Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju

april 2017.

BILTEN

Aktuelno................................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije, okrugli stolovi, B2B sastanciVestiPropisi objavljeni u prethodnom periodu

Privredna aktivnost u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgji..................................Industrijska proizvodnjaCenePrivredna drutva i preduzetniciZaposlenost i zaradeRelativni znaaj delatnosti bruto dodata vrednostUkupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganjaSpoljna trgovina

Globalni trendovi..................................................................................................................................................

Makroekonomsko okruenje...............................................................................................................................

Aktivnosti Udruenja za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju ...............................Pregled inicijativa Radne grupe

Podrka privredi...................................................................................................................................................Bespovratna sredstva programi podrke mikro, malim, srednjim preduzeima i preduzetnicimaNajbri put do inopartneraEdukacijaCE znak i Srpski znak usaglaenosti dokaz bezbednosti vaeg proizvodaDualno obrazovanje

Metodoloke napomene......................................................................................................................................Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju...................................................Kontakt..................................................................................................................................................................

3

7

15

17

19

20

222424

U ovom broju

1

AktuelnoSednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije, okrugli stolovi, B2B sastanci

U novembru 2016. godine odrane su konstitutivne sednice sledeih grupacija: Grupacije rudnika metala, livenja metala i reciklae metalnih otpadaka i ostataka, Grupacije automobilske industrije, Grupacije metalopreraivake delatnosti, Grupacije mainogradnje i Grupacije proizvoaa elektrinih, optikih ureaja i elektronike, kao i konstitutivna sednica Odbora Udruenja za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju. Sve grupacije, osim Grupacije proizvoaa elektrinih, optikih ureaja i elektronike su izabrale rukovodstvo grupacije, usvojile programske teze i informisale se o izgradnji jedinstvenog komorskog sistema i uslugama koje PKS prua svojim lanicama.

Zajednika sednica Grupacije metalopreraivake delatnosti i Grupacije mainogradnje, odrana 20. aprila 2017. godine, na kojoj su privrednici informisani o inicijativama koje su dostavlene PKS od strane privrednika (inicijativa privrednika za oslobaanje od plaanja carinskih dabina prilikom uvoza nove opreme i inicijativa za izuzimanje od plaanja carinskih dabina kod industrijske montae dvoosovinskih traktora), programima za fondove EU (HORIZONT 2020 - program EU za finansiranje istraivanja i inovacija za period od 2014. do 2020. godine, sa budetom od 80 milijardi evra, COSME-program za konkurentnost malih i srednjih preduzea za period 2014-2020. godine) i zajednikom ueu na sajmovima u inostranstvu za 2018. godinu.

Elektronska sednica Odbora Udruenja za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju, odrana 28. aprila 2017. godine, na kojoj je doneta odluka o saglasnosti da se formira nova Grupacija u okviru Udruenja pod nazivom Grupacija za akceleratorske tehnologije.

Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju je 9. februara 2017. godine u saradnji sa Ministarstvom odbrane pokrenulo inicijativu i organizovalo sastanak na temu: Aktivnosti i planovi u vezi privrednog drutva FAP-KORPORACIJA, Priboj. Cil sastanka je bio upoznavanje ireg kruga privrednih struktura sa dostignutim stepenom finansijske konsolidacije, planiranim aktivnostima na tehnolokoj konsolidaciji i planovima Ministarstva odbrane u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta FAP-KORPORACIJE u oblasti civilnih i vojnih programa.

3

Okrugli sto Elektrini automobili i razvoj infrastrukture za punjenje vozila u Srbiji, odran 28. marta 2017. godine na Beogradskom sajmu, organizovala je PKS u saradnji sa Elektrotehnikim fakultetom. Posle SUS pogona, dizel i benzin vozila sve su vie u serijskoj proizvodnji snabdevena hibridnim i isto elektrinim motorima. Veina zemalja EU donela je odluku da od 2025. godine zabrani prodaju automobila na dizel i benzin, tako da kao jedina alternativa ostaju elektrini automobili za koje treba izgraditi infrastruktru i obezbediti subvencije za kupovinu vozila. Tema skupa je bila potreba da se do 2020. godine u Srbiji izgradi najmanje 500 parking mesta sa punjaima, prvenstveno za potrebe turista, na koridorima i u veim gradskim centrima, garaama i hotelima.

B2B susreti nemakih i srpskih privrednika na temu: Dobavlaka inicijativa nemakih kompanija iz pokrajine Severna Rajna Vestfalija, odrani 30.3.2017. godine u organizaciji Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju, Nemako-srpske privredne komore (AHK Srbija), Industrijsko trgovinske komore grada Dortmunda, kao i nemakog Udruenja za upravlanje materijalima (BME), uz podrku Evropske mree preduzetnitva i NRW International GmbH. U B2B razgovorima je uestvovalo 10 nemakih i 54 srpska privredna drutva. Na osnovu sprovedene ankete mnogi srpski privrednici su informisali da su pred potpisivanjem ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji, kao i o ulasku u konkretne poslovne aranmane.

Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju je imalo predstavnika u Posebnoj radnoj grupi Ministarstva privrede za izradu Pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za kotrlajne leaje u periodu 2015/2016. godine. Zbog nejasnoa u primeni ovog Pravilnika, a na zahtev privrednika, marta 2017. godine odran je sastanak u Ministarstvu na kojem je definisano Obavetenje u vezi sa primenom Pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za kotrlajne leaje.

Nastup osam srpskih privrednih drutava u okviru nacionalnog tanda Srbije na meunarodnom sajmu tehnike HANNOVER MESSE koji je odran u Hanoveru, Nemaka, u periodu od 24. do 28. aprila 2017. godine, pod organizacijom Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije. Nastup na meunarodnom sajmu omoguava izlagaima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova trita, kao i da pospee postojee i steknu nove poslovne kontakte putem B2B sastanaka.

4

Vesti

Vojna industrija dobija 42,0 miliona evra podsticaja od strane drave Srbije za razvoj novih tehnologija, kao i osavremenjavanje mainskog parka i to:

Zastava oruje, Kragujevac 9,7 miliona evra,

Prva petoletka - namenska, Trstenik 3,5 miliona evra,

Fabrika municije Prvi partizan, Uice 4 miliona evra,

Sloboda, aak 2 miliona,

Teleoptik - iroskopi, Zemun 6,8 miliona evra,

Fabrika Milan Blagojevi, Luani 4,4 miliona evra,

Fabrika kamiona FAP - Korporacija, Priboj 2,5 miliona evra,

Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi, Batajnica 4 miliona evra,

Tehniki remontni zavod, aak 3 miliona evra,

Tehniki remontni zavod, Kragujevac 2 miliona evra.

Poela realizacija projekta Smart Factory Hub, koju realizuje 11 partnera iz 10 zemalja dunavskog regiona. Partner iz Srbije je Privredna komora Srbije, uz podrku Ministarstva privrede. Cilj projekta je unapreivanje okvirnih uslova za primenu inovativnih reenja u fabrikama (koncept smart factory). Kompanije koje budu uestvovale u realizaciji projekta e imati priliku da razmenjuju znanje i iskustvo sa MSP sektorom, kao i strunim i naunim institucijama u dunavskom regionu i da se upoznaju sa najnovijim trendovima i inovativnim reenjima u njihovoj oblasti. Na platformi koja bude izraena moi e da pronau kontakte i refrence institucija i organizacija sa kojima mogu saraivati po pitanju smart specialization koncepta.

