koji su posebno kreirani zapoqoprivrednike.Poslovna mre`a NLB bankeBeograd obuhvata brojneposlovne jedinice u grad-skim jezgrima, a velikimdelom zastupqena je upodru~jima na kojima poslu-ju i agrarna gazdinstva.

Osnovni uslovi kojetreba da ispune poqo-privrednici prepodno{ewa zahteva zaodobrewe kredita jeotvarawe namenskihteku}ih ra~una. Uz otvorenra~un proizvo|a~ dobija i„viza elektron“ karticu.

Primera radi, kratko-ro~ni dinarski krediti zaobrtna sredstava, NLBbanka odobrava u minimal-nom iznosu od 10.000 dinara,sa rokom otplate do 12 mese-ci, kamatom od 22,70 odsto iefektivnom kamatnomstopom od 26,57 odsto. �

itnom sposobno{}u podno-sioca zahteva, sa rokovimaotplate do 84 meseca i uzefektivnu kamatnu stopu od4,82 odsto na godi{wemnivou. „Farmer invest“krediti plasiraju se zain-tersovanim poqoprivred-nicima u iznosima do500.000 evra, sa efektivnomkamatnom stopom od 13,64odsto godi{we i rokovimaotplate do 10 godina.

Paket

U SARADWI saMinistarstvom poqo-privrede, i NLB bankaodobrava kratkoro~ne idugoro~ne kreditenamewene poqoprivred-nicima.

U ciqu pru`awa uslugaza sve segmente klijenata,ova banka nudi {irokupaletu namenskih proizvoda

drugih usluga prepustilibanci da vr{i u wihovoime, rasteretiv{i sebeobaveze dolaska u ekspozi-turu.

Za kupovinu traktora idruge poqoprivredne meha-nizacija Banka Inteza jepripremila povoqnijeuslove kreditirawa.Zainteresovanimproizvo|a~ima na raspola-gawu su subvencionisanikrediti za nabavku ma{inadoma}ih proizvo|a~a IMTi „Rakovica“,subven-cionisani dinarski kredi-ti za kupovinu poqo-privredne mehanizacijedoma}ih proizvo|a~a bezvalutne klauzule, kao i„farmer invest“ krediti.

Subvencionisane kred-itne modele Banka Intezaodobrava do visine iznosakoji je naveden u profak-turi, a u skladu je sa kred-

Ponedeqak, 6. jun 2011. � Broj 11 biznis@novosti.rs

TEMA

Sigurnona pijace

STR 22.

POSAO

„Uberi“zaradu

STR 26.

TR@I[TE

Salata iiz uvoza

STR 23.

INFO

RA^UNSVI nosioci registrovanihpoqoprivrednihgazdinstava kojido kraja godinepostanu korisnici„farmer hit“teku}eg ra~una uBanci Inteza bi}eoslobo|eni pla}awanaknade za prvih {estmeseci kori{}ewa ovogproizvoda. Za otvarawera~una, potrebno je ponetili~nu kartu i potvrdu oregistracijipoqoprivrednog gazdinstvau kojoj je evidentirano danoslilac gazdinstva imaotvoren namenski teku}ira~un za poqoprivrednike uovoj banci.

PODR[KANLB banka u svojoj ponudiima proizvodenamewenesegmentupreduzetnika,odnosno malim isredwimpreduze}ima. Banka nastojida iza|e u susretprivrednicima, te usloveza kreditiraweprilago|ava realnimpotrebama klijenata.Na taj na~in zapravodirektno pru`a podr{kupreduzetnicima, odnosnorazvoju malih i sredwihpreduze}a. Za ovaj segmentklijenata NLB banka nudikako kratkoro~ne kreditenamewene pre svega zalikvidnost, odnosno zaobrtna sredstva,indeksirane u evrima ilidinarima, tako i sve vrstedugoro~nih investicionihkredita ili kredita zatrajna obrtna sredstva.

@ETVAOVOGODI[WA `etva, koja seo~ekuje krajem juna ipo~etkom jula, obavi}e se na482.390 hektara, ao~ekuje seproizvodwaizme|u 1,6 i 1,8miliona tona. Tozna~i da }eprose~an rod po hektaruiznositi izme|u 3,3 i 3,7tona, {to }e obezdbeditidovoqno hlebnog zrna uSrbiji u narednih godinudana.U planu je i pro{irewepovr{ine za sejawe na600.000 hektara, {to biSrbiji obezbedilo stabilnosnabdevawe doma}egtr`i{ta i stalno prisustvona svetskom.

500HIQADA evra jenajve}i iznos kredita koji nudiBanka Inteza

96MESECI je rokotplate dugoro~nogkredita za kupovi-nu zemqi{ta, uNLB banci

� Pi{e: S. MORAV^EVI]

KAKO bi pospe{iliagrarnu proizvodwu,banke su doma}im

poqoprivrednicima po~eleda odobravaju kako subven-cionisane, tako i komerci-jalne kredite. Ovi zajmoviizdaju se u dinarima, alimogu biti vezani i za evre.Da bi aplicirali za ovakvuvrstu pomo}i, zemqoradni-ci moraju imati reg-istrovano poqodoma}inst-vo i i otvoreni teku}ira~un u banci u kojoj sezadu`uju.

Pogodnosti

POSTOJE]U ponudunamewenu registrovanimpoqoprivrednim gazdin-stvima, Banka Inteza obo-gatila je uvo|ewem novog„farmer hit“ teku}egra~una, koji svim koris-nicima pru`a niz dodatnihpogodnosti.

