7/25/2019 BATA ZDRAVLjA

1/5

BATA ZDRAVLjA www.zdravasrbija.com /lat/Zemlja/Povrtarstvo/1500-BASTA-ZDRAVLjA.php

Zemlja- Povrtarstvo :

Povrtarstvo, 05.04.2014.Saa Bugari

Jedna od prednosti posedovanja sopstvene bate s lekovitim, aromatinim i zainskim biljem jedobijanje sveih, zravih i jestivih listova, cvetova ili plodova, pogodnih za spemanje ukusnih jela, ajevai napitaka, ali i preparata za leenje i negu. Ponekad ono moe imati i drugu ulogu. Gajeno zajedno spovrem i cveem, svojim mirisom odbija nepoeljne insekte, a razni biljni odvari mogu zamenitipesticide i ubriva, zbog ega bilje ima vanu ulogu u proizvodnji povra na organski nain. Treba imatiu vidu i to da najee lepo deluje u bati i da privlai pele i druge korisne insekte.

Neto vie o pojedinim vrstama koje se upotrebljavaju u lekovite svrhe i kao zain, ali mogu i da zatiteod tetoina povre, voe ili ukrasno bilje, saznaete u ovom prilogu. Pripremili smo ga u saradnji s dr Tatjanom Markovi, naunim saradnikom i specijalistom za prirodne produkte, lekovito i aromatinobilje u Istitutu Dr Josif Pani u Beogradu.

Kiseljak, perun i lukovi su lekovite i zainske biljke koje se esto nalaze u povrtnjaku. Svoje mestoimaju i one koje se gaje zbog semena, poput miroije i selena. Praksa uzgoja za dobrobit, odnosnorazvoj samih useva predmet je mnogih diskusija. Neke od dilema su da li kupus zaista bolje raste kadase sadi naizmenino s timijanom i miroijom, ili da li bob "proaran" ubrom manje napadaju crnemuice. U svakom sluaju, batovani imaju pozitivna iskustva s aromatinim vrstama u svojimbatama. Pojedine tetoine kao to je mrkvina muva, pronalaze useve po mirisu. Zbog togaaromatine vrste u njihovoj blizini mogu da ih zavaraju. Isto vai i za biljke iz roda Brasicca, kojekupusina muva nalazi po mirisu. Postoji i mogunost da bilje direktno deluje na razvoj useva ilitetotoine preko izluevina iz korena.

Uzgoj bilja izmeu useva nije jednostavan. Presvega ne smeju meusobno da se zaguuju, patreba obezbediti dovoljno prostora. S obzirom nato da se veina povrtarskih kultura uklanja iz starihi sadi u nove leje kad proe sezona, u tu svrhu

pogodne su samo jednogodinje biljke. Beli luk semoe posaditi na jesen u leje sa argarepom zasledeu godinu, a takoe je korisno da se posejered miroije u leju kupusa. U stvari, i

jednogodinje i viegodinje vrste trebalo biuzgajati po ivicama leja ili popunjavati praznekutke, jer bilo da direktno pomau usevu ili ne, onedoprinose raznovrsnosti bate i lepo izgledaju.

Oko leje kupusa - neven

Neven (Calendula officinalis L) je ukrasna, ali i lekovita jednogodinja, ree dvogodinja biljka, lepihutih do narandastih cvetova. Treba ga sejati oko leje povra, jer mirisom i izluevinama korena delujena nematode i kupusare. Moe se gajiti i u saksijama, iako u tom sluaju kvalitetom zaostaje zabatenskim. Najee se seje u prolee (mart, april) ili krajem leta. aj od osuenih cvetova nevenakoristi se protiv bolova u elucu i za regulisanje menstrualnog ciklusa. Od sveih cvetnih latica prave

http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/1500-BASTA-ZDRAVLjA.php

7/25/2019 BATA ZDRAVLjA

2/5

se kozmetiki preparati tako to se potope u blaga biljna ulja.

