BILTENBA[TA BR. 1 - dlhe.rs

DLHE - BILTEN 1

I N T E R V J U

2 27.11.2006

HE „Bajina Ba{ta” obeleàvaju zna~ajanjubilej, 40 godina uspe{nog rada. Kako jedanveliki hidroenergetski gigant doìvqavaovako vaàn trenutak?

- êtrdeset godina je sigurno zna~ajan jubilej zasvako preduze}e, pa i za na{ kolektiv. Me|utim, 40godina za Hidroelektranu je prili~na starost, ona jeu poznim godinama jer je poznato da, kada se jedanovakav hidroenergetski objekat projektuje on sepredvi|a da mu normalan ìvotni vek traje 30 do 35godina. To je pe riod za koji se ra~una opravdanostinvesticija za takve objekte. Za Hidroelektranupostoji jo{ jedna specifi~nost da su objekti, kao{to je brana, ma{inska zgrada i sli~no dalekoskupqi od opreme koja je ugra|ena, da je taj odnosodprilike 70 prema 30 odsto. Pri eksploataciji jeobrnut slu~aj, oprema mnogo brè stari, tako da jeposle tridesetak godina potrebna revitalizacijaelektrane kako bi se wen ìvotni vek produìo zaslede}ih 30 do 40 godina. HE „Bajina Ba{ta” se upravo nalazi u toj situaciji. Mi ve} nekoliko godinavr{imo pripreme za revitalizaciju, u ovoj godinijubileja one su pri kraju, a poslovi okorevitalizacije hidroelektrane tek treba da usledi.To, naravno, podrazumeva da se objekti stalnoodràvaju. Tako je, naprimer, i sa branom i sama{inskom zgradom, koji tako|e stare i koji seneprekidno moraju odràvati u dobrom stawu.

[ta moète re}i o mestu i ulozi HE„Bajina Ba{ta” u sistemu EPS-a?

- U trenutku kada je HE „Bajina Ba{ta” pu{tena urad, 1966. godine, bila je najve}a u tada{wojJugoslaviji, jedna od najve}ih u Evropi. U Srbiji prewene izgradwe su postojale Me|uvr{je, Zvornik iVrla na Vlasini. Ove hidroelektrane \erdap, HE„Bajina Ba{ta”, Pirot, izgra|eni su kasnije. Ovogovorim da bi se stekao uvid u zna~aj HE „BajinaBa{ta” u elektroenergetskom sistemu. Industrijski rast u zemqi je bio iznad o~ekivawa pa je stalnorasla i potreba za proizvodwom elektri~ne energije.Za sve ovo vreme od 40 godina, naro~ito u po~etku iposle izgradwe reverzibilne elektrane, kao i danas,uostalom, HE „Bajina Ba{ta” je zna~ajan oslonac~itavog sistema. RHE je tako|e jedan od velikihgiganata sa svoja dva agregata od po 315 megavata i usvetu drì nekoliko zna~ajnih rekorda, po visinipada, po akumulaciji, terenu na kome su izgra|eniweni objekti. Hidroelektrana zajedno sareverzibilnom elektranom ima instalisanu snagu odoko 1000 megavata i predstavqa veliki i zna~ajanoslonac u ukupnoj proizvodwi elektroenergetskogsistema Srbije. U onom periodu kada smo bili podsankcijama i odvojeni od ostatka sveta, kada smoradili izolovano, bez HE “Bajina Ba{ta” se

jednostavno nije moglo, ~itav sistem ne bi mogao daradi. Treba se setiti da smo pre toga bili vezani naevropski sistem i tada nije postojala opasnost odispadawa, a da smo tek u oktobru 2005. Godine ponovovra}eni u evropski sistem. U tom periodu, dok smoradili u „ostrvskim” uslovima mi nebismo mogliopstati bez HE i RHE „Bajina Ba{ta”, a da negovorimo o onom periodu kada smo bilibombardovani ili kada smo imali restrikcije. Kadase, dakle, govori o HE „Bajina Ba{ta” u sistemuEPS-a, onda se moè sa sigurno{}u re}i da je wihova uspe{nost bila me|u prvima u celokupnom

energetskom sistemu. Za ovih 40 godina HE „BajinaBa{ta” je proizvela skoro 60 milijardikilovat~asova energije i imala prose~nu godi{wuproizvodwu od 1 i po milijardu kilovat~asova. Akoprimenimo trenutnu cenu energije onda dolazimo dopodatka da je vrednost dosada{we proizvodwe preko 2 milijarde evra, a to tako|e pokazuje koliko smozna~ajni u EPS-u. Cena elektri~ne energije koja seproizvodi u hidroelektranama „Bajina Ba{ta” i„\erdap” je najnià u EPS-u, a pored toga {to jena{a energija najjeftinija i proizvodwanajekonomi~nija, zna~aj je i u tome {to se ona kao„zelena” energija proizvodi bez zaga|ewa okoline.

Vasilije Pavi}evi}, generalni direktor Privrednog dru{tva „Drinsko-Limske hidroelektrane” Bajina Ba{ta

REVITALIZACIJA HIDROELEKTRANE U PRVOM PLANU

Vasilije Pavi}evi}

DLHE - BILTEN 1

I N T E R V J U

27.11.2006 3

Kakvi su poslovni rezultati HE „BajinaBa{ta” u godini jubileja? Sa kakvim seproblemima susre}ete?

- Kada govorimo o poslovnosti i uspe{nosti HE„Bajina Ba{ta”, ona se sada posmatra u sistemuPrivrednog dru{tva “Drinsko-Limske HE”, jer je onasastavni deo tog sistema. Ovde moram napomenuti dami sada u Srbiji prakti~no imamo samo dva velikapreduze}a za proizvodwu elektri~ne hidroenergije,to su „\erdap” koji objediwuje sve hidroelektrane uisto~nom delu Srbije i mi, u zapadnoj Srbiji. U ovom trenutku „Drinsko-Limske hidroelektrane” imaju instalisanu snagu oko 1300 megavata, to je 9 elektranasa 22 agregata i godi{wom proizvodwom od oko 3 ipo milijarde kilovat~asova energije, {to predstavqazna~ajan proizvodni kapacitet. U ovoj godinijubileja HE „Bajina Ba{ta” je ve} prema{ilagodi{wi plan, to se dogodilo po~etkom novembra, asada nastojimo da proizvedemo {to je mogu}e vi{e ida plan znatno prebacimo. Treba svakako re}i dauspe{nost u proizvodwi zavisi od rada svihzaposlenih, od odràvawa objekata i agregata, da uvek budu pogonski spremni, a naravno i od hidrolo{kihuslova ne koje mi ne moèmo da uti~emo. Ove godinesmo u jednom periodu, kada je hidrologija bilapovoqna, imali preba~aj od preko 30 odsto, sada je on pao na dvadesetak procenata zbog su{nog perioda uzadwih dva tri meseca. Sve to pokazuje da je ovagodina u kojoj obeleàvamo zna~ajan jubilej bila vrlouspe{na {to se ti~e proizvodnih rezultata. Treba sepodsetiti da je bilo i takvih, hidrolo{ki povoqnih, godina kada je proizvodwa dostizala i 2 milijardekilovat~asova elektri~ne energije, ali je bilo iizrazito su{nih godina kada je proizvodwa jedvaprelazila milion kilovat~asova. Zna~i raspon uproizvodwi, zavisno od hidrolo{kih uslova, je 1prema 2, ali smo u ovih 40 godina rada uspeli dazadrìmo prosek u proizvodwi od milijardu i pokilovat~asova kvalitetne energije koja je isporu~enasistemu.

Kakvi su daqi planovi HE „Bajina Ba{ta”?

- Ve} sam u po~etku rekao da je oprema u HE„Bajina Ba{ta” svoje odradila, vi{estruko seisplatila proizvodwom od blizu 60 milijardikilovat~asova, pa je sada do{ao red da se uradirevitalizacija hidroelektrane, a to zna~i da sezamene najvitalniji delovi kako bi se ìvotni vekhidroelektrane znatno produìo. To je sadaprioritet u na{im planovima. Tenderskadokumentacija ~itavog projekta je ve} gotova, odobren nam je i kredit kod nema~ke KfW banke. Ten der trebada bude objavqen do kraja novembra. To je po~etakvelikog posla, mada mi na pripremama zarevitalizaciju radimo oko 3 godine. Na obezbe|ivawe sredstava i na zvani~an po~etak poslova treba dapro|e jo{ dve godine od kada sklopimo ugovor za

ugradwu prve opreme. Sa nekim procesomobjavqivawa tendera, ugovarawa i isporuke opreme za prvu ma{inu, mi sa poslovima na revitalizacijihidroelektrane startovali u maju 2009. godine. Akobismo, prema planu, svake godine zavr{ili po jedanagregat to bi zna~ilo da bi se ~itav posao zavr{io2012. godine. Sredstva za ovaj posao su obezbe|ena kod KfW banke, dobili smo povoqan kredit od 30miliona evra na pe riod od 12 godina, a ostatak donekih 45 – 50 miliona evra, koliko bi ko{talarevitalizacija hidroelektrane, bi se obezbedio izsredstava EPS-a. Naravno, mi i daqe nastavqamo saredovnim odràvawem opreme i proizvodwom.

Tu nas ~eka jo{ jedan veliki posao, ugradwa petogagregata u ma{insku zgradu gde se ve} nalaze 4agregata po 90 megavata. I ovde je zavr{ena projektnadokumentacija, radi se na tenderu koji treba da seobjavi, da se zatraè ponude za te poslove. U EPS-ujo{ nije doneta kona~na odluka za ovaj posao zato {to za svaku ovako zna~ajnu investiciju treba unapredobezbediti izvore finansirawa. O~ekujemo da se uEPS-u donese odluka, da se intezivnije krene sa ovimposlovima, mo`da ve} u toku idu}e godine. To bi bionov kapacitet od 42 megavata koji bi imao dodatnuproizvodwu od 60 miliona kilovat~asova energije.Dodatni peti agregat je predvi|en za samostalni rad,kao i za istovremeni rad sa reverzibilnomelektranom, u pumpnom ili turbinskom pogonu. Projektu ovog agregata idu u prilog niz povoqnihokolnosti, postoje}a akumulacija, raspoloìvimonta`ni prostor, mogu}nost prikqu~ka na dowicevovod Reverzibilne elektrane. Ako bismo ugradwuovog agregata zavr{ili pre po~etka revitalizacijehidroelektrane imali bi dosta povoqnih efekata uproizvodwi u periodu revitalizacije.

[ta poru~ujete radnim qudima va{egkolektiva povodom obeleàvawa jubileja?

U godini jubileja, ali i ubudu}e, svim radnimqudima iz kolektiva, a tu mislim na ~itavoPrivredno dru{tvo „Drinsko-limskehidroelektrane”, èlim puno sre}e i zdravqa uìvotu i radu. Sigurno je da svi ovi rezultati okojima smo govorili ne bi bili ovako impozantni danije bilo wih. Svi su oni, kao i oni koji su ranijeovde radili i oti{li u penziju, dali zna~ajandoprinos uspe{nom radu hidroelektrane u ovihminulih 40 godina. Mnogi se i danas iznenade kadado|u u Bajinu Ba{tu u kakvom je dobrom stawu oprema elektrana posle toliko vremena rada. To je sigurnorezultat rada svih zaposlenih, a ja bih im poèleo dai daqe budu tako uspe{ni.

O. Dodi}

BILTEN Drinsko-Limskih HE Bajina Ba{ta, Izlazi povremeno, Broj 1 - Jubileji 2006, 27.11.2006.

godine, Glavni urednik: Obrad Dodi}, Tehni~ki urednik i kompjuterski slog: Stevan ]ati}, Saradnici:

Dragan Ili}, Mi lan \oki}, Mi}o Stameni}, [tampa: STEFAN Co Bajina Ba{ta

DLHE - BILTEN 1

V R E M E P L O V

4 27.11.2006

U narodu se ~esto ~uje poznata sintagma:

Ko }e krivu da ispravi Drinu?

Drina je mo}na i plahovita reka koja presecabrojne kawone mewaju}i svoj tok prema svim stranama sveta, iako je wen op{ti pravac od juga prema severu,kroz centralni deo ju`noslovenskih zemaqa. Te weneneobi~ne, retke lepote uvek su privla~ile pa`wuqudi i stvarale izazov i inspiraciju za mnoge umnestvaraoce. Otuda je ovo i na{a najlep{a inajopevanija reka.

Drina ima najve}i hidroenergetski potencijal na Balkanu.