Svi proizvo|a~i koji seopredele za ovaj teku}ira~un dobi}e na kori{}ewe„maestro“ platnu karticu,kojom je mogu}e pla}atirobu i usluge u zemqi iinostranstvu, ili „dina“platnu karticu pogodnu zaizmirivawe finansijskihobaveza u Srbiji. Tako|e, uz„farmer hit“, Banka Intezadaje poqoprivrednicima naraspolagawe osnovni paketelektronskog servisa„Inteza on-lajn“, pru`amogu}nost povoqnijekupoprodaje evra uz„Inteza hit kurs“, kao iopciju aktivirawa trajnognaloga kojim bi pla}awemese~nih tro{kova, osigu-rawa, rata za kredit i

BANKE KOMERCIJALNI I SUBVENCIONISANI KREDITI

SPECIJALNI DODATAK O AGRARU

Podr{ka za boqi rod�� Hit „farmer“ ponuda. Povoqni zajmovi od najmawe 10.000 dinara

� Pi{e: N. NEDEQKOVI]

SRBIJA je pro{le godi-ne izvezla vo}e u vrednostiod oko 185 miliona evra,ali je sa druge strane, odpo~etka 2011. uvezeno ~ak9.500 tona krompira, vi{eod 8.000 tona jabuka i 4.300tona paradajza. Zbog spora-zuma o slobodnoj trgovinisa me|unarodnim organiza-cijama tr`i{te je libera-lizovano, pa je tako doma}evo}e i povr}e dobilo jakukonkurenciju. Uvoz iz Ho-landije, Turske, Makedoni-je, Gr~ke, Kine, Argentine,Kirgistana i drugih zema-qa je postao svakodnevnapojava, ali, prema podaci-ma Privredne komore Srbi-je, u toj razmeni roba pro{-le godine smo ipak ostvari-li suficit.

Izve{taj Uprave carinepokazuje da je vo}e tre}e na

listi robe koja se najvi{eizvozi iz na{e zemqe. Pro-{le godine je u odnosu na2009. vrednost tog izvoza~ak ve}i za oko 10 milionaevra. Tokom 2010. godineukupan izvoz vo}a i povr}abio je u vrednosti oko 500miliona evra, dok je znatnomawe uvezeno - oko 250 mi-liona evra.

- Za prva ~etiri mesecaove godine, Srbija je uvezlaoko 9.500 tona krompira,4.300 tona paradajza, blizu1.000 tona paprika, vi{e od18.000 tona jabuka i 800 to-

na jagoda - navode u Pri-vrednoj komori Srbije. -Uvoz vo}a i povr}a u ovojgodini vredeo je desetinemiliona dolara. Na pri-mer, samo uvezeni krompirko{tao je oko 6,8 milionadolara.

Podaci PKS-a pokazujuda je Srbija isto tako izve-zla vi{e od 2.000 tona sve-`eg krompira, za oko750.000 dolara i 2.000 tonacrnog luka za oko 370.000dolara. Od vo}a „vode“ sve-`e jabuke sa vi{e od 35.000tona, vrednosti oko 23 mi-

biznis@novosti.rs22 NOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“:Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Dodatak pripremio Vladan Samarxi} Tehni~ka priprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

RE^ STRU^WAKA

� Pi{e: @arko GALETIN

RAST cene kukuruza, padcene p{enice i znatno ve-}i obim prometa, osnovnesu karakteristike pro{lo-nedeqnog trgovawa na or-ganizovanom berzanskomtr`i{tu na „Produktnojberzi“ u Novom Sadu. Sta-tistika koja se nalazi uosnovi po~etne konstata-cije, ovoga puta u potpuno-sti odslikava realno sta-we na tr`i{tu primarnihpoqoprivrednih proizvo-da, {to zna~i da nema„skrivenog“ podatka kojibi op{tu statisti~ku sli-ku mogao da ospori.

PROMET OD 2.800 TONA robe,koji je podstaknut pre sveganagla{enom tra`wom natr`i{tu kukurza, 2,84 putaje ve}i od prometa ostvare-nog prethodne nedeqe. Zakupovinu robe u ovom koli-~inskom obimu kupci su naosnovu 26 zakqu~enih kupo-prodajnih ugovora moralida plate iznos od 63.861.000dinara. To je za 219,69 odstove}i iznos u odnosu na fi-nansijski promet iz pretho-dne nedeqe.

Bez obzira na simboli~-ne promete, o p{enici setrenutno najvi{e pri~a.Kako se `etva pribli`ava,cena p{enice pro{logo-di{weg roda sve vi{e pa-da, a tenzije oko cene nove

p{enice sve vi{e rastu.^iwenice su slede}e: pro-se~na cena p{enice pro{-logodi{weg roda je tre-nutno 24,53 dinara po ki-logramu (22,71 bez PDV).To je, u odnosu na prethod-nu nedequ, pad od ~ak 12,64odsto. Posledwi zakqu~enugovor u trgovawu p{eni-com roda 2011. godine (tr-govina na zeleno) je 17,28dinara po kilogramu(16,00 bez PDV).

