UNIVERZITET U PRITINI FAKULTET ZA SPORT I FIZIKO VASPITANJE

Student: Nikolic Marko 5714

-METODSKI POSTUPAK OBUKE ATLETSKIH DISCIPLINA(seminarski rad 1 iz ATLETIKE)

Predmetni nastavnik: Doc. dr Rade Stefanovi

Leposavi, 2010/2011

SADRAJ 1. UVOD 2. UVOD U TROSKOK 2.1. Troskok trkakom tehnikom 2.2. Skakaka tehnika 3.2. Specijalne vebe troskoka 4. GREKE KOJE SE JAVLJAJU KOD TROSKOKA 5. TRENING 6. ZAKLJUAK 7. LITERATURA 1 2 2 5 10 12 13 14 15

1.UVOD

Vanost atletike je velika. Ona je svakome pristupana, kako mlaima tako i starijima. To su besplatne vebe koje se mogu izvoditi svuda: na livadi, u umi, na igralitima, u dvorani, na manjem i veem prostoru itd. Atletska vebanja imaju svoju veliku vrednost u zdravstvenom, vojno-odbrambenom, kao i u pogledu pravilnog rasta i razvoja dece. Pomou atletskih vebi moe se dugo ouvati telo od propadanja, i to kako telesne tako i duevne iznemoglosti. Vebanja na istom vazduhu i suncu ine organizam jaim i otpornijim. Srce, pluca, ivci, kao i svi drugi organi jaaju i osposobljavaju se za najvee napore. Razvija se brzina, izdrljivost, snaga, okretnost, jaa volja, postie borbenost i disciplina, odbacuju se tetne navike a usvajaju korisne, razvija se koordinacija i ritminost... Sve su to osobine koje svaki ovek mora da poseduje, a ponaroito svaki sportista. Atletika se bavi takmiarskim sportom, a kod drugih sportova predstavlja osnovu za optu fiziku pripremu na koju se nadograuje specijalna priprema. Uzimajui u obzir pravu vrednost atletike i njen doprinos u izgradnji i jaanju telesnih i duevnih osobina oveka, atletika kao sport je zauzela jedno od prvih i najvanijih mesta u optoj klasifikaciji sportova. Verovatno zbog toga se vrlo esto i moe uti da kau atletika je kraljica sportova. Atletika se rano podelila na tzv. laku i teku. U mnogim zemljma i danas postoji takva podela. Pod pojmom laka atletika podrazumevaju se uglavnom sportske grane koje obuhvataju prirodne oblike kretanja oveka. A teka obuhvata sportske grane koje zahtevaju izrazitu snagu kao to je dizanje tegova, rvanje i sl. O njenom znaaju u sistemu fizikog vaspitanja govori injenica da meu raznim granama sporta ona zauzima, kako po programskoj strukturi tako i po vemenu koje joj se poklanja, istaknuto mesto u sistemu fizikog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj koli a i u programskoj strukturi sportske rekreacije. Pravilnom primenom atletskih disciplina, kao i specijalnim i paljivim treningom kao rezultat uvek e se dobiti poboljanje rezultata i to kako kod poetnika tako i kod iskusnih sportista. Iz tog razloga smo se odluili da ovim seminarskim radom detaljno obradimo metodski postupak koji se treba sprovesti u toku obuke atletske discipline troskok.

