da košta 60

miliona evra, a konačni projekat ukupno oko 300

miliona evra. Izvor: Capital.ba

BIH - Naftni gigant Shell dostavio je pismo

namere da uđe u pregovore s vlastima

Federacije Bih oko dodele koncesije za

istraživanja zaliha ugljovodonika na po-

dručju Dinarida. Ukoliko se potvrde nalazi

istraživanja, radovi na crpljenju nafte trebalo

bi da počnu krajem 2014. godine. Samo za

istraživanje na nekoliko lokacija na potezu

Dinarida potrebno je izdvojiti najmanje 700

miliona dolara, što je više od polovine budže-

ta FBih. Izvor: RTC/Tanjug

SLOVENIJA - prema neslužbenim informa-

cijama, Coca Cola hellenic Bottling Company

(CChBC), Nestle i Nectar potencijalno su za-

interesovani za kupovinu slovenačkog proi-

zvođača mineralne vode i sokova Radenska.

pivovarna Laško, vlasnik Radenske, očekuje

prodaju ove kompanije u prvom delu iduće

godine. Neobavezujuće ponude očekuju se u

novembru, a obavezujuće trebalo bi da budu

primljene tokom januara. Izvor: Seebiz

BUGARSKA - Realizacija projekta bugarskog dela Južni

tok počela je svečanom ceremonijom zavarivanja prvog

spoja buduće kompresorske stanice u blizini sela Rasovo,

na severo-zapadu Bugarske. U Sofiji, u zgradi vlade, cere-

moniju su u direktnom prenosu pratili bugarski premijer

plamen Oresharski, ministar ekonomije i energetike

Bugarske Dragomir Stoynev, ministar energetike Rusije

Aleksandar Novak i direktor Gazproma Alexey Miller.

Izvor: RTC/Tanjug

BIH - vlada Federacije Bih traži kupca za udeo u aviokompaniji Bh Airlines. Delegacija

iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pre nekoliko meseci razgovarala je s predstavnicima

vlade u Sarajevu i pokazala interes za preuzimanje ovog državnog preduzeća, ali još

nije poslala zvaničan dopis za strateško partnerstvo. vlada Federacije Bih je vlasnik

99,5 odsto kapitala u nacionalnoj aviokompaniji, dok pola procenta vlasništva ima

kompanija Energoinvest. prošle godine je prekinuto četvorogodišnje partnerstvo Bh i

Turkish Airlinesa zbog velikih, višegodišnjih gubitaka bosanske kompanije. Izvor: Beta

vesti reGionBIZLIFE PORTAL

39BIZLIFEPortal / vesti reGion

novi gasni koridor

Agrokor na berzi?

hrvatska investicija u makedoniji

mitrović preuzeo slovenačku tv3

katar ulaže u bjelašnicu i igman?

prva prodaja

HRVATSKA - vlada hrvatske prihvatila je

deklaraciju o stvaranju Jadranskog gasnog

koridora između hrvatske, Mađarske i Ukra-

jine. Deklaracijom se izražava spremnost i

želja zemalja potpisnica da se omogući stva-

ranje novog gasnog koridora kojim će biti iz-

građena nova, ali i povezati i modernizovati

postojeća infrastruktura u cilju neometanog

transporta većih količina gasa.

HRVATSKA - Agrokor planira inicijalnu javnu

ponudu (IpO) deonica na Londonskoj berzi u iduće

dve godine. Novac prikupljen ovim putem kompanija bi mogla da

iskoristi za akvizicije u Turskoj i Rusiji. IpO bi bio ključan za širenje

van zapadnog Balkana. O tačnom vremenu izlaska na tržište i struk-

turi izdanja tek treba da se donese odluka. Izvor: Business.hr

MAKEDONIJA - počela je izgradnja nove fabrike za

flaširane vode, investicija hrvatske kompanije Mali

Lošinj u zapadnom delu Makedonije. Do sada je uloženo

milion evra, a ukupna investicija iznosiće pet miliona

evra. proizvodna hala biće površine od 2.200 kvadratnih

metara, a godišnje će se flaširati 100 miliona litara vode.

Izvor: Kapital

SLOVENIJA - pink Si, slovenačko preduzeće

pod kontrolom kompanije pink Interna-

tional Željka Mitrovića, postala je vlasnik

slovenačke Tv3 Medias. Stanica koja je sedma

po gledanosti u Sloveniji, bila je u vlasništvu

biznismena Bojana Umera, nekadašnjeg di-

rektora kazina Karneval, koji je ovu televiziju

nedavno prodao beogradskoj firmi Beohemi-

ja, čiji je vlasnik Željko Žunić. Izvor: Seebiz

BIH - potencijalni investitori iz Katara razgovarali su sa

ministrom privrede Kantona Sarajevo Emirom hrenovicom o

mogućnostima za investiranje u turističke potencijale Bjelašnice

i Igmana. potencijalni ulagači najveći interes su pokazali za

gradnju apartmanskog naselja. predstavljeni su im lokaliteti

pogodni za ulaganja u planinski turizam, ali i poljoprivredu i

stočarstvo, kao i prateće uslužne delatnosti. Izvor: RTC/Tanjug

SLOVENIJA - potpisan je sporazum o prodaji

heliosa, prve od 15 državnih kompanija koje

je Slovenija odredila za privatizaciju, u poku-

šaju da pribavi sredstva za stabilizaciju javnih

finansija. Konzorcijum uglavnom državnih

akcionara prodao je 73 odsto akcija proizvo-

đača farbi helios austrijskoj kompaniji Ring

international holding. po akciji je plaćeno 520

evra, čime je vrednost fabrike boja iz Ljublja-

ne procenjena na 145 miliona evra.

Izvor: RTC/Tanjug

1 // Branka Slaveskapredsednik Uprave Karlovačke pivare

Branka Slaveska od 1. decembra je novi predsednik Uprave Karlovačke pivovare. Na toj poziciji naslediće

Alexandera Gerschbachera. Slaveska ima široko iskustvo u industriji pića uključujući strateško planiranje i razvoj poslovanja. Pre dolaska u Karlovačku pivovaru, bila je direktor sprovođenja prodajnih aktivnosti u kompaniji Heineken Rusija.

3 // Ivica Mudrinićpredsednik Uprave HT

Nadzorni odbor Hrvatskog Telekoma imenovao je Ivicu Mudrinića za predsednika Uprave s mandatom od

tri godine, počevši od 1. januara 2014. Mudriniću je ovo peti mandat na čelnoj poziciji Hrvatskog Telekoma. Bio je generalni direktor Hrvatske pošte i telekomunikacija od 1998, a od 1999, nakon odvajanja Pošte od Telekomunikacija, imenovan je za predsednika Uprave Hrvatskog Telekoma.

2 // Tamara Tuđekdirektor La Roche Posay

Tamara Tuđek imenovana je za novog direktora robne marke La Roche-Posay

za Adria regiju. Tuđek ima više od 20 godina iskustva na polju proda-je i marketinga. Na poziciju dolazi iz Atlantic Grupe, gde je obavljala funkciju direktora kozmetike za kompaniju Neva.

4 // Vedrana Hercigonja MajetićPR direktor Tele2

Vedrana Hercigonja Majetić novi je direktor odnosa s javnošću Tele2 Hrvatska. Ima višegodišnje iskustvo

na vodećim pozicijama u korporativnim komunikacijama i marketingu koje je gradila u prestižnim kompanijama Tetra Pak, HT, Hewlett-Packard i R.J.Reynolds Tobacco Intl.

Nove pozicije

40 BIZLIFEPortal / vesti svet

bill gates ulaže u građevinu

At&t preuzima vodafone?

kraj saradnje

zlato i srebro na moskovksoj berzi

novi berzanski indeks

ŠPANIJA - Američki milijarder Bill Gates kupio je 113,5

mliona evra vredan udeo u španskoj građevinskoj i uslužnoj

grupaciji FCC, što je dovelo do rasta akcija te kompanije.

Gates je tako postao drugi po veličini akcionar FCC, nakon

predsednice kompanije i jedne od najbogatijih žena u svetu,

Ester Koplowitz. Izvor: RTC/Tanjug

SAD - Američka telekomunikaciona kompa-

nija AT&T razmatra preuzimanje britanskog

operatera vodafone. Formalni pregovori još

nisu započeli, ali AT&T istražuje koju imovinu

vodafonea bi zadržao nakon postizanja

sporazuma, a koju bi prodao i kome. Ova bi

akvizicija stvorila najveću telekomunikacionu

kompaniju prema prihodima. Izvor: SEEbiz

SAD - McDonald's nakon 40 godina partnerstva izbacio je

heinz sa liste svojih dobavljača. potez je rezultat nedavnih

promena u vlasničkoj strukturi poznatog proizvođača

kečapa. Naime, u februaru je holding investitora warrena

Buffetta, udružen s brazilskim investicionim fondom 3G,

kupio heinz za 28 milijardi dolara. Tom akvizicijom heinz

je otpočeo saradnju s McDonald'sovim velikim suparnikom,

Burger Kingom koji je u vlasništvu 3G-a. Izvor: Seebiz

RUSIJA - Moskovska

berza otpočela je

trgovanje zlatom i

srebrom. Obavljaće

se na platformi devi-

znog tržišta od 10 do

23:50 časova po moskovskom vremenu

sa utvrđivanjem cene u rubljama za

gram plemenitog metala. Standardna

količina za trgovanje zlatom utvrđena je

na 10 grama, a srebrom na 100 grama.

početkom naredne godine, Moskovska

berza planira da pokrene i trgovanje pla-

tinom i paladijumom. Izvor: RTC/Tanjug

VELIKA BRITANIJA - Londonska berza pokrenula je

Islamski berzanski indeks koji će pratiti kretanja u inve-

sticijama koje se povinuju šerijatskom zakonu. Očekuje

se da će velika Britanija sledeće godine izdati i islamske

obveznice, čime će biti prva zemlja izvan muslimankog

sveta koja će uraditi tako nešto. Tržište islamskih inve-

sticija drastično je povećano od 2006, a očekuje se da će

sledeće godine dostići 2.000 milijardi dolara. Izvor: Beta

vesti svetBIZLIFE PORTAL

1 // Richard weberpredsednik Eurochambers

Richard Weber imenovan je za novog predsednika Asocijacije

privrednih komora Evrope Eurochambers. On će preuzeti novu funkciju od 1. januara 2014. godine. Weber je do sada obavljao funkciju potpredsednika asocijacije Eurochambers-a.

3 // Bo Anderssondirektor Avtovaza

Savet direktora ruske automobilske kompanije Avtovaz izabrao je Bo Anderssona za

predsednika kompanije. Andersson je ranije radio u kompanijama Saab i General motors, a od 2009. bio je predsednik upravnog odbora i generalni direktor ruskog proizvođača automobila grupe GAZ. On će biti prvi stranac na mestu predsednika Avtovaza.

2 // Maja Mihelčič Kurentdirektor marketinga Vichy za Latinsku Ameriku

Maja Mihelčič Kurent postala je direktor marketinga L'Orealove robne marke Vichy za

područje Latinske Amerike. Na novu poziciju odlazi sa mesta direktora robne marke La Roche-Posay za Adria regiju. Deo je L’Oreala Slovenija od začetaka kompanije 1997.

4 // Angela Ahrendtsprelazi u Apple

Angela Ahrendts, dugogodišnja izvršna direktorka luksuzne modne kuće Burberry, sledeće godine preuzeće funkciju u

kompaniji Apple. Na novoj poziciji očekuje se da bude direktno odgovorna izvršnom direktoru Applea Timu Cooku. Zameniće je aktuelni kreativni direktor kompanije Burberry Christopher Bailey, koji će zadržati svoju postojeću poziciju i postati novi izvršni direktor kompanije.

Nove pozicije

41BIZLIFEu fokusu straniH medija

Vladari svetaFORBES30. sePtembarwww.forbes.com

vladimir putin, predsed-nik Rusije, najmoć-niji je čovek sveta. Učvrstivši svoju vlast

nad Rusijom, svrgnuo je sa prvog mesta Forbesove liste Baracka Obamu, predsednika SAD, koji prvi put nakon tri godine nije na čelu najmoćnijih.

Na ovogodišnjoj listi našlo se 17 predsednika država čiji BDp iznosi ukupno 48 triliona dolara. Najmoćnijih direktora preduzeća je 27, dok je preduzetnika dvana-est. Ovogodišnja lista ima 28 mili-jardera čija se vrednost procenjuje na više od 564 milijarde dolara.

Na listi se našlo čak 13 pridošlica, a najzanimljiviji među njima je papa Franjo koji je zauzeo četvrto mesto.

Za razliku od prethodne dve godine kada ih je bilo samo šest, ili od prve liste kada ih je bilo svega tri, ove godine u muškom društvu našlo se devet žena, koje

čine 12 odsto najmoćnijih ljudi sveta. prva među

njima i peta na listi je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Na ovogodišnjoj listi nalazi se 72 ’vla-

dara sveta’. Obama, putin, Bill Gates, Ben Bernanke, kralj Saudijske Arabije, Michael Duke, Carlos Slim i Rupert Murdoch bili su među top deset prve Forbesove liste najmoćnijih ljudi sveta, a svoje mesto na listi zadr-žali su i danas. ●

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

Barack Obama i Vladimir Putin

'Cvrkut' na berzi THE GUARDIAN,CNN MONEY7-8. novembarwww.theguardian.com www.money.cnn.com

spektakularni debi Twi-ttera na berzi obeležio je skok cena akcija od 73 odsto prvog dana

trgovanja. Kompanija je prikupila 2,1 milijardu dolara i završila dan sa tržišnom kapita-lizacijom od oko 25 milijardi dolara.

Ono što su investitori plaćali, podižući cenu akcije koja je startovala sa 26 dolara, zapravo je neiskorišćeni poten-cijal. Ipak, analitičari postavljaju

pitanje da li su ciljevi oglašava-nja društvene mreže za razmenu kratkih poruka dostižni.

peter Garnry iz Saxo banke smatra da trenutne procene vrednosti društvene mreže prko-se stvarnosti. „Ukoliko Twitter ne dostigne planirane prihode u svakom narednom kvartalu, nivo

cena akcija predstavlja rizik za investitore“, ukazao

je svojim klijentima Garnry.