KUKURUZ JE I PRO[LE NEDE-QE bio pravi tr`i{ni po-kreta~ svih de{avawa nanovosadskoj berzi. Ukupno20 kupoprodajnih ugovra i1.975 tona prometovanog

kukuruza, stvaraju sasvimpreciznu sliku o de{ava-wima na tr`i{tu ove robe.Cena je u porastu. Ne samoda je prisutan rast cenemereno odnosom prose~nihcena u ovoj u odnosu naprethodnu nedequ, nego jetaj rast o~igledan i u tokusame nedeqe. Naime, pro-se~na cena trgovawa od22,93 dinara po kilogramu(21,23 bez PDV) za 6,14 od-sto je ve}a u odnosu na pro-se~nu cenu trgovawa izprethodne nedeqe, dok je utoku same nedeqe cena ra-sla od nivoa 20,80 dinarapo kilogramu bez PDV, sapo~etka nedeqe, do 21,50dinara po kilogramu na sa-mom kraju nedeqe. �

PROMET NAPRODUKTNOJ BERZI

Kukuruz opetpokre}e berzu

TEMA EVROPA, ZBOG E[ERIHIJE TRPI VELIKU

�Pi{e: Nikola NEDEQKOVI]

ZARAZA enterohemora-gi~nom e{erihijom ko-li u Nema~koj, za koju su

prvobitno bili „optu`e-ni“ {panski krastavci,proizvela je milionsku{tetu u privredi ove dvezemqe, ali, po svemu sude-}i, nije ozbiqnije uticalana prodaju vo}a i povr}a uSrbiji. Iako se ispostavi-lo da krastavac nije uzro~-nik epidemije, u Evropivlada velika zabrinutostkoja se zna~ajno odra`avana potra`wu vo}a i povr-}a, dok na{i trgovci tvrdeda promet nije opao.

Snabdevawe

[IREWA zaraze e{eri-hijom koli, nije pogodilosrpsku poqoprivredu, a jo{mawe, izgleda zabriwavana{e kupce. Kako ka`u do-ma}i prodavci, potro{a~isada samo ~e{}e pitaju tr-govce za poreklo povr}a ko-je nude.

- Prodajakrastavaca u„Tempu“ i„ M a k s i j u “nije opalatokom prote-klih dana,~ak je povre-meno bio i naakcijama u na-{im objektima -ka`e Martina Pe-trovi} iz „Delta Mak-si grupe“. - U na{im malo-prodajnim objektima nemakrastavaca iz [panije. Do-bavqamo ga od doma}ih pro-izvo|a~a, koji imaju ade-kvatne potvrde o ispravno-sti robe, a odre|ene koli~i-

ne uvozimo iz Makedonije,{to se odmah pri ulasku uzemqu kontroli{e.

Ova kriza najvi{e je po-godila poqoprivrednike iz[panije, koji su zabele`i-li gubitke od oko 200 mili-ona evra iako je dokazano da

wihovi krastavci nisuuzro~nici zaraze.

- Nema~ki poqoprivred-nici su izgubili najmawe18 miliona - navodi se u sa-op{tewu Udru`ewa nema~-kih poqoprivrednika.- Svakodnevno se taj iznos

Na{e pijace pod�� Srpska poqoprivreda nije pogo|ena epidemijom.

200MILIONA evrasu gubici{panskih ratara

18MILIONA evra sugubici nema~kihpoqoprivrednika

Upozorewe na snazi

IAKO je zaraza ograni~ena na sever Nema~ke, u mnogim delovimaove zemqe je prodaja sve`eg povr}a opala za od 30 do 80 odsto. Ipored toga {to je saop{teno da krastavci uvezeni iz [panije ni-su izvor zaraze, upozorewe zdravstvenih vlasti da treba izbega-vati krastavce, paradajz i zelenu salatu, da bri`qivo treba pra-ti ili jo{ boqe kuvati sve ostalo povr}e, ostalo je na snazi.

U ovoj godinivra}eno jenekoliko po{iqkipovr}a izinostranstva

Srpska salata za~iwenaiz svih krajeva planete�� Prodato povr}a za 500 miliona evra, a uvezeno za 250 miliona

NA[A ZEMQA UVOZI POQOPRIVREDNE PROIZVODE IZ

JabukePREMA podacima Fitosanitarne inspekcije Ministarstva po-qoprivrede Srbije, pro{le godine je u na{u zemqu uvezenooko 26.000 tona jabuka. Gotovo 80 odsto tog vo}a je do{lo izMakedonije, 15 odsto iz Bosne i Hercegovine, a ostalo iz ze-maqa regiona.

185MILIONA evravrednost izveze-nog vo}a u 2010.godini

4.300TONA paradajzauvezeno u Srbijuod po~etka godine

1MILION dolara jevrednost uvezenihjagoda od po~etka2011. godine

liona dolara, a zatim 800tona suvih {qiva sa skorodva miliona dolara vredno-sti.

- Srbija uvozi i velikukoli~inu kupusa i kelera-be, ~ija je vrednost ve} iza-

{la na 3,2 miliona dolaraza oko 6.300 tona - ka`u uPKS. - Uvezeno je i 2.580 to-na krastavaca, 900 tona pa-prike i 400 tona belog luka~ija je ukupna vrednost oko5,6 miliona dolara. Kada je

vo}e u pitawu, jabuke su naj-vi{e stajale, {est milionadolara za 18.500 tona. Jago-da je uvezeno 800 tona za okomilion dolara i 700 tonakru{aka za vi{e od 700.000dolara. �

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011. 23

[TETU, SRBIJA NIJE UGRO@ENA

pove}ava za dva-tri milio-na evra, {to ostavqa veli-ke posledice na privredu.

