Atentat Na Zorana Djindjica

5/20/2018 Atentat Na Zorana Djindjica

1/172

Milo VasiATENTAT NA ZORANA INIA

Glavni i odgovorni uredniciMilan MiiDragoljub arkoviVeran MatiMiliko Mijovi

Urednik Vasa Pavkovi

Milo Vasi

ATENTAT NA ZORANA INIA

Politika B92 VREME NARODNA KNJIGABeograd, 2005.

Copyright by Milo Vasi, 2005.Copyright za ovo izdanje NARODNA KNJIGA, 2005.

Sva prava zadranaISBN 86-331-1949-8

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoavati, pretampavati ili prenositiu bilo kojojformi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaa, niti moe biti na bilo kojidrugi nainili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez odobrenja izdavaa.Sva prava za

objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdavapo odredbama Zakona o autorskimpravima.

Predgovor

Ova knjiga nastala je tokom jedanaest meseci istraivanja, razgovora sa etrdesetak Ijudi(sa nekima dugo i vie puta) i analize vie hi-Ijada stranica raznih dokumenata. Autoreli da zahvali pre svega Ijudima koji su bili svedoci i uesnici opisanih dogaaja i kojisu ga kroz njih strpljivo vodili. Nije to bilo lako ni njima, a povremeno ni meni. Mnogiod njih nisu voleli da im se pominje ime -s obzirom na stanje stvari poetkom 2005. i

njihov profesionalni poloaj -pa im sa a-Ijenjem ispunjavam to elju. Ne bi bilopoteno pominjati imena onih koji na to pristaju, ako ne mogu da pomenem one koji bitime bili ugroeni, a zasluniji su za ovu knjigu. Ima tu policajaca, radnika bezbednosti,vojnih lica, dravnih inovnika, advokata, sudija, tuilaca; bivih i sadanjih.Zahvaljujem od sveg srca i njima i onima koji se u ovoj knjizi javljaju pod svojimimenima: sve to u ovoj prii valja njihova je zajednika zasluga; greke i krive procenesu moje.


2/172

Posebnu zahvalnost dugujem kolegama novinarima iz Srbije, Hrvatske, Bosne iHercegovine, Makedonije, vajcarske, Holandije i Francuske. Neki od njih su rizikovalipomaui mi. Kolege iz ,,Vremena" bile su mi najvea podrka i pomo.Najvei deo korienih dokumenata bio je javno dostupan, mada rasut okolo. Nekadokumenta su do autora stigla na razne naine, ali zbog toga nisu manje autentina.

Njihovi su izvori, uostalom, ,,asni Ijudi i pouzdani svedoci", kako bi rekao Danilo Ki injima sam posebno zahvalan na poverenju koje su mi ukazali.

Autor se potrudio da saw raspoloivi materijal koji se ove teme tie razmotri sine ira etstudio, dakle hladno i u skladu sa pravilima logike i metodologije. Ako mi povremenonije uspevalo da se uzdrim od vrednosnih sudova i emocija -a nije -molim itaoca zaoprotaj: i ja imam duu. Sto se injenica tie, moda se nekome uini da nekepretpostavke nisu bile uzete u obzir. Ali, kriminalistika i krivino pravo bave se samoonime to kao injenice imaju, a ne smeju da se bave onime to nemaju. Okamova britvaje veoma otar logiki instrument i brani da se bez nude umnoavaju entiteti. Bilo je,medutim, nuno da se Okamova britva ovde otvoreno koristi i u tekstu koji sle-di, izjednostavnog razloga: trebalo je odrezati itavu gomilu sumanutih, ali i zlonamernih

teorija zavere.Politiki i Ijudski profil Gaja Julija Cezara naalost je ostao malo poznat i zasenjennjegovim vojnim raspravama. Tacit, Svetonije i Ciceron krti su kad je o tome re, aSekspiru je Cezar tek rutinski lik u dramskoj produkciji. Morao sam da se oslonim namnogo boljeg poznavaoca, Torntona Vajldera i njegovu briljantnu knjigu ,,Martovskeide", iji sam naslov bezono uzeo za jedno od poglavlja. Umetnika istina esto jedublja od istorijske i politike, a slinosti izmeu Vajlderovog Cezara i Zorana iniajednostavno su bile tolike da se nisu dale prevideti.

Na kraju elim da zahvalim recenzentima i prijateljima koji su rukopis proitali preobjavljivanja, skrenuli mi panju na greke i sugeri-sali dopune.

Najzaslunija je Tanja, koja me je ovih godinu dana podnosila ii-jem zdravom razumu ibistrom umu dugujem mnoge ispravke i dopune.

U Beogradu, februara 2005. Milo Vasi

1. Prolog

...danas, u aprilu 2003. godine... poraavajue je oigledno: da je ubistvo Zoranainia u direktnoj vezii sa karakterom bezdravlja u Srbiji, odnosno sa stanjem u komenije bilo mogue precizno identifikovati dravu. U ovom stanju nije se znalo ko ima, a

ko nema pravo da koristi instrumente fizike prinude, niti su postojala pouzdana pravilakoja bi razdvajala ono to je dozvoljeno od onoga sto je zabranjeno"

(Nenad Dimitrijevi: Srbija kao nedovrena drava;Re, br. 69-15; B-92)

Ima vie raznih pretpostavki o tome kada je zaeto ono to e Ne-nad Dimitrijevic aprila2003. godine nazvati ,,para-dravnim Kartelom" koji vlada Srbijom. Neki misle da jeKartel osnovan 24. septembra 1987. na Osmoj sednici CK SKS; neki drugi smetaju


3/172

rodenje te ideje u daleku 1984. godinu, kada je Slobodan Miloevipo prvi put upotrebioDravnu bezbednost u korist sopstvenih politikih ciljeva, pakujui sa StanetomDolancom ,,aferu dvadeset osmorice" (koja je, uz ironini doprinos Zorana Stojkovia,kasnijeg ministra pravde u Kotuniinoj vladi, neslavno propala na sudu, kao to eneslavno propadati sve Miloevieve kasnije zamisli).

Neki, pak, smetaju nastanak ideje o Kartelu u poetak 1987, kada Miloevicevi Ijudi poprvi put poseu u arhive Dravne bezbednosti i pro-izvode onu bezonu pakvilu u

,,Politici" pod naslovom ,,Vojko i Savle".nki, skloniji praktinijem i preciznijem pristupu, kazae da je Kartel doao na svet 4.maja 1991. kada je osnovana Jedinica za antitero-ristika i antidiverziona dejstva Slubedravne bezbednosti MUP Srbije (JATD), koja e ubrzo postati poznata kao ,,Crveneberetke", ,,Frenkijevci" i -od 1996. -Jedinica za specijalne operacije Resora dravnebezbednosti MUP Srbije, JSO. Argument ove poslednje kole miljenja jak je: ta jejedinica osnovana upravo stoga to nije bilo institucionalnog naina za primenupolitikog nasilja kakvo je Miloeviu bilo na umu; ta je jedinica, po tadanjim isadanjim zakonima i pravilnici-ma, ilegalna paravojna jedinica u punom i preciznom

smislu rei. Nai-me, tvrde pristalice te pretpostavke, Sluba dravne bezbednosti nijeimala nikakvu podlogu za osnivanje takve jedinice u zakonima, uredba-ma i

podzakonskim aktima koji reguliu oblast unutranjih poslova.Ovaj autor slae se sa tom pretpostavkom, ali trenutak stvarnog, politiki relevantnog,nastanka para-dravnog Kartela koji e Srbiju odvesti u propast, smeta u malo kasnijitrenutak: u dan 20. avgusta 1991. godine. Tada je, naime, izgubljena i poslednja nada uuspeh kontrarevolucije u Rusiji: operetski puMiloevievih uzdanica, marala Jazova ipredsednika KGB Krjukova, propao je li Moskvi, na uas Socijalistike partije Srbije,Mihajla Markovica (koji ga je dan ranije pozdravio), Politike uprave JNA (koja ga jeeljno oekivala od januara 1991.) i saveznog sekretara za narodnu odbranu, gen. VeljkaKadijevi-a (koji se u vie navrata tajno sastajao sa Jazovim i Krjukovim).

Poto se bratski Sovjetski Savez nije ,,podigao sa kolena" (Politi-ka uprava JNA), aideja naunog socijalizma -tako draga Miri Marko-vi-bila je pomerena u neku svetlu

budunost, Miloeviev reim nije mogao dalje da odlae suoavanje sa stvarnou. Astvarnost nije bi-la vesela: JNA je, u dogovoru sa Kuanom, bila najurena iz Slovenije izaglavljena u Hrvatskoj, ekajui na ,,bratsku internacionalistiku pomo" obeanu izRusije, im se tamo stvari srede; Srbi iz Hrvatske, medutim, imali su svoje planove isvoju mnogo bru predvidenu dinamiku, pa je vreme isticalo. JNA je u Srbiji bilasuoena sa tekom mobilizacijskom krizom, a na terenu sa bezvoljnou rezervista ioptom politikora konfuzijom, jer se nala u ratu, a bez objavljenih ratnih ciIjeva.Jugoslavije vie nije bilo, komunizam je propao ak i u Moskvi,a raspoloenje Jeljcinove vlasti prema Miloeviu bilo je vie nego si-birski ledeno posle

preuranjene radosti SPS zbog tog zlosrenog pu

a. ,,Jugokomunisti

ka" opcija bila jepropala, demokratska opcija bila je i ostala Miloeviu odvratna, naroito posle 9. marta

1991, pa se odluio za ,,srboetniku", da se opet posluimo hrvatskim kvalifikacijama.Da-kle za ideju Velike Srbije, to jest ,,svih Srba u jednoj dravi".Mobilizacijska kriza tu je bila od pomoi, jer je otvorila vrata za dobrovoljce, ratneprofitere i obine kriminalce i pljakae, kao i za politike fanatike. Vrata zatvora bila suotvorena dobrovoljcima, pokojni eljko ,,Arkan" Ranatovibirao ih je po Zabeli iMitrovici za svoju Srpsku dobrovoljaku gardu. ,,Crvene beretke" tada verade razne


4/172

pre-cizne poslove na terenu, bave se obukom i organizovanjem Srba i uopte za raunSlube dravne bezbednosti vode poslove van Srbije: zapoljavaju policajce i zaepljujurupe po potrebi, dre pod kontrolom razne poludivlje elemente po ,,svim srpskimzemljama" i deluju kao oruana ruka Miloevievog reima putem specijalnih operacija,infiltracije i subverzije izvan Srbije.

Rade ,,Crvene beretke" i po Srbiji, da se ne zavaravamo: kad neko veraspolae takvimsredstvom, koristie ga sve ee jer je efikasnije, diskretnije i praktino nije ogranieno

nikakvim zakonskim obziri-ma. Tog istog leta 1991, na primer, ekipa Ijudi u maskirnimuniforma-ma bez ikakvih oznaka i sa crvenim beretkama na glavama zauzela je stanicumilicije i OUP u Srbobranu, izbacila miliciju, bavila se neko vreme unutra i otila. Dodana dananjeg nije jasno ta su hteli, ali je jasno da su bez ikakvih obzira uz pretnjusilom zauzeli policijsku stanicu -i da niko nije smeo da se usprotivi; niko se ak poslenije ni alio... U to vreme, avgusta 1991, izvreno je prvo politiko ubistvo iji e modusoperandi, to jest nain izvrenja, postati tipian za jo nekih etrdesetak ubistava; veideo je jo nerasvetljen, ali ona rasvetljena pripisuju se ili elementima ,,Crvenih beretki",ili Ijudima koji su pre ili kasnije bili njihovi saradnici, saborci ili partneri u poslovima.

Bra-nislav Mati,,Beli", funkcioner i finansijer Srpskog pokreta obnove, sa

ekan je togavgusta u zasedi ispred svoje kue usred bela dana i temeljito izreetan. Balistiki nalaz i

analiza taktike ukazali su na naoruanje netipino za kriminalce u to vreme (madatipino za paravojne formacije), ali i na sistematsku obavetajnu i operativnu pripremu.Po-inioci su ostali neotkriveni.

