121

KAKO REAGUJE[ KADA PADNE[ ILI TE UVREDE?

(Ovo je odlomak iz predavawa o. Rafaila (Boqevi}a), pod naslovom “Nada”, koje preporu~ujemo kao izuzetan duhovni putokaz i ukrepqewe. Citati ko-jima je predavawe pro`eto su pouke iz kwige Svetog Nikodima Agiorita, “Nevidqiva borba”, koju o. Rafailo ~ita i tuma~i, tokom ovog predavawa) ... “Kako se mo`e znati da neko `ivi sa nadom u Boga, a ne uzda se u sebe?” Hajde da provjerimo. Je l’ se ti stvarno nada{ u Boga ili se ipak uzda{ u sebe? Vidite, Sveti Otac ho}e da nas dovede do potpune pobjede. Ne ono: malo, 15 minuta te oraspolo`i, zavede te svojim la`nim osmjehom i pusti te onda niz vodu - ne! Sveti Otac ho}e da te vodi do kraja, do pob-jede, vode}i ra~una o svemu. Pa, ka`e: hajde da provjerimo, ako je ve} bitno nadati se - ne u sebe, nego u Boga - hajde da provjerimo imamo li ba{ takvu nadu. Pa ka`e: “Neki samouvjereni qudi misle da su svu nadu polo`ili na Boga, a u stvari nisu, u {ta se sami mogu uvjeriti KAD POSMATRAJU SEBE POSLIJE PADA”. Ta reakcija neposredno poslije nekog pada - sad govo-rimo o padu na liniji duhovnog kretawa, u duhovnom `ivotu - po tome se vidi da li ima nade i je li ostala nada u sebe. Kako reaguje{ kad padne{? Prim-jera radi: vezao si, dr`i{ se neko vrijeme posta, molitve, Liturgije, a onda - malo, malo, malo, malo i - op! Negdje se, recimo, napije{, prokliza{ na taj na~in ili neki drugi, da ne navodimo sve mogu}e kombinacije. E, da vidimo, po tvojoj reakciji, da li je nada i daqe jaka nada u sebe ili si se ti stvarno prepustio Bogu. Poslije pada su prave mjere! Ili, recimo, ako je gordost u pitawu, DUHOVNO MJEREWE JE - POSLIJE UVREDE I PONI@EWA. To je “sinajski termometar”: uvrijedi ga i - odmah ga mjeri! TO MU JE TEM-PERATURA! Ovo drugo, kad se on ohladi i poslije, kad se vi izmirite, na to nemoj da ra~una{. Nego, ~im ga uvrijedi{, tu ga mjeri i tu ti je najprecizniji rezultat. Mada “sinajski mjera~i” odavno vi{e nisu u upotrebi... Ka`e: “Ako `ale {to su pali, prekorijevaju sebe, ali istovremeno i govore: u~ini}u to i to, i tako }u zagladiti posledice pada...” - vidite, ovo su ve} nijanse, to je misao: da zagladim posledice pada, da se to ne vidi. Kako bi se reklo: da se malo “izgituje”! Malo }emo to “izgitovati”, ne}e se to ni vi|et’ da smo pali. Ta potreba da sve to bude savr{eno, bez mane... Ka`e: “U~ini}u to i to, i tako }u zagladiti posledice pada - to (takvo razmi{qawe) je sigu-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 14. APRIL 2019, GODINA 20, BR. 31

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

122

ran znak da su se i prije pada uzdali u sebe, a ne u Boga. I, ukoliko je wihova tuga zbog pada ve}a i neutje{nija...” - ah, kako je to moglo da mi se desi, i onda razmi{qawe u tom pravcu, “utoliko je sig-urnije da su se previ{e uzdali u sebe, a vrlo malo u Boga”. To je reakcija gordosti: |e to da mi se desi?! Proma{imo za pjevnicom, u slu`bi, ovamo, onamo - \E TO DA MI SE DESI?! Pa, onda: kako