Granica

KAKO nam je potvr|eno uMinistarstvu poqopri-

vrede, u ovoj godini vra}e-no je nekoliko po{iqkipovr}a iz inostranstva.Kod dve isporuke krompirautvr|eno je da nisu bile be-zbedne za ishranu zbog pri-sustva kadmijuma. Vra}en jeu januaru pasuq iz Kine

zbog o{te}ewa zrna, u fe-bruaru kupus iz Albanije,jer je promrzao, u martu ze-lena salata iz Italije, zbogprisustva te{kih metala,kao i pasuq iz Kirgistanazbog nepravilnog deklari-sawa proizvoda. �

kontrolomProdaja povr}a ne opada

97TONA krastavacauvezeno je ovegodine u Srbijuiz [panije

CELOG SVETA, ALI I DAQE VI[E IZVOZI

24 25biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.

RE[EWE RATARI O OSNOVNIM MODELIMA FINANSIRAWA POQOPRIVREDE, SUBVENCIONISANIM KREDITIMA

KAO jedan od lidera na tr-`i{tu subvencionisanih kre-dita, Sosijete `eneral bankapotpisa}e ove nedeqe ugovorsa Ministarstvom poqopri-vrede, trgovine, {umarstva ivodoprivrede o kreditirawuregistrovanih poqoprivred-nih gazdinstava u okviru ovo-godi{weg programa subvenci-ja. Re~ je o ~isto dinarskimkreditima sa fiksnom kamat-nom stopom od svega osam od-sto, koji se odobravaju na pe-riod do tri godine, uz mogu}-nost kreditirawa sa grejs pe-riodom do godinu dana.

Proizvodwa

- ZADOVOQSTVO nam jeda budemo deo programa koji}e omogu}iti velikom broju

poqoprivrednika da unapre-de proizvodwu - rekao je Mi-roslav Rebi}, ~lan Izvr{-nog odbora Sosijete `eneralbanke. Tako|e, oni }e mo}i ida realizuju planove bez bo-jazni da ne}e mo}i da finan-sijski isprate svoje zahteve.

Poqoprivrednim firma-ma su, izme|u ostalog, na ra-spolagawu kratkoro~ni kre-diti na osnovu robnih zapi-sa kao obezbe|ewa kredita.Zahvaquju}i ovoj vrsti kre-dita, poqoprivrednici nisuprinu|eni da prodaju svojproizvod odmah posle berbe,kada je cena po pravilu naj-ni`a, ve} svoje kratkoro~nepotrebe zadovoqavaju kredi-tom, a robu prodaju tokom go-dine u najpovoqnijem tre-nutku.

Skladi{te

POQOPRIVREDNIproizvo|a~i svoje proizvodeskladi{te u javnom skladi-{tu, koje im izdaje robni za-pis. Na osnovu tog zapisamogu da dobiju kredit od po-slovne banke, kako bi nasta-vili svoju delatnost. Robnizapis izdaju iskqu~ivoskladi{ta koja ispuwavajuuslove predvi|ene Zakonom,~iji su kvalitet skladi{nogprostora, opreme, kao i fi-

nansijko poslovawe iskon-trolisani, {to, zapravo,predstavqa sigurnost zabanke koje su se odlu~ile nakorak da finansiraju poqo-privrednike.

- Zahvaquju}i mogu}nostikori{}ewa robnog zapisakao visokokvalitetne zalogepri odobravawu kratkoro~-nih kredita, banke su u mo-gu}nosti da pove}aju obimkreditirawa poqoprivred-nog sektora - poru~uju iz So-sijete `eneral banke. �

SOSIJETE @ENERAL BANKA POTPISALA UGOVOR O KREDITIRAWU POQOPRIVREDNIKA

Pomo} zemqoradnicima�� Obezbe|ene kratkoro~ne dinarske pozajmice sa fiksnom kamatom od osam odsto

Sigurnost

POSEBNA inspekcija bi}e zadu`ena za kontrolu javnih skladi{ta.- Sigurnost je dodatno pove}ana postojawem posebne inspekcijekoja je zadu`ena za kontrolu javnih skladi{ta - navode u ovoj ban-ci. - Kompenzacioni fond }e u slu~aju nemogu}nosti javnog skla-di{ta da isporu~i u koli~ini i kvalitetu robu nazna~enu na rob-nom zapisu, obe{tetiti vlasnika robnog zapisa, a sam fond }epreduzeti daqe korake prema tom javnom skladi{tu.

12MESECI grejsperiod

36MESECI periodzadu`ivawa

8ODSTO fiksnakamata

Poqoprivrednimfirmama su naraspolagawu ikratkoro~ni krediti na osnovurobnih zapisakao obezbe|ewakredita

� Pi{e N. SUBOTI]

PRVO {to bih po~eo darazmi{qam, kada bihuzeo kredit od pet mili-

ona dinara, je kako da ga vra-tim u roku od tri godine. Ka-`e ovo Stojan Markov, iz Ti-tela, ratar, koji, na oko 40hektara gaji p{enicu, soju ikukuruz, kada mu se pomenusubvencionisani krediti,koje je ove godine, kao modelfinansirawa agrara, ponu-dilo Ministarstvo poqo-privrede.

Kredit bi mu, ka`e, dobro-do{ao za nabavku novog trak-tora, po{to mu je ovaj, kojimsada radi, nedavno postao„punoletan“. Najvi{e ga mu-~i, da li bi, ~ak i kada biuzeo znatno mawi kredit zaneki mawi traktor, mogao daostvari dovoqno dobre cene,da ga vrati na vreme.

