OPET I OPET

Rađam se ponovooslobođena i ornija,svaki put drukčija,svaki put nova.Izranjam iz vode kao gola stenarasterećena steznika i cipela,raspuštene kosei maštanja.Raspaljujem svoja ćutanja,plovim po oblacima.I vrisak je rađanje.I smeh je rađanje.I pesma.Hoću li požaliti jednomšto nisam ostala ista?

7

BILJANI

Šta ćeš raditikad jednom budeš ostala bez mene?Kada me izmeniš, kad’ postanem drugačija?!Šta ćeš sa sobomti koja jedino znašda pišeš i ljubiš?Ko će peglati tvoje haljine, voditi obične razgovoresa običnim ljudima?Ko će sputavati tvoja zla, kočiti tvoju naglost,bodriti tvoj talenat,tvoj smeh,tvoj smisao za sve lepo?Šta ćeš biti bez mene?Ko će držati ravnotežuizmeđu tebe i života,između tebe i smrti?Ko će ispaštati tvoje ludosti?

8

Ko će trpeti umesto tebe-kad postanem drugačija?Možda kao ti.Ili ti kao ja.

Propašćemo obe...

9

NE KAJE SE LUTALICA

Svejedno je da li se sada kajem:onda sam htela,onda sam smela –onda sam bila rajska ptica.Shvatiće samo onajko je dovoljno hteo,ko je dovoljno smeoda živi kao lutalica.

Svejedno je da l’ mi je sada žao:onda sam krala,onda sam dalasvu svoju ljubav bez dna.Shvatiće samo onajko je i ukrasti znaoi ko je dovoljno daoživota za malo sna.

10

Svejedno je da li sad’ plačem:onda sam snila,onda sam bilasve što se želeti ne sme.Shvatiće samo onajko je dovoljno snio,ko je dovoljno biopesnik bez i jedne pesme.

11

NOSTALGIJA

Po mirnom vremenu noću se čujekloparanje vozova iz daleka.Tako je još iz detinjstva.I kada ne mogu da zaspimja osluškujem-kao da će mi udaljeni zvukdoneti san...

12

I GORKO I MEDENO

Širi se zaborav kroz zaborav.Spavam.U snu ljubim tople usne.Meke usne.Tvoje.Gde sam? Gde si ti?Zaborav: i gorko i medeno.Izgubila sam te na putudo ovog grada, do nove luke.Budim se.Buđenje je izdajnik.Ostavlja snove da bi se vraćalouvek iznova.Budna ne ljubim ničije usne:ne tražim tvoj daleki glas.Budna tragam za sobom.Mnogo sam više izgubila sebena putu do ovog grada,do nove obale...

13

Još si tu.Imam te kad opet zaspim.Moj odani noćni pratioc.Tvoja odana usnula pratilja.Širi se zaboravkroz zaborav.Jednom ću prestati da te tražim.I gorko i medeno...

14

STRAH. OD ČEGA?

Koračam brzo.Ne volim ovu ulicu.Ne volim ovaj grad.Ovde ništa ne volim.Tu ni za šta u meni nema ljubavi.Zašto?Zato što sam sama.Zato što sam umorna od samoće.Zato što bolujem od usamljenosti.Kiša je sve pokvasila;sve oko mene plače.Koga žale?Za kim tuguju?Zar su i oni sve ostavili?Zar su i oni ostavljeni?Zar i oni imaju svoje strahove?Koračam brzo-hoću da što pre odem.Hoću da što pre zaboravim.Hoću da što pre nađem...

15

Šta?Izgubljeno.Sebe.Godine.Svoj dom. Utočište.Tebe... Svoju ljubav.... Dug je put...Koračam uzalud.

16

VOLJENA

Vreme je stalo.Učinilo mi se da ćuuvek ostati takva:mekana, podatna za sve –kao topao hleb.

Bila sam voljena.

17

TAJNA KAJANJA

Nakon mnogo godina besciljnog skitanja,on se vratio.Po malo setan,po malo umoran.Da li je patio,ili se zlatom zlatio,tek,lik mu je umoran.

Nakon svega što mu se nesebično dalo,on je došao kući,sa šakama punim uspomena.Da l’ mu je bilo mnogo,ili malo.i šta je naučio,putujući?Leđa su mu povijena.

