Basidiomycotina(b(basidionasidion ((grgrčč.) .) = = mala baza, postolje)mala baza, postolje)

BasidiomycotinaBasidiomycotina

(Sluzave gljive)(Sluzave gljive) (Prave gljive)(Prave gljive)

OpOpššte osobine podrazdelate osobine podrazdela•• ViVišše prave gljivee prave gljive•• RđeRđe, garke, pihtijaste gljive, puhare, pe, garke, pihtijaste gljive, puhare, peččurke... urke... •• Talus: Talus: Septirana micelijaSeptirana micelija•• Hifa sa kopHifa sa kopččama (ama (engeng. c. clampslamps))

Bas

idio

myc

otin

a

UUltrastrultrastruktura doliporne septe kod gljiva iz ktura doliporne septe kod gljiva iz podrazdela Basidiomycotinapodrazdela Basidiomycotina

•• DoliporDoliporaa•• P P -- ParentParentozomozom•• G G –– zadebljanje od zadebljanje od

nakupina glukananakupina glukana

Bas

idio

myc

otin

a

•• PerforiraniPerforirani parentozomparentozomomoguomoguććava kontinuitet ava kontinuitet citoplazmecitoplazme

•• Membrana parentozoma Membrana parentozoma potipotičče od ERe od ER

Građa sGrađa septaleptalnihnih pporora a kod razlikod različčitih grupa itih grupa podr. Basidiomycotinapodr. Basidiomycotina

Uredinales

Ustilaginales

Hymenomycetes

Bas

idio

myc

otin

a

ŽŽivotni ciklus: ivotni ciklus: haplohaplo--dikardikarionskiionskiDimorfni životni ciklus je čestHaplofaza

obično u oliku kvasca ili slabo razvijen hife

Dikarionska fazau obliku hifa obično sa kopčama

Bas

idio

myc

otin

a

Micelija Basidiomycotina

•• Primarna (haploidna) micelijaPrimarna (haploidna) micelija –– kratkotrajna i slabo kratkotrajna i slabo razvijenarazvijena

•• Sekundarna micelijaSekundarna micelija –– dikarionska (n+n) i nastaje dikarionska (n+n) i nastaje fuzijom tj. plazmogamijom primarnih micelijafuzijom tj. plazmogamijom primarnih micelija

– Dugotrajnija (drvo, zemljište, lišće..)

– Formiraju se rizomorfi, micelijalne vrpce, sklerocije, haustorije

•• Na vrhovima dikarionske hife formiraju se Na vrhovima dikarionske hife formiraju se bazidijebazidije

Bas

idio

myc

otin

a

probazidijaprobazidija metabazidijametabazidija

•• OpOpššta odlika ta odlika –– postojanje postojanje sporonosnog organa sporonosnog organa -- bazidijebazidijeBaBazzidiidijja: Mea: Mejjosporaosporangija sa ngija sa egzogenim sporamaegzogenim sporama

Fragmobazidija: uglavnom 4 ćelije, većinom 1 sporapo ćeliji

Septe su poprečne ili uzdužne

Holobazidija: jedna ćelija sa 4 spore

Bas

idio

myc

otin

a

Bas

idio

myc

otin

aPlodonosna tela (PT)Plodonosna tela (PT)

•• Bazidije se razvijaju direktno na miceliji ili Bazidije se razvijaju direktno na miceliji ili plodonosnim telima plodonosnim telima –– bazidiokarpi (bazidiomi)bazidiokarpi (bazidiomi)– Resupinantna – Konzolasta ili kopitasta– Pečurkasta

•• Himenija Himenija –– sporonosni sloj koji se sastoji od sporonosni sloj koji se sastoji od bazidija sa bazidiosporama i sterilnih bazidija sa bazidiosporama i sterilnih parafizaparafiza

Tipovi PT (bazidiokarpa)Tipovi PT (bazidiokarpa)B

asid

iom

ycot

ina

konzolastokonzolasto

sa drsa dršškomkom

resupinantnoresupinantno

gladakgladak mremrežžastast zupzupččastast cevastcevast lisnatlisnat

Plod. telo

humenijum

Životni ciklus gljive iz podrazdela Basidiomycotina

Bespolno Bespolno razmnorazmnožžavanjeavanje

Bas

idio

myc

otin

a

Basidiomycotina ‐ značaj

•• RazlagaRazlagačči lignina i lignina –– lignikolne gljive lignikolne gljive ––razlarazlažžu slou složžena jedinjenjaena jedinjenja

