Бранко ЈТетић

Источно Сарај ево

АУ ТОРСК Е ИЗЈА ВЕ У СРЕДЊОВЕК ОВНИ М ЖИТИЈИМ А

КА О ИЗРАЗИ ПИШ ЧЕВОГ АИГАЖ М А НА И ОД НОСА

П РЕ М А С Т В А РН О С Т И

Предмет рада, у оквиру т еме Књижевност и стварност, ј есу т ј аве аут ора

средњовековних ж ит иј а о књизи, књиж евном ж анру и њиховој култ урној мисиј и у онов-

ременом друшт ву. Та мисиј а ј е индикат ивна eeh и no т аме шт о ж ит иј а, као умет ничка

слика ст варност и, обрађуј у грађу из раниј е друшт вене ст варност и, времена лит ерарног

ј унака, а обрадом т е грађе усмерена су на 6ydyhe чит аоце, да с обзирам на ут илит арну

поет ику, мисиј у књиге и писца, идеј но, педагошки и ет ички ут ичу на њих, према захт еви-

ма нове друшт вене ст варност и.

У вод

У складу с оквирном темом скупа, Књиж евност и ст варност , предмет

овог рада су изј аве српских средњовековних аутора о њиховом односу пре-

ма стварности и њеној уметничкој транспозициј и у књижевни облик житиј а,

жанра кој и ј е, као што ј е знано, поштовао и средњовековну естетику скр иве-

ног \ по кој ој ј е „ права реалност испод површине видљивог", сагледива само

оком ума, и књижевну етикециј у2, по кој ој ј е задатак писца био да приказуј е

како се неки догађај морао одиграти, а не како се одиграо, како се неки ј унак

морао понашати у складу са свој им положај ем, а не како се стварно пона-

шао, и нај зад, каквим ј е речима писац морао да описуј е оно што се догодило.

Циљ ј е био проверити како сами аутори обј ашњавај у свој поступак у обради

фактографског материј ала у жанру у коме ј е, по поетици, све морало да буде

„ како приличи" (ј акож е подобает ), у формулама и топосима, тј . средствима

за градњу општег и типског а не пој единачног и индивидуалног, и у коме

ј е, на послетку, реализам био у функциј и градње „ књижевне сцене" а не ау

-

1 Види: Р. Асунто, Теориј а о лепом у средњем веку, Бсоград, 1975.2 Види: Д. С. Лихачов, Поет ика ст аре руске књижевност и, Београд, 1975. Књиж евна

ет икециј а .

6 Бранко Летић

тентичне слике времена3. Стога су ауторске изј аве драгоцена сведочанства о

поетичкој свести са кој ом су наши средњовековни писци приступали лисаљу

житиј а, подстакнути пОвелеииј ем црквених и световних старешина или лич-

ним стваралачким побудама. Оне показуј у4 да ј е однос књижевности и ствар

-

ности у средњем веку био условљен број ним ставовима: схватањем књиге

као специфичног огледала, житиј а као спој а фактографске грађе и фикциј е,

односно дела као посредника између две стварности: раниј е, тј . предметне

грађе дела, и будуће, тј . оне за кој у се књижевно дело пише и на кој у оно

треба да утиче.

а . О к њ и зи

Став о књизи као свој еврсном огледалу^ има корен у класичном одређењу

комедиј е као слике ист ине (imago veritas) и огледала обичај а (speculum

consuetudinis). У средњем веку, међутим, тај став ј е доживео модификациј у

у складу са естетичким заокретом од спољашњег, видљивог и материј алног,

у класичној уметности, ка невидљивом, унутрашњем и духовном, у

средњовековној6. За Светог Саву књига ј е огледало у коме ће свако видети

себе „ какав ј е и какав треба да буде"7

. Према томе, уместо чулне слике кој а

се одмах перцепира, овде ј е реч, у складу са средњовековним хришћанским

ставом о скривеној , невидљивој стварности, о књизи као анагошком огледалу

кој е читаоцу, пошто ј е иза огледала, тј . књиге, пружа посредну слику о њему,

сагледиву очииаума. Књига ј е, дакле, огледапо, односно зрцало карактера8,

у коме читалац гледа зема,Ђског анђела, небеског човека, и узбуђен његовим

подвизима, у нутрашњим оком види себе, какав ј е, тј . колико заост ај е за

њим, па пост иђен тим сазнањем тежи да буде бољи, тј . „ какав би требало

да буде".