Ukupni tehni~ki i ekonomski potencijal Drinei wenih pritoka u sredwe vla`noj godini iznosipreko 14 milijardi kilovat~asova, {to predstavqapribli`no ~etvrtinu energetskog potencijalanekada{we Jugoslavije.

Pripreme za gradwuhidroelektrane

Idejom o gradwi objekata na Drini jo{ predDrugi svetski rat bavio se na{ glasoviti stru~wakin`. Miladin Pe}inar. On je tada izgradio predlogizgradwe hidroenergetskog postrojewa, upravo naprofilu koji je docnije i usvojen. U Februaru 1947.godine zapo~eti su istraìva~ki radovi na profiluCrvene Vode, 6 kilometara uzvodno od mesta gde jekasnije izgra|ena hidroelektrana. U toku 1947.godine „Hidrobiro” iz Beograda vr{io je daqeprojektne studije, a u vremenu od 1948. Do 1954. godine istraèni su geolo{ki profili: Crvene Vode,\ur|evac i Kilavica. Godine 1954. Investitor sedefinitivno opredequje za profil Kilavica i odtada intezivno po~iwu pripreme za izgradwu budu}eg kolosa na Drini.

Za sve vreme od 1954. do 1957. godine radove nageolo{kom bu{ewu, istraìvawuvodopropustqivosti i probnom iwektirawuizvodilo je preduze}e „Elektrosond” iz Zagreba,istovremeno je Institut „Jaroslav êrni” izBeograda izvr{io istra`ne radove kopawem bunara i galerija, a i druga geotehni~ka ispitivawa.

Po~etkom 1959. godine jugoslovenska vlada jeodobrila izgradwu HE „Bajina Ba{ta”. Me|utimodmah se nije moglo pristupiti radovima jer jetrebalo pribaviti odobrewa projekata za objekte ipripremu gradili{ta. U martu 1959. godine osnovano je Preduze}e za izgradwu HE „Bajina Ba{ta” sasedi{tem u Peru}cu. Cela ova godina je protekla upripremama za izgradwu gradili{nog naseqa,izra|en je pro gram nabavke gra|evinske mehanizacije, zapo~eti su radovi na izgradwi dalekovoda od 35kilovolti od Uìca do Bajine Ba{te.

Izgradwa u tri fazePrva faza izgradwe HE „Bajina Ba{ta”

obuhvatila je radove na prokopavawu novog koritaDrine, na desnoj obali reke. Na levoj polovinikorita je izgra|en betonski zagat sistemomkontrafora spojenih platnima. Ovi radovi su po~eli polovinom 1961. a zavr{eni u maju 1962. godine.

Paralelno sa ovim radovima odvijala se iizgradwa prate}ih pripremnih radova koji su po~eli jo{ 1959. godine. Izgra|en je potreban stambeniprostor, administrativne zgrade, dovod elektri~neenergije, saobra}ajnice i potrebne radionice.

Unutar zagata prve faze nalazi se 12 lamela islapi{te za pet prelivnih lamela. Po crpqewu vodeotpo~eo je iskop i betonirawe slapi{ta i lamela.

Druga faza izgradwe zapo~ela je ru{ewem zagataprve faze u maju 1964. godine. Ru{ewe je izvr{enomasovnim minirawem koje se uspe{no obavilistru~waci Instituta za primewenu mehaniku izBeograda. Prvo je sru{en nizvodni a zatim i uzvodnideo zagata. Za potpuno skretawe reke kroz lamele nadesnoj strani izgra|en je zemqani nasip. Ovim jemoglo da se izgradwa zagata druge faze izvr{i u suvo{to je olak{alo rad i doprineo boqem kvaliteturadova.

Do kraja 1965. godine izbetonirana je brana do naoko 10 metara od krajwe visine, a ma{inska zgrada jedo jula 1965. godine potpuno osposobqena zamonta`ne radove.

Tre}a faza izgradwe je mogla da se izvr{i samoprilikom malog vodostaja reke Drine. Onaprtakti~no predstavqa kona~no zatvarawe niskoostavqenih lamela kroz koje je propu{tena voda utoku gra|ewa druge faze. Ovi radovi su izvr{eninakon prole}nih velikih voda 1966. godine.

Kako je izgra|en gigant na Drini

PODVIG VREDNIH NEIMARA

Prvo puwewe akumulacije 1966. godine

DLHE - BILTEN 1

V R E M E P L O V

27.11.2006 5

Glavni radovi na hidroenergetskom kolosu naDrini, koji je qudskom voqom i znawem zuzdaorazorniu snagu Drine, po~eli su 1962. godine itrajali su ~etiri godine. Ve} 1966. godine u rad supu{tena tri agregata snage po 92 megavata, a dvegodine kasnije proradio je i ~etvrti agregat istesnage ~ime je hidroelektrana „Bajina Ba{ta” bila upotpunosti zavr{ena.

Ostalo je zapisano za istoriju: 27. govembra 1966.godine, u 11 sati i 45 minuta, pritiskom na dugme,Hidroelektranu „Bajina Ba{ta” u Peru}cu pustio je u pogon Josip Broz Tito, tada{wi predsednik Jugo -slavije. Tri sna`na generatora ukupne snage od blizu300 megavata otpo~eli su sa oda{iqawem prvihkilovata elektri~ne energije {irom zemqe.

Josip Broz Tito je tada odrào govor pred vi{eod 40 hiqada gra|ana Bajine Ba{te i ~itavogPodriwa, brojnih gostiju i graditeqa elektrane. Svioni okupili su se na malom prostoru u Peru}cu, upodno`ju Tare, da proslave trenutak pu{tawa u radjo{ jednog, do tada najve}eg giganta, na{eelektroprivrede.

Zapisani u nezaboravniku

GRADE]I ELEKTRANU –GRADILI SU I SEBE

Dug je spisak onih koji su svojim radom idoprinosom zaduìli ovaj grandiozni objekat naDrini. Pomenu}emo one koji su godinama bili na~elu svih akcija i od ~ijeg ume}a je zavisilo da li }eHidroelektrana „Bajina Ba{ta” biti sagra|ena.

Kada je 1947. godine projektna organizacija„Hidrobiro” iz Beograda zapo~ela projektne studije

prvi vode}i projektant bio je dipl. in`. BratislavSubanovi}. Od 1948. Do 1958. godine projektovawemje rukovodio dipl. in`. Radivoje Jeftimijades, pod~ijim rukovodstvom je izgra|en idejni projekatglqavnih objekata.

Od 1958. godine vode}i projektant gra|evinskogdela objekta bio je dipl. in`. Aleksandar Boòvi},pod ~ijim rukovodstvom je izgra|en glavni projekatpostrojewa. Od 1963. godine vode}i projektant jedipl. in`. Tri~ko Tri~kovi} koji je rukovodioizradom detaqnih projekata i glavnim projektomma{inske zgrade.

Glavnim projektom skretawa reke i zagatarukovodila je dipl. in`. Jelena Vu~eti}, a odgovorni geolog je bio dipl. geolog Qubinko Ubavi}. Zapaèno u~e{}e u re{avawu konstruktivnih problema imalisu i diplomirani inèweri Joza Tucakov iDragi{a Vasi}, a projektovawem organizacijegra|ewa rukovodio je dipl. in`. Pavle Vuki}evi}.

Kada je u martu 1959. godine osnovano Preduze}eza izgradwu hidroelektrane „Bajina Ba{ta” za prvogdirektora postavqen je dipl. in`. PantelijaJakovqevi}, a krajem juna iste godine wega je zamenio dipl. inèwer Borisav Jovanovi}, koji }e kasnijebiti i prvi direktor HE „Bajina Ba{ta”.

Po~etkom 1961. godine GP „Hidrotehnika” izBeograda izabralo je izvo|a~e glavnih gra|evinskih radova, a za rukovodioca ovih radova postavqen jedipl. in`. \or|e Gotua.

Da tum za istoriju

HIDROELEKTRANU PUSTIO U RADPREDSEDNIK TITO

Sve~ano pu{tawe u rad HE „Bajina Ba{ta”

HE „Bajina Ba{ta” je zavr{ena na vreme

DLHE - BILTEN 16 27.11.2006

V R E M E P L O V

U izgradwi Hidroelektrane „Bajina Ba{ta”u~estvovalo je 32 doma}e radne organizacije i velikibroj stranih isporu~ioca opreme i mehanizacije.

Projektant Hidroelektrane „Bajina Ba{ta” je„Energoprojekt” iz Beograda, koji je tesno sara|ivao u re{avawu tehni~kih problema sa Institutom zavodoprivredu „Jaroslav êrni” iz Beograda,Institutom za ispitivawe materijala SrbijeBeograd, i drugim nau~nim ustanovama.

Glavni izvo|a~ gra|evinskih radova bila je„Hidrotehnika” iz beograda, a konsoldacione radovezavr{ila je „Geotehnika” iz Zagreba. Osim ovihu~estvovale su i druge radne organizacije iz oblastigra|evinarstva.

U isporuci opreme najve}e u~e{}e imale su:„Litostroj” iz Qubqane, „Rade Kon~ar” iz Zagreba,„Go{a” iz Smederevske Palanke, „Metalna” izMaribora, „Elektrosrbija” iz Beograda i veliki brojdrugih organizacija.

Od stranih isporu~ilaca najve}e u~e{}e su imali „Nohab” iz [vedske i „Waagner biro” iz Austrije iveliki broj drugih firmi.

Najve}i deo elektroma{inske opreme montiralaje „Hidromontaà” iz Maribora.

PODSETNIK

UÊSNICI U IZGRADWIHIDROELEKTRANE „BAJINA BA[TA”

OSNOVNI PODACI O HE „BAJINA BA[TA”

Povr{ina sliva: 14.797 kvadratnih kilometara

Sredwi proticaj: 352 kubna metra vode u sekundi

Instalisani proticaj kroz tur bine: 644 kubnimetar u sekundi

Ukupna zapremina akumulacije: 340 kubnihhektometara

Konstruktivni neto pad: 65,1 metar

Visina betonske brane: 90 metara

Duìna brane u kruni: 461 metar

Agregati vertikalni: 4

Instalisana snaga: 368 megavata

Prose~na godi{wa proizvodwa energije: 1.500gigavat~asova

Ostali u se}awu

ONI SU UHIDROELEKTRANUUGRADILI SVOJE

@IVOTEUspomena na qude – graditeqe koji su

izgubili svoje ìvote prilikom izgradwe HE„Bajina Ba{ta”:

Kosti} Stojana Borivoje, kvalifikovanistolar, radnik Gra|evinskog preduze}a„Hidrotehnika” Beograd, ro|en 1933. godine uVrawu, poginuo 20. oktobra 1961. godine.

Zloporubovi} Jerotija Milo{,kvalifikovani stolar i tesar, radnikGra|evinskog preduze}a „Hidrotehnika” Beograd,ro|en 1933. godine u Peru}cu, poginuo 20.oktobra 1961. godine.

ôlovi} Milana Milenko, kvalifikovaniminer, radnik Gra|evinskog preduze}a„Hidrotehnika” Beograd, ro|en 1923. godine uOjkovcu, Srbija, poginuo 31. maja 1964. godine.

Antol{i} Elizabete Josip, kvalifikovaniminer i bravar, radnik preduze}a „Metalna” izMaribora, Slovenija, ro|en 1941. godine uKrièvcu, Hrvatska, poginuo 11. avgusta 1964.godine.

Panteli} Tihomira Milo{, kvalifikovanitesar, radnik Gra|evinskog preduze}a„Hidrotehnika”, ro|en 1912. godine u Gu~i,Srbija, poginuo 24. maja 1965. godine.

Hasanovi} Ibrahim, nekvalifikovaniradnik Gra|evinskog preduze}a „Radnik” izSrebrenice, ro|en 1945. godine u Ra|enovi}ima,Bosna i Hercegovina, poginuo 27. septembra 1965. godine.

Jan~i} Al fred, kvalifikovani monter,radnik preduze}a „Metalna” iz Maribora, ro|en1914. godine u Ko~evju, Slovenija, poginuo 27.maja 1966. godine.

DLHE - BILTEN 1

V R E M E P L O V

27.11.2006 7

Stru~waci su izra~unali da je HE „Bajina Ba{ta”zbog proto~nog karaktera gubila u proizvodwi 150 do 200 miliona kilovat~asova elektri~ne energijegodi{we. Osim toga, u toku no}i, a naro~ito kada suvode na Drini velike, dispe~eri su sa te{kom mukom plasirali energiju bajinoba{tanske elektrane usistem, potiskuju}i proizvodwu termoelektrana iraspore|uju}i gubitke preliva voda preko braneizme|u proto~nih elektrana.

