automatzacija rashladnih uredjaja

7/21/2019 automatzacija rashladnih uredjaja

1/222

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

Sava Vuji

R A S H L A D N I U R E D J A J I

Recenzenti:Dr Branislav Djakovi, r!" #ro$sor Dr Branislav To!orovi,

r!" #ro$sor

Izdava:%A&INS'I (A'ULTET Univr)i**a u Bo+ra!u Bo+ra!, -"

.ar*a /0

tampanje odobrila:'o.isija )a i)!ava1ku !la*nos* %a2insko+ $akul**a u

Bo+ra!u

Urednik:

3ro$" !r Branislav Djakovi, r!" #ro$sor

Tira:400 #ri.raka

tampa: Zavo! )a +ra$i1ku *5nikuT5noio2ko6.*alur2ko+ $akul**a Bo+ra!,'arn+ijva7

ISBN /86-0/469:46/

3r2*a.#avanj ili u.no;avanj nij !o)voljno

UD' 89":8


2/222

PREDGOVOR TREEM IZDANJU

Ovo izdan.je ne razlikuje e od !re"#odni# oi$ %"o u i!ravljene do ada uo&ene

%"a$!arke 're%ke . Au"ori e za#valjuju(vi$a koji u do!rineli da e ove 're%ke) kao i oni$akoji u dali veo$a korine u'e"ije koje *e$o kori"i"i u dalje$ radu na oavre$enjavanju i!ro%irenju ove knji'e.

+eo'rad5,-.,./00.

A U T O R I


3/222

1$e%e za #ladjenje e i dana u!o"re2ljavaju) ali u'lavno$ u la2ora"orija$a. Poneka3 e $o'una*i u "ran!or"ni$ red"vi$a kao eu"el&"i4ki ra"vor 5$e%a dva red"va u odnou koji dajenajnizu "e$!era"uru "o!ljenja6 i i$aju ulo'u 7ako$ula"ora7 57!a"rone76. Ovi 7ako$ula"ori7 eve%"a4ki) !o8 $o*u $a%ine) $rznu i onda oni odr9avaju "e$!era"ure ni9e od G:; 5u za( vino"iod vr"e ko$!onena"a $e%e6. eka" #iadjenja 5?illia$ ;ullen @-- '.6. Prvu $a%inu za#ladjenje) l&oja je radila a ra#ladni$ $ediu$o$ 5radna $a"erija) radno "elo6 koje nije voda ilivazdu#) na!ravio je i !a"en"irao Jako2 Perkin 50B '.6. Ova $a%i( na e a"ojala iz ko$!reorana ru4ni !o'on 5li4no' 2unarkoj !u$!i za vo( du6) kondenza"ora u o2liku &evne z$ije!o"o!ljene u vodu) !ri'u%no' ven"ila a "e'o$) !u$!e za !unjenje) i i!ariva4a u o2liku %u!lje'dika !o"o!ljeno' u ud a "eCno%*u koja je #ladjena 5l. 1.1.6. a#iadni $edlu$ je 2io e"ar

1l... Perkin(ova $a%ina za #ladjenje

#ladnjak za vodu) &6kondenza"or)

e6 !u$!a za !unjenjera#lad. $ediju$a)

ru4ni ko$!reor) d6!ri'u%ni ven"il)i!ariva4


4/222

1i... 1e$a vazdu%ne rna%ine za #ladjenjea6 !ro"or koji e #ladi) 26 #ladnjak vazdu#a)&6 ko$!reor) d6 ek!anziorii &ilindar.

1l. .. Poriodi&na a2or2&iona $a%ina E. ;arre(a

=


5/222

iF

!u$!o$ i !ri'u%ni$ ven"ilo$) jer je zada"ak iner"no' 'aa da voji$ !ar( & ijalni$ !ri"iko$izjedna4i !ri"i&ik u a2or2eru i i!ariva4u a !ri"iko$ u 'enera"oru i kondenza"oru. Par&ijalni!ri"iak ra#ladno' $ediu$a) koji di>undira u iner"an 'a u i!ariva4u) zna"no je ni9i od uku!no'!ri"ika) !a "e4ni ra#ladni $ediu$ klju4a i di>undira na nikoj "e$!era"uri 4i$e e !o( "i9ee>el&a" #ladjenja. Ma%inu koja je radila na ovo$ !rin&i!u !rvi u !a"en( "irali 1vedjani ;arl

Mun"er i +al"zer von Pla"en /- 'odine i od "o do2a ovakva $a%ina je u %irokoj u!o"re2i u>ri9ideri$a za do$a*in"vo.

a2riko$ Kv&"in'#oue o"vario je !rvuu!o"re2ljivu $a%inu. Prin&i! rada ejek"orke $a%ine ) koja radi a vodo$ ) je lede*i 5l..-6.uzor) d6 i!ariva4 )

d6 !ri'u%ni ven"il) >6 kondenza"or )

'6 !u$na


6/222

Jo !re Dru'o' ve"ko' ra"a u na%oj ze$lji u !roizvo&iieni ra( #la&ini kii!nil&o$!reori i uredjaji za "r'ovine i u'o"i"elj"vo. U okviri$a !oiera"ne o2nove i iz'radnje i!roizvo3nja ra#ladni# ure3jaja do9ivljava voj !ro&va". Pedee"i# 'odina !roizvedeni u !rvi>ri9ideri za do$a*in"va i !rvi a$onija4ni ra#ladni l&li!ni ko$!reori indu"rijk&' "i!a. Dana eu na%oj ze$lji !roizvode ra#ladni uredjaji u %iroki$ 'rani&a$a ra#iadni# i&a!a&i"e"a !o&ev od!roizvodnje iri9idera uz !ri$enu avre$eni# "e#nolo%ki# do"i'nu*a) !a do kli!ni#" ko$!reora

indu"riiko' "i!a za rad a razni$ avre$eni$ ra#la3ni$ >luidi$a) !ri 4e$u ra#ladni ka!a&i"e"najve*e' k&F8 $!reora iznoi oko ,, kV.

Pri$ena niki# "e$!era"ura u "e#ni&i i nau&i. Te%ko je i l&oro ne$o'u*e danana*i i jedno !olje 4ovel&ove ak"ivno"i i 9ivo"a l&oje) direk"no ili in3irel&"no) ne kori"i ra#ladneuredjaje. Ti$ je "e9e na2roja"i o2la"i "e ak"ivno"i i vr#e u koje e ra#iadni uredjaji ve kori"e.Anaiiziraju*i da( na%nje !ri$ene ra#ladni# uredjaja) $o9e$o i# !odeli"i u "ri 'ru!e

a6 #ladjenje je !o$o*ni ili 'lavni !roizvodni !ro&e ili !o$o&no red"vo uo!%"e)26 !ri$ena #ladjenia za !o2olj%anje 9ivo"ni# i radni# ulova)

&6 #ladjenje je red"vo za konzerviranje na$erni&a ili konzervi( ranje uo!%"e.

Proizvodnja leda je jedna od naj"ariji# !ri$ena $a%ine za #ladje(nje.Ma da je !roizvodnja $a%ina za #ladjenje jako razvijena) ie3) na!( ravljen o3 vode)

veo$a e $no'o kori"i naro4i"o u "ran!or"u.. Najve*i aeo va'ona ( #ia3nja4a 5ra#ladni#va'ona6 !une u 2lokovi$a leda o3 !o - k')( Va'on e !uni a -,, do -,, k' leda u zavino"iod veli4ine va'ona. Na i"i na4in e ra#la3juju i $anji ka$ioni za 'ra3ki "ran!or" #laaieni# na ($er$&a. Ovi 2lokovi ieda !rave e u li$eni$ kalu!i$a koji u !o"o!lieni u ra"vor oli u vodi.Ra"vor je #ladjen $a%ino$ za #ladjenje) a "ruji oko kalu!a. U novije vre$e e !rave $a%ine ukoji$a je lani ra"vor izo"avljen) !a e le&i !ravi u kalu!i$a oko koji# i!arava ra#la3ni$ediu$ He3 e $no'o u!o"re2ijava za !akovanje #iadjeni# na$erni&a za "ran!or" u koju vr#ue dro2i u i"ne ko$ade 5"ran!or" ri2e) 2o&a a !i*e$ i l6Q Po ( "oie !e&ijaine $a%ine za

!ravljenje i"no' ieda u o2liku $ali# &ilinaara) u o2liku l juki ili !ak a !ravijenje ne'a. Za#o"ele) re"orane) 2oini&e i l. !rave e au"o$a"ke rna%ine za !ravljenie l&o&ki&a leda.

Iz &oi4ne C""e vode do2ija e $u"an ied. Medju"i$) ai&o e duva ( nje$ vazdu#akroz vodu koja e $rzava i"era a2or2ovani vazdu#) a ne8 ra"vorive oli u dru'e 4e"i&ena"eraju u redi%"e l&aiu!a) onda e od !oijne !ovr%ine l&alu!a !re$a reriini >or$iraju !rozra4nikri"ali leda i led je "ada Ci" i !rovidan. O&i de"ilovane vode do2ija e "zv. kri""alni le3) ali. o!e"duvanje$ vazdulia. Ako e led od o2iCne vo3e !ravi $rzavanje$ !o$o*u ono' ra"vora ili ukalu!i$a u direk"no$ kon"ak"u a i!ariva4i$a na "e$( !era"urn$a ni9i$ od ( do (:; )do2ijeni led je kr" i lako e lo$i. Pn


7/222

10

indu"nja na>"e je jedna od !rvi# in3u"rija u kojoj u !ri$enjene o'ro$ne koli4ine"o!io"e #la3jenja. ladjenje je !o"re2no od !o4e"ka do kraja !ro&ea ra>ina&ije na>"e. Jedan odnajva9niji# razloua za ovo je ra#la3jiva ( nje ulja u razni$ "u!njevi$a !rerade u &iljukri"aliziranja voka da 2i e "ako voak $o'ao od"rani"i. ladjenje je va9an !o$o*ni 4inila& i za

neke 3ru'e !ro&ee !rerade na>"e 5>rak&iona de"ila&ija laki# u'ljovodonika) od ( "ranjivanjeu$!ora !o$o*u u$!orne kieline i dr.6. U indu"riji na>"e e ve*ino$ ori$enjuju a2or!&ione iejek"orke $a%$e 4iji ka!a&i"e"i idu i do nekoliko M?. IJ $du"riji in"e"i4ke 'u$e e "akodje!ri$enjuje #ladje( n je) jer u onovni a"oj&i ovi# 7'u$a7 52una) neo>ren i l.6 iako i!arljivina>"ini u'ljovodoni&i. +u"adin) jedan od najva9niji# !olu!roizvoda u !r&&eu !roizvodnjein"e"i4ki# 'u$a) klju4a na a"$o>erko$ !ri"il&u na "e$!era"u( ri od oko (B )@:; ) !a e o2i4nokla3i%"i na ,:; !od !ri"iko$ od oko ,),@2ar.

I ovde ka!a&i"e"i !ri$enjeni# uredjaja za #ladjenje idu do vi%e MKK;U !roizvodnji i o2radi $e"ala liladjenje je "ako3je na%lo in"erean( "ne !ri$ene.

Tako je nekoliko a$eri4ki# 9eljezara in"aliralo ra#ladne ure( djaje veliki# ka!a&i"e"a radi

de#u$idi>ika&ije vazdu#a koji e uduvava u vio( ke !e*i. Ovi$ e !o"i9e !ove*anje !roizvodnjei !o2olj%anje kvali"e"a irovo' 9eljeza i $anjenje !o"ro%nje 'oriva. izioio%ka >unk&ija "ela 5#i!o"er$ijko "anje !a&ijen"a6. Najni9a "e$!era"ura na koju jeonladjen deo 4ovekovo' or'aniz$a a !o"o$ !oriovo vra*&n u nor$alno "anje je /:; . Nijedna

$edi&inl&a u"anova e dana ne rno9e zarnili"i 2ez uredjaja za(#ladjenje) !o4ev od !o"re2a#iadjenja za lekarl&e i #iru%ke in"erven&ije) konzerviranje delova ljudko' "ela i krvi u &ilju!readjivanja u 9ivi or'aniza$) konzerviranje lekova i #rane do kli$a( "iza&ije vazdu#a.


8/222

9

i a$ ra#ladni uredjaj je3an od ele$ena"a.ika&ija vazdu#a) koji e uvodi ukli$a"izovanu !ro"oriju) izvodi e na jedan od lede*i# na4ina

6 Vazdu# !relazi direk"no !reko i!ariva4a $a%ine za #ladje( nje 5direk"no#ladjenje6.

6 I!ariva4 #ladi vodu ili neku "e4no" a ni9eno$ "a4ko$ $rzavanja koja#ladi vazdu# 5indirek"no #ladjenje6.

6 Vazdu# e #ladi vodovodno$) 2unarko$ ili izvorko$ vodo$) ukoliko jeova dovoljno #ladna) a i$a je dovoljno i nije lai( !a.

B6 Vazdu# e #ladi ko$2inovano vodovodno$) 2unarko$ ili iz( vorko$vodo$ i $a%ino$ za #ladjenje.

-6 Eva!ora"ivno #ladjenje vazdu#a a"oji e u "o$e %"o vazdu# "ruji !rekovelike vodo$ okva%ene !ovr%ine ili kroz ki%uvo( de koja kru9i) !a eadija2a"ki #ladi na ra4un "o!lo"e i!a( ravanja jedno' dela vodeL ve9avoda e dodaje a$o u onoj koli4ini u kojoj je &irkula&iona voda i!arila.

1ve ve*e "e%ko*e u na2devanju vodo$) !o'o"ovo #ladno$ vod ( o$) a$oizuze"no dozvoljavaju re%enja kli$a"iza&ije 2ez !ri$ene ra#lad ( ni# uredjaja. Eva!ora"ivno#ladjenje e dana !ri$enjuje u'lavno$ a$o "a( $o 'de je dozvoljena ili !o"re2na velikarela"ivna vla9no" kondi&ionirano' vazdu#a 5na !r. u "el&"ilnoj indu"riji6.

Direk"no #la3jenje vazdu#a e koro iklju4ivo !ri$enjuje kod $anji# i rednji#uredjaja 5od oko -, k?6) naro4i"o kod oni# kod koji# e ko$!le"an kli$a"iza&ioni uredjaj nalazi u

jedno$ ku*i%"u 5$a%ina za #ladje( nje) ven"ila"or) >il"er) 'reja4 i"d.6. Uled ko$!ak"no"i ijedno"avno"i ru( kovanja !ri$enjuje e direk"no #ladjenje 'de 'od je "o $o'u*e.


9/222

SB

Onovna vr#a va 4e"iri na4ina je da e zau"avi ra%*enje) !re( 4i dej"vo ili 4akuni%"e $ikro2iolo%l&e i en&i$ke u2"an&e koje $o'u da razore iii !okvare na$irni&e. Od va4e"iri na4ina #ladjenjei$a neu$njivu !rodno") jer e "i$e a"av i a"oj&i 9ivo"ni# nanrirni&avrlo $alo ili ni rnalo ne $enjaju. En&irni u or'anke u2"an&e koje e "varaju u 2iljni$ i

9ivo"injkirn *olija$a i !rouzrokova&i u !ro$ena o"ali# u2"an&i voji$ ka"ali"i4ki$ dej"vorn.Za razli4i"e vr"e na$irni&a !ri$enjuju e i razne $e"ode konzer( viranja #ladjenje$ )

ve* !re$a vr"i i oo2ina$a na$irni&a. ladjenje$ 5ne $rzavanje$ 6 vo*a i !ovr*a u!orava ezrenje) %"o !rodu9ava nji#ovu "rajno". Dr9anje$ na$irni&a na ni9oj "e$!era"uri) !re4ava era!ro"ira( nje i raz$no9avanje 2ak"erija koje 2i !okvarile na$irni&e ako 2i e dozvolilo dao"anu ak"ivne. Mno'e na$irni&e $o'u du9e vre$ena da e a4uvaju a da i$ e uku i 'radjauo!%"e ne !ro$ene) ako e $rznu na o&i'ovaraju*i na4in.

or$iranjekri"ala leda.