Twitter ima oko 200 miliona kori-

snika, ali za sedam godina postojanja

nikada nije ostvario profit. U prvih devet meseci ove godine kompanija je zabeležila gubitak od 134 miliona dolara. ●

1. Vladimir Putin, predsednik Rusije2. Barack Obama, predsednik SAD3. Xi Jinping, generalni sekretar

Komunističke partije Kine4. Papa Franjo, vrhovni poglavar

Rimokatoličke crkve5. Angela Merkel, nemački kancelar6. Bill Gates, predsednik Microsofta7. Ben Bernake, predsednik

Federalnih rezervi SAD8. Abdullah bin Abdul Aziz Al Saud,

kralj Saudijske Arabije9. Mario Draghi, predsednik ECB10. Michael Duke, generalni

direktor Wal-Mart

Najmoćniji

Papa Franjo

Izlaskom Twittera na berzu obogatiće se:

- Evan Williams, osnivač 56.909.847 akcija Procenjena vrednost: $1,42 milijardi

- Jack Dorsey, predsednik 23.453.017 akcija Procenjena vrednost: $586 miliona

- Dick Costolo, CEO 7.675. 239 akcija Procenjena vrednost: $191,8 miliona

- Adam Bain, predsednik 1.785.818 akcija Procenjena vrednost: $44,6 miliona

- Peter Currie, direktor 300.000 akcija Procenjena vrednost: $7,5 miliona

- David Rosenblatt, direktor 291.666 akcija Procenjena vrednost: $7,3 miliona

- Peter Fenton, direktor 31.568.740 akcija Procenjena vrednost: $789 miliona

Koosnivači Jack Dorsey, Biz Stone, Evan williams i CEO Dick Costolo

Twitter za sedam godina

postojanja nikada nije

ostvario profit

Ima 28 milijardera čija se

vrednost procenjuje na više

od 564 milijarde dolara

42 BIZLIFEGedžeti

GEDŽETI

Produktivnost na nivouu

koliko tražite način da se izborite sa svakodnevnim obavezama, pomoć vam može pružiti pametni telefon. putem aplikacija možete

olakšati jednostavne zadatke, kao što je upravljanje listama obaveza, poboljšati ko-munikaciju sa kolegama, ili pristupiti računa-ru u kancelariji gde se nalazi dokument koji ste zaboravili da ponesete na sastanak. ●

tekst: Ivana

Mihajlović

1 // wunderlist (www.wunderlist.com)

Prava pomoć pri organizaciji svakodnevnih poslova. Funkcioniše kao digitalna lista obaveza, a ujedno vam omogućava da napravite podsetnik, beleške, ali i deljenje sadržaja. Bazira se na cloud-u tako da je omogućena sinhronizacija na svim uređajima koje koristite. Liste možete da sortirate, odštampate ili pošaljete elektronskom poštom. Oni koji će odvojiti pet dolara mesečno dobijaju mogućnost da određenoj osobi dodele zadatak, što ovu aplikaciju čini vrlo korisnom za timsku saradnju.

5 // LogMeIn (www.secure.logmein.com)

Ako ste bar jednom bili u situaciji da neki važan dokument zaboravite da prebacite sa komjutera u kancelariji ili kućnog računara, ova aplikacija je idealna jer će vam svaki kompjuter biti na dohvat ruke gde god se nalazili. Putem pametnog telefona sada možete da pristupite desktop računaru bez ikakvih prepreka. LogMeIn vam omogućava da pokrenete i bilo koji program - od Microsoft office paketa do CRM i ERP softvera. Za aplikaciju je potrebno izdvojiti 30 dolara i može se instalirati na deset desktop računara. Korisnicima premium servisa na raspolaganju su i dodatne mogućnosti upravljanja na daljinu.

3 // UberConference (www.uberconference.com)

Konferencijski pozivi mogu biti nezgodni, naročito ukoliko ne poznajete dobro sagovornike pa ne prepoznajete njihove glasove. UberConference je aplikacija koja će rešiti sve probleme. Iako se radi o audio servisu, prikazaće fotografije svih učesnika i na jasan način označiti one koji u određenom trenutku govore. Ukoliko želite da saznate nešto više o sagovornicima jednim klikom možete pregledati njihove profile na različitim društvenim mrežama. Ako želite da obavite privatan razgovor sa nekim od učesnika tokom konferencijskog poziva i to je moguće. Dok je osnovna verzija aplikacije besplatna, za deset dolara mesečno dobijate opciju snimanja razgovora u kome može da učestvuje do stotinu osoba.

2 // Genius Scan (www.thegrizzlylabs.com)

Aplikacija koja predstavlja mali skener u vašem džepu. Od beleške pisane rukom do fotografije - prebaciće sve što vam je neophodno u PDF dokument. Nakon što kamerom telefona fotografišete željenu stvar možete podesiti perspektivu, ’oživeti boje’ ili fotografiju sivkastog papira pretvoriti u pravi dokument ’crno na belo’. Više strana možete da grupišete u jedan dokument, kao i da reorganizujete redosled strana. Sve što ste skenirali možete da prebacite na neki cloud servis. Cena aplikacije varira u zavisnosti od uređaja koji koristite, pa tako za Windows telefone treba izdvojiti 1,49 dolara, za Android uređaje 2,29, a Apple uređaje 2,99 dolara.

4 // Asana(www.asana.com)

Prava aplikacija za jedan funkcionalan tim koja će vas spasiti od slanja mejlova, zvanja kolega telefonom i razgovora o tome šta, kada i kako treba da se obavi. Asana pruža mogućnost da na jednostavan način kreirate listu obaveza koju možete podeliti sa kolegama. Svaki zadatak može biti dodeljen određenoj osobi, a menadžer liste određuje prioritete obaveza što olakšava komunikaciju. Svi članovi tima u svakom trenutku tačno znaju šta je bitno, šta je sledeće što mora da se uradi i da li se sa nekim obavezama zaostaje. Ukoliko vaš tim broji do 15 osoba, aplikacija je besplatna, dok za veće timove cena varira u zavisnosti od broja članova.

postoje brojne aplikacije koje će vam olakšati radni dan

43BIZLIFEtrendovi

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Poslovni saveti// Da posao ne postane pakao U čemu grešite i šta treba da menjate već danas?

Istraživanje// Aerodromi u korak sa promenama? Pwc o promenama u evropskoj avio industriji

Business lifestyle// Milijarderi i njihove poznate devojke Plejboji svetske biznis scene

Poslovni uspeh// Beneficijama do zaposlenih 25 najpoželjnijih kompanija za rad

s46s44 s48 s50

44 BIZLIFEistraživanje

ISTRAŽIVANJE

Aerodromi u korak sa promenama?

Velike promene u avio industriji u Evropi, koje već nekoliko godina predstavljaju ogromne izazove za sve učesnike, svakako će odigrati svoju ulogu i u Srbiji

nakon nekoliko pokušaja da se srpski avioprevo-znik JAT restrukturira, transformiše i okrene

budućnosti, spasonosno rešenje je konačno nađeno ovog leta: Etihad (www.etihad.com), avio prevoznik iz UAE, je u dogovoru sa vladom Srbije postao vlasnik 49 odsto JAT-a. Nastala je nova avio kompanija AirSerbia, i najavljuju se novi avioni, zapošljavanje novih pilota, nove destinacije… Da li su sada konačno svi problemi avio industrije u Srbiji rešeni?

istorijA Avio industrijeSkorija turbulentna istorija

evropske avio industrije je posta-vila niz izazova avio operaterima i čitavom poslovnom okruženju. Od stvaranja zajedničkog tržišta za vazduhoplovne usluge 1997. i privatizacije avio prevoznika i ukidanja državnih subvencija, konsolidacija avio prevoznika je uzela maha širom Evrope. povrh ovoga, pojavili su se novi poslovni modeli: ne samo niskobudžetni

prevoznici već i pravi multinaci-onalni prevoznici koji lete širom EU. Za ove prevoznike mogućno-sti na tržištu određuju gde će se nalaziti sedište operativnog poslovanja – tako da svoje poslovanje ne zasni-vaju samo na jednoj državi koja im je baza. Dodajte na ovo pro-menljivost cene goriva, nove sigurnosne mere i ekološku zabrinutost; jasno je da avioprevoznici moraju da usvo-je nove načine da kontrolišu svoje troškove i da povećaju prihode kako bi zaštitile svoje i ovako već tanušne profitne marže.

promenljivost poslovnih modela ima veliki uticaj na aerodrome. Danas, evropski avioprevoznici nisu više 'zatočenici' aerodroma. prevo-znici su u stanju da napuste neki aerodrom i često tako i učine. vla-snici avio kompanija su u stanju da insistiraju na operativnim poboljša-njima u poslovanju aerodroma kako bi zaštitili vlastiti interes. Kao što su avio prevoznici morali da izoštre

svoj poslovnu sposobnost, tako sada moraju i aerodromi. Ovo znači da aerodromi više ne mogu samo da obezbeđuju infrastrukturu – sa ne-koliko prodavnica i restorana. Ume-sto toga, moraju da rade na tome da zadrže svoje putnike. Dodatno, aerodromi moraju da prepoznaju da je njihova tržišna moć ograniče-na, da zavise od sve manje grupe uspešnih avioprevoznika. Kako bi uspeli u ovakvim okolnostima,

aerodromi će morati da postanu sofisticirani i samoodrživi.

menjAnje poslovnog

okruženjAEvropski aviopre-

voznici se suočavaju sa izazovima na više frontova

– uključujući smanjenje poslovne marže, sve teže okruženje za ostvarenje prinosa, privatiza-cija i konsolidacija. Sve ovo je pokazatelj nesigurne budućnosti avio prevoznika, kako privatizo-vanih tako i državnih, i dovodi do zaokreta u poslovanju kako bi se otvorio novi put ka opstanku.

složenije, dinAmičnije i konkurentnije tržišteIstorijski, avioprevoznici su bili

najneprofitabilnija karika u lancu vazdušnog saobraćaja. Trenut-na situacija je kritična: rastući

Avioprevoznici su bili

najneprofitabilnija karika

u lancu vazdušnog saobraćaja

Primer: aerodrom Heathrow

Aerodrom Heathrow u Londonu je odličan primer kako kapaciteti aerodroma u regionalnom centru ograničavaju broj povezanih letova. Tako se postepeno i smanjuje broj putnika u transferu pošto zbog ograničenosti aerodroma avioprevoznici ne mogu da pokrenu letove ka novim odredištima već se fokusiraju samo na prevoz od tačke do tačke. Pošto im je aerodrom Heathrow otkazao vezane letove, nekolicina bliskoistočnih kompanija saobraća velikim avionima direktno u svoje regionalne centre iz brojnih regionalnih gradova, i to čak više puta dnevno.

Pwc o Promenama u evroPskoj avio industriji

tekst: Anna Sargeant

stručnjak za strategiju avio

industrije iz kancelarije Pwc-u

velikoj britaniji

Veronika Tasić Vušurović

rukovodilac projekata u oblasti

saobraćaja iz kancelarije Pwc

u srbiji

45BIZLIFEistraživanje

troškovi – pre svega za gorivo, ali i rastući porezi, aerodromske takse i troškovi nadletanja, kao i sveukupna inflacija – pritiskaju io-nako tanke operativne marže avio kompanija više nego ikad ranije.

Nisu samo operativne marže na kritičnom nivou. Avio kompanije imaju problema da obezbede do-voljne prihode, naročito u Evropi. Cene goriva stalno skaču, porezi predstavljaju veliki teret, socijalna davanja su sve manja kao i prihodi domaćinstava – sve ovo utiče na to da se budžeti za razonodu i pu-tovanja smanjuju. Sve ovo stvara pritisak na cenu karata ekonom-ske klase i niskobudžetnih letova, smanjujući prihode avioprevo-znika. U isto vreme, kapacitet mesta za sedenje u Evropi se širi zahvaljujući uvođenju nove flote. Ovo, takođe, predstavlja prepreku avio kompanijama na putu ka unapređenju prihoda.

Sa poteškoćama se suočavaju i klasični avio prevoznici i ni-skobudžetne kompanije. Što se tiče letova unutar našeg kontinenta, mrežni avioprevoznici su u velikoj meri izgubili bitku protiv nisko budžetnih avio prevoznika, ali i dalje moraju da održavaju ove de-stinacije kako bi opsluživali svoje regionalne centre kao i međuna-rodne mreže sa interkontinental-nim letovima. Njihove duge letove istovremeno napadaju avioprevo-znici sa Bliskog istoka koji su ušli na vazduhoplovno tržište Evrope. Najsvežiji primer, i nama najbli-skiji, je ulazak Etihada u vlasničku strukturu srpskog avio prevoznika i najavljene nove destinacije, od kojih su mnoge interkontinentalni letovi sa aerodromom u Beogradu kao regionalnim centrom.

Ekonomska korist regionalnih centara, takozvanih 'habova', je dobro poznata – ovakav pristup omogućava kompanijama da desti-nacije sa manjim brojem putnika učine profitabilnijim, jer se osla-njaju na povezane letove. Troškovi su neizbežno veći, ali su često po-kriveni visokim prihodima. Ipak,

kako bi ostao održiv, regionalni centar mora da odlikuje dovoljna lokalna potražnja, kao i široka mreža propratnih usluga. Stoga je i većina uspešnih regionalnih centara avioprevoznika bazirana u velikim gradovima.

Niskobudžetni prevoznici, s dru-ge strane, teže da imaju više baza u okviru svog geografskog tržišta nego jedan regionalni centar. Ovo lako možemo utvrditi pogledom na red letenja kompanija kao što su wizzAir (www.wizzair.com) ili easyJet (www.easyjet.com). Ali čak

se i za njih tržište menja. Kako se mreža niskobudžetnih aviopre-voznika širi, tako se povećava i prilika za vezane usluge. Rast ta-kozvanog samopovezivanja (kada putnici sami organizuju vezane letove i transfere) je neke ni-

skobudžetne kompanije navelo da izmene bazični model i počnu da opslužuju i ovaj tržišni segment.

U narednom broju: budućnost vazduhoplovnog saobraćaja u Evropi, udruživanje i kupovina avio prevoznika, i budućnost aerodroma. ●

sa poteškoćama se suočavaju i klasični avioprevoznici i niskobudžetne kompanije

Cena sirove nafte BRENT (USD po barelu) od 1982. do 2012.

Cen

a si

rove

naf

te B

REN

T (U

SD p

o ba

relu

)

Izvor: ThomsonReuters

140

120

100

80

60

40

20

0

Q2

1982

Q1

1983

Q4

198

3Q

3 19

84Q

2 19

85Q

1 19

86Q

4 1

986

Q3

1987

Q2

1988

Q1

1989

Q4

198

9Q

3 19

90Q

2 19

91Q

1 19

92Q

4 1

992

Q3

1993

Q2

1994

Q1

1995

Q4

199

5Q

3 19

96Q

2 19

97Q

1 19

98Q

4 1

998

Q3

1999

Q2

200

0Q

1 20

01

Q4

20

01

Q3

200

2Q

2 20

03

Q1

200

4Q

4 2

00

4Q

3 20

05

Q2

200

6Q

1 20

07

Q4

20

07

Q3

200

8Q

2 20

09

Q1

2010

Q4

20

10Q

3 20

11Q

2 20

12

Profitabilnost komercijalnih avio prevoznika u svetu, od 2001. do 2012.