Bave}i se problematikom „uskla|ivawa” vode ienergije na Drini, stru~waci su do{li na ideju da seu sklop energetskog postrojewa „Bajina Ba{ta”izgradi jo{ jedan objekat – reverzibilnahidroelektrana.

Godine 1976. Pristupilo se realizacijizama{nog poduhvata da se vi{ak vode Drinecevovodima popne uz planinu i uskladi{ti u novuakumulaciju na Tari, na podru~ju Zaovina.Akumulacija Reverzibilne HE formirana je u koritu

reke Beli Rzav, izgradwom nasutih brana u kawonureke i na prevoju sa leve strane reke.

Veza izme|u dowe i gorwe akumulacije ostvarenaje dovodno-odvodnim tunelom, u ~ijem sklopu jema{inska zgrada sa dve pumpe, odnosno dvamotora-generatora, koje u odre|enom vremenom sluè i kao tur bine za proizvodwu elektri~ne energije.Snaga postrojewa je preko 630 megavata, sa prose~nomgodi{wom proizvodwom od oko 800 miliona domilijardu kilovat~asova elektri~ne energije.

Reverzibilna elektrana je na sve~an na~inpu{tena u rad 27. novembra 1982. godine, na isti dankao i proto~na elektrana 16 godina ranije.Obeleàvawe po~etka rada novog energetskog objektana Drini proteklo je u prisustvu najistaknutijihli~nosti Republike i Federacije. Elektranu je upogon pustio Petar Stamboli}, tada{wi predsednik Predsedni{tva SFRJ.

U proteklih 24 godine RHE je potvrdila sve svojebitne karakteristike, odnosno svoje dobre strane iopravdanost wene izgradwe. To se naro~ito pokazalou vreme nesta{ice i redukcija u potro{wi energije,kada je reverzibilna elektrana sa svojom rezervomstruje, deponovanoj u akumulaciji na tari „uskakala” u sistem i time doprinosila otklawawu te{ko}a usnabdevawu potro{a~a.

Ova reverzibilna hidroelektrana je po mnogo

~emu jedinstvena u svetu, sa nekoliko svetskih

rekorda: ima najve}u akumulaciju od oko 150 miliona

kubika vode na Tari, i najve}i pad od 600 metara. Za

protekle 24 godine, od kako je pu{tena u rad, RHE je

proizvela 15,5 miliona kilovat~asova elektri~ne

energije.

Jo{ jedno svetsko ~udo – Drina se popela na Taru

REKORDI REVERZIBILNEHIDROELEKTRANE

OSNOVNI PODACI O RHE „BAJINA BA[TA”

Instalisani proticaj: 126 kubnih metara vode u sekundi

Korisna zapremina akumulacije: 150 kubnihhektometara

Energetski sadràj akumulacije: 195 gigavat~asova

Maksimalni neto pad: 610 metara

Agregati sa jednostepenom pumpom-turbinom: 2

Instalisana snaga elektrane: 614 megavata

Prose~na godi{wa proizvodwa energije: 630gigavat~asova

Komandna zgrada i razvodno postrojewe Reverzibilne hidroelektrane „Bajina Ba{ta”

Pu{tawe u rad RHE „Bajina Ba{ta” 27.11.1982. godine

DLHE - BILTEN 18 27.11.2006

P R O I Z V O D W A

Za 40 godina od kako postoji HE „Bajina Ba{ta”, bez Reverzibilne HEproizvela je, do po~etka oktobra ove godine preko 58 miliona kilovat~asovaelektri~ne energije. Ako bismo primenili sada{wu cenu energije, onda bivrednost takve proizvodwe iznosila preko 2 milijarde evra, {to je izuzetanposlovni rezultat. U~e{}e HE „Bajina Ba{ta” u celokupnoj proizvodwiElektroprivrede Srbije, ra~unaju}i i termoelektrane, iznosi oko 5 odsto.Istovremeno to iznosi preko 14 odsto uzimaju}i u obzir samo hidroelektranekao proizvo|a~e energije.

U prvoj godini svog rada, ta~nije u decembru 1966. godine HE „BajinaBa{ta” je proizvela 90.824 megavat~asa energije {to se u ono vreme smatralo zapravi podvig. Ve} slede}e godine ta proizvodwa je iznosila blizu 978 milionakilovat~asova, a kasnije se proizvodwa stalno pove}avala.

Naravno, vrlo ~esto je proizvodwa zavisila od hidrolo{kih uslova, odproticaja Drine, koji je veoma promenqiv. Otuda imamo da je, naprimer, 1979.godine proizvodwa elektri~ne energije dostigla svoj rekord koji kasnijenikada nije prevazi|en. Tada je HE „Bajina Ba{ta” proizvela ~ak 2 miliona i{est stotina jhiqada kilovat~asova energije. I slede}e, 1980. godine tajrezultat je bio blizu rekorda, proizvedeno je milion i 883 hiqade kilovat~asaenergije. Zanimqivo je da je u nekim izrazito su{nim godinama, kakva je bilanaprimer 1990. godina, peroizvodwa padala na ispod milion kilovat~asova, aveoma malu proizvodwu HE je imala i 1993. kada je na obalama Drine besneo rat.

Ipak, prose~na proizvodwa energije u HE „Bajina Ba{ta” za ovih 40 godinaiznosila je blizu hiqadu i po megavat~asova energije, a taj poslovni rezultatve} je dostignut i prevazi|en ove, jubilarne godine.

Zanimqivo je da je najve}e u~e{}e u proizvodwi energije, ra~unaju}i sveproizvo|a~e u EPS-u, HE „Bajina Ba{ta” imala 1996. godine i to 5,68 odsto,ne{to ni` u~e{}e, ali tako|e znatno iznad 5 procenata bilo je i 1999. i 2004.godine.

Zanimqivo je navesti jo{ neke podatke.

Ako se uzme u obzir ukupna instalisana snaga Hidroelektrane iReverzibilne hidroelektrane od oko 1000 megavata, i ukupan broj zaposlenih odne{to vi{e od 200, to zna~i da imaju blizu pet megavata po radniku, ~ime sepostiè svetska produktivnost. Pogonska spremnost, zahvaquju}i izuzetnostru~nom odràvawu, uvek je stopostotna. Cena proizvedene elektri~ne energije je me|u najniìm u EPS-u.

Za 4 decenije HE „Bajina Ba{ta” dala je izuzetan doprinos radu i razvojuelektroprivrede. Generatori su pokrenuti 51.500 puta, radili su ukupno oko 854 hiqade sati.

Izuzetni proizvodni rezultati HE „Bajina Ba{ta”

SVETSKA PRODUKTIVNOST UPROIZVODWI ELEKTRI^NE ENERGIJE

Rekordnu proizvodwu HE „Bajina Ba{ta” imala 1979. godine, preko dve hiqademegavat~asova. Pogonska spremnost uvek stopostotna.

Godina

Proizvodwa HE B.Ba{ta

(GWh)

1966 90,824

1967 977,724

1968 1421,507

1969 1578,587

1970 1652,346

1971 1429,627

1972 1315,000

1973 1183000

1974 1521,738

1975 1304,240

1976 1571,307

1977 1831,043

1978 1622,323

1979 2005,859

1980 1883,440

1981 1741,941

1982 1264,717

1983 1195,473

1984 1649,036

1985 1437,291

1986 1661,012

1987 1443,863

1988 1522,812

1989 1533,434

1990 913,629

1991 1503,895

1992 1329,184

1993 974,795

1994 1315,684

1995 1388,119

1996 1828,726

1997 1462,389

1998 1504,490

1999 1609,799

2000 1469,660

2001 1553,096

2002 1219,525

2003 1416,202

2004 1819,000

2005 1834,293

2006-10 1524,957

Uk./(pros) 57.980,630

Komandna sala HE „Bajina Ba{ta”

27.11.2006 9DLHE - BILTEN 1

P O R T R E T I

Nekako s’ prole}a davne 1959. godine, kada suintezivno po~eli radovi na izgradwi budu}egvelikog giganta na Drini, na gradili{te u Peru}cuje stigao i Vukoman – Vule Ordagi}. Novoosnovanompreduze}u su bili potrebni kadrovi, pa je i Vule sasredwom poqoprivrednom {kolom i ~etvoro -godi{wim iskustvom, ste~enim u Zadruzi, postaoneophodan, najpre kao blagajnik, zatim glavnikwigovo|a, a onda, sve do penzionisawa kao velikiznalac na poslovima {efa ra~unovodstva. I danas sepri~a da je on u svoje vreme bio jedan od najboqih{efova ra~unovodstva u Bajinoj Ba{ti.

Na gradili{tu me|u prvima- Na gradili{te sam stigao me|u prvima – se}a se

Vule, ve} odavno penzioner, koga jo{ dobro sluìvedar duh i izvanredno pam}ewe – Se}am se da je zasekretara u firmi do{ao Slobodan Nikoli}, zatimMi}o Savi}, a onda i ja na mesto blagajnika. Odmahiza mene stigao je i Supur, izvanredan stru~wak usvom poslu. Stizali su inèweri i tehni~ari,gradili{te je je oìvelo… Radilo se neumorno, nijebilo radnog vremena. Najpre su se gradile monta`nebarake za sme{taj oko tri hiqade radnika. Vr{ene supripreme za izgradwu elektrane…

Me{tani Gao~i}a pored Drine nisu blagonaklono gledali na izgradwu elektrane. Te{ko su se mirili sa tim da }e morati da se sele, a da }e poqe sa wihovimplodnim oranicama biti poplavqeno i pretvoreno uveliko ve{ta~ko jezero. Neki nisu dozvoqavali d aim se uzima zemqa, na kraju su se pomirili sa sudbinom.Ipak, bili su uglavnom zadovoqni sa ispla}enomnadoknadom {tete.

- Bio sam i u komisiji za procewivawe {tete –nastavqa svoje se}awe Vule, ina~e rodom iz Gao~i}a –Znam da su najboqe prolazili oni koji su imalivo}wake. Mi smo u nekim slu~ajevima davali i znatno ve}u procenu od realne, hteli smo da pomognemoqudima. Se}am se, jednoj èni koja nije imalanikakvih drugih prihoda, znatno smo uve}aliproceweni prinos sa tri oraha. ûje to nekako na{direktor Bora „Kinta”, zovne mene i pita kako se to

dogodilo. Ja kaèm da smo to Milo{ Ivanovi} i jauradili jer smo hteli da malo pomognemo toj èni.On se malo zamislio i rekao: Pa dobro, bili ste upravu.

O Bori Jovanovi}u, prvom direktoru Hidro -elektrane, ostalo je mnogo se}awa i anegdota. Bio jepoznat kao veliki {tedi{a i {krtica, zbog ~ega je idobio nadimak „Kinta”. Vule se se}a dam u je takojednom prilom skrenuo pa`wu da koverte od po{tekoju su dobijali nikako ne sme bacati, ve} ihprevrnuti, zalepiti i ponovo iskoristiti.

- Bio je to veliki stru~wak i veliki ~ovek –pri~a Vule – Se}am se, prvih dana na gradili{tu,kada se postavqala linija za dovod struje, jednomseqaku je dopalo da mu bandera bude usred dvori{ta.Do|e on kod Bore i moli da se to malo pomeri. Boraga pita za{to mu to smeta, a seqak kaè: Hajde da javama postavim ovaj {tap na sred stola nek stojiuspravno, pa ako to vama ne smeta, ne}e ni menismetati bandera.

Od wega su mnogi u~iliSe}awa na minula vremena, qude i doga|aje jo{

uvek su sveà u pri~i Vula Ordagi}a. On radopomiwe svoje kolege, ali i druge vrsne stru~wake ipregaoce u svom poslu, Mi}u Vukovi}a naprimer,Radivoja Savi}a, jednog od prvih ekonomista uBajinoj Ba{ti, dugogodi{weg poslanika uSkup{tini, koji je u Hidroelektranu do{aopo~etkom sedamdesetih godina, ali je ostao zapam}enpo svojoj stru~nosti i znawu.

Vule je uz rad zavr{io i Vi{u ekonomsku {kolu.Mogao je, kaè, zavr{iti i fakultet, ali mu to nijebilo potrebno.

Posao {efa ra~unovodstva je vrlo specifi~an izahteva dosta znawa i snala`qivosti u razli~itimsituacijama. Vule je probleme re{avao na svoj na~in,strpqivo i bez ùrbe. êsto ih je odlagao u posebnufasciklu, da „odleè” i preno}e, pa ih onda re{avaonajboqi mogu}i na~in. Ni{ta nije presecao prekokolena.