10/222

kojn ne !ro!u%"a vla'u 2ilo !re) 2ilo ne!oredno !ole $rzavanja. Te9i e da !akovanja 2udu$aia) kako 2i e $rzavanje $o'lo o2avi"i %"o !re i !o"!uno kroz &eo !reek 5do re3ine6.Veli4ine !akovanja e !ode%avaju !re( $a !rak"i4ni$ !o"re2a$a u do$a*in"vi$a.

1$rzavanje$ e ne $o9e !o!ravi"i kvali"e" !roizvoda i za"o "re2a $rzava"i a$ooda2rane naj2olje i naj!o'odnije or"e vo*a i !ovr*a. Do ovi# or"i e do%lo "r!ljivi$!rou*avanje$ i i!i"ivanje$ ) !a i od'ajivanje$ !e&ijalni# or"i !o'odni# za ovu vr#u.

Ori nedavna e !o4elo a o2i$no$ !roizvodnjo$ !olu'o"ovi# i 'o"o( vi# jela!re$ni# za kuvanje) koja e u $rznu"o$ "anju iznoe na "r9i%"e. Na "aj na4in je do$a*i&a$au%"edjeno !uno !ola i one $o'u 4uva"i "akva jela za du9e vre$e u voji$ za$rziva4i$a 5>ri9ideria "e$!era"uro$ od oko(i:&6.

Razni i $no'o2rojni "i!ovi uredjaja za 2rzo $rzavanje dana e o2i4no dele na 4&"iri'lavne 'ru!e

6 uredjaji za $rzavanje u "ruji vazdu#a)6 !lo4a"i uredjaji za $rzavanje)

&.6 uredjaji za $rzavanje !rkanje$ !roizvo3a #ladno$ "e4no%*u ili u$akanje$!roizvoda u "akvu "e4no")

d6 uredjaji za $rzavanje !rkanje$ !roizvoda "e4no%*u koja i!a( rava iliu$akanje$ !roizvoda u "u "e4no".

Za $rzavanje !roizvoda u "ruji vazdu#a kori"e e "uneli a !ri ( nudno$&irkula&ijo$ vazdu#a u koji$a e !roizvodi ne kre*u 5ar9ni "uneli6 kao i kon"inualni "uneli ukoji$a e $rzavani !roizvodi kre*u na !o'odno$ "ran!or"eru ili e kre*u u 2la'o na'nu"o$kori"u u >luidizirano$ "anju. Na( ziv 7"uneli7 za ovakve uredjaje !o"i4e o"uda %"o "o!lo"noizolovane !ro"orije) u koji$a u ovakvi uredjaji i !roizvodi koji e $rzavaju $e%"eni) !ode (

*aju na "unele.1ar9ni "uneli 5l..6 i$aju univerzalnu na$enu jer e u njirna $o'u $rzava"i ve

vr"e !roizvoda najrazli4i"ije' o2lika 5vinjke !olu"ke) 'ovedje 4e"vr"ke i kru!ne ri2e o2e%ene navie*i$ koloe&i$a) kao i i"ni !roizvo3i u "ava$a na rarnovki$ "al&i$a i koli&i$a i "d.6. Ukon"inualni$ "uneli$a a "ran!or"eri$a 5l..@6 $rzavaju e !roizvodi $anji# di$en( zi ja5ko$adi $ea) i"ne ri2e) vo*e) !ovr*e i l.6 neu!akovani ili u!akova( ni. Tran!or"eri u razli4i"i#kon"ruk&ija a jedno$ ili vi%e "raka) a !iraino$ "rako$ ) a klizni$ !o$eranje$ i " d. ve*!re$a !roizvodu) "e#( noio'iji !rerade i !roizvo3no$ ka!a&i"e"u. Ovi ured jaji u naro4i"o!o&iodni za "zv. 7individualno7 $rzr.vanje !roizvoda 5oni e ne dodiruju6 koji za#"e( vaju!oe2nu !a9nju !ri rukovanju. 1i"ni !roizvodi u ra"rei"o$ "anju 5'ra( %ak) ja'o3e) $aline i l.6

$rzavaju e naj4e%*e u >lui3izirano$ "anju le( 2de*i iznad "rake u "ruji #ladno' vazdu#a l&ojie duva kroz "raku odozdo.

U ovakvo$ "anju $aa i"ni# !roizvoda e !ona%a l&ao >lui&l) U "uneli$a za $rzavanje u>luidizirano$ "anju a 2la'o na'nu"i$ kori"o$) 5l.1.86) koji e !roizvode !e&.ijaino za ovuvr#u) !roizvodi "eku od ulaza do izlaza "unela.

Proizvodni ka!a&i"e"i %ar9ni# "unela e o2i4no kre*u od oko - do , "ona nadan) a kon"inualni# od oko do 65re"ko vi%e6 "ona na 4a.


11/222

1i. .@. luidizirani$ !roiz ( vodi$a) 6 izlaz$rznu"i# !roizvoda) B6 i!ariva4i) -6 ven"ila"ori.


12/222

0

1l. .,. Tunel za $rzavanje "e&ni$ azo"o$

16 "ran!or"er) 26 $lazni&e za !rkanje "e4no' azo"a) 6 ven"ila"ori)B6 ulaz !roizvoda) 6 izlaz !roizvoda) 66 dovod "e4no' azo"a) @6 re'ula&ioni ven"il) 86 "e$!era"urki

dava4 ) /6 ven"ila"or za o"iavanje 'aovi"o' azo"a.

Za $rzavanje neki# viokokvali"e"ni# or"i vo*a i !ovr*a !ri$e ( njuje e "e4ni azo""ako %"o e on !rka !o !roizvodi$a koji e kre*u na "ran( !or"noj "ra&i u jedno$ izolovano$"unelu 5l..,6. Na a"rno>erko$ !ri ( "iku "e4ni azo" i!arava na (1:;) !a e !ovr%ina!roizvoda !rak"i4no "ren( u"no rarzne. Na"ala !ara e !rvo ikori"i za !re"#odnora#la3jivanje !ro( izvoda na "ra&i) !a e onda !u%"a u a"$o>eru. Na ovaj na4in e !o"i9u vrlokra"ka vre$ena $rzavanja) a kod neki# oe"ljivi# !roizvoda i zna"no 2olja "ruk"ura !oleo"a!anja. Po"ro%nja "e4no' azo"a za !o"!uno $rzavanje !ro( izvoda kre*e e od ), do )- k'!o k' !roizvoda) %"o z2o' &ene "e4no' azo"a ovaj !o"u!ak 4ini zna"no ku!i$. No i !ored "o'a)u neki$ !oe2ni$ "e#nolo%ki$ i "r9i%ni$ ulovi$a nje'ova !ri$ena $o9e da 2ude i ekono$kio!ravdana. irzo $rzavanje "e4ni$ azo"o$ e) z2o' "o'a) 4e"o kori"i za 2rzo $rzavanje

!ovr%inki# alojeva) a !ro&e $rzavanja e na"avlja i zavr%ava riaj4e%*e u "ruji vazdu#a.U uredjaji$a za 2rzo $rzavanje >reono$ 5di#lordi>luor$e"an6 !roizvodi e !rvouronjavaju u klju4alu "e4no" >reona) a za"i$ e nji$e !rkaju. Proizvodi e kre*u kon"inualno na"ran!or"ni$ "rakarna. ;eo ure( djaj je u izolovano$ ku*i%"u u 4ije$ e 'ornje$ 3elu nalazii!ariva4 !oe2( no' ra#ladno' uredjaja na 4ijo.j e !ovr%ini na"ala !ara >reona kondenzuje iliva nazad u rezervoar. Z2o' "o'a %"o je !ara >reona zna"no 'u%*a od vazdu( 2a) 'u2i&i >reona uokolinu u $ali. reon 22klju4a na a"$o>erko$ !ri"iku


13/222

la>?la 9"9" 6 USLOVI US'LA@I&TENJA HLADJENIH

I S%RZNUTIH NA%IRNIA

Tin#raiura RJa*ivna R o k Sa!r;oj SrCnja S#?i$ina To#lo*aN o . i r n 9 ? ? us'la!i2lnju vla;non* uskla!i2*?nja vo!o *.#ra*ura *o#lo*a a.r)avonja

? va)!u5a s.r)avanja kJk+ kjk+

? # #o

s.r)ovanja

\ 4 7 : 8 - R F

9" V o ?

Ar.nas lrn 90 98 /: 6 F0 467 N 69,8

Ananas, )ro 7 - /: 6 F0 6 7 ' /: 69, K

Oannn*, )olon 9 9,: /: 4 N -: 694 9,-

S9@ananO$ )rl 97 /: ?6 90D -: 64,4 4 9,- :9

Ur"sk v? 0 79 /: 6 F0 768 N /- 69,7 4 ,0 F4V o, s.r)nu*o 64 ,6M/ /: 6 F0 8 6 9 %

Vo?, suvo 69 7 -0 6 -: F 6 9% 40 9 9 , 900

V isnj 60,4 0 /0 6 /: 90 6 97 I /4 6, 4 9,F -8

Gro;$lj? 60: /0 6 /: 4 6 8 % -F 6 / 67 4 ,9 87Gr#?rrui* 0 /: 6 F0 8 6 B N /F 6 4 ,0 F-Iiunj 60,4 ,0 /0 6 /: 6 4 % /: 6 2

Ja>uk?, #r.a sor*i 69 4 F0 6 F: 4 6 90% /4 -2 4 9,- /9Jooo! 6i i F0 - 6 90D F0 69" 4 9 , 400

'ojsij o /: 6 F0 9 6 N /: 6, 4 9,F /:

'ru2k, #ro.a sor*i 69 F0 6 F: 9 6 / % /4 6 64 4 9,- /9'u#in?, svo) 60,: 0 /0 6 /: - 690 D /7 6 /8 69 ,- 4 9,F F9

Lu>ni?"?, !.j 0 7 /0 6 /: 68 N /F 69,- 4 9,F F-

Li.un : 90 /: 6 F0 9 6 % /4 6 /F 6, 4 9,F -8 6 F-

%alino 69 9 /: 6 F0 9 6 N /4 60,F 4 9,/ /:Orasi, suvi 0 + + 90 8: 6 -: / 6 9 % 468 6-

O+ro)rl 60,: 9 /0 6 F0 68 N F0 6,4 9"F

4093o.oran$*;? 9 4 /: 6 F0 / 6 I0N /7 6, 4

9,/ /9

Hl>i)i? 0 * + l F0 9 6 N /: 6i ,9 4 1. /9S.okv, sv; 6 P0 80 6 -: : 6 - D -/ 6,- 4

9,/ :0

S.okv" suv? 7 - 80 6 -: F 6 9 % 7 6 ,- 9 9,9 B0

Trn2njr 0 V /: 6 F0 Q 6 4 N /4 67,: 4 9,F -8U r., UHoor?n 69,: 0 -: 8 % 0 60,8 9 9,0 8-Sljivn 0 M /0 6 F0 464 N -/ 69,: 4

,79,-

880

" I) i v i j a?

'uni, sviv" 0 ! F0 6 F: 9 6 : D 80 ()@ 4 9 , 00

'uni, s.r)nu* 64 -9H F0 6 F: 8 %

4" 9 v i n nivina, ave9a 0 /4 6 F0 9 N -7 69,- 4 9,/ 7-ivina, s.r)nu*a 640 690 /: 6 F0 4 6 9 %

* J n ia

Jaja u ijus?i, svin 60,: 0,: -: - /: / - 90 % -0 60,: 4 9 , 8Ja"ja, .ilau; s.r)nu 640 69/ /: - F0 8 - 9 %Jajo u #ra5u 0 9 is#o! -: 8 % lo 8

:" % a s n o u

%as*, salo * 7 -: - /0 4 % 0,- 9,8 99 - 97-Slanina 690 6/ B0 - /: 7 % 9,4 71

%arnarin 690 -: - /0 4 - 7 % 9- - $ "- 9,7 84 - 84HZj*in 9 * + 9 8 - 9 %

>. % os o

jovo$iina, svo;n 0 69 R( 6 F 967 N 8 - -6

Gov$iUua, s.r)nu*a 64 69/ F0 - F: F W 9 %

Gov?**ina, .asna :>i:

9,7- 9-

OV


14/222

7

D

8F

1>&(

X)

$$iW>lF

0?

s I Oi

$$iv

rH

TH

9 9 4*$l

. *n 0000 O X X Y00 1 "n

O O Oi

$$i ? ?>>i T

0 . X:

O O 00$

i Qn4 [000000 nj I

dF

>lj?"2L

u 6? ?\ ; N? oQ [J N ? 6* 0 J

o. Qi ] V

$$iS _F`6 `6 0, aNaj \6+i7) 2>0

vO SWWO$ n


15/222

U avre$eni$ $lekara$a #ladjenje je nu9no za vi%e !ro&ea !re( rade $leka. 1ve9e$leko i !avlaka Cuvaju e na "e$!era"ura$a od B:; do , ; !re !a"eriziranja. Mleko i!avlaka e $oraju 2rzo o#ladi"i !ole !a( "eriza&ije. 1vi !roizvodi e $oraju 4uva"i u #ladni$kladi%"i$a !re ek!edi( &ije.

a2rike 4okolade) indu"rijke !ekare za !roizvodnju la"ki%a i dr( u'i# dezer"ni#

!roizvoda "akodje za#"evaju #ladjenje za $no'e >aze !rerade. 1kladi%"a !olazni# irovina i!ro"orije za >er$en"a&iju $oraju da e #lade) u $no'i$ lu4ajevi$a je !o"re2na #la3na voda ililed) $a%ine za $e%anje 4e"o "re2a #ladi"i) u radioni&a$a za 4okoladu i neke !e&ijalne!roizvode !o"re2na je kli$a"iza&ija i"d.

U !ivara$a e 2ri9ljivo odr9avaju i kon"roli%u "e$!era"ure i dru'i ulovi u vakoj!ojedinoj >azi !roizvo3no' !ro&ea. 1kla3i%"a #$elja i kva ( &a $oraju 2i"i #ladjena. Do2ijena!ivka 4or2a od izlaka iz kazana za vare( nje $ora e #ladi"i u vakoj daljoj >azi !rerade ve dokraja !roizvodno' !ro( &ea a izuze"ko$ !a"eriza&ije 'o"ovo' !iva u 2o&a$a ili konzerva$a.Za vre$e >er$en"a&ije) !ri 4e$u $al"oza i voda daju alko#ol i ;OY koji e deli( $iCno #va"a i!onovo dodaje !ivu !re !a"eriziranja) "vara e zna"na "o!lo"a koju "re2a odve"i. U

!ro"orijarna za >er$en"a&iju odr9ava e "e$!era"ura od @:; do :; ) a u !ro"orija$a zaazrevanje !iva od :; do @:; ) u zavino"i od vr"e !iva 5za ve"lija !iva va9e vie"e$!era"ure6. U !ivara( $a o !ri$enjuju ko$!reorki uredjaji za #ladjenje in3u"rijko' "i!a u'( iavno$ a kli!ni$ i vij4ani$ ko$!reori$a) a u !olednje vre$e i a &en"ri( >u'alni$ko$!reori$a.