Tokom ratova 1991-1999. stvara se onaj drutveni sloj koji cemo nazvati novimratnikim plemstvom u Srba: ,,patriotski" dobrovoljci, rat-ni profiteri, saradnike vezeDravne bezbednosti i policije, zasluni ,,ratnici" iz ,,svih srpskih zemalja", ,,nacionalniradenici" istog porekla, kriminalni polusvet koji je smesta shvatio potencijal ,,patriotizmakao prvog utoita nitkova" (Embrouz Birs). Njihove usluge bile su plaane na sve

mogue na

ine: od dozvole za plja

kanje na terenu (od

ega je Srpska dobrovolja

kagarda napravila industriju), preko povlasti-ca (kvote i kontingenti) za verc tenih goriva,

cigareta i stratekih roba, pa do privilegija u trgovini devizama i drugim fmansijskimopera-cijama za vreme hiperinflacije (poslovi sa piramidalnim prevarama i staromdeviznom tednjom); uvozne olakice za deficitarne robe i poreske olakice bile suuobiajen oblik privilegija. To ce se veoma" uskoro pojaviti i najunosniji posao od svih:heroin.Ko je mogao da odoli tolikoj profitnoj stopi, pogotovo ako ima uglavljene garancije ivrst deal sa carinom Mihalja ,,Bracike" Kertesa, Velikog Kuma (Godfather, Padrone)tog Kartela da e roba bezbedno prei granicu i jo jae garancije Jovice Staniia injegove ekipe iz Dr-avne bezbednosti da se Javna bezbednost u to meati nee kad roba

stigne na ulicu, pod uslovom, naravno, da na ulicu stigne iz naih ruku? Tu dolazimo nasutinu stvari. Nije heroin sutina, da se razumemo odmah: heroin je samo jedan odelemenata ekonomske politike Kar-tela, element najzahvalniji i najprofitabilnijipojedinano, ali tek jedan od elemenata.Sutina stvari jeste bezakonje kao pravilo: on je na i neka ga, nek' trguje heroinom,benzinom i kokainom, sve dok se mi ugradujemo. Mihalj ,,Bracika" Kertes to igra uloguod poetka: taj ,,strunopolitiki radnik" SK Vojvodine iz Bake Palanke (a bako-palanaka mafija i


5/172

dan-danas jedna je od jaih u ovom bezdravlju!) poeo je kao Maar po zanimanju,ministar prvo za narod, pa za Srbe van Srbije, pa za na-oruavanje Srpstva Vaskolikog (usvom svojstvu pomonika saveznog ministra unutranjih poslova i suosnivaa ,,Crvenihberetki"), da bi za-vrio na mestu direktora Savezne uprave carina, najizdanije kravemu-zare Slobinog Kartela. Novac i roba ubrani ili -mnogo ee -oteti na granicama i u

carinarnicama bili su glavni izvor fmansiranja crnih i specijalnih operacija Dravnebezbednosti i ostalih Slobinih outfita. (Ali ne i jedini: kad im zatreba kamion, Ijudi izKartela zaustave turski le-per na autoputu Beograd-Ni, izbace vozae jer su ionakoTurci i odvezu se; pritom to rade u policijskim uniformama). Goran Petrovi, kasnijinaelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, kazae 2004. da je Sluba od Kertesarutinski primala milione maraka ovako ili onako steenih po carinarnicama, sve na crno ibez traga u papirima. Automobile kpje je carina zaplenila ili neko ukrao, Bracika je deliookolo, pa i diplomatski ,,Mercedes" ukraden dan ranije u Beogradu od indoneanskeambasade (poznat i potvrden primer drske bezobzirnosti)...Tako je Bracika heroin plenjen na istonim granicama (Gradina itd.) bez ikakvih papira iprotiv zakona i propisa predavao direktno Slubi dravne bezbednosti, umesto sudu koji

bi trebalo da ga komisijski uniti. Heroin, za razliku od novca i oruja, nema serijskebrojeve i pore-klo, ali zato ima sjajnu trinu vrednost. Odatle 660 kilograma heroina(najistijeg, br. 4; 93 posto) u sefu koji je Dravna bezbednost -u strahu odbombardovanja NATO -iznajmila od Komercijalne banke u Beogradu: heroin potie oddve zaplene jo iz 1997. Bracika dao, Jovica sauvao: valjae mu za neega, jednogadana; ta koliina uhvacena je tek februara 2001, kada je novi ministar Duan Mihajlovipreuzeo MUP. Heroin ima samo jednu svrhu: da bude preprodat dilerima i da stigne naulicu. sve i da je taj heroin zavrio kod suda, ishod bi bio sledei: na pitanje ovog autoraproverava li se hemijski sastav supstance koja se spaljuje u termoelektrani ,,NikolaTesla" u Obrenovcu, a to je veoma jednostavan i brz proces, jedan zamenik javnogtuioca koji povremeno sedi u komisiji za spaljivanje odgovorio je ,,Proveravaj ga

ti kad si tako pametan!". Kretanje uline cene heroina u Beogradu najbolji je pokazateljefikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala.

Kartel e 1995. doekati Dejtonske sporazume vedobro uhodan i sreden; ono to sebude jo slegalo i taloilo nakon toga nee odudarati od dotadanje prakse u kadrovskojpolitici: izvestan broj Ijudi bie ubijen u vetim atentatima, poev od vrioca dunostiministra unutranjih poslova, gen Radovana ,,Bade" Stojiia, pa preko generalnog se-kretara JUL Zorana ,,Kundaka" Todorovia, sve do izvesnih policijskih oficira, nekihgangstera i vie ,,bizmismena" raznih vrsta. Bara je postajala sve manja za tolikokrokodila: beanija iz Hrvatske popunila je Jedinicu za specijalne operacije kadrovimatipa Gumara, Skeneta, PriPeLea, Zmigija i slinih. Transfer iz Srpske dobrovoljakegarde doneo je u JSO Milorada Ulemeka Lukovia ,,Legiju", ali i desetine likova slinih

njemu; naime, SDG je bila jedan od glavnih Ijudskih resursa JSO i njenih rezervi, bezobzira na poreklo tih resursa -podzemlje, zatvore, policiju, stranke, sve srpske zemlje idijasporu.Prvi zaista ozbiljni potres pogodio je Kartel 1998, kada*su Jovica Staniii njegovaekipa najureni iz Dravne bezbednosti zbog neslaganja sa Miloevievim ratnim tabomza Kosovo, to je jedna druga, du-a, pria, koja e -medutim -imati svoj nastavak usvemu ovome o emu je re. Dolazi do rata sa NATO na Kosovu i bombardovanja 1999;Kartel je zauzet slavnim vojevanjem, pljakom i ratnim zloini-ma; usput su ubili i


6/172

Slavka uruviju, jer je takva bila procena, a oni nisu marili: jedan manje ili vie...Ubistvo Slavka uruvije moe se shvatiti i kao ona prelomna taka posle koje vie nemanikakvih grani-ca niti moralnih prepreka golom nasilju kao nastavku politike drugimsredstvima.I zaista, vepoetkom oktobra 1999. JSO dobija od Slobodana Miloevica zadatak da

ukloni Vuka Drakovia. Odabrani metod bila je nametena saobra

ajna nesre

a naIbarskoj magistrali koju je Vuk pukim udom preiveo, ali etvorica saputnika (u dva

automobila) nisu. Na ovom primeru zadravamo se due samo zbog jednog razloga: ubi-ce, jedan vojnik i jedan kapetan JSO, kau da im je reeno da su u toj koloni od dvaautomobila ,,albanski teroristi", a oni nisu pitali nita da-Ije. sve i da im je bilo reeno daubiju Vuka, ili nepoznatu porodicu sa decom, ne bi postavljali pitanja: JSO je bilaformacija izvan svakog zakona i prava, ali zato disciplinovana. Isto tako, bez ikakvihdilema i pitanja, JSO e 15. juna 2000. opet probati da ubije Vuka Drakovia u Budvi,po nareenju Miloevia, a u organizaciji i uz logistiku podrku Resora dravnebezbednosti i Vojske Jugoslavije. Ubica je pro-maio, a Vuk je, okrznut na dva mesta poglavi, opet udom preiveo. Bara je tokom 2000. godine postajala sve manja: uz najvee

aljenje ubijen je 15. januara Zeljko ,,Arkan" Ranatoviuz jo ve

e aljenje ubijen je 7.februara i Pavle Bulatovi, ministar odbrane SRJ; svako iz drugaijih razloga. Sledi

grozniavi niz ubistava tog krvavog pr-olea 2000: Bata Trlaja, Branislav Lainovi,,Dugi" ili ,,Lajavi", anda, ika Petrovi, direktor JAT, ,,Skole" Uskokovi; svi unutardva me-seca; neki to uestalost tumae ostavinskom raspravom oko nasledne mase pok.eljka Ranatovia. Cela pria kulminira hapenjem i ubi-stvom Ivana Stambolia,biveg predsednika Srbije, 25. avgusta 2000: njega su uhapsili i ubili pripadnici Jediniceza specijalne operacije Dr-avne bezbednosti MUP Srbije, a po naredenju SlobodanaMiloevia, prenetom preko Rada Markovia i Ulemeka Legije. Onda nastaje zati-je do5. oktobra 2000. i prevrata.

U takvom kontekstu, dakle, pojavljuju se dramske linosti pri

e koja sledi -poslednjiveliki ulini umetnici Kartela: gladni dodoi u Zemun iz Medvee, Leskovca, Graaca i

slinih vukojebina; ,,veliki borci" iz Knina, Like i Bosne; dezerteri iz Legije stranaca;gospodari Veternika, Malog Mokrog Luga, Surina, Smoljinca i slinih metropola;srednji i sitni dileri droge; saradnici Svih Slubi Svih Srpskih Zemalja; korumpiranipolicajci, tuioci, sudije i ekskluzivni advokati, consiglieri Kartela, svi redom ,,patriotski"nastrojeni pritom; nedostojni novinari i medijski magnati skloni investiranju u Jedinicu zaspecijalne operacije, politiari toliko eljni revana za Peti oktobar da saveznike ne biraju-i slian polusvet.

Vratimo se sada Nenadu Dimitrijeviu, svedoku sa poetka ovog prologa; kae on ovako:,,Politiki ivot u Srbiji za vreme Miloevia u nekim bitnim aspektima prizivao je useanje Hobsovu metaforu prirodnog stanja (rat sviju protiv svih; M.V.)... Stvaranjestraha, opteg nepoverenja, desolidarizacija i rastakanje drutva... Arbitrarnost(samovolja, proizvoljnost; M.V.) zauzimala je ono sistemsko mesto koje u demokratskimdrutvi-ma pripada konstitucionalizmu... Srbijom je vladao paradravni Kartel koji sutvorili 'zvanine' politike institucije, vladajua partija sa njenim 'koalicionim' satelitima,


7/172

vojska, raznovrsne policijske formacije, mafija, dvorski intelektualci, sa PredsednikomRepublike kao centrom paukove mree i personifikacijom sistema...... Kartelu je ideologija tribalnog (plemenskog) nacionalizma bila neophodna tek kaomanipulacijski instrument upravljanja podanicima, odnosno kao pokrie za nesmetanoprivatizovanje dravnog aparata i njegovo stavljanje u slubu ostvarivanja posebnih

interesa navedenih 'podsistema' (koji su -od ratnih kriminalaca do tajne policije -svi bi-lizastupljeni u oficijelnim telima nacionalne politike)... Miloevieva privatizovana dravauvela je i promovisala-pluralizam izvora i oblika institucionalizovanog fizikog nasilja...Nakon promene reima od okto-bra 2000. godine, najvaniji akteri Miloevievogreima uspeli su: 1. da sauvaju svoju interesnu mreu gotovo netaknutom; i 2. da spreepotpunu demontau rudimentarne fasadne dravnosti nasleene iz prethodnog perioda".Jedna od ovih Dimitrijevievih reenica podsea na dijagnozu koju je advokat i osniva,,Vremena" Sra Popovipostavio jo 1990: ,,Slobodan Miloevije veliki deregulator".Deregulator svega i svaega; on je trinaest godina sistematski razbijao i rastvarao sve:vladavinu prava, pravnu dravu, zakonitost, sistem vrednosti, razlikovanje izmedu dobra izla, izmedu ispravnog i pogrenog, odravajui pritom to istu ,,fasadnu dravnost" koju

Dimitrijevipominje. ,,Fasadna dravnost" je tek druga re

za Lenjinove ,,parlamentarnekulise" koje 1918. valja uvati da se Zapad ne naljuti... Jo gore od toga: Miloeviev

,,parlamentarizzam" bio je unapred spakovana utakmica u ovinizmu izmedu reima iopozicije.

Deregulacija sistema vrednosti znaila je da se Slobodan Miloevisistemski, iz dubinesvojih politikih i moralnih principa uvek oslanjao na Ijudske poroke -umesto na Ijudskevrline. Naime, vrli Ijudi imaju taj obiaj da se dre svog sistema vrednosti u kome jasnorazlikuju do-bro i zlo, ispravno i pogreno, poteno od pokvarenog. Oni drugi nemajutakvih dilema. Milan Podunavac podsea nas da je ,,Tokvil, pole-miui saMonteskjeom, tvrdio da je tajna despotije u korupciji, a ne u strahu. Nije Tokvil negirao

Monteskjeove navode o strahu kao 'energetskom principu' despotije; samo je upozoravaoda je u 'novoj despotiji'... veci uticaj korupcije. Tokvil e gotovo ponoviti sjajna mesta izTacita (Anali) da je 'korupcija najtea bolest drave'... Korupcija zakonito rui svepolitike vrednosti i gradanske vrline (mnjenje, znanje, ast, mudrost, dostojanstvo,hrabrost). Drutvo razorenih vrlina tegobna je postelja i za upravljae i za podanike".Takva je elita poroka od koje je Miloevisastavio svoju elitu Karteia: prevaranti,besprincipijelni dripci, pohlepni dodoi, dileri heroina, ,,ubice na cesti" (Doni tuli),,,nacionalni radenici", ,,heroji" ispod jorganplanine, otmiari bogataa za velike pare,knjievnici i novinari u civilu, belosvetski hohtapleri (,,humanisti" koji kradu poduanima i vi-e puta propali kandidati za poslanika), ,,estoki momci sa vrelogbeogradskog asfalta" koji su zapravo bili i ostali tek sitne saradnike veze Dravne i

Javne bezbednosti; ljam -ulini, salonski, slubeni, novinarski i intelektualni ljam.Takav je moralni kontekst Srbije na dan 5. oktobra 2000. godine, na kljuni datum prie

koja sledi. To je moralni karakter ,,bezdravlja" o kome je re, jer ,,dravnosti" (togod,,dravotvorci" mislili) nema bez moralnosti, bez graanskih vrlina i graanske hrabrosti,to jest, narod-ski reeno, bez potenja.