5

Propisi objavljeni u prethodnom periodu

Pravilnik o elektrinoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru odreenih granica napona (Sl. glasnik RS, broj 25/2016) poinje da se primenjuje 1. jula 2017. godine.

Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti (Sl. glasnik RS, broj 25/2016) poinje da se primenjuje 1. jula 2017. godine.

Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za kotrlanje leajeve (Sl. glasnik RS, broj 98 od 8. decembra 2016. godine).

Pravilnik o detektorima jonizujueg zraenja (Sl. glasnik RS, broj 4 od 20. januara 2017. godine).

Pravilnik o opremi i zatitnim sistemima namenjenim za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama (Sl. glasnik RS, broj 10 od 14. februara 2017. godine).

Pravilnik o bezbednosti liftova (Sl. glasnik RS, broj 15 od 2. marta 2017. godine).

Pravilnik o pregledima liftova u upotrebi (Sl. glasnika RS, broj 15 od 2. marta 2017. godine).

Spisak srpskih standarda iz oblasti maina (Sl. glasnik RS, broj 22 od 12. marta 2017. godine).

Uredba o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti , kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, broj 98 od 30. novembra 2009, 23 od 13. marta 2017. godine).

6

Privredna aktivnost u metalnoj, elektro industriji,rudnicima metala i metalurgiji

Industrijska proizvodnja

U prvom kvartalu 2017. godine, industrijska proizvodnja u Republici Srbiji je, u poreenju sa istim periodom 2016. godine, porasla za 0,7 odsto, najveim delom usled ostvarenog rasta u preraivakoj industriji koji je iznosio 7,3 odsto. Ostvarena industrijska proizvodnja u martu 2017. godine vea je za 0,9 odsto u odnosu na isti mesec 2016. godine (preraivaka industrija 10,3 odsto, rudarstvo 12,5 odsto), a za 6,0 odsto u odnosu na prosek 2016. godine.

U prvom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti kvartal 2016. godine, zabeleen je rast u svim oblastima delatnosti u okviru preraivake industrije, i to: 39,7 odsto u proizvodnji maina i opreme, 29,0 odsto u proizvodnji osnovnih metala, 11,4 odsto u proizvodnji metalnih proizvoda, osim maina, 9,2 odsto u proizvodnji ostalih saobraajnih sredstava, 9,0 odsto u proizvodnji elektrine opreme, 7,1 odsto u proizvodnji motornih vozila i prikolica, i 5,3 odsto u proizvodnji raunara, elektronskih i optikih proizvoda. U sektoru rudarstva, u eksploataciji ruda metala dolo je do rasta od 0,5 odsto.

Rudarstvo

Indeksi industrijske proizvodnje u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji (razvrstano po delatnosti),

po mesecima 2016/2017. godine u odnosu na prosek prethodne godine

Izvor: RZS.

Izvor: RZS.

Saobraajna sredstva

7

70,0

80,0

90,0

100,0

110,0

120,0

130,0

IV2016.

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

2015=100 2016=100

Rudarstvo Eksploatacija ruda metala

Preraivaka industrija Proizvodnja osnovnih metala

50,070,090,0

110,0130,0150,0170,0190,0210,0230,0250,0270,0

IV2016.

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrija

Proizvodnja motornih vozila i prikolica

Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava

Elektrini i optiki ureaji

Izvor: RZS.

60,0

80,0

100,0

120,0

140,0

160,0

180,0

200,0

IV2016.

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrija

Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizv.

Proizvodnja elektrine opreme

Izvor: RZS.

Metalopreraivaka industrija i mainogradnja

8

70,0

80,0

90,0

100,0

110,0

120,0

IV2016.

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrija

Proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina

Proizvodnja maina i opreme na drugom mestu nepomenute

Cene

Cene proizvoaa industrijskih proizvoda u aprilu 2017. godine bile su vee za 0,8 odsto u odnosu na mart 2017. godine, a za 4,1 odsto u poreenju sa aprilom 2016. godine. Posmatrano za prva etiri meseca tekue godine u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren je ukupan meugodinji rast cena od 3,2 odsto, a samo u sektoru rudarstva, rast cena dostigao je 33,0 odsto. U sektoru preraivake industrije ostvaren je meugodinji rast cena od 3,6 odsto, u prva etiri meseca. Posmatrano prema kretanju indeksa cena odabranih grupa proizvoda u prva etiri meseca 2017. godine, moe se konstatovati da nije bilo znaajnijih promena u kretanju cena drumskih saobraajnih sredstava (rast od 0,1 odsto), metalnih aparata za domainstvo (rast od 0,5 odsto) i elektrinih aparata (rast od 0,1 odsto).

Rudarstvo

Izvor: RZS.

Indeksi cena u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji (razvrstano po delatnosti),

po mesecima 2016/2017. godine u odnosu na prosek prethodne godine

84,088,092,096,0

100,0104,0108,0112,0116,0120,0124,0128,0132,0136,0140,0144,0148,0152,0

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

IV2017.

2015=100 2016=100

Rudarstvo Eksploatacija ruda metala

Preraivaka industrija Proizvodnja osnovnih metala

U 2016. godini, industrijska proizvodnja u Republici Srbiji porasla je za 4,7 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, dok je u periodu januar-mart 2017. godine zabeleen rast od 0,7 odsto u odnosu na prvi kvartal 2016. godine, prevashodno zahvaljujui rastu u preraivakoj industriji (7,3 odsto). U periodu januar-decembar 2016. godine, u sektoru preraivake industrije i sektoru rudarstva ostvaren je rast od 5,3 odsto i 4,0 odsto, respektivno, dok je u prvom kvartalu 2017. godine zabeleen pad od 6,3 odsto u rudarstvu.

U 2016. godini u proizvodnji ostalih saobraajnih sredstava registrovan je porast od 52,4 odsto u odnosu na 2015. godinu, a znaajan rast je ostvaren i u eksploataciji rude metala (14,8 odsto) i u proizvodnji raunara, elektronskih i optikih proizvoda (14,6 odsto). Rast je ostvaren i u proizvodnji elektrine opreme, osnovnih metala i proizvodnji metalnih proizvoda, 9,1 odsto, 8,8 odsto i 7,9 odsto, respektivno. Pad je zabeleen u proizvodnji motornih vozila i prikolica i proizvodnji maina i opreme, 7,6 odsto i 1,1 odsto, respektivno.