U $oderno$ vinar"vu #ladjenje e !ri$enjuje za odvodjenje "o!( lo"e koja e"vara !riliko$ >er$en"a&ije i za u2rzanje "alo9enja "ar"ara.) Neke novije vr"e vina #lade e korodo "e$!era"ure $rzavanja) koja e kre*e od (B:; do (- )-:; u zavino"i od "i!a vina. ;evnez$ije za #la3jenje $o'u da e !o"ave u rezervoare ili e vino !u$!a !reko !e&ijalni# #ladnja(ka ili e &ela !ro"orija #ladi.

U !roizvodnji 2ezalko#olni# i kar2onizirani# !i*a #ladjenje e !ri ( $enjuje za

!r"!re$anje iru!a i za #ladjenje vode!re kar2oniziranja. Te$( !era"ura vo3e "re2a da je 2lizu0 :;. "o je ni9a "e$!era"ura) "i$ je i !o"re( 2an !ri"iak za kar2oniziranje ni9i.

Tran!or" na$irni&a. ( 1vako zna"nije !ove*anje "e$!era"ure na( $irni&akonzervirani# #ladjenje$ jako $anjuje $o'u*no" dalje' 4uvanja i veo$a ne!ovoljno u"i4e nakvali"e". Z2o' "o'a e o#ladjene ili $rznu"e na( $irni&e $oraju odr9ava"i na niki$ odredieni$"e$!era"ura$a !o4ev od nji#ovo' o#ladjivanja odnono $rzavanja ve do ne!oredne!o"ro%nje. Ovo kre"anje na$irni&a konzervirani# #ladjenje$ uvek !ri niki$ "e$!era"ura$anaziva e !onekad 7ra#ladni lana&7) koji u "o$ kre"anju na$irni&a od kla( di%"a do !o"ro%a4ane $e 2i"i ni'de !rekinu". Tako e i "ran!or"ovanje na ( $irni&a $ora o2avlja"i u!e&ijalni$ra#ladni$ "ran!or"ni$ red"vi$a) 2ilo da e radi o vazdu%no$) vodeno$ ili uvoze$no$

"ran!or"u.


16/222

0

Daria je u na9norn razvoju kon"ejnerki "ran!or" ro2e. Za ovakavko$2inovani dru$ki(9elezni&ki(2rodki "ran!or" !ri$enjuju e za "ran!or" lakokvarijivi#!roizvoda "er$i4ki izolovani kon"ejneri naj4e%*e ra( #ladjivani o!"veni$ ra#ladni$uredjaje$.

ri9ideri u koji$a e "e$!era"ura kre( *e od , do oko 8 :; ) "i$ %"o !o"ojijedan $anji !ro"or) o2i4no o2u#va*en i!ariva4e$) u ko$e vlada "e$!era"ura i!od ,&; i koji je!redvidjen za 4u( vanje $rznu"i# na$irni&a i za !ravljenje leda. Polednji# de&enija na'lo ra( "e!ri$ena >ri9idera a niki$ "e$!era"ura$a 5oko (0:;6 za 4uvanje $ ( rznu"i# na$irni&a. Oni e)o2i4no) o"varaju od 'ore) a na$irni&e e la9u u 9i4ane kor!e) ali e !rave i a ver"ikalni$vra"i$a radi lako' $e%"aja u 'ra( dki$ "anovi$a. ri9ideri za do$a*in"va e !roizvode$aovno i &ena i$ je !ri"u!a4na) !a je koro vako do$a*in"vo na2deveno >ri9idero$.

Poe2( na !a9nja e !ridaje kvali"e"u izola&ije) #er$e"i4no"i !oljno' !la%"a >ri9ide( ra) do2ro$za!"ivanju vra"a. Tenden&ije u dalje$ uavr%avanju >ri9idera u

T


17/222


18/222

a3r9aj 5!orozno"6) o2lik i veli4ina !ora) kao i oo2ine onovno' $a"erija( la kele"a u odnajvaznije' u"i&aja na karak"eri"ike izoia&iono' $a"erijala.

To!lo"a e !ro"ire kroz izola&ioni $a"erijal na lede*i na4in

( konduk&ijo$ kroz kele" zavino od "ruk"ure kele"a "o!lo"ni"ok !relazi du'aCak i krivudav !u"kroz "anke zidove kele"a) !a je o"!or !rovo( djenju "o!lo"e veliki. Ukoliko kele" a4injavajunezavine 4e"i&e 5zrn&aili vlakna6) !ored o"ali#) javljaju e i kon"ak"ni "er$i4ki o"!ori. Ukolikoje "ruk"ura izola&iono' $a"erijala anizo"ro!na 5du'a4ka i"ou$erena vlakna ili du'a4kei"ou$erene !ore6 2i*e i koe>i&ijen" !rovodjenja "o!lo"e zavian o3 !rav&a na !r. kod drve"a jekoe>i&ijen" !rovodjenja "o!lo"e u !rav&u !o 3u9ini vlakana i do dva !u"a ve*i ne'o u !rav&u!o!re4no na vlal&naL

( konvek&ijo$ i !rovodjenje$ kroz 'a koji i!unjava !oreL u ve*i$ !ora$a $o9e da e razvijela2a !rirodna konvek&ija) dok u naj$anji$ !o ( ra$a 'a $iruje i "o!lo"a e kroz 'a !ro"irea$o konduk&ijo$L

( zra4enje$ od jedno' zida !ora do dru'o' kroz 'a koji i!unjava !oreL za$eno$ vaz3u#a

5dija"er$ni dvoa"o$ni 'a6 u'ljen diokido$ 5ne( dija"er$ni "roa"o$ni 'a6 koe>i&ijen"!rovodjenja "o!lo"e izola&iono' $a"eri( jala $o9e da e $anji i za ,.

Na koe>i&ijen" !rovodjenja "o!lo"e izola&ioni# $a"erijala najvi%e u( "iCu le3e*i>alr"ori

( 'u"ina izola&iono' $a"erijalaL( o2lik i di$enzije !oraL( #e$ijki a"av i "rulr"ura $a"erijala kele"aL( adr9aj vla'e u izola&iono$ $a"erijalu L( "e$!era"ura izola&iono' $a"erijala.

1a !ora"o$ 'u"ine izola&iono' $a"erijala o!ada nje'ova !orozno") a koe>i&ijen"!rovodjenja "o!lo"e ra"e i u li$eu e !ri2li9ava koe>i&ijen"u !rovodjenja "o!lo"e za $a"erijalkele"a. 1li4no va9i i o2rnu"o a o!adanje$ 'u"ine ra"e !orozno" i !o3 ulovo$ da u !oredovoljno $ali# di$enzija koe>i&ijen" !rovodjenja "o!io"e "e9io 2i ono$ za 'a koji i!unjava!ore. Me( dju"i$ ) ako e $anjenje 'u"ine 5!ove*anje !orozno"i6 !o"i9e !ove*anje$3i$enzija !ora) $o9e e dei"i da e a $anjenje$ 'u"ine !ove*ava A izola&iono' $a"erijala u$eri u kojoj !ove*ane di$enzije !ora !o'oduju raz( voju !rirodne konvek&ije u nji$a.

1"o e "i4e o2lil&a !ora) $o9e e re*i da je u za"voreni$ !ora$ako( nvek&ija $anjane'o u o"voreni$ !ora$aL $anjivanje$ 3i$enzijai!ove*anje$ 2roja !ora $anjuje e i"e$!era"urka razlika na!ra$ni# zidova !ora 5zra4enja je raz$erno razli&i 4e"vr"i# "e!enaovi# a!olu"ni# "e$!era"ura6 "e e $anjuje koli4ina "o!lo"e raz$enjena zra4enje$. Za"vorene

!ore u !o'odni( je i z2o' $anjeno' !ro!u%"anja vla'e i "e9e' ovla9ivanja izola&iono' $a"eri(jala.

U"i&aj !re4nika !ora na razvoj konvek&ije unu"ar nji# $o9e e a'le( da"i na onovuvredno"i ekvivalen"no' koe>i&ijen"a !rovodjenja "o!lo"eXei&.


19/222

B

koji$ e ve $a"erijalo$ ra!ola9eL( kakve u $e#ani4ke) >izi4ke i 2iolo%ke oo2ine izola&iono' $a"e ( rijalaL

( &ena izola&iono' $a"erijala) "a4nije re4eno !roizvod ;jvA ) jer od vi# izola&ioni#

$a"erijala jednaki# !o o"ali$ oo2ina$a) naj( !ovoljniji je onaj za koji je !roizvod ;j) v

` naj$anjiL

( ra!olo9ivi !ro"or za izola&iju) jer nje'ova &ena $o9e ulovi"i iz2or ku!eviol&oe>ikane izola&ije.

Zidovi) "avani&e i !odovi ko$ore !red"avljaju zajedno a izola&ion( i$kon"ruk&ija$a vi%elojne !re'rade) !a e !e&i>i4ni "o!lo"ni >luk kroz nji# $o9e) za"a&iona$i re9i$) na!ia"i u o2liku

" ( " u

ii i/0 52.1. 6

&5. d. `. ` .12

'de je tg, tu[c]

;Yu?b$ 2 i4ni "o!lo"ni >luk f?b$c L ve o"ale veli4ine u za da"i

konkre"ni lu4aj !ozna"e.O!"i$al$i !e&i>i4ni "o!lo"ni >luk fD!" ]b$c kroz izola&ionu kon( "ruk&iju) a "i$e

i o!"i$alna de2ljina izola&ije) odredjuje e na onovu $ini( $u$a uku!ni# "ro%kova.Ako a TuDinb$2 'odc ozna4i$o uku!ne "ro%kove !o i$Y izolo ( vane !re'rade i

ra4una"e za 'odinu dana) 2i*e za da"e "e$!era"ure u ko$ori i okolini

Tu

T. 5..6

'de u T Dinb$2 'odc ( inve"i&ioni i ek!loa"a&ioni "ro%kovi ra#ladne in"ala&ije

vedeni na !ovr%inu od l$2 izola(


20/222

o

odnono nje'ova za!re$ina !o l$ izola&ione kon"ruk&ije

v. g ` . iIZ IZ

" - 1 u( 26 $ b$c

jedini4na &ena izola&ione kon"ruk&ije Dinb$c a"oji e od &ene izola&iono'$a"erijala 5raz$erno de2ljini izola&ije 6 rz6 i &ene za%"i"ni# iojeva izoia&ije koja !rak"i4no nezavii od de2ljine izola&iono' loja.

; h V. ;. ; h&..A5IZIZiv iv

* 6 * u

f 26 ;Dinb$c

5.B.6

'de je Ya$ I'odj ( a$or"iza&ioni !eriod za izoia&iju)

A) + i ; 8 od'ovaraju*e l&ra*eni&e.

Zavino" "ro%kova uled kaliran.ja na$irni&a od "o!lo"no' >iul&a kr( ozizola&ionu kon"ruk&iju $o9e e !ri2li9no na!ia"i u o2liku

h ;5l dfn6f Dinb$2 'odc ) 5.-.6

'de e koe>i&ijen"o$ ; o!iuje 'u2i"ak uied $anjenja "e9ine ukladi%"eni# na$irni&a) a

koe>i&ijen"i$a d i n 'u2i"ak z2o' $anjenja nji#ovo' kvali"e( "a)a "i$e i "r9i%ne &ene Luledu%enja.

Zavino" "ro%kova T ) T T i nji#ovo' z2ira T ) od "!!lo"no' >luka !rikazuje e'ra>i4ki 5i.2 .1 .6.

Gra>il& Tuh T. 5f6 i$a voj $ini$u$ koji odredjuje o!"i$alni "o!( io"ni >luk krozizola&ionu kon"ruk&iju za da"i re9i$ rada ko$ore.

Vredno" &"0 !"( e do2ija ili iz a$o' 'ra>il&a ili ra4unki iz ulova

dT udf h 0 .

Mini$u$ >unk&ije TY 5f6 je do"a 72la'7) "ako da od"u!an.je od f!"za , ( ,dovode do !re$a%ivanja Tu $Ynza najvi%e - ( ,.

Orijen"a&ione vredno"i za f!"iznoe

( za "e$!era"ure u ko$ora$a "uh , ( - :;t!ri "e$!era"uri okoline "h - -:; ) u zavino"i od veli4ine o2jek"a i vr"e ukladi%"e( ni# na$irni&a) kre*e e u 'rani&a$a / B Vb$M kod i"i# ulova)a za "e$!era"ure u ko$ora$a "uh (, (-, :; ) f!" e kre*e u 'rani&a ( $a 11 ?b$YL

'de je ;Y 5Dinb$6 &ena za%"i"ni# lojeva.

Tro%kovi a$or"iza&ije u a3a " * 6* n

T . \5........................ ....... . . 26 \1(Ya$ f Ya$


21/222


22/222

0

" 2 " 6 :;c . !

Za "avani&u i!od ravno' krova je z2o' zra4enja un&a

" h" -:;c) !

a za "avani&u i!od krova a "avanki$ !ro"oro$

t =t + io[c].

!

Za !odove na "lu uzi$a e

t = +10 + +15[c].

Ni9e vredno"i e uvajaju za ve*e) 'ru!ianije ko$ore) kao i za ko$ore a niki$"e$!era"ura$a.


23/222

B,

T3 r 5

ii

T

116v7

1I 1

1 vv?6?

11

1$?

2 , 1 - /


24/222

B

Vla9no" izola&ioni# $a"erijala odredjuje e koli4inora vode !o je ( 3ini&ikoli4ine uvo' izola&iono' $a"erijala u k' ?bk' 1Mc ili) redje) koli( 4inorn vode !o jedini&ikoli4ine vla9no' $a"erijala wk' ?bk' ?Mc. Iz$e( dju ovako de>iniani# vla9no"i !o"ojiodno

u

Vla9no" $a"erijala zavii od( ka!ilarno' uiavanja vla'e)( ador!&ije i ka!ilarne kondenza&ije)( di>uzije vla'e kroz izola&iju.

Neki $a"erijali ne vla9e e na jedan ili dva navedena na4ina) a neki e ne vla9eni na jedan od navedeni# na4ina.


25/222

BB

hR3T

r]Jk+ '

de2ljina loja)'ana kon"an"a za vodenu !aru)!ar&ijalni !ri"iak vodene !are)"e$!era"ura vodene !are.

Izjedna4avanje$ o2a izraza za ' i uvr%"avanie$ & h !bRT do2ija e

Polaze*i od de>ini&ije rela"ivno' >ak"ora o"!ora di>uziji vodene !are

Rd

'de je

dH H

dH

o"!or di>uziji vodene !are kroz da"i $a"erijal) o"!or

di>uziji vodene !are. kroz vazdu#)

do2ija eY'~ D)

RT

i&ijen" di>uzije vodene !are kroz vazdu# "e$!era"ure T ivc i !ri"ika ! Pac$o9e e odredi"i !o >or$uli 1ir$&r(a

) ,1 H d.0 r ) l!((((((((( 5 [ 0(-( " H$b1J )@

'de jeP. Pa J (2aro$e"arl&i !ri"iak)

JjT


26/222

B

PGJa!A

1l. .. Provera odu"va kondenza&ije

1


27/222

1l. .@. Pa$a 2arijera na 1l. .0.Parna 2arijera a#ladnijoj "rani o2e "rane izola&ijeizola&ije

1l. ./. Parne 2arijere na o2e 1l. .,. Parna 2arijera na"rane i iz$edju izola( "o!lijoj "rani izo(&ioni# lojeva la&ije

B0

3arns >anjrab K -T t((((((( r


28/222

-,

'de je

f h k 5" ( " 6 h k5" ( " 6 ! u ! ` [email protected]

k h1

k h1

lu

l!

l(


29/222


30/222

Poliure"anka !ena je veo$a !o'odna i za izola&iju &evovo3a oko &e( vi !o"avljae) na odre3jeno$ od"ojanju !rerna !o"re2noj de2ljini izola&ije &ilindri4ni za%"i"ni o$o"a4 odalu$iniju$ko' li$a) koji i"ovre$eno lu9i i kao kalu! za livenje izola&ije.