8/172

2. Leto 2000: Prodaja cigle

Gubitak Kosova, juna 1999, bila je ona kap koja je prepunila au strpljenja. SlobodanMiloeviizgubio je ve etvrti svoj rat; ovoga pu-ta, medutim, na teritoriji Srbije.

Lasno je bilo gubiti ratove po tuim zemljama.Oni koji su ga upozoravali da se u taj rat ne uputa i da sa kosovskim problemom

postupa drugaije -izmeu ostalih Jovica Stanii, naelnik Dravne bezbednosti, gen.Momilo Perii, naelnik Ge-neraltaba Vojske Jugoslavije i gen. AleksandarDimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti VJ -najureni su po kratkom postupku.Njihovim naslednicima to je bilo jasno, pa su pristajali, ko sam od sebe, a ko u strahu, daizigravaju ,,pobednike nad NATO paktom", da se epure okolo i uopte da pristaju naizmatanu stvarnost Miloevievog pro-pagandnog trusta pileih mozgova: IvanaMarkovia, Gorana Matia, Dragoljuba Milanovia, Hadi-Dragana Antia i ostalih, istihtakvih kao i oni, a svi duboko nadahnuti onim izvorom neiscrpne mudrosti, MiromMarkovi. JUL je, u svojoj slaboumnosti i pohlepi, prevaziao sve granice. Situacija je

naglo postajala sve jasnija -i sve kritinija. Iz nekog razloga Miloevi

i njemu najbliiIjudi to nisu shvatali. Istini za volju, neki medu njima su itekako shvatali, ali su bili

dovoljno pametni da ute.Kada je tano unutranjem jezgru Kartela postalo jasno da je Milo-eviu istekao roktrajanja -nije poznato, niti se treba nadati da e se ikada saznati. Mogu se, meutim,naslutiti neki elementi za orijentaciju: poetak hajke na ,,Otpor", na primer; Miloevievustavni puiz ju-la 2000; odluka da bez potrebe raspie prevremene predsednike izbore-kao najkasniji trenutak. Uzmimo juli mesec 2000. kao trenutak odluke Kartela da seMiloevipusti niz vodu. Zato?U julu 2000. jasno je da je i rat sa NATO izgubljen i Kosovo bespovratno s njim; u julu2000. jasno je da je Miloeviizgubio kontakt sa stvarnou i da ini opasne

samoubilake poteze; u julu 2000. jasno je da je Miloevi

postao neupotrebljiv za posao,da njemu i njegovi-ma vreme istie; u julu 2000. jasno je da treba ouvati dosadanje in-

vesticije i zatititi buduce poslove, to Miloeviev aparat vie ne moe, sve i kad bihteo, jer je propast na vidiku; u julu 2000. jasno je da treba gledati u budunost i traitinove partnere.Posle e, mnogo kasnije, prekasno, Zoran iniupozoravati da je ,,mafija ostala bezdrave i da trai novu", ali e to upozorenje ostati beznadeno zakasnelo, jer niko nijehteo da ga uje tada kad je bilo iz-reeno. Svi su mislili da su sklopili prihvatljivunagodbu, da e se ugo-vorne strane drati ugovora o kupoprodaji cigle.Ovde je potrebno terminoloko objanjenje. ,,Prodati ciglu" je, u urbanom argonuBeograda, ali i drugih gradova bive Jugoslavije, pristati na blef ulinih mangupa praen

pretnjom: kupi ciglu ili... Prefinjeniji na-in prodaje cigle, primenjen u ovom naemsluaju, ide ovako: ulini mangup kae nekom detetu: ,,Hteli su neki da te biju, ali ja sam

zapretio da te ne diraju, inae u da ih razbijem... Ima koji dinar u zajam?". U svomindustrijskom obliku, takav posao zove se zatitni reket (protection racket); u zakonu to jekrivino delo iznude. Ako ovek pristane da ku-pi ciglu -ili zatitu monog ulinogmangupa -to postaje i ugovorni odnos: plaajui reket, ovek kupuje uslugu koju jemogao i da odbije. Takav ugovorni odnos dade se i odbiti -ako je ovek na to sposoban ispreman, naravno. To je stvar uporedne analize cene i koristi, kao i svaka druga odluka.


9/172

Vekovno iskustvo oveanstva ui nas da je na dui rok uvek bolje odbiti takvu ponudu,pa makar ovek i ispio batine; apetiti prodavca cigle, naime, rastu jer ovce slue zaianje, kao to je pozna-to (,,Dok ima ovaca, bie i tofova^ od iste runske vune";poslovica uli-nih prevaranata koji su nekad po Beogradu prodavali lane engleske to-fove). Svako dete sa elementarnim ulinim obrazovanjem zna da je iz dva

razloga bolje ne kupiti ciglu i ne pristati na tudu zatitu. Jedan je razlog principijelan, adrugi praktian: kao prvo, tako se uvaju obraz i ugled na ulici, pa makar i po cenubatina; kao drugo, mangupima je samo do para, pa e venai neku drugu ovcu za ianjeako se ovek ba uzjoguni, a i nisu neki junaci ionako.Da ovo nije tek puka ulina metafora, tako zgodna za srbijansku ulinu i mangupskupolitiku, svedoi i do nedavno ivi primer Sredoja ,,Sljuke" Sljukia: taj estoki momaksa vrelog beogradskog asfalta (u prevo-du na obini srpski jezik: baraba i kriminalac)bavio se sredinom devedesetih godina upravo prodajom cigle na veliko, u uskoj iprijateljskoj saradnji sa jednim efom smene jedne stanice milicije, poznatijim kao ,,Taj-son". Ukratko: ljuka dode u crvenom ,,Poreu" pred neiji kafi, opali metak izrevolvera u izlog i odveze se. Dote milicija, obavi uvidaj, slegne ramenima i ode.

Sutradan doe Tajson, jer je to njegova teritorija i objasni vlasniku kafi

a da oni, policija,znaju ko je taj; da je nezgodan ovek, a ima i zasluge ,,sa ratita" kao ,,dobrovoljac", pa

mu ne mogu nita, je li; nego da je najbolje da vlasnik kafia ljuki plati nekihdvestatrista maraka meseno, pa se ovakve nemile scene s pucanjem nee dogaati.Vlasnik pone da plaa i plaa neko vreme; onda se ponovi scena sa pucanjem i vlasnikzove Tajsona da pita -ta bi? Tajson doe i kae da se ljuka obezobrazio, da je ,,srpskiborac sa ratita" i da je jako dobro povezan sa Slubom, ali da i to ima leka: neka vlasnikkafia podeli vlasnitvo sa Tajsonom, ,,pa Sljuka nee smeti na nas da udari". Tada sevlasnik kafia naglo doseti da ima daljeg roaka u vrhu MUP Srbije i ode da se poali;Tajson bude smesta premeten na Kosovo, a ljuka se vie nije pojavljivao oko kafia.Zato se u leto 2000. ljuka poeo da pojavljuje na mitinzima Demo-kratske opozicije

Srbije (DOS), nudei ,,obezbedenje" od svojih momaka; niko ga nije oterao i javnodenuncirao kao provokatora i kriminalca koji se nudi buduoj vlasti sada, kad je ve

jasno da stara nee trajati. ljuku e kasnije, u jesen 2002, ubiti Zemunski klan tokomprocesa konsolidacije izvesnih monopola u Beogradu, maloj bari sa previe krokodila.Ono to nije ba sasvim uspelo neprealjenom ljuki, uspelo je nekima drugima.

Tokom predizborne kampanje DOS, avgusta i septembra 2000, kao da se desilo udo:kompletno beogradsko kriminalno podzemlje ugleda-lo je svetlost, doiveloprosvetlenje, preobratilo se kao Savle i uvidelo koliko je greno bilo saradivati saMiloevievim zlikovcima. sve drei se za zlatne krstae na debelim kajlama (po kilo i

po tozld), do-jueranji ,,dobrovoljci s ratita" i ,,estoki momci", dakle kriminalci, dileri

droge, reketai, saradnike i poslovne veze Dravne bezbednosti, plja

kai (to im jejedina veza s ,,ratitem") i barabe poeli su da mau sa tri prsta i da se guraju po binama

opozicionih mitinga, sve ,,titei" svoje odjednom otkrivene idole i careve iz DOS.,,Jel' te neko dir'o, batice? Znai nemoj da te je neko runo pogled'o, da te nijeispotovao, jebau mu mater julovsku! Samo kai, brateeel" i u tora optem pravcu.Odjednom su to crni ,,Audiji" i sku-pa terenska vozila sa zatamnjenim staklima,etvrtasti momci sa debelim vratovima, svi kao da su proizvedeni u istoj fabricihumanoida, nerdajui pitolji koji se sve javnije pokazuju, rune radio-stanice koje civili


10/172

ne bi smeli da imaju bez posebnih dozvola i slino; i sve to odjednom u slubidemokratskih promena. Jednom rei -udo i prosvetlenje, mirakul boji. Osim to Ijudikoji su stekli neko normalno, uobiajeno, ulino vaspitanje u to udo nekako nisu moglida poveruju, videvi jasno da s kim imaju posla.Problem je bio u tome to vecina politiara DOS nije imala normalno, uobiajeno, ulino

vaspitanje.Oprezni vernici (ak i neki agnostici) dopustie, uz velike rezerve do-due, da se udapovremeno dogadaju; dodae pritom da su uda neobja-njiva, jer inae ne bi bila uda,to se nekako samo po sebi podrazumeva. Ovo udo, meutim, ispalo je objanjivo -i tonajbanalnijim moguim razlozima: mafija je, naime, poela da trazi sebi novu dravu.Postavlja se logino pitanje: odakle toj primitivnoj i polupismenoj zlikovakoj bandi takopouzdana politika procena? Jedini mogui odgovor je da su je dobili od svojihkontakata iz Slube; tavie da im je sugerisano da polako ponu da se pribliavajustrankama DOS. Najlaki nain bio je da ponude jedino to imaju: novac, fiziku silu,oruje, vozila i svoj mangupski arm, koji ponekad nije zanemarljiv. Reje o likovima unajmanju ruku koloritnim.

Stranke DOS, osim onih ba gradanskih i finih, imale su uvek neka svoja rudimentarnastranaka obezbedenja. SPO, naravno, najjae, iz jasnih razloga: bili su vodea inajomrznutija opoziciona stranka od samog poetka. Ali SPO nije uao u DOS. Ostali suse snalazili kako su mogli: Covije imao Slobodana Pajovia, biveg kapetana policije,kao efa obezbedenja; Demokratska stranka imala je svoje stranake Ijude raznih profila(pokazae se da su neki od njih bili ipak malo previe koloritni); DHSS takode; Nenadanak je imao kao efa obezbedenja Lige pokojnog Stevu Pavlovia (poginuo usaobraajnoj nesrei 2003.), asnog i ozbiljnog oveka; itd. Neki od pripadnikastranakih bbezbedenja -ispostavie se kasnije -prolazili su kroz krivinu evidenciju; iznalaza Koraeve komisije vidi se da je najmanje desetak takvih posle 5. oktobra ipakprimljeno u policiju, uprkos tome. Meu njima su bili i braa Miladin i Milan Veruovi,

pratioci od najveceg poverenja Zorana

ini

a (inae poznati kao ,,bra

a Burgije";nasluticete zato).

Takav pristup stranaka DOS bio je -u datom kontekstu -razu mljiv: fiziko ikontraobavetajno obezbedenje bilo je od vitalnog znaaja i to jednostavno ovek nemoe mnogo da bira, veuzima one koje moe -i one koji se nude sami. Moralisanja nato temu jednostav-no su deplasirana: u leto 2000. godine radilo se o glavi, doslovce; kone veruje, neka se seti Ivana Stambolia. U takvim situacijama bivi policajci ipadobranci, ulini mangupi i munosi, siledije i gangsteri mogu da budu -i najeejesu -od velike koristi. Moralisti i istunci koji su kasnije traili trn u tudem oku nevidei gredu u vlastitom jednostavno su licemerni. Nalo bi se, ako emo ba da teramo

mak na konac, takvih i slinih i oko Demokratske stranke Srbije, da se ne gradimonaivni. Ulog je u tom trenutku, u leto 2000, bio apsolutan: ili Miloevi ili Srbija; treeg

ishoda nema. To se ne sitniari, niti se mora-listiki cinculira; pogotovo sada na tonemaju pravo Ijudi koji su oboavali Arkana, kojima je Radovan Karadiheroj, aDobrica osi,,otac srpske duhovnosti", niti Ijudi kojima je Ivan Stambolitek jedan,,komunista" manje.Tu postoji jedna druga primedba, koja, meutim -a iz politikih razloga -nije bilastavljena. Stavicemo je sada. U politikim dogadaji-ma kakvi su revolucije i prevrati,


11/172

dopustivo je za svoje politike tak-tike ciljeve angaovati i lica ne ba besprekornihkarakteristika; to se dogadalo, dogada se i dogadae se, plaimo se. Kljuna reje,,takti-ke ciljeve": u politiku se kriminalci ne putaju dalje od uline taktike; sa njima sene sklapaju dugorone nagodbe; ako se uobraze i pomisle da su neto mnogo zasluni,onda ih se stavi na njihovo mesto ili eliminie -ovako ili onako; pogledajte Miloeviev

odnos prema njego-vim kriminalcima. Kriminalci su u politici potrona roba: ima daurade svoje i da se lepo ponaaju posle toga, pa e im se omoguiti pristojni status, uznak zahvalnosti. Ali, ako se uzohole i pomisle da su sada partneri u poslu i neki faktor -e, onda se s njima drugaije razgovara. ozef Fue, osnivamodernih slubi bezbednostii veiti ef policije Francuske (potrajao je kroz pet reima) uspeo je da od najgorihkriminalaca napravi lojalne i ispravne operativce dravne bezbednosti (svi detalji moguse nai u Balzakovim sabranim delima i Fueovim biografijama); ali to je bio ozefFue, jedini i neponovljivi. VeJovica Stanii, ili ,,Slobin Fue", nije uspevao da izaena kraj sa svim svojim klijentima iz kriminalnog podzemlja; tako su mnogi izgubili glave.Rizian je to posao i zahteva dravnike i politike talente i vetine koji se retko nalaze ujednoj generaciji.