Cene u eksploataciji rude metala u 2016. godini, u odnosu na 2015. godinu zabeleile su pad od 7,5 odsto, dok je su cene u proizvodnji osnovnih metala ostale nepromenjene. Porast cena je registrovan u proizvodnji metalnih proizvoda (osim maina i ureaja) i u proizvodnji nepomenutih maina i nepomenute opreme, od 1,1 odsto i 2,1 odsto, respektivno. Blag porast cena je zabeleen u proizvodnji raunara, elektronskih i optikih proizvoda i proizvodnji elektrine opreme, od 0,2 odsto i 0,7 odsto, respektivno. U delatnosti saobraajnih sredstava, rast cena je registrovan u proizvodnji motornih vozila i prikolica (0,6 odsto), dok u proizvodnji ostalih saobraajnih sredstava nije bilo cenovne promene.

9

Izvor: RZS.

Saobraajna sredstva

94,0

96,0

98,0

100,0

102,0

104,0

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

IV2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrijaProizvodnja motornih vozila i prikolicaProizvodnja ostalih saobraajnih sredstava

Elektrini i optiki ureaji

Izvor: RZS.

98,0

100,0

102,0

104,0

106,0

108,0

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

IV2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrijaProizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizv.Proizvodnja elektrine opreme

Izvor: RZS.

Metalopreraivaka industrija i mainogradnja

99,0

100,0

101,0

102,0

103,0

104,0

V2016.

VI2016.

VII2016.

VIII2016.

IX2016.

X2016.

XI2016.

XII2016.

I2017.

II2017.

III2017.

IV2017.

2015=100 2016=100

Preraivaka industrijaProizvodnja metalnih proizvoda, osim mainaProizvodnja maina i opreme na drugom mestu nepomenute

Indeksi cena u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji (razvrstano po delatnosti),

po mesecima 2016/2017. godine u odnosu na prosek prethodne godine

Privredna drutva i preduzetniciPrema procenama RZS, u 2015. godini, u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji poslovala su 4.836 privredna drutva, to ini 5,2 odsto ukupnog broja privrednih drutava u Republici Srbiji. Od toga, najvie je registrovanih privrednih drutava u proizvodnji metalnih proizvoda (41,2 odsto), potom u proizvodnji raunara, elektronskih i optikih proizvoda (18,8 odsto) i proizvodnji nepomenutih maina i nepomenute opreme (17,0 odsto). S druge strane, poslove u celokupnoj posmatranoj industriji, prema procenama, obavljao je 6.871 preduze-tnik.

Blizu 94,0 odsto registrovanih privrednih drutava inila su mikro i mala preduzea, dok su najvei promet ostvarila velika privredna drutva. Od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, 11,3 odsto je zaposleno u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji, i to najvie u proizvodnji metalnih proizvoda (30,9 odsto) i proizvodnji motornih vozila i prikolica (23,1 odsto).

Struktura privrednih drutava, zaposlenih i ostvarenog prometa u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji

2015. godina

Ukupno:

Veliina privrednog drutvaMikro(9)

Malo(10-49)

Srednje(50-249)

Veliko(250+)

(struktura, u %)

Privredna drutva 4.836 77,2 16,0 5,2 1,6Zaposlenost 111.126 7,2 14,6 23,9 54,3Ostvareni promet (u mlrd RSD) 850,4 7,7 13,9 25,1 53,3

Izvor: RZS i APR, preraun Slube za podrku razvoju, PKS na osnovu objavljenih finansijskih izvetaja.

Zaposlenost i zarade

U 2016. godini registrovano je 126.256 zaposlenih u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji, to predstavlja blag porast od 0,8 odsto u odnosu na 2015. godinu. Poveanje registrovane zaposlenosti u odnosu na period januar-decembar 2015. godine zabeleeno je u proizvodnji elektrine opreme i proizvodnji metalnih proizvoda, 13,7 odsto i 10,1 odsto, respektivno. Blag rast zaposlenosti je registrovan jo u proizvodnji motornih vozila i prikolica (0,6 odsto), dok je u drugim delatnostima posmatrane industrije dolo do pada zaposlenosti. Najvei pad zabeleen je u proizvodnji ostalih saobraajnih sredstava i proizvodnji raunara, elektronske i optike opreme, 53,3 odsto i 18,0 odsto, respektivno. U eksploataciji rude metala takoe je smanjena zaposlenost u 2016. godini za 15,6 odsto..

Registrovana zaposlenost u Republici Srbiji

Broj zaposlenih Uee (u %)2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.

(januar-decembar)Republika Srbija 1.845.494 1.896.295 1.920.679 - - -Metalna, elektro industrija, rudnici metala i metalurgija (ukupno) 126.290 125.225 126.256 100,0 100,0 100,0

Eksploatacija ruda metala 4.619 4.036 3.405 3,7 3,2 2,7

Proizvodnja osnovnih metala 13.657 12.542 12.395 10,8 10,0 9,8

10

Proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina i ureaja 39.218 39.504 43.496 31,1 31,5 34,5

Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizvoda 8.598 8.245 6.763 6,8 6,6 5,4

Proizvodnja elektrine opreme 14.347 14.918 16.966 11,4 11,9 13,4

Proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme 18.019 15.555 15.181 14,3 12,4 12,0

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 24.209 25.658 25.824 19,2 20,5 20,5Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava 3.623 4.769 2.228 2,9 3,8 1,8

Izvor: RZS, preraun Slube za podrku razvoju, PKS.

Prosena bruto zarada u Republici Srbiji, isplaena u 2016. godini iznosi 63.474 dinara i nominalno je vea za 3,8 odsto (realno za 2,6 odsto) u odnosu na 2015. godinu, dok je prosena neto zarada od 46.079 dinara, nominalno vea za 3,7 odsto (realno za 2,5 odsto). U periodu januar-mart 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, prosena bruto zarada u iznosu 62.588 dinara nominalno je vea za 4,3 odsto, a realno za 1,2 odsto. Nominalna neto zarada u prva tri meseca 2017. godine iznosi 45.435 dinara.

U periodu januar-mart 2017. godine, u okviru proizvodnje raunara, elektronskih i optikih proizvoda, prosena bruto zarada bila je duplo vea od republikog proseka, dok su zarade u eksploataciji ruda metala i proizvodnji osnovnih metala bile za 32,8 odsto i 31,1 odsto vie od republikog proseka, respektivno. Najnie bruto zarade su zabeleene u proizvodnji motornih vozila i prikolica (nie za 16,3 odsto od republikog proseka), u proizvodnji metalnih proizvoda, osim maina i ureaja (nie za 8,8 odsto od republikog proseka) i proizvodnji elektrine opreme (nie za 4,5 odsto od republikog proseka).

Prosene bruto i neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji

Bruto zarade (u RSD) Neto zarade (u RSD)I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017. I-XII 2015. I-XII 2016. I-III 2017.

Republika Srbija 61.145 63.474 62.588 44.432 46.097 45.435Eksploatacija ruda metala 85.240 82.862 83.112 60.868 59.285 59.367

Proizvodnja osnovnih metala 71.571 83.374 82.057 51.394 59.757 58.896

Proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina i ureaja 52.749 56.740 57.084 38.587 41.448 41.470

Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizvoda 112.336 111.892 135.336 83.003 82.571 102.965

Proizvodnja elektrine opreme 51.556 61.621 59.781 37.424 44.356 43.579

Proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme 67.052 65.595 64.875 48.353 47.250 46.684

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 48.024 53.367 52.390 35.539 38.861 37.976

Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava 49.056 61.186 66.276 36.822 46.102 49.479

Izvor: RZS.