1 2. UVOD U TROSKOK

Troskok je atletska disciplina skakanja u dalj sa zaletom ili bez njega, a izvodi se s tri uzastopna skoka, tj odskokom, korakom i skokom. Odskok i prvi korak izvode se na istoj nozi. U pogledu naina kretanja ruku dve su osnovne tehnike kojima se izvodi ova atletska disciplina i to trkaka tehnika i skakaka tehnika. Poto i kod jedne i kod druge tehnike skakai postiu dobre rezutate onda nikako ne moemo da kaemo da je jedna tehnika superiornija u odnosu na drugu. Iz tog razloga u daljem tekstu obradiemo obe ove tehnike. Na izbor tehnike i njeno usavravanje prelazi se tek kada je zavren ceo redosled obuavanja. Izabrana tehnika treba najbolje da odgovara skakau, njegovim brzinskim i skonim sposobnostima, to je primarno pri izboru za koju e se tehniku opredeliti skaka, odn. da li e to biti trkaka ili skakaka tehnika. 2.1. Troskok trkakom tehnikom Duina zaleta je individualna. U odnosu na skok udalj zalet je u svakom sluaju relativno krai. to se tie brzine tranja za vreme zaleta, skaka e imati povoljnije mogunosti za ritmian skok ako njegov ritam zaleta bude malo umereniji (produeni koraci u zaletu). Ovim se ne misli rei da bi brzina zaleta trebalo da bude manja. Prelaz od usitnjenog zaleta ka ritmiki produenom troskoku je, meutim tei. Zalet treba da bude jednakomerno ubrzan. Stvarnog prlaska od zaleta ka odskoku u stvari nema, tavie prvi korak pripada zaletu. Duina zaleta iznosi oko 30 - 40m i to samo sa jednom kontrolnom markom, koja nije obavezna. Ova kontrolna marka nalazi se na sedam treih koraka (oko 15m) od daske za odskok.

Sl. 1 Sl. 2 Sl. 3 Sl. 4 Prilikom odskoka u prvom koraku zapaa se neznatno sniavanje karlice, tako da skaka staje na dasku petom odskone noge (skoro punim stopalom). Pokreti najpre rukama nisu suvie naglaeni. To se odnosi i na zamajnu nogu. Ovo e znatno doprineti mirnom izvoenju odskoka. Prilikom opruanja sa daske za odskok bitno je snano gurnuti karlicu unapred, ne prekidajui pri tome akciju iz tranja. Prvi korak po odskoku mora da bude to nii i ne sme da naruava postignutu brzinu zaleta. Od prvog koraka zavisi da li e skaka i koliko, imati horizontalnu brzinu za ostala dva skoka.

2 Posle odskoka nastupila je tzv. odskona pauza. Za to vreme skoka se trudi da oslune kako je uspeo odskok. Zamajna noga nalazi se u poloaju koraka. Telo skakaa je

jo uvek lako nagnuto napred. Leva ruka je u poloaju slinom kod akcije u tranju, tj. paralelna sa zamajnim kolenom. Ova pozicija omoguava dobar ravnoteni poloaj.

Sl. 4 Sl. 5 Sl. 6 Sl.7 Akcija promene nogu poinje oputanjem zamajne noge dole, uz istovremeno privlaenje odskone noge, koja je posle odskone pauze ostala zaboravljena pozadi. Odskona noga privlai se, jako savijena u kolenu. Telo skakaa potpuno se uspravlja i nalzi se u vertikali. Ranije zapoeta akcija privlaenja odskone noge izvodi se refleksno i po inerciji. Ovo podsea na krunu akciju odskone noge prilikom tranja. Koleno odskone noge visoko je podignuto, skoro do horizontale. Zamajna noga, gotovo potpuno opruena i oputena dole - nazad, zajedno sa nastavljanjem trkake akcije ruku, znatno doprinosi uspravnijem stavu i boljoj ravnotei skakaa za vrme leta. Aktivno sputanje zamajne noge poinje pokretom potkolenice napred - dole nazad. Ovo je bitan momenat tehnike skakaa troskoka i po njemu se poznaju tehniki izgraeni skakai. Pri ovome trebalo bi da peta prethodno dodirne tlo, za deli vremena ispred celog stopala (skoro puno stopalo). Ovo je period punog oslonca na odskonu nogu i to je kljuni poloaj za sledeu fazu odskoka u drugom skoku. Telo skakaa je potpuno uspravno. Velika greka je sedenje ili lomljenje u karlinom pojasu. Drugi korak skaka zapoinje snanim zamahom kolena zamajne noge napred i neto prema gore. Zapaa se neto otvoreniji rad zamajne noge u odnosuna prvi skok. Trup je i dalje uspravan uz energian rad leve ruke savijene u laktu. Natkolenica zamajne noge podie se tako da se potkolenicom obrazuje prav ugao za vreme leta u drugom skoku. Voenje nogu treba da je paralelno sa pravcem leta - ne u stranu, a duina skoka u povoljnom odnosu sa ostala dva skoka. Ritam je harmonian uz koordiniran rad ruku. Za vreme leta neophodno je da se odrava dobra ravnotea.