Moda su politiari DOS mislili da takve talente i vetine imaju; pre

e biti da im napamet ni padalo nije da e se jednoga dana sa ta-kvim problemom suoiti. U leto 2000. i

pred 5. oktobar bilo je udobno imati oko sebe Nenada Opaia, Sljuku, umeta, Surince,Zemunce, aktivne i rezervne pripadnike JSO da vas uvaju. Zvani ili nezvani,dobrovoljni telohranitelji odjednom se pojavljuju ispod, ispred i na bi-nama tokompredizbornih mitinga DOS, avgusta i septembra 2000, sa istom utenom porukom: ,,Jel' teneko dir'o? Jebau mu mater!". Neki od njih, poput Nenada Opaia, dilera heroina izNovoga Sada, jako paze da budu blizu politiara DOS kad dode do slikanja: njega ima naslikama sa svima -Gordanom omi, Nenadom ankom, Miodragom Kostiem.Ima tu i jedan, da ne kaemo ba antropoloki, ugao: poznata je, naime, fascinacija finedece i intelektualaca brutalnom fizikom silom; da ne navodimo istorijske primere. To je

ona razlika izmeduoveka od akcije i

oveka iza pisa

eg stola: oni -naj

e

e bezikakvog razloga -za- vide jedan drugom. Niti je akcija tako glamurozna kao to se ini

intelektualcu (naprotiv!), niti je intelektualni rad tako pametan i vaan kao to se inioperativcu (naprotiv!). Najee je ono prvo tek besmisleno i glupo nasilje, a ono drugojalovo teoretisanje, zujanje muve ispod ae.Bilo bi pretenciozno i pogreno rei da su ti ulini mangupi u ranu jesen 2000. biliimpresionirani inievom filozofijom, Koraevom psihologijom, Kotuniinimustavnim pravom, ekonomijom Velje Ilia, annkovim rokenrolom ili Batievomadvokaturom itd, neka se ne uvrede ostali lideri DOS. Mangupima je bilo jasno samojedno: ovi e da uzmu vlast, jer je Sloba izgoreo; sasvim logian zakljuak u njihovomsistemu vrednosti. Trebalo je zatititi monopole, uloene investicije i steeni status.

Politika DOS bila im je ili nepoznata, ili nevana ili oboje.Nisu se samo ulini umetnici zainteresovali za bezbednost stranakih mitinga DOS. Posvemu sudei, do prvih, veoma diskretnih uzajamnih njukanja izmedu DOS i izvesnihelemenata policije i Dravne bezbednosti dolazi u isto vreme. Upadljiva je bila pasivnostDravne bezbednosti tokom avgusta i septembra 2000. godine; Radomir Markovi,naelnik, kasnije e se time hvaliti. Panja vrha reima bila je skrenu-ta na ,,Otpor",masovni pokret omladine i ostalog graanstva, svet simpatian, kreativan i duhovit.Upravo te osobine ,,Otpora" uinile su na-pore Javne bezbednosti da ga suzbiju naroito


12/172

nepopularnima, a reim-ske politiare koji su ,,Otpor" estoko napadali slaboumnimargumenti-ma (Dragan Tomi, predsednik Skuptine; trust pileih mozgova iz JUL itd.)omrznutima. Sama okolnost da je mrnja i represija reima bila usmerena uglavnom na,,Otpor" zanimljiva je: stie se utisak da je taj pokret bio namerno markiran negde izbezbednosnih struktura i baen obinoj policiji kao gumena kost za glodanje, dok se

prava radnja odvijala na drugim mestima.Moda taj fenomen ima veze i sa Miloevievom tada upadljivo naraslom arogancijom injegovim prezirom prema opoziciji iz DOS. Vu-ka Drakovia, na primer, uzimao jeveoma ozbiljno: dva puta je po-kuao da ga ubije, ali je Vuka Bog sauvao. Sa Vukom uBudvi i SPO van koalicije DOS, Miloevic je tih osamnaest stranica smatrao za sit-nekoju e SPS, radikali i JUL pobediti lasno. ,,Otpor" je, medutim, neto drugo: masovnipokret omladine kome se pridruuju svi, neto to Miru Markovikobno podsea nanjene veernje komare iz 1996-1997, kada nije mogla da na miru gleda TV dnevnik odvandalskog lupanja u erpe i preteih hajdukih zviduka; tada je bila strano zabrinutaza budunost svoje porodice.

Kada su tano ostvareni prvi kontakti sa elementima policije i Dr-avne bezbednosti,politiari iz stranaka DOS nerado otkrivaju. Rado, medutim, aludiraju i nagovetavaju da

je toga bilo -i to dosta i relativno rano. Neki detalji su poznati: po iskazu izvesnogvojnodravnog lika koji ih sve zna, pripadnici i rezervisti Jedinice za specijalne operacijeDravne bezbednosti MUP Srbije (JSO) po prvi put se pojavljuju kao obezbeenjemitinga DOS u Prokuplju, vedrugom polovinom jula, na samom poetku predizbornekampanje, onom prilikom kada je onaj nesrenik Ratko Zeevisa terase pucao izpitolja. Na izvor tvr-di da je tada u gomili ispred bine prepoznao i Duana Mariia,,Gumara", koji e naslediti tadanjeg komandanta Milorada Ulemeka Lukovia,poznatog i kao Legija, Cema i areni. To je dolo do izvesnih trvenja: ekipi oko NikoleSandulovia, dorolskog partnera Sredoja ,,ljuke" ljukia (lidera zvezdarske grupe)

nije se dopalo to su ih Ijudi iz JSO bez mnogo obzira istisnuli kao kandidate zaobezbedenje mitinga DOS; svelo se na to da su ostali jako uvredeni, jer sa onima nije bilomnogo rasprave. Neto kasnije ivko Trajkovi, tadanji komandant Specijalneantiteroristike jedinice MUP Srbije (SAJ), naglo je smenjen i prekomandovan na jugSrbije; otkriveno je da je bio uspostavio kontakt sa izvesnim liderima DOS i da je uizbornoj noi izmedu 24. i 25. septembra trebalo da se sretne sa Vojislavom Kotunicom.sve to nije nimalo smetalo Miloradu Ulemeku Legiji i njegovim Ijudima da poMiloevievoj narudbini 25. avgusta 2000. uhapse u Koutnjaku Ivana Stambolia,odvedu ga na Fruku goru i tamo ga ubiju sa dva hica u potiljak.Kljuni dogaaj desio se 4. oktobra predvee, u Gepratovoj ulici -od svih mesta. Zoraninisreo se sa Miloradom Ulemekom Lukoviem, Cemom, Sarenim, ovekom ije je

ime Legija (Jevandelje po Luci, 8;30). Zvanina verzija (knjiga ,,Peti oktobar" DraganaBujoevia i Ivana Radovanovia; intervjui Zorana inia) kae da je to nije bio njihov

prvi susret: ,,...inije verovao Legiji. Legija mu je, pre prvog kruga izbora, rekao danjegovi Ijudi nisu angaovani za taj krug". Izgleda da je to ipak bio njihov prvi susret,posredstvom Dragoljuba Markovia i Ljubie Buhe ,,umeta". Jedinica za specijalneoperacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije bila je u operativi DOS shvaena kaoglavna pretnja uspehu prevrata -ili su tako sugerisali kontakti DOS iz struktura vlasti. To


13/172

bi moglo posredno znaiti i da su Vojska, Dravna i Javna bezbednost vec bilespakovane.Radomir Markovi, naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Sr-bije, kasnije e -upokuajima da se opere, slutei da cela stvar nee dobro svriti po njega -priati kako,eto, pojma nije imao ni o emu, da ,,ne zna za kontakte Javne bezbednosti sa DOS", a da

je Dravna bezbednost ,,takve kontakte uspostavila... popodne 5. oktobra, kako bi sesmirila situacija".JSO je, medutim, bila nevladina organizacija pod direktnom kontrolom SlobodanaMiloevia, a povremenim posredstvom Radomira Mar-kovia, naelnika RDB; ostatakMUP i RDB nije imao nikakvu ulogu u komandnom lancu; ponekad ak ni RadeMarkovi. Po zvaninoj verziji inii Legija seli su 4. oktobra oko 18 h. u Uliciadmirala Ge-prata u oklopljeno terensko vozilo JSO i vozili se po gradu; napravljen jedogovor: JSO ne intervenie 5. oktobra, uprkos onome to je Legija nazvao ,,ekstremnimnaredenjima", a DOS nee pucati na policiju i upadati u kasarne. ,,Re? -Re!". Kasnijeeinirei: ,,Najvie sam se plaio 'crvenih beretki'. I, kada mi je on rekao da nee bitiintervencije, pao mi je kamen sa srca". Da li je Legija tadainiu rekao ta planira za

sutranji dan, mi ne znamo. Znamo samo da je pojam ,,in-tervenisanja" ostao nepreciznoformulisan.Naime, 5. oktobra popodne, kad je vec svima sve bilo jasno, kad je ak i NebojaPavkovishvatio, Milorad Ulemek Lukovi odluuje da je sada trenutak da izvede svojupodvalu. Oko 17:30 u centar Beograda iz pravca Banjice ulazi nekoliko oklopljenihborbenih vozila ,,Hummer" sa elementima JSO; ukupno ne vie od pedesetak Ijudi sapunim naoruanjem. U prvom trenutku ne nailaze na razumevanje: Ra-domir Markovickasnije e reci kako je samo prvo vozilo u koloni do-bilo 29 pogodaka iz vatrenog orujana Slaviji, o kamenju i ostalom da ne govorimo. Dojurili su do raskrsnice Takovske iBulevara i tu stali, da procene situaciju. Onda su doli u Aberdarevu, gde je bio SAJ(Specijalna antiteroristika jedinica MUP). SAJ je vebila otkazala poslunost; to je

postalo jasno, a pripadnici JSO poskidali su lemove i ma-ske, poeli da mau sa tri prstai da se pozdravljaju sa okupljenim narodom. Nali su ak i popa, da ga poljube u ruku

pred TV kamerama. Posle te demonstracije podvili su rep i povukli se; vano je bilo da iLegija pokae svoju zastavu na terenu, na pobednikoj strani; bio je to eminentnopolitiki potez sa dugoronom svrhom. Svrha je bila zatita Jedinice i Legijinihpostojecih i buduih investicija u organizovani kriminal od tada veoma moguihradikalnih ishoda petooktobarskog pre-vrata. To je bilo odmah jasno svakome ko je hteoda misli: taj cirkus sa ukazanjem JSO na beogradskim ulicama 5. oktobra popodne bila jenajveca cigla ikada prodata ovcama u Beogradu; i po najveoj ceni, is-postavie se umartu 2003.Ovde je trenutak za krau taktiku analizu. Mi ne znamo sa kakvom je tano namerom

Legija sa svojim ljudima bio krenuo sa Banjice (ili iz Lipovice, svejedno) i kakve jeinformacije o stanju u Beogradu u tom trenutku imao. Moda mu je reeno da sa tolikoIjudi moe da izvue razbijenu policiju iz Savezne skuptine i zgrade televizije uTakovskoj, kako to tvrdi Radomir Markovi, pa se neprijatno iznenadio kad je video u taje upao i naglo promenio miljenje. Pre e biti, me-dutim, da je krenuo u grad iskljuivosa namerom da napravi politiku demonstraciju i da ubelei jo jedan poen; da se,,zapljune" i on, kako kau deca kad igraju murke, na pravo drvo. Ostaje kaonerazjanjeno sledee pitanje: kako to da je ceo DOS, sa sve prateom medijskom lo-


14/172

gistikom, naseo na to bezobraznu mangupsku priu i posle godinama priao kako je, eto,Legija tada mogao sve da nas pobije, ali je fin ovek, pa se smilovao? Ta se budalatina,uostalom, iz nekog razloga vue po srbijanskoj javnosti sve do dana dananjeg.A kako se Zoran ini, takav brz i pametan, primio na Legijine tosove? Vladimir,,Beba" Popovi, blizak prijatelj i saradnik Zoranov, pria: ,,Zoran je imao jedan takav

deo linosti. To je i sam jedne no

i u Crnoj Gori, juna 2001. pri

ao meni i jo jednomprijatelju. Jo kao mali, dok je uio kolu u Bosni i bio dete oficira i ak za primer, voleo

je da se drui sa mangupima. To ga je dralo do kraja, do faze pre-mijera". Beba Popoviobjanjava kako je Zoran doao u dodir sa tim umetnicima: ,,Zoran je do 5. oktobra 2000.poznavao samo (Ljubiu Buhu) umeta i to tako to ga je Dragoljub (,,Krmivoprodukt")Markovi, da bi se napravio vaan pred Buhom, upoznao s njim u svojoj kuci u Surinu.Pred Zoranom se Dragoljub hvalio umetovim moima i vezama. Kao ovekpragmatian, Zoran se posredno kod umeta raspitivao -posebno tokom 2000. godine,od aprila do septembra -ima li ko od kriminalaca nalog da ga 'uradi'. Ostale iz te ekipeZoran nije ni znao, ni video. Dragoljub i ume su mu objanjavali da je ume glavni, toon u sutini tada vie nije bio. Mnogi iz Zoranovog obezbedenja (uglavnom propalice)

imali su svoje kontakte sa podzemljem,ija su periferija i sami bili, pa su mu i oni bilikanali za prikupljanje in-formacija. E, sad, tu je ona Zoranova druga strana linosti

dolazila do izraaja: on se vie zanimao za to podzemlje i vie znao o njemu od ostalihpolitiara i ee je o tome priao. Delom je to radio i da fascinira ostale iz DOS(Miunovia, Batia, Vuka Obradovia itd.). Ta-ko je jo pod Miloeviem krenula tapria da je Zoran blizak sa mafijom, a on je u tome uivao: delom zbog tog aspekta svojelinosti, a delom zato to ga je to inilo u onakvom Beogradu kao 'monim' i bi-lo mu jeneka vrsta zatite". inic jeste koketirao sa tom priom, to je istina.

eda Jovanovisea se da je Ljubiu ,,umeta" Buhu upoznao u Skuptini grada u noi5-6. oktobra, kao jo jednog u toj ekipi raznih likova koji su se okupili oko nove vlasti.

