Bankari gdjeplasirati višah sredstava? · Obavezna rezerva "Što se tiče obaveznihbankarskih rezervi, njihov je tretman različit na različitim tržištima i usko je Ipak, bankari

m ~~^^l^B^^t^^^^^^^^^B^^^Zm___T ""^^^^^TTS^^^^^^^^^^^B^Jtec-jj^T"

— » '^^^^^HHpHJ^^^^^^^^^L^H^h H^^^^^H

HHHlt * Tt tfđâ^^^^^^^ ~^^B

Bankari nemaju gdje plasirati višah sredstava?Dok predstavnici domaće poslovne i ekonomske zajednice te međunarocnih finansijskih institucijaaktivnih u BiH ukazuju na nužnost animiranja komorcijalnih banaka da aktivnijo kroditiraju domaćuprivrodu, bankari ponavljaju da jo osnovni problom u nedostatku acokvatnih poslovnih projokatakoji sa sobom noso prihvatljiv kroriitni rizik.

Piše ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ono što je neupitno, jeste

Kakokrivuijuekonomskog^razvojanašezemije činjemca da se krajem prošle godme,usmjenti prema gore, mistenja je stara ko- ' ' r oliko i "dejtonska" Bosna i Hercegovina. U od 17,3 milljarde KM Vnjednihpotrazizanjenimrješenjem,predstavnicido- kmHim knmprr i i^lriihmaće poslovne i ekonomske zajednice te među- dKtlVnih KreGlta KOmertJjalHlh

narodnih finansijskih institucija aktivnih u BiH banaka, SaiTIO 7,4 milljarde KMsložili su se da je ključ u animiranju komercijal- . i , j -nihbanakadaaktivnijekreditirajudomaćupriv- oanos IO na pnvatna preauzecaredu, fokusirajući se na privatni sektor. No, tajstav ponovo je aktuelizirao i vječno pitanje - da lije starija koka ili jaje, koje u ovom slucaju glasi - mzl tak - a u u -^ ah{e{mhda h je problem u tome sto banke ne zele krediti- -proiekatarati privredne projekte ili u nedostatku adekvat-nih poslovnih projekata koji sa sobom nose prih- NGpOVOljfia klimavatljiv kreditni rizik.Ono što je neupitno, jeste činjenica da se krajem "U zadnje vrijeme često možemo čuti mišljenjaprošle godine, od 17,3 milijarde KM vrijednih ak- da banke ne žele kreditirati privredu. Poslovi kre-tivnih kredita komercijalnih banaka, samo 7,4 ditiranja predstavljaju osnovnu bankarsku djelat-milijarde KM odnosilo na privatna preduzeća. nost, iz koje se generira većina prihoda i zaradeNo, za razliku od kritičara koji im spočitavaju da banaka. Samim time, smatram da mišljenje kakovišak svojih sredstava nerado usmjeravaju u kre- banke ne žele kreditirati privredu nije logično,ditiranje privrede, domaći bankari smatraju da je niti ekonomski opravdano, jer implicira da banke

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen

i!Business Magazin 15.02.2016

ponedeljakDržava: Bosna i Hercegovina

Doseg:

Stranica: 12

Površina: 1,702 cm2 1 / 4

ne žele vršiti djelatnost iz koje generiraju prihod,odnosno zaradu. Banke se moraju _Ovdje se radi o nečem drugom, a to je nedostatak o govorno ponasa i, £adekvatnih poslovnih projekata, odnosno proje- ° ■l asn ' ava e ar ■• nkata koji sa sobom nose prihvatljiv rizik ulaganja. \\___\____S obzirom na to da banke finansiraju kredite ug- ji-F^^^ _m__*_^______________________________mlavnom iz depozita i štednje klijenata, kod odo- *[ BB/^———————\bravanja kredita one se moraju ponašati odgovor- ,«Al *^ \ t-_————————_no i voditi računa o sigurnosti povrata kredita, .^flHk '^"~ *" 'HfH^^^^^Îodnosno riziku ulaganja. Na smanjenje rizika Hll^^^^^^^Hulaganja može se utjecati i kroz stvaranje povolj- _____________[^^^^"^_w^___^B___\^^^^^^^Bnije poslovne klime (zakonski okviri, kompleks- mB^BB^BB^B—.neriješena imovinska prava '^^^^^^^^^^^^L^H^^^^^^^^H^^^Bslično), stvaranje garantnih fondova za projekte -'^^^^^^^^^^^^H^H B^m^BB^m^m^^ôdredene namjene ili kroz državne poticaje. -'^^^^^^^^^^^^^l^^k^^^BlKonkretno, mi u UniCredit Bank fokusirani smo 1 1^^^.na podršku i stanovništvu i korporativnim klijen-