3

sl. 8 sl. 9 sl. 10 sl. 11 Aktivan doskok - odskok (sl.9)na kraju drugog skoka je napadajui. To je od bitnog znaaja za celu duinu skoka. Trup je uspravan, kako bi skaka imao povoljnu poziciju za odskok u treem skoku. Poloaj punog oslonca (sl.10) slian je sa istovetnom pozicijom u prvom skoku. Jedina vea razlika je u neto malo jaem nagibu gornjeg dela tela napred. Koleno odskone noge neto je savijeno da bi ublailo - amortizovalo doskok, i da bi se pripremilo za odskok u treem skoku. Kao to je ranije naglaeno doskok - odskok na kraju drugog skoka daleko je aktivniji nego li kod ostala dva skoka. Opruanje odskone noge potpuno je iskorieno. Potrebno je uvek da se insistira na potpunom iskorienju snage odskoka. Zamah zamajnim kolenom je aktivan i brz uz istovremeno prenoenje karlice napred - gore. Bitan momenat jeste opruanje gornjeg dela tela u prvoj fazi leta posle odskoka. Na slici 11 se vidi vertikalan poloaj gornjeg dela tela koji treba da obezbedi horizontalan poloaj nogu pri doskoku. Poloaj je slian kao kod skakaa u dalj koji primenjuju tehniku uvinue. ruke su visoko podignute, noge sastavljene sa lako zabaenim potkolenicama nazad. Ovakav poloaj dovodi do rastezanja miia prednje strane skakaa (pre svega prvih trbunih miia), to predstavlja idealnu poziciju za njihovo skraivanje prilikom doskoka. Pokret zapoet je izbacivanjem obeju ruku napred, uz istovremeno podizanje kolena na grudi. telo skakaa savijeno je u karlici prema napred. Iz prethodnog poloaja sledi izbacivanje potkolenice napred (druga faza posle podizanja kolena na grudi. Glava i ramena skakaa povijeni su napred i dole. Ruke su sputene prema vrhovima prstiju stopala. Kod trkake tehnike trei skok treba da je najdui.

sl.12

sl.13

sl.14

4

2.2. Skakaka tehnika troskoka U tranju zaleta karakteristino je vee podizanje kolena nego li kod trkake tehnike. rad ruku nije tako prirodan i naizmenian. Za vreme tranja ruke skakaa rade sa veim naglaskom iz ramena. duina zaleta iznosi 30 - 40m. Odskono stopalo postavlja se na dasku za odskok skoro punim stopalom, uz neto raniji dodir pete. Zamajna noga je jako savijena u kolenu, to potpomae brem zamahu natkolenice gore i napred. zamah potkolenicom - kolenom zamajne noge izrazitije je nego li kod trkake tehnike to doprinosi veoj visini prvog koraka. Posle odskoka nastupa tzv. odskona pauza, za vreme koje se skaka, slino kao kod trkake tehnike, trudi da oslune izvoenje odskoka. Posle uspenog odskoka skaka je u polaju koraka. Rad ruku nije prirodan i naizmenian kao kod trkake tehnike, mada se ovo u prvom koraku ne zapaa u tolikoj meri.

sl.15

sl.16

sl.17

sl.18

Promena nogu zapoinje oputanjem noge dole, uz istovremeno privlaenje odskone noge, to se izvodi refleksno i po inerciji. gornji deo tela nije potpuno u vertikali, ve je u karlinom pojasu lako povijen napred. Podizanje natkolenice odskone noge nastavak je ranije akcije, koja treba da pomogne aktivni doskok na kraju skoka. Visoki let u prvom i ostalim skokovima posledica je snanog odskoka, a mogu da ga izvedu samo skakai izvanredno pripremljeni u pogledu skonosti. Aktivan doskok - odskok izvodi se snanim i aktivnim pokretom potkolenice napred -dole - nazad (grebajui pokret). Ve naglaeni prvi let u prvom koraku izaziva znatan gubitak hirizontalne brzina zaleta. doskok se vri skoro preko punog stopala sa veim pritiskom na petu. Poloaju oslonca (sl.22) na odskonu nogu prethodi, neposredno po zavretku prethodne faze, povlaenjem obeju ruku nazad to e potpomognuti rad odskone noge.