- To sam nau~io od nekog Bate koji je pre mene ra -dio kao {ef – kaè Vule – On mi je ~esto govorio:Treba biti staloèn, pribran i mudar. To samprihvatio u ìvotu i u radu i mislim da sam bio upravu.

Od Vula su mnogi u~ili zanat. Dragan Ili},sada{wi finansijski rukovodilac „Drinsko-Limskih HE”, isti~e da je najvi{e nau~io upravo odVula Ordagi}a.

- On je, kao retko ko umeo i voleo da svoje znaweprenese na nas mla|e – kaè Ili} – Prosto je uìvaoda nam prenese svoja iskustva i znawa iz ra~uno -vodstva i finansija. To sam uvek isticao kao wegovudobru osobinu i u tome se retko ko sa wim mogaoporediti.

O.Dodi}

Vukoman Vule Ordagi}, nekada{wi {ef ra~unovodstva Hidroelektrane

UVEK STALO@EN, PRIBRAN I MUDAR

Vukoman Vule Ordagi} sa svojom kartotekom

DLHE - BILTEN 110 27.11.2006

P O R T R E T I

Nedavno je navr{io 73 godine ìvota i 13 godina od kako je u penziji, ali je ve} primetio da je me|unekoliko najstarijih ro|enih Bajinoba{tana.Qubi{a Kneèvi}, istaknuti neimar sa mnogihgradili{ta, neumorni operativac, stru~wak odposebnog poverewa, jo{ uvek je pun energije,optimizma i radnog elana, ba{ onakav kakav je biopune tri decenije provedene u Hidroelektranama„Bajina Ba{ta”. I danas za wega kaù, s pravom: celog veka je bio graditeq, podjednako uspe{an kaograditeq hidroelektrana i dobrih me|uqudskihodnosa u kolektivu.

Sudbinski vezan zahidroelektranu i Drinu

Ro|en u gradu izme|u Drine i Tare, tu je zavr{ioosnovnu {kolu i niù gimnaziju, a iz sredwe {kole u â~ku iza{ao kao gra|evinski tehni~ar, davne 1951.godine. Sudbina mu je odredila da se vrati u rodnigrad sa da ste~enim znawem pomogne razvoj svogzavi~aja. Sve do 1960. godine ra dio je kao ref er ent zagra|evinarstvo u organima uprave sreza Ra~anskog. Uvreme kada je kadrova bilo malo, a potrebe velike, u godinama planiranog intezivnog razvoja, Qubi{inoprisustvo je postalo svuda neophodno.

Krajem pedesetih, kada su vr{ene intezivnepripreme za izgradwu hidroelektrane u Peru}cu, Qubi{a je, kao ve} dokazani stru~wak ugra}evinarstvu i radnik GP „Zlatibor”, vodioposlove na izgradwi puta Kremna – Bajina Ba{ta –Peru}ac. Ovim „kockastim” putem docnije }e bitiprevezene hiqade tona cementa i drugog gra|evinskogmaterijala ugra|enog u branu Hidroelektrane naDrini. Ve} tada je postao sudbinski vezan za ovaj grandiozni kolos i reku gde }e provesti najve}i deosvog radnog veka.

U kolektivu HE „Bajina Ba{ta” zvani~no jezaposlen od 1964. godine kao smenski tehni~ar. Imao

je zna~ajnu ulogu u zavr{nim poslovima na izgradwiovog hidroenergetskog objekta. Odmah nakon pu{tawau rad hidroelektrane, u novembru 1966. pa sve do1972. godine vodio je poslove gra|evinskogodràvawa, a istovremeno je ra dio na istra`nimradovima hidroelektrana „Dubravica” i „VelikeTegare” na Drini, koje su u to vreme jo{ bileaktuelne.

- Poslove istraìvawa terena za budu}e elektrane radili smo zaista temeqito, ube|eni da }e se onezaista graditi – pri~a Qubi{a – Od wih se kasnije,iz mnogo razloga, odustalo. Bilo je nekih ideja zaizgradwu ~itavog sistema mawih proto~nihelektrana, ali i to su jo{ uvek samo razmi{qawa.Ne{to kasnije ra dio sam i na istra`nim ipripremnim radovima za Reverzibilnuhidroelektranu…

Priznawa u prave rukeVe} 1974. godine Qubi{a Kneèvi} dobija

konkretne zadatke kao rukovodilac nadzorne grupe naizgradwi kqu~nih objekata. Svakodnevno je na te{koji atraktivnoj trasi puta Peru}ac – Mitrovac, naizgradwi i rekonstrukciji ostalih gradili{nihputeva, na platou i pristupnom tunelu dovodno-odvodnog sistema, na vodostanu sa komorama,zatvara~nici, na delu tunela iz pravca Zaovina i naizgradwi drugih pomo}nih objekata. Bez wega se vi{e jednostavno nije moglo…

Po zavr{etku poslova na terenu vra}ao se ukancelariju da bi, koriste}i svoje dugogodi{weiskustvo i znawe, vodio poslove na izradi okon~awara~una sa brojnim izvo|a~ima radova na RHE „BajinaBa{ta”. Posle pu{tawa RHE u rad nastavio je da radina poslovima projektovawa i izrade dokumentacije za gra|evinsko odràvawe obe hidroelektrane na Drini.

Prilikom pu{tawa u rad „reverzibilke” uru~enmu je Orden rada sa srebrnim vencem. Qubi{a jedobitnik i drugih priznawa: bronzane plakete ZEP-a, visokog priznawa povodom 30 godina radaHidroelektrane, a kao istaknuti sportski radnikdobio je i Zlatnu zna~ku SOFK-e Srbije.

Poznato je da je Qubi{a Kneèvi} od 1951.godine bio aktivan fudbaler FK „Sloga”, a od 1959.godine dugo je bio stalni ~lan rukovodstva ovogkluba. Vi{e od osam godina bio je i predsednik FK„Sloga”. Kao veliki pregalac u sportu imao jezna~ajnu ulogu u izgradwi sportskih objekata,fudbalskog stadiona i obe svla~ionice u Lugu.

Iako j eve} dosta dugo u penziji, Qubi{u jo{pamte u wegovom kolektivu. Znaju za sve wegove radnepobede, ali i za wegovu duhovitost, sklonost da sena{ali i na svoj i na tu|i ra~un. Uvek je gledao svima da pomogne, imao je, kaù, srce ve}e od elektrane.Narodski re~eno – bio je i ostao qudina. To,uostalom, i krasi prave, istinske graditeqe…

O. Dodi}

Ve~iti graditeq – Qubi{a Kneèvi}

ÔVEK OD AKCIJE

Qubi{a Kneèvi} na gradili{tu HE „Bajina Ba{ta”

27.11.2006 11DLHE - BILTEN 1

P O R T R E T I

Odmah posle rata, godine ~etrdeset i pete, u maluelektranu – poto~aru u Peru}cu, prvi put na ferijalnumese~nu praksu dolazi jedan omalenisedamnaestogodi{wak, u~enik Tehni~ke {kole izVaqeva. Bio je to Aksentije Supurovi}, rodom izSvojdruga, koga }e kasnije svi upoznati po nadimkuSupur. Wegov susret sa „poto~arom”, koja je ìvotzna~ila za me{tane Peru}ca i Bajine Ba{te,predstavqa}e nezaobilaznu ìvotnu epizodu, pa isudbinsku odrednicu. Bila je to prva Supurovaelektrana.

Stru~waka malo, a poslamnogo

Mnogo godina kasnije, kada bude ve} pred penzijom,ovaj izuzetni stru~wak jo{ jednom }e se vratiti svojojprvoj qubavi, elektrani svoje mladosti. Wemu }e, a kome bi drugom, biti poveren jedan od najodgovornijihzadataka, kakvih je uostalom mnogo bilo u wegovomìvotu, da obnovi peru}a~ku minielektranu, dainstalira novu opremu i da ovom prvencu udahne noviìvot. Danas ovaj objekat, koji ima i istorijski zna~aj,jo{ uvek radi.

Nakon zavr{etka {kole mladi elektrotehni~arSupur se zaposlio u Elektri~no preduze}e „Tara” uBajinoj Ba{ti. Bilo je to vreme kada se struja smatrala~udom nad ~udima, a elektri~ni aparati |avolskimnapravama. Stru~waka je bilo malo, a posla naelektrifikaciji ratom opusto{ene zemqe – mnogo.

Bajina Ba{ta je tada imala samo dva elektro -tehni~ara. Grad se jo{ uvek napajao elektri~nomenergijom iz peru}a~ke minielektrane snage snage 54kilovata, koja je sluìla samo za napajawe osvetqewa, apreduze}a su imala ta~an raspored ukqu~ivawa svojihma{ina i aparata.

Nekao u to vreme re{eno je da se pravi dalekovod odKremana do Peru}ca. Pripremni radovi su ve} bili utoku. Istovremeno sve se vi{e pri~alo o mogu}nostiizgradwe velike hidroelektrane na Drini.

- Jednoga dana u na{u kancelariju iznenada do|o{eBora Jovanovi} i jo{ jedan inèwer. Mi smo ve}

uveliko bili u poslovima oko novog dalekovoda, a oninam reko{e: „Nemojte to raditi. Odlu~eno je da se gradihidroelektrana, pa }emo graditi i dalekovod od Uìcado Peru}ca” – se}a se Supur.

Ubrzo posle toga osnovano je Preduze}e za izgradwuhidroelektrane „Bajina Ba{ta” kome su bili potrebniprovereni stru~waci. Jedan od dvojice „Tarinih”elektrotehni~ara morao se prseliti u Peru}ac da vodioperativne stru~ne poslove. Izbor je pao na Supura.Tako se on te 1959. godine na{ao na tada najve}emgradili{tu u zemqi. Gradio se gigant na najmo}nijojjugoslovenskoj reci. Bila je to Supurova druga elektrana.

Cela ta prva godina protekla je u pripremama zaglavni posao: izgra|eni su najva`nijki objekti,zapo~eti radovi na dalekovodu Uìce – Bajina Ba{ta.Supur je stizao svuda. Bio je pravi operativac a ~esto inadzorni or gan na najva`nijim poslovima. Ra dio je svejer u po~etku od elektro stru~waka na gradili{tu subili samo dva inèwera, Jovanovi} i Brki}, i tritehni~ara: Supur, Fi}a i êqovski.

Kada je betonska brana prekora~ila reku a kolos naDrini po~eo sa proizvodwom, Supur je i daqe obavqaonajva`nije poslove u preduze}u. jedno vreme je bio i {ef elektroslu`be.

Novi gigant – reverzibilkaNe{to kasnije Supur je kao nadzorni or gan i ve}

provereni znalac i{ao da preuzima opremu, nekolikoputa u „Kon~ar”, zatim u Rijeku, stizao je i u Belgiju i,najzad, i u daleki Ja pan. Bez wega se nije moglo. Ako onkaè da oprema vredi i da je treba preuzeti – onda tuvi{e nije imalo {ta da se doda. Jednostavno, bio jestru~wak od poverewa.

Onda je do{ao jo{ jedan istorijski trenutak:odlu~eno je da se gradi novi gigant – reverzibilnahidroelektrana, po mnogo ~emu jedinstvena u svetu.Ponovo su oìvele obale Drine. Graditeqi su seupustili u jo{ jednu borbu sa mo}nom rekom, ali i sasurovom planinom Tarom kroz koju je trebalo probitipodzemni tunel i tako, napokon, ostvaritiproro~anstvo kremanskih Tarabi}a, da Drina kreneuzbrdo. I neimari izgradi{e „reverzibilku” i Drinske elektrane sa vi{e od 1000 megavata posta{e skoro triputa mo}nije.

Bila je to tre}a elektrana u koju je neumorni Supurugradio i deo sebe. Radan i stru~an, ro|eni operativac,nikada nije {tedeo sebe. Stizala su za to i priznawa.

Za danono}no pregala{tvo dobio je po zavr{etkugradwe hidroelektrane Medaqu rada. Za izuzetnidoprinos u izgradwi reverzibilne elektrane, zaosposobqavawe mladih kadrova, uru~en mu je Orden radasa srebrnim vencem. Napokon, za ukupan rad „podstalnim visokim naponom”, za po`rtvovanostvarala{tvo dobio je veliko priznawe – PlaketuJUGEL-a „Nikola Tesla”.

