Biodiverzitet Akumulacionog jezera “Gruža”g j

tatjanaratknic@yahoo.com

Biodiverzitet predstavljaBiodiverzitet predstavljasveukupnost gena, vrsta iekosistema na Zemlji.Bogatstvo vrsta na nekompodručju proporcijalno jeraznovrsnosti staništa imikroklimatskih uslova kojise na njemu javljajuse na njemu javljaju.

Nije moguće direktno utvrditi biodiveritetnekog područja, istražujući sav živi svet kojig p j , j jga naseljava.

Zbog toga se definišu indikatorabiodiverziteta merljivi parametri kojebiodiverziteta - merljivi parametri kojeomogućavaju da se na osnovu podataka onjihovom bogatstvu i rasprostranjenjudonesu zaključci o stanju nekog staništa ilisastavu drugih grupa sa kojima su u tesnojvezi.

Ovo su najčešće grupe organizama koje sudobro proučene (taksonomski,biogeografski, ekološki) i u relativnobiogeografski, ekološki) i u relativnokratkom vremenskom periodu reaguju napromene u sredini izmenom svogkvalitativnog odnosno kvantitativnogsasta asastava.

U Srbiji još uvek ne postoji standardizovansistem monitoringa vrsta.g

Monitoringom indikatorskih grupa dobija seuvid u stanje životne sredine i moge sepreduzeti određene mere njene zaštite ipreduzeti određene mere njene zaštite iunapređenja.

Sastav i dinamika mikroogranizama

Sastav zajednice bakterija se menja ufunkciji fizičko-hemijskih svojstva sredine,stanja ostalih činioca u biocenozi,stepena e trofikacije kao i antropogenogstepena eutrofikacije kao i antropogenogdelovanja.Kvalitet jezera varira od kategorije čistihdo kategorije zagađenih voda.g j gDominantne zajednice bakterija čineheterotrif, a zajednica se odlikujeprostornom i vremenskom dinamikom.Ispitivane fiziološke grupe bakterijaIspitivane fiziološke grupe bakterija(proteolizatore, amiloloizatore,celulolizatore, azotofiksatore ifosfomineralizatore) pokazuju maksimumrazvoja u periodu leto-rana jesen, uvreme dekompozicije odumrlogfitoplaktona, a minimum u zimsko-prolećnom perioduprolećnom periodu.

Sastav i dinamika mikroogranizamaSastav i dinamika mikroogranizama

Prisustvu različitih fizioloških grupabakterija najčešće zavisi od prirode ikoličine organskih komponenti u jezeru.Rezultati su pokazali da nije biloznačajnijih promena u sukcesijamafizioloških grupa bakterija u funkcijifizioloških grupa bakterija u funkciji„starenja„ jezera.

Fitoplakton

Fitoplakton akumulacionog jezera Gružadlik j i t k lit kiodlikuje se prisustvom kosmopolitski

rasprostranjenih vrasta algi iz razreda:Cyanophyta, Bacillariophyta, Pyrrophyta,Chrysophyta, Euglenophyta. Po broju

t d i i l d l Chl h tvrsta dominira alge razdela Chlorophytai Bacillarriophyta.

Broj vrsta se povećavao od hladnijeg kat lij i d di d bi ktoplijem periodu godine,da bi u kasnoletnjem periodu (avgust) bio najveći. Uhladnijem periodima godine ( mart inovembar) po broju vrsta i po apsolutnojb j ti d i i l B ill i h tbrojnosti su dominirale Bacillariophyta, au letnjim mesecima Chlorophyta iCyanophyta. Visoka primarna produkcijatokom cele godine, sa izrazitim

k i t k l t (k d j č imaksimum tokom leta (kada je uočeno icvetanja vode izazvanoprenamnoženjem modrozelene algeAphanisomenon flos-aquae) ukazuje na

t f t t k l ijeutrofan status ove akumulacije.

ZooplanktonZooplankton

Konstatovano je prisustvo 99taksona zooplanktona (Rhizopoda -6 Cili t 9 R t t i 636, Ciliata - 9, Rotatoria - 63,Cladocera - 15, Copepoda - 6).

Najveća raznovrsnost je bila tokomj jleta, a najmanja u zimskom periodu.

Od zabeleženih taksona, najvećibroj spada u kospomolitskebroj spada u kospomolitskeorganizme. To je razumljivo budućida su veštačke akumulacije mladiekosistemi i da je malo vremenaprošlo od njihovog formiranja da bidošlo do određene specijalizacije.

Ekološke karakteristike makrozoobentosa

Faune makrozoobentosa pokazuje izraženueutrofizaciju, koja je osnovni razlog relativnološih ekoloških prilika za razvoj ovezajednice. U akumulaciji su konstatovana 32taksona.

Dominantne grupe su Oligochaeta iChironomidae.

Prema svojim ekološkim karakteristikama svikonstatovani taksoni pripadaju eurivalentimformama otpornim na niske koncentracijekiseonika i toksične produkte procesaanaerobne razgradnje organskih materija kojisu često zastupljeni u jezeru.

Osim loših ekoloških prilika narelativno malu raznovrsnostrelativno malu raznovrsnost,produktivnost i biomasu faunemakroinvertebrata u akumulacijiutiče i gusta populacija bentofagihriba ali i upotreba bakar sulfita radiriba, ali i upotreba bakar- sulfita radisuzbijanja prenamnožavanjamodrozelenih algi.