smo kvalitetne pro-jekte u Bosni i Hercegovini i doprinijeti kreiranju H^^^^^^^^^^^^^^^H _\\\\\\\\\\\\\\\\\\__\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\_Mkvalitetnog poslovnog okruženja u zemlji",

u za Business magazine Gordan Fehar, j^^^^^^^^^^^^^^^H-pHdirektor UniCredit Bank za upravljanje

MMMMMMMMMMMMMMMMMBSličan pristup problemu imaju u Hypo Alpe-Ad- MBria-Bank, čiji direktor Dragan Kovačević u -'^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^Hnaš magazin konstatira da je primjedba o r^_Mbom kreditiranju privrede na mjestu i da bi "ka-paciteti banaka prevashodno trebali biti usmjere-

na privatni sektor, koji mora biti osnovni gene-rator"No, u BiH nedostaje pozitivna investicijska kli-ma, a nedostaje isam pravni okvirkoji treba dati BBBBBBBBBBBBB_WBMm\,

\Problem je sistemski, a to neizvjesnost u ekonom- j^^^^^^^^^^^^^^ 'skom prostoru. U razvijenimzemljama struktura _________________

procentualno ravnopravno Vna pa-pire. U našoj zemlji, 80 posto u toj strukturi imo- ~~~-- m_m__^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^^^^^^^^^^^^^^m

vine otpada na štednju. To je pokazatelj nedostat-ka poduzetničkog duha i nedostatka većeg ulaga- fffljfl^PHPBH^^-JHHHHH^pHHHP^^^^^^^^Hnja u alternativnu imovinu. B^'ûl^SfllSci^^â'l-la'ûl'l-^sS^fl'^^^^^^^^^^lKada pričamo o dobrim projektima i poduzet-ničkom duhu, kvalitetnih i održivih ideja je malo, Guverner Centralne banke S/HSenad Softić 5. februara održaoa za same privrednike - upravljače malim kom- j e radni sastanak s predstavnicima Udruženja banaka BiH, napanijama, koji imaju temelja za širenje posla, bilo čelu sa njegovim predsjednikom Milanom Radovićem.bi preporučljivo u te projekte ulaziti uz asisten- Između ostalog, razgovarano je i o pitanju obavezne rezerve -ciju stručnih lica i kvalitetnu analizu vlastitih kako osnovice, tako i stope za njen obračun, kao i o pitanjukapaciteta", napominje Kovačević. posebne rezerve za sredstva javnih prihoda koja su banke

dužne izdvajati u skladu s entitetskim zakonima o bankama.EvrOpSRa rGgUlatlVa Pritom je istaknuto da je pitanje obavezne rezerve isključiva

nadležnost Centralne banke, kao institucije na nivou BiH kojaEdin Karabeg, direktor Sberbank BH, pak, pod- j e nadležna za monetarnu politiku.sjeća da je finansiranje privrede, odnosno podsti- k '^^^^^^^^^^■11 IIMFIilt rcSRMIH fi^^^^Hcanje ekonomskog rasta, u direktnoj sa 7 [- MH^nl^H^^^^Hfaktora, od kojih on u prvi red ističe nizak nivo '*đ( ■^»JPB^^^B^Hdirektnih stranih investicija, za čijiznačajniji rast » 'IBHIlH^^Dr^ "VlîCÊÊje, kako konstatira, nužna aktivnija uloga države. - ' ,' JHHBr*-^fifl r

: 'iiTBllrl ""^HHHH"Nužne su stimulativne mjere koje će stvoriti od- ,>^^^^ >^-'' J1|lK£k JBmJM_WMgovarajuću poslovnu klimu, podstaći na '-^B^^^B^^B I \MB_W_m_m_^_^_^m

do novog, kapitala H^^^H^^^^Îte do P^^^^^H^^^^^^^^BB^^^H«liiH se u smatra I^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^Bhe^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^HBto prva odlaze E^^^^^^H^^^H^^^^^^^^Hfll^^^^^^^^^^BPna

punoprepreka koje ometaju investitore da započnuposlovanje u BiH.