,,Legija je tada tvrdio da se mi znamo,

ume, on i ja. Istina je da smo sva trojicapoznavali brau Veruovice. U to vreme mi se bavimo smirivanjem stvari i nekakav umemi je poslednja briga. Ujutro, 6. oktobra, odlazimo Zoran i ja u MUP da se vidimo saVlajkom Stojiljkovicem, ministrom; sa gen. Obradom Stevanovicem (naelnikomUprave policije) i gen. Vlastimirom ,,Room" oreviem, naelnikom Javnebezbednosti: razgovarali smo o povratku policije u stanice i normalizaciji stanja. Vlajkoje, jadan, imao primedbu: 'Vidite ta ste napravili od RTS; ide samo amerika muzika...'.Sutradan, 7. oktobra nas zove Dragoljub (Markovi, 'Krmivoprodukt') da hitno dodemo uSurin, kae da ume to zahteva, Ode-mo tamo, kad tamo Legija: pria kojeta, pravi sevaan, zove pred nama Radonjia (Milana, naelnika Beogradskog centra RDB) i kaonareduje mu da iskljui centar za prislukivanje u Sarajevskoj ulici. Po-podne je Zoran

odveo Legiju kod Kotunice, a to se i

ume umuvao nekako. Tokom inauguracijeKotunice u 'Sava centru' te veeri, svi su to, kao da nas uvaju; foliranje. Tu su ume,Dua, braa Fikali i go-mila takvih: kao uvaju nas od radikala".

Oko 18:30, 6.oktobra 2000, po zvaninoj verziji, inii Legija sreli su se ponovo uDobrinjskoj ulici, opet nekako iznad Gepratove. Legija, saw u kevlaru i balistikomnajlonu, sa dva pitolja na grudima, hteo je da potvrdi kupoprodajni ugovor: navodno jerekao iniu da, to se njega tie, ,,ovo je gotovo. Miloevije aut. Nema vie povratka


15/172

na staro, narod je pobedio". Da bi poentirao, sloio je iniu priu da e zapretiti vojscida se sluajno ne usudi da intervenie: ,,Imam hiljadu i dve stotine boraca". Posle ga jeLegija, kako inikae Bebi Popoviu, odvezao na Koutnjak i pokazao mu mesto gdeje JSO, kao, trebalo da ga saeka i ubije ,,specijalnim automobilom sa makaza-ma saseenje oklopa", togod to bilo.

U tom trenutku Vojska Jugoslavije odavno je vebila digla ruke od spasavanjaMiloevia silom: Pavkovic (koji se tri meseca ranije brinuo samo kako da Slobodanu

Miloeviu dodeli orden Narodnog heroja) vesatima ne sme da podigne slualicuspecijalnog telefona, direktnu vezu sa Vrhovnim komandantom, koji uporno zove; prekostola ga popreko gledaju Aca Vasiljevii Branko Krga (koji ima svoj red vonje, na kojiemo tek doi). Jedino to je Vojska uinila -i to tek 7. oktobra, u trenutku proglaenjaVojislava Kotunice za predsednika SR Jugoslavije -bilo je da je neki pukovnik izUprave bezbednosti Generaltaba, Pero Kovaevi, uputio jedan oklopni transporter(BOV; borbeno oklop-no vozilo) vojne policije sa posadom na Dedinje, sa naredenjemda ,,dejstvuje", ako bi neko pokuao da napadne Slobodana Miloevia. Kao da bi gajedan transporter bio spasao...

Razmotrimo alternativni scenario: ta je Legija sa svojih pedesetak Ijudi i vatrenom moikoju je imao uopte mogao da uini 5. oktobra u 17:30? U centru grada tada je bilo barem

pola miliona Ijudi, veoma Ijutih i vesvesnih da je pobeda na dohvat ruke; dobar deo njihbio je naoruan, neki su imali i protivoklopna sredstva (uglavnom ,,zolje", sasvimdovoljne za vozila JSO) i rune bombe -i bili su spremni da ih upotrebe. Da su LegijiniIjudi opalili i jedan metak u meso tog popodneva, bilo bi nastalo krvoprolie u kome bistradala ne samo Legijina ekipa i on, nego bi cela stvar bila zavrila mnogo drugaije.Pola miliona Ijudi, vebesnih i sa visokim adrenalinom, vie su od kritine masedovoljne za konani obraun sa reimom; da se to tada izmaklo kontroli, danas se vie nebismo bavili ni Legijom, ni Miloeviem, ni drugima iz te ekipe: bili bi davnozaboravljeni, kao Nikolae auesku.

Glavni rezultat te Legijine jevtine mangupske podvale bio je poetak procesa javnemedijske glamurizacije Jedinice za specijalne operacije

Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, ,,Crvenih beretki". Ta glamurizacija trajae do12. marta 2003, a obnovie se tokom 2004. i 2005.Svedok-saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevi, bivi policajac, a kasnijetelohranitelj, blagajnik i hauzmajstor Due Spasojevia u Silerovoj, lice od najveegpoverenja, dakle, kazae decembra 2003. u istrazi i sledece o Dui i Legiji: Jmali sukontakte (sa liderima DOS). Znai, da nije bilo njih, ne bi bilo 5. oktobra... Pa Legija jeimao naredenje (od Slobodana Miloevia, precizirae Vuk) da pobije osve iz opozicijesve. Oni su se tada dogovorili da ih ne diraju i to je to... (Dua i ostali) bili su u Gradskojskuptini tamo sa Legijom, ili po MUP-u, po 29tom (GSUP Beograd), po stanicama,

razgovarali sa policijom i tako. Le-gija je rekao njima (Kotunici,

ini

u i ostalima)tada dve reenice: moda e 5. oktobar da uspe; a vi sigurno neete biti na vlasti... Mi-slim, moda e pobuna naroda i da uspe, ali e on njih da pobije i ta-ko im je dabasve... Procenili su da je bolje da (ipak ne pobiju sve iz DOS)... Imali su kontakte sainiem, pre 5. oktobra, preko Dragoljuba Markovia (Krmivoprodukt", Suriri),poto je njegov kum...".Izvetaj Komisije za ispitivanje sistema obezbedenja predsednika Vlade Republike Srbijedr Zorana inia (Koraev izvetaj) kae jo i ovo:


16/172

,,Sam sistem je traio reorganizaciju, posebno to je jedan broj novoizabranih politiarainsistirao na tome da ih obezbeduju isti Ijudi koji su ih obezbedivali dok su bili uopoziciji. Objektivno, tiene lino-sti imale su vee poverenje u te Ijude nego upripadnike MUP, a po-sebno Resora dravne bezbednosti. To e kasnije dovesti doizvesnih tenzija, to je pokuano da se rei time da su ti Ijudi kad god je bilo mogunosti

uz proveru primani u radni odnos u MUP Republike Srbije (izmedu ostalih i braaVerlovi, Milan i Miladin, pratioci Zorana inia, uprkos tome to su prolazili kroz

krivinu evidenciju; M.V.). Dodatni problem predstavljala je injenica da su neposrednoposle pro-mena 5. oktobra pripadnici JSO davali linu zatitu nekima od politiara DOS.Oni su bili deo tima koji ih je titio. Tako je JSO vebila angaovana i na poslovimaobezbedenja pojedinih lica, ali i na poslovima zatite javnog reda i mira na jugu Srbije.Upravo injenica da je JSO vebila angaovana na poslovima bezbednosti na jugu Srbijedo-vela je do kompromisa u postavljanju rukovodilaca u RDB. Milorad Bracanovipostavljen je za naelnika Sedme (tehnike) uprave (prislukivanje i tajna snimanja)uprkos protivljenju novih rukovodilaca RDB (Goran Petrovi, naelnik i ZoranMijatovi, zamenik), koji su kod inia insistirali da ga ne postavi; inije preao

preko njihovih upozorenja. Budui da je imao uvid u tehni

ke mere koje je primenjivalaRDB, prema iskazima vie sagovornika (Komisije) postoji mogua pretpostavka da je,

zbog bliskosti Milorada Bracanovica sa JSO, rukovodstvo JSO imalo mogucnostpotpunog uvida u primenu tajnih tehnikih mera i radnji".

Tako se JSO etablirala kako u neposrednoj okolini novih post-oktobarskih politikihfunkcionera (kao obezbedenje i vozai), tako i u vrhu Resora dravne bezbednosti, bana najzgodnijem mestu, gde se skupljaju sve informacije.Nije se samo Legija istakao 5. oktobra. Gangsteri iz Surina i Zemuna, sa Zvezdare iNovog Beograda, sa Dorola i Vodovca bili su to, u prvim redovima, pogotovo kada jetrebalo opljakati zauzetu 6. policijsku stanicu u Majke Jevrosime i OUP Slari grad. Bili

su to i ka-da su narednih dana bila zauzimana razna nadletva, pogotovo ona od kljunogznaaja: Savezna uprava carina, razne banke i firme itd. Gang-steri su odmah shvatili da

je nastala situacija tipa ,,sad il' nikad", pa se belee sluajevi da su mangupi upadali ubogate firme i ,,u ime DOS" odnosili vee koliine gotovine, sve u sklopu tadanjeghaosa sa ,,kriznim tabovima". Za to se znalo, ali niko iz postoktobarske vlasti nijereagovao, niti osetio potrebu da se ogradi od kriminalaca koji su im se priljamili posleprevrata.

Cigla je bila prodata.

3. Legalisti

Petooktobarski prevrat doveo je na vlast u Srbiji onu nakazu od troglave ,,koministarske"vlade, to je bila jedna od najvecih greaka DOS. Umesto da jednim potezom poisti sascene Miloevievu izvrnu vlast, imenuje privremenu vladu i smesta raspie izbore zaustavotvornu skuptinu, DOS je napravio truli kompromis koji je uskoro poeo da mu selupa o glavu. Vojislav Kotunica, koga su jedva naterali da se uopte kandiduje za


17/172

predsednika Jugoslavije i ija je stranka 5, oktobra izjutra odbila ,,da uestvuje u tomvaem nasilju" (Vladeta Jankovi), a jedva su ga za ui dovukli da se te veeri sa balkonaSkuptine grada kona-no obrati onim Ijudima koji su ga izvikali za predsednika, dakle,on i stranka grevito su se uhvatili ,,kontinuiteta" i ,,legalizma" kao politi-ke filozofije.Prvi potezi novog Predsednika ukazali su o kakvom je kontinuitetu re: zadrao je gen.

Neboju Pavkovia kao na

elnika Generaltaba (Pavkovi

tvrdi da je 15 puta podnosioostavku") i odbio pismenu ostavku koju mu je ponudio Radomir Markovi, naelnik

Resora dravne bezbednosti MUP Srbije. Razlozi za te poteze bili su -i dan danas se kaotakvi brane -,,legalistiki": kao, Pavkovia treba zadrati zbog ouvanja Vojske, a i kao,,pobednika nad NATO paktom"; a za ostavku Radomiia Markovia Kotunica, kao, nijenadlean, jer da je Dravna bezbednost organ republiki, a ne savezni.Ono to Kotunica nije shvatao -ili je odbijao da prihvati -tada, a i danas, naalost, bilesu oigledne politike injenice: peti oktobar bio je prevrat, nasilni politiki svreni in,fait accompli, koji ga je do-veo na vlast. Takvi dogadaji trae neto vie od kabinetskogcepidlakog shvatanja prava i naina razmiljanja provincijskog fikala; takvi dogadajitrae dravnika koji je u stanju da donese hrabru i mudru dravniku odluku, bez obzira

na zateeno pravno stanje. Peti oktobar kao prevrat bio je uzaludan ako nije razorioustavno-pravne osnove jednog nakaznog sistema koji je Slobodan Miloevideset godina

krojio samo za sebe i svoj paradravni zlikovaki Kartel. sve se to tada vrlo dobro znalo,ali se Kotunica branio i rukama i nogama.Znalo se ko je Neboja Pavkovi, a ko Radomir Markovi. Pavko-vi je sujetni klovn,miles gloriosus, bezoni karijerista koji je nesebi-no voleo nekretnine i pravio se da jeuveren kako je ba on ,,pobedio NATO pakt"; Radomir Markovic je bestidni hladnokrvniubica, privatni delat u slubi porodice Miloevi. Znalo se to i pre petog oktobra i prerasvetljavanja glavnih zloina Familije, ali to nije smetalo Vojislavu Kotunici da seskoro svakodnevno sastaje sa ta dva lica.