da zagladimo posledice tog pada, te situacije, kako da vratimo tu dobru sliku o sebi... I sebi i drugima! To su ta obiqe`ja bole-snog duha, bolesne du{e... “Ko, pak, ne ra~una sa sobom, nego se uzda u Boga, taj se, i kad padne, ne ~udi mnogo i ne predaje prevelikoj tuzi jer zna da se to dogodilo zbog wegove slabosti, a jo{ vi{e zbog wegovog neuzdawa u Boga. Poslije pada, pove}ava neuzdawe u sebe i stara se da udvostru~i i pove}a smi-renu nadu u Boga”. To zna~i: KAD SAM OVAKO PAO, JA MOGU DA PADNEM NA HIQADU SLI^NIH NA^INA. I, mene od ovakvih padova i sli~nih - samo Bog mo`e da sa~uva. I, evo, taman mi je ovo dobro do{lo da se jo{ vi{e prepu{tam i voqi i promi{qawu i sili Bo`ijoj, a ne samome sebi. Koristi priliku i napreduje duhovno, napre-duje u nadi! Ka`e: “Volio bih da o svemu ovome razmisle qudi koji sebe smatraju duhovnim i punim vrlina. ... Kad oni padnu u kakav grijeh, mu~e se i tuguju i nigdje mira ne nalaze. A, kad se zamore od tog mu~ewa i `alosti, koja kod wih dolazi jedino iz samoqubqa, a ne iz pokajawa, odlaze, opet pobu|eni samo-qubqem, duhovnom ocu...” Ovo se vodi pod Tajnom ispovijesti i pokajawa, a za-pravo je jedno DUHOVNO LUKAVSTVO. Veliko duhovno lukavstvo i veliko izopa~ewe! “Odlaze, opet pobu|eni samoqubqem, duhovnom ocu, da se oslo-bode tog tereta”. I da bi se olak{ali: eto, pali su, namu~ili su se, to su, neka-ko, jedva izweli, me|utim, samoqubqe ne da mira, pa ka`u: “U redu, po}i }u, to }u da ispovijedim...” - ali za{to? Da bi se NASLADA SAMOQUBQEM i tim DO@IVQAJEM SEBE BEZ GRIJEHA, u velikoj “svetosti”, u velikoj

“vrlini”, povratila. Veliko lukavst-vo! A, Sveti Otac ka`e: “A, to treba u~initi odmah poslije pada, i to ne zbog ~ega drugog, ve} jedino iz `eqe da se {to prije opere ne~isto}a grijeha, kojom se o`alostio Bog, i da se dobije nova snaga - protiv sebe samoga, u Sve-toj Tajni pokajawa”. A, ne da se nabi-jemo snagom samoqubqa u daqoj borbi za osvajawe novih duhovnih “medaqa i trofeja”. To je vrlo va`no! Ovo Sveti Otac direktno nama govori...

Isticawe svojih trudova i prepri~avawe svojih zasluga

donosi zao plod: zlu voqu, razdor i sva|u me|u qudima.

I, najzad, neizbe`no ose}awe nenagra|enosti i o~ajawa. Da li si ikada video o~ajna

mrava ili o~ajnu p~elu?Sv. vladika Nikolaj

Ako odbacuje{ pohvalu, to je mo`da zato {to

`eli{ dvostruku.Svetoota~ka

123

^EKAM TE NAPOQU

Vidim, odlazi{ u crkvu. Ne zanima me {ta }e{ u woj da radi{, iako mislim da }e{ se moliti. Nimalo ne marim za to ho}e{ li stajati ispred oltara ili tamo kod vrata, ho}e{ li se moliti sede}i ili kle~e}i, pognute glave ili zatvorenih o~iju, ili }e{ zuriti u ikonu na oltaru, udarati se u prsa, micati usnama, {aputati re~i molitve ili prebirati brojanicu me|u prstima. Sve su to spoqa{we i jednostavne radwe, kojima nije te{ko prevariti ~oveka. ^EKAM TE NAPOQU! Kad iza|e{ iz crkve i vrati{ se me|u qude, pripremi se za susret sa mnom. Tada }u te nemilosrdno pratiti, posmatrati, suditi, a mo`da te i osu-diti. Imam pravo to da ~inim. Naime, `elim da znam jesi li u crkvi zaista razgovarao sa Bogom ili si se samo Wime poigravao. @elim da se uverim - ~ini li molitva ~oveka zaista druga~ijim i boqim? Uverim li se da si ohol, pohlepan, sebi~an, svadqiv, uvredqiv, zavidan, brbqiv, povr{an, zna}u da ti molitva ne vaqa. Uverim li se da, u porodici, na poslu, u {koli, prodavnici, autobusu, na ulici, ne zna{ da razgovara{ sa qudima, zna}u pouzdano da ni sa Bogom ne zna{ da razgovara{. Ako neko neprestano treba da te te{i i hvali, zna}u da u crkvu nisi i{ao Boga radi, da bi Ga slavio, ve} da bi obo`avao sebe. Ali, budu li tvoje usne izgovarale re~i mira, radosti, poverewa i utehe, budu li tvoje o~i otvorene za nevoqu bli`weg, bude li tvoja ruka podizala nemo}ne, bude li tvoje srce imalo razumevawa za druge, bude li opra{talo i qubilo, zna}u da si u crkvi zaista razgovarao sa Bogom. ̂ EKAM TE NAPOQU! Prepodobni Serafim Viricki