Milij

arde

USD

13,611,3

7,55,6

4,1

5,0

14,7

16,0

4,6

15,8

7,0

3,0

20

15

10

5

0

-5

-10

-15

-20

6 %

5 %

4 %

3 %

2 %

1 %

0 %

-1 %

-2 %

-3 %

-4 %

-5 %

-6 %2001. 2002 2003. 2004. 2005. 2006 2007. 2009. 2010. 2011. 2012.F2008.

Izvor: IATA (jun 2013.)

Neto profitMarža EBIT-e

46 BIZLIFEPoslovni saveti

POSLOVNI SAVETI

Da posao ne postane pakao

Želja za prosperitetom i životom u izobilju je sjajna, ali uslovi u kojima posao znači stres, brigu i konstantan nemir rađaju samo želju za otkazom. U čemu grešite i šta treba da menjate već danas?

lj udi često poput hrčka zaglave u rutini vrteći svoj točak navike.

U toj kolotečini oni pristaju na dodatne radne sate, stalno očekuju povišicu ili unapređenje, odlažu obaveze i glume žrtve. Kada takav stil života postane navika i nešto sasvim normalno, počinje pravi pakao. Frustracija i nezadovoljstvo koje se gomila, samo su jedan od okidača za korak koji postaje neminovan - otkaz.

Zato ne gurajte probleme pod tepih - ovo je šest navika sa kojima je vreme da se konačno oprostite (www.forbes.com).

nemA više odustAjAnjA! Jedna od najvećih slabosti leži upravo u odustajanju - same pre-preke često nisu ispred vas, nego u vama. Ne kažu slučajno da je čovek najbliži ostvarenju cilja baš kada poželi od njega da odustane.

To dodatno zrno truda je presud-no i ono vas čini borcem. Zamislite na trenutak da trčite maraton od pet kilometara. pucanj je označio start. Krenuli ste ushićeni, jer danas obarate lični rekord. prvi kilometar niste ni osetili, dolazi drugi, treći, a sa njim i umor. pri četvrtom razmišljate šta vam je to trebalo, zadihani i na ivici snage očajnički pogledom tražite finish liniju - liniju koja deli gubitnike od pobednika. Na kojoj strani linije želite da budete?… Ne zaboravite, uvek je prerano za odustajanje.

ne odlAžite obAveze - sutrA će vAs sAčekAti dvostruko više poslA Svi manje ili više odlažu

obaveze. Nije poznato kojim mehanizmom se zaključuje da je lakše spremiti radni sto, skuvati kafu ili brisati tastaturu, nego se latiti posla. Odlaganje ili odugo-vlačenje obaveza može značiti

tekst: Jovana

Đurašković

47BIZLIFEPoslovni saveti

dve stvari - ili se plašite promene koja će nastati ili stvari radite iz pogrešnih razloga. Odlaganjem obaveza ne samo da ostavljate utisak nepouzdane osobe, već i gomilate stres i brigu u već dovoljno 'zabiberen' život. Ovo je navika kojoj je definitivno vreme da kažete zbogom. Za početak, po-delite obaveze na niz malih, lako izvodljivih koraka. Često je obim posla i nemogućnost da se sagleda krajnji cilj izvor frustracija, zato uživajte u svakoj maloj pobedi. Tad će život postati jednostavniji, a perspektiva jasnija.

ne glumite žrtvuBežanjem od odgovornosti i

traženjem krivca u drugima, ništa nećete rešiti. Ako ne uživate u poslu koji radite, vi ste za to odgo-vorni. Birajući da ostanete na me-stu gde niste dobro plaćeni ili da radite nešto što vas ne ispunjava, birate da budete žrtva. Ako vam je tako najlakše, a svaki dobro-namerni savet sasečete sa ’ja ne mogu’ ili ’ja ne smem’ u problemu ste. Umesto toga, hrabro se suočite sa obaveza-ma i naučite da preu-zimate odgovornost za sve svoje uspehe i neuspehe, prave i pogrešne odluke, dobar ili loš izbor partnera ili prijatelja. Biti žrtva je navika, a izgovora je milion. Niko nije toliko bezvredan da bi mu život prošao u kajanju i

nezadovoljstvu. potrebno je malo truda da spoznate svoje poten-cijale. Ne zaboravite, volja rađa načine, a prvi korak je da utišate svog najvećeg kritičara – sebe.

ne udovoljAvAjte svimA i svemu Koliko puta ste glasno želeli

da kažete ’NE’, a umesto toga ste samo slegli ramenima i klimnuli glavom u znak odobravanja? Strah od gubitka popularnosti, posledica koje odbijanje može doneti, i etikete zabušanta čine ovu reč teš-kom za reći. Zapamtite, svaki put kada kažete ’da’ nečemu u čemu ne uživate, vi zapravo kažete ’ne’ nečemu što volite. ’Da’ dodatnim radnim satima je ’ne’ druženju sa prijateljima i porodicom, ’ne’ vožnji biciklom ili trčanju. Zašto onda pristajete na pravila koja vam ne prijaju? Zato što ’ne’ nije odraz pristojnosti? Od malena vas uče da je to odlika nepristojnih,

nekog ko ne želi da sarađuje, ko je lenj, solista i neprijatan.

Ali, zapravo reći ’NE’ znači da imate kon-trolu, da upravljate svojim vremenom i

životom, da ste odgo-vorni i, najvažnije, svesni

prioriteta.

ne očekujte previše Duboko ste iznervirani i razo-

čarani, jer niste dobili očekivano unapređenje i onu povišicu koju

zaslužujete? Izjedate se iznutra, a istina je da nikad niste ni tražili veću platu i bolje uslove rada. velike kompanije veoma retko samoinicijativno dodeljuju unapre-đenja, a ako čekate da nadređeni osete da ste spremni za višu poziciju proći će godine i godine vašeg staža. Ne očekujte da vam

direktor čita misli, on će znati šta vam je potrebno onda kada mu vi to i kažete. U suprotnom može samo pogrešno da protumači vaše ćutanje. Zato očekujte, ali na sopstveni rizik.

ne izbegAvAjte obAvezeNa putu ka uspehu mnogo je

prepreka koje treba preskoči-ti. Mnogo dosadnih i napornih obaveza koje ne mogu da se dele-giraju, koje čekaju vašu realizaciju. Umesto da ih izbegavate, stisnite zube i uklonite svaku stavku koja vas deli od konačnog cilja. Uspeli ste da iscrpni i obimni izveštaj privedete kraju? Neka vam to bude vetar u leđa - podsticaj koji vas vodi napred. Niko nije rekao da je uspeh lak, on zahteva stalan trud i odricanja. Zahteva da budite predani, odvažni i energični. ●

Bežanjem od odgovornosti

i traženjem krivca

u drugima, ništa nećete rešiti

Da li ste znali da se stalno odlaganje izvršenja obaveza svrstava u bolest koja je kao fenomen toliko raspostranjena da je dobila i svoj datum obeležavanja? Tako je 26. mart proglašen za Međunarodni dan prokrastinacije.

Međunarodno ’priznanje’

svaki put kada kažete da nečemu u čemu ne uživate, vi zapravo kažete ne nečemu što volite

48 BIZLIFEbusiness lifestyle

BUSINESS LIFESTYLE

Milijarderi i njihove poznate devojke

Plejboji svetske biznis scene se mnogo manje pojavljuju u medijima, manje sveta za njih zna, ali ono što je za njih specifično i zašto ih zovu plejbojima je da su njihov ’plen’ ne samo lepe, već i poznate devojke

imaju li ljudi koji zarađuju mnogo novca vremena za bogat društveni život? Ili preciznije, imaju li takvi ljudi vremena za

aktivan ljubavni život? Gledajući većinu filmova holivudske produk-cije, pomislimo da ti milijarderi ili 24 sata provode u avionima, kan-celarijama, na sastancima, a da su glavne zvezde tih filmova u stvari njihove supruge, usamljene, tužne, ljubomorne i usred te muke sklone različitim opojnim sredstvima, ili su u stalnoj potrazi za tom, velikoj, večnoj ljubavi prema, uglavnom, sirotoj, a lepoj devojci kojoj poka-zuju ’kule i gradove’.

Međutim, nije baš tako. pogle-dajte hugh hefnera i Silvia Berlus-conija. Njihov ljubavni život je na svim stranicama svetskih medija.

Iako obojica od svojih partnerki traže određene ’specifične kvali-tete’, stiče se utisak da vrlo lako mogu da usklade svoj poslovni život sa svojim privatnim ’ljuba-vima’. Štaviše, imaju podjednako uspeha u tome.

hefner i Berlusconi su samo primeri koji odstupaju od uvre-ženog mišljenja, ali biznismeni/milijarderi nisu imuni na ljubavne afere i poneki se smatraju plejbojima svetske biznis scene. Istina, oni se mnogo manje pojavljuju u medijima, manje sveta za njih zna, ali ono što je za njih specifično i zašto ih zovu plejboji-ma je da su njihov ’plen’ ne samo lepe, već i poznate devojke.

predstavićemo samo neke od onih o kojima se najviše priča.

pAltrow-soFFer-mAcpherson-busson-thurmAnTajkun iz Majamija Jeffrey Soffer

(www.turnberry.com) trenutno je

u Americi zvezda džet-set tabloida. Njega su mediji, odnosno magazin vanity Fair, doveli u vezu sa glumi-com Gwyneth paltrow. Naime, iako je u braku sa poznatim muzičarem Chris Martinom, list je preneo priču da je Gwyneth 2008. godine bila u vezi sa milijarderom koji radi sa nekretninama. poznata glumica demantovala je ove glasine, ali nije i Soffer. Ovaj milijarder je uvek bio povezivan sa poznatim i lepim damama, a ovog leta je pred oltar

doveo čuveni model Austra-lijanku Elle Macpherson

sa kojom se venčao na ostrvu Fidži pred samo 15 svatova.

Macpherson je pre ovog milijardera,

bila udata za jednog drugog, Arpad Bussona (www.

tudorfunds.com). Ovaj brak trajao je deset godina, od 1995-2005, a australijski model sa švajcarskim biznismenom ima dvoje dece. Busson je osnivač i direktor fonda EIM Group, a bogatstvo mu se pro-cenjuje na ravno milijardu dolara.

Kako bi zatvorili ovaj krug, navodimo da je Busson posle australijskog modela, bio u vezi sa čuvenom glumicom Umom Thur-man, sa kojom se posle par raski-da verio 2011. U julu prošle godine ovaj par dobio je svoje prvo dete

Doronin je dečko jednog

od najvećih top modela

Naomi Campbell

tekst: Milovan

Miličković

hefner i Berlusconi su samo primeri koji odstupaju od uvreženog

mišljenja, ali biznismeni milijarderi nisu imuni na ljubavne afere

i poneki se smatraju plejbojima svetske biznis scene

Vladislav Doronin i Naomi Campbell

49BIZLIFEbusiness lifestyle

koje se, verovali ili ne, zove - Ro-salind Arusha Arkadina Altalune Florence Thurman-Busson.

pinAult mAgijAIz jednog kruga prelazimo u

drugi. Glavna zvezda ovog kruga je Francois-henri pinault (www.kering.com), direktor luksuzne kuće ppR koja u svom asortimanu ima brendove kao što su Gucci, Balenciaga, Stella McCartney i sin osnivača kompanije Francois pina-ulta, kome se bogatstvo procenjuje na 15 milijardi dolara. Njegova ljubav je glumica Salma hayek sa kojom je 2007. godine dobio ćerku valentinu, a venčao se na Dan zalju-bljenih u parizu dve godine kasnije. Međutim, pre svega ovoga imali su kratak raskid 2006. godine, a u tom periodu Francois je bio u vezi sa modelom Lindom Evangelistom, sa kojom je dobio sina Augustina. Zanimljivo je da je Evangelista priznala da je otac njenog sina francuski milijarder tek pet godina kasnije, kada mu je tražila 46 hilja-da dolara mesečno za izdržavanje,

ali posle nekoliko suđenja došlo se do vansudske pogodbe.

u društvu dve glumiceSteve Bing je unuk njujorškog

milionera Lea Binga, a danas je holivudski producent i osnivač Shangri-La biznis grupe (www.

shangrilaentertainment.com) koja se bavi nekretninama, građevi-nom, zabavom i muzikom. Njegove dve lepotice su glumica Elizabeth hurley i Nicole Kidmen. Sa Nicole Kidmen kratko se zabavljao 2004. godine, dok je priča sa britanskom lepoticom mnogo interesantnija. hurley je 2001. otkrila tabloidima da je trudna, a da je otac upravo Bing. Iako je porekao očinstvo, DNK test je potvrdio da je Damian Charles hurley ipak njegov sin. Međutim,

hurley nije mnogo patila. Ona je 2007. godine našla svog milionera u liku Aruna Nayara, naslednika in-dijske kompanije tekstila i vlasnika kompjuterske firme. Zanimljivo je da su slike sa svoje svadbe prodali hello! magazinu za cifru od dva miliona dolara. par se razveo 2011.

trump iz rusijeZa kraj smo ostavili takozvanog

Donalda Trumpa iz Rusije, vladisla-va Doronina. predsednik je Capital Group (www.capitalgroup.ru), građevinske kompanije iz Moskve, čije je bogatstvo vredno milijardu dolara. Doronin je još poznat i kao dečko jedne od najvećih top modela današnjice Naomi Campbell. Kako je Campbell tokom njihove veze konstruktivna kada je Doroninov novac u pitanju, pokazuje i proslava 50-tog rođendana ruskog tajkuna. Campbell je zabavu organizovala u Indiji, u palati iz 15. veka, na koju je pozvala 200 najbližih prijate-lja njenog dečka, koje je dovezla privatnim avionima Doroninove kompanije. Ne znamo da li je za Doronina ovo bilo preterano, ali par više nije zajedno pa se Rus sada zabavlja sa bivšom Mis Universe iz Kine Luo Zilin, koja je inače radila kao asistentkinja Campbellovoj. ●

Paris Hilton, čuvena naslednica Hilton Hotels, bila je početkom 2000-tih verena za ’kolegu’ naslednika i imenjaka Paris Latsisa. Paris Latsis je član familije Latsis, koja vodi multimilijarderski brodovlasnički posao u Grčkoj, a čije se bogatstvo procenjuje na 3,3 milijarde dolara što je čini najbogatijom u ovoj zemlji.

