9

BESMRTNI KOMANDANT SA MA^KOVOG KAMENA

Veliki rat, kasnije preimenovan u Prvi svetski, veliki je bio ne samo po svojim razmerama i stradawima, ve} i po velikanima, dobrotvorima i hero-jima koji su prosijali srpskim nebom i istorijom, na zadivquju}e i potresne na~ine. Ono {to su oni, svojom verom, `rtvom i podvizima, prokr~ili za nas dana{we, mi smo zatomili i prekrili prahom i korovom zaborava i nebrige, kao jedini odgovor na wihov govor pred Bogom i ve~no{}u. Budu}i da i daqe molitveno obele`avamo stogodi{we se}awe na Veliki rat (1914 - 1918), poje-dina izdawa Sabornika posve}ujemo ovim izuzetnim qudima i herojima, ~ije nam pri~e daju krila, snagu i duhovni vid. Do sada smo upalili vi{e takvih vo{tanica od re~i, uz neizmernu radost {to saznajemo, iz razgovora, pisama i poziva, da upravo takve `ivotne i istorijske pri~e ostavqaju najja~i uti-sak na one koji ih ~itaju. Poruke nam sti`u i iz drugih gradova i dijaspore, budu}i da Sabornik mo`e da se ~ita i preko sajta Saborne crkve. VOJNI^KI PUT Me|u herojima Velikog rata, na zemqi zaboravqen, a na Nebu upi-san u Kwigu @ivota, nalazi se i pukovnik Du{an Puri}. Ro|en je 1873. u Ivawici, u trgova~koj porodici. Po zavr{enoj Vojnoj gimnaziji, proizveden je u ~in artiqerijskog potporu~nika. Tri godine je proveo u trupi, a zatim zavr{io Vi{u vojnu akademiju. Postavqen je za komandanta poqske baterije u ]upriji, unapre|en u general{tabnog kapetana i poslat na usavr{avawe u Francusku, posle ~ega je postavqen za pomo}nika na~elnika {taba Drinske divizije u Vaqevu. Bio je komandant 17. kombinovanog i 6. pe{adijskog puka. Za vreme Prvog balkanskog rata, 1912. godine, nalazio se na general{tabnim poslovima Drinske divizije prvog poziva. ^etvrti puk Stevan Nemawa je osvojio Zebrwak, u Kumanovskoj bici. Tokom Drugog balkanskog rata, 1913. godine, na sopstvenu molbu je postavqen za komandanta Drugog pe{adijskog puka Kwaz Mihailo, poznatijeg kao Gvozdeni puk. Pokazao se kao veoma hrabar i sposoban vojnik i stare{ina i u Bregalni~koj bici. MA^KOV KAMEN Ve} na po~etku Velikog rata, 1914. godine, na{ao se na {arganskim polo`ajima, gde je komandovao ^etvrtim pukom Stevan Nemawa, u sastavu U`i~ke vojske, i spre~avao nadirawe neprijateqa od Vi{egrada prema Mok-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 1. OKTOBAR 2017, GODINA 19, BR. 3

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10

roj gori i Kremnima. U`i~ka vojska je, u sadejstvu sa Crnogorsko-sanxa~kom vojskom, izvr{ila prodor preko Drine, na potezu Vi{egrad - Romanija - Saraje-vo, i ugrozila deo Po}orekove vojske. Prema ocenama istori~ara i vojnih stru~waka, bitka na Ma~kovom kamenu je bila naj`e{}a i najkrvavija bitka vo|ena u Velikom ratu. Dunavska divizija je izgubila tada 8.018 boraca. Pre`iveli su pri~ali da je, posle boja, ~itav predeo bio prekriven telima vojnika obe voj-ske. Borbe su vo|ene od 19. do 22. septembra. Ma~kov kamen je vrh planine Jagodwa, u Podriwu, u zapadnoj Srbiji. Komandanti srpske vojske ovde su bili: Ste-