Supur je odavno penzioner. Ipak navrati po~esto do Hidroelektrane. Zatreba i danas wegova stru~na pomo} i savet. Poznaje on svaki kutak u Hidro elektranama uPeru}cu jer tu je proveo pune tri decenije. Rastao jezajedno sa kolosom na na{oj najlep{oj i najmo}nijojreci.

O. Dodi}

Aksentije Supurovi} – krunski svedok elektrifikacije bajinoba{tanskog kraja

SUPUROVE TRI ELEKTRANE

Aksentije Supurovi} kod jedne od svoji elektrana

DLHE - BILTEN 112 27.11.2006

Z A P I S I

Od susreta Pive i Tare koje se sastaju kod [}epan Poqa i ~ije seboje, Tarina bela i Pivina zelenkastoplava, nekoliko stotina metarabore za prevlast, da bi se kona~no izgubile u novoj zelenoj bojizapewene Drine, nova reka kre}e na put dug preko 340 kilometara.

Predugo su Drinu gonili da bude granica i te~e izme|u obala nakojima su qudi govorili podjednako lepo i isto. Silom topuza i ogwawene su obale bile rubovi dubokih oìqaka, ìva rana nametnutihgranica. No, odvajkada su i na jednoj i na drugoj obali ìvelima{tari koji su snivali o tome da ukrote plahovitu i }udqivu reku.

San o premo{}avawu wenih obala star je koliko i Drina ipam}ewe naroda o woj. Jedno od wih zabeleìo je pisac koji je slavujezika sa ovih obala proneo celim svetom, nobelovac Ivo Andri}.]uprija na Drini, ta velika, bela gra|evina, postala je trajni simbolqudskih napora i pobeda.

Svetlost sa DrineDe~ak sa Zlatibora, ratnik iz Prvog svetskog rata, docnije

akademik i profesor, Miladin Pe}inar, brdskim kowi}ima, naj~e{}e pe{ke, godinama je obilazio krivudavu Drinu sawaju}i o tome dazaustavi wene vode i preto~i ih u svetlost koja }e izmeniti ìvot naobalama reke. Sa prve elektri~ne centrale koja je rekonstruisana isada proizvodi struju, zasvetlela je 1928. godine prva sijalica saPeru}a~kog vrela.

Bajinoj Ba{ti, poznatoj po gra|i sa Tare i duvanu „bajinovac”,bila je dovoqna snaga od 60 kilovata struje. A zamisao da se obuzdaDrina i qudima sa dveju obala daruju svetlost, pratila je neverica.Ogromna energija plahovite, goropadne reke, kori{}ena je jedino zaprevoz gra|e, a ideje Miladina Pe}inara koji je izra~unao da se naDrini i wenom slivu moè podi}i oko 60 velikih hidroelektranapo~iwe da se ostvaruje tek posle Drugog svetskog rata.

Po~eli su istra`ni radovi, usledile su obimne pripreme.Podignuto je stambeno naseqe, izgra|en dalekovod, saobra}ajnice idrugi objekti. Ovde su se sreli Krivotorbi}i iz Zvornika saCrnotravcima i Vrawancima sa Vlasine, Mavrova i drugihgradili{ta hidroelektrana. Godine 1962. Drina je krenula novimtokom. Graditeqi su iskopali novo korito na desnoj obali, na levojizgradili zagat ~ime je omogu}ena izgradwa levog dela brane visoke 90 a duge u kruni 460 metara.

Godine 1964. Drinom su pro{li posledwi splavari. Poru{en jezagat na bosanskoj strani. Reka se vratila u staro korito ali sadakroz otvore na brani i preko slapi{ta. Uporedo sa izgradwom desnogdela brane tekli su radovi na ma{inskoj zgradi i temeqima gde }ebiti montirani agregati budu}e hidroelektrane. Na Drini je rastaogigant koji }e spojiti wene obale.

Radovi su se privodili kraju. Montirana su tri agregata ukupnesnage 270 megavata, a obezbe|eni su uslovi i za montaù ~etvrtog, koji}e biti pu{ten u rad dve godine docnije. Zavr{ena je izgradwarazvodnog postrojewa i montirana je ostala oprema. Sve je bilospremno za pu{tawe hidroelektrane u rad. Graditeqi su odràli re~:Hidroelektrana „Bajina Ba{ta” izgra|ena je pre planiranog roka.

U kawonu Drine, od Peru}ca pa do ~uvene }uprije proteglo sejezero dugo 52 kilometra u kome je akumulirano 340 miliona kubikavode. Uo~i Dana republike, 27. novembra 1966. godine u Peru}cu su seslegli me{tani sa dveju obala Drine da zajedno sa graditeqimaproslave jo{ jednu pobedu ~oveka nad mo}nom rekom.

Ostvareni snoviPotekli su prvi kilovati sa nove hidroelektrane. Jugoslavija je

dobila novih milijardu i 600 miliona kilovat~asova energijegodi{we. Privredni potencijal zemqe oboga}en je jo{ jednimgigantom u ~ijoj izgradwi je u~estvovalo vi{e hiqada graditeqa.

San mnogih generacija je ostvaren, Drina je zaustavqena. Nestali su ~uveni splavari sa Drine, ali je ~ovek stvorio nove lepote.Izmenio se pejza` ovoga kraja. Podno`je planine Tare zapquskujutalasi novog jezera.

KRIVA DRINA

27.11.2006 13DLHE - BILTEN 1

Z A P I S I

DVAPUT UKRO]ENA Ma`da je ba{ tu, negde na obroncima planine,

stvorena i legenda koja kaè da }e jednog dana nekecrne zmije popiti sve izvore oko Drine, da }e samaDrina pote}i uzbrdo i popeti se na Taru gde rastu~uvene Pan~i}eve omorike.

Legenda postaje stvarnost

Kad }udqiva Drina u prole}e i u jesen nado|eona se preliva preko brane te ogromna koli~ina vodeostaje neiskori{}ena. Borba sa plahovitom rekom senastavqa. Stru~waci Hidroelektrane „BajinaBa{ta” dolaze na ideju da izgrade novupumpno-akumulacionu hidroelektranu. Jednostavnijere~eno, da Drinsku vodu iz Peru}a~kog jezerapumpama popnu na Taru, a onda, kada je energijanajpotrebnija, da je istim putem vrate u jezero iproizvedu potrebnu energiju. Visinska razlikaizme|u akumulacije u Peru}cu i budu}eg jezera naTari iznosi 600 metara. Dve akumulacije povezujesistem koji sa~iwavaju dowa ulazno-izlaznagra|evina, dowi cevovod, ma{inska zgrada,horizontalni i kosi cevovod, vodostan sazatvara~nicom, horizontalni tunel dug 8 kilometara i gorwa ulazno-izlazna gra|evina.

Na Tari, me|u prvim objektima izgra|ena jebrana Kru{~ica na Belom Rzavu i vodovodnopostrojewe za snabdevawe vodom graditeqa i naseqasa Tare. Na oko 300 metara nizvodno odHidroelektrane na desnoj obali Drine po~ela jegradwa ma{inske zgrade. Pristupilo se izgradwidowe ulazno-izlazne gra|evine, a za to je trebaloprobiti branu. Da bi se dowa ulazno-izlaznagra|evina povezala sa ma{inskom zgradom iskopan jetunel i ugra|en je dowi cevovod. Uporedo sagra|evinskim radovima u ma{inskoj zgradimontirana su dva agregata nove reverzibilnehidroelektrane, ukupne snage 600 megavata.Specifi~nost ovih agregata je u tome {to se prvi put koriste jednostepene pumpne tur bine za pad od preko600 metara, {to do sada jo{ nije prema{eno u svetu.

Kona~no, legenda je postala stvarnost. Drina sepopela na Taru. @iteqi Veàwe nisu ni sawali da}e jednoga dana morati da se sele ispred Drinskihvoda koje }e preplaviti wihove domove. Nova Veàwa po~ela je novi ìvot na obalama prekrasnog jezera ukome je akumulirano 170 miliona kubika vode.

Za pumpawe vode na Taru koriste se jeftinivi{kovi energije i na taj na~in se stvaraju ogromnerezerve. U kriti~nim situacijama hidroelektranamoè da interveni{e u najkra}em roku i tada ugeneratorskom pogonu sistem deluje kao proizvo|a~energije. Posebno je zna~ajno i to {to u su{nimperiodima, u doba pove}ane potro{we, ovopostrojewe moè duè da nadokna|uje nedostataksnage i energije i pove}ava sigurnostelektroenergetskog sistema zemqe.

Dve hidroelektrane ukupne snage oko 1000megavata rade u okviru jedinstvenog energetskog

sistema Srbije, proizvode}i godi{we oko 2 milionai 700 miliona kilovat~asova elektri~ne energije.

Uvek }e biti velikih i umnih qudi

Radni qudi Hidroelektrana „Bajina Ba{ta”,glavnog investitora ovih objekata, dobili su naupravqawe dva giganta, koji su delo ruku vi{ehiqada neimara, a sagra|eni su uz pomo} i podr{kudru{tvene zajednice. Kolektiv Hidroelektrana, odkojih ve}inu ~ine visoko stru~ni radnici, ulaèvelike napore da opravda uloèna sredstva ipoverewe koje im je ukazano. Odràvawe postrojewajedan je od svakodnevnih zadataka ~lanova kolektiva~ime se obezbe|uje vrlo visoka pogonska spremnost.

Hidroelektrane su postale jedan od veomava`nih nosilaca razvoja op{tine kao i mnogihnaseqa sa obeju obala Drine. @ivot qudi ovoga kraja krenuo je novim tokom. Bajina Ba{ta je doìvelapreporod. Malo naseqe Peru}ac postalo jeprivla~no turisti~ko mesto. Bajina Ba{ta, nekadabez i jednog metra asvaltnog puta, danas imanajrazvijeniju putnu mreù u regionu. „Nacionalnipark Tara” postao je jedan od najatraktivnijihpredela u Republici. Jezero koje se proteè od NoveVeàwe do brane Lazi}i pruà nove radostinajvernijim gostima Mitrovca, mali{anima igostima iz cele zemqe.

Neko je rekao graditeqimaHidro elektrana:

„Vi dolazite u divqinu, upustare, u mrak. A kada odlaziteostavqate za sobom puno, punosvetlosti”.

A Ivo Andri}, koji jeovekove~io Drinu pi{e:

„Sve moè biti, ali jedno nemoè biti, da }e posve i zauveknestati velikih i umnih qudi,koji }e za qubav podizati trajnegra|evine da bi zemqa bila lep{ai ~ovek ìveo lak{e i boqe. Kadbi wih nestalo, to bi zna~ilo da}e i qubav ugasnuti i nestati sasveta. To ne moè biti”.

Tekst i fotografije odabrani iz filma

„Hidroele ktrane Bajina Ba{ta” koji je

ura|en 1986. godine povodom 20 godina

rada HE „Bajina Ba{ta” u produkciji

RZ „FIT” Beograd.

St.].

DLHE - BILTEN 114 27.11.2006

U O B J E K T I V U

Sa izgradwe reverzibilne hidroelektrane

PRO\OSMO KROZ TARU

uarTa na glit sjea nriD

eineva| grneazzl-inoaz ulwe dowaadgrIz

Tunel je probijen

Montaà spirale y ma{inskoj zgradi

27.11.2006 15DLHE - BILTEN 1

S I N D I K A T

Spajawem „Drinskih” i „Limskih hidroelektrana” po~etkom ove godine formirano je Privrednodru{tvo „Drinsko-Limske hidroelektrane”. Tako jeorganizovan i sindikat ove velike kompanije kojiima svoje ogranke u svakom organizacionom delucelokupnog preduze}a. Drinsko-limske HE sadazapo{qavaju ukupno 531 radnika. Najvi{e ih je u HE„Bajina Ba{ta” – 217, u „Limskim” u Novoj Varo{iima 173 zaposlena, u â~ku 61 i 80 zaposlenih u HE„Zvornik”. Svi su ujedno i ~lanovi sindikataPrivrednog dru{tva „Drinsko-limskehidroelektrane”.

- Ono {to je najbitnije u ovom trenutku je da smosada u pregovorima sa poslovodstvom oko izrade ipotpisivawa kolektivnog ugovora – isti~e Mi lanStefanovi}, predsednik Glavnog odbora sindikata„Drinsko-limskih” - Tu je, naravno, kao i svuda borba razli~itih mi{qewa. Mi iz sindikata traìmo boqe uslove za zaposlene, {to je i na{a obaveza, aposlovodstvo nudi lo{ije uslove, zapravo sve ono {to wima odgovara. Nadamo se, ipak, da }emo tu na}izajedni~ki jezik i da }emo se na kraju dogovoriti iposao privesti kraju.