11

Broj zaposlenih Uee (u %)2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.

(januar-decembar)

Relativni znaaj delatnosti - bruto dodata vrednost

U strukturi bruto dodate vrednosti 2015. godine (BDV), prema podacima RZS, proizvodnja metalnih proizvoda (osim maina i ureaja) uestvuje 1,5 odsto, proizvodnja motornih proizvoda i prikolica 1,3 odsto, a proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme 0,8 odsto. Najveu bruto dodatu vrednost u 2015. godini ostvarila je proizvodnja metalnih proizvoda u vrednosti od 49,2 mlrd dinara (407,7 mln evra), a potom proizvodnja motornih vozila i prikolica 42,1 mlrd dinara (348,9 mln evra). Bruto dodata vrednost je u 2015. godini bila takoe znaajna u proizvodnji nepomenutih maina i nepomenute oprema i proizvodnji elektrine opreme, 230,7 mln evra i 145,2 mln evra, respektivno. Bruto dodata vrednost (BDV) po delatnostima

2015. godinaUee u BDV, u % Stope realnog rasta

(2014. godina = 100, %)u ukupnom u sektoruBruto dodata vrednost, ukupno 100,0 - 0,7Rudarstvo 1,2 100,0 10,5

Eksploatacija ruda metala 0,2 18,1 -12,3Preraivaka industrija 18,9 100,0 1,9

Proizvodnja osnovnih metala 0,5 2,4 -60,6Proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina i ureaja 1,5 7,8 8,6Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizvoda 0,4 2,2 3,1Proizvodnja elektrine opreme 0,5 2,8 10,2Proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme 0,8 4,4 10,2Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 1,3 6,7 15,5Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava 0,1 0,4 12,9

Izvor: RZS, preraun Slube za podrku razvoju, PKS.

12

Ukupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganja

Prema podacima RZS, ostvarene investicije u osnovne fondove bile su za 5,4 odsto vee u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, pri emu je meugodinji rast realizovanih novih investicija u osnovne fondove bio vei i iznosi 6,2 odsto u 2015. godini. Vie od dve treine (67,3 odsto) isplaenih sredstava za investicije u osnovne fondove potie iz sopstvenih sredstava. Najvee uee u ostvarenim investicijama u osnovne fondove registrovano je u sektoru preraivake industrije (21,2 odsto), sektoru snabdevanja elektrinom energijom, gasom i parom (11,9 odsto), dok se u sektoru usluga izdvajaju investicije u sektor strune, naune, inovacione i tehnike delatnosti (11,2 odsto), informisanje i komunikaciju (10,4 odsto) i sektor trgovine (8,5 odsto).

Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji su 2015. godine iznosile 36,5 mlrd dinara (302,7 mln evra), od ega je 31,9 odsto realizovano u proizvodnji metalnih proizvoda (11,7 mlrd dinara, odnosno 96,5 mln evra), 23,0 odsto u proizvodnji motornih vozila i prikolica (8,4 mlrd dinara, odnosno 69,7 mln evra) i 16,5 odsto u proizvodnji nepomenutih maina i nepomenute opreme. U strukturi ovih investicija, najvee je uee investicija realizovanih u domau i uvoznu opremu (67,2 odsto), zgrade i ostale graevine (26,7 odsto), a preostalih 6,1 odsto u ostale investicije (intelektualnu svojinu istraivanje i razvoj, softvere, baze podataka i ostalo).

Ostvareni meugodinji rast neto priliva SDI u 2016. godini od 3,2 odsto najveim delom je bio usmeren u izvozno orijentisane razmenljive sektore domae privrede. Tokom 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,9 mlrd evra, dok prema aktuelnim projekcijama NBS, oekuje se da neto SDI u 2017. godini bude 1,6 mlrd evra. Najvei priliv SDI je registrovan u preraivakoj industriji, pri emu je tokom 2016. godine vie od treine usmereno u proizvodnju metala i metalnih proizvoda, dok je 16,3 odsto registrovano u proizvodnji motornih vozila i prikolica, a 12,0 odsto u industriju prehrambenih proizvoda, pia i duvana. Posmatrano prema geografskom rasporedu investicija i zemljama porekla kapitala, najvei priliv SDI registrovan iz zemalja EU(28) (63,0 odsto u 2016. godini), uz rastue uee priliva sa Bliskog Istoka i sa azijskog kontinenta. Tokom 2016. godine u metalnoj, elektro industriji i metalurgiji ostvaren je relativno znaajan neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 376,7 mln evra, to je za 205,9 mln evra vie u odnosu na 2015. godinu. Investiciona aktivnost nerezidenata u poslednjem kvartalu 2016. godine (100,7 mln evra) bila je najvea.

Struktura ostvarenih investicija u osnovne fondove u 2015. godini

Izvor: RZS, preraun Slube za podrku razvoju, PKS.

Neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, kvartalni podaci, 2014-2016. (u mln evra)

Izvor: NBS.Napomena: Prema prikazu delatnosti SDI u skladu sa BPM6 (korienjem Prirunik za izradu platnog bilansa i meunarodne investicione pozicije br. 6 MMF-a) navedenom privrednom granom obuhvaane su sledee delatnosti: Proizvodnja osnovnih metala i proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina i ureaja; Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizvoda; Proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme; Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica; Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava.

67,2% Oprema

26,7% Zgrade i ostalegraevine

6,1% Ostalo

16,7 22,8

-4,2

15,6

74,8

50,5

24,8 20,6

95,2 88,9 91,9100,7

-20,0

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

I II III IV I II III IV I II III IV

2014. 2015. 2016.

13

Spoljna trgovina

Posmatrana industrija (metalna, elektro industrija, rudnici metala i metalurgija) je izvozno orijentisana privredna grana, iji prosean godinji rast izvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 14,7 odsto. Izvoz ovih proizvoda je, prema preliminarnim podacima RZS, u 2016. godini dostigao 5,9 mlrd evra, uz uee od 43,6 odsto u ukupnom izvozu Republike Srbije. U odnosu na 2015. godinu ostvaren je rast izvoza od 11,3 odsto. U istom periodu, uvoz je, prema preliminarnim podacima RZS, iznosio 6,4 mlrd evra (36,7 odsto ukupnog uvoza), uz meugodinji rast od 0,4 odsto. Prosean godinji rast uvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 5,6 odsto. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni metalne, elektro industrije, rudnika metala i metalurgije iznosio je 527,1 mln evra.