По том принципу књига ј е велико огледало састављено од целог низа

мањих у кој им се виде узорни ј унаци у конкретним ситуациј ама. Кад Свети

Сава каже да ће кир Симеона представити „ какав ј е био пред Богом и пред

људима", онда он има у виду огледала у кој им ће читапац видети Немањин

духовни, морални и верски, и Немањин владарски лик. Тако ј е Сабор, кој и

3 Ист о, поглавље Елемент и реалист ичност и, 147-184. Уп. и Ђ. Трифуновић, Азбучник

српских средњовековних књиж евних пој мова, друго, допуњено пздање, Београд, 1990, 69.* На значај ауторских изј ава за разумевање књижевности средњег века први ј е скренуо

пажњу Ђ.Трифуновић наводећи их уз пој едине књижевне пој мове у Азбучнику . Драгоцен извор

навода за овај рад билај е хрестоматиј а/7ксох и пот писах (Београд, 1996) Р. Маринковић.5 Средњовековни зборници богослужбених текстова често носе наслов Зрцало духовно, од-

носно Д иопт ра.'Уп. Р. Асунто, нав. дело.

'„Сваки пак учител., хоћу да кажем епископ или презвитер или други ко нма презвитерски

чин ако не зна добро ове књиге - ни самог себе не зна ко ј е, а проникнувши у дубину ових бого-

надахнутих књига каоу огледапу eudehe себе какав ј е, и какав т реба да буде, и друге ће познатн

и научити". Види: М. Петровић, Крмчиј а Свет ог Саве, Београд, 1983, 2

-3.*Уп. Грнгориј е епископ рашки, 1305, Запис на Рашкој Крмчиј и: „ ... а проникнувши у дубину

богонадахнутих ових књига, каоу зрцалу сам ће себе угледати какав ј е и какав треба да буде, и

друге ће упознати и научити." Р. Маринковић, нав. дело, 98.

Аут орске изј аве у средњовековним ж ит иј има 1

ридањем моли „ не остављај нас", огледало идеалног владара, Доброг па-

ст ир а , а с вето гор ск и м он ас и о ко његово г одра, сведо ц и њего ве мо н аш к е

понизности и среће због одласка Христу, огледало његовог духовног, по-

божног, лика. К . Филозофу су окачни народи, ист очни, тј . Турци, и запад-

ни, тј . Мађари, велика огледала у кој им ће се, како оправдава велику пажњу

посвећену њима, боље видети Деспот и његова земља.

б. О жанру

Однос житиј а према стварности одређивале су унеколико његова светов-

на и духовна повест9: тј . ж ивот , заснован на биографским подацима ј унака,

и ж изан, заснована на његовим духовним подвизима, по правилу чудесним.

Однос између ове две повести, зависан од историј ских околности, владај уће

п о ет и к е у д ат о м т р ену т ку и и нд и в иду ал н е скл о н о ст и п и саца, н аз н ач авал и су

сами аутори правдај ући сопствене поступке. Свети Сава одређуј е Немањи,

кир Симеону, само световну повест, с обзиром на тренутак када пише, ј ер

ј ош ниј е канонизован, и намену за кој у пише, спомен на ктитора Студенице,

и место његове повести, Ст уденички т ипик "'. Честе нај аве да ће „ скратити

причу" биографску, указуј у на потребу апстраховања документарне стварно-

сти, а развиј ање мотива абдикациј е и умирања, и нарочито накнадни додатак

„треба и ово о њему да знате", указуј у на његову свест о потреби развиј ања

Немањине духовне повести. Стефанова аналогиј а с пророцима кој и су

свој им делима „утврђивали свет створен Светим Духом", и време писања,

после канонизациј е, подразумевај у духовну повест, тј . чудеса и у тумачењу

историј ских догађај а. Доментиј анов Сава, семе Бож иј е, сав ј е у духовној по-