Nakon svih dugih noći lutanja,i burnog života,i velike bede,vratio se u odaje svoje.Doneo je sa sobom svoja ćutanja,sa borama na licu i kose sede-stariji nego što je...

18

Da li se kajao?-ljudi ga pitali.U domu je lepše,oni su znali,od vetra što ti u lice duva!Ha!-reče-I vi bi skitali kada bi za to srca imali!Tada zaćuta.Tajnu kajanja u sebi čuva.

19

POGREŠNOM ZVEZDOM VOĐENA

U dubini duše znam i samada sam za još nešto rođena,a ne samo za ovo sadašto me polako i sigurno slama.Pogrešnom zvezdom vođena,za pravom nisam krenula nikada.

Gde mi se potkrala greškai gde sam na putu stala,prividno skrivena iza štita?I kada mi je ponestalo smeškašto sam baš sve od sebe dalada nađem izlaz iz lavirinta?

Kao odraz iz krivog ogledalavidim da nedostaje-ali ne znam šta jei zalud se trudim da nađem manu...Da sam u bolje staklo pogledala,možda bih mogla duže da trajemja-sporedni lik u svom romanu.

20

DOBRI TAMNIČAR

Kada bih svu tugu iz sebeprosula,moj dom bi od bola potamneoi vreme bi stalo.Zato pazim kako hodam:da se ne zatalasai ne prolije ni kap.Čuvam je duboko skrivenuu poslednjoj,ali najvećoj odajiu mom telu,pod ključem i katancem,odevenu u najveselije haljinei pišem joj pesme.Da se ne oseti zarobljena,da mi ne pobegne,da je zavaram.

Jedino ne znam da li ću od togapostati jača,ili slabija.

21

MOLITVA

Bože,ne daj vremenu da me promeni:mnogo je razloga da budem drugačija-ali,šta ću ako u meni nastrada ratnik?!Ako i ti moliš-u molitvi me spomeni-nek’ budem samo svoja,nikako svačija,sačuvaj moje srce kao siromah nađeni zlatnik...

Ne daj,Gospode,da mi se povije stas:ja mnogo tereta na svojim leđima nosim-ali,šta ću ako u meni posrne sluga?!Ako i ti moliš-neka ti ne zamre glaszbog mene grešne što i tebi prkosim: ne daj da mi leđa savije tuga...

Oče moj,ne daj da oko suzom pomutim:moje su oči od bola teške-a,šta ću ja ako u meni radost presuši?!

22

Moli i ti,da zlo nikad ni ne naslutim,pomozi da više ne činim greške:pokloni spokoj vernoj duši...

23

VERUJEM

Verujem:oprostiće Bog!Ubila sam pticu,ribui deo sebe.Posle sam se kajala.Praštao je Oni veća ubistva.Šta je sa onima što se nisukajali?- Još uvek hodaju uspravno

i rade to isto-pa im se prašta...

24

KAD SAM ODRASLA

Te godine sam odrasla.Shvatila sam da more izblizai nije tako plavo,i da su brodovi njegove igračkea ne obratno –kako sam do tada mislila.

25

ŽIVOT

Nije me štedeo...Sve sam morala na teži način:plaćala skuplje,davala se više,gubila mnogo-dobijala manje.

A kada bi se sada promenio-ja ne bih umela drugačije.

26

DO KRAJA PUTA

Dete sam bilai sve sam zlatne medalje osvajalau trkama što su kroz život vodile.Trčala,kao lakonoga vilai nikada telom zaostajalaza željama koje su se tada rodile.Da prva stignem do kraja puta,da imam snage sve da izdržim-sve prepreke i lažne staze.Pazila,kao pas gonič da ne zalutam,sa strašću sve do koštane srži-borac koga nikada neće da zgaze.Dete sam bila i nisam znalada i oni što idu sasvim polakostignu do cilja na kraju.Dok sam se ja potpuno dalaod njih se na parče davao svakoa sada više uživaju.Danas kažem sebi (ali je kasno):uspori malo,zastani mila

27

i pusti neka drugi otrče dalje.Na kraju priče sasvim je jasnogde sam to gadno pogrešila...Šta će mi tolike zlatne medalje? I onaj što trčeći gine i onaj što ležerno luta-svako će stići do kraja puta.