Dinari

MINISTARSTVO po-qoprivrede, ina~e, subven-cioni{e kamatne stope za

kredite. Sami krediti sudinarski, odobravaju se naperiod do tri godine, saefektivnom kamatnom sto-pom od osam odsto na godi{-wem nivou.

Krediti su, dodaju u Mini-starstvu, nameweni za sto-~arsku i biqnu proizvodwu,za nabavku mehanizacije iopreme i podizawe poqopri-vredenih objekata, kao i zarefinansirawe kratkoro~-nih poqoprivrednih kreditaiz pro{le godine, a mo}i }eda ih dobiju i mali registro-

vani poqoprivrednici, alii velika poqoprivredna pre-duze}a.

Zahtevi

MAKSIMALNI iznoskredita bi}e do pet milionadinara, a zahtevi }e mo}i dase podnose do 1. novembra.

- Pomiwana je mogu}nostda mi garant za kredit budeneka kompanija, koja se baviotkupom poqoprivrednihproizvoda, ali, i tu sam u po-prili~no lo{oj situaciji -ka`e Markov. - Sto~ari sute{we vezani sa mlekarama,pa im je lak{e da dobiju ga-ranciju, dok mi, ratari, ima-mo ve}i broj firmi sa kojimasara|ujemo, i nismo vezanini za jednu od wih.

Poqoprivrednici pomalostrahuju da je kredit skupqinego ranije, a i da je rok ot-plate bio du`i. Kamata zasubvencionisane kredite je,naime, pro{le godine bilaod ~etiri do pet odsto, a rokza otplatu od jedne do 11 go-dina. �

Pozajmice su spas�� Odobravaju se do tri godine, sa EKS od osam odsto

HranaCENE hrane na svetskom tr-`i{tu udvostru~i}e se do2030., a potra`wa hrane }edo 2050. sko~iti za ~itavih70 odsto. Na ovo upozorava„Oksfam“, me|unarodna kon-federacija koja okupqa 15organizacija u 98 zemaqasveta, ~iji je ciq pronala-

`ewe trajnih re{ewa zaiskorewivawe siroma{tva.Ukoliko se svetske vo|e nepozabave reformom global-nog sistema ishrane, ogro-man broj qudi }e trpetizbog nesta{ica hrane dokraja prve polovine 21. ve-ka. Prema prora~unima,svetska populacija }e do2050. iznositi oko devet mi-lijardi stanovnika. Kada sena to doda sve ~e{}e propa-dawe `etve zbog klimatskihfaktora i stalan rast ceneenergenata, ~ini se da je ka-tastrofa neizbe`na.

NemarTRE]INA hrane koja se godi-{we proizvede u svetu -blizu 1,3 milijarde tona,baci se ili propadne! Naovo upozorava Organizacija

UN za hranu i powoprivredu(FAO).U izve{taju FAO se navodida je za prehranu svetske po-pulacije delotvornije da sesmawe gubici, nego da se po-ve}a proizvodwa. Trenutnooko 925 miliona qudi usvetu pati od gladi, a moglibi se nahraniti upravo ko-li~inom hrane koja propad-

ne. Ta koli~ina ina~e izno-si polovinu godi{we glo-balne setve `itarica.

JabukeKOMPANIJA „Haveloc NorthFruit“ razvila je specifi~nuplasti~nu rolnu, u koju sepakuje po pet „rokit“ jabuka.Ciq ove kampawe je da sepredstavi da je „rokit“ sor-ta jabuka zdrava za ishranu,izuzetnih hranqivih karak-teristika u specifi~nomna~inu pakovawa. „Rokit“ -nova sorta jabuke koja je se-lekcionisana tako da budemale veli~ine, finog hrska-vog i izbalansirano slatkogukusa. Vizuelno je veomaprepoznatqiva, zbog izra-zito crvene boje.

M. R. M.

VESTI

AGENDA

Primer kreditau banci Inteza

� Iznos kredita - 1.000 do100.000 evra u dinarimaili evrima� Grejs period - Do 12 mese-

ci� Rok otplate - Od 6 do 24

meseca� Na~in otplate - U mese~-

nim, tromese~nim ili{estomese~nim ratama� Kamatna stopa - 22 odsto

do 28 odsto za dinarskekredite, a od 14 do 19 do-sto godi{we za krediteindeksirane u evrima� Instrumenti obezbe|ewa

Menica klijenta, sadu{-ni{tvo, hipoteka ili za-log� Efetkivna kamatna stopa -

25,56 odsto do 29,24 odstoza dinarske kredite� 16,05 odsto do 19,20 odsto

za kredite indeksirane uevrima

Kredite }emo}i }e dadobiju i regi-strovani mali ratari, alii velikapoqoprivrednapreduze}a

biznis@novosti.rs26 NOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.

PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

BORIS TADI], PREDSEDNIK SRBIJE

Profit od tekstilaNA[I tekstilci imaju ogromno iskustvo i ulagawem u tu industriju mo`e da seostvari samo profit. Srpski tekstilci su uvek te{ko i vredno radili i sadamoraju da poka`u preciznost i da se izbore sa konkurencijom. Siguran sam da }e iu budu}nosti oni iza}i kao pobednici. Milioni gotovih proizvoda, koji }e iza}iiz fabrike „Benetona“ u Ni{u, bi}e obaveza da se postigne visok kvalitet.