вест и песнички интонираној , док Теодосиј е, у складу с његовим осећањем

мере, подј еднако прича о муж у и о чудесима. Са развој ем дворске публике,

оних кој и се за вој евање спремај у , све више ј е у овом жанру преовладавала

световна повест: архиепископ Данило каже да ће говорити о мет еж има у

Србиј и Милутиновог доба, а његов Ученик да ће насликат и време Стефа-

на Дечанског. По суду К . Филозофа „ писци говоре, било о духовним било о

земаљским стварима", а он сам одлучуј е да се, по узору на лет описце, више

бави земаљским, тј . деспотовим храбровањима, ратовањима.

в. О временској дистанци

На однос књижевности и стварности у жанру житиј а, утицала ј е и вре-

менска дист анца од описаних личности и догађај а. Иако ј е тек пар изј ава

о томе, индикативне су за овај став, ј ер су житиј а нај чешће настај ала или

наручивана непосредно после смрти пој единих личности. Тако ј е К . Фило-

зоф и поред повелениј а патриј арха Никона и високог заповедника да одмах

'Уп. Ђ. Трифуновић, нав. дело.

111 Уп. Р. Маринковић, Свет ородна господа српска, Ист ориј а наст анка Живот а господина

Симеона од свет ог Саве, Београд, 1998, 83- 96.

8 Бранко Летић

после смрти Деспотове пише његову биографиј у „ оставио да се потруди".

Иако ово одлагање може да се обј асни и потребом припрема за озбиљан

списатељски посао, можда у овој изј ави треба подразумевати и потребу да

се стварни догађај и мало „ слегну". Да ј е при томе мислио можда и на вре-

менску дистанцу неопходну за слободниј у обраду историј ске грађе, може да

посведочи и његов исказ како му се, у повећим временским размацима, „у

сну" почео да ј авља сам Деспот и да негодуј е што не извршава свој задатак .

Сан ј е у стариј ој литератури т опос за фантастични, фиктивни оквир при-

че (у сну, нпр. Дечанском св. Никола враћа вид). Епископ Марко говори о

доживљај има у сну као машт ариј ама", па би и у случај у К . Филозофа сан,

поред знака пишчеве обузетости грађом о кој ој треба да пише, могао да буде

и потврда да су биографске чињенице изгубиле документарну крутост и пру-

жале могућност писцу да их слободниј е обликуј е према етикециј и жанра,

тј . како ј е нешто морало да буде, а не како ј е стварно било, и како се ј унак у

складу са свој им статусом морао да понаша, а не како се стварно понашао.

Да ј е писцима тешко писати о савременим догађај има, поготово у критич-

ком светлу, сведочи запис Симеона старца о неслози властеле: „ ужасавам се

веома и умом и речј у, али се дрзнух" 12. На индиректан начин то ј е потврдио и

Цамблак, додуше правдај ући свој у, потпуно другачиј у слику житиј ног ј унака,

Стефана Дечанског. За свој е претходнике, архиепископа Данила и његовог

У ченика, кој и су писали о Стефановој младости и владавини ј ош за живота

његовог и његових нај ближих сродника, оца Милутина и сина Душана, Цам-

блак ј е рекао да су свој им казивањем хтели „да угоде овим или оним", тј . да

нису могли да ист инит о пишу о краљу Дечанском. Тиме као да ј е подвукао

значај временске дистанце за обликовање фактографске грађе и обј ект ивно

писање. За себе, кој и ј е писао седам децениј а после прве биографиј е, и после

силаска Немањића са историј ске сцене, он ће рећи да ј е ослобођен притиска

ј авности и да не мора да угађа „ ни овим ни оним". То би требало да буде

претпоставка за његову обј ект ивност и ист инит ост у приказу историј ских

односа на српском двору, и житиј ну рехабилит ациј у ктитора његовог мана-

стира. Према томе, разлике међу њима су настале из различитих позициј а

идеолошких и различитих жанровских концепциј а у обликовању исте грађе,

као земаљске повести у првом и као духовне у другом случај у.