Ima to i banalnije objanjenje od cepidlakog fikalskog ,,legalizma": na vrhu skoronepostojee savezne drave, od policijskih, bezbednosnih i obavetajnih slubi

Kotunica je imao pod sobom samo Upravu bezbednosti Generaltaba (sa ovlacenjimajasno ogranienim na vojsku), praktino mrtav SID (Slubu za informacije idokumentaciju Ministarstva inostranih poslova; spoljnu obavetajnu slubu) i SavezniMUP u rukama Zorana ivkovica. sve i da je neko iz DSS bio save-zni ministarunutranjih poslova, to ne bi pomoglo jer je SMUP imao u svojoj nadlenosti samoupravne stvari, biro Interpola i ono malo uniformisane policije koja je uvala savezneorgane i ambasade. A Kotu-1 nica je eznuo za svojom tajnom slubom, pa je zadraoRadomira Mar-kovia. Nije bio ,,vlastan" da prihvati njegovu ostavku, niti voljan i,,vlastan" da ga po kratkom postupku najuri, ali je zato bio ,,vlastan" 'J da se s njim

redovno sastaje (etrdesetak puta!) nasamo sve do Markovi

eve smene i hapenja zbogosnovane sumnje za krivina dela viestrukog ubistva, ubistva u pokuaju itd. Uostalom,

Ljiljana Nedeljkovi, 1 njegova tadanja veoma povlaena efica kabineta, imala je oRadetu j Markovicu visoko miljenje.

Za sve to vreme Rade Markovinije gubio vreme: jo pre oktobarskog prevrata izdao jenaredbe za unitavanje dokumentacije svih centara Dravne bezbednosti; to unitavanjetrajalo je mesecima, praktino do Markovievog hapenja. Pristup je bio kao za sluaj


18/172

,,PZT" (Privremeno zaposednute teritorije; pojam iz doktrine optenarodne odbrane):prvo knjige saradnikih veza i indeksi kodnih imena, a zatim podaci o najosetljivijimsaznanjima, lina dosijea, logistika itd. Neki centri RDB postupili su po naredenjima;neki ak i vie nego to se trailo; neki, poput Beogradskog i Subotikog centra, odbili suda unite dokumentaciju. Osim toga, Rade Markovipresnimio je na nekoliko CD ROM

diskova lina dosijea najvanijih politi

ara pobedni

ke koalicije DOS.Veselnik Neboja Pavkovibio je srean to je i dalje naelnik Ge-neraltaba, pa se u

tom smislu pravio vaan okolo i bestidno se uvlaio novoj vlasti, sve istiui svojesudbonosne zasluge od 5. oktobra, kada je sedeo na svom dupetu usran od straha i nijeradio nita; ak je vodao okolo onog hajduka i odmetnika Makija i druio se s njim. Ta-ko""smo stekli taj naroiti postoktobarski nesoj heroja ispod jorganpla-nine kojiunovavaju samu okolnost da tada nisu radili nita: Kotuni-ca, Pavkovi, Legija,Radomir Markovic i razni drugi, isti takvi kao i oni. Pavkovije sedeo u Generaltabu, agledali su ga mrko Branko Krga i Aca Vasiljevi, pazei da mu neto glupo ne padne napamet. Legija je izvodio besplatni cirkus na ulici i prodavao ciglu Dindiu. Ra-domiraMarkovica nije bilo nigde, jer kao naelnik Dravne bezbednosti ,,nije bio obaveten ni oemu", niti je o

ekivao da

e 5. oktobra u Beograd doci naoruani Ijudi, siromaak.Radomiru Markoviu nije mnogo trebalo da se snade, kad je vestekao naklonost i

zatitu Vojislava Kotunice. Po svedoenjima vie zaposlenih u Institutu bezbednosti naBanjici, u ulici Kraljice Ane, na lo-kaciji na koju se preselio najvaniji deo Resoradravne bezbednosti, uskoro po Petom oktobru poinju da gore ,,logorske vatre" u umiis-pod Instituta, a u prostorijama gde su kompjuterske banke podataka nocima gorisvetlo, jer zaposleni rade u tri smene.

Kae Zoran Mijatovi(zamenik naelnika DB, 2001.): ,,Posle petooktobarskih dogadajaje vreno masovno unitavanje dokumentacije. Istina, nisu svi centri u Srbiji bili tako

prijeni da unitavaju dokumentaciju. To je ipak poten svet. Sluba dravne bezbednostinije JSO. Ljudi koji rade u Slubi dravne bezbednosti nisu ubice. Jesu unitava-lidokumentaciju, ali nisu svi. Npr. najvei centar u Srbiji, najvaniji centar, Beogradskicentar nije unitio dokumentaciju. Bez obzira to je bio veliki pritisak. Rade Markoviigospodin (Nikola) urisu bili nosioci te kompletne akcije. Ja ne znam ko je njimarekao. Mi to nismo ustanovljavali. Mi smo ustanovljavali fakat da je ona unitavana, daje nalog dao Rade (Markovi). Postoje ti pismeni nalozi." (Intervju radiju B-92, februara2004.) Krajem 2004. u javnost su izali porazni autentini podaci o unitavanjudokumentacije RDB po planovima za sluaj okupacije stranog agresora (PZT).Osim toga, krajem 2000. u svim zatvorima u Srbiji izbijaju koordinisane pobune za kojetadanji koministar unutranjih poslova Boa Pre-levic smatra da su podstaknute iz

Resora dravne bezbednosti: ,,Zatim (posle 5. oktobra) 'Ijudi iz Slube' organizovali sunekoliko incidenata -pobune u zatvorima (koje su bile tako dirigovane da nije bilonikoga u Vladi ko je u to sumnjao), nerede na jugu Srbije (to pouzdano znam jer sambio nadlean za to oblast), a sve to da bi dolo do situ-acije u kojoj vi tano znate ko vamje potreban za reavanje tog konJ flikta... 'Crvene beretke' koje su se nametnule kaonekakav nezaobilazni faktor" (Okrugli sto Alternativne akademske obrazovne mree,19.t maj 2003.).


19/172

Bilo je to jo nekih ,,legalista". Vepoetkom 2000. godine pametj niji i ozbiljniji,,bizmismeni", oni koji su svoj prvi milion maraka (onaji za koji se ne pita) stekli podMiloeviem, koristei privilegije, uvoznej kvote i kontingente, dozvole za vercstratekih i akciznih roba (sve pre^ ko Bracike Kertesa i Jovice Staniia, koji seugradivao, bez brige), aM i za trgovinu drogom i naoruanjem i vojnom opremom za

raun dra*j sve i uz kontrolu i ,,ugradivanje" Dravne bezbednosti, dakle cela ta ekipanovokomponovanih tajkuna poinje da razmilja o buducnosti. Da li su se svi oni u tim

razmiljanjima savetovali i sa politiarima DOS, ne znamo. Zna se, medutim, da nekijesu; i ne samo to: njihov novac naao je nekako svoj put i do nekih delova nekihstranaka DOS -da se tako izrazimo. Oni najpametniji zakljuili su vepoetkom leta2000. da se valja legalizovati, pa su se razni poslovi sa cigaretama, na primer, iznenadauljudili i vratili u koliko-toliko legalne tokove. Ali, to su bili oni najpametniji, koji suzakone eventualno krili na planu privrednog kriminala, utaja poreza, trgovinomprivilegovanim, stratekim ili akciznim robama.Medu pravim gangsterima, medutim, dolazi do ,,diferencijacije" nakon Petog oktobra.Uslovno, reje o tri grupacije: neki su se ,,legalizovali" jo za biveg reima, pootvarali

kafice, firme i firmice i dre se sa osve strane zakona, togod ranije radili (to je meavinabivih kriminalacaratnika, obinih dobrovoljaca i obinih kriminalaca); drugi su reili dase legalizuju tek posle prevrata, esto uz pomonovosteenih politikih prijatelja izDOS; trei su zakljuili da je kriminal i dalje najprofitabilniji posao, pogotovo uz pomostarih prijatelja iz Slube koji su preiveli prevrat i ostali na poloajima.Tenja ka konanoj legalizaciji i plasmanu zloinom steenog, pa zatim opranog novca uzakonite tokove kapitala tipina je i oekivana pojava. Uostalom, tako su nastale mnogeposlovne imperije, u svetu ranije, ali i kod nas nedavno. ,,Prvi milion", onaj za koji se nepita poto potie od narkotika, pljake, krade automobila, iznude, otmica, posredovanjau korupciji itd. ulagan je: u benzinske pumpe, hemijske istionice, trne centre, lancetrafika, sportske kladionice, kafie, nove marke cigareta, restorane, ali i u dokapitalizaciju

postojeih firmi i u zanimljive nekretnine.,,Bela knjiga" MUP Srbije iz 2001. (,,Kriminalne grupe i pojedinci koji se have

organizovanim kriminalom") navodi sledece primere: ,,Surinci", to jest Ljubia ,,ume"Buha, Dejan ,,Bagzi" Milenkovic, Milan ,,Limun" Narandi, Ljubomir ,,Stakleni"Jovanovii Predrag ,,Peconi" Rankoviobogatili su se prvo kradom automobila injihovim vraanjem za novac (motornjaci", u policijskom argonu); onda su preli nanarkotike naveliko, povlaenu trgovinu naftom i derivatima i cigaretama. Novac suinvestirali u trgovinu naftom, u kupovanje maina za asfaltiranje itd.,,U transformaciii novca u legalne tokove direktno je uestvovao Predrag Rankovizv.'Peconi'...", kae se u ,,Beloj knjizi". Cume je izgradio trni centar ,,Kotobanja" uSurinu. Neki izvori tvrde da je Cume po kratkom postupku revolucionarno

,,eksproprisao" maine za asfaltiranje puteva od Milutina ,,Mrke" Mrkonjia,Miloevievog Alberta Spera: naime, kau oni, reje o mainama koje se naruuju i na

koje se eka po godinu i po; Mrka ih je vebio dobio, ali se ume pojavio upostoktobarskoj revolucionarnoj frci i ,,uverio" ga da ih ustupi sa sve obavezama izlizing aranmana. Uostalom, Saa Aleks, Cumetov direktor firme, godinama je saradjivaosa Mrkonjiem. Sredoje ,,Sljuka" Sljukije ,,sredstva pribavljena kriminalnimdelatnostima pokuavao da legalizuje tako to je kupio vie benzinskih pumpi, kao inekoliko ugostiteljskih i drugih objekata u Beogradu i Srbiji". ,,Zemunski klan" (Dua


20/172

Spasojevi, Mile ,,Kum" Lukovii svi sa optunice za ubi-stvo Dindia) bio jenajuspeniji: nema krivinog dela koje nisu izvri-li barem jednom, a glavni izvoriprihoda bili su trgovina narkoticima i otmice bogatih Ijudi za ogromne ucene. Od ukupno144 krivine prijave za najtea krivina dela podnete protiv glavnih aktera, svega 5 je re-zultiralo manjim kaznama.

To je samo jo jedna ilustracija stanja naeg pravosuda. ,,Veliki kapital, steen vrenjemnavedenih krivinih dela pokuavaju da legalizuju kroz kupovinu nekretnina, pravei

trne centre, lokale, stanove, kao i kroz kupovinu hotela i drugih objekata u inostranstvu".Njihova je bila i uvena kua u Silerovoj ulici u Zemunu. Vodovani su svoje prihodeinvestirali u nekretnine, stanove, kafie, auto servise, auto otpade, kladionice itd.ukarika ekipa investirala je u divlju gradnju stanova i poslovnih objekata;novobeogradski gang (blizak Surincima) kupovao je lokale (,,staklenac" u Bloku 45),stanove itd. Dragoslav Kosmajac, ,,jedan od najznaajnijih trgovaca opojnim drogama napodruju SRJ iZapadne Evrope", povezan sa junoamerikim kartelima i tradicionalnim heroinskimizvorima iz Azije, ali i sa umetom i Duom Spasojeviem kao operativcima, ,,stekao je

veliki kapital koji je uloio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritorijiBeograda. Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i u kupovinunekretnina po raznim zemljama Zapadne Evrope". Novosadska ekipa ver-cera cigaretai nafte na veliko, na elu sa Ratkom Butoroviem, zvanim ,,Bata Kan-Kan", povezana saraznim zanimljivim licima irom SR Jugoslavije, susednih drava i Evrope, pokupovalaje vercerskim pro-fitima ,,veliki broj nekretnina, izmedu ostalog i hotel u Kumboru" itd.