Poliure"ani e odlikuju o'ro$ni$ 2roje$ veo$a $ali# za"voreni# !o( ra i i$aju velikio"!or !re$a di>uziji vodene !are. Oi$ "o'a) !o"oji $o'u*( no" nano%enja ko$!ak"no'5neek!andirano'6 loja !oliure"ana na od'ovara ( ju*e$ $e"u izola&ione kon"ruk&ije) %"o 4ini

ne!o"re2norn !oe2nu #idroizola( &iju ili !arnu 2arijeru. Hi$ovi !anela) kada u !ojevi 2ri9ljivo#er$e"izirani) 4ine a$i za e2e avr%enu !arnu 2arijeru.

Zna4ajan nedo"a"ak !oliure"anke izola&ije je za!aljivo") !a "re2a !reduze"iod'ovaraju*e $ere !ro"iv(!o9arne za%"i"e i !ri izvodjenju radova 5nano%enju odnono $on"a9i6 i!ri ek!loa"a&iji.

1 " i r o ! o r je ko$er&ijalni naziv za izola&ioni $a"erijal na 2azi !oli"irola i!olivinil#lorida koji e u ra"voreno$ "anju i u !riu"vu ka"ali( za"ora zai*uju vazdu#o$ ilineki$ dru'i$ 'ao$ 5;OY ili Y6L za'rejani 'aovi "varaju !enu. Te#nolo'ija !roizvodnje"iro!ora je jako raznovrna.

Oo2ine "iro!ora u veo$a !o'odne) jer e nezna"no vla9i) i$a do( 2re rne#aniCke

oo2ine) ne na!adaju 'a 'lodari) inek"i) 'ljivi&e i $ikroor'a( niz$i. e$ijki u o"!orni nakieline) alkalije) alko#ole) la"l&u i $orku vodu.Gu"ina "iro!ora iznoi od 20 do 1 00 k'b$Y zavino od "e#nolo'ije !roizvodnje) a

koe>i&ijen" !rovodjenja "o!lo"e je oko ,),- ?b$


31/222

-

To!lo"no o!"ere*enje uled !rodiranja "o!lo"ne "ruje ( ra4u( na e ia o2ra&a

n h F ,),B k.A. 5" (" 6. k?#bB#c ili

1 1Ti E u 1 k?libdanc 5..6

&i&le un ( 2roj !re'rada odnono zidovaLkj ]b$2 i&c ( koe>i&ijen"i !rolaza "o!lo"e za od'ovaraju*e !re'rade odnono zidoveLA. in]J ( !ovrine od'ovaraju&i# !re'rada koje e odredjuju na onovu unu"ra%nji#

$era neizolovane !ro"orije odno( no ko$ore.

Te$!era"urka razlika 5i( " j 6 j uvajaju e l&ako je da"o u !re"( #o3no$!o'iavlju) izuzev "e$!era"urke iz$e&iju dve uedne #ladjene ko$o( re koja e ko&i ovo'na4ina !rora4una $o9e uvoji"i

5" ( " 6 h 0 .6 5" ( " 6 . u! u

U ovo$ lu4aju $o9e e a dovoljno$ "a4no%*u direk"no uvoji"i !e&i>i4ni "o!io"ni>luk od

"j -11 vb$7c.

Tonlo"no o!"ere*enje uled ra#ladjivanja i $rzavanja !roizvo( da (F ( Ovo"o!lo"no o!"ere*enje zavii od vr"e) koli4ine i na4ina ra#la ( 3jivanja i $rzavanja !roizvoda.Ako e ovakva "er$i4ka o2rada !roizvoda izvodi u !e&ijalno kon"ruiani$ uredjaji$a 5na!ri$er u kon"inualni$ "u( neli$a a "ran!or"er$i$a) u uredjaji$a za ra#iadjivanje!olivanje$ vo ( do$ !roizvoda koji e kre*u na "ran!or"eri$a i"d.6 ovi !oda&i u de>iniani !ril&on"ruk&iji ovakvi# uredjaja. Veo$a 4e"o e "er$i4ka o2rada vr%i u ra#ladni$ !ro"orija$aili ko$ora$a u koji$a e !oie ra#ladjivanja i u8 l&ladi%"i. Ako u ko$ori ve* i$a o#ladjeni# i

ukladi%"eni# !roizvoda) u nju e !o !ravilu) ne unoi nera#la3jeni# !roizvoda vi%e od - do, kladi%no' ka!a&i"e"a ko$ore) da "o!li !roizvo3i ne 2i oe"nije u"i&ali na "e$!era"uru irela"iKFnu vla9no" vazdu#a u ko$ori.

U #ladnja4a$a uz !roizvodne !o'one u l&oji$a e o2radjuju i !a ( kuju izvenena$irni&e u jeku ezone 5na !ri$erL 'ra%ak) ja2uke6 ili u #lad( nja4a$a uz) klani&e 4e"o eko$ore !rvo odjeno$ na!une) !a onda za"vore i !roizvodi ra#ladjuju.

Da 2i $o'li izra4una"i "o!lo"no o!"ere*enje ra#la3ne in"ala&ije ule&"er$i4ke o2rade !roizvoda 5ra#ladjivanje i $rzavanje6 koro uvel& $ora$o zna"i koja$aki$alna l&oli4ina !roizvoda $o9e da "ane odjedno$ u #lad.jenu ko$oru. Ako e u njoj ovi!roizvodi i kladi%"e na du9i rok) onda 'o( vori$o o kladi%no$ ka!a&i"e"u ko$ore koji e

izra9ava $aki$alno$ koli ( 4ino$ odre3jeno' !roizvoda koji jednovre$eno $o9e da "ane unju. Ovako


32/222

Po$o*u korine !ovr%ine !oda o3redjuju e u'lavno$ ka!a&i"e"i l&o$ore zara#ladjivanje i $rzavanje $ea) kao i za kladi%"enje ra#la ( djeno' $ea 5l. ..6) koje eve%a na ne!okre"ne kuke ili !okre"ne kuke na vie*e$ koloeku ili konvejeru 5'ovedje !olu"ke ie"vr"ke) vinjke !o ( lu"ke) ov4e"ina i vrlo kru!na ri2a6.

Na li4an na&in e $o'u odredi"i i ka!a&i"e"i ko$ora za "er$i4( lWu o2radu ikladi%"enje 9ivine) $ea u "anji$ 2lokovi$a) ri2e) vo*a 5ja'o( de) $aline) ku!ine i i.6) !ovr*a

5'ra%ak) 2oranija i l.6) kada e ovi !ro( izvo"li nalaze u !li"ki$ !ouda$a 5"ava$a6 koje u!oredjane na !oli&e "e( Ha9a. Ove "ela9e o2i4no i$aju oko 10 !oli&a. 1"ela9e $o'u 2i"i!renone 5o2iCno vilju%kare$6) !o" "vljene na "o4kove ili oka4ene o vie*i koloek ili ol&onvejer.

Po$o*u korine za!re$ine ra4unava e ka!a&i"e" ko$ora za k

ladi%"enje $rznu"i# !roizvoda) kao i ko$ora za ra#ladjivanje i kladi%"enj oni# !roizvo3a4ija a$2ala9a dozvoljava la'anje !o viini. 5l.. i ..6

1l. .. 1kladi"enje !roizvoda u a$2ala9i na!ale"a$a


33/222

,

1l. .B. Unu"ra%nji !ale"ni "ran!or" ura#ladnoj ko$ori !o$o*u vilju%kara


34/222

/Dozvoljeno o!"ere*enje !o $8 !ovrine !oda na "lu zavii od izdr9ljivo"i loja

ar$irano' 2e"ona iznad izola&ije i l&re*e e do B,,,k'b$Y) %"o "re2a "akodje !roveri"i( Ovde jekoro uvek $o'u*e kori"i"i $e#aniza&i( ju !o"o !od $o9e da izdr9i o!"ere*enje od"ere"a i oda$o' vilju%kara.


35/222

88

Vr"a

na$irni&e

Vk

"'b$Y

na!o$enaVr

"a

na$irni&e

$Vk

k'b$Y

na!o$ena

1 2 1 n*

1ile -, u andu&.

ku"ija$a jaja 5$elan96 @, uku"ija$a9ivina -, u drveni$ vo*e i !ovr*e - u kar"on.

andu&i$a ku"ija$ari2a -, u andu&i$ari2a ,, u kor!a$a

1iol B&eler , luk

'ra%ak @, !aulj /

kra"av&i /, !irina4 /kro$!ir 0, !aradajz ,ro"kvi&e @, %ar'are!a

re!a %e*erna @, %!ar'le /


36/222

Ovi orijen"a&ioni !oda&i e odnoe na "er$i4ku o2raau u ar9ni$ "uneli$a !rilede*i$ "e$!era"ura$a " i 2rzina$a "rujanja vazdu#a w :

( kod ra#ladjivanja " h ,:; ] h ,)-(" ), rnbe&

( kod $rzavanja " h (-:; ] h $be&

U !e&ijalni$ uredjaji$a za 2rzo $rzavanje 5kon"inualni "uneli) !lo4a"i uredjaji) uredjaji za$rzavanje u kon"ak"u a #ladni$ "e4no"i$a6 $rza ( vaju e !roizvodi $anji# i i"ni#veli4ina) !a u vre$ena $rzavanja zna"no kra*a.

Ta2ela .B. VREME POTRE+NO ZA PUNJENJE I PRANJENJE ARNI TUNEHA I ZAOTAPANJE I CIENJE I1PARIVA;A

Ta2eia .. VREME POTRE+NO ZA TERMTC


37/222

8/ i4na "o!io"a )uvi#7 $a"erija u

!roizvodu)

( !e&i>i4na "o!lo"a !ole $rzavanja

;oih )


38/222

8/ h(((((((((-- -\ @ >M 5i ( i 6 M ; .5"r(" 6ck?#bdanc 5.6

,, 4 u!i li r uai ai li J


39/222

o

2ela .. 1!e&i>i4na en"al!ija u ^kJbk'J za neke vr"e !re#ra$2eni# !roizvo3a 5!renia D.G.Rju"ovu6L za

,:; uvojeno je i h , .

T e $ ! e a " u U :;( - - - (- ( -1 0 1 - @ 1 -

),

222

,)

/)B

-@)B

@/)

0B)

)B -)@

B),

B0) --),

-)

0,) /

12 21 /) 0 -- @@ @/ - @)B ) /) B) --) @)

12 ) 0) @ -B @ @, B)0

2 2 1 , ))

B) -@)

) B) ) B 0@ ,B B) @) @0) 0-) /) )

) ) ) B -/ 0 /B B B) -) ) ) @-) /)B) B) ) B B 0/ - /) @) 0 /) ,) 0)

B) B ) B 0- // B/ -)/ -/) ) @), 0) ,,)

B) -) B) B- @ / B 0 0-) /) ,,) ,@) 0) )

) @) 2 2 , 0 B B@ 0 @ B,) B) -) -/) 0) 0B)

) 0) B) BB B B @)- @B) 0) 00) /0) -),) @) 2 2 , @ B- 0 / /-)B 1 0 2 , ,0) -) ) B@)0) -,) 6 6 , /- - - /)/ B) - ,)B @,) 00),) ) B/) 66 2 02

/)/B@ ) -B)

)@) 0/)

@) /) /) - 0 / 0 @ @-)- 0 ) /,) /0) ,/) )) ) B/) B ,0 0, B B@ -,)0 -@) -) @) 0) ,,))

B)

/)

0-

)0B@

)B@

)@@

)0

)0-)/ /)

/0)

/,B)@ B)

/)

/ B

'enda !o redni$ 2rojevi$a'ovedina rednje $ana i 9ivinaL 6 ov4e"ina re3nje $anaL 6 vinje"inaL B6 iznu"ri&eL -6 $eo 2ez ko"ijuL 6 6na ri2aL @6 $ana ri2aL 8 6 ri2iji >ile"i/6 jaja u lju&iL ,6 $elan9 od jajaL 6 2u"erL 6 ladoledL 6 'ro9djeL 2rekve)njeL B6 o"alo vo*e i ja'odeL -6 vo*e i ja'o3e u iru!u 5dva dela vo*a na. jedan. deo iru!a od B,6L 6 ja'ode%e( *ero$ 5"ri 3eia vo*a na jedan deo %e*era6.

Or0 FoWoN

"l6oW

in?uW#( 0ao%O!

r"" 5I6 *o aoN

oo

"o

aoN o

oo

"o4" O

?n

O#$

RO&r>QN

^QX

0oo

&o ( "o O

4 ?a %&N >"nF 45bF ee ; 4 4'

W @T M4 0 4M N 4O

i.

r*6

0 64

NT4O4 T

2

;0

(!

II

(!T

O

W

J0

!

4oNaF4oapo

4

UWN;"N

4WaF

Ti'r

W 2K

B"

"o aF

o*o

&.0N

4_E E

o

sizi4ki rad , ( B,"e9ak >izi4ki rad B, ( @,


42/222


43/222


44/222

-/


45/222

-F

Ta2ela .. To!lo"a dianja !ovr*a 5!re$a Diol 0-( -(-- /,(0, BB-( @,,(/- ,,(B-,kelera2a -,( --(@, @,(- ,,( ,(- -(B-

kelera2a 2ez

li%*a

0,(

/- -(- ,(0-

,(

- 0,(, -(B,kelj -( ,(B- @,(- -,( /-(,-, B,,(-@,kra"av&i 0( @,(0- 0-(, 0-( B,(B- --,(,i&ro$!ir B( 0(, BB(@, ,( @,(, 0-(@,

ku!u 2eli)zi$ki

-,(0-

,(,- 0,(-,

,(/; ,(/, 0-(B-

ku!u &rveni)rani

0,(,- -(- -(0-

--(/- /,(B-- -/-(0,

ku!u &rveni)zi$ki

-,(- --(0- 0,(/,

,-(B; 0-(, -(B,

ku!u) !rokola @-( ,,(0, -,(B/, ,,( /,,(,, @,(0@,i&u!u zeleni /,( ,( -,(0- -( @-(B- --(@,,

$ri&va -( 0,( ,,(B, -( ,(-, -(B/,$rkva a li%*e$ 0- 21 0 - , -B- ,

!a!ril&e 0-( -(-- ,,(, ,-( @,(B, B-(B@,!aradajz) zreli -,( ,(@, @,(/- -( /,(- /,(-!raziluk) zi$ki -( ,(B,, B,(--, /0( ,-,(@B, /-,(,ro"kve) 2ez li%* -( -( @-(B, ,,( ,(B, ,(B-

ro"l&vi&e /-( -(, /,(- ,( @,,(@B, ,0,(-,ala"a) en3ivija 0-( B0,( -(@- /,,( ,0-(, 0-,(//,ala"a) zelena -( ,( -,(0- -( /,(0, /,(

!ana* ,( 0,( B,(@- @-,B --,(00, @,(,%!ar'le ,(

-B-(

,0,(,- --(

-@-iX @B,(,,, ,-,(,


46/222

0,

du#a u "oku dana ule3 in>il"ra&ija u ko$ori 'ra( 3jevinkeza!re$ine V' $YcL ako e ko$ora na$erno !rove"rava!rovodjenje$ ve9e' !olj( nje' vazdu#a kroz i!ariva4e)u$e"o nj "re2a ra4una"i a nv)( 'u"ina vazdu#a u ko$ori u l&ojoj vlada "e$!era( "ura " L( a!olu"na vla9no" !oljnje' vazdu#a koji ulazi u kornoruL( a!olu"na vla9no" vazdu#a u ko$ori na "e$!era( "uri "u.