Prioritet sindikalne organizacije, kako isti~eStefanovi}, jeste da se stalno bori za socijalnusigurnost. Na nivou cele kompanije sindikat dobrofunkcioni{e, ima dobru me|usobnu saradwu sa svimograncima sa kojima svakodnevno koordinira.

- Kolektivni ugovor, na ~ijoj se izradi uvelikoradi – vaì na nivou cele kompanije, za sve zaposlene– kaè Stefanovi} – najbitnje je da se podignesocijalni poloàj, da se pove}a vrednost radnog sata

i da se {to vi{e uradi na bezbednosti i za{titizdravqa svih zaposlenih, na svakom ran dom mestu.Ina~e, kolektivni ugovor se radi na nivou svihPrivrednih dru{tava u EPS-u. To je zajedni~ki posao poslovodstva i sindikata.

U „Drinsko-limskim hidroelektranama” odavno su shvatili da je za sindikat mnogo va`nija borba zasocijalnu sigurnost od onih klasi~nih aktivnosti,kakve su ranije bile, kao {to su nabavka robe popovoqnijim uslovima i cenama. Naravno, va`no je ito, pogotovu u ovom vremenu, ali ipak se trebaokrenuti dugoro~no korisnim aktivnostima.

Sindikat je taj koji mora biti dijametralnosuprotan interesima poslovodstva, uvek na strainradnika.

- Na{e je da se izborimo za svoje interese i za {to boqi poloàj, a poslovodstvo mora shvatiti dam u jeobaveza da pregovara sa sindikatom – kaè Mi lanStefanovi} – Kolektivni ugovor po Zakonu ne moèda vaì ako ga ne prihvati i ne potpi{e sindikat.Zato se do dogovora uvek mora do}i.

U sindikatu „Drinsko- limskih HE” se ve} sadarazmi{qa i o {to ve}ojceni akcija, ukoliko do|e do prodaje preduze}a. Ovde senadaju da do toga ipak ne}edo}i, jer ve} postoje lo{aiskustva u okruèwu. Nekezemqe su privatizovale svoje elektroprivrede, prodaliih, pa sada imaju velikeprobleme, bore se da ihvrate, ali to ve} ide mnogoteè. S obzirom na sva talo{a iskustva, u„Drinsko-limskim HE” se

nadaju da }e se dobro razmisliti pre nego {to do|e do privatizacije elektroprivrede. Ipak, mora se bitispremno i na tu opciju, ukoliko do toga do|e.

Sindikat, kako isti~e Stefanovi}, mora da ima uvidu da radnicima pomogne i na drugi na~in. Zato semora baviti i usputnom delatno{}u, kupovinom robena rate, obezbe|ivawem povoqnih aran`mana za odmor i rekreaciju radnika, ali to ne treba da budeprvenstvena ve} sporedna delatnost. Tako }e biti iubudu}e.

Aktuelni pregovori sa poslovodstvom

KOLEKTIVNI UGOVORU PRVOM PLANU

Najva`nije je da se izborimo za {to boqi socijalni poloàj zaposlenih – isti~eMi lan Stefanovi}, predsednik Sindikata „Drinsko-limskih hidroelektrana”

Mi lan Stefanovi}

DLHE - BILTEN 116 27.11.2006

P R O J E K T I

U HE „Bajina Ba{ta” uveliko se razmi{qa ougra|ivawu petog agragata unutar ma{inske zgradeelektrane koji }e u osnovi dati pove}awe snage ipove}awu proizvodwu elektri~ne energije.

Projektu ovog dodatnog agregata i{ao je u prilogniz povoqnih okolnosti i to: ve} postoje}aakumulacija, raspoloìvi monta`ni prostor uma{inskoj zgradi, mogu}nost prikqu~ka na dowicevovod Reverzibilne hidroelektrane u neposrednojblizini, dalekovodna mreà i postoje}a oprema zatrans port i manipulaciju.

Izradi samog projekta koja traje ve} sedamnaestgodina predhodilo je vi{e projktantskih aktivnostii analiza da bi se do{lo do optimalnog re{ewa izavr{etka glavnog projekta HE „Bajina Ba{ta” ougradwi petog agregata. Dodatni peti agregatpredvi|en je za samostalni rad, kada RHE ne radi, kaoi za istovremeni rad sa Reverzibilnom elektranom,bilo u pumpnom ili turbinskom pogonu.

Svrha dodatnog petog agregata HE „Bajina Ba{ta”je da proizvodi elektri~nu energiju, oslobodipostoje}e agregate hidroelektrane od nepovoqnogrteìma rada kada se ispu{ta ekolo{ki garantovaniproticaj rekom Drinom od 50 kubika u sekundi i daelimini{e i smawi prelivawe vode preko brane zadotoke ve}e od sada{wih instalisanih 644 kubika usekundi. Peti agregat mo}i }e i da usaglasiinstalisani proticaj HE „Bajina Ba{ta” i prveuzvodne hidroelektrane HE „Vi{egrad” ~iji jeinstalisani proticaj 800 kubika u sekundi. Tako|e,poboq{a}e se sinhroni start agregata RHE, a, {to jeod posebne va`nosti, peti agregat }e mo}i dafunkcioni{e za vreme revitalizacije postoje}ihagregata hidroelektrane, odnosno da smawi gubitke uproizvodwi za vreme zastoja zbog revitalizacije.

Peti agregat }e imati nominalnu snagu od 42,2megavata, instalisani protok od 70 kubika u sekundi,a optimalno iskori{}ewe bi se dobijalo priprotocima od 50 do 60 kubika u sekundi.

Energetski efekti dodatnog petog agregata u HE„Bajina Ba{ta” po elementima proizvodwe energije isnage ostvarivali bi se u periodu revitalizacijepostoje}ih agregata i nakon revitalizacije u daqoj eksploataciji elektrane.

Prose~na godi{wa proizvodwa petog agragatabila bi oko 58,3 gigavatsata energije.

Predvi|a se da ukupne investicije u ovaj projektiznose oko 16,5 miliona dolara.

Na osnovu dosada{wih iskustava i prora~unavremena za izvo|ewe pojedinih aktivnostipredvi|eno je da se svi gra|evinski i oprema{kiradovi na dogradwi petog agregata hidroelektranemogu realizovati u periodu od tri godine. Ako bi seizgradwa ovog agregata zavr{ila pre po~etkaplanirane revitalizacije hidroelektrana, dobili bise povoqni efekti u periodu revitalizacije. Za vreme izgradwe ostvari}e se izvesni prolazni uticaji, alise generalno moè re}i da ne}e biti novihnegativnih uticaja po okolinu, {to je od posebne

va`nosti. Realizacija ovog projekta dovela bi i dopoboq{awa sveukupnog rada sistema HE i RHE „Bajina Ba{ta”.

Neophodna modernizacija irehabilitacija HE „Bajina Ba{ta”

KAKO PRODU@ITI @IVOTNIVEK HE „BAJINA BA[TA”

Prose~na godi{wa proizvodwa elektri~neenergije u HE je blizu 1,5 miliona kilovatsati, od ~ega je oko 70% za pokrivawe vr{nog optere}ewa. HE radiu sprezi sa RHE i od vitalnog su zna~aja zaElektroprivredu Srbije i pokrivawe vr{nihoptere}ewa, kao i u sekundarnoj regulacijifrekvencije sistema.

Glavna elektroma{inska oprema je pri kraju svogìvotnog veka i zbog toga se javqa veliki rizikispada iz pogona zbog kvarova agregata {to bi imalovelike ekonomske {tete zbog izgubqene mogu}eproizvodwe. Redovno odràvawe elektrane je oteànozbog nepostojawa rezervnih delova, a postaje skupo inedovoqno da obezbedi sigurnost i raspoloìvostelektrane na zadovoqavaju}em nivou.

Neophodno je hitno izvr{iti modernizaciju irevitalizaciju sva ~etiri proizvodna agregata kakobi se pove}ala sigurnost, raspoloìvost i pouzdanost hidroelektrane i smawili tro{kovi odràvawa,odnosno kako bi se produìo ìvotni vek elektraneza narednih 30 godina.

Direktni ciqevi revitalizacije su: obezbe|ivawe pouzdane proizvodwe produèwem ìvotnog veka sva~etiri postoje}a proizvodna agregata, pove}aweukupne nazivne snage, pove}awe prose~ne godi{weproizvodwe energije za oko 2,5%. Tako|e, smawili bise tro{kovi daqeg investicionog i teku}egodràvawa, poboq{ale bi se karakteristike opreme, a pove}ala bi se sigurnost i pouzdanost u daqem raduHE „Bajina Ba{ta”.

Posle vi{e projektantskih analiza

U PLANU PETI AGREGAT

Redovni remonti - sigurna proizvodwa

R E M O N T I

27.11.2006 17DLHE - BILTEN 1

Remont posledweg generatora u HE „Bajina Ba{ta” zavr{en je 17. Oktobra. Ovogodi{wi remonti bilisu klasi~ni, bez ve}ih zahvata, jer za wima i nijebilo potrebe. U proto~noj HE u posledwe dve-trigodine ra|eni su produèni remonti i sanirani suproblemi na kru`nim sabirnicama na sva ~etirigeneratora, a presatoji i revitalizacija kompletneopreme ove hidroelektrane. U ovogodi{wimremontnim radovima u Hidroelektrani, kao najva -`nije je da je rezervni transformator u postrojewu220 kilovolti RHE od 160 megavolt ampera, kupqenpro{le godine, a repariran na licu mesta, {to jeznatno pojeftinilo tro{kove. Reparaciju togtransformatora uradilo je preduze}e „Minel”, uzpomo} radnika i stru~waka HE „Bajina Ba{ta”. Naisti na~in, narednih godina, reparira}e se i ostalatri transformatora u postrojewu Reverzibilnehidroelektrane.

- Remonti svih generatora i postrojewa 220kilovolti su zavr{eni, ali to nije i krajovogodi{wih radova – kaè Mijodrag îtakovi},tehni~ki direktor - Upravo se radi na zamenilanaca na dve ustave na brani hidroelektrane, ondapredstoji nega spoqnih objekata i priprema zazimske uslove rada. A, nekako istovremeno, zavr{enisu i remonti u „Elektromoravi” - â~ak. Remonti uHE „Zvornik” zavr{eni su jo{ pre mesec dana a u RHE i znatno pre toga.

I u „Limskim hidroelektranama” ve} odavno suzavr{eni remonti, u HE „Bistrica”, HE „KokinBrod” i HE „Uvac”. Ne{to duè potrajao je remontdruge ma{ine u HE „Potpe}” jer je obavqenoprekliwavawe statorskog namotaja. No, uspe{no i navreme je zavr{en i taj posao. Zavr{etkom klasi~nogremonta tre}e ma{ine u HE „Potpe}” na ovogodi{we remontne radove u Privrednom dru{tvu „Drinsko –limske hidroelektrane” stavqena je ta~ka. M.\.

Drinsko-limske hidroelektranedo~ekale zimu bez problema

SPREMNE IAKUMULACIJE

Zavr{etkom remonta posledweg generatora u HE „Bajina Ba{ta” i tre}e ma{ine u HE „Potpe}”

remontni radovi privedeni kraju

Biblioteka EPS-a „Dokumenti”bogatija za jo{ jednu publikaciju

„TESLA – DODIRISA SRBIJOM”

Publikacija „Tesla – dodiri sa Srbijom” sedma je po redu u EPS-ovoj biblioteci „Dokumenti”. Jo{2000. Godine EPS je pokrenuo ovu biblioteku saèqom da ostavi pisani trag o razvoju elektro -privrede, o elektranama, qudima i doga|ajima izwene pro{losti, ali i onima ~iji smo savremenici.Biblioteku ~ini nekoliko edicija: „Starehidroelektrane”, „Velikani elektroprivrede”,„Elektrodistribucije”, „Hidroelektrane”.