QUDI GOVORE O... ^ISTUNSTVU I LA@NOJ VERI

Da iskoristimo ovo vreme ve`bawa, posnog podviga, da se trudimo, a pre sve-ga, bra}o i sestre, da se pri~e{}ujemo, da u~estvujemo u Svetoj Evharistiji, grade}i spasewe. Neko ka`e: “Nisam dostojan da se pri~estim, a opet, ose}am potrebu da se pri~estim...” I treba da se pri~estim, da bih potvrdio svoju zajednicu sa drugim hri{}anima. I to je raspe}e: ~ovek koji `eli da je uvek ispravan i da uvek uradi pravu stvar - izbegava Krst Hristov. On je uvek “u pravu”. Hri{}anin ~esto nije u pravu i smatra da gre{i. De{ava se ~esto da ~inimo stvari za koje nismo sigurni da li smo u potpunosti u pravu. I, onda bi neki moralista, ~istunac, rekao: “U, da se ja potpuno iz toga izbavim, da ni{ta od toga ne radim, da bih bio potpuno ~ist!” Ali, onaj ko zaista radi na putu spasewa, taj i gre{i. Kao i u svemu, uostalom. Zato, da ne budemo ~is-tunci, koji nikad ne gre{e, nego da se trudimo na putu Hristovom, pa makar i gre{ili, ali znaju}i da idemo za Onim Koji je mo}an da nam oprosti grehe, Koji nas vodi napred... O. Ilarion (Lupulovi})

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

124

U GLUVNOJ NEDEQI PROSLAVQAMO: 14.(01) Prepodobna Marija Egip}anka15.(02) Prepodobni Tit ^udotvorac16.(03) Prepodobni Nikita Ispovednik17.(04) Prepodobni Josif Himnograf; Sveta Marija Ga~inska18.(05) Prepodobni mu~enici Agatopod i Teodul19.(06) Sveti Evtihije Carigradski20.(07) Prepodobni Georgije Mitilenski - Lazareva subota - Vrbica

Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

+++++Na LAZAREVU SUBOTU, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

+++++Istoga dana, sa po~etkom u 16:00, proslavi}emo VRBICU,

ve~erwom slu`bom i litijom oko hrama.

DOVEDITE DECU u crkvu - svoju, svojih ro|aka, prijateqa, bli`wih - i unesite radost u wihova srca, da i oni okuse do`ivqaj

susreta sa @ivim Bogom i sa qudima, do`ivqaj koji mogu da ponesu kroz `ivot kao spasonosni putokaz, smisao i svetlost.

Va`nije od svega - za mali{ane, kao i za sve qude oko nas - bi}e na{e iskreno svedo~ewe vere, dobrote i qubavi. Na{a srca, na{e re~i i dela

qubavi uzdiza}e se pred qudima zajedno sa barjacima i crkvenim pesmama, bi}e svedo~anstvo @ivoga Boga.

Koji misli da stoji neka se ~uva da ne padne (1.Kor,10,12). Apostol, koji daje ovakav savet, prevashodno je poznavao prirodu qudsku i svu nemo}

wenu. Dan za danom potvr|uje to iskustvo da, tek {to se ~ovek ispravio iz blata grehovnog, a ve} ponovo giba se i pada. Tek {to se izle~io od poroka srebroqubqa, a ve} pada u porok slavoqubqa. Ili, tek {to je

otvorio ruku da pomogne bedna ~oveka, a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek {to se malo privikao molitvi, a on otvara {irom usta svoja da ru`i one koji se jo{ nisu molitvi privikli. Ili, tek {to je osetio da

ga Duh Bo`iji rukovodi na put spasewa, a on se odmah name}e za u~iteqa vascelom svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe.

Sveti vladika Nikolaj