5

sl.19

sl.20

sl.21

sl.22

Meutim, ovaj pokret moe da izazove kod skakaa sa slabijim nogama povrede. Kod snanijih skakaa, ovo doprinosi veoj mekoi skoka. Drugi korak skaka poinje snanim zamahom natkolenice - kolena zamajne noge, a potpomognut je akcijom obeju ruku, pa njegovo uenje zahtaeva specijalan i dugotrajan rad. Zamah obema rukama isto tako pogorava ravnoteni poloaj u toku leta. Poloaj skakaa u drugom skoku uslovljen je povlaenjem ruku nazad i napred u prvom koraku. Ovakav pokret ruku izaziva kompenzirajui nagib gornjeg dela tela napred. Drugi korak zavrava se aktivnim radom zamajne noge. To mora biti daleko izrazitije nego li kod prvog skoka. U ovoj fazi skaka se nalazi u neto naruenoj vertikali - neto je nagnut napred. Skakaka tehnika predstavlja sovjetsku skolu troskoka i njihovi skakai su majstorski ovladali ovom tehnikom.

sl.23

sl.24

sl.25

sl.26

6

Trei skok poinje veoma snanim i silovitim zamahom zamajne noge uz istovremeni zamah obeju ruku, koje su prethodno bile nazad. Poloaj koraka u letu, uz neto naruenu ravnoteu i pojaan nagib gornjeg dela tela, skaka eli da popravi koraanjem u poslednjem skoku (sa 2, koraka). Znatan gubitak brzine, prouzrokovan velikom visinom prethodna dva skoka, dovodi do toga da je poslednji skok najnii i krai nego to bi to trebalo da bude. Doskok poinje privlaenjem odskone noge ka zamajnoj uz istovremeni pregib gornjeg dela tela. Glava skakaa je oputena dole. Ceo poloaj skakaa u ovoj fazi slian je preponakom sedu loijeg trkaa na 400m sa preponama. Skaka izbacuje noge i zamahuje rukama nazad, uz podizanje kolena napred igore. Izbacivanje kolena (trkaka tehnika), nije mogue ponoviti kod ove varijante tehnike troskoka. Kod skakake tehnike skaka ne raspoloae sa dovoljno horizontalne brzine na kraju treeg skoka. Ako bi on i pokuao da izbaci pete vie napred, ovo bi neminovno dovelo do seda u pesak. Doskok, odnosno dodir sa peskom, skaka vri paralelno prenosom stopala, uz poputanje uz poputanje kolena i karlice prilikom prebacivanja napred.

sl.27

sl.28

sl.29

sl.30

7

3. METODIKA OBUAVANJA TEHNIKE TROSKOK Prilikom obuavanja tehnike troskoka bitno je da se obezbedi dobra demonstracija. Nju ne moe da zameni bilo kakvo dobro objanjenje. Ako ovo nije mogue treba se zadovoljiti i filmom, slikama, kinogramom, itd. Loa demonstracija je vrlo opasna i moe imati tetne posledice po budui razvoj mladog skakaa. Osnovna stvar u metodici obuavanja jeste uenje aktivnog napada stopla na tlo, (aktivno postavljanja stopala na kraju prvog i drugog skoka). Ovaj pokret, kao to smo ve naglasili slian je grebanju, Moe se govoriti o spajanju dva elementa - doskoka sa odskokom u jedan elestian doskok - odskok, to opet zahteva dobru fiziku pripremu skakaa. Svuda je rasprostranjeno miljenje, pa i iskustvo, da je opasno ako se rano zapone sa troskokom, obzirom na velike mogunosti povreivanja. Meutim, sve zavisi, kao i kod svih ostalih disciplina od metodike obuavanja i daljeg usavrsvanja tehnike. Sa pripremnim vebama moe da se pone veoma rano, ve sa decom 12-13 godina. Deca mogu da se takmie ve sa 16 godina (2 - 3 takmienja u godini). Ukoliko se sprovede pravilna metodika pripreme mladih skakaa, moemo sprovesti neke elemente tehnike ve i sa decom od 10 godina (vebe i igre sa vijaom). 3.1 Redosled obuavanja 1. Stvaranje interesa i predstave o tehnici troskoka. Za stvaranje interesa za droskok dolazi pre svega u obzir posmatranje takmienja na kojima uestvije neko od ampiona. Takoe dobro je organizovati razgovor vrhunskih skakaa i poetnika. Uz ovo treba preporuiti i odgovarajuu literaturu (veoma su pogodni iseci iz dneve tampe). Pored posmatranja takmienja potrebno je koristiti i filmove. 2. Fizika priprema skakaa: a) Uenje ritma troskoka kroz razne vebe i igre sa vijaom. Ove vebe neobino su korisne i mogu da se primene u koli, kod kue, na ulici itd. Vebe sa vijaom u ritmu troskoka treba da se primenjuju ne samo u radu sa grupama mlaih takmiara, ve i sa starijima sa ciljem unoenja raznovrsnosti u svakodnevni trening. U obzir dolaze preskoci u mestu sa leve na desnu nogu i obrnuto, preskoci sa laganim prelaenjem i kretanjem napred sa leve na desnu nogu i obrnuto, preskoci u mestu sa dvojnim ritmom (leva - leva, desna desna), preskoci u mestu sa laganim kretanjem unapred u ritmu troskoka (leva - leva desna, lil desna - desna - leva), grupni preskoci preko due vijae u mestu sa leve na desnu nogu ili u dvojnom ritmu, ili u ritmu troskoka. b) Vebe u ritmu troskoka: vebe dvojnog ritma (dva poskoka na desnoj pa onda na levoj nozi, u mestu a zatim napred); to isto samo iz hodanja i laganog tranja (kao na sl.31).

