Austrijski obrazovni sistem

ibw

Austrijski obrazovni sistem

U Austriji deca od napunjene treće godine života mogu posećivati obdanište (Kin-dergarten) (1) [ISCED 0]. Obdanište pri tome međutim nije deo školskog sistema, posećivanje je dakle dobrovoljno.

Opšta školska obaveza u Austriji počinje sa šestom godinom života i traje devet godina. Može se birati između privatnih i državnih škola, pri čemu je udeo privatnih škola u Austriji prilično nizak. Za državne škole se ne plaća školarina. Austrijski školski sistem nudi veliki broj obrazovnih puteva i pri tome uzima u obzir različite potrebe i interese dece i njihovih roditelja.

Primarni stepen Obrazovni put svakog deteta u Austri-ji počinje s četvorogodišnjom osnovnom školom (Volksschule) (2) [ISCED 1]*. Za decu koja su već školski obveznici (to znači da su navršili šestu godinu života), ali još ne poseduju školsku zrelost (jer na primer ima-ju problema da prate nastavu), predviđen je predškolski stepen.

Osnovne škole svim učenicima posredu-ju obuhvatno opšte obrazovanje s ciljem da potstaknu njihove socijalne, emocio-nalne, intelektualne i fizičke sposobnosti i veštine. Deca s potrebom za posebnom pedagoškom podrškom mogu pohađati kako posebnu školu (Sonderschule) (3) [ISCED 1] prilagođenu njihovim potrebama, tako i integrativno vođeno razredno odeljen-je u nekoj osnovnoj školi.

Sekundarni stepen IPosle primarnog stupnja učenici imaju iz-bor između dva školska tipa koja oba traju četiri godine: To su viša osnovna škola (Hauptschule) (4) i niži stepen neke opšteobrazovne više škole – niži stepen OVŠ (Unterstufe einer allgemein bildende höhere Schule ili AHS Unterstufe) (5) [obe ISCED 2]. Učenici s potrebom za poseb-nom pedagoškom podrškom mogu i dalje pohađati peti do osmog školskog stepena u posebnoj školi (3) [ISCED 2]. Više osnovne škole učenicima nude osnovno opšte obra-zovanje koje osposobljava za prelaz na se-kundarni stepen II, ali isto tako i priprema na poslovni život. Niži stepen OVŠ po-sreduje obuhvatno i prošireno opšte obrazovanje. Na petom i šestom školskom stepenu su nastavni planovi za višu osnovnu školu i niži stepen OVŠ identični. Od sedmog školskog stepena u OVŠ se vrši podela na tri obra-

zovna smera s različitim težištima: klasična gimnazija s latinskim jezikom, realna gim-nazija s težištem na matematici i geometriji, ekonomska realna gimnazija.

Sekundarni stepen IIZadnja godina obaveznog školovanja odgo-vara prvoj godini na sekundarnom stepenu II. U tom trenutku se pojačava diferenci-jacija školskog sistema. Učenici imaju iz-bor između stručnog i opšteobrazovnog školovanja. Stručno obrazovanje se može apsolvirati ili u okviru šegrtovanja (dualni sistem), u stručnoj srednjoj ili stručnoj višoj školi. Opšteobrazovno školovanje se pos-reduje na višem stepenu opšteobrazo-vne više škole. Oko 80 % učenika nakon sekun-darnog stepena I pohađa stručni obrazovni tečaj.

Stručno obrazovanje Ako se učenici posle sekundarnog stepena I odluče za stručno obrazovanje u dualnom sistemu, pre toga moraju apsolvirati devetu školsku godinu svog obaveznog školovanja. To se najčešće sprovodi na jednogodišnjoj stručnoj pripremnoj politehničkoj školi (Polytechnische Schule) (6) [ISCED 3C]. Tamo učenici kroz odgovarajuću raz-novrsnost predmeta, poseta u pogonima i stručnih praktičnih dana stiču ciljano us-meravanje za svoj budući izbor zanimanja. Šegrtovanje (Lehrlingsausbildung) koje potom sledi se održava kako u obrazovnom pogonu (Lehrbetrieb) (praktično obrazo-vanje, okruglo 80 % obrazovanja) tako i u stručnoj školi (Berufsschule) (7) [ISCED 3B]. Zadatak stručne škole je da produbi opšte obra-zovanje i dopuni stručno znanje stečeno u obrazovnom pogonu. Šegrtovanje traje – zavisno od zanatskog zanimanja – između dve i četiri godine, najčešće tri go-dine. Na kraju svaki šegrt može apsolvirati završni zanatski ispit (Lehrabschluss-prüfung). Za omladinu s potrebom za po-sebnom pedagoškom podrškom, hendike-piranu ili zapostavljenu omladinu, postoji mogućnost integrativnog stručnog obra-zovanja (integrative Berufsausbildung). Produžavanjem šegrtovanja za jednu do maksimalno dve godine ili obrazovanjem u delimičnim kvalifikacijama, koje se ugovara-ju između šegrta i pogona, može se posvetiti pažnja posebnim potrebama omladine.