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen



Doseg:

Stranica: 12


\^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^_^^B^_^_^_^_^^ • '■ L^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^H__\\^^b _^^_^_\\_m.- ■'■^~M^^^^^^^^^M■■ •■ \\ \~~~~~~~~~~~~~~~~\

.BP^^^^B^^^^^^t ~^^_WVl^m^m^mT^^^m^m^M^m

Drugi faktor, kojeg ne treba zanemari- uz podršku, ali i konkretne mjere dr-ti, jeste situacija na evropskom, ali i žave i regulatora", zaključuje Karabegglobalnom tržištu. Evropska regulativa u izjavi za naš magazin.koja tretira kapitalno jačanje banaka Ako se o razlozima relativno slabogsa sjedištem u Evropskoj uniji u zna- kreditiranja privrede od strane komer-čajnoj mjeri utiče i na njihove moguć- cijalnih banaka i može debatirati, tonosti investiranja na drugim tržištima. svakako ne važi za jednu od ideja usm-Treći faktor koji treba uzeti u obzir ka- jerenih na "primoravanje" domaćihda se razmatra aktivnija uloga banaka bankara da aktivnije ulažu u ekonom-na tržištu i priliv kapitala su efekti fi- ski razvoj, a koja podrazumijeva pove-nansijske krize, koji još uvijek, poseb- ćanje stope obavezne rezerve, koja tre-no u segmentu procjene rizika, ograni- nutno iznosi 10 posto na kratkoročne ičavaju priliv kapitala na bh. tržište. sedam posto na dugoročne depozite iAko posmatramo poslovanje Sberbunk pozajamljena sredstva. Prema toj teo-BH, uprkos svemu navedenom zado- riji, takav potez Centralne banke BiHvoljni smosvojimučešćemusegmentu potaknuo bi komercijalne banke dafinansiranja privrede. U našem ukup- povećaju kreditiranje privrede" jer binom kreditnom portfoliju taj segment im postalo manje povoljno da držetrenutno bilježi udio od 44 posto, uz novac na računima, nego da ga nižimkonstantan rast u odnosu na prethod- kamatama investiraju u privredu ine godine. Naravno, prostora za una- potrošnju".pređenje svakako ima, koje je moguće S obzirom na činenjicu da komercijal-

ne banke, upravo usljed smanjene kre-ditne aktivnosti, na računima u Cenl-ralnoj banci uglavnom drže mnogo višesredstava nego što su dužne premapostojećoj stopi obavezne rezerve, čijebi povećanje samo "zarobilo" višakbankarskog novca, a nikako ga ne bipreusmjerilo u privredu, čini se da suautori ovakvih ideja pogrešno ili, pak,preozbiljno shvatili ionako upitnu su-gestij u Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) iz maja prošle godine "da biBiH, s obzirom na visoke stope likvid-nosti u sistemu, mogla razmotriti po-većanje obavezne rezerve za banke, sciljem ponovne izgradnje finansijskihrezervi"."I pored potencijalnih pozitivnih pru-dencijalnih efekata na kumuliranje fi-nansijskih rezervi banaka, procjenjujese da bi jedan takav potez restriktivnemonetarne politike u ovom trenutkumogao imati i negativne efekte u pog-ledu smanjenja kreditnog potencijala

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen



Doseg:

Stranica: 12


__^_t^^m__\_____. _t^_^B *-M

/______\ __________[____________________\ M_______\ ___________

____£- /^^■U^HH ~W~jEfk^^^^^^B\_______Z^__^________mj^^^^^^^fi!&^^_\ su konkretne mjere

rn~^^^^tV_^~Î_____\ Karabeg 'HM^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^H