Publikacija „Tesla – dodiri sa Srbijom”posve}ena je jednom od najve}ih umova civilizacije –Nikoli Tesli i to povodom 150 godina od wegovogro|ewa. Namera je da se predstave kontakti i veze koje je Tesla imao sa Srbijom i wenim qudima kao iwegov uticaj na razvoj elektrifikacije Srbije.Publikacija sadrì ~etiri poglavqa: „Nikola Teslau Beogradu” koje opisuje jedinu Teslinu posetu Srbiji i Beogradu 1892. Godine, zatim „Nikola Tesla iwegova otkri}a” u kome je predstavqena prva kwiga oovom nau~niku i wegovim dostignu}ima na srpskomjeziku, objavqena posle Tesline posete Beogradu, azahvaquju}i profesoru \or|u Stanojevi}u, zatimpoglavqe „Uvo|ewe elektrike u Srbiji” u kome supredstavqene prve elektrane u Srbiji, koje suizgra|ene tako|e zahvaquju}i profesoru Stanojevi}ui wegovim naporima da se prihvati Teslinpolifazni sistem i posledwe poglavqe „Spomeniteme na{em narodu” u kome je opisan vi{edecenijskirad Slavka Bok{ana na osnivawu Instituta „NikolaTesla”.

Recenziju je napisala Zorica Civri}, kustosMuzeja Nikole Tesle, a publikacija je {tampana i naengleskom jeziku.

S.R.

Novi pejza` na Tari

DLHE - BILTEN 118 27.11.2006

U S P E S I

Intezivniji razvoj op{tine Bajina Ba{tanesumwivo je vezan za po~etak i tok izgradwehidroelektrana na Drini. Kada je po~ela izgradwaprve hidroelektrane u Peru}cu, op{tina BajinaBa{ta se ubrajala u red izraziti nerazvijenih.Privrede gotovo da i nije bilo, nije bilo asvaltnihputeva, sela su bila neelektrificirana, {kolskamreà nerazvijena…

Prvi ozbiqniji poku{aj u re{avawu zaostalostiovog podru~ja na~iwen u vreme pripremnih radova zaizgradwu hidroelektrane. Tada je izgra|en dalekovod35 kilovolti Uìce – Bajina Ba{ta – Peru}ac imodernizovani putevi Bajina Ba{ta – Peru}ac iBajina Ba{ta – Kremna, ~ime su stvoreni povoqniuslovi za brù privrednu aktivnost u op{tini.

U vreme izgradwe i nakon zavr{etka prve hidro -elektrane izgra|eni su brojni objekti, prednost jedata infrastrukturi: modernizacija putne mreè,elektrifikacija, zahvati na podru~ju vodoprivrede,razvoj i modernizacija PTT saobra}aja, izgradwakomunalnih objekata itd. Angaòvaqwe HE „BajinaBa{ta” na re{avawu ovih pitawa, koja se direktnoodraàvaju na dohodak i predstavqaju uslov normalnog privre|ivawa, rasteretilo je ostali deo privredebavqewa ovim krupnim zahvatima, tako da je ona bilau mogu}nosti da ve}u pa`wu posveti proizvodwi isopstvenom razvoju. Na osnovu angaòvawa sredstavaHE „Bajina Ba{ta” povla~ila su se i znatna sredstvaiz raznih republi~kih izvora, sredstva putneprivrede, drugih institucija i organizacija, tako daje krajwi efekat ulagawa bio neuporedivo ve}i odonoga {to je u vidu sopstvenog u~e{}a dala HE „Bajina Ba{ta”.

Danas se u bajinoba{tanskoj op{tini mogupohvaliti da raspolaù sa najrazvijenijom putnommreòm u regionu, a mo`da i {ire. To je postignutozahvaquju}i naporima svih subjekata u op{tini, a uprvom redu HE „Bajina Ba{ta”. Izgra|eni su imodernizovani putevi: Bajina Ba{ta – Peru}ac,Bajina Ba{ta – Kremna, Kadiwa~a – Dub, Roga~ica –Okletac, Bajina Ba{ta – Nikoli}i – Dub sa tunelomna Nikoli}a brdu, Kalu|erske bare – Mitrovac,Roga~ica – Debelo brdo, obilazni put oko BajineBa{te, Peru}ac – Mitrovac – Zaovine, kru`ni put uZaovinama. Rekonstrukcijom, modernizacijom iizgradwom puteva pokriveno je celokupno podru~jeop{tine.

Od zna~ajnih objekata koje je izgradila HE „BajinaBa{ta” treba izdvojiti regionalni vodovod na Tariduìne preko 50 kilometara. Pro{ao je celom Tarom,od Rzava ispod Crnog vrha i Zaovina, do Kalu|erskihbara. Kapacitet vodovoda je takav da predstavqadugoro~no re{ewe posebno za turisti~ku privredu istanovni{tvo sa ovog podru~ja.

Za posledwih desetak godina HE „Bajina Ba{ta” jedala zna~ajan udeo u re{avawu komunalnih problemaop{tine. U Bajinoj Ba{ti su rekonstruisane ulice ucentru grada. U Peru}cu su tako|e ure|ene ulice,izgra|en vodovod sa vodozahvatom, sekundarnommreòm i filterskim postrojewem. U Bajinoj Ba{tije izvr{ena rekonstrukcija vodovoda uz pove}awekapaciteta pitke vode, ura|ena je fekalna i ki{nakanalizacija. Bajina Ba{ta je dobila toplanu sasprovedenom osnovnom mreòm.

Pored izgradwe dalekovoda i trafostanica uBajinoj Ba{ti HE „Bajina Ba{ta” je u~estovala ure{avawu elektrifikacije ~itavog podru~ja.Izgra|en je veliki broj trafo-stanica, zamewena ipoja~ana elektri~na mreà u Bajinoj Ba{ti,elektrificirani Peru}ac, Rasti{te, Mitrovac,Zaovine, Oslu{a, Roga~ica, Zaro`je, Ov~iwa itd.

Razvoj PTT saobra}aja tako|e je vezan zaangaòvawe HE „Bajina Ba{ta” koja je u~estvovala uizgradwi po{te i automatskih telefonskih centralana podru~ju op{tine.

Izgradwom putne mreè izuzetno atraktivnilokaliteti ~itavog Podriwa postali su dostupnibrojnim gostima iz svih krajeva zemqe. Uporedo sugra|eni i turisti~ki objekti. Izgra|eno je vi{ehotela i motela. HE „Bajina Ba{ta” je izgradila i ho -tel „Jezero” na brani, u~estvovala u obezbe|ivawusredstava za izgradwu i adaptaciju hotela „Drina” uBajinoj Ba{ti i uredila levu i desnu obalu jezera saplaòm u Peru}cu.

HE „Bajina Ba{ta” je izgradila veliki brojstanova, a dobar deo je iskori{}en za re{avawekadrovskih i drugih problema ~ime je obezbe|enpriliv stru~nih kadrova.

Mesto i uloga Hidroelektrana „Bajina Ba{ta” u razvoju Podriwa

HIDROELEKTRANE – SNA@ANPOKRETA^ RAZVOJA OP[TINE

Put Vaqevo - Roga~ica

27.11.2006 19DLHE - BILTEN 1

D I R E K T O R I

BORA JOVANOVI]Ro|en je 1914. godine u selu Kamenica

kod Ni{a. Primirje izme|u dva svetskarata iskoristio je da diplomira naTehni~kom fakultetu. Znawe ga je spasilood rada u Borskom rudniku tokomokupacije.

Poratna obnova, gladna stru~waka,zati~e ga na mestu pomo}nika Saveznogministra za laku industriju. Nagradili{te na Drini, u po~etku, dolaziispred tada{weg Izvr{nog ve}a Srbijekao predstavnik investitorske grupe, dabi do kraja postao direktor Preduze}aHidroelektrana na Drini. Najpre jetrebalo izgraditi HE „Zvornik” a potomjo{ jednu, ve}u i mo}niju Hidroele ktranu„Bajina Ba{ta”, da bi 1967. godinenastavio rad na gradwi HE „\erdap”.

RADENKO NIKOLI] Ro|en je 1926. godine u Uìcu.

Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io je uUìcu, studije elektrotehnike zapo~eo uMoskvi a zavr{io na Elektrotehni~komfakultetu u Beogradu. Ra dio je na izgradwi HE „Zvornik”, a potom u direkcijitada{we Zajednice elektroprivredeSrbije. U HE „Bajina Ba{ta” do{ao je1967. godine i ostao dve decenije. Bio jegeneralni direktor HE „Bajina Ba{ta”, aonda je preuzeo du`nost generalnogdirektora Elektroprivrede Srbije.Wegova je ideja da se u srcu Tare izgradive{ta~ko jezero za vi{kove vode izPeru}a~kog jezera. Uspeo je da tu idejuostvari izgradwom Reverzibile HE.êtiri decenije svog radnog veka RadenkoNikoli} je posvetio razvojuelektroprivrede. Umro je u Beogradu 1993.godine.

Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem, Ordenom rada sa crvenomzastavom, Ordenom rada tre}eg reda idrugim visokim priznawima u HE, RHE iZEP-u.

PETAR SEVI]Ro|en je u Bajinoj Ba{ti 1944. godine.

Ma{inski fakultet je zavr{io u Beogradu. Radni vek je zapo~eo u Bajinojba{ti, a zatim jedno vreme je ra dio u„Brodoimpeksu” u Beogradu. Poslenekoliko godina vratio se u HE „BajinaBa{ta”, gde je uspe{no ra dio inèwerske

poslove u periodu izgradwe Reverzibilnehidroelektrane. Posledwe godine radnogveka proveo je na du`nosti generalnogdirektora Drinskih hidroelektrana. Umro je 1992. godine.

Petar Sevi} je bio istaknutidru{tveno-politi~ki radnik u op{tiniBajina Ba{ta, predsednik Op{tinskogkomiteta SKS i podpredsenik Skup{tine op{tine. Bio je aktivan sportista i jedanod najuspe{nijih predsednika FK „Sloga”. Zahvaquju}i wegovom angaòvawu BajinaBa{ta je dobila moderan sportsko-rekreativni centar sa fudbalskimstadionom i terenima za male sportove iatletiku.

MILO[ MANDI]Ro|en je 1948. godine u Zaovinama.

Osnovnu i sredwu ekonmsku {koluzavr{io je u Bajinoj Ba{ti, a Ekonomskifakultet u Beogradu. U HE „Bajina Ba{ta”i Drinskiim hidroelektranama pre{ao jeput od pripravnika do generalnogdirektora. U vreme dok je bio na ~elupreduze}a Drinske elektrane su bile me|unajrentabilnijim proizvo|a~imaelektri~ne energije u ElektroprivrediSrbije. Pomagao je razvoj privrede uop{tini, izgradwu puteva, ulica,kanalizacije, vodovoda, PTT mreè, crkvei stanova. Bio je predsednik op{tineBajina Ba{ta u tri mandata, posledwipredsednik op{tine po ustavu iz 1974.godine i prvi u vi{estrana~kom sistemu.

Odlikovan je Medaqom rada, dobitnikje Diplome SO Bajina Ba{ta.

VASILIJE PAVI]EVI]Ro|en u Bajinoj Ba{ti 1946. godine.

U HE „Bajina Ba{ta” se zaposlio 1971.godine na poslove elektro-odràvawa.Zatim ra dio na izgradwi Reverzibilnehidroelektrane, da bi po wenomzavr{etku bio raspore|en na posloverukovodioca slu`be elektro odràvawa. U oktobru 2000. godine je postavqen zaVD direktora, a 2001. je izabran zadirektora JP „Drinske HE”.

Danas je direktor Privrednogdru{tva „Drinsko-Limske hidro ele -ktrane” doo Bajina Ba{ta, u ~ijemsastavu su HE „Bajina Ba{ta”, „LimskeHE” Nova Varo{, HE „Zvornik” MaliZvornik i HE „Elektromorava” â~ak.

Direktori u HE „Bajina Ba{ta”

OD BORE DO VASEZa ~etiri decenije postojawa HE „Bajina Ba{ta” je promenila pet generalnih

direktora. Prvi od wih je bio Borisav Jovanovi}, poznati Bora Kinta, wega jenasledio Radenko Nikoli}, zatim Petar Sevi}, Milo{ Mandi}, a sada na ~elu

ovog giganta na Drini nalazi se Vasilije Pavi}evi}.

Bora Jovanovi}

Radenko Nikoli}

Petar Sevi}

Milo{ Mandi}

Vasilije Pavi}evi}

DLHE - BILTEN 120 27.11.2006

S E ] A W A

U vreme nedavnih proslava jubileja HE „BajinaBa{ta”, potpisnik ovog teksta, sticajem sre}nihokolnosti, imao je veliko zadovoqstvo i ~ast dapoduè razgovara sa ~ovekom koji je za ìvota postaolegenda na{e elektroprivrede – BorislavomJovanovi}em.

Naravno, neizostavna su bila i se}awa o tomekako se i koliko {tedelo u onim vremenima kada si i konac za u{ivawe ~ar{afa morao debelo da pravda{. O zaduènoj lopati ili pijuku – da ne govorimo.