Paparaco meta – Paris Hilton

tajkun iz majamija jeffrey soffer trenutno je u americi zvezda džet-set tabloida. njega su mediji, odnosno magazin Vanity Fair, doveli u vezu sa glumicom Gwyneth paltrow

Arpad Busson i Uma Thurman Francois Henri Pinault i Salma Hayek

50 BIZLIFEPoslovni usPeH

istraživački centar ’Great place to work Institute’ napravio je listu najboljih svetskih kompanija u 2013. godini. U

istraživanju je učestvovalo šest

hiljada kompanija u više od 45 zemalja, na šest kontinenata. pored velikih imena, kao što su Google i Microsoft, na listi se nalaze i ovde manje poznate sa

podjednako dobrim privilegijama i vrhunskim ugledom. Izdvajamo samo neke od njih.

sAs instituteSAS Institute (www.sas.com) je

američki lider u poslovima anali-tičkog softvera i najveći nezavisni prodavac na tržištu poslovne inteligencije. Ono što ih izdvaja od ostalih poslodavaca je to što svaki zaposleni u ovoj kompaniji zna sve šta se dešava u različitim odeljcima SAS Institute. Kako bi zaposlene uputila na sve ’novo-tarije’ u svom poslovanju, SAS koristi video materijale. Iako su video snimci duhovitog karaktera, najvažnije informacije i objašnje-nja nikad ne izostaju.

POSLOVNI USPEH

Beneficijama do zaposlenih

Predstavljamo neke od kompanija koje se nalaze na ovogodišnoj listi 25 najpoželjnijih za rad

’Great Place to Work Institute’ postoji već 26 godina, sa sedištem u San Francisku i 30 filijala u Evropi, Americi i Aziji. Pored toga to što se uspešno bavi globalnim istraživanjima, ovo je i konsultantska firma posvećena tome da kompanijama pomogne u razumevanju i praktikovanju kvaliteta i ponašanja koji dovode do stvaranja najboljih uslova za rad. Ovaj napor dovodi do poboljšanog kvaliteta - kako radnog života zaposlenih, tako i finansijskog učinka same kompanije. Institut prepoznaje najbolje svetske kompanije i obezbeđuje konferencije, radionice i konsultacije za one koji to tek žele da postanu.

Obuka najboljih

tom mendoza, potpredsednik netapp-a, lično kontaktira zaposlene da im se zahvali na

uspesima koje postižu u svakodnevnom radu

tekst: Gorica Bilal

51BIZLIFEPoslovni usPeH

hilti Kompanija vodećih svetskih

tehnologija u svetu građevine (www.hilti.com), na prvo mesto stavlja uspešnu orijentaciju novo-zaposlenih. Shodno tome, tim je razvio niz edukativnih programa pod nazivom ’Team Camps’ koje svi zaposleni pohađaju na svakih 12 do 18 meseci. Zajedno sa svo-jim radnim timovima zaposleni učestvuju u ovim sesijama koje se održavaju daleko od matične baze, kako bi se fokusirali na timski rad daleko od posla. Takođe, jedna od najvećih prednosti ove kompanije jeste velika mogućnost napredo-vanja, pa je tako sadašnji direktor kompanije u Severnoj Americi započeo svoju karijeru kao me-nadžer u prodaji.

netApp (network AppliAnce, inc.) Američka kompanija NetA-

pp (www.netapp.com) jedna je od najvećih svetskih privatnih softverskih kompanija i poseduje najveći udeo na tržištu za na-predne analitike. Tom Mendoza, potpredsednik ove kompanije, lič-no kontaktira zaposlene da im se zahvali na uspesima koje postižu u svakodnevnom radu. Taj program naziva ’Catch Someone Doing Something Right’. Takođe, svaki

zaposleni mu se može direktno obratiti u svakom trenutku, a sam Mendoza obavi oko 10-20 poziva dnevno sa zaposlenima širom sve-ta, čime čini zaposlene ponosnim i motiviše njihov rad. Ovakav program govori o posvećenosti kompanije u stvaranju kulture zahvalnosti.

diAgeo Britanska multinacionalna

kompanija Diageo (www.diageo.com) najveći je svetski proizvođač žestokih pića, vina i piva. vodi se korporativnom filozofi-jom - ’Slavi život svaki dan, svuda!’, i shvata je prilično ozbiljno. U duhu kompanije, na svojoj internoj mreži drže recept za koktel kao najvažniji alat.

Ceo poslovni tim Diagea uče-stvovao je u humanitarnom ciklu-su vožnje za podršku invalidima kroz Škotsku i Englesku. Zaposleni su vozili u grupama, a neki od njih su prešli čak 140 kilometara.

kimberly-clArk corporAtion Kimberly-Clark (www.kim-

berly-clark.com) je američka kompanija koja se bavi proi-zvodnjom papirnih potrošačkih

proizvoda za ličnu negu. Umre-žila je svoje zaposlene u sistem koji se zove ‘One K-C Culture Jam’ - preko kog mogu online da razmenjuju svoje ideje i rešavaju probleme u cilju boljih rezultata poslovanja kompanije. Na ovom petodnevnom online događa-ju prošle godine, okupili su 16 hiljada radnika iz preko 60 zema-lja kako bi podelili svoje misli i ideje. Takođe, kompanija na licu mesta nudi brigu o deci i omogu-ćava deljenje posla, na taj način bar malo olakšava roditeljstvo svojim zaposlenima.

nAtionAl instrumentsMenadžeri ovog multinacional-

nog proizvođača automatizovane opreme za testiranje i virtuelnu

instrumentalizaciju softve-ra (www.ni.com), imaju

odrešene ruke kada je u pitanju davanje priznanja i nagrađi-vanje zaposlenih za

njihov dodatni rad. Bonus program prepoznaje

pojedince i timove zaposlenih koji ostvaruju uspehe obavljanjem posebnih projekata van okvira svojih svakodnevnih obaveza. Zaposleni imaju mogućnost da zarade i do dve hiljade dolara na ovaj način. U poslednjih godinu dana, kompanija je svojim zapo-slenima dodelila ukupno 969 hi-ljada dolara kroz bonus program. parola kojom se vode menadžeri ove kompanije - ’priznanje je besplatno i neograničeno!’. ●

Jedna od najvećih

prednosti kompanije Hilti jeste

velika mogućnost napredovanja

Najpoželjniji

Lista najboljih svetskih kompanija za rad u 2013. godini:

1. Google 2. SAS Institute 3. NetApp 4. Microsoft 5. W.L.Gore&Associates 6. Kimberly Clark7. Marriott8. Diageo9. National Instruments10. Cisco11. Autodesk12. Monsanto13. BBVA14. American Express15. Hilti16. Telefonica17. Accor18. Quintiles19. SC Johnson20. FedEx21. Atento22. Mars23. McDonald’s24. The Coca-Cola

Company25. Novartis

menadžeri national instruments imaju odrešene ruke kada je u pitanju davanje priznanja i nagrađivanje zaposlenih za njihov dodatni rad

52 BIZLIFEPoslovna komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

Moćni ’dijamant’Pitanje koje muči mnoge - šta sa rukama? Nekadašnji premijer Britanije, Margaret Thatcher, dobila je preporuku da nosi tašnu, dok 'čelična dama' 21. veka, AngelaMerkel, ima drugo rešenje

među svim vrstama živih bića, ljudske ruke su jedinstvene. Ne samo po onome što

njima možete da uradite, već i po tome koliko su značajne za komu-nikaciju. Izrazito su ekspresivne. pričaju onima koji ne mogu da čuju i imaju snagu da otkriju naj-

dublje misli. Nijedna druga vrsta nema deo tela sa tako izuzetnim opsegom mogućnosti. Bez obzira da li slušate nekoga kako govori ili samo posmatrate osobu, položaj ruku privlači našu pažnju kao

bogat izvor neverbalnih naznaka kako bi bolje razumeli misli i osećanja drugih. Interesantna je činjenica da naš mozak obraća mnogo veću pažnju na prste i šake u odnosu na ostatak tela (www.psychologytoday.com).

Stoga je pitanje koje muči mnoge ’šta sa rukama’ opravdano. Značaj

se posebno ističe kada se radi o javnim ličnostima, naročito političa-rima i poslovnim ljudima, jer treba voditi računa šta ruke u određenom položaju poručuju, kakvu poruku o njihovom ’vlasniku’ šalju.

dijAmAnt merkeloveNekadašnji premijer velike Bri-

tanije, Margaret Thatcher, dobila je preporuku da nosi tašnu, dok 'čelična dama' 21. veka, Angela-Merkel, ima drugo rešenje.

Nemački kancelar šake drži u predelu stomaka, spojenih prstiju, u položaju koji je postao poznat kao ’dijamant Merkelove’. Ovo je jedan od verovatno najprepoznat-ljivijih gestova na svetu. hrišćan-sko-demokratska unija iskoristila je prikaz njenih ruku u ovom položaju u završnici predizborne kampa-nje krajem septembra. U centru Berlina osvanuo je plakat od 1.400 metara kvadratnih, sastavljen od 2.150 manjih fotografija pristalica, a odmah iza ćoška i bilbord sa natpi-som ’Budućnost Nemačke u dobrim rukama’. U prošlosti Merkelova je bila suočena sa dosta podsmeha upućenih njenom držanju, dok da-nas nadimak ’majka’ i njen karak-teristični položaj ruku predstavljaju simbol smirenosti i snage.

Snažan oblik govora tela pri-kazan je i u popularnoj animi-ranoj seriji ’The Simpsons’ gde je gotovo zaštitni znak starog milijardera. Mr. Burns bi uz svaki

ukoliko su ruke u položaju ’dijamanta’, ali pri tom služe kao oslonac glave, gest ne

signalizira poverenje

Isprepletani prsti Ukoliko tokom pregovora iskrsne nešto što će smanjiti samopouzdanje osobe koja ruke drži u ’dijamantu’, uslediće ukrštanje prstiju. Isprepletani prsti uglavnom ukazuju na nizak stepen samopouzdanja. Jačina stiska ukazuje i na stepen uznemirenosti osobe. Obratite pažnju u kom trenutku razgovora je osoba promenila položaj šaka i dobićete odgovor na pitanje šta je izazvalo pad samopouzdanja. Takođe, treba obratiti pažnju i na obrnutu situaciju.

tekst: Ivana

Mihajlović

Predizborni bilbord Hrišćansko-demokratske unije

53BIZLIFEPoslovna komunikacija

poklič ’sjajno’ spojio ruke u ovaj prepoznatljiv položaj. Gest, kome je pečat dala Angela Merkel, nije stran ni drugim svetskim visokim funkcionerima i biznismenima, ali ni onima na području Srbije. Ka-rakterističan je za Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga, a sve češće se može primetiti da i Aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije, u gostovanjima drži ruke u ovom položaju.

snAgA gestASamopouzdanje, ali i autori-

tativnost prva su obeležja osoba koje ruke drže u ovom karak-terističnom položaju.Njihova samouverenost leži u moći i kontroli koje poseduju, kao i pristupu određenim informacija-ma ili životnom iskustvu koje im daje prednost u odnosu na druge. Ovaj gest često koriste nadređeni.

Biznismen Donald Trump u svom reality programu ’The Apprentice’ mogao se videti sa rukama ispred sebe, spojenim prstima i odvoje-nim dlanovima i to uglavnom pre nego što bi nekom od kandidata saopštio da je otpušten. Očigledan znak njegove moći nad osobama koje su mu potčinjene.

Gest danas poznat kao ’dijamant Merkelove’ efikasan je ukoliko po-sedujete određenu moć ili želite da drugi tako misle. Kada je u pitanju timski rad, može naneti samo štetu, jer, takođe, ukazuje na arogantnost. Držanje ruku u ovom karakteri-stičnom položaju ima određene podsvesne, manipulativne moći, ali neće biti od velike koristi ukoliko se radi o usamljenom gestu koji nije u skladu sa položajem ili pove-renjem koje ljudi imaju u vas.

pretpostavljeni će gest koristiti na sastancima

i prilikom izdavanja naredbi. Što su ruke u višem položaju oslika-vaju veću moć ili aro-

ganciju. U ekstremnim slučajevima pogled prolazi

kroz piramidu koju formiraju šake u položaju ispred očiju.

Neki će se odlučiti za suptilniju verziju gesta držeći ruke na ovaj

način, ali ispod stola. Sklanjajući ruke od pogleda drugih pokušaće da prikriju svoje mišljenje ili ogra-niče sopstvenu moć. Skriveni ’dija-

mant’ više je prisutan kod žena, a karakterističan je i u situaciji u

kojoj osoba sluša nekoga (www.bodylanguageproject.com).

Ukoliko su ruke u položaju ’dijamanta’, ali pri tom služe kao oslonac glave, gest ne signalizira poverenje, već ukazuje na dosadu, samosvesnost ili neprijatnost.

Kada se posmatra u koleraciji sa drugim oblicima govora tela, naj-važnije je ono što sledi pre postav-ljanja ruku u položaj ’dijamanta’. Treba obratiti pažnju na pozitivne i negativne elemente koji će ukazati na to da li osoba nastoji da bude iskrena ili će pokušati da mani-

puliše svojom prividnom snagom. Otvoreni dlanovi i stav tela dobar su znak, dok će na negativno uka-zati prekrštene ruke, dodirivanje nosa ili lica ili izbegavanje pogleda.

Nije potrebno mnogo da bi se prešla linija i preteralo u korišće-nju ovog jakog gesta neverbalne komunikacije. Njegova upotreba nosi značajnu težinu i stoga ga treba koristiti u određenim mo-mentima, kao na primer kako bi dodatno istakli određenu stvar u svom govoru. Ukoliko preterate sa isticanjem ovog gesta ili ga upo-trebite u pogrešnom trenutku u opasnosti ste da vas drugi shvate kao egoistu ili sveznalicu. ●

’Dijamant Merkelove’ jedan je od

najprepoznatljivijih gestova

na svetu

Moć i saosećanje

Najbolji gest kojim možete navesti druge da poveruju u vas i slože se sa vašim mišljenjem je kada su šake postavljene u širi položaj ispred grudi, kao da njima držite loptu. Poruka koju šaljete na ovaj način su moć, samopouzdanje i saosećanje. Gest je prigodan za sve prilike uključujući i konfrontacije, govore i pregovore. Barack Obama, predsednik SAD, prilično često koristi ovaj gest, a isto je činio i njegov protivnik u debati predsedničkih kandidata 2012. Mitt Romney.

isprepletani prsti uglavnom ukazuju na nizak stepen samopouzdanja

Angela Merkel, kancelar Nemačke

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije

Miroslav Mišković, vlasnik Delta Holdinga Donald Trump, biznismen

54 BIZLIFEjubileji

Prema poslednjim in-formacijama koje su se pojavile u medijima, opcija za Tanjug je da će

se agencija delom prevesti u Biro vlade za komunikacije, a delom finansirati iz sopstvenih izvora.

Transformacija Tanjuga, već je dobrim delom sprovedena, ’iznutra’, suštinski, kaže za BIZLife direktorka Tanjuga Branka Đukić i dodaje da se to vidi u produkciji kuće.