28

KAKO MALO ZNAŠ I MALO DAJEŠ

Sebi ću prebaciti samo tošto nisam naučila lekciju iz mržnje,ali – ti ćeš biti taj grešnikkoji nikada nije pročitaoniti stranicu iz knjige o ljubavi!Žalim te, bedni čoveče!

29

NIŠTA NIJE UZALUD

Dugo smo pričali:on- o svojoj nestvarnoj stvarnosti,ja- o svom stvarnom snu.I ništa nije uzalud rečeno;samo nismo naučilida pažljivo slušamo.

30

DOĆI ĆEŠ SAM

Doći ćeš sam,onda kad bune u tebipočnu da dobiju oblike poraza.Doći ćeš s mladim jorgovanimada me daruješi obmanjuješs pričama o ljubavi.Možda ćeš me tada stvarno voleti,možda ćeš tadastvarno želeti da sam tvoja.Možda.I kao što znam da ćeš doći,i da ćeš moliti,znam da ću ja bitiprazna,ili tuđa –svejedno.

31

NE MOLI ME SADA

Ne traži milostinju sada:znaš da nemam smisla za dobročinstvakada iz mene progovori bura!Ne traži,imam i ja prava na takav zločin.Ti znaš kako sam ohola fada ledu meni dobije smisao večnosti!

32

OSVETA

Neka,neka!Doći ćeš ti na moja vrata!Prosićeš za malo pažnje,za mrvu nežnosti.Molićeš da budem ona ista:bez ponosa i snage,sa bolom u mislima.Srešćemo se onda;samo,ja ću tada imativučije oči,a ti ćeš biti moj rob.I biću kamen koji ne misli,ne voli,ne oseća.Biće to moja osveta.

33

JAKA

Nikada nisam bila polovična.Sve,ili-ništa!Dam ili-ne dam!Hoću,ili-neću!

Samo se slabi daju na parčea traže mnogo.

34

ISPOD KOŠULJE

Uzmi moje ruke i stavi ih na grudi.Hoću da čujem kako ti srce bijeispod košulje,gde se krije zaključano od svih ljudi.

Pusti da dlanove svoje ugrejem-znam da tu ima dosta žara,pa da se nežno i tiho nasmejem,kao mače u krilu gospodara.

Posle ću da ti ljubim.Posle je lako.Kad zidove oko tebe srušim,biće ti lepše i želećeš jakoda ti otopim i led u duši.

Tad počinje igra dvaju tela,tu,gde prestaje strah,a počinje želja,gde si ti vreo,a i ja vrela-borba krvnika,strast prijatelja.

35

To je pravi trenutak da pogledaš.Moja čežnja više neće da čekai hoću da mi se potpuno daš,k’o što se čamdžiji predaje reka.

Za početak,moje ruke stavi na grudi;hoću da čujem kako ti srce bijeispod košulje,gde se krijezaključano od svoh ljudi...

36

IZVOLITE, DEVOJČICE

(Dušku Trifunoviću)

Prošlog sam ga leta-njegovog poslednjeg,tri puta srela,nemo sa kretala za tim likom.I samo sam jednom smelada pružim ruku nekom tako velikom.

I skupim hrabrost i priđem polako...Izvolite devojčice,vedro mi kažei osmeh mu se po licu razlije.Meni srce kuca jako:da li me zadirkuje,ili mu je draže da tugu u oku sakrije.

U trenu se svih pesama setimi znam,osećam gde krije svoju ranu,usamljenosti pesničke ćudi.

37

Ne moram čak ni da primetim-ja osećam na toplom mu dlanusamoću u moru ljudi. Lagano kleknem,jer ja to mogupred nekim,sa dušom ko plodna ravnica,i k’o u srcu nosi medalju.Rekoh:Čast mi je saviti nogu,klanjam Vam se blistavog licak’o verni sluga-svome kralju!

Vidim ganutost u očima i ruku što drhti.Bežim.Drugi put neće ništa da me spreči da mu poklonim svoje pesme lutalice...Ali nisam se setila smrti i da ona sve ruši.-Gospodine,hvala za one dve rečite reči,čuvaću ih u duši... ,,Izvolite,devojčice!“

38

I NEĆEŠ ZNATI

Vezanih očijuti ne možeš videtikako ti nudimmalu pticu na mom dlanu.Čućeš joj samo tihi cvrkutkoji te može dotaći,ali joj nećeš otkritičežnju u očima,ni koje su boje njena krila...