Istraživanja su pokazala da ovaIstraživanja su pokazala da ovasupstanca deluje naročito toksičnona vrste iz grupe mekušaca, ali i dase u vidu bakra taloži u mulju i dapreko lanaca ishrane dospeva upreko lanaca ishrane dospeva utkivo drugih hidrobionata, posebnoriba.

Ihtiofauna

Registrovano je prisustvo 21 vrste ribaRegistrovano je prisustvo 21 vrste ribai jedan hibrid, kao i jedna vrstaciklostoma. U pogledu zastupljenostikostantovano je da je u reci Gružieudominantan klen (Leuciscuseudominantan klen (Leuciscuscephalis) a da su dominantne ukljeva(Alburnus alburnus), potočna mrena(Barbus peloponnesius) i bodorka(Rutilus rutilus)(Rutilus rutilus).

Kvalitativni sastav ihtiofaune se menjau reci Gruža sa akumulacijom, sobzirom da u akumulaciji dominiraobzirom da u akumulaciji dominiraCarasius gibelio, a prate ga Esoxlucius i Perca fluviatilis.

Autohtone i alohtone vrste riba

U proteklom periodu dogodile su se značajneU proteklom periodu dogodile su se značajnepromene u sastavu ihtiofaune. Pogoršankvalitet vode, uznapredovala eutrofikacija,intenzivan izlov, pojava bolesti i drugi faktorisu uslovili značajne promene u sastavu ribljesu uslovili značajne promene u sastavu ribljezajednice.

Ihtiofauna akumulacionog jezera je uključivala18 vrsta ( 13 autohtonih i 5 alohtonih) iz 518 vrsta ( 13 autohtonih i 5 alohtonih) iz 5familija (Cyprinidae, Siluridae, Esocidae,Percidae i Centrarchidae).

Uočena je hiperprodukcija korovskih riba dokUočena je hiperprodukcija korovskih riba dokje brojnost predatora u opadanju.Omasovljenje alohtonih riba, prvenstvenoCarassius gibelio, ugrožava autohtonuihtiofaunu Promene u sastavu ihtiofauna uzihtiofaunu. Promene u sastavu ihtiofauna, uzanalize drugih hidrohemijskih i hidrobiološkihpokazatelja, ukazuju na pogrešan opštihekoloških uslova u ovom ekosistemu.

Hidrofilna flora i vegetacija

Konstatovano prisustvo 64 vrste vaskularnihbiljaka. Većina su mezofite dok je 28 vrstapravih hidrofita.

Dominiraju holarktički i kosmopolitski flornielementi, a od životnih formi hodrofite ihemikriptofite.

U ekološkom pogledu dominiraju mezofilne,neutrofilne, mezotrofne, semiskiofite imezotermne vrste.

Vodena vegeatcija (submerzne i flotantna) jeslabo razvijena. Najrazvijenija je emerznavegetacija, sa kojom često alterniraju ili seprožimaju elementi vegetacije vlažnihprožimaju elementi vegetacije vlažnihsmetlišta i vegetacije vlažnih livada.Značajno je i brojno prisustvo korovskihbiljaka iz okolnih agrarnih ekosistema.

Entomofauna

Konstatovani su beskrilni insekti (Apterygota)redova Protura i Diplura, kao i krilateOrthopteroida i Coleoptera (familijaPselaphidae):Pselaphidae):Liste beskrilnih vrsta su dopunjene prisutnimvrstama na bazi novijih istraživanja na bliskimlokalitetima. Konstatovane su i podfamilijaCholevinae (Coleoptera Leiodidae) kao iCholevinae (Coleoptera, Leiodidae), kao itvrdokrilci superfamilije Curculionoidea tj.surlaši.Utvrđena je povezanost eutrofizacije jezera,prisustva vaskularnih biljaka i zavisnostprisustva vaskularnih biljaka i zavisnostbrojnosti surlaša.

Zajednice gljiva

Autohtona gljivična zajednica bila je sastavljena oddeset sledečih vrasta: Achlya americana,A.glomerata, A. Racemosa, Catenaria sp.,Margaritospora aquatica, Dictyuchus sterile, Pythiumultimum, Saprolegnia ferax, S. Hypogina, S. Monica.Najveći broj od tih vrsta pripada rodu Saprolegnia(37,5%) i Achyla (25%). Caternaria sp. iMargaritospora aquatica se saopštavaju prvi put zaMargaritospora aquatica se saopštavaju prvi put zavode Balkanskog poluostrva.Alohtona zajednica gljiva uključuje 47 vrsta.Prvi put se za vode Srbije saopštavaju sledeće:Absidia spinosa, Chloridium chlamydosporis,C ll t t i h l id C tColletotrichum gleosporoides, Cryptocooccusalbidus, Dactylium dendroides, Fusaruimaquaeductum, F. Heterosporum, Mucor mucedo, M.Racemosus, Penicillium funiculosum, Rhizopusnigricans, Thielavia sepedonium i Verticillumg plateritium.Alohtone, zemljišne vrste bile su najbrojnije uproleće.I autohtone i alohtone vrste su najbrojnije inajraznovrsnije u literalnoj zoni akumulacijenajraznovrsnije u literalnoj zoni akumulacije.

Ekološko-šumarski centar “Sylva”