Svi ti inserti sa gradili{ta mo`da ne bi bilini zapisani, da se pri kraju slavqa nije desilo ne{to {to jo{ uvek traje u ovom stamenom ~oveku, ne{to{to govori o wegovoj nepromenqivoj prirodi, owegovom nadimku – Bora Kinta koga je davno„zaradio” na gradili{tu.

Elem, uvaàvaju}i nemerqivi doprinos ovogelektroprivrednika i wegove poodmakle godine,organizatori proslave jubileja u HE „Bajina Ba{ta”,poslali su u Beograd kola sa {oferom da BorislavaJovanovi}a i Ra{u Proti}a, teko|e penzionera,doveze u Peru}ac. Kada je slavqe okon~ano i kada seupravo Borislav Jovanovi} sa suzama u o~imazahvalio u ime svih nagra|enih, rekav{i da je jo{mnogo onih koji su dostojni da prime istovetnaodli~ja, po~elo se govoriti o povratku.

Isti {ofer, sa istim kolima, ~ekao je da BoruJovanovi}a i wegovog druga vrati u Beograd. I bilobi to tako da Bora nije – Bora.

U prisnom razgovoru sa Draganom Jefti}em,nekada{wim direktorom „Elektroistoka”, koji jesvoj mladala~ki zalet preduzimqivog inèwera„hvatao” upravo u danima Borinog dirigovawa naizgradwi HE „Bajina Ba{ta”, po~e }askawe i opovratku za Beograd.

- Kako se ti vra}a{ za Beograd? – pita Bora.

- [ofer i ja. Nema nikog vi{e – odgovaraDragan.

- E, ne moè to tako! – malo u {ali, a vi{e uzbiqi kaè Bora – Ima{ ti mesta za mene i mogdruga Ra{u. Mi imamo {ofera i kola, ali {to da se tro{i toliki benzin do Beograda. Idemo sa tobom.

Tako je i bilo.

No, jedan radnik slavqeni~ke elektrane, sedekose, koji je slu~ajno ~uo ovaj dijalog, odmahnu rukom:

- Taj se ne mewa! Pre }e Drina postati„prava”…

(Iz kwige „Ro|eni u znaku svetlosti”)

Sl. Vasi}

Kad bi svi kao Bora Jovanovi}

TAJ SE NE MEWA

Direktor Bora na gradili{tu

I xu-boks je bio novo ~udo tehnike

Turbinski prostor

27.11.2006 21DLHE - BILTEN 1

I Z S T A R O G A L B U M A

Montaà spirale

Gradili{no naseqe na obali Drine

In`. \or|e Gotua

Pecawe u vreme predaha

Vise}i most - na mestu dana{we RHE

Po~etni radovi na izgradwi HE „Bajina Ba{ta”

DLHE - BILTEN 122 27.11.2006

R A Z O N O D A

NEPU[A^Hidroelektranin arhitekta Zoran Brki} bio je

poznat kao protivnik pu{ewa. Nikada nije dozvoqavaoda se u wegovoj kancelariji zapali cigareta. Kada jeizlazio iz kancelarije obavezno je zakqu~avao vrata,pla{e}i se da neko u wegovom odsustvu ne zapali.

Jednom prilikom, kada je iza{ao iz kancelarije i posvom obi~aju okrenuo kqu~ u bravi, Qubi{a Kneèvi} je do{ao na ideju da se na{ali, pa je kroz kqu~aonicu„naduvao” punu kancelariju dima. Kada se Zoran vratio,ostao je zgranut, nikako nije mogao da shvati i da objasni {ta se zapravo dogodilo.

BOMBONAQubi{a Kneèvi} je bio poznat kao veliki {eret,

voleo je da se na{ali ne samo na tu|i ve} i na svoj na~in. On je imao jednog svog kolegu kome je svakog jutra davaopo jednu bombonu. Ovaj se tako navikao na to, da je tosmatrao kao nekakvu obavezu, nije ni slutio {ta moèdam u se dogodi.

Jednog jutra Qubi{a umesto bombone zavije u hartijukamen iste veli~ine i, kao i svakog dana, pruì gakolegi. Ovaj je bez razmi{qawa strpao kamen u usta i –moèmo zamisliti kako se u tom trenutku ose}ao.

VU^JAKSlu`ba obezbe|ewa na Hidroelektrani je jedno vreme

nabavila vu~jaka, psa koji im je pomagao u redovnomposlu. Naj~e{}e je bio sa portirima, pored ulaza upreduze}e. Jednom prilikom nai{ao je RadenkoNikoli}, direktor Hidroelektrane, a vu~jak po~eo dalaje. Direktor ga pogleda, odmahne glavom, pa je uslediokomentar:

- Kako to da vu~jak laje, zar je mogu}e da nepoznaje direktora…

MORALNA PODR[KADok se radilo fudbalsko igrali{te „Sloge” na

stadionu u Lugu velika pomo} je stizala i odHidroelektrane, naro~ito od wihovih gra|evinskihstru~waka. Jednom prilikom dok se intezivno radilo nadrena`nim poslovima, oni pozovu svog direktoraRadenka Nikoli}a da obi|e radove nadaju}i se da }edirektor i finansijski pomo}i izgradwu stadioia.

Direktor zaista do|e na radili{te, porazgovara saradnicima i svojim stru~wacima, pohvali radove ikaè:

- Sve ovo lepo izgleda. Dosta ste napredo vali.Uvek }e te imati moju moralnu podr{ku…

MASTAN PATOSU prvo vreme na velikom gradili{tu u Peru}cu nije

bilo menze, pa su radnici sami donosili i sebispremali doru~ak. Qubi{a Kneèvi} i Pero Jokovi},po{to su im kancelarije bile jedna pored druge,naj~e{}e su doru~ak pripremali zajedno.

Jednom prilikom Qubi{a je na pe}i, u pove}emtigawu „nalupao” ~ak 18 jaja za doru~ak, pa kad jepoku{ao da to malo prome{a, tigaw se iskrene ideomasne sadrìne se razlije po podu pored pe}i. U tomtrenutku nai|e direktor Bora Kinta, pogleda {ta sede{ava i kaè:

- Kod tebe Qubi{a patos nikada ne}e istru -nuti jer j e ve} dobro „prelakiran” sa ma{}u.

GEOMETAR ÛPOGeometar ûpo je bio poznat kao ~ovek sa kojim se

uvek moglo na{aliti. Prihvatao je {alu, a i sam je biou~esnik u mnogim dogodov{tinama.

Jednom prilikom Qubi{a Kneèvi} kupi uprodavnici dva pileta, donese ih u kancelariju u baraku, ali je unapred znao da }e kolege, pre svih ûpo,poku{ati da ih „ukradu”, naravno, sve da bi se na{alili, po svom dobrom obi~aju. Zato Qubi{a odnese pilad i daih kafe kuvarici na ~uvawe, a u drugu plasti~nu kesuuvije i stavi konzerve sa kamewem, pa sve to obesi naprozor barake. Sve to primeti ûpo, kome ni{ta nijemoglo da promakne, polako se prikrade puze}i doprozora, uzme pa`qivo kesu i odnese je u svojukancelariju. U trenutku kada je kesu spustio na svoj sto ikada su konzerve zazve~ale, bilo mu je jasno da se ovogputa èstoko prevario.

- A, Qubi{a, Qubi{a, kako me samo nasamari –odmahnu ûpo glavom, pa celu kesu baci kroz prozor,smi{qaju}i kako da se revan{ira…

KAKO JE ^KAQA MERIODEBQINU SNEGA

Na gradili{tu se radilo udarni~ki, ~esto i bezodre|enog radnog vremena, ali se ipak nalazilo vremenaza {alu i dosko~ice. „@rtve” su se svakodnevno mewale, ali je krajwi rezultat uvek izazivao dosta smeha ikomentara.

Jednom su tako nekog Tadi}a, zvanog ^kaqa, poslali~ak u Jago{ticu da izmeri debqinu sne`nog pokriva~a i da o tome podnese izve{taj. Naravno, obe}ali su da }e muse platiti dobra dnevnica. ^kaqa zaista shvati zadatakozbiqno, ode u Jago{ticu, izmeri sneg na nekolikomesta, bri`qivo zapi{e rezultat i vrati se u Peru}ac,kao da je obavio bogzna kakav vaàn zadatak. Ubrzo jeshvatio {alu, mada m u nije bilo ba{ pravo, naro~ito{to je ostao bez obe}ane dnevnice.

BUDO I KAFEBudo Stankovi} je tako|e bio ~est predmet zezalica.

Jednom su tako „naru~ili” dva bureka da donese udirektorovu kancelariju, iako o tome direktor Radenkopojma nije imao. êsto su mu naru~ivali kafe da donese u kancelariju Slobe sekretara, on donese kafe, do|e ukancelariju a kancelarija prazna…

Ali, i {ale su bile deo svakodnevnog posla…

Po se}awu ispri~ao Qubi{a Kneèvi}

HIDROZAVRZLAME

27.11.2006 23DLHE - BILTEN 1

S P O R T

- Bez aktivnog u~e{}a HE „Bajina Ba{ta” te{ko dabi se mogao zamisliti sportski ìvot u na{em gradu –isti~e Mi}o Stameni}, predsednik Sportskog savezaBajine Ba{te

Uporedo sa svojim redovnim aktivnostima iangaòvawu na ran dom mestu, radnici HE „BajinaBa{ta” su ~esto imali priliku da se bave i sportskimI rekreativnim aktivnostima.

- Za ovih 40 godina od kako je pu{tena u rad prva HE „Bajina Ba{ta”, ovaj kolektiv je bio pokreta~ svihdru{tvenih zbivawa u na{em gradu i op{tini, uizgradwi stanova, infrastrukture i sportskih terena iobjekata, sportske hale i tako umnogome pomogli razvojsporta u ovoj sreddini – kaè Mi}o Stameni}, ina~epredsednik Sportskog saveza Bajine Ba{te – Mi smo~esto bili organizatori mnogih sportskih zbivawa una{em gradu, Radni~kih sportskih igara, igara ZEP-a,EPS-a, sportskih susreta Hidroelektrana Srbije itd.Svuda smo imali zapaèno u~e{}e ne samo kaoorganizatori ve} i kao izvrsni takmi~ari u mnogimsportskim disciplinama. Ono {to je posebno va`no zaNa{ grad jeste da su svi ti sportski doga|aji kod nasiskori{}eni da se naprave ili obnove sportski objekti i tereni, igrali{ta, pa i sportska hala. Retko se kojigrad veli~ine Bajine Ba{te, pa i mnogo ve}i, moèpohvaliti sa tako sveobuhvatnim objektima.

Radnici HE „Bajina Ba{ta” su u~estvovali namnogim sportskim takmi~ewima u Bajinoj Ba{ti, ali iu drugim mestima. Otuda su se vra}ali sa sportskimodli~jima i priznawima, sa mnogim lepim iskustvimai susretima drugarstva. Pamte se MOSI na kojima su„hidra{i” predstavqali Bajinu Ba{tu, kao i ZEP-oveigre, EPSove igre na kojima su redovno u~estvovali.

- Sve ove igre nisu samo obi~na sportskamanifestacija – isti~e Stameni}, ina~e i samdugogodi{wisudionik mnogih Igara kao takmi~ar ili~lan organizacionih odbora – One redovno iza sebeostavqaju neizbrisiv trag, stvaraju se nova prijateqstva me|u qudima, ostaju kvalitetni sportski objekti, novitereni i druga sportska borili{ta. Sve je topostignuto umnogome zahvaquju}i i HE „Bajina Ba{ta”koja je uvek imala razumevawe da i finansijski i nadrugi na~in pomogne realizaciju i organizacijutakmi~ewa.

Mi}o Stameni} je ve} vi{e od deset godina na ~eluSporskog saveza Bajine Ba{te. On s pravom isti~e da bez pomo}i i u~e{}a HE „Bajina Ba{ta” ne bi bilo lako uspe{no organizovati sportski ìvot u gradu, ali iznatno {ire. Tu se uvek nailazilo na veliko razumevawe rukovodstva, na finansijsku pomo}, pomo} u izgradwiodràvawu objekata…

- Verovatno nam mla|e generacije na mnogo ~emumogu zameriti, mo`da se moglo vi{e i boqe, ali nawima je da nastave i produè ono {to smo mi zapo~eli– kaè Mi}o Stameni}.

AKTIVNO UÊ[]ENA SPORTSKIM

IGRAMA

Documents

BILTENBA[TA BR. 1 - dlhe.rs