г. О инвокациј и

Писац житиј а ниј е пуки записивач стварних догађај а: он грађу не изно-

си обј ективно, држећи се чињеница, што потврђуј у и обавезне инвокациј е,

зазивања стваралачких сила, разних хришћанских симбола, да му помогну у

писању. Инвокациј е указуј у да аутор ствара у надахнућу. Архиепископ Дани-

ло моли да ускипе у њему снаге стваралачког духа како би обликовао грађу

тако да опиј е слушаоце, што ј е истоветно Теодосиј евом ставу да приповедање

" Уп. Р. Маринковић, Писах и пот писах, нав. дело, 176.

12Исто, 14.

Аут орске изј аве у средњовековним ж шпиј има 9

треба да узбуди, и тако подстакне слушаоце/читаоце да буду онакви „ какви

би требало да буду". Имплиците, то значи да ј е књижевна грађа увек под-

вргнута утилитарном циљу. Однос између стварне грађе и књижевног дела

ј е као однос између материј алних чињеница и пишчеве имагинациј е, оног

домишљаног кој е су аутори упоређивали с т овидбом преко океана13

. Код

К . Ф илозофа, љубитеља класике, метафора пловидбе састављена ј е из више

мањих метафора: Деспот ј е лађа, предмет о коме пише; непознате океанске

струј е кој е му одвлачела^у у неизвесно, метафора су писања без материј алних

чињеница. Стога ће он на тој пповидби, како каже, држати се више сигурног

пута, као крај а, тј . биографских чињеница и оног што ј е, боравећи уз Деспо-

т а, п оу зд ан о з н ао .

д. О поетици жанра

Из разноврсних ауторских изј ава о сопственом списатељском поступку

може се разабрати и њихова представа о поетици житиј ног жанра. Као што

сам термин ж ит иј е указуј е, предмет његов ј е живот значај них историј ских

личности. Св. Сава напоменом „ треба и ово о њему да знате" указуј е да ј е

предмет житиј а целокупни светитељев живот. По Теодосиј у, кој и се позива

на к л аси ч не у зоре, п ред мет ж анра су ж и вот и извр сних м у ж ева, од но с н о, п о

Цамблаку, повест похвалнога ж ивот а. Такво дело треба, према архиеписко-

пу Данилу, да буде „ венац од неувелог цвећа за свечасну главу". А налогиј ом

са венцем цвећа архиепископ ј е нагласио лепот у као важну компоненту

оваквих дела14

. Лепоту казивања документарне грађе, као естетски захтев

жанра, истицали су и други аутори: Теодосиј е имплиците, аналогиј ом свога

житиј а са „трпезом анђеоске хране", К . Филозоф извињењима због могућих

„грубих и излишних" делова, а Старац Исаиј а похвалом да ј е ж ивот ј едног

светитеља такав „да ј е слат ко слушати" 15

. Према томе, цвеће, анђео, сат

меда (слат ко) као атрибути жанра ј асно указуј у на свест наших старих био-

графа да историј ску, документарну грађу треба изложити на уметнички, а не

на фактографски начин.

Архиепископ Никодим каже: „ да улепшамо слово, да онај ко прочита

или чуј е корист прими", па додај е да „ онима кој и слушај у, словоукрашавамо

житиј ем оца нашега" 16

. Нај авом да „ ради користи украшава реч житиј ем",

архиепископ Никодим ј е функциј у житиј а довео на позициј у Христових

поука „ кроз приче", при чему би житиј е било чулна илустрациј а пој мовног

и невидљивог, тј . „ како лењост и сан у дубине своде душе наше, а бдење и

"О књижевном стварању као метафори пловидбе, види: E.R.Curtius, Evropska knj ii evnost i

latinski srednj i vij ek, Zagreb, 1971.14 Уп. став Јевтимиј а Трновског о потреби уметничког излагања житиј а, „ по лепоти, како и

приличи". Ђ.Трифуиовић, нав. дело, 57.