pa Stepanovi}, Pavle Juri{i} [turm i Du{an Puri}. Puri} je, sa svojim pukom Stevan Nemawa branio pravac od Vi{egrada preko Mokre gore ka U`icu. Kada su glavne austrougarske snage izvr{ile ofanzivu ka Quboviji, Koviqa~i, Loznici i Vaqevu, komandant Puri} je dobio nare|ewe Vrhovne komande da stigne do Ma~kovog kamena, napadne neprijateqa i spre~i wegovo prodirawe dubqe u Srbiju. ^etvrti puk Drinske divizije, koji je tada u{ao u sastav Dunavske divizije, besprekorno je izvr{io nare|ewe. Posle napornog mar{a i popune puka u Vaqevu, Du{an Puri} je stigao na Ma~kov kamen u najte`im trenucima. Videv{i `estinu kojom je bitka vo|ena i nepovoqan polo`aj srpske vojske, nije oklevao - izdao je oficirima ^etvrtog puka is-torijsku zapovest (nalik ~uvenoj zapovesti majora Dragutina Gavrilovi}a oslobodiocima Beograda):

Vojnici, mi smo ovde do{li da ginemo za Otaxbinu! Komandiri ispred svojih vodova i ~eta, komandanti ispred svojih bataqona, a ja }u

ispred svih! Za mnom! U juri{! Za slobodu i Otaxbinu!

Hrabri komandant Du{an Puri} poveo je srpsku vojsku u jo{ jedan Kosovs-ki boj i u istoriju. Poginuo je, istoga dana, 22. septembra, me|u prvima na Ma~kovom kamenu, u naj`e{}em sudaru prsa u prsa sa neprijateqima, a rame uz rame sa svojim saborcima. Bitku je pre`ivelo samo 1.000 vojnika i ofici-ra puka Stevan Nemawa, a Austro-Ugarska je dobila svoju pirovu pobedu. Na Ma~kovom kamenu je zauvek ostalo preko 800 srpskih vojnika i oficira; izginulo je 118 oficira, 5 komandanata pukova, 17 komandanata bataqona Du-navske divizije, pa je ona zato prozvana oficirskom bitkom. Najve}e gubitke je pretrpeo ^etvrti puk Stevan Nemawa. Stru~waci su procenili da je na svakom kvadratnom metru poginulo po 6 srpskih vojnika. Iako je srpska voj-ska pretrpela poraz, wen zna~aj je veliki: usporila je napredovawe austrou-garske vojske i nanela joj velike gubitke. UZ WEGA, I POSLE SMRTI Pogibija komandanta Du{ana Puri}a je te{ko pogodila srpske borce. Zabele`eno je da vojnici nisu hteli svog komandanta da ostave u pla-

11

ninskim bespu}ima Ma~kovog ka-mena, ve} su ga ~etiri dana i no}i nosili u kov~egu, iz borbe u borbu. Za wih je bio komandant i saborac, i posle smrti. Nosili su ga kao {to je, nekada, srpski narod nosio mo{ti svojih svetiteqa i vladara. Tek ~et-vrtog dana, stigla je naredba koman-danta Prve armije, generala Petra Bojovi}a, da se telo komandanta Puri}a ne nosi po boji{tima, pa je sahrawen kraj Vaqevske crkve. Posthumno je unapre|en u ~in pukovnika, zbog “uspe{nog komandovawa i pokazane hrabrosti u odbrani otaxbine”. ZLO^IN PROTIV PAM]EWA Komunisti~ke vlasti su u~inile sve da ovaj heroj Velikog rata i srpske istorije bude zaboravqen. Naime, pukovnik Du{an Puri} je. izme|u dva rata, u svojoj rodnoj Ivawici imao jednu od glavnih ulica. Posle Drugog svetskog rata, komunisti~ke vlasti su izbrisale wegovo ime, kao i nebrojene nosioce Albanske spomenice, Solunce, heroje vojske Kraqevine Srbije i Kraqevine Jugoslavije. [tavi{e, ime pukovnika Puri}a bilo je zabraweno. Ro|eni Ivawi~anin je bio i |eneral Dragoqub Dra`a Mihailovi}, ~iji su prvi izaslanici i vojni predstavnici u Ivawici, 1941. godine, bili poru~nik Mihailo Puri} i rezervni poru~nik i advokat Milan Puri} - sinovci pu-kovnika Du{ana Puri}a. Posle gotovo jednog veka od pogibije, 2003. godine, pukovnik Puri} je dobio spomen-plo~u u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe 68, a Vo`dovac mu je posvetio i ulicu. U U`icu je dobio svoju spomen-bistu 2010. godine. Veliki broj Ivawi~ana, kao i Srba uop{te, ne zna ko je bio ovaj besmrtni komandant... (Na slici levo je wegov portret; na gorwoj slici on, ja{u}i na kowu i nose}i srpsku zastavu, predvodi srpsku vojsku...) Ovu vo{tanicu od re~i upalili smo i za sve srpske heroje sa Ma~kovog kamena...