•• Biljni patogeniBiljni patogeni

•• Mnoge formiraju mikorizu Mnoge formiraju mikorizu

•• Izvori mikotoksina, halucinogena Izvori mikotoksina, halucinogena

•• Izvor hraneIzvor hrane –– pepeččurke urke (Agaricus sp)

Bas

idio

myc

otin

a

Basidiomycotina•klasa‐ HHymenoymenomycetesmycetes

– Tipične gljive sa mesnatim ili odrvenelim plodnim telom. Na plodnim tela obrazuju himeniju

•klasa ‐ Gasteromycetes– Zatvorena (angiokarpna) plodna tela. Bazidije

jednoćelijske.

• klasa - TeliomycetesTeliomycetes– Nema plodnog tela – rđe i garke fitopatogeni.

Bazidije podeljene na 4 dela, razvijena od trajne spore (teliospore)

Bas

idio

myc

otin

a

Klasa Hymenomycetes

Basidiomycotina sa plodonosnim telimaBasidiomycotina sa plodonosnim telima

Klasa Hymenomycetes-- 15 000 opisanih vrsta15 000 opisanih vrsta

-- himenijski slojhimenijski sloj –– bazidije bazidije sa sterigmama i sa sterigmama i bazidiosporama, bazidiosporama, parafize (n+n) se parafize (n+n) se obrazuju na obrazuju na bazidiokarpimabazidiokarpima

-- Parafize (1), cistide (2), Parafize (1), cistide (2), bazidije sa bazidije sa bazidiosporama (3), bazidiosporama (3), subhimenija (4), sterilna subhimenija (4), sterilna trama (5)trama (5)

Bas

idio

myc

otin

a, H

ymen

omyc

etes

klasa Hymenomycetes

Hymenomycetes

Phragmobasidiomycetidae

Holobasidiomycetidae

bazidija bazidija jednojednoććelijskaelijska

bazidija se deli na bazidija se deli na 4 4 ććelijeelije

potklasa Holobasidiomycetidae

-- jednojednoććelijska neseptrana bazidija elijska neseptrana bazidija –– holobazidijaholobazidija-- Plodonosna tela Plodonosna tela –– korasta, konzolasta, pekorasta, konzolasta, peččurkastaurkasta

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

Neke važne Holobasidiomycetidae

•• redred AphyllophoralesAphyllophorales (2500 vrsta)(2500 vrsta)– nema listića PT uglavnom dugotrajno– Saprobi, a ređe paraziti– uključuju

• dry rot fungi, (Coniophoraceae )• PT u obliku pokorice (Corticiaceae) • Koralne gljive (Clavariaceae)• Konzolasto plodno telo (Polyporaceae)• Gljive sa nazubljenim himenoforom, (Hydnaceae)

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Corticiaceaeresupinantna plodna tela, himenofor gladak,

nazubljen ili naboran

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Corticiaceaepoprečni presek glatkog, nazubljenog ili naboranog himenofora

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Clavariaceaecilindrična, razgranata, upadljivo obojena PT tela

ClavariaClavaria sp. sp. –– PT sa amfigenim himenoforom i građa PT sa amfigenim himenoforom i građa himenijskog sloja himenijskog sloja H

ymen

omyc

etes

, Hol

obas

idio

myc

etid

ae

fam. Polyporaceae

kopitasta, jedno- i višegodišnja konzolasta PT, razarači drveta, himenofor cevast

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Polyporaceae

ViViššegodiegodiššnji bazidiokarp, otvori cevastog himenofora i nji bazidiokarp, otvori cevastog himenofora i poprepopreččni presek cevastog himenoforani presek cevastog himenofora

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. PolyporaceaePolyporus sp. – lignofili, saprobi ili paraziti

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. PolyporaceaeFomes fomentarius –trud gljiva

višegod. PT, cevast himenofor, fitoparazit

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Hydnaceacerasprostrta, žbunasta ili PT sa šeširom i drškom, zupčast HF

• Hydnum repandum –pečurkasto PT, zupčast HF, poprečni presek šešira, saprotrof

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam. Cantharellaceaepečurkasta PT, himenofor gladak ili naboran u obliku vena