„Tanjug je poslednjih godina snažno izašao na tržište i na-pravio iskorak, i tehnološki, i u načinu rada, kako u odnosu na

’samog sebe’, tako i u odnosu na nacionalne agencije u regionu. Danas je Tanjug pouzdan me-dijski partner svima koji nešto znače na medijskoj sceni i u bi-znisu, u Srbiji, ali i u regionu, sa godišnjom produkcijom od oko 350.000 informa-cija, video izvešataja i fotografija. Javnosti je malo poznato da smo jedno od zaista retkih javnih, državnih preuzeća, koje nema du-gove, ne pravi gubitke. Naprotiv. U tom pogledu, vlada Srbije, kao naš vlasnik nema nikakav pro-blem sa nama”, kaže Đukić.

● prethodni pomoćnik ministra kulture pominjao je nemački model rada biroa vlade, što bi

drastično promenilo dosadašnju praksu rada novinara u agenciji, koji bi praktično postali službenici kabineta u nemanjinoj? - Kad je reč o daljoj tranformaciji Tanjuga, za koju smo potpuno spremni – o modelu će svakako odlučiti vlasnik Tanjuga, a mi smo uvereni da će, kakav god taj model bio, imati na umu interese profesije i medijskog tržišta.

’Nemački model’ koji spomi-njete – ne postoji, kao što je to u pismu vladi Srbije ukazala Evropska asocijacija novinskih agencija, koja okuplja vodeće agencije poput France pressa, nemačke DpA, italijanske Anse i drugih, pozivjući vladu da očuva „sadašnju poziciju Tanjuga kao pružaoca nezavisnih, nepristra-snih infrormacija“.

● da li je finansiranje iz budžeta olakšanje ili dodatno opterećenje koje utiče na slobodu novinar-skog posla? - Naravno da je lakše, bilo bi licemerno reći drugačije. Uosta-lom, mnogi mediji u Srbiji su u

protekle tri, četiri godine primali pomoć od drža-

ve, ne samo državni, već i privatni, i ne mnogo manju od Ta-njuga, samo se to nije

zvalo subvencije, već ’projektno finansiranje’. S

druge strane, činjenica je da sve evropske države finansiraju poje-dine servise nacionalnih agencija, pa i privatnih, za koje su posebno zainteresovane.U pravu ste kad kažete da je i – opterećenje, ali ne u smislu ’uticaja na slobodu novinarskog posla’. ●

mnogi mediji u srbiji su primali pomoć od države,

samo se to nije zvalo subvencije, već ‘projektno finansiranje’

Opstanak bez pomoći države

Tanjug je u poslednjih nekoliko godina napravio iskorak u komercijalnom sektoru. Koliko može da se zaradi na tržištu Srbije gde su mediji u krizi?

Nije lako, mediji su u ozbiljnoj krizi, a kad su mediji u krizi ni nama ne može biti dobro. To znači da ne mogu redovno da plaćaju naš servis. Mi za to imamo razumevanja, reč je o našim kolegama, a ne prosto ’kupcima’ naših proizvoda. Pa i mimo toga, ako je ambijent u kojem radimo takav, nestabilan, ako je tržište u krizi, bojim se da ne možemo ni mi iz svega izaći ’neokrznuti’.Ipak, mi nismo ograničeni samo na tržište Srbije, tako da nije nemoguće da opstanemo i bez pomoći države.

Spremni smo za transformaciju TanjugaNajstarija novinska agencija u zemlji, Tanjug, proslavila je nedavno 70 godina poslovanja, a ulazak u osmu deceniju obeležiće neminovnu transformaciju ove kuće

Tanjug je poslednjih

godina izašao na tržište i napravio iskorak, i tehnološki, i u

načinu rada

tekst: M.Miličković

juBileji

55BIZLIFEbeležimo

srpski mobilni telefon

proizvodi iz srbije na bliskom istoku

saradnja asocijacija menadžera

’žene zmajevi’

najuspešniji sedmi put zaredom

nis digitalizuje Andrića

John Davies, potpredsednik kompanije i direktor

globalnog razvojnog programa Intela, posetio je

kompaniju Comtrade. pored promovisanja novih teh-

nologija za unapređenje obrazovnog sistema, razlog

posete je i saradnja na zajedničkom projektu ’srpskog

mobilnog telefona i tablet uređaja’ zasnovanim na In-

telovoj hardverskoj platformi. „Ovaj projekat zahteva

ozbiljnu fokusiranost i zalaganje ne samo partnera,

već i države“, istakao je Davies prilikom obilaska

proizvodnih pogona Comtradea.

U Dubaiju je počeo sa radom prvi market na čijim

policama se mogu naći proizvodi poznatih brendova

iz Srbije. Svečanom otvaranju EuroBalkan Shopa

prisustvovali su zvaničnici Ujedinjenih Arapskih

Emirata, kao i predstavnici novootvorene srpske am-

basade u UAE. Market je izazvao veliko interesovanje

kako naših ljudi koji žive u dijaspori, tako i lokalnog

stanovništva koje do sada nije imalo priliku da se

susretne sa našim proizvodima.

Srpska asocijacija menadžera (SAM) potpisala je protokol

o saradnji sa Asocijacijom menadžera Crne Gore (AMCG).

Dogovorena je redovna razmena iskustava i najboljih

praksi, isticanje značaja etičkih vrednosti i profesionalne

odgovornosti menadžera, kao i sprovođenje zajedničkih

aktivnosti usmerenih na promociju menadžerske profesi-

je i unapređenje uslova poslovanja u Srbiji i u Crnoj Gori.

Milan petrović, predsednik SAM istakao je da „obe

asocijacije dele iste vrednosti i ciljeve, a protokol je

samo potvrda zajedničkih napora usmerenih na ostvare-

nje tih ciljeva“.

Nagrada ’Cvet uspeha za ženu

zmaja 2013’ dodeljena je sedmi

put zaredom u cilju afirmisanja i

podsticanja uspešnih preduzetnica

u Srbiji, a u nekoliko kategorija

nagrađeno je 13 žena. Svake godine

u okviru manfestacije kroz mini-in-

tervju predstavlja se žena koja je u

državnom sektoru postigla uspeh.

Ove godine to je bila Tanja Mišče-

vić, glavni pregovarač Srbije sa EU.

Agencija Represent Communications nagra-

đena je priznanjem ’punom parom napred’

za najuspešniju agenciju za odnose sa

javnošću u Srbiji. Za jedanaest godina koliko

posluje na tržištu, Represent Communicati-

ons laureat je ove nagrade po sedmi put, i

to u kontinuitetu od 2006. godine.

„U tržišno izazovnim uslovima, kakvi

su obeležili poslednjih par godina, ova

nagrada predstavlja potvrdu da hrabrost u

donošenju poslovnih odluka i odlučnost u

njihovom sprovođenju uvek budu prepozna-

ti u javnosti“, izjavila je Jelena Kovačević,

generalna direktorka agencije Represent

Communications.

Dmitrij Fomenko, zamenik generalnog direktora

komapnije NIS i Aleksandra vraneš, dekan Filo-

loškog fakulteta , potpisali su ugovor o saradnji

koji će omogućiti digitalizaciju rukopisa nobelov-

ca Ive Andrića. Cilj saradnje je realizacija proje-

kata značajnih za kulturu, obrazovanje i nauku,

pre svega digitalizacija rukopisa Ive Andrića.

Očekuje se da će ukupan rezultat biti 118.100

strana, svih rukopisa Ive Andrića, iz kompletne

komunikacije, prepiske, dokumentacije, svega

onoga što se u ličnom fondu jednog pisca nalazi.

Biće digitalizovani i pretraživi i svi dokumenti

koji se nalaze u drugim ličnim fondovima iz

njegovog vremena koji se čuvaju u SANU.

BELEŽIMO

56 BIZLIFEbeležimo

BELEŽIMO

prvi stanari u roditeljskoj kući

Roditeljska kuća, Zadužbina porodice Kostić u Novom Sadu, dobile je prve

privremene stanare. Tri porodice uselile su se u kuću namenjenu deci koja

dolaze iz unutrašnjosti u pratnji jednog roditelja, tokom njihovog lečenja

od malignih oboljenja. početkom aprila, Miodrag Kostić, je svoju porodičnu

kuću kao zadužbinu porodice Kostić ustupio na korišćenje Institutu za

zdravstvenu zaštitu dece i omladine vojvodine za potrebe humanijeg lečenja.

Akcija za najmlađe

edukacija za zdrav život murali renomiranih

umetnika

knjige za ekonomski fakultet

doprinos lokalnoj zajednici

U okviru humanitarne akcije Guliver happy

hour, kompanija Carnex prikupila je više od

130 hiljada dinara. Donacija je namenjena

prihvatilištu za decu u Beogradu, koja će

korisnicima omogućiti nabavku neophodnih

stvari za zimsku sezonu. poznate ličnosti u

ulozi prodavaca doprinele su uspešnosti akcije

koja je trajala mesec dana. Carnex više od

pet decenija pomaže onima kojima je pomoć

najpotrebnija i tradicionalno svakog meseca

donira više od dve tone hrane ustanovama

širom Srbije.

U cilju podsticanja dece školskog uzrasta na zdrav

način života, kompanija Nestle i košarkaški klub Cr-

vena zvezda organizovali su turnir na kome je uče-

stvovalo ukupno šest ekpia mladih košarkaša uzrasta

od 10-11 godina, koji su pokazali pravi sportski duh i

borbenost. Trenutno se u školama širom Srbije, treću

godinu za redom, sprovodi projekat 'Zdravo rastimo',

koji edukuje učenike o osnovama pravilne ishrane,

kao i važnosti bavljenja fizičkim aktivnostima. U

projektu ove školske godine učestvovaće oko 3.000

osnovaca u 27 škola iz devet gradova.

Na inicijativu Nebojše Šaponjića, jednog

od vlasnika kompanije Nelt, renomirani

umetnici i dizajneri iz regiona oslikali su

skladišta kompanije po ugledu na projekat

wynwood walls u Majamiju. Autori mura-

la su Nina Radenković, EmaEmaEma, Maša

Milanković, TKv, Bratislav Milenković,

Marko prokić, Nebojša Cvetković, Braća

Burazeri, Nemanja Jehlička, Željko Lončar.

Kompanija Nelt će realizovati i izložbu,

katalog projekta, a u izradi je i kratak film

o čitavom procesu. Tokom sledeće godine

studenti umetničkih fakulteta oslikaće još

deset murala sa druge strane objekta.

U cilju unapređenja obrazovnog sistema Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, kao i doprinosa knjižnom fondu biblioteke,

Eurobank darovala je 30 knjiga čuvenog britanskog ekonomiste Joh-

na Maynarda Keynesa ’Collected writings of John Maynard Keynes’

i ’John Maynard Keynes Critical Assessments I and II’. Takođe,

Eurobank je finansirala i prevod knjige ’Opšta teorija zaposlenosti,

kamate i novca’ ovog autora, u izdanju Službenog glasnika. profesoru

doktoru Branislavu Boričiću, dekanu Ekonomskog fakulteta, knjige je

uručio Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora Eurobank.

Kraj oktobra tradicionalno je period kada zaposleni u kompaniji Strau-

ss Adriatic daju doprinos zajednici u kojoj posluju, obeležavanjem Dana

društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni kompanije iz Šimanovaca ove

godine donacije su uručili ustanovama koje zbrinjavaju decu i stare. Takođe,

svojim aktivnostima dali su doprinos i opštini u kojoj posluju. Zasadili su

stabla u školama kao odgovor na utrošene tone papira tokom poslovnja u

prethodnoj godini.

57BIZLIFEafter Hour

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Intervju// Želeo sam nešto višeVladimir Vujasinović, vaterpolo trener

Na poslovnom ručku// Dobitna kombinacija win-win predrag milinčić, National Field Sales Manager, coca-cola Hellenic

Putovanje// Pesma od skijanja Skijanje u Tri doline, Francuska

Dnevnik poslovnog muškarca// Od sebe tražim najviše Boris Ilić, finansijski i HR direktor, Grand Motors

s58 s64 s67 s74

58

INTERVJU

Želeo sam nešto više

I da ih lupom po svetu tražite, malo ćete u svetu naći ljude koji su iza sebe ostavili vredan trag. Malo njih ćete naći koji su srećni, ispunjeni i mirni i koji nikada ne staju. Jedan je sigurno bivši vaterpolista, a danas trener VK Partizan Vladimir Vujasinović

zvali ga vladimir, vlada, vujas, all-around igrač, kapiten, najbolji vater-polista sveta, deo svake

idealne vaterpolo postave ili onaj koji iz igrača izvlači najbolje, ipak su Mađari najbliži opisu vladimira vujasinovića dodelivši mu pre 12 godina nagradu Most valuable player.

vujasinović je iza sebe ostavio vredne sportske tragove koje nisu poneli samo novinska hartija i Tv ekrani u udarnim terminima. Ovakve tragove ostavljaju samo ljudskost, profesionalizam, posve-ćenost, snaga, volja, neodustajanje, oslonci i stubovi tima, nesebičnost i sve to upakovano u nenametljivu skromnost. I da ih lupom po svetu

tražite, malo njih ćete naći. To su tragovi onih ljudi, velikih sportista koje upoznate i ubrzo vam bude jasno da ste počastvovani.

Za igračku karijeru dugu 25 godina vladimir vujasinović je u svoju sportsku torbu spakovao i doneo kući 37 klupskih medalja i 19 sa reprezentacijom. Spakovao je i ključeve italijanskog grada

VLADIMIR VUJASINOVIĆ, vaterPolo trener

tekst: Mirjana Pašćan

foto: Marko Rupena

BIZLIFEintervju

59

Recca kao počasni gradonačelnik. Svojom je igrom iz godine u go-dinu radovao svoju naciju, hiljade i milione navijača, porodicu i prijatelje i statistika i brojevi su jasno govorili ko je pobednik, a ko gubitnik. Ali, vujasinović je želeo nešto više od brojeva...