U lu4aju kada u ko$ori !o"oje i dru'i izvorivla'e 5na !r. a!a( ra"i za ovla9ivanje vazdu#a ili neki"e#nolo%ki !ro&e koji e odvija uz odava( nje vla'e6) nali4an na4in "re2a !rora4uno$ o2u#va"i"i i od'ovaraju*e

"o!lo( "no o!"ere*enje.


47/222

0

Y h n k?#bdanc

In"enzi"e" odvajanja "o!lo"e jedno' radnika !ri rednje "e%ko$ >i( zi4ko$ radufr5k?6 u zavino"i od "e$!era"ure u ko$ori "uda" je u "a2e( li .B.

5..6

Ta2ela. .B. Odavanje "o!lo"e jedno' radnikafrk]c B:&c frk]c "u:&j

,) , ,)- (),)B@ B)- ,)0 (@)0,)@0 () ,)B, ( ),),0 ()@

To!lo"no o!"ere*enje uled ove"ljavania m ( zavii od in"enzi( "e"aove"ljavanja u ko$ora$a i "rajanja uklju4eno"i u "oku B Caa.

&rov

"1 n B ov u ov k?#bdan [email protected]

'de jeNov

k?c

( uku!na in"aliana na'a ove"ljenja u ko$o( riLr

Yov

vre$e uklju4eno"i ove"ljenja u "oku B 4aaL"e!en uklju4eno"i ove"ljenjaL

nov k?b$Yc ( !e&i>i4na in"aliana na'a ove"ljenja !o l$Y'radjevinke !ovr%ine ko$ore.

n =0 , 0 1 k?b$Y ovi1fvh ,)) !a e do2ijaNaj4e%*e je

Y h ,),@ A' k?#bdanc)

To!lo"no o!"ere*enje uled rada ven"ila"ora ! ( Ovo o!"ere*e( nje !o"i4e od"o!lo"no' ekvivalen"a $e#aniCko' rada ven"ila"ora vazdu%ni# #la( dnjaka i ne $o9e e!rora4una"i "a4no dok e ne odrede karak"eri"ike vazdu( %ni# #ladnjaka a !ri!adaju*i$ven"ila"ori$a. 1"o'a e ono !red!o"avlja i na( knadno e !roverava "a4no" !red!o"avke.Ponovni !rora4un e vr%i a$o u lu4aju ako e !rvo2i"na !red!o"avka u ve*oj $eri razlikuje

od "varno"i.Za ' e !re"#odno uvaja

@ ha k?#bdanc ) 5.0.6

ihl'de u vredno"i koe>i&ijena"a a

0 ( za ko$ore a $irni$ #ladjenje$ &evni$ z$ija($aL

( za ko$ore a vazdu%ni$ #ladnja&i$aL(,1


48/222

/7

!o'onl&i# $o"ora ko$!reora ) 3a 2i e do2ila izvena rezerva za !eri(ode !relazni# re9i$a rada ra#ladni# uredjaja kada u "e$!era"ure i!arava( nja vi%e ori

!rojek"ovani#

[k!6Z[ok(SEM *k ` 4 W(.6P


49/222

/8

Yf

r i2

!

686c [ O d[ O

%33333333333333333333333333)

1lika B. .

raz$enjuju iz$edju $a%ina i "o!lije' "ela) a a,R i ,& izrned Ju $a%inai

#ladnije' "ela. Neka u "o $a%ine ko( je "ro%e ilidaju $e#ani4ki rad HRi HY

u zavino"i 3a li rade o2rnu"i$ ili !ra( vi$&ikluo$. Mo9e$o uze"i da na$ $a%ina ; a$anji$ koe>i&ijen"o$ #la( djenja radi !ravi$&ikluo$ kao !o'o( nka $a%ina i da daje !o'on$a%ini R koja radi o2rnu"i$ &ikluo$ l&ao $a%i(na za #ladjenje. Izraz ^RF $o9e (

$o na!ia"i

:R

R ;

Veli&ine $a%ina $o9e$o oda2ra"i "ako da 2ude ili

I lu4aj H R ;

i l iII lu4aj H R W H ; h

1ve o"ale $o'u*e lu4ajeve $o9e$o ve"i na ova dva lu4aja. U ! r v o $ l u 4 a j u izraz HR h H ; $o Yerno

[#6 [ Ro

[n6 [; o


50/222

/R3a ne "re2a liladi"i na ni9u "e$!era"uru no %"o je "o !o"re2no) ni"i "re2a !re( kora4i"i"e$!era"uru "o!lo' "ela vi%e ne'o %"o je "o !o"re2no) jer e u !ro"iv( no$ uzalud "ro%i vi%eener'ije no %"o je "o !o"re2no

Nijedni$ ne!ovra"ni$ &ikluo$ ne $o9e e do"i*i $aki$alni koe>i&ijen"#ladjenja koji e $o9e !o"i*i !ovra"ni$ &ikluo$. Po$a"raj$o dve $a%ine) jednu !ovra"nu

5reveri2ilnu6 R i jednu ne!ovra"nu 5ireveri2il( nu6 J) koje "ro%e jednake $e#ani4ke radove H RhHY 5 l . B. . 6 . Pre"!o"avi(

$o da ne!ovra"na $a%ina i$a 2olji ko( e>i&ijen"#ladjenja) "j. da je "o!lo"a koju oduzi$a#la3no$ "elu DTve*a

od one koju #ladno$ "elu oduzi$a !o( vra"na$a%ina ,R"j. da je 5 ^ J F^ r6

[ [:J :R

Ako ada $a%ini R o2rne$o radni &ik( lu iu!o"re2i$o je kao !o'onku $a%i( nu koja!o'oni $a%inu J 5koja radi kao $a%ina za#ladjenje6) $a%ina R *e "ro( %i"i "o!lo"u !)dava"i rad HRh H ) a

#iadnije$ "elu "e$!era"ure T&!reda ( va*e"o!lo"u ,! Q Ma%ina J "ro%i*e rad Hj h HR)oduzi$a*e #ladjeno$ "eiu "o(

+udu*i da je n( h Hni i on_

( QH". lediJ Oj J

[r, 6 [ = [, 6 [6 oRJ Oj

odakle je

:J ( O R h J R F ,

%"o zna4i da *e $a%ine oduzi$a"i #ladno$"elu "e$!era"ure T koli4inu "o!lo( "e Y ( Y hY ( Ri !redava"i je "o!lije$ "elu "e$!era"ureT 2ez u"ro%ka

rada) jer je HRh HY.) Ovo zna4i da 2i "o!lo"a a$a od e2e !relazila a #lad( nije' na "o!lije"elo) %"o je u u!ro"no"i a II Zakono$ "er$odina$ike. 1lu( 4aj h Y $o'u* je a$o ako o2e$a%ine rade !o !ovra"ni$ &iklui$a

5uz ulov da je H h H 6. Pre$a "o$e) o"aje jedino $o'u*e da je W ) R J :J

:R"j. da ne!ovra"na $a%ina $ora da i$a $anji koe>i&ijen" #ladjenja od one koja radi !o

!ovra"no$ &ikluu.

T

1lika B .. !io"u ,j a !redava*e

"o!lije$ "elu

[


51/222

/,

H o r e n " z ( o v &iklu je !o'odan na !r. kao u!oredni "eori( jki !ovra"an&iklu u lu4aju kada voda za #ladjenje kondenza"ora 5"o!lije "elo6 i oni ra"vor oko i!ariva4a5"elo koje e #ladi6 i$aju kona4an "o!lo"ni ka!a( & i "e " ) "o zna4i da e nji#ove "e$!era"ure u "oku!rolaza kroz kondenza"or i i!ariva4 $enjaju. Neka je T ulazna a T7 izlazna "e$!era"ura vode za

#la ( djenje 5T7 F T 6 ) a T,ulazna i TY izlazna "e$!era"ura ono' ra"vora 5T F

T!6 . Horen"z je !rediozio kaou!oredni &iklu onaj u ko$e 2i

radno "elo i$a( io uvek "e$!era"uruono' ra"vora odnono vode za #ladjenje u !ro&ei$a raz$ene "o!lo"e 5l. B.-.6. Ovakav &iklu$o9e da e za$ili iz veliko' 2ro(ja ;arno" &iklua odnono a $no'o i!ariva4a i kondenza( "ora 5"eorijki 2ekona4no $no'o6 ilida e za radno "elo uz$e neki $ediurn koji i$a !o'odne oo2ine da "o ( ko$ i!aravanja $enja"e$( !era"uru 52inarne $e%eko( je kljuCaju !od "alni$ !ri ( "iko$ ali !ri !ro$enljivoj"e$!era"uri6. U "anju radno "elo dolazi u dodir a izlazni$ orii$ ra"voro$ 5u!ro"an " o l & 6 ) !a$ora da i$a najni9u "e$!era"uruTY.U "anju B a2ijeno radno "elo dolazi u dodir a izlaz( no$ vodo$ za Iiiadjenje 5u( !ro"an "ok 6 )

!a i$a najvi%u "e$!era"uru T7. Horen"z(ov &iklu je !ovoljniji oWi od'ovaraju*e' &iklua ;arno" za

"e$!era"uru TY i T7) jer je "o!lo"a #la ( djenja ve*a a u"ro%eni rad $anji. Hinija ) od'ovaranekoj !oli"ro!i) kod koje e dovo3i vi%e "o!lo"e ,ne'o %"o "re2a za izo"er$ku !ro$enu ) .Hinija B ) je "ako"lje neka !oli"ro!a) kod l&oje e odvo3i $anje "o!lo"e no %"o "re2a za izo"er$ku!ro$enu B ) .

i&ijen" #ladjenja Horen"z(ovo' &iklua od'ovara koe>i&ijen( "u #ladjenja&iklua ;arno" iz$edju neki# "e$!era"ura T i TY. Horen"z je !re( dlo9io da e ove "e$!era"urera4unaju !ri2li9no !o o2ra&i$a

Jo

(IP

1lika B .- . Horen"z(ov &iklu

o


52/222

Ako u razlike iz$edju ulazne i izlazne "e$!era"ure vo3e i o( no' ra"vora$ale) onda e T i Tn$o'u uze"i kao ari"$e"i4ke redine od'o( varaju*i# ulazni# i izlazni#"e$!era"ura


53/222

$a) ar'ona i dr. Ova o2la" "e#nike #ladjenja naziva e i "e#nika vrlo niki# "e$!era"ura ilikrio'ena "e#nika.

U &ilju !o"!unije' uvida u !rak"i4ne $o'u*no"i za !o"izanje niki# "e#$!era"ura) naovo$ $e"u !oza2avi*e$o e !rin&i!i$a rada ra#ladni# uredjaja koji kori"e vi#orai i"er$oelek"ri4ni e>eka") deor2i&iju 'aova i $a'ne"no(kalorijki e>eka". Z2o' vo' zna4aja u"el$i&i #ladjenja) Joule(T#o( $on(ov e>eka" *e$o !oe2no i de"aljno !rou4i"i.

Vi#orni e>eka" #ladjenja !o"i9e e u "zv. vi#ornoj &evi. Nju je !rvi !ri$enio za#ladjenje >ran&uki in9enjer Ran'ue 5/. 'od.6 ) dok je Ne$a& il &le"aljnije !rou4io !ro&eeu vi#ornoj &evi) !a e ona 4e"o naziva i Rank(il%ova &ev.


54/222

/B

'de je 5koe>i&ijen" Pel"ier(a koji je koe>i&ijen"i$a "er$oelek"ro$o"orne ile Y i !ovezan odnoo$

* T- ! # ) T7 / ) 5B .@ . 6

!ri 4e$u je TY "e$!era"ura odnono' !oja.

U "er$o!aru od "o!lo' !oja) 4ija je "e$!era"ura T) !rovodjenj( e$ kroz!rovo3nike "e4e ka #ladno$ !oju) 4ija je "e$!era"ura T ) koli4ina "o!lo"e

, " )[, < e, r *Xf Q 5T(T Q < ' 5T(T Q ]\g " 7"/"Q

A i j i o o

Ovde uX iA /]\ $kc koe>i&ijen"i !rovodjenja "o!lo"e jed (

no' i dru'o' $a"erijala o3 ko'a u na!ravljeni !rovodni&i) aY i a /$c !o (

vr%ine !reeka !rovodnika) a 9 i 9F$c nji#ove du9ine. ' ]bkc je uku!na "o!lo"na !r ovodljivo"o2a !rovodnika.

Uled !ro"i&anja "ruje I i elek"ri4ne o"!orno"i !rovodnika u nji$a e razvijaJoule(ova "o!lo"a

Ovde u i 6/b$ckoe>i&ijen"i elel&"ri4ne !rovodno"i za $a"erijale !ro(

vodnika) a R elek"ri4na o"!orno" &elo' "rujno' koia ko'a 4ine o2a !rovo( dnika. Polovina Joule(ove "o!io".eodinzi ka ".o!lo$ ) a !olovina ka#ladno$ kraju. Uku!na "o!lo"a koju !ri$a #ladan !oju ekundi je

Ener'ija za !o'on ovakvo' ra#ladno' uredjaja je elek"ri4na ene( r'ija) a!o"re2na na'a e a"oji iz na'e !o"re2ne za avladjivanje "er$o ( elek"ro$o"orne ile i za

!okri*e Joule(ove "o!lo"eP h e I R I) 5B . . 6

a a 5B. -. 6 2i*e

# < c9 6 ? Q T 6 T o Q I R I % " 7 "97 " Q

/0 . 5 B ./ . 6 +5((((((((((((((((((((

J +fa

8 h


55/222

F8Teorijka $al&i$alna razlika "e$!era"ura i $aki$alni l&oe>i&ijen" #la3jenjaza za3a"e "e$!era"ure T i T ) zavie a$o o3 koe>i&ijen"a e>ek"ivno"i "er$o(ele$en"a z %"o je z ve*e ) "o u 5T ( T 6 ) i > ve*e ) !a je "er$o ( >

o "# $a_ $a_ele$en" e>ikaniji. i&ijen"a #ladjenja ra#ladno' uredjaja kojirade !o levol"re"no$ !ovra"no$ &ikluu ;arno" iz$edju "e$!era"ura T i T L

o

i&ijen" !rovod jenja "o!lo"e A. h `)) h#6) i"e koe(

>i&ijen"e elek"rine !rovodno"i 5 6 6)) 6 6) i"e a!olu"ne vredno"i koe(

>i&ijena"a "er$oelel&"ro$o"orne ile) ali u!ro"no' znaka 5 06YX h jo%j h 9 ))

i"e !ovr%ine !reeka 5aY h aY h a6 i i"e du9ine 5lY h l0h l6) koe>i&ijen" e>(

il&ano"i "er$oele$en"a i$ao 2i o2lik

z h i&ijen"a "er$oelek"ro$o"orne ile. Me"ali i$aju jako

$ale vredno"i koe>i&ijen"a e>ek"ivno"i z z2o' $ali# vredno"i koe>i&ijen"a "er$oelek"ro$o( "orneile. Elek"roizola&ioni $a"erijali i$aju "akodje jako $ale vredno"i z z2o' veo$a $ali# vre3no"ikoe>i&ijen"a elek"ri*ne !rovodno"i. Najve*e vre( dno"i i$aju !olu!rovodni&i do2i jenile'iranje$ +i) Te) 1e) 12) P2 i Zn.

I !ored o!e9ni# i"ra9ivanja na iznala9enju e>ikani# "er$oele$ena"a) $ak( i$alnevredno"i koe>i&ijena"a e>ek"ivno"i "er$oele$ena"a koje u !o"i'nu(

) -1 "e k"e&u e oko ,),, < ) "o jo nije dovoljno da 2i "er$oelek"ri&ni ra#la(dni uredjaji 2ili konkuren"ni a l&o$!reorki$ u !o'ledu koe>i&ijen"a #ladjenja

5l . B .0 . 6 . Uz "o je &ena $a"erijala !olu!rovodnika od'ovaraju*e' kvali"e"ajo uvek jako vioka. Mo'u*no"i iznala9enja 2olji# !olu!rovodni# $a"erijala

dana u jo% uvek neizvene) jer ni "eorijka ni ek!eri$en"alna j"ra9ivanja

niu zavr%ena do "e $ere da 2i e $o'lo !redvide"i koji 2i $a"erijali $o'lida i$aju ve*u e>ek"ivno".