8

sl.31 Vebe u ritmu troskoka: dva poskoka u mestu na jednoj nozi, trei na drugoj, u mestu sa ponavljanjem. c) Vebe troskoka iz hodanja i tranja : vebe u ritmu troskoka (dva poskoka na jednoj nozi, tri na drugoj, iz hodanja i laganog tranja), poskoci u ritmu troskoka iz hodanja i laganog tranja , troskok iz hodanja uz doskok u jamu sa peskom , ovo isto iz laganog tranja sa 4 9 treih koraka zaleta i obeleenim duinama svakog skoka posebno. d) Razne pomone vebe: preskoci sa jedne noge na drugu iz hodanja i sa 3 - 5 koraka zaleta (vidi sl.32),

sl.32 Ovo isto samo to se markama odreuje duina skokova , isto samo preko prepreka visine 50 - 60cm (iz mesta, laganog hodanja i tranja). e) Vebanje aktivnog napada stopalom na tlo: pokreti grebanja jednom nogom u mestu i kretanju (imitacioni pokreti), poskoci u nizu na jednoj nozi sa neto veim podizanjem kolena odskone noge, isto to samo ukljuivanje pokreta izbacivanja potkolenice napred dole - nazad. Gornji element u poetku treba da se uvebava sa doskokom u pesak koji je neto nii od mesta odskoka. Pesak mora da bude dobro prekopan da bi se izbegle mogunosti povreivanja. Odskok sa jedne noge na drugu uz ukljuivanje aktivnog grebanja vodeeg kolena (uvebavati najpre u jami sa peskom).