SLOBODNA RADNA MESTA

BEOGRADPU „^UKARICA“Zaposli}e 25 vaspita~a, 11medicinskih sestara - vaspi-ta~a,jednog kuvara, tri ser-virke, {est sprema~ica.NEW LOOKMu{ki frizerTERMIKAProjektantFISTPleta~ i {iva~NINEDva automehani~ara

SUBOTICANOVITETSavetnik u Sektoru veterinar-skih lekova i sto~ne hrane.Ni`i saradnik u Sektoruveterinarskih lekova isto~ne hrane.OP[TINSKA UPRAVASekretarijat za op{tuupravu i zajedni~ke poslo-ve }e zaposliti poreskoginspektora kancelarijskekontrole.GRADINAArmira~

ZAJE^ARPU „\ULI]I“Tri vaspita~a i jedna me-dicinska sestra - vaspita~.

VRAWEEKONOMSKO-TRGOVINSKA[KOLAProfesor engleskog jezika naodre|eno vreme.

UBFOND ZA RURALNIRAZVOJSaradnik za poslove pru`awapomo}i poqoprivrednim gaz-dinstvima, udru`ewima i za-drugama.

U@ICEO[ „STARI GRAD“Radnik na odr`avawu higijene.

SOMBORDOM U^ENIKA SREDWIH[KOLAVaspita~

ALEKSINACZDRAVSTVENI CENTARAutomehani~ar za rad u teh-ni~koj slu`bi.

NI[„MEGA TRADE GROUP“Poslovo|a u maloprodaji.O[ „RADOJEDOMANOVI]“Nastavnik razredne nastave,na odre|eno vreme.

LESKOVAC[KOLA ZA DIZAJNLo`a~

KRAQEVOPOLICIJSKA UPRAVATroje radnika za odr`avawehigijene i domar.

KRAGUJEVAC

KAJATEKSTroje {iva~a HTZ opreme.NOVA SICILIJANA[ef restorana i konobarPARADONTMedicinska sestra.

ARAN\ELOVACSPECIJALNA BOLNICA„BUKOVI^KA BAWA“Doktor medicine - specijali-sta interne medicine.DOBAR KAMENKontrolor kvaliteta, trojerukovalaca linijom mleve-wa, poslovo|a smene, radnikna elektroodr`avawu.

SURDULICAZDRAVSTEVNI CENTARDoktor medicine, aku{erskasestra.

NOVI PAZARZDRAVSTVENI CENTARDiplomirani farmaceut.

BRAWE VO]A I POVR]A NA PLANTA@AMA JE

� Pi{u: I. L. - M. P.

JUN tek provirio, a potra`-wa i jurwava za sezonskimposlovima ve} uveliko tra-

ju. Kao i prethodnih godina,najbr`i, ali ne i najlak{i na-~in da se za mesec dana zaradinovac je rad na planta`ama.Berba vo}a uposli}e ovog letanajvi{e omladince, ali i onestarije. Najvrednijima }e omo-gu}iti da zarade i do 36.000dinara mese~no, po{to }e seosam sati rada na planta`amapla}ati oko 1.200 dinara.

Vi{we

OMLADINSKE zadrugeimaju pune ruke posla, jer je

naporan, jer podrazumeva osamsati rada na jakom suncu, is-plati se zbog zarade, koja je ivi{e nego dobra.

Mladi Novosa|ani, ali ioni bez stalnih primawa, oba-vqaju}i agrarne poslove u po-

broj prijavqenih, kako ka`u,ove godine ve}i nego ranije.Zadruga „Bulevar“ anga`manna nekoj od planta`a u okoli-ni Beograda nudi za 1.000 rad-nika, a na svojoj evidencijiima ve} 500 prijavqenih.

- Studenti i sredwo{kolci~ine najve}i broj zaintereso-vanih za rad na planta`ama -obja{wava Berda Mili} iz za-druge „Bulevar“. - Osnovnikriterijum za prijavqivawe jeda budu}i bera~i imaju od 15do 26 godina. Brawe vi{awapo~iwe 10. juna i traja}e mesecdana, a radnicima }e, osimdnevnica koje }e se ispla}iva-ti na nedeqnom nivou, bitiobezbe|en i prevoz do planta-`a. Iako je ovaj posao izuzetno

Zarada podkro{wama

CRVENI KRST SRBIJE ORGANIZUJE OBUKU ZA

ObukaKANCELARIJA za mladeBeograda i Nacionalnaslu`ba za zapo{qavawepokrenuli su projekat „Klubza tra`ewe posla“. Ciq jeunapre|ewe zapo{qavawai suzbijawe nezaposlenostimladih.NSZ }e sprovoditi obuke zadevojke i mladi}e,dugoro~no nezaposlene ite`e zapo{qive osobe do30 godina, jednom mese~no,u trajawu od dve radnenedeqe. Osim treningasamoprocene vlastitihinteresovawa, ve{tina,znawa, sklonosti, mladi }edobiti i neohodnu podr{kui motivaciju upronala`ewu posla.

SaradwaDIREKTOR Nacionalneslu`be za zapo{qavaweDejan Jovanovi} idirektor NSZ Ma|arskeKomaromi Robert,potpisali su protokol obilateralnoj saradwiizme|u ove dveinstitucije.- Osim razmene iskustava,za saradwu }e biti va`nai razmena radne snage -najavquje direktor NSZ. -Zajedno sa ma|arskimkolegama }emoorganizovati sajmovezapo{qavawa na kojima}e na{i nezaposleniimati priliku da sesusre}u sa poslodavcima izMa|arske, i obrnuto.