Mnogim biljkama, a naroito kupusu odgovarakada se u blizini nalazi boje drvce (Artemisiaabrotanum L). Njegovi sivi, zeleni i srebrni listoviukras su batenskih leja i viegodinjih ivica, a uzto odbija i tetne insekte u vonjaku. Razmnoavase oiljenim mekim ili poluzrelim reznicama uzetim

u leto, ali i deljenjem na vie biljaka u jesen iliprolee. Moe se gajiti i iz rasada proizvedenog ugrejanom prostoru (setva krajem zime). U batu,na osunano mesto, presauje se kada dostignepetnaestak centimetara. Due ivi i otporniji nasiromanijim i suvljim zemljitima. Mladi izdanci suaromatini i gorki, te je poznata njihova medicinskaupotreba, izmeu ostalog, u pospeivanju varenja irada jetre. Zbog osveavajueg i dugotrajnog mirisa, listovi se dodaju raznim biljnim meavinama(potpuri).

Pitoma nana (Menta x piperita) mirisom odbija tetoine kupusa i lisne vai. Ova viegodinja biljkaodlino uspeva na lakim, aluvijalnim i plodnim zemljitima, ak i na veim nadmorskim visinama.Razmnoava se jednogodinjim stolonima u jesen (sptembar) i prolee. Primenjuju se uobiajenemere nege, uz esto zalivanje posebno u fazi grananja. Ima neto vee potrebe za hranljivimmaterijama, pre svega azotom i fosforom. Zbog invazivnog irenja, u bati se njen razvoj moraograniiti. Koristi se za razne ajeve, posebno kada su u pitanju organi za varenje i disanje. Ceni se ikao zain.

Miris bosiljka (Ocimum basilicum L) ne prija lisnim vaima, komarcima i grinjama. Ova jednogodinjabiljka ima i fitocidno dejstvo, odnosno spreava razvoj korova. U biobati zahteva vee saksije ili oko

pedeset centimetara prostora. Najlake se razmnoava rasadom, proizvedenim u toplim lejama (setvapoetkom marta). Rasauje se kada dostigne visinu 10-12 centimetra, obino u prvoj polovini maja,posle poznih prolenih mrazeva i slana. Odgovaraju joj osunani poloaji zaklonjeni od vetra, ocedno iplodno tlo srednje kisele do slabo alkane reakcije. Redovno se zaliva. U lekovite svrhe koriste secvetne granice, a lie je popularan zain. Svee se dodaje jelu pre posluivanja, dok se suvo moesamleti u prah i potom upotrebljavati. Primenjuje se i za dobijanje napitaka koji podstiu varenje.

Kao mamac za lisne vai, ali i za odbijanje belemuice od gajenih biljaka, moe posluiti dragoljub(Trapaeolum majus L), jednogodinja ukrasna i

lekovita vrsta. Ima levkaste cvetove narandastedo crvene boje. Najlepe cveta na osunanomzemljitu s dovoljno vlage. Na stalno mesto seje seu prolee, kad proe opasnost od mraza. Puzeivarijetet ili penjaice prekrivaju izdancima dva ivie metara, dok su polupuzavi bunasti i kraihizdanaka. Moe da raste i u saksijama, loncima ikontejnerima. Pupoljci, cvetovi i mladi listovi dajuljutkast ukus salatama, a naseckane zelenesemene mahune koriste se s perunom zaukraavanje jela ili kao zamena za kapar.

ubar (Satureja hortensis L) povrtari esto uzgajaju pored pasulja, da bi ga zatitili od tetnih insekata.Iako je bunasta bijka moe da se gaji u saksijama, dok joj je u bati dovoljno tridesetak centimetara.Na prisojnim mestima s dovoljno svetla i toplote stvara vie etarskog ulja. Razmnoava se iskljuivosemenom, koje se seje povrinski od marta do kraja maja. Sadnice ove jednogodinje biljke proizvode

7/25/2019 BATA ZDRAVLjA

3/5

se u grejanom prostoru i rasauju u maju. Vanije mere nege dok ne ojaa su plevljenje i zalivanje.Najlekovitiji je ubar na samom poetku cvetanja. Tada podstie izluivanje vode i znojenje, ublaavastomane tegobe i deluje na rad jetre. Kao zain dodaje se pasulju i drugim tee svarljivim jelima.Koristi se i prilikompripremanja divljai i ribe.