Jedan dalji oblik stručnog obrazovanja na sekundarnom stepenu II je stručna sred-nja škola – SSŠ (berufsbildende mittlere Schule ili BMS) (8) [ISCED 3B]. Ista ima zadatak da učenicima posreduje podrob-

ne stručne kompetencije koje neposredno osposobljavaju za obavljanje nekog zani-manja. Pored toga se želi ostvariti i produ-bljenje opšteg obrazovanja. SSŠ najčešće traje između tri i četiri godine; postoje i jednogodišnji i dvogodišnji oblici.

Poseban položaj zauzimaju Škole za opštu zdravstvenu zaštitu i negu bolesnika (Schulen für allgemeine Gesundheits- und Krankenpflege) (9) [ISCED 4B]. One se mogu započeti tek nakon uspešnog apsolviranja desetog školskog stepena. Obrazovanje se vrši u dualnom sistemu – praktična obuka u bolnici i teoretsko obra-zovanje u školi.

Od 1997. godine apsolventi zanatskog obra-zovanja trogodišnjih i četvorogodišnjih SSŠ kao i Škola za zdravstvenu zaštitu i negu bo-lesnika imaju mogućnost da polažu stručni ispit zrelosti (Berufsreifeprüfung) (10). Isti obuhvata četiri dela ispita (Nemački, matematika, živi strani jezik i stručna ob-last usmerenja) i s njim se stiče pravo na prelaz u svaku postsekundarnu odnosno tercijarnu ustanovu (visokoškolska zrelost). Druga mogućnost za sticanje visokoškolske zrelosti je ispit za sticanje prava na upis studija (Studienberechtigungsprüfung). Isti međutim kvalifikuje samo za studije jed-ne određene stručne oblasti. Dalja opcija da se steknu prijemni uslovi za postsekundar-no i tercijarno obrazovanje je apsolviranje dopunskog kursa (Aufbaulehrgang) (11) [ISCED 4A]. Određene grupe lica za ulazak na ovaj obrazovni kolosek moraju pohađati pripremni kurs (Vorbereitungslehrgang) (12). Dopunski kursevi se završavaju ispi-tom zrelosti odnosno diplomskim ispitom.

Pored šegrtovanja i stručnog obrazovanja u SSŠ, učenicima posle sekundarnog stepena I ostaje otvorena i mogućnost više stručne škole – VSŠ (berufsbildende höhere Schule ili BHS) (13) [ISCED 3A/4A] koja nudi više stručno obrazovanje u različitim usmerenjima (npr. turizam, mašinstvo, elek-trotehnika itd.) i fundirano opšte obrazovan-je. VSŠ traje pet godina i završava se ispi-tom zrelosti i diplomskim ispitom. Učenici time stiču stručnu kvalifikaciju i opšti pristup visokim školama (dvostruka kvalifikacija).

Opšteobrazovno školovanje Opšteobrazovno školovanje stiču učenici na Višem stepenu opšteobrazovnih viših škola – OVŠ (Oberstufe allgemein bil-dender höherer Schulen ili AHS Oberstu-fe) (14) [ISCED 3A]. Ove škole pre svega

ibw

pripre-maju za obrazovanje na univerziteti-ma. One traju četiri godine i završavaju se ispitom zrelosti. Apsolventi time stiču opšti pristup visokim školama.

Postsekundarna i tercijarna oblast Uspešan završetak OVŠ ili VSŠ kao i pola-ganje stručnog ispita zrelosti ili ispita za sti-canje prava na upis studija dovodi učenike do visokoškolske zrelosti i time im omogućava pristup sledećim obrazovanjima: Akademi-je (Akademien) (15) [ISCED 5B], koje kva-lifikuju za određene delatnosti u socijalnoj i zdravstvenoj oblasti, koledži (Kollegs) (16) [ISCED 5B], koji su prvenstveno predviđeni za apsolvente OVŠ koji žele nadoknaditi VSŠ obrazovanje kao i Pedagoške visoke škole (pädagogische Hochschulen) (17) [ISCED 5A], u kojima se obrazuju nastavnici u obveznim školama.