Ako za da"e vredno"i T i T0!o$o*u izraza 5B..6 i 5B.-.6 izra*una$o ina&r"a$o zavino" ka!a&i"e"a #ladjenja fi koe>i&ijen"a #ladj( enja ^. od ja4ine elek"ri4ne "ruje)vidi$o da e $aki$alne vredno"i za ^ i 0do2ijaju !ri razli4i"i$ I 5 l . B ./ . 6 . Ovo je !oledi&a4injeni&e da a !o( ra"o$ I ra"e i ) ali ve ja4e i ja4e ra"u 'u2i&i uled !rovo3jenja "o!lo"e ielek"ri4no' o"!ora. Da 2i !o"ro%nja elek"ri4ne ener'ije za !o'on uredjaja

T o

&8 T ( To

li$ &;. $a_

3.6G?o


56/222

/0

2ila !ri#va"ljiva) vi%e "er$oele$ena"a e redno !re9u u $odule i 2lokove 5 l . B .,. 6 .i&ijen" #ladjenja "er$oelek"ri4ni# ra#ladni# uredjaja e

1lika B., . +lok redno !ovezani# "er$oele$ena"a . i . ( 'rane "er$oele( $ena"a od!olu!rovo3no' $a"erijala) . ( "o!le kon"ak"ne !lo4e) B.(#ladne kon"alr"ne !lo4e.

jako $anjuje !ora"o$ razlike TiT 5 l . B . 0 . 6 . 1"o'a e oni u'avno$ l&o( ri"e za #ladjenje!ri $anji$ "e$!era"urki$ razlika$a 5do oko B-


57/222

1((

1lil&a B . . 1e$a uredjaja za #ladjenje adija2a"ki$ de$a'ne"iziranje$ !a( ra$a'ne"neoli 1. ( !ara$a'ne"na o) 2. ( na$o"aj $a'ne"n( o' "er$o$e"ra) . ($a'ne"ni !olovi.

zi3ova !oude a "e4ni$ #eliju$o$ odr9avaju*i i 3alje "e$!era"uru oli od oko eka". ( U !ro&eu !ri'u%ivanja ni9ava e !ri"iak>luida 5'aa ili "e4no"i6 2ez vr%enja !oljnje' rada i 2ez raz$e( ne "o!lo"e a okolino$.Pri'u%ivanje "ruje >iuida de%ava e kada e na'lo $anji !ro"o4ni !reel&) kroz kojine!rekidno "e4e >luid) !o$o*u ven"ila)


58/222

90

Odno !ro$ene "e$!era"ure A T i !roinene !ri"ika A! !ri !ri'u%ivanju nazivae in"e'ralni !ri'u%ni ili Joule(T#o$on(ov e>eka" 5 ATb A!6 . . 1a $anjenje$ A! $anjuje e iAT) !a e u 'rani4no$ lu4aju do2i( ja di>eren&ijalni !ri'u%ni e>eka"

T5(((((((((((). !; , 5B .B.6

! Vredno" !; [ zavii od !ri"ika i "e$!era"ure >luida !re !ri'u%ivanja. Za kva( zi"i4ke !ro$ene"anja !o II Zakonu "er$odina$ike je

d h Td h di ( vd! .

odakle jedi h T d v d! .

Di>eren&ijalenje$ >rrkeije h 5T )! 6 2i*e

d h5 S( 7( 6 dT 5\ \ 6 d! .T P

Za$eno$ 5B . . 6 u 5 B .- . 6 3o2ija$o

di h T 5 \ d T T #^) d! v d!. T P !

Deljenje$ !&lednje jedna4ine a d! 2i*e

dT

5B .- . 6

5 B . . 6

di T, vdP O T c P

T ,4SlT 5(((((((((( LT v

5B .@ . 6

/ T d! / !

Za T h &on" odnono dT h ,) !relazi 5B .@ . 6 u o2lik

5 =6 Th T 5( S6T v ) 5 B .0 . 6

! !

a za i h &on" odnono di h ,) !relazi 5 B . @ . 6 u o2lik

T 5( 6 5( T

T !

F. ( (X T 5S /

QP

6 v

5 B ./ . 6

5 5B .0 . 6 i 5B ./ . 6 i i$aju*i u vidu da je

5\ FTh 58 6 T

!

ledi

T5 \Y( 6 5\Y 6. g(

/T /!

G p

T5 ( i

!

6 T v

/ 5!v 6

/!

/u

/!

5!v 6H /! i=

5 B ., . 6

< 6Wc6L < 6/!


59/222

,B

a ako ovaj izraz za di za$eni$o u 5B . B . 6 do2ija$o

d hb . K5(((((((((( 6T( v

P

d! I 5\^H6 dT

T!

5 B .- . 6

Di>eren&ijalenje$ h 5! )T 6 2i*e

dE h#--) d! 76 5\(6 dT .T !

a!

Izjedna*avanje$ koe>i&ijena"a uz d! i dT u 5B .- . 6 i 5B . . 6 do2ija e

5B . . 6

596

iP

b K5((((((((((((FT ( v

5^6 h J 5 ./T P /T P

5 B .@ . 6

5 B . . 6

eren&ijal) $oraju dru'i $e%ovi"i i zvod i 5B .@ . 6 i 5B .0 . 6 da 2udujednaki

a5\ \6 T

/! T

T

b i K5 (((((((((( F T (V

a a i 9

9 FT 3

T 6 TF#

d5\86 / T

'iV

a!

( - H - ) - v[ !

/T P

T

! T ar !

5 B ./ . 6

5 B .B, . 6

jer je di "akodje "o"alni di>eren&ijal) !a dru'i $e%ovi"i izvodi od i !o ! i T $oraju da 2udujednaki. 1 o2ziro$ na 5 B .@ . 6 $o9e$o da na!i%e$o

b K b /v K . K5(((((((((6Th ( 5 ((((((((((((((((( 6 )(((((((((( 5 B . B . 6

&! /T P

4i$eizraz za di>eren&ijalni !ri'u%ni e>eka" 5B . .2 6 !relaz" u o2lik5\\6. \\ ! ; !

Y b v )T 5 (((((((((( S 6 ( v

d " !5 B .B . 6


60/222

,Ek!eri$en"alno odredjene inverzione "e$!era"ure 'aova u !odru4ji$a $a(le 'u"ine razlikuju e od inverzioni# "e$!era"ura izra4i$a"i# !o 5B.B/.6)jer van der Vvaai(ova je3na4ina i$a vie kvali"a"ivni ne'o kvan"i"a"ivni zna (4a j . l!ak 5B .B/ . 6 daje do"a do2ru orijen"a&iju) %"o e vidi i iz iede*i# !o (da"aka o ek!eri$en"alno odredieni$ vredno"i$a T. L

J "nv ,

T " vO < J T. bT $v , eren&ijalni !ri'u%ni e>eka" je ne'a"ivan 5"e$(!era"ura ra"e6) a za va "anja deno od inverzione linije di>eren&ijalni !ri('u%ni e>eka" jo !ozi"ivan 5"e$!era"ura o!ada6. Za "anja koje le9e i!o3 !ra(ve T. h &on" di>eren&ijalni !ri'u%ni e>eka" je ne'a"ivan. 1a ni9avanje$

!ri"iaka linije i h &on" !relaze u !rave !aralelne a a!&io$ i !ri'u%ni e( >oka"i %&ezava ) jer e >luid !ona.%a kao i3ealan 'a .

Inverziona linija !ree&a donju 'rani4nu krivu u "a4ki 5T. Za >lu( id koji 2i e!ona%ao !o van der Vvaal(ovoj je3na4ini inverziona linija !rodu( 9ava u zai*eno !odru4je i za"anja "zv. !re'rejane "e4no"i 5u $e"a"a2ilrio$ "anju6 levo r_l inverzione linije !ri'unie>eka". je ne'a"ivan. Ali u "e#ni4koj !raki na 3 on jo j 'rani4noj liniji o2i4no !o4inje i!aravanje)!ri 4e$u e !ri !ri'u%ivanju velika ener'ija i!aravanja na$iruje iz unu"ra%nje ener'ije) od(riono na ra&un o#ladjivanja >luida ) !a je 3i>eren&ijalni !ri'u%ni e>eka" !o4ev od donje 'rani4nelinije uvek !ozi"ivan. Dru'i$ re4 i$a ) i!od "a4ke G inverzi( ona linija e !okla!a a 3onjo$'rani4no$ krivo$.

Ako >luid "anja !ri'u%uie$o od !ri"ika !Y &lo !ri"ika !o od ( nono "anja. !ro$enaY"e$!era"ure 2i*e

T) ( T [( Y d! . 5B .@ . 6 1 1P j !

Odno

je in"e'ralni !ri'u%ni e>eka". Za da"u !o4e"nu "e$!era"uru i da"i krajnji !ri"iak P2najve*iin"e'ralni !ri'u%ni e>eka" do2ija e kada e za !oCe"ni !ri( "iak iza2ere ona izo2ara !Y koja!rolazi kroz "a4ku a) odnono kroz !reek izo"er$e TK h &on" a inverziono$ linijo$g)


62/222

# o

i&ijen" #la3jenja 2i"i

"o ledi

:9":""

$o ;arno"(ov &iklu iz$edju "e$!era"ura T i Tf5T h TY i T h T 6) onda je koe>i&ijen"2ladjenja ;arno"(ov &ikiu )r

To ot !~T ( > a zaJoule(ov h (((((((\

o = oIvakoje T


63/222

e ra#ladno "elo kondenzuje) de%ava e !ri kon"an"ni$ !ri"i&i$a !Dod( nono !) ali i !rikon"an"ni$ "e$!era"ura$a TodnonoT) jer u o2la"i v( la9ne !are linija$a kon"an"no'!ri"il&a od'ovaraju linije kon"an"ne "e$!( era"ure. Za"o je "eorijki i $o'u*e a oval&vo$$a%ino$ o"vari"i o2ra"an &iklu ;arno".

1l. -.. e$a ko$!reione !are $a%ine a ek!anzioni$ &ilindro$ i o2ra"ni radni &iklu u Tdija'ra$u

Rad za izen"ro!ko a2ijanje o3 "anja do je

'de je i kJbk'c !e&i>i4na en"al!ija radno' $ediu$a u indeko$ o2ele9e( no$ "anju. IJek!anziono$ &ilindru do2ija e rad

Po"re2an rad za !o'on $a%ine je

hS[ lk( leh 5i o( ic 6 ( 5i ( id 6 h 5i8i6(5il( iB6 h n f,kJbk'c )

jer je "o!lo"a #ladjenja koju oduzi$a #ladjeno$ "elu 5na !r. vazdu# u #ladnj( a4i ili onira"vor6 k' ra#ladno' >luida

,o Qi ( i. ( rY


64/222

1l. - .B. o$a !arng $a%inW a !ri'u%ni$ von"ilo$ i &iklu u T dija'r arnu

B

!D6 . Ako je & kJbk'i4na "o!lo"a "e4no"i za in"erval "e( $!era"ura od TdoT) onda je

i( i h & 5T ( T 6 . o o

Ova "o!lo"a o u"ro%i na i!aravanje jedno' dela "e4no"i) "ako da je) nakon !ri'uivanja"anje vla9ne !are - odredjeno jednako%*u !ovr%ine ) ) @ )/ i !ovr%ino )- )0 )/ jer je i hiY h iY. luid zakoji je odno (\ %"o $anji.


65/222


66/222

i z2o' "alno o!ano"i od 7udara"!&no"i7 ili 2ar 7"vrdo' rada7 .

Na !o4Y"ku uiavanja zidovi&ilindra odnono zidovi radno' !ro( "ora ko$!roora u "o!li

od !re"#o3no' a2ijanja) !a uiana vla9na i #ladna !ara !ri$a "o!lo"u od zidova &ilindra)ulgd 4Q'a i!arava "o4ni doo vla9n> !arQ. Ovo i$a za !olodi&u $anjonje !unjQnja &ilindra)

%"o zna4i da &ilindar $ora 2i"i zna"no vo*i. U "oku daljo' !ro&oa a2ijanja !ara !o( "ajo"o!lija od zidova &ilindra) !a "o!lo"a !rolazi od !aro na zidovo &ili ( ndra 5l.-.@a6. Pri "o$o$o9o do*i do doli$i4no kondonza&ijo !aro na zi( dovo &ilindra) %"o $o9o da dovedo do udara"o4no"i.

Ulod za'rovanja !aro !ri uiava( nju ra"o njena !o( &i>i4na za!ro$ina) !a o rad a2ijanjara#ladno' >luida !ovo*ava 5l.-.@26 Raz$ona "o!lo"o iz$e3ju !aro i zi( dova &ilindra jono!ovra"an !ro&o i $anjujo koY>i&i( jen" #ladjenja.Z2o' ovo'a ?lu( id u i!ariva4u !o("!uno i!ari i ko( ko$!roor uiava uvu zai*onu !aru ili &ak i $alo !ro( 'rojanu.

1uvo uiavanjo S Z2o' !o$onu"i# nodo"a"aka vla9no' uiavanja !ro&oi!aravanja ra#ladno' >luida u i!ariva4u o vodi "ako da ko$!roor uiava uvu zai*onu!aru. U " z v. i!ariva4o a dirok"no$ ok!anzijo$ 5nazivaju e jo% i 7uvi7 i!ariva4i6 dovodio u i!ariva4 onoliko ra#la ( dno' >luida koliko unje$ui i!ari do "anja uvo zai*ono !arog)


67/222

0

1l. - ., . Vla9no i uvo jiavanje 1l. - .. 1uvo uiavanje za lu(za lu4aj TW T j & 4a j T FTj.

I !ore&i "o'a %"o e ovakav &iklu zna"no razlikuje od &iklua ;arno") koe>i&i( jen" #ladjenja

ovakvo' &iklua je !ri#va"ljiv) jer u linije! h &on". !rili4no !olo9ene u T dija'ra$u 2udu*ida u 2like liniji !kh &on " .

Veo$a %"e"na !ojava raz$ene "o!lo"e u &ilindru ko$!reora zna( "no je $anjakod uvo' uiavanja u !oredjenju a via9ni$ uiavanje$) jer1t- koe>i&ijenl !relaza "o!lo"e d

vb$Ykc za uvu i !re'rejanu !aru zna"no $a( nji ne'o za vla9nu.

Iz doada navedeni# razlo'a $o9e$o $a"ra"i da je "eorijki kru( 9ni !ro&e ara#ladni$ $ediu$i$a kod koji# on !ada u o2la" vla9ne !are a !ri'u%ni$ ven"ilo$ i uvi$uiavanje$ !rak"i4no naj!ovoljniji i "o'a e on $ o9 e !ri#va"i"i kao onova za 3alje!rou4avanje !arni# ko$!reorkin $a( %ina.

i&ijen" #ladjenja ovai&vo' &iklua 5l.-./6 je


68/222

90

U !r!'rWQjanoj o2la"i !ri " h &on". !!&i>i4na !n"al!ija $alo ra"o kada !ri"iako!ada. Ukoliko j! !ara !re'rejanija) linije " h &on". ! !ri2li9a( vaju linija$a i h &on".)jWhr Q !ara 3V5> vi%! !ri2lizava oo2ina$a id>a ( lno' 'aa. U 2lizini 'ornje 'rani4nekriv! !ara zna"no od"u!a od idoaino' 'aa !a !riliko$ !ri'u%ivanja "g$!Qra"ura nh%"oo!ada 5Joulo (T#o$on(ov o>oka"6.