Miris povratia (Tanacetum parthenium L), viegodinje zeljaste biljke odbija pojedine etoinekrastavaca i tikava. Meutim, privlai neke koje se pojavljuju na kupusu, to umanjuje njegovu

"odbijajuu" ulogu. Najee se koristi u profilaksi i za leenje migrene. Preperuuje se gajenje usaksijama, a u biobati je povratiu potrebno oko 60 centimetara prostora. Voli osunana mesta iumerenu vlanost tla. Seje se u periodu od marta do avgusta. Svee seme lako klija, pa se estosamozasejava. Moe se proizvesti i rasad u hladnim lejama, pri emu e se dobro izbokoriti i boljenapredovati.

Borago (Borago officinalis L) spada u jednogodinje biljke koje mogu da iskoriste zapopunjavanje praznih mesta u bati. Pelari garado gaje oko konica, jer se njegovi plavi cvetovipojavljuju cele sezone. Na stalno mesto seje se odaprila do juna. Meutim, da bi u prolee to ranijeprocvetao, proizvodnju rasada treba poeti u

jesen, a u aprilu biljke rasaditi (prezime sformiranom rozetom). Najbolje uspeva u deliminojsenci i zaklonjen od vetra. Seckani svei listoviboraga daju osveavajui ukus salatama, supama ihladnim piima.

Vrste iz porodice Laminaceae takoe su cenjene upelarstvu. Cvetovi bosiljka, ubra, miloduha, slatkog majorana i timijana pele poseuju ak i po

loem vremenu. Isto vai i za vlaac (Allim schoenoprasum L) u cvetu, koji pravi lepu ivicu u leji. Moese gajiti i u saksijama, pri emu bi ga trebalo redovno prihranljivati. U bati mu je dovoljno osunanomesto, ne vee od pola metra. Seje se u prolee ili umnoava deljenjem bokora krajem jeseni. Dodajese salatama, varivima od povra, umacima, govedini, jajima i raznim supama i sosovima. Deluje kaoblag antibiotik, poboljava probavu, isti krv i titi od prehlade.

I za druge korisne insekte bilje moe da bude privlano. Osolike muve sleu na rascvetale titastecvasti vrsta iz porodice Apiaceae, kao to su miroija i mora. Ako neku biljku napadne lisna va, ovamuva e na nju poloiti jajaca iz kojih e se izlei larve, a njima su vai prirodna hrana.

U bati sa cveem

Bilje se gaji meu cveem zbog privlanosti, ali i zato to moe da ga zatiti. Vlaac je, na primer,veoma dekorativan i dobro se kombinuje s ostalim ukrasnim vrstama. Meutim, manje je poznato darue ""maskiraju"" miris vlaca, koji inae odbija biljne vai s ""kraljice cvea"".

7/25/2019 BATA ZDRAVLjA

4/5

Lavanda je viegodinja, polubunastna imedonosna cvetna vrsta, koja se esto vida uzivinjake. Izuzetno je dekorativna, pa se gaji sepojedinano i kao iva ograda, a moe i da sauvazemljite od erozije. Pored toga, ima i lekovitasvojstva. Cvet se upotrebljava za obogaivanjemirisa pojedinih ajeva, a kao lekovita komponentaulazi u sastav raznih biljnih meavina. Ipak,najvie se koristi za osveenje prostora i zatituodee od moljaca i u mirisnim vreicama zakupke.

alfija i timijan, imaju privlane zlatne, ljubiaste ipegave varijetete. Vrste sa srebrnim liem, poputsantoline i mnogih predstavnica roda Artemisia,mogu izledati upeatljivo bilo da su u lejamaposaene same, bilo da su u meovitim ivicama.Paperjasti listovi moraa prave lep kontrast u

cvetnim ivicama i pogodni su za cvetnearanmane, kao i meko okruglo lie i zelenkastoute cvetne glavice virka.