U 2016. godini, izvezeno je motornih vozila i prikolica za 1,9 mlrd evra (rast 6,9 odsto u odnosu na 2015.). Rast izvoza zabeleen je i kod veine drugih oblasti posmatrane industrije: proizvodnja elektrine opreme za 31,5 odsto (izvoz 1,1 mlrd evra), proizvodnja osnovnih metala za 5,3 odsto (1,0 mlrd evra), proizvodnja metalnih proizvoda osim maina za 8,0 odsto (738,5 mln evra). Na uvoznoj strani dominira uvoz motornih vozila i prikolica (1,7 mlrd evra, pad od 3,7 odsto) i nepomenutih maina i opreme (1,1 mlrd evra, pad od 11,9 odsto). Rast uvoza zabeleen je u proizvodnji elektrine opreme za 21,0 odsto (uvoz iznosi 867,3 mln evra), i metalnih proizvoda za 7,9 odsto (vrednost uvoza 488,3 mln evra). Spoljnotrgovinski suficit registrovan je u razmeni elektrine opreme (262,7 mln evra), metalnih proizvoda (250,2 mln evra), motornih vozila i prikolica (183,4 mln evra) i osnovnih metala (70,2 mln evra). Najvei deficit u 2016. godini, u okviru posmatrane industrije, je registrovan u razmeni raunara, elektronskih i optikih proizvoda (550,0 mln evra), kao i nepomenutih maina i opreme (450,3 mln evra) i eksploatacija ruda metala (199,0 mln evra).

Meu najznaajnijim trgovinskim partnerima izdvaja se EU(28), sa ueem od 74,0 odsto u ukupnom izvozu posmatrane industrije (4,3 mlrd evra). Izvoz u lanice CEFTA iznosi 620,4 mln evra, a u ZND 229,0 mln evra, 2016. godine. I na strani uvoza najzastupljenija je roba iz EU(28) uz vrednost od 4,1 mlrd evra (deficit 198,1 mln evra). Sa lanicama CEFTA ostvaren je suficit od 450,8 mln evra, a ZND deficit u vrednosti 263,2 mln evra.

Spoljnotrgovinska razmena u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji

u periodu 2012-2016. (vrednost, u mln evra)

Spoljnotrgovinska razmena u metalnoj, elektro industriji, rudnicima metala i metalurgiji prema najznaajnijim partnerima

u 2016. (struktura, u %)

Struktura IZVOZA u EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini

Struktura UVOZA iz EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini

Izvor: RZS, preraun Slube za podrku razvoju, PKS.

Izvor: RZS, preraun Slube za podrku razvoju, PKS.

3.390,9

4.912,7 4.879,0 5.265,15.861,9

5.146,45.808,7 5.772,7

6.364,8 6.388,9

-1.755,5-896,0 -893,7 -1.099,6

-527,1

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Izvoz, mln EUR Uvoz, mln EUR Bilans razmene, mln EUR

74,0% EU(28)

10,6% CEFTA

3,9% ZND

11,6% Ostalo

64,8% EU(28)

7,7% ZND

2,7% CEFTA

24,9% Ostalo

14

Globalni trendovi

Bakar je trei na svetu najkorieniji metal, odmah iza gvoa i aluminijuma, a primarno se koristi u graevinarstvu i proizvodnji industrijskih maina. Bakar predstavlja berzansku robu i njegova cena se formira pod uticajem globalne ponude i tranje. London (LME), Njujork (NYMEX/COMEX) i angaj predstavljaju najznaajnije produktne berze u svetu na kojima se odreuje cena ovog metala. Pre odravanja predsednikih izbora u SAD, cena bakra je dui period bila u konstantnom padu, a na to su uticali brojni faktori poput: porast ponude uz smanjenje trokova eksploatacije i prerade, smanjena tranja na svetskom tritu, kao i apresijacija amerikog dolara u kojoj se izraava vrednost metala. Dolaskom nove administracije na vlast u Vaingtonu, a usled najave da e se sprovesti sveobuhvatna rekonstrukcija infrastrukture i izgradnje novih kapaciteta, dolo je do naglog skoka cene bakra. Trenutno je cena na Londonskoj berzi (eng. London Mercantile Exchange - LME) 5.556 dolara po metrinoj toni (20. aprila 2017. godine), to je vie od godinjeg proseka koji iznosi 5.211 dolara, ali nie od prosene vrednost bakra u prethodnih mesec dana 5.790 dolara.

Kao i svaka druga berzanska roba, cena bakra je osetljiva na okove na meunarodnom tritu i u znaajnoj meri zavisi od projekcija privrednog rasta glavnih pokretaa globalne privrede (SAD, Kina) i kretanja cene energenata i drugih metala. Ukoliko se ima u vidu oekivani porast nafte kao rezultat dogovora o zamrzavanju, odnosno smanjenju proizvodnje od strane glavnih proizvoaa, posledino se oekuje i porast metala, ukljuujui i bakar. Sa druge strane, oekivanja globalnog rasta su vrlo bitna.

Kretanje cene elika na svetskom tritu u narednom periodu zavisie od vie faktora: realizacije najavljenog investicionog poduhvata nove administracije u Vaingtonu, eventualno daljeg usporavanja privredne aktivnosti u Kini, jae apresijacije amerikog dolara, geopolitike situacije i drugih faktora.

Kretanje cene bakra, USD/MT

Izvor: Bloomberg L.P.

Izvor: Bloomberg L.P.

Kretanje cene elika, CNY/MT

3500

4000

4500

5000

5500

6000

6500

4.1.20

16

4.2.20

16

4.3.20

16

4.4.20

16

4.5.20

16

4.6.20

16

4.7.20

16

4.8.20

16

4.9.20

16

4.10.2

016

4.11.2

016

4.12.2

016

4.1.20

17

4.2.20

17

4.3.20

17

4.4.20

17

0500

10001500200025003000350040004500

4.1.20

16

4.2.20

16

4.3.20

16

4.4.20

16

4.5.20

16

4.6.20

16

4.7.20

16

4.8.20

16

4.9.20

16

4.10.2

016

4.11.2

016

4.12.2

016

4.1.20

17

4.2.20

17

4.3.20

17

4.4.20

17

15

Ipak, Kina e, kao glavni proizvoa i potroa elika, imati primarni uticaj na cenu u 2017. godini i dalje tokom posmatranog perioda. Prema najavi kineskih zvaninika oekuje se smanjenje proizvodnje elika u narednom srednjoronom periodu (po nekim procenama 20 odsto kumulativno do 2020. godine), uz blag porast tranje, to bi trebalo da dovede do rasta cene kineskog elika.

Ukoliko se posmatra cena kineskog i amerikog elika u poslednjih nekoliko meseci, one imaju razliit trend. Trenutno je cena fjuersa na angajskoj berzi 2.890 juana po toni, odnosno po trenutnom kursu 420 dolara (nagli pad u poslednje dve nedelje). Sa druge strane, na Njujorkoj berzi cena je 650 dolara po toni. Rast cene na Njujorkoj berzi prvenstveno je posledica iznenaujue pobede Donalda Trampa na izborima u SAD, koji je najavio velike investicije u obnovu infrastrukture i izgradnju novih kapaciteta.

Projekcije kljunih metala u narednom srednjoronom periodu

Izvor: Bloomberg L.P.

Cena bakra, USD/MTCena elika, USD/MTCena rude gvoa, USD/MTCena aluminijuma, USD/MTCena zlata, USD/oz.