Vezanih očijuti ne možeš, sve i da želiš,osetiti kako joj srce kuca,kako je i divlja i pitomai hrabra i plašljiva,još manja u mojim malim rukama...

39

Znam da bi je voleokada bi poveze sa sebe skinuo,ali ja ću je pustitii ti nikada nećeš znatini šta sam ti nudila,ni šta si propustio...

40

VETROVA MAGIJA

Vetar mi je dodirnuo lice,izmamio sjaj u očima,pokrenuo uzdah u grudima,podstakao drhtaj. Čarolija čista...Poput sjajne zvezde padalicešto putuje nebom noćimai ispunjava želje ljudima-učinio je da i ja zablistam.

To je magija koju on ima:miluje te, oko tebe se uvija,začara te nevedljivim prstimai navede maštu na blud...I iako je takav sa svimai iako te to polako ubija-prosto vapiš za tim ustimadok odlazi dalje, ko zna kud...

41

BISER

Ti si retki bisers južnih mora.Mogla sam da te gledam,dodirujemi da ti se divim.Tada si se zatvoriou školjkui ostavio moje očida gledaju u prazno-dok ćutiš samdaleko,duboko,negde na dnu...

42

NEMA TRAGOVA

Gazim po peskugde nema tuđih tragova;to su peščane dine,nebrojena zrnca što ih gutaju.

Neće ostati ni moji.

43

PREŽIVETI

Svakoga dana u cik zorejedna gugutkana moj prozor stane.Pomisliš, hrabra je, ne boji se,a srce joj ko ludo bijedok čeka na malo hrane...

44

SREĆNICI

Postoje daljine u namakoje bi svako od nasda dosegne.Bože, kakvi su srećnicioni koji tamo stignu!

45

UPORNA

Ne znam pod koju zvezdu da stanemda tebi svane...Da shvatiš da sve svoje vreme ima;kada je oseka, a kada plima...Ovo što ti se sada dajeneće ni isto, ni večno da traje...

Nemoj posle da se kaješ.

46

RASKOMADANA

Raspuknuću se na komadićedok budem letela poslednji letu slobodnom padu...Nećeš znati da je to moje biće- mislićeš da je vatromet...nešto se slavi u gradu.

47

DA POĐEŠ DALJE

Ima trenutaka kada usamljenost,ma kako tužna bilačudnu poruku šalje;pomogne ti da pređeš most,da raširiš slomljena krilai u prkos svemu- pođeš dalje.

48

TAMA KOJU VIDIM

Gledam ga u oči, tamne ponornice:od tolikog mrakane vidim mu lice.Ta je tama strašna i duboka,stala u dva oka...Ne mogu da saznam da li nešto krije,da li stvarnosti svestan nije,ni šta mu se to strašno dogodiloda ga je toliko pogodilo,dušu mu razorilo,telo pokorilo,svog ga oborilo...

Gledam ga u oči, ni traga sjajui pitam kako se našao tu,na samom kraju,kojim je to putem išaopa je u najcrnje dubine duše sišao?Kao kad se slep u lavirintu nađei nikad ne izađe...

49

Gledam mu ruke, ruke mlade –al’ u njima ni drhtaja,ni delića nadeda će nekog milovati,da će nekom ljubav dati,da će pesmu napisati.A nikad neće znatida sam tu stajala, da sam se trudilane bih li mu makar trzaj probudila,ne bi li ruke sa rešetki pustio,reč izustio...Bože, koliko li je radosti propustio?

Okrećem se, sve to mnogo boli,i, znam, zalud je da ga molimda me spazi, pogledom zgazi,bilo šta, ali- ništa.Tada, iznenada, samo na tren,opazim osmeh, setan, izgubljeni vidim- iako srca zdrobljenog,

50

tela zarobljenog,on ipak skriva veštoda oseća...Nešto.

51

TUGA U KAPUTU

Večeras severac jače duva, ledi dah na mojim obrazima - k'o da bi kroz kožu da uđe. Ćutljiv je, misliš- tajnu čuva a ne znaš ni da li je ima... Ili čuva tajne tuđe...

Skupljam se ispod kaputa i ostavljam mu samo šake da ih leden dodiruje... Misliš, možda bez cilja luta i zalud ima zamahe jake - neka ga, neka me pomiluje.