„Sport je na kraju vrlo surov. Rezultat je slika uspešnosti spor-tiste. Bez obzira na medalje, prva, druga, treća mesta, želeo sam da moj uspeh ne bude samo slika iz bazena i sa takmičenja, već da to bude mnogo šire. Težio sam ka tome da radim na dobroj atmos-feri u timu, na dobrim odnosi-ma među ljudima koji su u klubu, na onome što ide preko samog zadat-ka jednog sportiste. To me je i guralo tokom čitave karijere i mislim da sam baš zbog toga dugo igrao, a igrao sam do 39. godine. Na kraju svačije karijere zbrajaju se rezultati, pobede i porazi, ko je šta uradio, nagrade, priznanja i nepriznanja. Ali, ono što je meni ostalo kao potvrda je zvanje počasnog gradonačelnika Recca, grada u kojem sam igrao sedam godina. To mi je najvredni-je priznanje za ono nešto ljudsko ka čemu težim. Ili, pred odlazak iz pro Recca doživeo sam da trojica

mojih suigrača, Mađara, vrhun-skih vaterpolista koji su tri puta osvajali Olimpijadu kažu da im je bilo veliko zadovoljstvo da igraju sa mnom. To je uspeh! Sve ostalo prolazi...“, zadovoljan, smiren i samouveren o svom uspehu priča vujasinović, jedan od najvećih vaterpolista sveta.

nemA stAjAnjA!Sa 14 godina vujasinović je zai-

grao za prvi tim u Rijeci. Išao je u osnovnu školu i trenirao dva puta dnevno. I već tada se šuškalo da će, kad dođe vreme za Olimpijske

igre u Barseloni, i on biti u timu kao devetnaesto-

godišnjak. Ali, došla je i ta 1992, olimpijska godina, vladimir puni 19, u timu je, ali stižu i

sankcije.„Olimpijske igre su bile

moj cilj. Želeo sam na Olimpi-jadu, mnogo sam na tome radio, ali nisam otišao. Zbog sankcija. A, otišao bih. Bio sam u timu. Niko se ne probija ako ne da svojih 100 odsto. Sport je specifičan u odnosu na druge profesije. prolazi se kroz ogroman fizički napor i muku, dnevno smo u bazenu šest, sedam ili osam sati i nekada je to i maltretiranje. Za takvu izdržljivost mislim da se ljudi rađaju. Mislim

da se svaki sportista rodi sa predispozicijama da izdrži napore. Sada, ovde na Banjici, ima mnogo dece koja treniraju i vrlo se jasno vidi koje će dete izgurati, a koje neće, i tu se retko greši. Meni je od samog početka bilo prirodno da naporno treniram. Baš kao

Želeo sam da moj

uspeh ne bude samo slika

iz bazena i sa takmičenja

treba na sebi raditi, jer čovek se uvek prvo bavi sobom, pa ostalim oko sebe. i, trudio sam se da iza sebe ne ostavljam loše

1989-1991 VK Primorje1991-1994 VK Crvena Zvezda1994-1997 VK Barselona1997-1998 VK Partizan1998-2001 VK Roma2001-2008 VK Pro Recco2008-2012 VK Partizan

Za reprezentaciju je odigrao 341 utakmicu, postigao je 391 gol. Sada je trener prvog tima VK Partizan i selektor je juniorske vaterpolo reprezentacije Srbije.

Karijera

mislim da čovek mnogo greši ako sebe doživljava kao lidera

BIZLIFEintervju

60

što na treningu vidite igrača koji, kada mu je teško, stane, imate i one druge kojima to nije jasno, kao meni na primer. Meni je prirodno da, kada je teško, idem dalje. Ne stajem! Ko stane, to je verovat-no pokazatelj da nije odabrao

pravu stvar“, iskusni vaterpolista i sada trener vujasinović priča o upornosti i izdržljivosti koje traže i sport i život van sporta. Da li je zato nešto od života propustio?

„U sport sam ušao slučajno. Niko mi u porodici nije sportista i

niko me nije gurao. Sve je nekako ’išlo’. Ne mislim da sam nešto propustio od života, jer sam vater-polu dao svoj maksimum. Možda bi ista priča bila i da sam radio nešto drugo, ne znam. Čist sam sam pred sobom. Uvek sam davao celog sebe, bio sam posvećen, neprestano razmišljao o tome što radim. I, ako bilo ko radi bilo šta i sa zadovoljstvom ide na posao i nije mu teško da posle posla još nešto pročita, pogleda, ima potre-bu za tim, onda sve to nije rad. To je jednostavno život“.

ko je lider?vujasinović je rano shvatio da

čovek mora potpuno da se preda timu da bi doživeo svoj vrhunac. Dugo je u karijeri nosio kapitensku traku i tako ’na papiru’ bio zvani-čan lider jednog tima. Da li sebe doživljava kao lidera?

„Lider? Mislim da čovek mnogo greši ako sebe doživljava kao lidera. Lidera prepoznaju u grupi. Lider neko ne nastaje tako što sebe prozove liderom. Sada sam, kao trener, na mestu čija je suština da sve namesti da lideri u timu funk-cionišu na najbolji način. Trener postavlja igru, osmišljava treninge, taktiku da se zna ko, kada i šta radi, a onda dolazi momenat da igračke veličine sve to uobličuju u bazenu. Trener nema daljinski, u bitnim utakmicama trenera igrači ni ne čuju. Sada je moj posao da održavam jednu zdravu grupu, osmišljavam igru i načine da se kroz napore prolazi što lakše. U ovoj mladoj ekipi u toku je faza gde momci između sebe pronalaze oslonce, nosioce koji će se kroz koju godinu pokazati kao oni kojima ’ide lopta’“, kaže vater-polista kojeg je ekipa vrlo rano prepoznala kao igrača kome treba ’slati loptu’.

štA dAlje?„Ovo sada je mnogo ozbiljniji

korak od dosadašnje karijere koja je bila, rekao bih, igrarija. Mislim da nisam pogrešio što sam izabrao

Kazna, nagrada i batine„Prošla vremena su bila takva da su igrači dobijali batine. To je nekako bilo normalno. Stamenićev šamar Šapiću ’98. su svi zamerili, jer se desio pred kamerama. Bilo je slučajeva da otac kaže treneru da slobodno koristi šamarčine ako sin nije dobar. Danas je to retkost. Deca su mnogo zaštićenija, roditelji su obazriviji. Mislim da kroz simpatične metode može da se sprovede kazna. Recimo, sprovodio sam sa omladinskom reprezentacijom kaznu za kašnjenje koja je podrazumevala dežurstvo - ko zakasni, nosi lopte, kapice, pojaseve, vadi golove, spušta golove, budi, broji i prebrojava sve dok sledeći ne zakasni. Letos se desilo da je zakasnio jedan od najstarijih i bio je dežurni četiri nedelje. I, bio je ljut, naravno, samo ne znam na koga. U stvari, verovatno je bio ljut na saigrače, jer nijedan nije zakasnio mesec dana, pa je ovaj morao da nosi i razvlači stvari po bazenu. A, što se nagrada tiče, mislim da je pohvala najveća nagrada. Mislim da bi za mladog igrača nagrada trebalo da bude tri sata u bazenu, pa ako treba i ceo dan“, kaže Vujasinović.

sport je ’surov’ jer nosi i emotivni teret i traži da se i pobede i porazi ponesu i da se nastavi dalje

BIZLIFEintervju

61

da budem trener. Najbitnije je da me ispunjava, a ispunjava me do krajnjih granica. Ciljevi? Kao i dok sam igrao - da se dođe do repre-zentacije, pa do Olimpijskih igara. preko leta radim i sa klincima i to me veoma ispunjava. I, realno nisam spreman za ovu drugu fazu, ali svakodnevno radim, učim kroz treninge u partizanu, sa reprezen-tacijom, kod kuće uz video snimke, literaturu. A, kratko-ročni cilj? Da ovu ekipu zadržim kako znam i umem, jer je retkost

da se na jednom mestu okupi i sklopi toliko mladih i dobrih igrača. Kada bismo uspeli da ih zadržimo, mislim da bismo mogli da napravi-mo velike stvari“, sada kao trener predan svojim igračima vujasinović ide ka novim ciljevima.

Sport je, kako vujasinović

kaže’surov’ jer nosi i emotivni teret i traži da se i pobede, i porazi ponesu, i da se nastavi dalje. Kako je ove godine borbe u bazenu i van njega uspeo da se izbori sa

emocijama?„Trudim se da budem umeren u svemu. Bilo u slavlju, bilo u tugova-nju. Bilo je momenata kada bih izašao iz

svoje kože bez obzira da li sam ljut ili srećan.

Uvek sebi kažem: ’polako. To sve može umerenije!’. Treba na sebi raditi, jer čovek se uvek prvo

bavi sobom, pa ostalim oko sebe. I, trudio sam se da iza sebe ne ostav-ljam loše. Samo to ne radite. Mnogi ostvaruju svoje ciljeve i gaze preko drugih. To nikada nisam radio. Nikada neću preći preko drugog. Imam svoj put. Uz dobar rad sve će doći“. ●

Niko se ne

probija ako ne da

svojih 100 odsto

„Da li mi fali zlato sa Olimpijade? Fali, ne fali. Dok sam igrao, čupao sam i grebao u više navrata da dođemo do zlata, ali nismo uspeli. Dali smo sve od sebe. Ne verujem da smo mogli više. Sa ove distance, kada sam završio sa ’čupanjem’, miran sam. Iskreno sam miran. Bio sam na četiri Olimpijade, sa tri sam se vratio sa medaljom. Sada ne znam da li bih bio srećniji da imam i to zlato. Mislim da ne bih. Ali, nadam se da ću kroz ovu drugu karijeru, trenersku, ostvariti taj cilj“, kaže Vujasinović koji i dalje ne odustaje od olimpijskog zlata.

Olimpijsko zlato. Fali? Ne fali?

Ovo je mesec posvećen lirskoj poeziji umotanoj u lagane note. Biće prilike i za adrenalinske šokove u Kombank areni i Spensu, a svakako treba bar jedno veče provesti u Ateljeu 212

I lepe note i aždaha

1

2

// Zvonko Bogdan24. novembar

// Iluzionisti29. nov-1.dec

Od kada je objavio prvu ploču prošlo je 45 godina. U to ime Zvonko Bogdan će pevati u Sava centru na koncertu koji je nazvao ’Svake noći tebi pevam’. Za sve koji vole panonsku šansonu, 24. novembar je poseban datum. www.savacentar.net

Najprodavaniji svetski šou magije dolazi i u Srbiju. The Illusionists sa svojom predstavom ’Witness the Impossible’, od ruskog ruleta do čitanja misli i nestajanja, predstaviće se Beogradu i Novom Sadu – u beogradskoj Kombank areni (29,30. novembar i 1.decembar) i novosadskom Spensu (26,27 i 28. novembar). www.kombankarena.com, www.theillusionistslive.com

trener postavlja igru, osmišljava treninge, taktiku da se zna ko, kada i šta radi, a onda dolazi momenat da

igračke veličine sve to uobličuju u bazenu

HRANA ZA DUŠU

BIZLIFEHrana za duŠu

62

novinar i voditelj B92 Ivana Konstantino-

vić bez televizije može nekako da preživi, ali bez interneta ne može. U slobodno vreme je i DJ, ne propušta sunčan dan u Beogradu, a prava hrana za njenu dušu je knjiga. preporučuje ’Insajder, moja priča’ Brankice Stanković ●

● kako ste se proveli na koncertu keziah jonesa?- Odlično, pogotovo jer sam imala prilike da ga slušam bukvalno iz prvog reda.

● da li biste se profe-sionalno upustili u dj vode?- pa ne, ovako je više hobi i nešto što radim ’za svoju dušu’. profesiju već imam.

● šta je novo na mu-zičkoj sceni, a što biste preporučili?- Nije baš novo, ali ne propuštam emisiju Mash up or shut up na Radiju B92 subotom od 21 do 22h.

● šta to u beogradu ne

sme da se propusti?- Sunčan dan.

● šta vam poslednjih dana okupira pažnju?- Knjiga Brankice Stan-ković ’Insajder, moja priča’. preporučujem.

● dve najvrednije knji-ge na vašoj polici...- ’Derviš i smrt’, po sa-držaju i ’politics among Nations’, hans Morgent-hau, po ceni.

● ko je vaš najveći kritičar?- Celokupna javnost.

● vaša tri velika ne- NE, NE i NE negativ-nim ljudima.

● da nema televizije...?- To ću nekako da preživim. Bez interneta, ne mogu.

● vaš savršen dan...- plaža, more, sunce, muzika...

● šta biste sami sebi poklonili?- Knjigu.

● najbolja hrana za vašu dušu...- Knjiga.

Ne, ne i ne negativnim ljudima

Gost IVANA KONSTANTINOVIĆ3

4

5

// Mariza12. decembar

// Sveti Georgije ubiva aždahu

// Džez basket

Verovatno najveća fado pevačica današnjice još jednom će obradovati Beograd. Mariza će nastupiti u Sava centru iako uveliko priprema novi album. Najavila je i da će premijerno otpevati neke od novih pesama. www.savacentar.net

Posle 27 godina od premijere predstave Sveti Georgije ubiva aždahu po tekstu Dušana Kovačevića, a povodom 100 godina od početka Velikog rata, Atelje 212 ponovo obnavlja ovu legendarnu priču o ljubavnom trouglu u vreme Prvog svetskog rata. Reditelj je Ljubomir Muci Draškić sa novom podelom glumaca. www.atelje212.rs

Kako je nastajala slavna škola jugoslovenske košarke? Priča počinje u vreme kada je prva košarkaška lopta stigla na ove prostore, a završava se trijumfom ovog sporta koji je postao zaštitni znak Jugoslavije što je i danas od Ljubljane preko Zagreba do Beograda. Knjigu je izdala Laguna, a napisao ju je Aleksandar Miletić. www.laguna.rs

BIZLIFEHrana za duŠu

63

HRANA I PIĆEGarden food restoran

Ako brzo živite, ne morate i brzo da se hranite. Ako tražite kvalitet u poslu, tražite i kvalitet u tanjiru. Ravnoteža mora da postoji. Restoran Garden Food sa svojim svežim i hrskavim baštenskim zalogajima zadovoljiće prohteve i nutricionistički najzahtevnijih

treba li vam za dobar obrok nešto više od ra-znovrsne sveže salate sa malo grilovanog mesa?

Ili, porcija sveže pripremljenog potaža od bundeve uz tortilju sa belim lukom? prvo, kada po-jedete ovakav ’baštenski’ obrok, neće vam biti potrebno pola sata do sat da se borite sa težinom u stomaku i mislima koje zovu samo krevet (a, vi treba da se vratite na posao). Drugo, po-jeli ste čistu porciju svežeg povrća ili probarenog koje će svaku vašu ćeliju osvežiti i nahraniti bolje nego bilo koja druga hrana, a pri tom uživaćete u bojama u vašem tanjiru i hrskavim zalogajima. Ako već živite brzo, nemojte brzo i da se hranite. Ako tražite kvalitet u

poslu, tražite i kvalitetne obroke. Sve je pitanje ravnoteže.

Za sve koji se posvećuju svojoj ishrani Garden Food je mesto koje sa jednakom pažnjom priprema zdrave obroke od svežih namirni-

ca. Bilo da ste za kvalitetan do-ručak, ručak ili večeru ili

voćni slatkiš, ovde ćete dobiti nešto baš takvo - različite salate, pota-že i supe spremljene

pošto ih vi poručite. A, ako nemate vremena za

izlazak iz kancelarije, neki od Garden Food specijaliteta će stići na vašu adresu.