9

3. Obuavanje zaleta. Od poetka traiti da se pretri 20 - 30 metara sa ubrzavanjem sve do maksimalne brzine. Prolazak je uvek iz visokog starta sa odskone noge. Obeleiti mesto gde se koncentriu koraci ( od prilike 30 - 32 m kod poetnika) i na tom mestu obeleiti pravougaonik koji je priblian veliini daske za odskok (125 x 20cm). Ovo rastojanje treba da se pretri jo nekoliko puta a zatim se zalet izmeri metrom ili stopalima (samo u sluaju ako nema metra). Duzinu zaleta nikada ne treba meriti koracima. Sledea stepenica u obuavanju jeste pretravanje zaleta koji se zavrava prvim skokom. Izvoenje zaleta koji se zavrava troskokom. Ukoliko je potrebno mogu se postaviti kontrolne marke. 4. Usavravanje tehnike. Na izbor tehnike i njeno usavravanje prelazi se tek kada je zavren ceo do sada izloen redosled obuavanja. Izabrana tehnika treba najbolje da odgovara skakau, njegovim brzinskim i skonim sposobnostima, to je primarno pri izboru trkake ili skakake tehnike. 3.2. Specijalne vebe troskokaa Osnovni cilj specijalnih vebi je poveanje snage troskokaa, a ujedno predstavlja osnovu za dalje usavravanje ritma zaleta i skoka, karaktera odskoka, savijanja nogu u odrazu, amplitude pokreta u tranju i skokovima i postavljanja nogu na podligu. Pri usvajanju tehnike troskoka, koja spaja brzinu zaleta i iroku amlitudu pokreta u skokovima, treba koristiti sredstva trkake, skakake i fizike pripreme: 1. Trkaka priprema: tranje u mestu sa visokim podizanjem potkolenice u maksimalnom tempu, tranje po nagnutoj stazi, tranje iz visokog starta na 30 - 40 metara i leteeg starta na 15 - 20 metara. Napomena: Za usavravanje tehnike tranja treba koristiti ove trkake vebe tranje brzim, irokim koracima, tranje sa izbacivanjem natkolenice napred i grabeim korakom potkolenice, ubrzanje sa izmenom tempa radi boljeg upravljanja brzinom tranja i sticanja slobodnijih pokreta. 2. Skakaka priprema: iz mesta, iz hodanja i laganog tranja izvoenje poskoka na jednoj nozi na stazi 50 - 100 metara, progresivno poveanje duine koraka na stazi do 200 metara, izvoenje poskoka na jednoj nozi is a noge na nogu na stazi 10 - 400 metara izvoenje sunonih skokova na stazi 30 - 50 metara, saskoci sa vedskog sanduka na jednu nogu i odskok uvis i napred, skijanje u dalj sa 30 - 40 metara u pesak, skokovi u vis iz zaleta sa sunonim odrazom, petoskok iz zaleta sa 15 - 20 metara, troskok iz zaleta sa 10 - 40 metara.

10

Napomena: Ove vebe omoguavaju usavravanje aktivnog odraza sinhronizovano sa pokretima ruku i nogu, ravnoteu, slobodno kretanje u fazi leta a ujedno jaaju aparat za kretanje a posebno poveavaju nivo brzinsko - snanih sposobnosti. 3. Fizika priprema: poboljanje pokretljivosti zglobova i elastinosti kimenog stuba. To se postie vebama sa postepenim poveanjem amplitude pokreta, poveanje nivoa opte izdrljivosti, to se postie putem sportskih igara, plivanja i kros tranja, poveanje nivoa fleksibilnosti i koordinacije pokreta za bre usvajanje tehniko - taktikih znanja, poveanje nivoa snage, odraza i brzine, to se postie razvojem miinih grupa koje su najvie optereene pri izvoenju troskoka, kao i onih koje imaju drugorazrednu ulogu. Napomena: Kod specijalne pripreme, u smislu snage, vano je da se sauva ista koordinacija rada miia koja je prisutna pri izvoenju troskoka u takmiarskim uslovima. Ova priprema se ostvaruje na dva naina. Prvi, korienjem osnovne takmiarske vebe, prema pravilima koja vae na takmienjima, dok se drugi zasniva na korienju specijalnih trenaera ili rekvizita radi ouvanja postignute koordinacije rada miia. U sutini, pokreti su isti kao na takmienju, s tim to optereenje ne sme da poremeti spoljnu i unutranju koordinaciju, kako bi se to bolje ostvario prenos snage.

11

4. GREKE KOJE SE JAVLJAJU KOD TROSKOKA Najee greke koje skaka troskoka pravi su sledee: 1. tranje za vreme zaleta je grevito i bez ritma, 2. dolazak na dasku sa niskim kukovima, to oteava odraz, 3. prvi korak je previsok i predug, a rad zamane noge je slab, 4. nizak poloaj kukova za sve vreme izvoenja skoka, 5. drugi skok je prekratak i nedovoljno jak, 6. nedovoljna brzina u treem skoku, 7. rad ruku nije u ritmu s radom nogu, 8. doskok slab i neelastian.

