Begej u epruveti - tfzr.uns.ac.rs Hemijski sastav suspendovanih ؤچestica moإ¾e da ... Sadإ¾aj organskih

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • IZVEŠTAJ STUDENATA INŽENJERSTVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

    O KVALITETU POVRŠINSKE VODE REKE BEGEJ

    "Begej u epruveti"

    Zrenjanin, april 2014.

  • Uvod

    Reka Begej izvire u karpatskom području u Rumuniji i protiče Banatom kao leva pritoka Tise. Nastaje spajanjem tri manja rečna vodotoka - Beregso, Njarad i Jer. Uliva se u reku Tisu kod naseljenog mesta Perlez. Od Temišvara do Zrenjanina, i dalje do ušća, pretvorena je u plovni, tzv. Begejski kanal. Stari Begejski kanal, kanalisano rečno korito, dug je 97 km, a novi 83 km (do Temišvara). Glavno pristanište plovnog Begeja je u gradu Zrenjaninu. Kroz Zrenjanin reka protiče u dužini toka od oko 13 kilometara.

    Pored Dunava i Tise, Begej je najznačajnija reka Banata i ujedno najveća pritoka Tise u našoj zemlji. Begej čine dva kraka: Stari Begej i Begejski kanal (ili Plovni Begej). Ova dva kraka ulivaju se jedan u drugi kod Kleka, obrazujući Begej koji dalje teče kroz Zrenjanin pored Ečke, Lukinog Sela, Stajićeva i Perleza, do ušća u Tisu. Ušće se nalazi na desetom rečnom kilometru Tise, oko 3 km uzvodno od Knićanina, tačno kod Titela na suprotnoj desnoj obali Tise. Od izvorišta do ušća dužina Begeja iznosi 244 km od čega je u Rumuniji 67 km, a u našoj zemlji 168 km.

    Begej kao međunarodna reka, koja teče kroz dve države opterećena je različitim polutantima, a u najvećoj meri organskim materijama i nutrijentima s obzirom na to da protiče kroz tipično poljoprivredno područje i da se na njenim obalama nalaze pretežno prehrambeni industrijski kompleksi.

    Cilj uzorkovanja Studenti smera Inženjerstvo zaštite životne sredine Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" iz Zrenjanina, izvršili su uzorkovanje vode reke Begej na pet lokaliteta koji su se nalazili na potezu od ulaza reke u grad Zrenjanin do izlaza iz grada, odnosno nakon uliva Aleksandrovačkog kanala u reku. CIlj uzorkovanja je utvrđivanje trenutnog kvaliteta površinske vode, utvrđivanjem organoleptičkih osobina, ali i parametara kao što su pH vrednost, rastvoreni kiseonik, temeperatura, sadržaj nitrita, nitrata, ukupnog fosfora, hemijske potrošnje kiseonika (HPK) i petodnevne biološke potrošnje kiseonika (BPK5). Merna mesta na kojima su studenti uzorkovali vodu iz reke Begej dati su na Mapi 1 kao i u Tabeli 1.

  • Mapa 1. Lokaliteti na Begeju sa kojih su uzeti uzorci površinske vode

    Tabela 1.- Opis i koordinate mernog mesta na Begeju Redni broj

    uzorka Opis mernog mesta

    Koordinate mernih mesta na reci Begej

    1. Pre uliva otpadnih voda iz mlekare N 45°23'16'' E 20°24'34''

    2. Posle uliva otpadnih voda iz mlekare, pre uliva

    otpadnih voda iz Bime I uljare N 45°23'18'' E 20°20' 7.13''

    3. Posle uliva otpadnih voda iz Bime I uljare N 45°23'16'' E 20°24'26.70''

    4. Pre uliva Aleksandrovačkog kanala u reku Begej N 45°22'66'' E 20°24'34''

    5. Posle uliva Aleksandrovačkog kanala u reku Begej N 45°21'26'' E 20°24'40.3'

  • Sika 1- Uzorkovanje i analiza na terenu

    Metode Uzorci uzeti na unapred definasianim lokalitetima su on site analizirani u cilju određivanja, organoleptičkih osobina, prisustva vidljivih otpadnih materija, pH vrednosti, sadržaja rastvorenog kiseonika i temperature vode, dok su u laboratorijskim uslovima izvršene analiza vode na sadržaj nitrata, nitrita, fosfora, suspendovanih čestica, HPK i BPK5. Metode analize pojedinačnih parametara date su u Tabeli 2. Tabela 2- Koriščene metode za analizu parametara u vodi Begeja

    Parametri uzorkovanja Metode koje se koriste za dobijanje vrednosti

    datih parametara pH vrednost Potenciometrija

    Rastvoreni Kiseonik O2 Voltametrija Suspendovane čestice Spektofotometrijski

    BPK5 Manometrijski HPK Bihromatna metoda/Spektrofotometrijski

    NO3-N [nitrati] Spektofotometrijski NO2-N [nitriti] Spektofotometrijski

    P [fosfor] Spektofotometrijski

    Granične vrednosti merenih parametara Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012) reka Begej klasifikovana kao reka Tipa 1- velike nizijske reke, dominacija finog nanosa. Granične vrednosti za merene parametre propisane istom Urebom, kao i Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda ("Sl. glasnik RS", br. 74/2011) date su u Tabeli 3.