15 Р. Маринковић, Писах и пот писах, нав. изд, 153. „Јер овај , ако ико други, ј есте истинити

Божј и човек, ј ер ако живот имаше да ј е слатко слушати и спасоносно и корисно подражавати".

(Поговор у преводу дела Псеудо-Дионисиј а Ареопагита, 1371).

"Исто , 105.

10 Бранко Летић

молитва на духовним крилима на висину узносе".17 И други наши аутори

истичу како украшена житиј а, „ веселе срце и ум" и доносе души радост и,

односећи облак е печели>г

.

Да би се тај циљ остварио, писац мора бити у своме казивању уверљив.

Зато се готово сви заклињу да ће говорити само оно што поуздано знај у о

личности о кој ој пишу. И поред тога што свој е житиј е конципира као низ од

седам „ чуда", С. Првовенчани изј ављуј е да не може писати о Немањином

детињству ј ер њега „ тада ниј е било". И К . Филозоф се на сличан начин

ограђуј е од приговора: „ А ово ј е било раниј е, и говорити о њему у то доба

нисмо у стању". Из тога произлази да ј е ј едан од начина да делуј у истинито,

био поступак сведочења, као да су свему били присутни. Григориј е Цамблак

ће тим поступком и чудесним догађај има дати печат чињеница: он ће рећи да

излаже оно „ што и саме наше очи видеше, а и многи други беху гледаоци".

Архиепископ Данило ће готово сваки гест свој их ј унака и сваки догађај на

двору пропратити свој им сведочењем: „ а ово све гледах, ј а смерни Данило".

Као писци књижевног жанра, аутори су хроничарској веродостој ности

претпостављали умет ничку уверљивост казивања. То потврђуј у селекциј ам

тема: Св. Сава само о кир СиЈмеону , Стефан Првовенчани само о седам чуда;

архиепископ Данило само о мет еж има, К .Филозоф само о храброва/мшц,

итд. Тај биографски материј ал они излажу слободно, без хронолошке до-

следности, понеки као К . Филозоф с образложењем „ макар и не по реду"

или с оправдањем да ће уметнути делови на одређеном месту добро доћи као

слат ка повест , поучно слово, „добра и корисна прича", односно као лирски

микрожанр, похвала, плач или молитва, у функциј и унутрашњег монолога

ј унака. Честа прекидања основне приче уметнутим наративним, реторским

или лирским деловима потврђуј у и ауторске напомене попут: „ о овом ово-

лико", „ вратимо се причи

", „ доста и оволико

", итд.

Овакве уметке у житиј ну причу аутори називај у украсима, цвет ићима:

краљ Првовенчани каже „ китећи похвалама и псалмима као цветићима".

Теодосиј е каже да ће похвале и друге лирске облике „ као цветове уплести"

и тако украсит и светитељев лик.19 Аналогиј ом житиј а са „ венцем неувелог

цвећа" кој и плет е за краљеву „свечасну главу

", архиепископ Данило, попут

Теодосиј а, указуј е да нису само лирски фрагменти цвет ићи, него да ј е цело

житиј е венац кој и подразумева плет иво основне приче, биографиј е, и њених

додатака, неувелих књижевних цвет ова, по чему ј е антиципирао модерне

ставове о тексту као т кању.20

За тај посао, „ плетење приче", важне претпо-

ставке су добро познавање грађе, оног што се приповеда, и добро познавање

облика у коме ће та грађа бити изложена. Добар пример таквог приповедача

"Исто, 104.

'"Уп. Ђ. Трифуновић, нав. дело, ,,Житиј е

"(72) :

"...духовна повест носи го милу радости по-

слушним душама и лако одбацуј е и одгони читав облак печали., (Јевтимиј е Трновски, Жит иј е и

подвизи преподобне Пет ке)." Теодосиј е, Спомен свет ога оца нашег Саве, првога архиепископа и учит еља нашег, у

књизи: Србљак , књига прва, СКЗ, Београд, 1970. Уп. стихире: „Као цветове хвалама уплетимо

их, говорећи"; „ Кој им као венцима похвапама/ да украсимо Саву свеблаженог

" (стр. 235).