12

5. TRENING Troskok je disciplina ko koje se u toku zaleta razvija velika brzina, pa je zato potrebna dobra snano brzinska priprema da bi skaka mogao iz velike brzina da produi izvoenje tri skoka. Usavravanjem tehnike troskoka dolo se do toga da skaka ne sme da zna koja mu je odskona noga, to znai da ova disciplina tri podjednaku snagu obeju nogu. Najbolji primer za to je poljski takmiar Riard Malherik, koji je na jednom takmienju u skoku u dalj postigao odskonom nogom - levom 7,45m, a zamajnom - desnom 7,29m. Ovde treba napomenuti isto tako da trei skok sadanjeg svetskog rekordera mita iznosi nekada i 6,50m. Rad na optoj i specifinoj snazi uz paralelan napredak u tehnici i brzini, obezbeuje siguran uspeh u troskoku. Da bi se imao stalan uvid u napredovanje pojedinih takmiara u ovoj tekoj, ali zato lepoj disciplini, neophodno je da se vre stalna kontrolna merenja. Radi orjentacije dajemo rezultate nekih osnovnih testova koji se koriste u treningu takmiara u troskoku. Trkaka priprema troskokaa skoro je istovetna sa pripremama sprintera, uz neke adaptacije (duine deonica, broj, tempo ponavljanja), specifine za ovu disciplinu. Najbolji takmiari u troskoku ravni su po brzini sprinterima.

13

6. ZAKLJUAK Atletika u fizikom vaspitanju ima veliki znaaj. Jedan broj uenika ne voli toliko vebe koje se rade u atletici, verovatno zato to misle da im asovi na kojima se radi atletika oduzimaju vreme za sportske igre. Meutim svako e sa voljom pristupiti vebanju u atletici ako zna sledee: 1. vebe atletike ine uenika snanijim i okretnijim, 2. vebe atletike ine uenika odlunijim i hrabrijim, 3. vebe atletike ine uenika upornijim, 4. vebe atletike najbolje utiu na formiranje dobrog oseaja za ravnoteu i 5. ine uenika sposobnijim da vlada svojim telom i pokretima. Kada se govori o fizikim vebanju, naroito kod dece, vano je da u njemu preovlauju prirodni oblici kretanja i da se ono moe prilagoditi sposobnosti svakog deteta, a zatim uticati na prirast njegovih sposobnosti. Atletika u celoj svojoj irini, sa vebama oblikovanja i razliitim igrama predstavlja nezamenljivo sredstvo fizikog vebanja koje se preporuuje u predkolskom i mlaem kolskom uzrastu. Vebe koje se primenjuju su jako dobra priprema i za druge sportove.Atletika ne samo da razvija snagu, gipkost i koordinaciju, ve ima i uticaj na pozitivan razvoj crta linosti, to joj daje poseban obrazovno - vaspitni znaaj. injenica je da je vebanje atletike individualna aktivnost u kojoj je esto potrebno savladati elju za odustajanjem u kontaktu sa zadatkom koji treba ponoviti mnogo puta da bi se postiglo savrenstvo pokreta (koji su direktni uslov za poboljanje reziltata), tako da moemo zakljuiti da atletika nesumljivo pospeuje razvoj pozitivnih crta linosti, a pre svega jaanje volje i karaktera svakog pojedinca. Gotovo da ne postoji sport ili bilo koja motorika aktivnost koja je bogatija raznovrsnou kretanja i poloaja, kao to je to vebanje u atletici. Bogatstvo kretanja i poloaja u irokom spektru atletskih disciplina omoguava onome koji ih upranjava da stvori ogroman fond motorikog znanja . Ogroman fond motorikog znanja uz dobru fiziku pripremu i zdravlje ini da ovek kvalitetnije ivi, ali da bude spreman da adekvatno reaguje u bilo kojoj iznenadnoj situaciji u svakodnevnom ivotu. Ba zbog mnotva raznovrsnih disciplina koje su sastavni deo atletike, svakom pojedincu je dostupno neko vebanje koje mu odgovara i kojim se uspeno moe baviti.

14

7.LITERATURA 1.Dr Dj. Stefanovi, Dr R. Stefanovi, Beograd,2002Teorija i metodika atletike 2.Dr Dj. Stefanovi, Beograd, 1992..Atletika 2

3.B.Jankovic,A.Marinkovic..Beograd 1964Atletika (skokovi) -14.N. Despot, Zagreb,1951..Atletika 5.Zagreb, 1977.Enciklopedija fizike culture 6.http://atletickediscipline.org.com....................................................................Internet 7.http://sr.wikipedija.org/sr/atletika...................................................................Internet 8.http://atletictriplejumping.com........................................................................Internet

15