Iz!n"ro!ko a2ijanj! !red"avljeno je koo$ linijo$ leva na deno i od dolena 'ore) jer !ri ovakvo$ a2ijanju ra"e i !ri"iak i"ovro( $eno a en"al!ijo$. Za jako vla9nu!aru izen"ro!e u veo$a "r$e) za u( vlju i !re'rejanu !aru one u 2la9e i $alo i!u!4ene5konvekne6 na 'or!.

Na dija'ra$u u u&r"ane i krive v h &on". 5izo#ore6) koje u u o2la"i jal&ovla9ne !are "r$lje i konvekne !re$a aore. U o2la"i uvlje i !re'rejane !are one u 2la9e

i koro !rave linije.Izo"er$! u !re'rejanoj o2la"i $o'u da e na&r"aju !o$o*u je8 dna4ine i h

> 5! ) " 6 . Pojedine "a4ke izo#ora i izen"ro!a u vla9noj o2la"i &r"a( ju e izra4unavanje$vredno"i _ za !ojedine !ri"ike iz izraza v ( v \

i _

za da"o v h &on". i h &on". U !re'rejanoj o2ia"i &r"aju e !o$o*u je( dna4ina v h > 5 ! ) " 6 i h > 5! ) " 6 uzi$aju*i razne vredno"i za ") a za"i$ izra( 4unavanje$ !ri"ika !. 1a vredno"i$a! i " izra4unava e vrhdno" !WhF&i>i 4ne en"al!ije iz je3na4ine i h > 5! ) " 6 .

!i dija'ra$ $o9e da e !relika iz T ili i dija'ra$a za od'ova( raju*i

ra#adni >lui3. Za 1VP uo2i4ajene ra#ladng >lui3e !i dija'ra$i u $anj! ili vi%e li4nio!iano$ dija'ra$u.

Za !rak"i4ne !rora4une ko$!reorki# $a%ina za #ladjenje !i(di( ja'ra$ je!o'odan za"o %"o e u ovi$ $a%ina$a raz$enjene koli4ine "o!lo( "e) !a i u"ro%eni rad) javljajukao razlike en"al!ija) koje je lako o4i"a"i na a!&ii. Na l. -.. !rikazan je "eorijki &iklu$a%ine za #ladjenje kada ona radi !o &ikluu ;arno" 5)) )B6) !o &ikluu a !ri'u%ni$ven"ilo$ i vla9ni$ uiavanje$ 5) ) )B6 i !o &ikluu a !ri'u%ni$ ven"ilo$ i uvi$uiavanje$ 5 ) ) )B 6.

Mere za !ove*anje koe>i&ijen"a #ladjenja. ( Pove*anje koe>i&ije( n"a #ladjenja kodko$!reorki# !arni# $a%ina $o9e u na4elu da e !o"i( 'ne na dva na4ina a6 !ove*anje$

"o!lo"e #ladjenja !o jedini&i $ae ra#la( dno' >luida i 26 $anjivanje$ rada a2ijanja. Ovo e!o"i9e lede*i$ onovni$ na4ini$a !ove*anja koe>i&ijen"a #ladjenja!re#la3jivanje$) !ri('u%ivanje$ u vi%e "u!njeva i a2ijanje$ u vi%e "u!njeva.

7 (


69/222

9

1l. - .B . ;iklu auvi$uiavaiv!$ i !rWhF#ladjivanjo$ kondenza"a uT 5a6 i !i dija'ra$u 526.

U na4olu 2i ! !re#ladjjvanjo $o'lo izvWhF"i i "ako "o 2i konde( nzovanu"!4no" ra#ladno' >luida #ladili vla9no$!aro$ iz i!ariva4a 5l. -.-6. Vla9nu !aru izi!ariva4a) u ko$Q j!F ona i!arila a$o do "anja l ) dovodi$o u !rQ#ladjiva4 u ko$Q ona!o"!uno i!ari do "anja 1) #ladWhF*i !ri "o$o kondonzovanu "gh4no" od "ania B ao "ania-. Pri ovo$! j! i.) ( ij hS

h iY ( iY h i i JYrj iY h15 ( &on " . ) -1jQ "anj! ra#ladno' >luidakoje 2i i$ali !ol! !ri'u%ivanja kada nWh 2i 2ilo nikakvo' !r!#ladjivanja.

Ovo zna4i da u !ovrin! -a2- i l &dl jednako ili dru'i$ re4i$a "o!lo"a #ladjenja fo"aj! i "a ) 2ilo da "o4no" ra#ladno' >luida !ri'uuje$o 2ez !re#ladjivanja ili da j!!re#ladjuje$o !o$o*u vla9ne !are iz i!ariva4a.

Rad a2ijanja o"aje u o2a lu4aja i"i) !a e ni koe>i&ijen" #ladjenja ne $e( nja. Iz ovo'azaklju4uje$o da !re#ladjivanje$ na ovaj na4in ne do2ija$o ni%"a) %"o je i razu$ljivo) jer$o ne!ovra"no !ro&e !ri'u%ivanja za$:( nili ne!ovra"ni$ !ro&eo$ raz$en! "o!lo"e !rikona4ni$ razlika$a "e$!e( ra"ura. Pora" en"ro!ije vi# "ela koja u4e"vuju u !ro&eu je i"ikao i u lu4aju !ri'u%ivanja ) %"o vidi$o u T dija'ra$u na l. - .- .

U veliki$ a$onija4ni$ ra#ladni$ in"ala&ija$a a 7uvi$7 i!a( riva4i$a!re#ladjivanje vla9no$ !aro$ !ri$enjuje e u ko$2ina&iji a za( %"i"o$ ko$!reora od

"e4no' udara !o$o*u odvaja4a "e4no"i. Pri na'li$ !ro$ena$a "o!lo"no' o!"ere*enjai!ariva4a) a !oneka3 i $anjkavo' rada !ri'u%no' ven"ila) do'adja o da iz i!arivaCa izlazivla9na !ara.

v$


70/222

97

1"o'a o "eF$!gra"ura !rY'rejan! !ar! na izlazu iz !r!#ladjiva4a 2ira "ako da di$gnzijo!ro#ladjiva4a 2udu ":#ni4ki i okono$ki razu$ng) a da "o$!g( ra"ura na kraju !ro&oaa2ijanja u ko$!rooru n: 2udo "ako vioka da o u'rozi !o"ojano" oo2ina ulja za!od$azivanjo ko$!roora.To!lo"a #la(

1l. -.. Pro#la3jivanjo vla9no$ !aro$ u odvaja4u i!rgFd ko$!roora.

djonja *o 2i"i vo*a od "o!lo"g #ladj!nja &iklua 2Qz !ro#ladjivanja za i f D) ali Pulgd !ro'r!vanja!aro u"ro%Qni rad 2i"i vo*i za A . i&ijen" #la( djenja ovakvo' &iklua

@(

ne*! 1P!o!ravi"i u vi$ ulovi$a u odnou na kog>i&ij!n" #ladjenja &iklua a uvi$ uiavanj!$ i2oz !re#ladjivanja. I ovd! za $anjivanj! 'u2i"aka uled ne!ovra"no' !ro&ea !ri'u%ivanja uvodi$ong!ovra"ni !ro&e raz$ene "o!lo"e u !re#ladjiva4u.Iz T dija'ra$a na l. -.@. i iz

doada%nji# raz$a"ranja) $o9e$o re*i da *e ovakav na4in !re#ladjivanja 2i"no !o!ravi"ikoe>i&ijen" #ladjenja u oni$ lu4ajevi$a kada je razlika "e( $!era"ure kondenza&ij! ii!aravanja v!lika i kada ra#ladni $ediu$ i$a v!liku !e&i>i4nu "o!lo"u "!4no"i5!olo9enu donju 'rani4nu krivu6 i $alu

A f o 5 A


71/222

98

j! $ala. Iz T i !i dija&jra$a 5l.-.06 vidi$o da "o!lo"u #ladj>$ja $o9e( $o da !ovo*a$oako za da"u kon"an"nu "!$!era"uru vo&i! T !ovn*a$o !ri( "iak a2ijanja !. Modju"i$)!ov!*anj!$ !ri"ika !) !ov!*ava ! i rad a( 2ijanja) a i kon"ruk"ivni razlozi "ra9! da s#a !ri"iko$ ! n! id! vioko) j!r u l ina*! !ri"i&i u ;, oTna%ina$a jako vioki.

O!"i$alni !ri"iak ! $o9! da ! nadj! iz ulova d . / d ! h O za T h &on". i i h &on". Ovi$! do2ija naj!ovoljniji ko!>i&ij!n" #ladj!nja za uvo uiavanj! 5) ) )B6.

1l. -.0. Pov!*anj! "o!lo"! #ladj!nja !ovo*anj!$ !ri"ika ! i !r!#ladjiva( nj!$#ladno$ !aro$ kada j! T F TY.

Dalj! !ovo*anj! "o!lo"o #ladjonja 5!a i koo>i&ij!n"a #ladjonja) ako j! ra#la( dni >luid za "o!o'odan6 $o9o 1P!o"i*i !r!#la3jivanjo$ uvo$ zai*ono$ !aro$ iz i!ariva4a 5)7 )7)7 )B76 .Pri "o$e je ( iY h iY ( iY . lui3i$a koji e do2ro $e%aju a ulje$ !ro#ladjivanje!aro$ j! !ral&"i4na !o"ro2a da ra#ladni >luid i!ari iz ka!lji&a ulja u !ro#ladjiva4u) a nh u&ilindru i&o$!roora %"o $u $anjujo "o!on i!oruko.

1a2ijanj! u vi%o "u!njova j! !>ikaan naCin za !o2olj%anjo koo>i( &ijon"a#ladjonja kada j! odno !ri"ika !b! voliki odnono kada j! razlika "!$!!ra"ura T ( Tvelika. Voliki rad a2ijanja $o9o da e $anji ako g !ara ra#ladno' >luida a2ija u dva ilivi%! "u!njova. Na l. -./. da"a j!


72/222

9/

6 odvaja4u "o4no"i !ara na"ala !ri'u%ivanje$ odvaia g i odlazi dire ( k"no u ko$!r!orniko' !ri"ika zajedno a !aro$ koja dolazi iz i!ariva( 4a. U i!ariva4 odlazi iz odvaja4a

a$o "e4ni ra#ladni $!diu$ i "a$o i( !arava.


73/222

,

Pri'u%ivanjo u vl%! "u!njAva. (


74/222

!a $o9oino ro*i da vio"g!ani$ !ri'u%ivanj!$ !rak"i4no ng u"i4o$o na "o!lo"u#ladjonja.Iz izraza [email protected] S3) $!dju"i$). vidi da jg u"ro%!ni rad za a2ijanj! zna"no $anji) j!ro no a2ija va !ara na"ala !ri'u%ivanjo$ do !ri"ika !Y od "o'a !ri"ika do !ri"ika !.

Polodi&a ovo'a j! $anj!nj! u"i&aja n!!ovra"no"i !ri'u%ivanja i !ov!*anj! ko!>i&ij!n"a#ladj!nja. Ukoli( ko j! 2roj "u!nj!va v!*i) "o j! i !ovo*anj! ko!>i&ij!n"a #ladj!nja V33" Ovaju"i&aj zavii od karal&"!ri"ika ra#ladno' $!diu$a kao i ol "!$!!ra"ura T i T . U"i&aj j! j!u"oliko v!*i ukoliko j! izraz 5&br 6 . 5T ( T 6 vY*i) odnono u"&oliko u 'u2i&i ul!d!ri'u%ivanja u j!dno$ "i>!nju v!*i.:

Dvo"!!!no !ri'u%ivanj! i a2ijanj! a !r!#ladjivanj!$ j! na4in !o2olj%anjako!>i&ijon"a #ladj!nja koji ! do2ija ko$2ina&ijo$ "ri onovna na&ina. Ovaj S3na4innaj4!%*! r!*! u !ral&i l&ada j! razlil&a "!$!!ra"n( ra kondonza&li!. T i i!arivan ja TY"olil&a da j! o!ravdano uv'dj!nj>L vi%!"!L( !!no' !ri'u%ivanja i a2ijanja. Ra$o"ri*!$olu&aj dvo"!!!no' !ri'u%iva( nja i a2ijanja ) j!r S3on naj&!%*! !ri$enjuj!) no ova

ra$a"ranjaS3

$o'u 2!z v!lik! "o%ko*o !ri$!ni"i i !ro%iri"i i za lu4aj!v! kadaS3

radi o


75/222

vi%! "u!nj!va.

Na l. -.. j! !rikazana %!$a j!dnY in"ala&ij! l&oja radi a dvo( "o!!ni$!ri'u%ivanj!$ i a2ijanjo$) kao i kru9ni !ro&o u T i !i dija'ra( $u. >ladi do "o$!!ra"uro T . Ova o !ara !o$:%a a uvo$ zai*ono$ !aro$ koja dolazi izako$u( iJ"ora i $o%u uiava ko$!roor vioko' !ri"ika < VP.

! i odlazi u aku$ula"or A&) rn$

Iz T dija'ra$a $o9o$o da vi3i$o 3a j! $o%anjo$ nladno !aro

na"al! !ri'u%ivanjo$ u !rvo$ "u!nju i !r!'rojang !aro iz ko$!roora ni(koa !ri"ika "o$!ora"ura !arY koju uiava l&o$!roor vioko' !ri"ika ni(

9a o&l "o$!Yra"uro !aro koju 2i ovaj ko$!r!or uiavao da no"na Paro izaku$ula"ora. 1"anjr. u "a4ki B $o9g$o odrodi"i iz ulova $o%anja !aro !ri

"alno$ !ri"iku ! h &on". $i = $ . i " %( 1 & - . ' i

B $ $ l) u

odaklo lodi !ri2li9no i". =K . " B $ r

'&lo jo i7 hi i i99 'li


76/222

U ovo$ izrazu oznaka 7 1P odnoi na uvu zai*Fnu !aru) ozna( ka na

klju4alu "o4no" 5 a izuzo"ko$ i koja ozna4ava Qn"ai!iju !rQ#la( dj!nY "e4no"i na !ri"iak

!6) a indQki o3no! na !ri"ike.