Srbi nemaju svoj Jad Va{em. Nisu popisali svoje nevine `rtve da se ne zamere onima koji su te jame napunili qudima. Drina je postala mnogo ve}i i tvr|i zid nego {to je berlinski. ... To je velika gre{ka i veliki greh da, ne samo {to to ne zna svet, nego skoro da i Srbi zaboravqaju. Kad ka`ete

da je samo za Srbe bilo sto za jednog, 100 za ubijenog, 50 za rawenog, to malo ko zna. Kad se ka`e da je bombardovana Jugoslavija - nije, bombardovana

je Srbija. Pa i sad, kad je NATO bombardovao. Avioni su preleteli celu Jugoslaviju da bi izru~ili te bombe na Beograd. Mi smo to u ime brat-

stva i jedinstva sakrili od samih sebe, da bismo danuli du{om i `iveli sno{qivije, ali to je rezultiralo time da se tvrdi da tih `rtava nije ni bilo. ... Nemawe te ~ituqe, nebriga o tolikim nevinim `rtvama nam se

osvetila... Akademik Matija Be}kovi}Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

12

U NEDEQI PO VOZDVI@EWU PROSLAVQAMO: 01.(18) Sveti Evmenije Gortinski; Sveta mu~enica Ariadna02.(19) Sveti mu~enici Trofim, Savatije i Dorimedont03.(20) Sveti velikomu~enik Jevstatije04.(21) Sveti apostol Kodrat (Odanije Vozdvi`ewa)05.(22) Sveti sve{tenomu~enik Foka; Sveti prorok Jona06.(23) Za~e}e Svetog Jovana Prete~e i Krstiteqa07.(24) Sv.prvomu~.Tekla; Prep.Simon; Sv.kraq Vladislav i prep.David - Zadu{nice

Danas, u nastavku Svete Liturgije, Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo tradicionalno daje pomen svom dirigentu i kompozitoru Stevanu

Mokrawcu, koji ga je predvodio tri decenije. U subotu, na Zadu{nice, Zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom po~iwe u 7:30.

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, hor Saborne crkve i najstariji hor u Srbiji, nacionalna institucija koja ve} 164 godine ~uva i razvija

srpsku muzi~ku kulturu, tradiciju i duhovnost, objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

utorkom i petkom u 19:00,u prostorijama Hora, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

Izdawe Sabornika posve}eno Prvom beogradskom peva~komdru{tvu (broj 18) mo`ete pro~itati u godi{waku Sabornika za 14. godinu

izdavawa (u prodavnici Saborne crkve) ili na na{em sajtu,u rubrici Sabornik.

Povodom 50 godina Kumanovske bitke, u Sabornoj crkvi je, 28. oktobra 1962, prire|en sve~ani doga|aj. Vikarni episkop Sava je slu`io zaupokojenu arhi-jerejsku Liturgiju, uz saslu`ivawe brojnog sve{tenstva, a zatim i sve~ani parastos srpskim junacima izginulim u Kumanovskoj bici, 24. oktobra 1912. godine. Pred Vje~naja pamjat, govor je odr`ao prota Milan Smiqani}, i sam nekada{wi u~esnik ove bitke. Pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. Naroda je bilo toliko mnogo da je ispunio crkvu, portu i okolinu crkve. Povodom 100 godina ove velike bitke, 2012. godine, srpski narod je }utao...

IZ LETOPISA SABORNE CRKVE