Milosti puna - tako se branim od svake hladnoće koja me sretne na putu...

52

Spremna sam svačim da je nahranim, samo da se ne smrznem od samoće i, zaličim na tugu, u kaputu.

53

TREŠNjA (mom ocu)

Još uvek pamtim tu trešnju staru, veliko drvo, razgranato. Baka je kuvala od trešanja slatko i čuvala tegle na ormaru, a ja u sebi čuvam to drvo ko zlato, jer sam ga imala na kratko.

Posekli su ga dok sam još bila mala- to drvo pod kojim je moj otac rastao, po njemu se verao, krio... Tada još nisam znala da je pod njim i u momka stasao, devojke ljubio...

Stablo su posekli, al' koren nisu izvadili i, slučajno nešto dobro uradili. Koren je dokaz postojanja,

54

tragovi nečijeg trajanja; koren je čuvar uspomena iz nekih setnih vremena- i ko ga ima, taj će znati gde može uvek da se vrati, mirno da živi, mirno spava i, bude spašen od zaborava.

55

STIŠAVANjE, ILI NE...

Volim kada mi naiđe smirenje. Ono ne znači i pomirenje sa mnogim stvarima. Niti odoleva čarima. Ali...ja, opet, k'o moćna reka što nosi sve izdaleka, u jednom trenutku, ipak, napravim sklad... Pre nego se pretvorim u vodopad...

56

PROLAZNIK

Čovek koji se ispred mene kretao imao je nesiguran hod, kao kroz pogrešno vreme, i leđa povijena - tanko pruće. Znam da u tom času nije šetao, slutila sam da nosi veliko breme i da ni ne zna - kud će. Njegovi tragovi po snegu jedva se vide, k'o da se sami sebe stide i opazih - vojničke čizme nosi, brzo primetih i sede u kosi i sa užasom videh rukav prazan... trenutak crne slutnje - neprolazan. Je li on to, možda, u ratu bio? Ne daj Bože, kog ubio? Možda ga sada savest proganja, ima more, budan strašno sanja... I kako je ostao bez ruke desnice? Od nečije druge pesnice? Ma, zašto pomišljam svašta, bilo šta - možda i nije bilo ništa...

57

Kao da vojničke čizme nešto znače? ... Al' mi se, ipak, plače... Neka ga je nesreća pogodila jako, može da primeti svako, vtlo lako... Želim da mu pogledam u lice, ali oko njega su nevidljive bodljikave žice, neke davno uginule ptice, pokidane uspomene i sitnice... Treba sve obići, do lica mu stići, u oči mu se zagledati, pa... možda znati... Ali, čemu saznanje koje boli? Neće mu biti bolje, znam... Ja pristajem da ga volim samo da ne bude tako nesrećno sam. Da mu budem sestra po jadu, da podelim s njim to što imam: osmeh za tugu, još jedan za nadu, da podelim utehu... ja to znam.

58

Možda nam od toga bolje bude ako obučeni u slične kapute nastavimo da srećemo ljude idući svako svojim putem.

59

PA TI VIDI ŠTA ĆEŠ

Ti nikada ne možeš biti ko ja. Niti mogu ja kao ti. Suviše je različitosti. Ni dva ista prsta ne postoje, ni dve iste nijanse jedne boje... ja pišem pesme svoje... ti piši tvoje.

Ne sledi moj put, zalutaćeš- svojim se putevima kreći, jer...posrtaćeš, iako znaćeš da to nije put ka tvojoj sreći. Svakom su date svoje staze- pročitaj putokaze.

Ne pričaj moje mekane priče, ni one druge koje se ćute, ni treće- u muziku sakrivene.

60

Tako će samo same na sebe da liče, al' neće biti u dušu utisnute, neće ostati upamćene.

Ne, ja ne mogu biti kao ti. Ti rušiš sve, u ime ljubavi. Ja gradim u to ime, kule do oblaka, nebeske rime, i uvek sam spremna sve da platim srcem i dušom. Al' ne i da vratim... ako se ko stran u te kule useli i ne želi sa mnom da ih deli... Da, draga moja- može i boleti, al' nije lako ni voleti.