�� Za mesec dana rada na wivimo`e se dobiti i do 45.000 dinara

1.000BERA^A uposli}eomladinska zadru-ge „Bulevar“ naplanta`ama u oko-lini Beograda

700DINARA jenajmawa dnevnicaza osam satina wivi

Radnicima}e osimdnevnica,koje }e seispla}ivatina nedeqnomnivou, bitiobezbe|en i prevoz doplanta`a

� Pi{e: Z. RADOVI]

CRVENI krst jediniima sertifikat za izdava-we licenci za obuku spasi-laca na vodi, a kursevi seodvijaju u 20 gradova u na-{oj zemqi. U ogranku oveorganizacije u Starom gra-du ka`u da su upravo zavr-{ili obuku, a uverewe sudobila 24 kandidata, kojisu pokazali {ta su nau~ilina bazenima Sportsko-re-kreativnog centra „Ta{-majdan“. Morali su da po-ka`u poznavawe teorije iosnove prve pomo}i.

Na obuku za spasioce mo-gu da se jave svi koji su pu-

noletni i ne moraju da budusa teritorije ove op{tine,pa ~ak ni iz Beograda. Va`-no je samo da su zdravi i daznaju da plivaju. Instruk-tor Milan @ivanovi} ka-`e da su nedavno imali po-laznika od 56 godina, kojije odli~no savladao obuku.On napomiwe da ovo nije

posao samo za mladi}e, ve}da se ~esto i devojke prija-vquju, i da se odli~no sna-laze.

Jedna od wih, Vera Rado-jevi}, ove godine je na reo-buci, jer se licenca obnav-qa svake godine.

- Kada mladi}i po`eleda se prijave za ovaj kurs,

Zarada

SPASIOCI }e biti anga`ovani na otvorenim bazenima u tokuletwe sezone, ali i na Adi Ciganliji, Lidu... Ka`u da je zaradaod 180 do 200 dinara mala za posao koji je isuvi{e naporan iodgovoran.

Na bazenu zara|ujuVESTI

SajamNOVOSADSKA filijalaNacionalne slu`be zazapo{qavawe organizujeSajam zapo{qavawa 9. juna uzapadnom holu „Spensa“.Nezaposleni treba da se javesvom savetniku radievidentirawa u~e{}a iinformisawa o pripremi zasajam. NSZ im savetuje da predolaska na Sajam pro|u obukuza aktivno tra`ewe posla.

biznis@novosti.rs 27NOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.

112112Konkurs za anesteziologeNACIONALNA slu`ba za zapo{qavawe raspisala je konkurs za anga`ovawe petspecijalista anestezije sa reanimacijom u bolnici „Zentralklinikum“ u Nema~koj.Uslovi su znawe nema~kog jezika, posedovawe licence, poznavawe rada nara~unaru, dok radno iskustvo nije bitno. Po~etna plata je 3.700 evra bruto, aposle polagawa specijalisti~kog ispita u Nema~koj bi}e u rangu stru~waka uovoj zemqi - ka`u u NSZ.

SAVETNIK

Petar Petrovi}Partizanska bb26340 Bela Crkvatel. 013/85-12-222RADNO ISKUSTVO2008Poslovi: web dizajner u firmiLAKIS NetOpis zadataka i du`nosti:predlog dizajna webprezentacije, glavnikoordinator tima za izraduweb prezentacija2003 - 2008Poslovi: izrada webprezentacije u firmi BC ComOpis zadataka i du`nosti:izrada web prezentacije naosnovu {eme,obrada fotografija2001 - 2003Poslovi: podr{ka klijentima ufirmi SamoSim ComOpis zadataka i du`nosti:podr{ka klijentima putemtelefona/e-maila, saradwa

izme|u kupca i programera,prikaz {ema web dizajnapotencijalnim kupcima2000 - 2001Poslovi: prodavac usluga ufirmi Lako ComOpis zadataka i du`nosti:prodaja usluga poslovnim ifizi~kim licima, razgovor sapotencijalnim kupcima,javqawe na telefon, slawe i

primawe e-mailaOBRAZOVAWE1999. Sredwa tehni~ka {kolaste~eno zvawe: tehni~arinformacionih tehnologijaDODATNO ZNAWE I VE[TINEEngleski jezik: sredwi nivoNema~ki jezik: osnovni nivoPoznavawe rada na ra~unaru;A1. poslovni kurs; kurs Webdizajna

www.nsz.gov.rs

KAKO IZGLEDAHRONOLO[KA BIOGRAFIJA

PROJEKATA u okviru javnih radova Nacionalna slu`baza zapo{qavawe namenila je osobama sainvaliditetom, a posao }e dobiti 1.321 osoba. Izbuxeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvojau ovoj godini je za te projekte izdvojeno 253 milionadinara. Od ukupnog broja javnih radova, 78 se odnosena zapo{qavawe 756 osoba sa invaliditetom, i 34javna rada se odnose na anga`ovawe 565 lica kaopersonalnih asistenata za osobe sa invaliditetom.

NAJTRA@ENIJI SEZONSKI POSAO

POSAO PROMOTERA JEDAN OD NAJTRA@ENIJIH

�Pi{e: Ivana LABOVI]

NAJBR@I i najpopular-niji na~in da studenti isredwo{kolci zarade no-vac, naro~ito devojke, jesuposlovi promocija. Dnev-nica je oko 2.000 dinara,dok se na sajmovima dnevnomo`e zaraditi od 2.600 do~ak 4.000 dinara.