,,Bda knjiga" se, naalost, ne bavi onim veim i vanijim umetnicima: onima koji nedre pitolj i heroin u ruci, ali dre desetine miliona evra. Poreklo njihovog novca to itamo preklapa se i sa profitima iz opisanih aktivnosti: teko je odoleti iskuenju da sepoetni kapital, dat nekom Kosmajcu, vrati upetostruen... Novac ne smrdi, kao to je

poznato: ni na heroin, ni na krv, ni na bedu, ni na smrt. Heroin je najekstremniji sluaj usmislu profitne stope, ali ni cigarete nisu za bacanje: boks (teka) ,,Lucky Strike" kota

jedan dolar na vratima fabrike (bilo koje: legalne ili falsifikatorske), a prodaje se za deset.Paklo ,,Walter Wolfa" na vratima fabrike u Rovinju kota oko etiri centa eurska; uhrvatskoj trafici legalno se prodaje za 1,8 eura; u vercu, na pi-jaci, kota oko 1 euro.Cigarete su jedna od onih roba za koje se ne pita poto su. ,,Duvanski ratovi" odneli sumnoge ivote na Balkanu, ali i u susednim zemljama, u poslednjoj deceniji 20. veka; nijeni u-do, s obzirom na profitne stope.S druge strane, nafta i derivati su za vreme sankcija protiv SR Jugoslavije bili skoro istotoliko privlani: tena goriva su results od ivotnog znaaja za koji se ne pita kolikokota. Nije sluajno pokojni Arkan odmah 1992. stavio svoje kopito na verc nafte, uz

svesrdnu pomo svojih kolega i stareina iz Slube dravne bezbednosti. Privilegije zaverc sankcionisanih roba kakve su 1991. bili naoruanje i vojna oprema (pre svega

elektronika i rezervni delovi), od 1992. nafta, derivati i skoro sve drugo, cigarete stalnoitd, donosile su profite koji se skromno procenjuju na desetine miiijardi dolara. 0narkoticima i da ne govorimo: droga je i dalje na prvom mestu po visini profitne stope,naroito heroin i kokain; droga siromanih i droga bogatih...


21/172

Pravo pitanje glasi: koliko je novca bilo u crnom i sivom opticaju 2000. godine, izvandravne kontrole i bilansa, novca koji se nije izraavao u bruto nacionalnom dohotku?Do odgovora cemo doci kasnije; strpljenja, molim.Vratimo se naim legalistima iz kriminalnog podzemlja. U ovoj prii zanimaju nas dvegrupacije: Surinci i Zemunci; Cume i Dua. Ljubia ,,Cume" Buha doao je do

zakljuka da bi asfaltiranje puteva, s obzirom na zate

eno stanje, moglo biti dobar posao.Imao je nekih pet-est miliona maraka u gotovom, onih za koje se ne pita; sugerisano mu

je da se baci na asfaltiranje. Na lizing je preoteo venaruene maine za hladnu preraduasfalta iz Nemake, jedine u zemlji u to vreme. Osnovao je firmu ,,Difens roudu; ona jekao podugovarapoela da ra-di za razna gradevinska preduzea koja su, pak, posloveasfaltiranja do-bijala na legalnim tenderima. Limun Narandibaca se u cigarete,,Raquel" koje mu reklamira Ceca Ranatovi; Peconi Rankoviuspeno investira uoperaciju ,,Fast" (sportske kladionice, cigarete, internet itd, da bi se kasnije rairio i nadruge oblasti, uredno dajuci caru carevo, pa ak i kad je car ,,legalista"). Da li su toSurinci zaista videli svetlost i preobratili se u uzorne gradane ili su -sa strane -povreme-no jo neto zavrili, ne zna se pouzdano.

Zna se, medutim, da su odnosi sa Duom i Zemuncima po

eli da se hlade; do 5. oktobrabili su nerazdvojni drugovi i ortaci u poslovi-ma. ume je u Surinu vec bio neko i neto

kad je o kradi automobi-la re, kada su se sredinom devedesetih godina niotkuda pojaviliDuan ,,Dua" Spasojevii Mile ,,Kum" Lukovi. Bili su iz Medvede (odatle i nadimak,,iptar" za Spasojevia; Kum je bio zatvorski uvar u Le-skovcu, pa je po toj vezi, kadse naao u zatvoru u Beogradu, nauio kome se i koliko plaa za nekanjenu trgovinuheroinom: 5000 maraka meseno zemunskoj policiji); ambiciozni, gladni i bezobzirniskorojevici. Buha je posle na sudenju kazao da je on izvesno vreme pomagao DuanuSpasojeviu i Miletu Lukoviu. Njih dvojica su, prema umetu, doli u Beograd beznovca i vozili su jedan ,,jugo" kome je ,,stal-no ispadala poluosovina". Buha im je, kakoje rekao, sredinom devedesetih godina pomogao da zarade 120.000 maraka uvodei ih u

posao sa uvozom kradenih vozila iz inostranstva, ,,pranjem" i registracijom pre-ko BelogManastira u Hrvatskoj.Taj posao, udoban i ,,legalan", nije bio mogubez pune saradnje MUP Srbije i lokalnihvlasti u Istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu; stvarnu vlast tamo su imali Arkan(ispred Dravne bezbednosti MUP Srbije), Goran Hadii njegov ef policije RadoslavKosti, inae pripadnik ,,Crvenih beretki" koji ce 1995. poginuti pod Bihaem (centar zaobuku JSO dobio je posle njegovo ime). Ceo Novi Sad, na primer, zna da je tih godina upoliciji i Dravnoj bezbednosti bilo ba-rem desetak visokih oficira koji su za vremeratova u Hrvatskoj i Bo-sni izdavali papire za vozila ukradena na ratitima, ali i poinostranstvu. Izvesni kafiiz koga nije izbijao Goran Hadibio je centar za registracijutih vozila. Neki Ljuba Mudrini, iz Hadievog obezbedenja, ubijen je kasnije podudnim okolnostima u restoranu ,,Det set"; kau da je previe znao o tim poslovima i damu se nisu svidali. Po-sle toga, Spasojevii Lukovisu poeli da saraduju sa Dravnom

bezbednou, da trguju drogom i organizuju ubistva, tvrdi ume.Duca i Kum hteli su, dakle, vie od kradenih kola: hteli su mono-pol na sve. Ima indicijada je Dua proao kroz ,,Crvene beretke", koje su bile kadrovska tbrmacija i obuavalerazne likove poput njega od poetka: imao je -kao i veina Surinaca, uostalom -slubenu legitimaciju Dravne bezbednosti MUP Srbije (tada su legitimacije bile iste;jedino se po registarskom broju pravila razlika izmedu Javne i Drav-ne); kao


22/172

,,rezervista" JSO uestvovao je u raznim radnjama; uesnik je u budvanskom atentatu naVuka Drakovia kao punopravni lan ekipe JSO; pokuavao je da ,,ratuje" na Kosovu1999, ali mu se nije dopalo (mnogo opasno); imao je veze sa hapenjem i ubistvom IvanaStambolia takode; neki tvrde da ga je bilo i u onom cirkusu povodom hap-enjaSlobodana Miloevia. U svakom sluaju sluio je pod Legijinom komandom.

Razume se da je Dua uskoro postao najbolji drug Milorada Ulemeka Lukovi

a Legije.Kad je Duu uhapsilo u Francuskoj, maja 2001, edi Jovanoviu stie poruka: ,,Uhapsili

ste Legijinog kuma. Letee vam blinde u vazduh!". Cume se javlja DragoljubuMarkoviu, besan: ,,To nije u redu, to ni Sloba nije radio!" (misli na hapenjeMikovievih otmiara). Legija je tada doao kod Duana Mihajlovica u kabinet iobeavao da e on ,,da presudi Dui, ako je kriv", a da e Dua sverei njemu, Legiji, samo da ga puste iz pritvora. Ceda je tada poseivao SlobodanaMiloevia u Centralnom zatvoru i u jednoj prilici shvatio da je neko udesio da se Dua iLegija vide ispred kancelarije upravnika Blanue.Sasvim je izvesno da je Legija pokazao razumevanje za poslovne ambicije svog drugaDue; kako bi Dua inae dobio logistiku i obavetajnu podrku (i politiku zatitu) za

svoje poslove? Kae Zoran Janjuevi,

lan Saveta za dravnu bezbednost Dindi

eveVlade: ,,Provo-cirali smo ih po ulicama Zemuna (2002.), pa je jednom tako patrola

policije oborila Duu Spasojevia na zemlju, a iz dipova je iskoila JSO sa orujem...Ukljuili smo i SAJ u te pokuaje da ih izvuemo na istinu, ali je to nekako procurilo".Kombinacija Legija-Dua-Kum bila je pobednika: svi kriminalci; svi unutar sistemadravne bezbednosti; jedan na samom vrhu, sa punim pristupom podacima Slube,naroito onim operativnim i sa punim uvidom u poslove Javne bezbednosti, nedodirljiv izatien petooktobarskim ,,zaslugama", sa oreolom ,,divjunaka" i ,,novog Obilia",komandant ,,najsposobnije i najbolje specijalne jedinice u ovom delu Evrope" i ostalo,ovek od koga su se prepadali svi ivi iz DOS, legenda koju su slono stvorili politiaribiveg i no-vog reima i njihovi udvoriki mediji; i njih dvojica, gladni skorojevii,

zlikovci spremni na sve, okrutni i hladnokrvni ubice i sadisti, nadasve pohlepni, ,,nagladan kurac pravljeni" dodoi iz Medvede, ,,patriot-ski" zasluni (za politika ubistva) ispremni da uine sve ne bi li postali capi dei tutti capi beogradskog i ostalog podzemlja.Pobednika kombinacija -zato da ne? Da li je moda bilo nekoga da ih prozre izaustavi? Koliko je njih na politikoj sceni Srbije raunalo da e im ta dvojica jednogadana moda zatrebati? I na to emo doi.

U svakom sluaju, kada je Cume odluio da se legalizuje i krene u asfaltiranje, Dua sepojavio sa uvenim balkanskim pitanjem koje u hercegovakoj varijanti glasi IMT (,,Ima1' mene tute?"), a u srbijanskoj ,,Gde se ja to ugradujem?". Izgleda da Cume nije imaorazumevanja za Duinu ugradnju u njegov posao, finansiran njegovim parama, a ne

Duinim; nije ga Jspotovao". Duca je reio da se osamostali; nije mu bilo teko, jer jeimao novog drugara, Legiju. Izgleda da ga je Cu-me dopunski uvredio uskrativi mu

ulinu operativnu podrku surinske organizacije u valjanju droge na sitno. Dolazi doizdvajanja Zemunskog klana iz Surinskog. Dua Spasojevii Kum Lukoviformirajuekipu sa svojim dotadanjim ,,vojnicima"; pridruuju im se jo neki likovi, od kojih sudvojica znaajniji od ostalih: Dejan ,,Bagzi" Milenkovi, dota-danji nerazdvojniumetov vozai pratilac; i Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi, dotadanji diler heroina uNovom Sadu i Veterniku.


23/172

Poetni sastav Zemunskog klana treba ovde navesti, prema ,,Bdoj knjizi", jer ce svi dojednoga igrati ulogu u onome to sledi: Dua Spa-sojevi(27 krivinih prijava, 4 manjevremenske kazne), Mile ,,Kum" Lukovic (28 krivinih prijava, neosudivan), Vladimir,,Budala" Milosavljevi (22 krivine prijave, neosudivan), Aleksandar Simovic (30

krivinih prijava, neosudivan), brat mu Milo Simovi

(37 krivi

nih prijava, jedna osudakao maloletnika), Slavko ,,Sumski" Stevanovi, Nikola Baji, Loran ,,Locko" Mili,

braca Dorde i Duan Krsmanovi, Ninoslav ,,Nino" Konstantinovi, Milan ,,Jure"Jurii, Vladimir ,,Japanac" Jovanovi, Slobodan ,,Kobac" Nekovii Dragan ,,Gagec"Miladinovic. Kasnije e im se pridruiti Zoran ,,Vuk" Vukojevic, policajac iz OUPZemun, pa OUP Grocka i jo neki likovi; neki od njih po ,,prekoman-di" iz JSO (Saa,,Pele" Pejakoviitd.), a neki kao specijalni savetnici: adv. Slobodan ,,Boban"Milivojevikao pravni savetnik (i jo neki advokati), inspektor u GSUP BeogradSlobodan Pain kao savetnik za kriminalistika pitanja, inspektor SUP Novi Sad ZoranGavanski (pravosnano osuden na sedam godina zbog toga); itd.Prema ,,Bdoj knjizi", ,,Krajem 2000. godine i poetkom 2001. de-latnost grupe prerasla

je u otmice Ijudi i putanje za milione nemakih maraka". Re

je, pre svega, o dve velikeotmice: Milorada Mikovia (,,Delta") i Milije Babovia (,,Verano Motors"). U to vreme

odnosi sa Surincima jo su prijateljski, mada odvojeni: Dua je pare od otmiceMikovia brojao u ,,Kotobanji" kod Cumeta, jer je ovaj jedini imao mainu za brojanjenovanica. Legija i JSO pruali su obavetajnu, tehniku, kadrovsku i logistiku podrkuotmiarima, kao i podatke o to-ku istrage, podatke od vitalnog znaaja za skrivanjertava i poinilaca do isplate i kasnije. Pola novca uzeo je Legija i potroio ga delom naJedinicu (ne zna se koliko); ostatkom raspolae iskljuivo Dua: on odluuje oinvesticijama, nagradama i troenju.