Recimo, možete za ručak pojesti italijansku salatu u koju ide: - miks salata- sveža rukola- mozzarella sir- svež paradajz

- pršuta- kalamata masline- tortilja takosi sa belim lukom- i, preko toga pesto dressing

Ili, za ljubitelje piletine tortilja pileću salatu: - miks salata- sveža rukola- grilovana piletina sa susamom- paradajz- sveža paprika- tortilja- cezar pikant dressing

Ne zanemarujte svoje obroke i trudite se da jedete što više svežeg voća i povrća. vaše će vam telo uzvratiti uslugu - nećete imati problema sa linijom, zaobilaziće vas prehlade i veća količina viru-sa, a i pamćenje i razmišljanje će vas služiti na visokom nivou.

www.garden-food.rs ●

Ne zanemarujte

svoje obroke i trudite se da jedete

što više svežeg voća

i povrća za ljubitelje piletine

Tortilja pileća salata:- miks salata- sveža rukola- grilovana piletina sa

susamom- paradajz- sveža paprika- tortilja- cezar pikant dressing

Zalogaji koji pucaju od zdravlja

BIZLIFEHrana i PiĆe

64 BIZLIFEna Poslovnom ruČku

sigurno vam je poznat osećaj da kada nekoga upoznate imate osećaj da se poznajete godinama, i

naravno, sa tom osobom razgova-rate kao sa starim znancem.

Upravo to mi se desilo tokom kratkog sastanka sa predragom Milinčićem, National Field Sales Manager u kompaniji Coca-Cola hellenic. Oblasti za koje se oboje

interesujemo: novinarstvo, sektor robe široke potrošnje, prodaja i pregovaračke sposobnosti, deca…bile su dovoljan povod da naš gost na poslovnom ručku u restoranu Frida bude upravo predrag Milinčić.

„Bavio sam se aktivno sportom do svoje 16. godine, a onda kao i većina tinejdžera povukla me zabava. Međutim, želeo sam da ostanem u svetu sporta, i još sa 17 godina sam počeo da izveštavam sa sportskih utakmica, i u početku

Dobitna kombinacija win-win

„Ljudi čine sve organizacije, i mislim da je najveći izazov održati ljude motivisanim i pokušati da im daš jasan pravac u kome treba da idu, a koji je u skladu sa ciljevima kompanije i kompanijskim vrednostima.“

poštujemo sve propise ove države jer je to deo našeg načina poslovanja

naŠ Gost PREDRAG MILINčIĆ,

national field sales manaGer,

coca-cola Hellenic

tekst: Tatjana Ostojić

foto:Marko Rupena

NA POSLOVNOM RUČKU restoran frida

● voćni kolač, ili čokoladni?- Voćni.● kafa sa mlekom, ili bez njega?- Bez kafe. ● da li brojite kalorije?- Ne, nikad. ● koje jelo znate da pripremate?- Ni jedno. Ako je pečenja roštilja priprema hrane, onda da.● gde biste otputovali na jednu dobru večeru?- Pariz.● kako odabirate restoran za poslovni ručak?

- Za poslovni ručak ne rukovodim se time šta se meni dopada, nego šta se gostu sviđa i tu treba da bude vrhunska usluga.● da li preskačete doručak?- Da.● brza hrana, da ili ne?- Da.● da li ste nekada bili na dijeti?- Ne, nikada.● da li ste nekada probali specijalitete sa crvima, insektima i žabama?- I pored toga što sam obišao sa

suprugom, pa može se reći ceo svet, nikad nisam jeo hranu koja je tipična za taj kraj. Uglavnom sam se držao oprobanih stvari. ● da li postoji hrana koju ne volite?- Da. Volim svinjetinu i piletinu, a sve ostalo mnogo manje. Mogu da pojedem, ali ne volim junetinu, jagnjetinu…● kada ste poslednji put kuvali za dragu? - Pa, kako ne pripremam hranu, onda postavim sto, i tako

učestvujem. ● kinesku hranu jedete štapićima?- Ne, ne jedem je uopšte.● da li se dešava da ste nekada nezadovoljni porcijom hrane u restoranu?- Odrastao sam u ugostiteljskoj porodici i znam šta znači dobra usluga. Da, dešava se da nekad zamerim, kao na primer kada mi umesto naručene juneće čorbe donesu svinjsku. U tom slučaju reagujem.

Brzo i kratko

65BIZLIFEna Poslovnom ruČku

sa najnižih liga. po završetku gimnazije upisao sam političke nauke i bavio sam se sportskim novinarstvom, pa ne mogu reći ni honorarno, jer od tih honorara teš-ko je moglo i jedno piće da se plati i tako punih šest godina“, seća se svojih novinarskih dana naš gost.

I pored toga što je izgledalo da će to biti uspešna novinarska karijera, predrag je imao dnevno jednu stranu u novinama, pratio fudbalski klub Zvezdu, egzistenci-ja ga je odvela na rad u Švedsku. Nakon godinu dana nostalgija ga je vratila u Srbiju, a posao u kom-paniji Coca-Cola hellenic i to od najniže stepenice – komercijaliste, učinio mu se dovoljno interesan-tan i atraktivan.

U ovoj kompaniji je prošao sve faze u profesionalnom razvoju u prodaji od market developera ili komercijaliste, preko team leadera, supervizora, asistenta regionalnog direktora, regionalnog sales me-nadžera, a danas je na poziciji nacionalnog field menadžera za Srbiju i Crnu Goru.

Na pitanje koji su najveći izazovi s kojima se danas susreće jedan komercijalni direktor, moj gost je mišljenja da su to ljudi.

„Ljudi čine sve organizacije, i mislim da je najveći izazov održati ljude motivisanim i pokušati da im daš jasan pravac u kome treba da idu, a koji je u skladu sa ciljevima kompanije i kompanij-

skim vrednostima. propagiram kompanijske vrednosti, i zalažem se da svi ljudi, koliko je moguće, žive te vrednosti. Istina nemamo sreće da živimo u nekim najbrže rastućim ekonomijama, kao što su Brazil, Kina ili Turska, ali tim je veći izazov biti uspešan menadžer u ovakvom okruženju. Sećam se prvog dana rada u Coca Coli i nat-pisa u prostoriji za obuku 'kupac je uvek u pravu'. I mislim da je ta filozofija 100 odsto ispravna. Kao sistem zavisimo od kupaca i za nas je krucijalno zadovoljstvo

naših kupaca, što nam i daje bolju startnu poziciju u odnosu na kon-kurenciju. A zadovoljstvo kupaca Coca-Cole je danas na najvišem nivou“, ističe Milinčić.

Naime, na osnovu istraživanja GfK, koji se radi svake godi-

ne Coca-Cola hellenic je uspela po prvi put da zabeleži najvišu pozi-ciju na skali zadovolj-stvo kupaca i to u sva

tri segmenta ispitivanja: key accounta, distributera

i vlasnika prodajnih objekata.Nije takva situacija na drugim

tržištima, ističe predrag i mišlje-nja je da zadovoljstvo kupaca i potrošača u velikoj meri zavisi od svakodnevne posvećenosti svih u organizaciji. Kao odgovorna kom-panija, Coca-Cola hellenic posluje u skladu sa svim propisima naše

zemlje ali i u skladu sa kompanij-skim standardima koji su često još strožiji od loklanih regulativa.

„poštujemo sve propise ove države jer je to deo našeg načina poslovanja, čime iskazujemo odgovornost prema našim potro-šačima, kupcima ali i svim našim zaposlenima. Sem toga, kompanijski standardi su nekad mnogo viši od standarda države. Naime, da nismo izgradili određena postrojenja i u njih uložili ogroman novac, kompa-nija bi nas zatvorila, iako to po pro-pisima Srbije nismo bili u obavezi da uradimo“, objašnjava naš gost.

poredeći srpsko i crnogorsko tržište, Milinčić kaže da je sve drugačije.

„Krenuvši od navika nacije i odnosa prema poslu. Zatim, poslo-vanje u Crnoj Gori je mnogo teže nego u Srbiji, jer u Crnoj Gori

zadovoljstvo kupaca i potrošača u velikoj meri zavisi od svakodnevne posvećenosti svih u organizaciji

Poslovanje u Crnoj Gori je mnogo

teže nego u Srbiji

Confit de pechugas de patoSastojci: Pačije grudi, rukola, badem, grozđe, suve šljive, čatni od suvih šljiva i brusnica, nektarina, paorski hleb, svinjska pršutaPriprema:Napraviti salatu sa rukolom, suvim šljivama, nektarinom, grozđem i bademom. Sve lagano začiniti sa maslinovim uljem i acceto balsamicom. Izgrilovati hleb i pršutu. Prethodno konfitirane pačije grudi seći na taljatu i sve složiti na tanjir.

Salmon a la griegaSastojci: Losos, majčina dusica, peršun, ruzmarin, krupna morska so, pavlaka, krastavac, beli luk, mirođija, kora od limuna, limun, kora od lajma, lajm, maslinovo uljePriprema:Lososa uvaljati u sitno seckanu majčinu dusicu, ruzmarin, peršun, morsku so i mirođiju. Izgrilovati tako spremljen losos. Napraviti salsu od pavlake, krastavca, belog luka, mirođije, kore od limuna, limun, kore od lajma, lajm, maslinovog ulja. Kada se losos izgriluje prelije se pripremljenom salsom.

Preporuka restorana Frida

66 BIZLIFEna Poslovnom ruČku

od aprila prošle godine postoji akciza na gazirane proizvode, i to treća najveća akciza u Evropi, de-set evro centa po litru, što čini naš proizvod nedostupnijim krajnjem konzumentu. I tržište je vrlo spe-cifično. Crna Gora živi za sezonu od maja do septembra kada se svi trude da sve urade. Ove godine nismo imali sreće sa vremenom u Crnoj Gori u toku letnje sezone, a ne ide nam na ruku i manji broj turista iz Srbije. Ali, generalno sam zadovoljan poslovanjem na tom tržištu, ako se uzme u obzir da u crnogorskoj privredi malo šta radi, sem uvoza i trgovine. U kategoriji voda imamo dodatan problem, jer je aktuelna kampanja 'kupujmo do-maće', a postoji sedam fabrika za proizvodnju flaširane negazirane vode na severu Crne Gore, a Rosa se tretira kao strana i uvozna roba. Ali, imamo podršku određenih organizacija, kao što je Američka privredna komora u Crnoj Gori, Unija poslodavaca u Crnoj Gori, imali smo razna približavanja sa privrednom komorom Crne Gore, držali smo okrugle stolove i sve je to dalo pozitivne rezul-tate“, kaže predrag.

Činjenica postojanja jednog internacionalnog lanca, kakav je Agrokor, nemi-novno dovodi do toga da kolege iz Coca Cole iz bivših jugoslovenskih republika sarađuju i razmenjuju iskustva. Sem toga, u Coca Coli su spremni i za dolazak velikih interna-cionalnih trgovačkih lanaca u Srbiju.

„Za Coca-Colu je svaki kanal prodaje podjednako važan. I lokalno tradicionalne prodavnice, i svi veliki objekti. Ja sam 'dete' Coca-Cola hellenica, i sreća je to što ispred mene stoji najveći brend

na svetu. Ne mogu da garantujem da bi bili podjednako uspešni da prodajemo nešto drugo. Coca-Cola je uvek uključena kao jedan od top deset artikala u potrošačkoj

korpi. Mi smo lider na tržištu u gaziranom piću, to jest

u total kategoriji svih bezalkoholnih pića. To nam daje snagu, ali ipak nas ne zavrava

da ne treba da pravimo nove planove i kreiramo

inovacije“, naglašava naš gost.predrag je mišljenja da je odnos

koji ima Coca Cola sa kupcima win-win.

„Svi se bore za svoje mesto pod suncem. Za mene je najvažnije da naše kategorije pića rastu a i naš udeo u njima. profit koji ostvaruje-mo je fer u odnosu na ono što pru-žamo trgovcima kao mogućnost da i oni ostvare. Zadovoljstvo sa obe strane, poštovanje, i na kraju za-rada. Zato mislim da je to win-win

odnos“, ističe Milinčić.I dok smo pretresli profesionalni

izbor, tržište i poslovanje, predrag, mlad otac sinčića od par meseci, i u detetu vidi priliku da uči i usavršava se.

„Davno sam pročitao vrlo važnu stvar, a to je da su deca najbolji pregovarači na svetu. A moj posao se pre svega zasniva na pregova-račkim sposobnostima. Deca nikada ne odustaju, pronalaze svakim da-nom nove i nove kanale, i moguć-nosti otvaranja pregovaranja na za-datu temu, i na kraju uvek dobijaju. postoji ozbiljna studija o tome, a ja sam za ovo kratko vreme shvatio da je apsolutno tako. Znači, u stanju je kao dete od nepuna tri meseca da se bez prestanka buni, sve do trenutka dok ti ne pronađeš šta mu to nedostaje, tog trenutka prestaje. Tako da mislim da bi trebalo da što više vremena provodim sa njim, da bih ja samim tim bio bolji u svakom smislu, kako profesinalno tako i lično“, kroz osmeh će predrag, sa zaključkom da će svakako gledati da mu se prioriteti u narednom periodu malo promene. Ne bi želeo da propusti odrastanje deteta, niti da odustane od zajedničkog intere-sovanja sa suprugom, a to su uvek zanimljive svetske destinacije. ●

Na pitanje da li bi ponovo izabrao isto zanimanje Milinčić kaže: „Naravno. Zadovoljan sam time što radim, posao me ispunjava. Odlazim i vraćam se sa posla zadovoljan. Postavljam sam sebi ciljeve do kojih želim da stignem. Da imam i malo gorak ukus u ustima kad dolazim na posao, nešto bih morao da promenim.“

Ponovni poslovni izbor

za Coca-Colu je svaki kanal prodaje podjednako važan. i lokalno tradicionalne prodavnice, i svi veliki objekti

Coca-Cola je uvek jedan od

top deset artikala u

potrošačkoj korpi

faze u razvoju

Prošao je sve faze u profesionalnom razvoju u prodaji od market developera ili komercijaliste, preko team leadera, supervizora, asistenta regionalnog direktora, regionalnog sales menadžera, a danas je na poziciji nacionalnog field menadžera za Srbiju i Crnu Goru.

67BIZLIFEPutovanje

Pesma od skijanjaOvo je skijalište u koje se zaljubljuje. Ne samo da se skijaši zaljubljuju u 600 km staza, već i u alpsko sunce koje dozvoljava majice kratkih rukava na 3000 m nadmorske visine. Zaljube se i u toplu čokoladu sa rumom i noćni provod koji je pod ’moranje’. Ovo je Val Thorens

skijanje u tri doline, francuska PUTOVANJE

68 BIZLIFEPutovanje

kako ja sad to vama naj-bolje da dočaram. Nikako drugačije nego od samog početka...

Skijam od kad znam za sebe što će reći od svoje četvrte godine što je, uh, ne smem ni da izračunam koliko je to tačno, ali dovoljno da znam koje skijalište mi odgovara i koje je za svaku pohvalu.