S obzirom na to da banke finanslraju hredite uglavnom iz depozita i štednje hlijenata,kod odobravanja kredita one se moraju ponašati odgovorno i voditi računa o sigurnosti /

povrata kredita, odnosno riziku ulaganja

banaka, pritiska na rast kamatnih stopa i slanja ~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^signala u javnost da CBBiH vrši pooštravanje, anelabavljenjemonetarnepolitikeuuslovimasla- Banke U BlH Hd raČUR ma kod Centralne bankebog privrednog rasta i potrebom za stimulira- , „ . ... . ... . , „ „ __ .... ..njem rasta kredita banaka privamom sektoru", drze cetin milijarde KM, od cega se 1 ,5 milijardiiasnosuizCCT;ra/ne&a«feukorijenusasjekiiini- KM odnosi na obavezne rezerve, a 2,5 m lijardi KMcijative takve vrste, koje su, unatoč tome, neko- „ .liko mjeseci kasnije ipak pronašle plodno tlo. na visak iznad obavezne rezerve

Obavezna rezerva "Što se tiče obaveznih bankarskih rezervi, njihovje tretman različit na različitim tržištima i usko je

Ipak, bankari su ubijeđeni da do povećanja oba- povezan sa makroekonomskom politikom države.vezne rezerve neće doći, iz prostog razloga što u Povećanje stope obavezne rezerve je mjera kojatakvom potezu ne vide apsolutno nikakvu svrsi- dovodi do smanjenja količine novca u optkaju, ashodnost. samim tim i manje novca za kreditiranje."Banke u BiH na računima kod Centralne banke \J nekim zemljama postoji praksa da se kreditidrže četiri milijarde KM, od čega se 1,5 milijardi dati državi, odnosno državnom sektoru, kao prvo-KM odnosi na obvezne rezerve, a 2,5 milijardi klasnom dužniku uračunavaju bankama u proce-KM na višak iznad obvezne rezerve. nat obavezne rezerve. Samim tim, manje je novca

S obzirom na to da su sadašnje stope izdvajanja blokirano na računima u Cenlralnoj bana. Isto-obvezne rezerve sedam, odnosno 10 posto, pove- vremeno, bankama je više novca na raspolaganjućavanjem stope izdvajanja samo bi se dio viška 7 ._ kreditiranje privrede i stanovništva.iznad obvezne rezerve prelio na obveznu rezervu, Bez obzira na rješenje modaliteta obaveznih re-a ukupan saldo ostao bi isti, što znači da ne bi ze rvi, mislim da je kod nas problem izraženiji nabilo efekata na povećanje kreditne aktivnosti. strani potražnje, odnosno nedostatka kvalitetnihEventualna mjera smanjenja stope lzdvajanja ob- projekata sa prihvatljivom stopom rizika koje biveznih rezervi mogla bi imati pozitivan utjecaj na banke finansirale", precizira Karabeg.povećanje kreditne aktivnosti, ali samo u slučaju Naoko mnogo logičnija i potencijalno svrsishod-dovoljne potražnje s jedne strane i niske likvid- nija od povećanja stope obavezne rezerve djelujenosti banaka s druge strane, što kod nas nije ideja o uvođenju negativne kamatne stope naslučaj", naglašava Pehar. sredstva iznad obaveznih rezervi koje domaćiKovačević s tim u vezi kratko i jasno potcrtava da bankari drže u Centralnoj banci. No, s obzirom na"ideja da se obavezna rezerva banaka poveća s ci- činjenicu da je korijen problema daleko kom-ljem oživljavanja kreditnih aktivnosti nema upo- pleksniji nego u evropskim zemljama sa dalekorište u ekonomskoj logici", dok Karabeg opaža da stabilnijim ekonomskim i finansijskim sistemi-pitanje modela, odnosno visine obavezne rezerve, ma koje su se opredijelile za takvu vrstu stimuli-ni u kom slučaju nije ključni problem kada je ranja kreditiranja privrede, teško je vjerovati dariječ o relativno niskom nivou kreditine saradnje će takav model iz tema kuloarskih rasprava pre-komercijalnih banaka i privredmka. rasti u strateško opredjeljenje. ED

Ova

j dok

umen

t slu

ži s

amo

za in

tern

u up

otre

bu. R

edis

tribu

cija

i ko

pira

nje

bez

sagl

asno

sti v

lasn

ika

auto

rski

h pr

ava

su z

abra

njen



Doseg:

Stranica: 12


Documents

Bankari gdjeplasirati višah sredstava? · Obavezna rezerva "Što se tiče obaveznihbankarskih rezervi, njihov je tretman različit na različitim tržištima i usko je Ipak, bankari