20.04.2017.5.556

65065

1.9031.281

Q4 2017.5.650

54756

1.7651.230

Q2 2017.5.742

60070

1.8001.230

Q1 2018.5.846

56856

1.7881.273

Q3 2017.5.718

60060

1.7731.235

2018.5.802

57556

1.8001.275

2019.6.063

56755

1.8251.300

2020.6.589

55859

1.8751.336

16

Makroekonomsko okruenje

Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokazateljem, uveana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domae potronje usled realnog rasta zarada stanovnitva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tranje na evropskom tritu, to je omoguilo bolji plasman proizvoda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je voen sektorima poljoprivrede, industrije, graevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fle proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP e u 2017. godini iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine poveao na 3,5 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. godine je iznosila 8,1 mlrd evra, to predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu vea u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao bre od izvoza (za 1,9 procentnih poena), ime se direktno uticalo na poveanje deficita tekueg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povean je za 20,8 odsto u poreenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period januar-februar 2016. godine).

U platnom bilansu, deficit tekueg rauna je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (poveanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleenog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra vei nego u istom mesecu prole godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekueg dela platnog bilansa oznaava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.

Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji znaajno je uticalo poboljanje poslovnog okruenja, emu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglaavanje pravne regulative sa sistemom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteenje javnih finansija (budetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje rezultate

Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana

Procentualne promene kljunih makroekonomskih indikatora Srbije

Realni rast BDP (%)

Deficit tekueg dela platnog bilansa (%)

Izvor: NBS.

Napomena: p Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0

04.05

.2016

. 18

.05.20

16.

01.06

.2016

. 15

.06.20

16.

29.06

.2016

. 13

.07.20

16.

27.07

.2016

. 10

.08.20

16.

24.08

.2016

. 07

.09.20

16.

21.09

.2016

. 05

.10.20

16.

19.10

.2016

. 02

.11.20

16.

17.11

.2016

. 01

.12.20

16.

15.12

.2016

. 29

.12.20

16.

16.01

.2017

. 30

.01.20

17.

13.02

.2017

. 01

.03.20

17.

15.03

.2017

. 29

.03.20

17.

12.04

.2017

. 28

.04.20

17.

EUR / RSD USD / RSD

0,8

2,8 3,03,5

2015. 2016. 2017p 2018p

-4,7-4,0 -3,9 -3,7

2015. 2016. 2017p 2018p

17

to je direktno uticalo na smanjenje budetskog deficita i posledino na smanjenje potreba za zaduivanjem drave kod domaih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i proseno je iznosila 1,2 odsto, dok je ouvana i relativna stabilnost deviznog kursa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou drave (makroekonomski okvir) to je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog rejtinga[1] da unaprede oekivanja da e Srbija u narednom periodu poboljati svoju poziciju kod domaih i stranih investitora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uveana i iznosi 3,6 odsto, to je u okviru cilja NBS (3,0 odsto 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se oekuje da inflacija ostane stabilna i da e se kretati na nivou neto iznad 3,0 odsto.

U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i preteno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.

U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, to je za 14,7 mlrd dinara bolji rezultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.

Prosean srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan ameriki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tritu kako bi spreila vee oscilacije, uz odravanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.

* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.

Inflacija, prosek perioda

Neto SDI, u mlrd EUR

Izvor: NBS.

Izvor: NBS.

7,8 7,8

2,91,9

1,2

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

0,8

1,3 1,2

1,8 1,9

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

18

BDP, realni (rast u %)Potronja domainstva, realna (rast u %)Dravna potronja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)

Deficit tekuih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.

2007.5,9

---

-18,66,5

18,1-1,929,9

8,6

2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9

19,2-6,670,4

3,7

2015.0,80,5

-1,55,6

-4,71,9

17,7-3,774,6

5,4

2017e3,01,41,65,7

-3,92,4

--1,772,8

4,5

2016.2,80,82,35,0

-4,01,2

15,3-1,472,9

5,5

2018p3,52,22,65,7

-3,73,0

--1,369,6

4,3

Odabrani makroekonomski indikatori

Aktivnosti Udruenja za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju

Pregled inicijativa Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju Privredne komore Srbije 20. aprila 2017. godine odralo je zajedniku sednicu Grupacije metalopreraivake delatnosti i Grupacije mainogradnje. Na sednici su razmatrane i usvojene sledee inicijative:

1. Privredno drutvo FPM AGROMEHANIKA, Bolevac podnelo je inicijativu za izuzimanje od plaanja carinskih dabina kod industrijske montae dvoosovinskih traktora. Naime, u skladu sa carinskom tarifom 2017, za traktore preko 18kW, ali ne preko 37 kW snage motora novi za industrijsku montau (sklapanje) u nesastavlenom stanju (tarifna oznaka 8701 921011), stopa carine za uvoz je 1 odsto. Zahtev privrednog drutva je da i za traktore ostalih snaga motora (novi za industrijsku montau sklapanje u nesastavlenom stanju tarifne oznake 8701 931010; 8701 941010; 8701 911010) bude sniena carinska stopa na 1 odsto (trenutno iznosi 15 odsto)

Sednici je prisustvovao i saradnik iz Industrije motora Rakovica koji je izneo podatak da je IMR Rakovica u steaju i da ima vrlo malu proizvodnju, dok je IMT Novi Beograd u steaju i nema proizvodnju. S obzirom na to da u Srbiji ima oko 420 hiljada registrovanih poloprivrednih domainstava, a prosena starost traktora u Srbiji je od 25 do 30 godina, bitno je da postoje domai proizvoai traktora u Srbiji i to u prvoj fazi sa industrijskom montaom, a u drugoj sa proizvodnjom traktora uz ukluivanje to veeg broja domaih kooperanata. Inicijativa je jednoglasno usvojena i obaveza PKS je da je prosledi Ministarstvu finansija na razmatranje i usvajanje.

2. Na osnovu analize uvoza nove opreme od 2014. do 2016. godine i pregleda potreba za novom opremom za 2017. i 2018. godinu koju je uradilo Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju, a na osnovu uoenih slabosti srpskih privrednih drutava koja su uestvovala u danima dobavlaa, jer nisu posedovala novu numeriku opremu sa visokim tehnologijama, kako bi postigli zadovolavajui kvalitet i obezbedili visoku produktivnost, na zajednikoj sednici Grupacije za metalopreraivaku delatnost i Grupacije za mainogradnju odranoj u PKS 20. aprila 2017. godine jednoglasno je podrana inicijativa da se Ministarstvu finansija uputi Zahtev za vraanje zakonskog osnova za donoenje odluke o odreivanju robe na koju se ne plaaju uvozne dabine. Tarifne oznake za oslobaanja od plaanja carine predstavlaju iskluivo numerike CNC maine sa cilem poveanja konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzea.

Radne grupe Zaposleni u Udruenju za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju su uesnici Radne grupe za izradu Pravilnika o tehnikim i drugim zahtevima za kotrlanje leajeve formirane od strane Ministarstva privrede.

19

20

PodrkaprivrediPodrkaprivredi

Bespovratna sredstva programi podrke mikro, malim, srednjim preduzeima i preduzetnicima

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrke u 2017. godini: Program podrke poetnicima za zapoinjanje posla START UP Program podrke izvoznicima Program promocije izvoza Podrka razvoju konkurentnosti MMSPP Program podrke inovativnim MMSPP Program podrke projektima za unapreenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima moete da pronaete na sajtu Razvojne agencije Srbije.