  • Tabela 3.- Granične vrednosti za analizirane parametru površinskim vodama

    Paramatar Jedinica Granična vrednost

    I klasa* II klasa* III klasa* IV klasa* V klasa* pH 6,5-8,5 6,5 8,5 6,5 >6,5 ili >8, Rastvoreni kiseonik mgO2/l 8,5 7 5 4 >4 Suspendovane materije

    mg/l 25 25 - - -

    Nitrati mg/l 1 3 6 15 >15 Nitriti mg/l 0,01 0,03 0,12 0,3 >0,3 Ukupan fosfor mg/l 0,05 0,2 0,4 1 >1 BPK5 mgO2/l 2 5 7 25 >25 HPK mgO2/l 0,05 0,2 0,4 1 >1 *I klasa-Opis klase odgovara odličnom ekološkom statusu. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju, na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta, uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (salmonida i ciprinida) i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode). II klasa-Opis klase odgovara dobrom ekološkom statusu. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (ciprinida) i mogu se koristiti u iste svrhe i pod istim uslovima kao i površinske vode koje pripadaju klasi I. III klasa -Opis klase odgovara umerenom ekološkom statusu. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi obezbeđuju na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta uslove za život i zaštitu ciprinida i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz predhodni tretman koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode). IV klasa Opis klase odgovara slabom ekološkom statusu. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi na osnovu graničnih vrednosti elemenata kvaliteta mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje vodom za piće uz primenu kombinacije predhodno navedenih tretmana i unapređenih metoda tretmana, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode). V klasa -Opis klase odgovara lošem ekološkom statusu. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu.

    Analiza rezultata

    Vizuelana analiza

    Mutnoća vode Mutnoću vode čine suspendovane i koloidne čestice u vodi. Mutnoća daje vodi neprozirnost i odredjuje se na licu mesta. Prilikom uzimanja uzoraka, na izabranim lokalitetima, ustanovljeno je da je izgled uzoraka na svim tačkama uzorkovanja imao jednako zamućenje, osim na mestu uzorkovanja oko Aleksandrovačkog kanala, gde se jasno moglo videti postojanje grupisanih suspendovanih čestica u vidu zelene mase (Slika 2-a) i pena neposredno nakon uliva Aleksandrovačkog kanala u Begej (Slika 2-b). Uzeti uzorci iz vodotoka Begej su pokazali blago zamućenje.

  • Slika 2-Vidljive materije (a) i pena u Begeju (b)

    ORGANOLEPTIČKA ANALIZA

    Miris vode Miris vode može da ukaže na njeno potencijalno zagađenje. Produkti nekih algi i bakterija u vodi mogu dovesti do razvoja različitih mirisa. Biološka razgradnja često je praćena nastankom gasova i jednostavnijih organskih supstanci, uzročnika neprijatnih mirisa. Uzeti uzorci iz vodotoka Begej bili su bez mirisa.

    HEMIJSKA ANALIZA

    pH vrednost pH vrednost vode predstavlja koncentraciju rastvorenih vodonikovih jona i izražava se na skali od 0-14. Kada su vrednosti bliže nuli voda je kiselija, suprotno vlada bazna sredina. pH vrednost akvatičnih ekosistema, koji nisu pod antropogenim uticajem kreće se u opsegu od 6.5 do 8. Opseg pH vrednosti u kojima opstaje većina akvatičnih organizama je od 4,5 do 9. Kiselo-bazne karakteristike vode zavise od germofoloških karakteristika zemljišta, ali i od uticaja ljudskih aktivnosti. Najveći uticaj čoveka na pH vrednost akvatičnog sistema je ispuštanje nutrijenata (veštačko djubrivo), što dovodi do ubrzanog rasta algi i povišene pH vrednosti. Analizom uzoraka vode Begeja, zabeležene vrednosti pH su se kretale od 7,3 u uzorku koji je uzet posle fabrike ulja (uzorak 3) do 8,03 u uzorku uzetom na ulazu Begeja u grad (uzorak 1) (Prilog 1, Tabela 4). Svi analizirani uzorci pokazali su vrednosti koje su bile u opsegu definisanim za I-IV klasu vode (Grafik 1).

  • Grafik 1. - Izmerene pH vrednosti u uzorcima vode Begeja

    Suspendovane čestice Suspendovane materije su čestice veličine do 149 µm koje u površinske vodotokove uglavnom dospevaju spiranjem sa zeljišta odnosno erozijom. Hemijski sastav suspendovanih čestica može da bude razičit i to je jedna od osnovnih karakteristika koje ih čini nepovoljim za njihovo prisustvo u površinskim otpadnim vodama. Sadžaj organskih materija u suspendovanim česticima se okreće oko 70%, a neorganskih oko 30%. U uzocima vode Begeja sadržaj suspendovanih čestica se kretao u koncentraciji od 3 do 9 mg/l, što je ispod granične vrednosti za I i II klasu od 25mg/l (Prilog 1, Tabela 4)

    Rasvoreni kiseonik Rastvoreni kiseonik se sm