Cantharellus cibariusCantharellus cibarius –– žžuta lisiuta lisiččarka, arka,

Bas

idio

myc

otin

a, H

ymen

omyc

etes

klasa Hymenomycetespotklasa Holobasidiomycetidae

red Agaricales (10 000 vrsta)– Karakteristične pečurke – imaju istiće – kratkotrajna

plodna tela– Drška i šešir– HF u obliku listića i cevčica– PT je samo vidljivi deo u zemlji ili supstratu razvijene

micelije– Većina su saprobi ili stupaju u mikorizu sa drvenastim

biljkam dok je samo mali broj vrsta parazitski

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam Boletaceaemesnata PT, šešir i drška, cevast himenofor, saprobi,

mikoriza

Boletus sp. – mesnato plodno telo i donja strana šešira sa otvorima cevastog himenofora

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam Tricholomataceaenajbrojnija vrstama, mesnata PT, listast himenofor,

saprobi na drvnoj masi, zemljištu, mikofili

Armillaria mellea - medenjača

rizomorfirizomorfiHym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam Agaricaceaemesnata PT, delimičan omotač, listast himenofor, saprobi, mikoriza

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam Agaricaceaemesnata PT, delimičan omotač, spore crnomrke

Agaricus arvensis Agaricus bisporus

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

fam Amanitaceaemesnata PT, opšti i delimični omotač, listast himenofor,

saprobi, mikroza

Plodonosno telo kod gljiva roda Plodonosno telo kod gljiva roda AmanitaAmanita –– opopššti omotati omotačč(a), delimi(a), delimiččni omotani omotačč (b), ostaci op(b), ostaci opššteg omotateg omotačča (c i da (c i d)), , prsten tj. ostatak delimiprsten tj. ostatak delimiččnog omotanog omotačča (e)a (e)H

ymen

omyc

etes

, Hol

obas

idio

myc

etid

ae

Amanita caesarea kneginja, blagva, jajčara

Amanita muscaria -muhara

fam Amanitaceaemesnata PT, opšti i delimični omotač, listast

himenofor, saprobi, mikroza

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

Amanita phalloides - zelena pupavka je smrtno otrovna

fam Amanitaceaemesnata PT, opšti i delimični omotač, listast

himenofor, saprobi, mikroza

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

Russula sp.– 150 vrsta

Meso lomljivo, zrnaste strukturesaprobi razlagači drveta, ektomikoriza

fam Russulaceaemesnata gimnokarpna PT, meso je krto, listast HF

Russula emetica

Russula cyanoxantha

Hym

enom

ycet

es, H

olob

asid

iom

ycet

idae

klasa Hymenomycetespotklasa Phragmobasidiomycetidae

• Gljive sa višećelijskom bazidijom (fragmobazidija)

• Duge sterigme• Višećelijske – obrazuju bazidiospore, konidije• Saprobi na drvnoj masi• Želatinozna PT – resupinantna, jastučasta,

rogolika....• Široko rasprostranjene

Hym

enom

ycet

es, P

hrag

mob

asid

iom

ycet

idae

klasa Hymenomycetespotklasa Phragmobasidiomycetidae

Auricularia spAuricularia sp. (Judino uvo). (Judino uvo) TremellaTremella sp. (sp. (žžuta uta žželatinka elatinka ))

ŽŽelatinozne gljiveelatinozne gljive

Hym

enom

ycet

es, P

hrag

mob

asid

iom

ycet

idae

Klasa Gasteromycetes

Basidiomycotina sa zatvorenim plodonosnim telimaBasidiomycotina sa zatvorenim plodonosnim telima

klasa Gasteromyceteszatvorena (angiokarpna) plodna tela

• Bazidiospore sazrevaju unutar bazidiokarpa• Bazidiospore se ne odbacuju aktivno

(statizmospore)• Različiti tipovi bazidiokarpa – epigeični i

hipogeični• PT različitih oblika: loptasta, peharasta,

tanjirasta, levkasta, zvezdasta, pečurkasta...

• Bazidiospore raznosi vetar

Gas

tero

myc

etes

klasa GasteromycetesEkološke grupe 

• Ksilofilne- naseljavaju mrtve biljne ostatke• Zemljišni saprobi – najveći broj vrsta –

šumske, livadske, stepske....• Mikorizne – sa drvenastim biljkama• Parazitne – mali broj fitoparazita• Gasteromycetes – gljive suvih i toplih staništa

Gas

tero

myc

etes

klasa Gasteromycetesopšta šema građe zatvorenog (angiokarpnog) PT

Gas

tero

myc

etes

klasa GasteromycetesLycoperdales

zemljišni saprobi, livade, polja..

Lycoperdon sp.Lycoperdon sp.