211 Уп. Rei nik knj iževnih termina, s.v. „ tekstologij a

" i „ tekstura

".

Лут орске иуаве у средњовековним ж ит иј ими 11

по Теодосиј у ј е светогорски калуђер кој и ј е казивањем о животу монаха на

Светој Гори т ззкао узбуђењеу младом Растку. Он ј е то могао ј ер, како образ-

лаже Теодосиј е, ниј е био обичан казивач, него знапац и онога о чему припо-

веда и како то треба да исприповеда. Слично ј е и високо оценио приповедач-

ку вештину краља Првовенчаног: он ј е познатиј и по вешт ини приповедања

него по краљевској багреници.

Друга препоставка за утилитарно и естетско деловање приповедања

ј есте добро познавање облика у коме се приповеда, односно начина на кој и

се приповеда: Доментиј ан ће Савино житиј е компоновати, исплест и, од по-

етских жанрова, а Теодосиј е од прича; архиепископ Данило и његов У ченик

писаће о Стефану Дечанском у облику дворске хронике и ратничке приче, а

Г. Цамблак у облику повест и за сузе.

Насупрот зналцима приповедања и приповедних облика у самом жан-

ру житиј а, нису ретке ни критике невештих и неуких, обично усмених

приповедача. Они житиј е претварај у у гат ку , кој а не делуј е уверљиво, ис-

т инит о, него ј е као сања, машт ариј а и шарена лао/са2[. Она настај е, како

обј ашњава Григориј е Хиландарац, тамо где ј е све „ незнањима и несигурно-

стима испуњено"22

. Такво приповедање ј е излишно и сељачко, па ј е задатак

учених да га у благоразумно приведу, као што ј е Теодосиј е простим усменим

приповедањима о животу светог Петра Коришког дао уверљив писани ж ан-

ровски облик, да се добро ж ит иј е не приповеда као гат ка.

Кључне речи: књига, огледало, жанр, етикециј а, фактографиј а, има-

гинациј а, приповедање, украшавање, истина, гатка.

Brank o L et i c

Т Н Е A U T H O RS' STAT E M EN T S IN T H E M ED IEVA L H A G IO G RA PH I E S/ B I O G RA PH I ES A S

EX PRE SSIO N S O F T H E W RI T E RS' EN GA G EM EN T A N D RE L AT IO N S W IT H RE A L IT V

(Summary)

Ву the statements for whom and vvith what purpose, util itarian or artistic, the hagiographies/

biographies of tlie saints and the rulers are written, the authors denote complicaled bonds between lit-

erature and real ity in the M iddle Ages. From one side, they point out the way of the transposing of the

real characters and occurrences to the artistic genre form, and from the other, concerning the customers

21 Уп. Патриј арх Пај сиј е, Жит иј е цара Уроша, Београд, 1936, 130: „ ... но ако истина и не

треба ишрених умишљања ..."

22 Уп. Р. Маринковић, Писах и пот писах, нав. изд, 190. „ ... што ј е од састављача ... многим

незнањима и несигурностима испуњено, ј ер од грубих неких сељана преписа се. А где умножи

се лажа, и истина тамо неизвесна бива", (Из предговора преводу Паралипомена Јована Зонаре,

1408).

12 Бранко Летић

and readers, the tendency of the artistic form to influence the uew real ity (to be the mirror of virtue,

model l'or behaviour, means for correcting vices in society, etc).

According to this, here we would compare, through the various poetic relations, real, biographi-

cal and historical elements to „ real", artist ic, Iiterary and genre, that is, 011 the basis of the poetic

authors' statements and artistic form in the medieval hagiography/biography genre, vve wou!d analyze

the nature of the relat ions bctween real and possible, and true and probable.