Na kraju, zašto bi kao ja bila? I s ove strane duge ima sivila. Preleti- i ti imaš krila... Bitno je kakvim očima gledaš. I ovde i tamo- daš, ili ne daš...

61

Zato ti piši pesme tvoje- lepo ti stoje... ja ću pisati...svoje...

62

NASLEĐE

Meni se uvek s jeseni jedna ista misao vrati; u vreme kada se peku kesteni i kada se lišće pozlati... U moje sećanje ušeta deda gde stoji na njivi i setno gleda, vidim da je sagao glavu i rukom miluje travu...

Sećam se reči koje je rekao nani: "Možda i neće uvek da nas hrani, al' duša mi sita i bez njenog žita! Ne volim je ni zbog raži, ni suncokreta- već što u vreme kiše najlepše zamiriše to moje parče sveta!"

63

Onda odem do nje - odjednom me zanima... Meni bez dede deluje pusta iako je hranila mnoga usta i bila spas u teškim danima. Ali, čim nogom stanem tu ja osetim tugu i ljubav svu- svih predaka što su je voleti znali pa su je ipak, meni dali.

I tada znam (to su ti dani): da ona ni mene neće da hrani i da stim nema veze ni kiša, ni suša- i meni će biti sita duša. Jer, ljubav što iz nje izbija čini da pšenica brže klija a, zrno bude zlatnije boje... I, zamisli- baš je moje!

64

I shvatim, dok grumen zemlje držim: samo ti ona sigurnost daje i čeka verno... Odjednom postajem srećna do srži i ponosna, neizmerno! ... U jesen mi jedna misao naleće kao plamen što se sam pali i razlije se po telu milina. Meni su pretci u nasleđe sa njivom i ljubav dali- da znam da volim, a to je suština!

65

66

O AUTORU

Biljana Stanojević (1966) rođena u Nišu. Član Književnog društva ''Ljuba Stanojević''. Do sada je objavila više zbirki poezije za odrasle i decu:Knjige za odrasle:‘’Ne kaje se lutalica’’ (1994), ‘’Dobri tamničar’’ (2006), ‘’Portret jednog proleća’’ (2009)Knjige za decu:‘’Da budem velika ‘’(2004.,2008), ‘’Fer-plej u Vilingradu’’ (2008)Zastupljena je u više antologija ljubavne i dečje poezije.

Prevođena na engleski jezik i zastupljena u nekoliko antologija ljubavne i dečije poezije. Živi i radi u Nišu

67

SADRŽAJ

OPET I OPET

BILJANI

NE KAJE SE LUTALICA

NOSTALGIJA

I GORKO I MEDENO

STRAH. OD ČEGA?

VOLJENA

TAJNA KAJANJA

POGREŠNOM ZVEZDOM

VOĐENA

DOBRI TAMNIČAR

MOLITVA

VERUJEM

KAD SAM ODRASLA

7

8

10

12

13

15

17

18

20

21

22

24

25

26

68

ŽIVOT

DO KRAJA PUTA

KAKO MALO ZNAŠ I MALO

DAJEŠ

NIŠTA NIJE UZALUD

DOĆI ĆEŠ SAM

NE MOLI ME SADA

OSVETA

JAKA

ISPOD KOŠULJE

IZVOLITE,DEVOJČICE

I NEĆEŠ ZNATI

VETROVA MAGIJA

BISER

NEMA TRAGOVA

27

29

30

31

32

33

34

35

37

39

41

42

43

44

45

69

PREŽIVETI

SREĆNICI

UPORNA

RASKOMADANA

DA POĐEŠ DALJE

TAMA KOJU VIDIM

TUGA U KAPUTU

TREŠNjA

STIŠAVANjE, ILI NE...

PROLAZNIK

PA TI VIDI ŠTA ĆEŠ

NASLEĐE

O autoru

46

47

48

49

52

54

56

57

60

63

66

70

MUDRICE

Biljana Stanojević (1966-)

Izdavač:

IGD ’’ MEDIVEST’’, NIŠ

Za izdavača:

Dragan Manić

Urednik izdanja: Dalibor Popović

Lektor: Dalibor Popović

Prelom , tehnička obrada: Medivest

Štampa: IGD ’’ MEDIVEST’’, NIŠ

Format: 18x12

Tiraž: 1000

© Biljana Stanojevic

+00381637003010

mail: stanojevicbiljana@ymail.com

71