Koraev izvetaj (o propustima u Dindievom obezbedenju) na str. 20. konstatuje: ,,Dok

se jedan deo MUP jasno suprotstavljao ovoj kriminalnoj grupi, savesno radio i konanosmestio u zatvor njene pripadnike, policiji su istovremeno svesno upuivane

dezinformacije da je kid-napovanje Mikovia izvrilo obezbedenje RadovanaKaradia. To potvrduje da su izvrioci ovog dela bili dobro obaveteni o toku istrage.To ne udi, s obzirom da su neki od aktivnih radnika MUP bili u obezbedenju DuanaSpasojevica. 0 stepenu njihove agresivnosti svedoi injenica da je rukovodilac grupe (izUBPOK), pukovnik Mile Novako-| vi, dobijao konstantne pretnje od pripadnika osvegrupe ak i na dan kad su oni uhapeni u Parizu, zbog ega je MUP Srbije morao daobezbedi zatitu mesta stanovanja puk. Novakovia". Dalje se istie da je u | sefu puk.Radovana Kneevia -dok je bio na elu UBPOK -stajao | saw ,,pratei materijalobezbeden praenjem Zemunskog klana u vezi sa otmicom Miroslava Mikovia. Tako je

dolo do diskontinuiteta u radu koji trae objanjenje, s obzirom da je veza vremeprelazne Vlade Zemunski klan uoen kao vodea organizovana kriminalna grupa u

Srbiji". Tek smenjivanjem Radovana Kneevia UBPOK postaje sposoban za daljiefikasan rad.

Poetak 2001. je vaan: tada konano DOS formira vladu i suoava se sa posledicamadesetogodinjeg bezdravlja Miloevica, ali i sa posledicama etvoromesenogbezdravlja troglave Vlade Srbije. Duan Mihajlovic preuzima Ministarstvo unutranjih


24/172

poslova, a uskoro na e-lo Resora dravne bezbednosti MUP dolaze Goran Petrovic, kaonaelnik i Zoran Mijatovic kao zamenik naelnika. Sva trojica u poetku ne dovode upitanje postojanje i ulogu JSO, niti integritet njenog komandanta, Milorada UlemekaLukovia Legije. Stavie, na svojoj prvoj konferenciji za tampu Goran Petrovic kae daje JSO ,,jedinica neophodna", iako vec postoje barem dve mnogo iskusnije i

kompetentnije anti-teroristike jedinice u SRJ: Specijalna antiteroristi

ka jedinica MUPSr-bije (SAJ; osnovana jo 1978.) i Antiteroristika jedinica 63. padobranske brigade

Vojske Jugoslavije (nastala iz elemenata Specijalnih snaga i Vojne policije, sa tradicijomjo od 1973.); obe jedinice vie su nego dovoljne za svaku zamislivu situaciju ili krizu.Pritom ni sastav, ni obuka JSO ne odgovaraju potrebama antiteroristike jedinice; JSO jejezgro neke budue vojske, a ne policijske jedinice.

Legija je i dalje nedodirljiv.I dok Ljubia Buha Cume asfaltira puteve, Dua i Legija rade drogu i otmice, a sve vie iubistva: treba uklanjati konkurenciju, jer je bara mala, a krokodila mnogo. Kao ilustracijunavodimo spisak ubistava u Beogradu od 5. oktobra do kraja 2002. godine:

Milutin epanovi

(31), ,,Mi

a Krian" i telohranitelj Gradimir Plakalovi

(36), izObrenovca: 15. februar 2001, oko 22:10, ubijeni u ,,Mercedesu 600" u pokretu, Kneza

Miloa 70. Automatska puaka, praeni.

Miodrag ,,Gidra" Stojanovi(51), ,,najjai Srbin": ubijen 18. febru-ara 2001. usred beladana, ulazei u ,,Audi 4" kod stadiona JNA. Saekua, pitolj.

Milan ,,Bombona" Dordevi(50), Arkanov kum: ubijen 11. marta 2001. u saekui, uautu blizu kue (jo dve rtve kolateralno). Sae-kua, automatsko oruje.

Luka Mirkovi(39), ,,biznismen": ubijen 24. aprila 2001. u kuci, Medakovi3, kroz

prozor. Prepad, ,,korpion M-84".Milan Rajkovi, radnik MUP Crne Gore: ubijen na ulici 30. aprila 2001. Saekua,pitolj.

Zoran ,,Prika" Ristovi, pripadnik JSO, krajiki Srbin od poetka sa JSO: zverski muen iubijen juna 2001. Prati ga reputacija hladnokrvnog ubice. Hladno oruje.

Branislav ,,Trojke" Trojanovi(48), vlasnik FK ,,Zvezdara": ubijen 21. jula 2001. uautomobilu ispred kue, kad je kretao na aerodrom. Saekua, pitolj s priguivaem.

Vladan ,,Sida" Vidovi(29), poznati kriminalac: ubijen 26. jula 2001. u vikendici, seloGuberevac.

Momir ,,Gavra" Gavrilovi, kodno ime u ratovima 1991-95: ,,pukovnik Peri", radnikRDB sa dugom istorijom u JSO i Krajinama: ubijen 3. avgusta 2001. oko 22:15 u DonaKenedija, dok je iao kui iz du-cana. Saekua, pitolj 7,65 mm sa priguivaem. Istogadana bio je u kabinetu Predsednika SRJ Kotunice i vodio razgovore sa Ljiljanom Ne-


25/172

deljkovi, eficom kabineta i savetnicima Radom Bulatoviem i Gradi-mirom Naliemo ,,kriminalu u Vladi Srbije".

Slavko ,,Mija Pijuk" Mijovi(50), bliski Arkanov prijatelj: ubijen 18. oktobra 2001.Nema detalja.

Miroslav ,,Sekula" Sekuli(39), ,,biznismen": ubijen 10. novembra2001. na Obrenovakom putu. Auto u pokretu, automatska puka.

Veljko ,,Cerka" Cerovic (43) i Ranko ,,Rustikal" Vasiljevi, pripadnici ,,bosanske ekipe"u Beogradu: ubijeni 23. decembra 2001. u kafi-cu ,,Plavi jaha" u Beogradu. Automatskapuka, prepad.

Boko Buha, general policije, bivai naelnik SUP Beograd i pomo-nik naelnika Javnebezbednosti MUP Srbije: ubijen 10. jula 2002. kad je oko 02:40 ulazio u vozilo, naDunavskom keju kod hotela ,,Jugoslavija". Saekua, automat ,,Heckler und Koch" MP-

5, 9mm.Sredoje ,,Sljuka" Sljukic (30), zvezdarski gangster: ubijen 27. septembra 2002. oko23:45 na autoputu u visini Sava Centra. Auto u pokretu, sustignut i presretnut.Automatska puka. S njim stradao i rodak Zoran ljuki.

Jovan ,,Cuner" Guzijan (30), zemunski gangster: ubijen 5. oktobra2002. uvee na novosadskom autoputu, raskrsnica sa Solunskom. Auto u pokretu,automatska puka, praen. Dva saputnika ranjena.

Ivan Konti(32) iz Budve: dignut u vazduh 13. oktobra u rano jutro kad je ulazio u

,,Audi 6" beogradske registracije u ulici Cara Lazara. Paklena maina.Ivica Jovanovi(32): ubijen 7. novembra 2002. ispred servisa ,,Porsche" u ulici JoveIlia 9, Vodovac. Zaseda: doao u drugom vozilu po svoje; pucano iz vozila u pokretu,automatskim orujem.

Nenad Batoanin (38) pomocnik naelnika 1. Uprave (Obezbedenje lica i objekata)Saveznog MUP i Zeljko Skrba (41), bosanski gangster (Doboj; blizak Momi Mandiu);ubijeni 26. novembra 2002. u 21:15 is-pred stadiona ,,Zvezde", gde su igrali mali fudbal.Zaseda, automatska puka iz vozila u pokretu u parkirano vozilo SMUP.

Za vei deo ovih ubistava bi

e kasnije osumnji

eni Zemunci Du

e Spasojevi

a; razlozi seuglavnom svode na borbu za monopol nad be-ogradskim podzemljem, to jest nad

profitima iz kriminalnih radnji. Deo spada u ,,ostavinsku raspravu" oko nasledne maseeljka ,,Arkana" Ra-natovia; ubistvo Prike spada, pak, u unutranje i medusobnekolegijalne odnose pripadnika Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednostiMUP Srbije.Tri sluaja su od posebnog znaaja: ubistva Momira Gavrilovia, Boka Buhe i NenadaBatoanina i eljka krbe. Na to cemo se vrati-ti kasnije; recimo samo da sva tri imaju


26/172

velike politike i operativne implikacije: ubistvo Gavrilovia do kraja je produbilo vepostojei sukob Demokratske stranke Srbije sa ostatkom DOS, naroito sa Demo-kratskom strankom; ubistvo Boka Buhe duboko je poremetilo samopouzdanje policije iveru javnosti u nju; ubistvo Batoanina i Skrbe bilo je jasno upozorenje da je MUPinfiltriran i da je operativna bezbednost akcije ,,Svedok" koja se upravo sprovodi i kojae 12. marta 2003. postati akcija ,,Sablja" - ve

probuena i to iznutra.

DOS je, dakle, januara 2001. preuzeo Vladu i ministarstva; uskoro se stvari otvaraju:MUP pronalazi ,,tek" od 660 kilograma heroina u vlasnitvu Dravne bezbednosti; RadeMarkovibiva uhapen; pokuaji atentata na Vuka Drakovica rasvetljeni su, ali ,,nemadokaza" na osnovu kojih bi policija odmah uhapsila Legiju, Duu i ostatak ekipe izZemuna i JSO umeane u budvansku avanturu; u hapenju Miloe-via pojavljuje se belikombi ,,Chevrolet" iz koga iskau maskirani ma-garci u civilu i izvode cirkuskupredstavu i pokaznu vebu na temu ,,Specijalci u akciji" u Uikoj ulici; Dua je besan:,,Idioti koriste kombi kojim smo odveli Stambolia!" (uzgred: to nije bio taj kombi).Miloevi leti u Hag, DSS je na smrt uvredena, Kotunica tvrdi da ,,nije bio obaveten"

mada je sedeo na sastanku Predsednitva koalicije DOS kada je odlucno da se ovajizrui; odluku nisu potpisali Kotunica i Svilanovic; odnosi se ubrzano hlade. Legija je i

dalje nedodirljiv.

Naredno poglavlje je doslovno prenet tekst iz lista Vreme" (br. 682 od 29. januara2004.) i autor ne misli da je potrebno bilo ta dodati ili oduzeti; do zakljuenja oveknjige nije bilo nikakvih novih detalja oko toga. Unosimo taj tekst uprkos dramaturkojasinhroniji sa priom koju priamo, jer ga nema smisla prepriavoti.

4. Dua

(Dopunska naknadna objanjenja data su u kurzivu; M.V.) Prilozi za biografiju DueSpasojevia

Kako su se iz pritvora vadili Dua, Kum, Simovii, Budala i ostali zemunski umetnici,jer je nepraktino voditi poslove iz Centralnog zatvora; ko im je u tome pomagao,namerno ili iz gluposti; ko je koga izvaario na kraju: Dua Legiju ili obrnuto; kako suse stvari poetkom marta 2003. naglo i iznenada zgusnule, ko se u tome snaao, a ko nijei ostale zanimljivosti Tokom operacije ,,Sablja" vlast i opozicija u vie su se navrata ga-dale pitanjem ,,Ko je pustio iz pritvora Duana Spasojevia?" kao skandaloznim i

kompromitantnim vruim krompirom. Pitanje je bivalo garnirano i pratecim neizbenimpitanjima: da ko je sve iao u Silerovu (vie njih nego to se obino misli), a ko u CZ i

zato; da ko se njukao sa Duom, ko sa umetom, ko sa ,,Crvenim beretkama" a ko sa Jsvima njima zajedno; ko je kome smetao podvale i poturao dezinformacije, ko je naseo,a ko nije itd. Sva ova pitanja dobie svoje odgovore pre ili kasnije, kad se ustanoveinjenice (a to e potrajati), pa emo se zabaviti onime to se moglo do sada doznati odpouzdanih svedoka iz policije, tuilatava i sudova.


27/172

Pria poinje maja meseca 2001: u Parizu bivaju uhapeni Duaj (Spasojevi), Kum(Mile Lukovi), braa Simovii (Milo i Aleksandar)i Vlada Budala (Milisavljevi), azbog posedovanja falsifikovanih pasoa SR Jugoslavije. Dua je tada veveoma mocan iopasan ovek: uhvatio je vezu sa Legijom i Dravnom bezbednou jo ranije; stekao jepoetni kapital u zajednikim poduhvatima otmica bogatih Ijudi uz upotrebu resursa JSO,

pre svega obavetajnih; na Ijudske ce se osloni-ti uskoro. Duina ekipa je krenula uBogotu, Kolumbija; sigurno ne iz turistikih razloga. Izgleda da su se u Parizu zadrali

neko vreme (odatle bi mogle biti i uvene fotografije iz pariskih provoda, objavljene to-kom akcije ,,Sablja"). Izgleda takode, kau policajci, da su organi bezbednosti u Srbiji iFrancuskoj (ukljuujui i francusku sluzbu beibednosti DST, ali i francuski uredamerike DEA) bili svesni svrh

Documents

Atentat Na Zorana Djindjica