Najbri put do inopartnera

Privredna komora Srbije je lan Evropske mree preduzetnitva i koordinator Konzorcijuma EEN mree u Srbiji. Usluge EEN mree su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzeima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mrea preduzetnitva ima za cilj da preduzea lake i bre pronau partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i uea na meunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.

Edukacija

Centar za edukaciju i struno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omoguava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapreenje postojeih i sticanje novih znanja, vetina i kompetencija, kao i neprekidan lini i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoivotnog uenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledeem linku: PKS edukacija

CE znak i Srpski znak usaglaenosti dokaz bezbednosti vaeg proizvoda

Privredna komora Srbije je pokrenula jedinstvenu aplikaciju o CE znaku, koji oznaava da proizvod zadovoljava bitne zahteve u pogledu bezbednosti i zdravlja korisnika, zahteve zatite imovine i zatite ivotne sredine. Za sve dodatne informacije o proizvodima koji podleu CE oznaavanju i popunjavanje upitnika kojim moete proveriti da li se na va proizvod odnosi odreena EU Direktiva zasnovana na novom pristupu i/ili odgovarajui domai propis posetite sledei link: CE znak

http://www.ras.gov.rs/http://www.een.rs/http://www.een.rs/category/partnershiphttp://www.een.rs/category/callshttp://www.een.rs/category/callshttp://www.pks.rs/Aplikacije.aspx?aplikacija=edukacijahttp://www.pks.rs/CEznak.aspxhttp://www.pks.rs/CEznak.aspx

Dualno obrazovanje u mainskoj i elektro industriji

Nedostatak odgovarajuih strunjaka u zanatskim i tehnikim zanimanjima, obrazovanih u skladu sa potrebama privrede predstavlja veliki izazov poslodavcima. Privredna komora Srbije je na inicijativu privrede jo 2013. godine zapoela sa aktivnostima uvoenja elemenata dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije u cilju dugoronog reavanja problema deficita kvalifikovane radne snage sa kojim se suoavaju razliiti privredni sektori.

Nakon irokih konsultacija sa svim relevantnim akterima, u okviru projekta ,,Reforma srednjeg strunog obrazovan-ja, koji sprovodi Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, uz podrku Privredne komore Srbije, izabrani su obrazovni profili u oblasti mainske i elektro industrije za zanimanja u kojima postoji veliki potencijal za zapoljavanje:

elektriar - vetine u vezi sa elektrinim instalacijama (izuzev onih koje se odnose na visoki napon); bravar-zavariva vetine u vezi sa razliitim vrstama zavarivanja, ukljuujui vetine i znanja u vezi sa obra-

dom metala; industrijski mehaniar vetine u vezi sa upravljanjem mainama i postrojenjima u proizvodnji, njihovim

odravanjem i popravkama.

Pored ovih profila od kolske 2017/2018. godine bie uvedena jo dva nova profila - operater za preradu metala i mehaniar motornih vozila.

Posebna panja posveena je aktivnom ukljuivanju privrede. Veliki broj domaih i stranih kompanija iskazao je spremnost da uestvuje u ovom modelu obrazovanja. Privreda je ukljuena od samog poetka - od definisanja i revizije standarda kvalifikacija, preko planiranja procesa obuke, implementacije (obuke u kompaniji) do procene i postupka testiranja/sertifikacije. U okviru ovih profila razvijaju se sveobuhvatne strune kompetencije, ime se poveavaju izgledi za zapoljavanje svrenih uenika ovih profila, i doprinosi smanjenju nezaposlenosti u kategoriji mladih u Srbiji. Pored toga, kroz tehnike kadrove kvalifikovane u skladu sa potrebama privrede ostvaruje se doprinos poveanju konkurentnosti i razvijanju sektora privrede sa potencijalom rasta i zapoljavanja.

Nastavni planovi i programi za tri odabrana obrazovna profila zanatsko-tehnike struke su dopunjeni i modernizovani. Fokus je na razvijanju strunih kompetencija i poveanju udela praktinih faza uenja, pre svega u preduzeima. Kako bi mogli da se primene modernizovani sadraji nastave i uenja, nastavnici, direktori, kao i mentori u preduzeima prolaze sveobuhvatna usavravanja.

Od septembra 2014. godine modernizovani programi za zavarivae, elektriare i industrijske mehaniare uvedeni su u 16 kola irom Srbije. Uenici u prvoj godini provode jedan dan nedeljno u kompaniji, u drugoj dva, a u treoj godini tri dana nedeljno. Kompanije koje primaju uenike na praksu po dualnom modelu su: Energotehnika Juna Baka (Novi Sad), EPS Kolubara (Lazarevac), Agena Technoloy, Bosch (Peinci), Alpha Technics, ML Sistemi, Primus Aqua, Sunce Marinkovi, Unior Components, Wacker Neuson, Milanovi Inenjering, Zastava Impro (Kragujevac), Radijator, Pomak, Evrotehna, Amiga (Kraljevo), Progres (Mladenovac), Termovar, EPS Tent, Stelit 90, JKP Toplovod, AlatnicaBarovi (Obrenovac), Tatravagonka, Siemens, Continental, Grgo Bravar (Subotica). Tokom prakse u kompaniji uenici su ukljueni u proces proizvodnje uz praenje radnika kompanije.

Za sve dodatne informacije o dualnom obrazovanju kontaktirajte Centar za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije na mejl: obrazovanje@pks.rs

21

mailto: obrazovanje@pks.rs

Metodoloke napomene

Metalna, elektro industrija, rudnici metala i metalurgija, prema KD(2010), obuhvataju sledee oblasti delatnosti: Eksploatacija ruda metala, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim maina i ureaja, Proizvodnja raunara, elektronskih i optikih proizvoda, Proizvodnja elektrine opreme, Proizvodnja nepomenutih maina i nepomenute opreme (motori i turbine, osim za letelice i motorna vozila, hidraulini pogonski ureaji, pumpe i kompresori, slavine i ventili, leajevi, zupanici i zupasti pogonski elementi, industrijske pei i gorionici, oprema za podizanje i prenoenje, runi pogonski aparati sa mehanizmima rashladne i ventilacione opreme, osim za domainstva, ostale maine i aparati opte namene, maine za poloprivredu i umarstvo, maine za obradu metala i alatnih maina, maine za metalurgiju, maine za rudnike, kamenolome i graevinarstvo, maine za industriju hrane, pia i duvana, maine za industriju tekstila, odee i koe, maine za industriju papira i kartona, maine za izradu plastike i gume, maine za ostale specijalne namene), Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, Proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava (brodovi, amci, lokomotive, inska vozila, vazdune svemirske letelice i odgovarajua oprema, borbena vojna vozila, motocikli, bicikli, invalidska kolica, ostala transportna oprema, runa kolica i zaprena vozila).

Prema Zakonu o raunovodstvu (Slubeni glasnik RS br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna drutva. Veliina je utvrena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosenom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosenoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma odreuje veliinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republikog zavoda za statistiku, pravna lica prema veliini razvrstana su u skladu sa meunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republiki zavod za stati-stiku od 1999. godine ne raspolae pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadrani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavlene su na osnovu zavrnih rauna pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.

Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokruene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slau uvek sa zbirom pojedinanih podataka, s obzirom na to da su korieni nezaokrueni brojevi (to daje preciznije podatke).

Koriene skraenice

Izvori podataka: Republiki zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Federalne rezerve (FED), Evropska centralna banka (ECB), ikaka produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Meunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).

BDP BDV SDI KD(2010) SMTK ARS PDV EU(28) CEFTA ZND

LIBOR EURIBORBELIBOREMBICDSRSD EUR USD Q1CNYMT

Bruto domai proizvodBruto dodata vrednostStrane direktne investicijeKlasifikacija delatnostiStandardna meunarodna trgovinska klasifikacijaAnketa o radnoj snaziprosek periodaporez na dodatu vrednostEvropska unija koju ini 28 drava lanicaCentralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZajednica nezavisnih drava

Londonska meubankarska stopaEvropska meubankarska stopaBeogradska meubankarska stopaIndeks obveznica trita u nastajanjuCredit Default SwapSrpski dinarEvroAmeriki dolarPrvi kvartal/tromeseje (period januar-mart)Kineski juanMetrina tona

22

Devizni kursevi: Svi prerauni u biltenu su izvreni prema sledeim prosenim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:

Odricanje od odgovornosti: Podaci su podloni izmenama u skladu sa promenama zvaninih izvora podataka. Informacije u ovom izvetaju su date u svrhu opteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnoavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: analitika@pks.rs.

23

EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.

2011.101,9502

73,3382

2013.113,1369

85,1730

2015.120,7328108,8543

2012.113,1277

88,1169

2014.117,3060

88,5408

2016.123,1179111,2903

Q1 2017.123,8771116,1761

mailto: analitika@pks.rs

Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju

Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju obuhvata sledee sektore: metalopreraivaka delatnost, mainogradnja, proizvodnja saobraajnih sredstava, elektrine maine i aparati, vaenje ruda metala; proizvodnja sirovih metala; kovanje metala i metalurgija praha, obrada i prevlaenje metala; proizvodnja nakita i sl. predmeta; reciklaa metalnih otpadaka i ostataka.

Aktivnosti koje organizuje Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju su: organizacija i realizacija Odbora i grupacija Udruenja organizacija i realizacija Dana dobavlaa za strateke partnere iz inostranstva predlaganje novih propisa, izmene i dopune postojeih zakonskih i tehnikih propisa uee u radnim grupama ministarstava za izradu zakona i drugih propisa, sektorskih politika i nacionalnih planova organizovanje javnih rasprava nacrta zakona i sektorskih politika meusobno povezivanje privrednih drutava, kako sa potencijalnim partnerima i investitorima u zemli tako i u zemlama CEFTA regiona i sveta podsticanje i potpomaganje poveanja konkurentnosti informisanje lanica o aktuelnostima iz oblasti koje pokriva Udruenje saradnja sa nadlenim ministarstvima i drugim dravnim institucijama od znaaja za rad svojih lanica rad na usaglaavanju sa zakonodavstvom EU i uestvovanje u prenoenju direktiva, tehnikih propisa i standarda EU u odgovarajue

nacionalne propise organizacija edukacija, obuka i drugih vidova strunih usavravanja povezivanje fakulteta i instituta sa privredom, uspostavlanje transfere znanja i tehnologija, zajednika organizacija domaih i meunarodnih

kongresa, simpozijuma, strunih skupova, seminara, specijalizovanih konferencija, nastupa na sajmovima, izlobama i drugo.

Stupanjem na snagu novog Zakona o komorama, sva privredna drutva osnovana na teritoriji Republike Srbije su lanovi Privredne komore Srbije. Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju je u toku 2015/2016. godine pratilo i analiziralo stanje u privredi pripremajui se za proces transformacije komorskog sistema koji je kao Jedinstveni komorski sistem, zaiveo od 1. januara 2017. godine. S obzirom na to da su grupacije oblik neposrednog ueg povezivanja lanova Komore u okviru jednog udruenja, a koje se obrazuje radi razmatranja i reavanja pitanja od interesa za odreeni deo privrede, Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgiju redefinisalo je status postojeih grupacija.

U okviru Udruenja trenutno postoje:- Grupacija metalopreraivake delatnosti,- Grupacija mainogradnje,- Grupacija proizvoaa elektrinih, optikih ureaja i elektronike,- Grupacija automobilske industrije,- Grupacija rudnika metala, livenja metala i reciklae metalnih otpadaka i ostataka,- Grupacije proizvoaa naoruanja i vojne opreme.

U planu je formiranje Grupacije akceleratorskih tehnologija.

Udruenje struno obrauje i izdaje sledea dokumenta:1. Uverena o domaem poreklu robe,2. Potvrde da se roba ne proizvodi u zemlji, 3. Miljene o jedinom ponuau robe domaeg porekla.

Privredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd

Udruenje za metalnu, elektro industriju, rudnike metala i metalurgijuAna Raievi, sekretar

www.pks.rsE: bis@pks.rs

E: metalska@pks.rs

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: (+381 11) 33 00 910T: (+381 11) 3300 954

Kontakt

24

mailto: metalska@pks.rs

REGISTRIBAZE PODATAKA

IT PLATFORME

POSLOVNE INFORMACIJE

IPROVERITE

BONITET

OBUKE I

USAVRAVANJA

IZVOZNO UVOZNA

I OSTALA

DOKUMENTA

SERTIFIKATI LICENCE

STANDARDI

POVEZIVANJE LOKALNO

REGIONALNOMEUNARODNO

POTVRDE, UVERENJA

IMILJENJA

MEDIJACIJA POSREDOVANJE

ISTRAIVANJAI

POKAZATELJITRITA

DIGITALNEe-USLUGE

PKS USLUGE

http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=1http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=1http://www.pks.rs/http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=26http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=26http://www.pks.rs/Usluge.aspx?IDUsluge=43http://www.pks.rs/Usluge.aspx?IDUsluge=43http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=7http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=7http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=7http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/Usluge.aspxhttp://www.pks.rs/Usluge.aspxhttp://www.pks.rs/Usluge.aspxhttp://www.pks.rs/Podrskauizvozu.aspxhttp://www.pks.rs/Podrskauizvozu.aspxhttp://www.pks.rs/Podrskauizvozu.aspxhttp://www.pks.rs/Podrskauizvozu.aspxhttp://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=18http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=18http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=18http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=18http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=4http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=4http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=2012&p=0&http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=2012&p=0&http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=2012&p=0&http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=2012&p=0&https://usluge.pks.rs/#/homehttps://usluge.pks.rs/#/homehttp://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=7http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=1http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=17http://www.pks.rs/http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=2012&p=0&https://usluge.pks.rs/#/homehttp://www.pks.rs/Podrskauizvozu.aspxhttp://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=26http://www.pks.rs/Usluge.aspxhttp://www.pks.rs/Usluge.aspx?IDUsluge=43http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=4http://www.pks.rs/Usluge.aspx?tipUslugeID=18http://www.pks.rs/Usluge.aspx