Tri Doline, u stvari, nisu ni bile na mom spisku te godine, ali se ukazalo slobodno mesto i ja sam

prihvatila i ne da se nisam pokaja-la, nego sam se i zaljubila u sve tri, a najviše u val Thorens.

val Thorens je najviše skijalište u Evropi i to na 2.300 m nadmor-ske visine. Tu uvek ima snega i

pancerice ne dodiruju asfalt. Tu ste svaki dan na drugoj stazi

jer ih ima toliko da jedva uspete

da ih obiđete za nedelju dana skijanja, a raspoređene su tako da vas bukvalno vraćaju do vrata

Poslastica za skijašeNa prostoru Tri Doline izgrađeno je ukupno osam turističkih mesta koja su međusobno dobro povezana putevima, a pogotovo ski stazama kojih ima 430 - 37 crnih, 115 crvenih, 120 plavih i 56 zelenih, sa 2.091 topom za zasneživanje. Sve to povezuju ski liftovi (173) i razni tipovi žičara na 25 planinskih vrhova u koje spadaju i glečeri Paclet, Gebroulaz, Borgne i Bouchet. Interesantno je da se 85 odsto svih staza nalazi na nadmorskoj visini iznad 1.800 m i najduža staza je dugačka 12 km i to sa visinskom razlikom od 1.400 m, a ona najteža je dugačka ’svega’ šest kilometara.

Kako do Tri Doline?Val Thorens je udaljen od Beograda oko 1.450 km. Putuje se preko Hrvatske, Slovenije, Italije, ka Milanu, pa ka Torinu, a onda se desno put odvaja ka Bardonecchia gradu u kome počinje tunel Frejus. Na polovini tunela ulazite u Francusku, a na izlasku dolazite do grada Modane i predivne doline Maurienne koja je prepuna izvanrednih skijališta uključujući i Tri Doline. Nastavak puta je autoputem A43 pored mesta Orell, zatim putem ka St. Jean de Maurienne. Iz mesta Moutiers put se račva u tri pravca, a desni je ka najvećoj od tri doline i mestima Les Menuires i Val Thorens.

tekst: Iris Božić

foto: Iris Božić

svaki dan ste na drugoj stazi jer ih ima toliko da jedva uspete da ih obiđete za nedelju dana

69BIZLIFEPutovanje

vašeg apartmana. Tu je hrana odlična, a noćni pro-

vod još bolji nego što ga opisuju i to u jednoj maloj drvenoj kolibi u centru u koju kad uđete, stepenice vas vode u podzemnu prostoriju gde staje oko par hiljada ljudi. posle provoda i neprospavane noći ne preostaje vam ništa drugo nego da već u devet časova budete nasmejani na stazi.

Tu su dnevne žurke svrstane pod ’moranje’ i to u kafićima pod nazivom Le Folie Douce čiji muzički program počinje tek oko

16 časova kada većina žica prestaje sa radom. Ovde je jedino bitno da se dobro provedete, a za povratak u topli dom zaduženo je samo dobro raspoloženje.

Tu je noćno kupanje u otvorenom bazenu dok po vama lagano padaju nežne pahulje kao iz bajke. Nezabora-van događaj iako nema veze sa skijanjem.

Tu su staze besprekorno sređene.Tu klinci i klinceze idu u ski

obdanište.

Tu je topla čokolada sa rumom nešto što morate da probate.

Tu je od svega najlepše alpsko sunce koje neprestano sija

i koje vam daje da se sunčate u majicama kratkih rukava na oko 3.000 metara nadmorske visine.

pa, kada ono ode na spavanje, vi se udobno

smestite u fotelju pored prozora da biste uživali u prizoru koji sledi - ratraci započnu svoj divni ples po stazama. I vi sve to gledate iz tople sobe i znate da to rade samo zbog vas. E, to je pesma za laku noć.

pa da rezimiramo, 100 odsto odlično skijanje plus 100 odsto odličan provod. ●

Gde da nabavite ski pas?Najveća u sistemu Tri Doline raspolaže sa preko 300 km staza. U dolini se nalaze tri mesta: Saint Martin de Belleville na visini od 1.400 m nadmorske visine, zatim Les Menuires na 1.800 m i na kraju najviše skijalište Val Thorens na visini od 2.300 m. Zavisno od toga u kom ski centru ste smešteni, postoje različite mogućnosti kupovine ski pasa:

- U dolini Saint-Bon (Courchavel, La tania) može se kupiti ski pas samo za tu dolinu ili za sve tri.- U dolini Les Allues (Meribel, Brides les Bains) može se kupiti ski pas samo za tu srednju dolinu ili za sve tri.- U dolini Belleville može se kupiti ski pas:

- posebno za ski centre Les Menires i Sent Martin (160 km staza)- posebno za ski centre Val Thorens i Orelle (140 km staza)- posebno za celu dolinu Belleville (300 km staza)- za sve tri doline – 600 km staza

Cena ski pasa za šest dana skijanja je oko 240 evra.

posle skijanja - noćno kupanje u otvorenom bazenu dok po vama lagano padaju nežne pahulje kao iz bajke

visina iznad 1800 m

Ovde pancerice nikad ne dodiruju asfalt, a većina staza je na nadmorskoj visini iznad 1.800 m

Najduža staza broji 12 kilometara, a

najteža ’samo’ 6

kilometara

70 BIZLIFEwellness

WELLNESS

Zdravlje na visokoj nozi

Za banju u Mađarskoj koja postoji nešto manje od dve godine kažu da je raj na Zemlji. Ovo je mesto za dubinsku relaksaciju, ali po standardima savremenog čoveka, prezauzetog i ’brzog’ kojeg malo šta može da očara. Banji Hagymatikum to i te kako polazi za rukom

oazu mira, banju o kakvoj se samo sanja udomio je mali grad Mako u Mađarskoj,

blizu granice sa Rumunijom. Za

hagymatikum kažu da je raj na Zemlji, banja posle koje ćete biti kao novi. Idealna je za relaksaciju i odmor poslovnih ljudi i porodica sa decom. Otvorena je tek u januaru prošle godine i ubrzo nakon otva-ranja postala je ogromna atrakcija. Čari hagymatikuma nisu samo isprobani tretmani do izlečenja - sama građevina, kojom se pozaba-

vio čuveni arhitekta Imre Makovec, ukrašena je prefinjenim oblicima arhitekture. Stilski nacrtan luk jeste zaštitni znak ove banje, otuda potiče i njeno ime (’hagyma’, na mađarskom znači luk).

štA nudi hAgymAtikum?Šarenolikost ponude ostaviće

vas u rebusu i inspirisati da se

banja HaGymatikum

ukoliko vam je potrebna masaža, romantična kupka, ni tu ne biste bili uskraćeni, samo poželite

tekst: Irena Lazarević

foto:www.hagymatikum.hu

71BIZLIFEwellness

vratite i ispobate još nešto, i još i još. U ogromnim halama nalaze se bazeni za relaksaciju, ali i za terapeutske svrhe, unutrašnji i spoljašnji. Bazen za relaksa-ciju i podvodnu masažu koji je postavljen u glavnoj hali svakoga fascinira. Tajna je u akustičnoj pećini u kojoj sve odzvanja, a osim podvodnih masažera, na plafonu

se nalaze spot reflektori i strobo-skopi. Spot reflektori, u crvenim, plavim i zelenim bojama na smenu menjaju boju vode, a stroboskopi stvaraju efekat sevanja, posle čega se iz zvučnika prolama grmljavina.

Nakon toga počinje da ’pada kiša’ sa plafona. Očaravajuće.

pored bazena za opuštanje tu su i bazeni sa tegovima, za fizioterapiju, dečji bazeni, šah i šervud bazeni. Svi natpisi prevedeni su na engleski,

rumunski i srpski jezik. U glavnoj zgradi možete da ručate u elitnom restoranu koji nudi svetske specija-litete kao i da se zabavite na bilijaru ili stonom tenisu. Ukoliko vam je potrebna masaža, romantična kupka, ni tu ne biste bili uskraćeni, samo poželite. počevši od aromate-rapijske masaže, preko Kleopatrine do kupke u crnom vinu, osećaćete se bar deset godina mlađe i deset puta odmornije. U hagymatikumu važi pravilo da je zdravlje na prvom mestu, pa sve ostalo. ●

Zaštitni znak banje

Sama građevina, kojom se pozabavio čuveni arhitekta Imre Makovec, ukrašena je prefinjenim oblicima arhitekture. Stilski nacrtan luk jeste zaštitni znak ove banje, otuda potiče i njeno ime (’hagyma’, na mađarskom znači luk).

u hagymatikumu važi pravilo da je zdravlje na prvom mestu, pa sve ostalo

Ponos banjeBlatnjava kupka je ponos Hagymatikuma jer se pokazala kao izuzetno lekovit i efikasan tretman. Koristi se blato iz reke Maroš i kombinuje se sa vodom iz dubokih bušotina. Pomaže pri ublažavanju mišićno-skeletnih i reumatskih oboljenja, kao i kod jačanja kostiju posle preloma i kod hroničnih ginekoloških upala.

72 BIZLIFEfasHion&beauty

FASHION&BEAUTY

Moda koja budi

irena GraHovac

da su krzno i koža neiscrpna inspiracija, simbol ženstvenosti, ali i moći beogradska kreatorka Irena Grahovac dokazuje svojim modelima iz godine u godinu. Ova godina je za nju posebna, dvadeseta po redu od kako kreira i svetu mode daje svoj lični pečat. Nedavno je predstavila i novu kolekciju bundi koja ima zadatak da razbudi i hladnim danima doda malo boja. Od

tirkizne, ljubičaste, smaragdnozelene kože do raskošnog krzna i rajsfešlusa, jesen i zima koje slede biće drugačije ako bi se pitala Irena Grahovac. ●

73BIZLIFEfasHion&beauty

74 BIZLIFEdnevnik PoslovnoG muŠkarca

● šta je za vas pametno uložen novac? puno investiram u sebe. Smatram da je inve-

stiranje u stalnu edukaciju i sopstveni duhovni

razvoj osnova za uspešan, zdrav i svrsishodan

poslovni i privatan život.

● šta biste sami sebi poklonili?Sebi poklanjam sve ono što mi treba. Ali ono

što bih više nego išta na svetu voleo da dobi-

jem kao poklon je bar sat-dva dnevno za sebe.

● kako biste opisali vaš poslovni tim?Kao skup predanih, inteligentnih i iskrenih

profesionalaca koji uživaju u svom poslu.veo-

ma mi je drago i zabavno da radim sa njima.

● koliko sati dnevno radite?Radim non-stop, jer meni je rad zabava.

Uživam u svemu što radim, a posebno u poslu

koji obavljam. Kada ono što radim prestane

da mi bude zabavno, ja prestajem to da radim,

koliko god to bilo ’atraktivno’, jer kada nestane

’čarolija’ koja me drži na poslu, ’nestajem’ i ja

sa tog radnog mesta.

● vaš najveći neuspeh?Moje pitanje je: šta je neuspeh? Za mene ne po-

stoji neuspeh, postoji samo iskustvo. Iskustvo

može biti i pozitivno i negativno. Učimo i iz

jednog i iz drugog.

● koja je vaša slabost?Da biste saznali šta vam je slabost, morate

upoznati sebe u emotivnom odnosu prema

drugima, ali i u odnosu prema poslu kojim se

bavite. Ispoljavanje slabosti je, takođe, iskustvo

koje nam obično nije direktno korisno, već indi-

rektno. Svako od nas ima neku slabu tačku.Moja

je slabost što polazim od toga da su svi ljudi

pošteni, da imaju dobre namere i u privatnom

životu ne volim da ljudima oko sebe kažem NE.

● na šta ste posebno ponosni?ponosan sam na instalaciju Microsoft Navisio-

na u kompaniji Moć prirode čiji sam tada bio

generalni direktor i vođa ovog projekta.

● koga biste poveli u dugu šetnju?Svoju ljubav.

● šta prvo primetite kod sagovornika? prvo primetim da li se smeje.Osetim i kakvu

energiju ima. S obzirom da se aktivno bavim

duhovnim razvojem: NLp, reiki, pEAT, kar-

mička dijagnostika, i veoma sam senzitivan

na energiju sagovornika, sa lakoćom mogu da

procenim osobu sa kojom dolazim u kontakt.

primetim i osetim sagovornike mnogo više

nego ostali ljudi.

● najbolji savet koji ste dobili?Nikad ne znaš koliko mala promena može

daleko da te odvede.

● koliko odelo čini čoveka?Dovoljno da vas primete, malo da bi vas neko

samo zbog toga cenio.

● kako se opuštate?Meditiram, izlazim sa prijateljima, igram se sa

sinovima, sviram sa njima i slušam muziku,

idem na koncerte.

● koliko se često dešava da vičete?vičem samo dok navijam.

● za koga navijate?Uvek za SRBIJU!

● da li uvek imate plan b?Ako nemate plan B i plan C, onda ni plan A nije

plan, već pusta lista želja.

● kako vam ide sa dijetama?

poštujemo se i trenutno se držimo na distanci.

● da li trenirate? Da, idem u teretanu, leti vozim bicikl, rolere,

šetam...

● kako izgleda muškarac za koga kažete da ima stila? vladimir putin, David Beckham.

● vaš omiljeni gedžet?Moj telefon.

● taktika koja vas nikada nije izneverila... Ja se rukovodim izrekom ’Kako zračiš, tako i

privlačiš’. Dakle, kad sam ja pozitivan, takve

ljude i privlačim u svoj život. Taktika iskrenog

i transparentnog pristupa u poslu i u životu mi

se do sada pokazala kao najbolja. Skoro uvek

me je vodilo do win-win situacije.

● kafana ili skup restoran?

pre svega i iznad svega biram dobro društvo,

bez obzira da li je to piknik u prirodi, kafana,

skup restoran ili luksuzni kruzer.

● planirate li zimski odmor?Ne volim zimu, ne volim sneg.

● vaš savršen dan…Kada sam u mogućnosti da se na kraju dana od

srca nasmejem i mirno zaspim, savršen dan je

ako sam inspirisao nekoga ili mu pomogao da

bude bolji i da radi bolje, savršen dan je kada vi-

dim i razumem da sve što se dešava oko mene,

ili se nije desilo, ima razlog, a ja znam koji je.

Svako od nas ima mogućnost da izabere da li će

mu dan biti negde u rasponu između lošeg ili sa-

vršenog. Uvek tražim najviše od sebe i od života,

potpuno se dajem i za uzvrat tako očekujem.

Uvek biram da mi svaki dan bude savršen. ●

Od sebe tražim najvišeBoris Ilić je finansijski i HR direktor kompanije Grand Motors. Obavlja i funkciju generalnog direktora Grand Investment. Radi non-stop i rad mu je zabava, ali kad nestane ’čarolija’ koja ga drži na poslu, nestaje i on sa radnog mesta. Navija za Srbiju, a viče samo kad navija

dnevnik PoslovnoG muŠkarca

BIZLIFExxx 75

BIZLIFExxx76