Preduslov je da osoba bu-de punoletna i da nije sta-rija od 30 godina. Ostalikriterijumi zavise od agen-cija koje zapo{qavaju pro-motere, kao i od kompanije~iji se brend promovi{e.Naj~e{}e se tra`e devojkeprijatnog izgleda, qubaznei elokventne, a prednost jeukoliko govore neki stranijezik i imaju iskustva u pro-mocijama.

Uvre`eno je mi{qewe daje ovo iskqu~ivo „`enskiposao“, me|utim, sve je vi{emu{karaca promotera. Na-ro~ito su tra`eni kao pro-mo-lideri, za {ta im je po-trebna voza~ka dozvola, a

osnovna du`nost im je nad-gledawe ostalih promotera,organizovawe wihovih ak-tivnosti, kao i briga o bez-bednosti tima.

Kada je re~ o mladima ko-ji su nezaposleni, mogu}-nost za ovaj posla prili~noje mala.

- Najvi{e se zapo{qavajustudenti, pre svega jer moguda odvoje vreme, najmawe{est sati dnevno za promo-cije - ka`e nam Breda Mi-li} iz Studentske i omla-dinske zadruge „Bulevar“. -Wima se ne upla}uje penzij-sko, invalidsko i zdrav-stveno osigurawe, pa su iz

tog razloga „isplativiji“za poslodavce.

Zaposleni u agenciji zamarketing „Moment“, kojabroji 700 promotera u celojzemqi, obja{wavaju nam dapostoje dve vrste promocija- klasi~ne i hosting promo-cije, koje naj~e{}e traju du-`e i boqe su pla}ene.

- Klasi~ne promocije seobavqaju u trgovinskim la-ncima - ka`u u „Momentu“. -Ako se u objektu prodajehrana, za taj posao je neop-hodna i sanitarna kwi`i-ca, dok hostinzi podrazume-vaju poslove doma}ina ilidoma}ica doga|aja. �

qoprivredi mogu mese~noda zarade i do 45.000 dina-ra. Poqoprivrednici su zadan brawa vo}a, ili poslana wivi, radnicima sprem-ni da plate od 700, pa sve do1.500 dinara, a visina dnev-nice zavisi od te`ine fi-zi~kog posla.

Metlice

SRETEN Mihajlovi},proizvo|a~ iz okoline Som-bora, ka`e da sezonski po-slovi u poqoprivredi trajuod kraja februara pa do no-vembra, ali da je jek sezone ujunu i julu, tako da se u tovreme upo{qava najvi{eradnika.

- Sada po~iwe berba vi-{awa, i za to je najvi{e za-interesovana mla|a popula-cija - ka`e poqoprivrednikiz Vojvodine. - Ve}ina po-slodavaca radnike pla}a po

satnici, ili po u~inku. Ra-di se uglavnom od 7 ujutrudo 15 ~asova popodne, a zaone najboqe zarada mo`e bi-ti i oko 1.500 dinara dnev-no.

U narednom periodu, kakonapomiwu u novosadskimomladinskim zadrugama, ak-tuelni }e biti poslovi nawivama.

- Za 20 dana po~iwe zaki-dawe metlica u semenu kuku-ruza - ka`e An|elko Radmi-lovi} iz zadruge „Student“.- To je posao koji, tako|e,mo`e uposliti dosta qudi,

a za wega se javqaju mahomoni malo stariji, jer zahte-va znawe i iskustvo. Dnevnose za ~i{}ewe `itarica mo-`e zaraditi od 1.800 do2.000 dinara.

Vaqevski kraj, poznat pomalinama, ve} je po~eo sapripremama za sezonu bra-wa ovog „srpskog brenda“. Uzadrugama i agencijama zazapo{qavawe poru~uju da}e dnevnica biti oko 1.500dinara, a osim rada naplanta`ama, dosta poslabi}e i u skladi{tima ihladwa~ama. �

Xeparac za „faks“

SPASIOCE NA OTVORENIM KUPALI[TIMA

Za 6 sati 2.000 dinaraSTUDENTKIWA Nevena Kova~evi} ve} pet godina radi kao pro-moterka i od novca koji zaradi uspeva da pla}a fakultet.- Radim u tri agencije, a promoterka sam za najrazli~itijebrendove i kulturne manifestacije - ka`e Nevena. - Za {estsati rada dnevno dobijem naj~e{}e 2.000, a de{ava se da zacelodnevne ili no}ne promocije zaradim i 5.000 dinara.

�F

OT

O P

. M

IL

O[

EV

I]

uglavnom pomisle kako jeto odli~an na~in da se pro-vede leto - smatra instruk-tor Ivan Milenovi}, in-struktor. - Mnogi ideali-zuju ovaj posao, pa zami{-qaju kako }e dobiti pa`wudevojaka na kupali{tu i taideja im se jako dopada. Upraksi, me|utim, to izgle-da mnogo druga~ije. Ovo jeizuzetno odgovoran posao ispasilac svakog trenutkamora da bude maksimalnokoncentrisan. Zadatak muje da prati {ta se de{ava uvodi, da vidi ko ulazi uwu, da odmah primeti komeje potrebna pomo} i shodnotome reaguje. �

platu

biznis@novosti.rs28NOVOSTI • Ponedeqak, 6. jun 2011.