Mineralno ubrivo od gaveza

Bilje je bogato mineralima. Upravo to svojstvo, koje ga ini dragocenim dodatkom naoj ishrani, moebiti od koristi i gajenim biljkama. Gavez je najznaajniji u tom pogledu. Posebno je bogat kalijumom, pa

je idealan za prihranu povra u doba sazrevanja (paradajza i krastavaca). Teno ubrivo od gavezadovoljno je "jako" da obezbedi hranljive materije biljkama u saksijama i ardinjerama. U knjizi TajneBiobate, dr Tatjane Markovi navodi se da je za ovu namenu najpogodniji ruski hirbridni gavez, jer sadri znatno vie kalijuma, kalcijuma, gvoa i mangana, ranije poinje da raste, ima snaniju biljku istoga je i bolji za stalno seenje. Meutim, sasvim dovoljan je i domai.

Domai gavez (Symphitum officinale L) moe dase gaji iz semena, ali se lake razmnoavaoiljenim korenovim reznicama ili mladimizdanacima uzetim u prolee ili krajem leta.Takoe, lako se umnoava deljenjem busena(najbolje u jesen). Ne preporuuje se uzgoj usaksijama, a u bati mu je dovoljno oko devedesetcentimetara prostora. Najvie lisne mase daje na

bogatim zemljitima, mada na mnogim dobrouspeva. Mesto bi trebalo da bude proaranosenkom.

Tena prihrane za povre priprema se od sveihlistova , kojima se napuni bure bez pritiskanja, azatim se prelije vodom. Nakon tri-etiri nedelje (potoplom vremenu manje) dolazi do fermentacije idobijenu prozirnu smeu tenost treba procediti.Mala koliina koncentrovane hrane, pogodna zasaksijske biljke moe se napraviti u kofi srupicama na dnu, u koju se listovi grubo poslau ipritisnu. Crn Fermentisani sok poee polagano dakaplje u sud ispod kofe. Pre primene koncentrat serazredi u odnosu 12 - 15 mililitara na litar vode.

7/25/2019 BATA ZDRAVLjA

5/5

Lie gaveza je odlian dodatak kompostu, jer doprinosi razlaganju granica. Zapravo, sve biljneostatke iz bate trebalo bi iseckati i dodati na kompostnu gomilu, to je najbolji nain da se iskoristedragocene materije koje sadre. Na stranom tritu, inae, postoje katalizatori komposta biljnogporekla. Tako npr. "Quik Return" sadri korisne sastojke kamilice, maslaka, valerijane, hajduke travei koprive, te stimulie razvoj bakterija razlagaa biljnog materijala pri dobijanju komposta.

Odvari umesto pesticida

Mnogi batovani uspeno koriste biljne odvare umesto pesticida. Oni ne deluju tako brzo kaohemikalije, ali ni ne tete samoniklim biljkama i ivotinjama, niti ostavljaju opasne ostatke u bati.

Beli luk je zbog antiseptikih svojstava i sadrajasumpora osnova je za dobijanje biolokogfungicida, namenjenog prskanju biljaka.Izgnjeene glavice potope se u 750 mililitara vodei ostave preko noi, a zatim se tenost procedi ubocu s rasprskivaem. Ovaj rastvor je pogodan iza potapanje semena graka i pasulja pre setve,

jer spreava truljenje i odbija mieve.

Gorko bilje, poput pelina, koje se esto koristiprotiv moljaca u kui, uspeno suzbija i tetoine ubati. Hladni odvarak od listova priprema se istokao i od gaveza. Pored toga, izmrvljeno i osuenolie moe se posuti oko gajenih biljaka.

Efikasan insekticid ili fungicid pravi se i od zove.Tridesetak minuta treba kuvati 450 grama listova u2,2 litra vode. Sredstvo je posebno uspeno protivgljivinih oboljenja listova rua.

Svetlana ivanovi