Rad ko$!rYora vioko' !ri"ika jF

AH VP S - B

B

5-./.6

Rad ko$!roora niko' !ri"ika jo

AHNP

5 ( _ 6 . 5 i ( i 6 $ )5-.o6

^ h

5i7 ( i 6o $ 5-..6

5i( ij 6 5 ( _

U lu4aj!vi$a kada e vodo$ za #ladjenje k&_idenza"ora ne $o9e da !o"i'nezadovoljavaju*a nika "e$!Yra"ura u $edju#ladnjaku ili ako je "e$!era"ura ove vode vioka"ako da je #ladj!nje vodo$ u $edju#ladnjaku n!$o'u*e) !ri$enjuje e #ladjenje !re'rejane

!are !ole !rvo' "u!nja a( 2ijanja !o$o*u i!aravanja jedno' dela "e4no"i !ri'u%eno na$edju!ri"iak. Na l. -.. !rikazan je %e$a jedne "al&ve in"ala&ije) koja e razlikuje od one!rikazane na l. -.. !o "o$e) %"o e !re'rejana !ara) !ole a2ijanja u ko$!reoru niko'!ri"ika i even"ualno' #ladjenja u $edju#ladnjaku) uvo( di u ako$ula"or i!od nivoa "e4no"iu nje$u. Pre'rejana !ara) !rolaze*i kroz klju4alu "e4no") o#ladi o do "e$!era"ure zai*enjakoja od'ovara !ri( "iku ! uled 4e'a i!ari jedan deo klju4ale "!4no"i koja 1P nalazi uaku$u( la"oru.Y2vako o#ladjena !ara iz ko$!reora niko' !ri"ika i !ara koja j! uled ovo'o#ladjivanja i!arila) kao i !ara na"ala !riliko$ !rvo' "u!nja !ri'u%ivanja 5 od !ri"ika ! do!ri"ika ! 6) odlazi u ko$!reor vioko' !ri"ika 'dg g a2ija do !ri"ika !. Od k'ra#ladno' >luida koji dolazi u "!4no$ "anju u !ri'u%ni ven"il PV I nakon !ri'u%ivanja a!ri"ika ! na !ri( "iak ! o"aje 5 l(_ 6 k'bk'c"e4no"i) a i!ari _ k'bk'c . Ozna4i$o li a 'Y&ieo"e4no"i koji i!ari #lade*i !re'rejanu !aru !ole !rvo' "u!nja a2ijanja do "e$!>Fra"ureklju4anja " odnono do "anja i7 onda *e u !ri( 'u%ni ven"il dru'o' "u!nja PV II) odnono ui!ariva4 do!e"i 5 (_ 6 (' k'bk'c "e4no"i. U ko$!reor niko' !ri"ika < NP *e do!e"i i"aova ko( li4ina u !arno$ "anju i ko$!reor *e je a2i"i d+ "anja . U $odju#ladnja(

odakl! vidi$o daljnu u%"edu u radu ulod 3vo"e!eno' !ri'u%ivanja ko$!r!F( or ni9W'!ri"ika a2ija $anju koli4inu !arY no'o %"o 2i "o 2ilo u lu4aju !ri'u%ivanja u jAdno$"u!nju. Iz navAd!ni# izraza za "o!lo"u #ladj!nja i rad o2a ko$!r!ora lako j! na*i r!la"ivno

j!dno"avan izraz za ko!>i&ij!n" #la ( dj!nja


77/222


78/222

948opoa Aa#jpnja po 1 DL rasAa#noL e#iBa Doji saMija Doprpsor viso- iFoL priisDa o"i&a"i koli4ina ra#ladno' >luida odr!djgna ulovo$

G [ 5U ( i7 6 h AG . 5i7 ( in# 6 )O1 $ s $ Pn $ $

odakle je a 5- [email protected]

5i) (i7 6 $

YG $ G o 5i7 (i 6 5i7, ( i $6$ !# :

5i)) ( 7 6

U $ $#6

5-)o.6

1uva zai*!na !ara "anja B na"ala !ri !ri'u%ivanju u koli4inik'bc ku!lja S3U!arno$ !ro"oru ako$uia"ora) a klju4ala "e4no" "a (nja / u koli4ini 5l ( _ 6 . AG >k'bc u njefovo$ "e4no$ !ro"oru 'de . ... .

) ...$ . $H J 7e kon"i za o#ladjivanje !re'rejan! !are GY.

Tz "e4no' !ro"ora aku$ula"ora u !ri'u%ni vgn"il PV II o"i4e i ko( li4nina"e4no"i G ) a da 2i g u "e4no$ !ro"oru aku$ula"ora i ku!ljala ova koli4ina "e4noli) u!ri'u%no$ vgn"ilu PV I $ora da g od !ri"ika ! do

i!ariva4 R 'do i!arava na ra4un . U %o$l na l. -.-. !rgd!o"a( vlj!no j! da j!!re!lavljeni i!ariva&.

Po"r!2na koli4ina "!4no"i ra#ladno' >luida koja "r!2a u !ku(ndi da S3!ri'u%i u PV II od !ri"ika ! do ! da 2i ! !okrio ra#ladni ka!a(&i"!" k?c iznoi $

: G h \8h ((((((((((((((((((((@T(((( k,bc [email protected]

o f l 7 ( l W( (o o.

Ova koli4ina ra#ladno' >luida !ro"i4! l&roz i!ariva4 R 5 u %!$i na l.-.-. !r!d!o"avlj!noj! da j! "o 7uvi= i!ariva46 u ko$! i!ari do "anja uve zai*en! !ar!. Ovu !aru "anja uiava ko$!reor niko' !ri"ika


82/222


83/222

B

2oo"er(ko$!reoro$ je ela"i4na u ek!loa"a&iji) jer e a $ali$ !reinaka( $a in"ala&ije2oo"er(ko$!reor $o9e kori"i"i i za rad a vio$ "e$!era"( uro$ i!aravanja 5!rvi$"e!eno$6 )kada i!ariva4 a ni9&$ "e$!era"uro$ ne "re2a da radi.

Pri$ena 3vo"e!eno' i!aravanja a dvo"e!eni$ a2ijanje$ o!ra( vdana jekod veliki# in"ala&ija onda kada u "o!lo"e #ladjenja $i ,ve( like i i&ada je razlika"e$!era"ura i T zna"na. Ponekad e !ri2eaavare%enju !o ko$e e za nizu "e$!era"uru !o"avlja jedan dvo"e!eni ko$!re( or "ako da "aj

deo in"ala&ije na !r. radi !o %e$i kao na i. -.. ili -.B) a za vi%u "e$!era"uru i!aravanja euzi$a je3no"e!eni l&o$!reor i "aj deo in"ala&ije radi !o e$i na !r. kao na l. -.0. ili -.-.Ovo je !o'odnije a 'ledi%"a jeano"avnije' rukovanja i re'uliania.

U doada izio9eni$ e$a$a in"ala&ije 'ovorill $o uvek o jeano$ i!ariva4uza da"u "e$!era"uru i!aravanja) o jedno$ kondenza"oru) o iedn( o$ ko$!reoru o3nonodva i&od 2oo"er(veze) o jedno$ !ri'u%no$ ven"ilu za da"i "e!en !ri'u%ivania. 1a$o e !oe2i razu$e da kod veliki# i raz'ra( na"i# in"ala&ija i$a vi%e i!ariva4a l&oji rade a i"o$"e$!era"uro$ i!a( ravanja) koji $o'u i$a"i vaki voj !ri'u%ni ven"il 5kod "zv. i"e$a a di(rel&"no$ ek!anzijo$6 ili zajedni4ki 5l&od"zv. !re!lavljeno' i"e$a6. I1i>"\ dalje $o9e da2uae i vi%e !araielno !ovezani# kondena"ora) l&ao i vi%e i&o$( !reora l&oji rade iz$edjui"i# !ri"ial&a.

Ako je "o!lo"a #laajenja $ala u !oredjenju a "o!lo"o$ #ladje( nja ,) ne i!la"ie !ri$ena. dvo"e!eno' a2ijanja ukoliko odno !ri"iaka !b!Ddozvoljava jedno"e!enoa2ijanje. ;ena l&o$!lil&ovane in"aia&ije a dvo"e!eni$ a2ijanje$ ne 2i 2ilako$!enzirana u%"e3o$ u ener'iji za !o'on $a%ine.


84/222

BB

'rejanY !arq iz i!ariva4a ) kao %"o j! "o ko3 $anji# $a%ina) !ri !ro( ra4unavanju za!r!$ino!aro koju ko$!r!or "re2a da uia $ora$o i$a"i u vidu 3a jo !!&i>i4na za!r!$ina $o%eodnono !r!'rejang !are ve*a ne'o kad 2i !ara 2ila uva zai*ena.

luidi koji g u!o"re2ljavaju za uo2i4ajong "e$!era"ur! vi%eniu !o'odni) j!r u od'ovaraju*i !ri"i&i ili uvi%! nild ili S3"e4no" na "i$ "e$!era"ura$a iod'ovaraju*i$ !ri"i( &i$a zai*enja $rzne. Ako S3, Sdru'e "ran!) u!o"r!2e ra#ladni >luidikoji na ovi$ "e$!era"ura$a i$aju nor$alne uo2i4ajene !ri"ike i n: $rznu e) onda uuo2i4ajene "e$!!ra"ure kondenza&ije vi%e od kri"i4ne "e$!era"( ure ra#ladno' >luida. Da 2ie ove nYz'od! iz2!'le) in"ala&ija S3izvodi u vidu "zv. kakadnY !r!'e 5l. -.0.6)Ui!ariva4u nik! "!$!ora"ur! R7

i!arava oduzi$aju*i "o!lo"u #l( adj!nj a7,ra#ladni >luid 4ij! u oo2ine!o'odne za ovako ni( ke "e$!Yra"ure5na !r.>r!on 6 koji WhF) !ol!a2iianja u ko$!r( !oru

U 7kolu vioke "!$!era"ur!7 ) ko( j! S3a"oji od i!ariva4a R )ko( $!r!ora reon 6. 6!ra"uro7 i i!ari( va4 7kolaviokY "o$!era"ur!7 R izv!deni u kao jedin"ven raz$enjiva4 "o( !lo"e 5!ro"iv"rujni ili &evn:z$ije !o"o!ljene u oni ra"vor.6 lo!lo"u ko( ndenza&ije iz


85/222

B

/^&1T

o

T

To

T ( To

d.

T 5 T ( T 6 o T ( T

Do analo'no' zaklju4ka dolazi$o i za &iklu na l. -./. analiziraju*i "a8 2!lu 1. )

E>ek"ivna na'a koju "ro%i ko$!reor ve*a je od "eorijke na'! izra4una"e

!ro$a 5-.0.6 z2o' en!r'e"ki# 'u2i"aka koji e javljaju u ko$!r( eoru) o *e$u *e kanije2i"i de"aljnije 'ovora.

Da 2i o o2oz2odilo kon"inualno i!aravanj! ra#ladno' >luida u i( !ariva4i$a!ri kon"an"no$ !ri"iku i!aravanja) ko$!roor $ora no!roki( dno 3a odiava na"alu!aru. Ako iz i!arivaCa 52ilo dirold.no iz njin u lu ( 4aju 7uvi#7 i!ariva4a) ili !rokoakoinuHa"ora odnono odvaja4a "oCno"i u lu4aju !re!lavljoni# i!ariva4a6 iruji !re$ako$!rooru G k'bc uvo zai*ene !are) onda "eorijki !o"re2na okundna radnaza!ro$ina ko$!roo(

%"o zna4i da ako za da"i ra#ladni >luid i za da"e ulov! T ) T i T!# zna$o vr!dno" za; ) $o9!$o lako za da"i ra#ladni ka!a&i"!" ,k]c da iz( ra4una$o "!orijki !o"ro2nuna'u za !o'on ko$!roora

!"h o b^ k? l [ 5-.06.

Na onovu 5-.0.6 ko!>i&ij!n" #ladj!ni a $o9!$o #va"i"i i kao !!&i>i&nu . !o'onkura#laanu !oo2no" ra#ladno' >luida a koji$ Tzvodi$o da"i &iklu. Onna$ ka9o koliko "o!lo>!#ladnnia 5izra9ono u kj iij kKKdi6 $oo( $o odvo"i !CT>idi$4i "!oriikiu"ro%!n! !noraij!5"akodi!izra9ono u kJ ili 7k?R 67ili koliJd ra#ladni ka!a&i"o" 5izra9on u ? ili k?6 $oz!$o o"vari"i !ojodini&i "!orijki u"roYn! na'! 5"akodj! izra9ono u ? ili k?6. Za a$onijak %u8vr!dno"_ za " za&iklu na l. -./. izra4una"o u zavino"i od "o$!!( ra"uro i!aravanja) kondonza&ij! i!ro#ladjivanja odnono "!$!ora"uro "o ( 4no"i ra#ladno' >iuida i!rod !ri'u%no' von"ila i da"o uu "a2oli -.. Za >roono vrodno"i za ^ no od"u!aju $no'o od vrodno"i za a$onijak) !a g zaorijon"a&iono !rora4uno i za nji# $o'u kori"i"i vrodno"i iz ovo "a2ol!.

i&ijon" #ladjonja ^ vi%! S3$onja a !ro$ono$ "!$!ora"u( r!i!aravanja n!'o a !ro$gno$ "!$!!ra"ur! kond!nza&ij!. Za ;arno"(ov &iklu u ovo! $o9!$o uv!ri"i iz !rvi# !ar&ijalnili izvoda !o T fi T


86/222


87/222

B0

":&co

i

n EB)-

-

N)A

-

)0

0

, E

A)@

@

-)/

)/

/

(E-

EA.A

-

-.A

N

)E

N

0)0

@/

@)E

-A

,ro

IEE)-

-)A

A

)oE

0)N

B0

@

)o0@

-)/

--

(A-

EE)A

A

B)B

-

lo)0

B

0)-

o

N)/

-0

-)0

E0

B)/

/B

,

EE)oA

B)B

@

lo)N

0)A

B0N)

@/o

-)@

E

B)0

/E

B)E

B/

(B-

A)/

E

lo)E

@0

)oBo

N)-

N@

-)-

BE

B)@

B/B

)lo-

A)N

EB

(-o

lo)o

-

@)0

0

N)B

A0

-)B

-

B)N

EBB

)oBoA)-

B@

A)

B-

(--

@)@

-

N)E

@B-)

E@@B)-

EA

A)/

AB

A)B

N-A

)o@o

E)@

B-

,

N)

/o

-)

E

B)A

0B

(N- B

)//-

B)E

-0

N/

(@o

B)

/

A)-

-N

A)

EN

Zaa$onija4ng

ko$!rQorWhu."u!njuniko'!ri

"ika5" (


88/222


89/222

>a2ela -.. ( 1!e&i>i4na za!re$inka ra#ladna !oo2no>& zaa$onijak) fv>&Jb$YJ

Te$!e(ra"ura

i!ara(vanja

"o :&c

Te$!era"ura !re#la3jivanja :;

J

( , ( - ( , ( - ( , ( - , -

( , @0)B @)0 0)@ B) -/) -B)- B/)- BB)-( -- @@) @,)/ B) -@)/ -) BB)/ 0) )-( -, -,-) B/)/ B00) B@/)@ B@,)/ B) B-) BBB)

( B.- -) -B)@ B)0 )- ) ,/)/ -/0) -0)-( B, 0) 0-)B 0@) 0)- 0,@)- @/)0 @@0) @)

( - ,/ ,@- ,- ,@ ,0 ///) /@/)/( , .B 0@ B B, / / B-( - ( @B @ 0B -B B -/B -B

( , ( ( , ,/ ,-@ ,, /0 /B( - ( ( ( -0, -- B/, BB- //( , ( ( ( ( ,/0 ,B /00 / - ( ( ( ( 00 ---, ( ( 8 ( ( B-@ B@@

- -,

Te$!e(ra"urai!ara(vanj

a

"]?g

Te$!era"ura !re#ladjivanja ".!# &c

, - , - , - B, B-

( , /)B B)B /)B B)B /) )/ ,0)/ ,)B( -- B)0 0) )B ,B)@ /@) /,)/ 0 )0 @ )@

( -, B-)0 B ) B@)0 B,0) //) /,) 0,)/ @)( B- -@B)@ -) --,)- -0) - ) -B), -,)/ B0/)0( B, @B0), @), @@)- @,), 0)- @ ), --) /)( - /,)@ /B)B /) /,)- 00)B 0)@ 0B) 0)( , / @ B@ ,/@ ,@. ,B-( - -B -,B B@ BB B @/ B@ -

( , /,/ 0@ 0 @/- @- @.@ @0 0(- - ,@

B @ / ,@,

,( , 0@@ 0 @B @,@ -, -/ - B@B

( - B00 B, - 0 B BB ,@ ,,, B/ B- B, /- 00 @0B // B

- -,- B// B0 B@ BB B-B BB B , -/- -0B -@@ - -B/B -@ -- -


90/222

Ta2ela -.. ( 1!e&i>i4na za!re$inka ra#ladna !oo2no"

za >reon ) fmkJbrnYc

Te$!e(

ra"uraTe$!era"ura !re#ladjivanja " . ]?g

* jL*6i"

Documents

automatzacija rashladnih uredjaja