Iznad toga na tercijarnom nivou postoje još Visoke stručne škole (Fachhochschulen) (18) [ISCED 5A] i Univerziteti (Universitä-

ten) (19) [ISCED 5A]. Novi Zakoni o studija-ma za obe ustanove predviđaju trogodišnje Bachelorstudije i na tome nadovezujuće najmanje dvogodišnje master studijske tečajeve. U obe ustanove su mogući i di-plomski studijski tečajevi. Apsolventi master ili diplomskih studija imaju pravo da na uni-verzitetima steknu doktorat [ISCED 6].

Kako na univerzitetima tako i u Stručnim visokim školama se nude Kursevi univer-zitetskog karaktera (Lehrgänge univer-sitären Charakters) i Univerzitetski kur-sevi (Universitätslehrgänge) (20) [ISCED 5A] kao univerzitetsko usavršavanje. Pravo na pristup se stiče opštom visokoškolskom zrelošću ili dugogodišnjim stručnim iskust-vom. Završavaju se s titulom “Akademski...” odnosno “MSc” ili “MBA”.

Od 18. godine života lica s uspešno ap-solviranim završnim zanatskim ispitom i apsolventi SSŠ u Građevinskim zanats-kim školama (Bauhandwerkerschulen) i

Industrijskoobrtničkim školama (Werk-meisterschulen) (21) [ISCED 5B] mogu produbiti svoje teoretsko obrazovanje. One traju jednu do dve godine i završavaju se završnim ispitom.

Usavršavanje – Doživotno učenjeAko je neko završio stručno prvo obrazovan-je na višem sekundarnom, postsekundarnom ili tercijarnom stepenu i potom otpočne dalju obrazovnu fazu, onda se u pravilu govori o stručnom usavršavanju. Starost učesnika u takvim obrazovnim programima je najčešće preko 20 godina. Austrijski reljef stručnog usavršavanja je okarakterisan velikom in-stitucionalnom raznolikošću (škole i visoke škole, obrazovne u-stanove socijalnih part-nera, opšteinteresne ustanove za stručno usavršavanje, privatni ponuđači itd.) te time obuhvatnom širokom ponudom. * ISCED = Internacionalna standardna klasifikacija u prosveti. Kako su obrazovni sistemi različitih zemalja često različito orga-nizovani, navođenje ISCED olakšava njihovu sadržajnu uporedi-vost. ISCED podržava transnacionalno razumevanje obrazovnih kurseva i mogućnosti priznavanja. Pregled odnosno detaljno objašnjenje svih ISCED-nivoa nudi dokument OECD-a Classifying Educational Programmes. Manual for ISCED-97 Implementation in OECD Countries (1999)..

Napomene o literaturiArchan, Sabine und Mayr, Thomas (2006): Berufsbildung in Österreich. Kurzbeschreibung. Luk-semburg: Ured za službene objave Evropske zajednice.

Schneeberger, Arthur (2007): NQR und statistische Bezugsrahmen zur Klassifikation von Qualifikati-onen. Wien: bmukk.

Schneeberger, Arthur und Nowak, Sabine (2007): Lehrlingsausbildung im Überblick. Strukturdaten zu Ausbildung und Beschäftigung. Bildung & Wirtschaft 44. Wien: ibw.

Atraktivnost stručnog obrazovanjaStručno obrazovanje je u Austriji visoko cenjeno: 78 % omladinaca na desetom školskom stepenu se nalaze na stručnom obrazovnom tečaju.

Izvor: Schneeberger/Nowak 2007

Veliki značaj šegrtovanja Zanat je kao stručno obrazovanje jako cen-jen: 40 % svih zaposlenih u Austriji poseduju završen zanat kao najviše završeno obrazo-vanje.

Izvor: Schneeberger/Nowak 2007

Visoke postsekundarne i tercijarne kvote završenog obrazovanjaAustrija prema svojoj kvoti završenog post-sekundarnog i tercijarnog obrazovanja leži jasno iznad proseka zemalja EU-19.

Izvor: Schneeberger 2007

Obrazovanje u brojkama

0 10 20 30 40 50 60 70

Impresum© Institut für Bildungsforschung der Wirtschaft, Rainergasse 38, 1050 Beč Redakcija: Silvia Weiß, Sabine Tritscher-ArchanGrafika i dizajn: Andrea GrollPrevod: AHA Translation Office, Lange Gasse 11, A 1080 Beč3. izdanje, juni 2008

Tab 1: Raspodela učenika na 10. školskom stepenu prema vrstama škola (2005/06)

Tab. 3: Tercijarne i postsekundarne kvote završenog obrazovanja u međudržavnom poređenju (2005)

Tab. 2: Formalna struktura kvalifikacije zaposlenih (2006)

Subvencionisano od strane