Gas

tero

myc

etes

, Lyc

oper

dale

s

BovistaBovista sp.sp. –– travnjaci, livade, patravnjaci, livade, paššnjaci..njaci..Dvostruka peridijaDvostruka peridija

LycoperdalesG

aste

rom

ycet

es, L

ycop

erda

les

GeastrumGeastrum sp.sp. –– ččetinarske i listopadne etinarske i listopadne ššumeume

Egzoperidija se zvezdasto raskida na reEgzoperidija se zvezdasto raskida na režžnjevenjeve

LycoperdalesG

aste

rom

ycet

es, L

ycop

erda

les

Phalus sp. Phalus sp. –– zemljizemljiššni saprobi, ni saprobi, ššumska steljaumska steljaPT loptasta, jajasta, cilindriPT loptasta, jajasta, cilindriččnanaDebela dvoslojna peridijaDebela dvoslojna peridija

red Phallales

receptakulumreceptakulum

glebagleba

Gas

tero

myc

etes

, Pha

llale

s

Peridiole

Cyathus striatus – ptičje gnezdo

red Nidulariales

Sitna PT, levkasta, peharasta ili zvonastaSitna PT, levkasta, peharasta ili zvonasta

Gas

tero

myc

etes

,Nid

ular

iaal

es

Klasa Teliomycetes

Garke i rđeGarke i rđe

klasa Teliomycetesne obrazuju plodonosna tela, paraziti biljaka

Bazidije nastaju iz debelozidnih mirujuBazidije nastaju iz debelozidnih mirujuććih ih teliosporateliospora

TeliosporeTeliospore –– sluslužže za pree za prežživljavanje nepovoljnih ivljavanje nepovoljnih uslova sredineuslova sredine

Teliospore suTeliospore su probazidijeprobazidije iz kojih nastaju iz kojih nastaju metabazidije. Na svakoj metabazidije. Na svakoj ććeliji metabazidije eliji metabazidije nastaje po jedna bazidiosporanastaje po jedna bazidiospora

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

klasa Teliomycetesne obrazuju plodonosna tela, paraziti biljaka

Teliomycetes

Uredinales

Ustilaginales garke ili glavnicegarke ili glavnice

rđerđe

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

red Ustilaginales•• ZaraZaražžavaju veavaju veććinu organa domainu organa domaććinaina

•• gar tj. gar tj. ččađ koja nastaje u organima biljaka ađ koja nastaje u organima biljaka –– teliosporeteliosporeodnosno odnosno hlamidosporehlamidospore

•• Teliospore Teliospore –– jednojednoććelijske probazidije (2n)elijske probazidije (2n)

•• Metabazidije i formiranje bazidiospora (n)Metabazidije i formiranje bazidiospora (n)

• Teliospore stvaraju bazidiju od 3-4 ćelije koje daju bazidiospore (ne odbacuju se aktivno)

•• Heterotalusne gljiveHeterotalusne gljive

• Nekoliko važnih patogenih vrsta npr. Prašna gar kukuruza (Ustilago maydis); otkrivena gar ječma (Ustilago nuda), glavnica pšenice (Tilletia caries) and gar crnog luka (Urocystis cepulae)

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

red Ustilaginalesne obrazuju plodna tela, paraziti biljaka

Ustilago maydis Ustilago maydis –– prapraššna gar na gar kukuruzakukuruza

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

U. maydis moće da inficira svaki deo svog domaćina

Teliospora

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

ŽŽivotni ciklus gljive ivotni ciklus gljive Ustilago maydisUstilago maydis

red Uredinales

•• IzazivaIzazivačči i ““rđarđa””

•• Bazidije nastaju klijanjem teliosporaBazidije nastaju klijanjem teliospora

•• Micelija sadrMicelija sadržži masne kapi narandi masne kapi narandžžaste boje aste boje –– lipohromlipohrom

•• Masne kapi ulaze u sastav sporaMasne kapi ulaze u sastav spora

•• Lokalna zaraLokalna zaražžavanja avanja

•• Micelija Micelija –– haploidna ili dikarionskahaploidna ili dikarionska

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

Puccinia graminis –crna rđa žita i trava.

Bas

idio

myc

otin

a, T

elio

myc

etes

PucciniaPuccinia sp.sp.–– žžitna rđa izgled zaraitna rđa izgled zaražžene biljke sa uredosorusima ene biljke sa uredosorusima B

asid

iom

ycot

ina,

Tel

iom

ycet

es