At Prirucnik Final

7/25/2019 At Prirucnik Final

1/48

Mirjana Lazor

Mirjana Isakov

Nevena Ivkovi

A S I S T I V N A

T E H N O L O G I J A

U K O L I

Novi Sad 2012.


2/48

Mirjana Lazor, Mirjana Isakov, Nevena Ivkovi

A S I S T I V N A T E H N O L O G I J A U K O L I

EdicijaPrakkum

Izdava

kola za osnovno i srednje obrazovanjeMilan Petrovi sa domom uenika

Novi Sad, Brae Ribnikar 32www.smp.edu.rs

Za izdavaaSlavica Markovi

LektorSvetlana Keki

Prelom i tampaGraki studio OSO Milan Petrovi

Tira500

Publikacija je objavljena uz nansijsku podrkuUprave za Digitalnu agendu Republike Srbijei Fonda za otvoreno drutvo


3/48

3

UVODNA BELEKA

Prirunik Asisvna tehnologija u koli nastao je kao doprinos uspo-stavljanju inkluzivne kulture, polike I prakse u naem drutvu, u okviru

projekta Korienje asisvne tehnologije u radu s decom sa smetnja-ma u razvoju1. Cilj projekta bio je doprinos razvoju inkluzivnog drutva,promovisanjem primene asisvne tehnologije u radu sa decom sa smet-njama u razvoju i osobama sa invaliditetom.

Prirunik je namenjen nastavnicima, uiteljima, defektolozima I pred-stavnicima udruenja graana koji ele da se detaljnije upoznaju sa ele-menma asisvne tehnologije i nainima za njenu primenu.

Tokom osmiljavanja i pisanja prirunika rukovodili smo se injenicom daje asisvna tehnologija u Srbiji jo uvek malo poznata i da se nedovoljno

koris u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i osobama sa invalidite-tom, mada su rezulta koji se posu njenom primenom izuzetni.

Prirunik je namenjen poetnicima u ovoj oblas. On prua osnovne in-formacije u vezi sa pojmom asisvne tehnologije, nainima za njeno ade-kvatno korienje, osnovnim podelama, kao i o sredstvima i ureajimakoji spadaju u domen asisvne tehnologije. Radi bolje preglednos, pri-runik je podeljen je u nekoliko celina. Na taj nain italac e, uz uvodnapoglavlja, odmah moi da dobije informacije u vezi sa vrstom asisvnetehnologije za koju je zainteresovan. Pored toga, poslednje poglavlje upriruniku nudi niz korisnih adresa internet sajtova koji se bave slinimtemama, a koji su namenjeni onima koji ele da nastave svoju obuku oovoj oblas.

Nadamo se da e ovaj prirunik ispuni prazninu koja u srpskoj strunojliterature postoji u ovoj oblas.

1 Projekat je realizovan u period od juna do decembra 2012, uz nansijskupodrku Ministarstva kulture, informisanja I informacionog drutva (Upravezadigital-nuagendu) i Fonda za otvoreno drutvo.


4/48

4


5/48

5

I M O D E L I I N V A L I D N O S T I

Briga o deci sa smetnjama i tekoama u razvoju, prola je u istoriji, kakou svetu, tako i u Srbiji, kroz nekoliko faza - od direktne diskriminacije,odbacivanja i iskljuivanja, preko samilosnog/milosrdnog pristupa, zamiskljuivo medicinskog pristupa do konanog priznavanja i donoenjapropisa u oblas prava i potreba osoba sa invaliditetom.

Medicinski model invalidnos, smetnje u razvoju ili invaliditet trera is-kljuivo kao problem ili nedostatak individue, koja se mora korigova,lei, rehabilitova i menja, kako bi ona mogla da se prilagodi kolskomsistemu i drutvu u celini. Sav teret invalidnos je na osobi sa smetnjamau razvoju i njenoj porodici. Osoba se posmatra kroz invalidnost i dijagno-zu, a podrka koja joj se prua u zaenim uslovima (domovi, bolnice,interna) ima za cilj da se takva osoba promeni, kako bi se uklopila u pri-rodnu sredinu. Na primer, dete sa oteenjem sluha moe da nosi sluniaparat i od njega se oekuje da naui da govori kako bi se uklopilo, ali odvaspitaa, nastavnika i ostale dece se ne oekuje da naue jezik znakova

ili druge oblike komunikacije.

Socijalni model, nasuprot medicinskom, invalidnost trera ne samo kaoproblem individue, ve i kao problem drutva. Drutvo se mora menja iprilagoava kako bi izalo u susret specinim potrebama svakog poje-dinca. To se ini kroz novu zakonodavnu poliku, novu obrazovnu i soci-jalnu poliku, kroz prilagoavanje drutvenih instucija, kroz uklanjanjeraznovrsnih barijera u okruenju od arhitektonskih do psihosocijalnih.Zato je neophodno invalidnost posmatra kao problem drutva i pri-


6/48


7/48

7

I I P R E P R E K E S A K O J I M A S E S U O A VA J UO S O B E S A I N V A L I D I T E T O M

Kada se govori o invalidnos i pravima osoba sa invaliditetom, izmeuostalog se misli i na pristupanost izgraenom okruenju, prevozu, in-formacijama i komunikacijama, koje bi trebalo da omoguavaju osoba-ma sa invaliditetom da uestvuju u ivotu zajednice. Ostale kategorijestanovnitva, poput male dece i roditelja s malom decom, starijih osoba,trudnica, osoba s poveanom telesnom teinom ili onih s privremenimoteenjima, takoe se suoavaju sa tekoama prilikom kretanja i obav-ljanja svakodnevnih akvnos. esto se smatra da su pomenute grupesame uzrok problema, zbog smanjenih zikih sposobnos i specinihzahteva prilikom kretanja ili primanja i davanja informacija i usluga.

Pristupano okruenje je jedan od kljunih elemenatau ostvarivanjudrutva zasnovanog na ravnopravnos. To znai da je pristupanostbriga svih, a ne samo briga manjine. Problem pristupanos i ukidanjesvih vrsta prepreka treba posmatra kao problem koji se e ljudskih

prava ne samo osoba sa invaliditetom, nego i celokupnog drutva. Soci-jalni model invalidnos podrava takav concept, podrazumevajui da jeuklanjanje svih vrsta prepreka odgovornost itavog drutva s obziromna to da ih ono i stvara - kako bi se osobama sa invaliditetom osiguraoravnopravan pristup i uee u njemu.

U drutvu postoje razliite vrste prepreka koje osobama sa invaliditetomi mnogim drugim kategorijama graana osporavaju jednake mogunos,a najee se svrstavaju u eri grupe.


8/48

8

at

1.Fiz ike i l i a rhitektonske prepreke u ivotnoj sredini

Fizke ili arhitektonske prepreke su sve one barijere koje postoje usredstvima javnog prevoza, u stanovima i kuama, na ulicama i na putevi-ma, u radnom prostoru itd. Barijere u okruenju mogu sprei ili ometapristup zgradama i uslugama, izazva oseaj nie vrednos, zbunjenost iliu najgorem sluaju uzrokova zike povrede. Nemogunost korienjasredstava javnog prevoza, neprilagoenost uslova za stanovanje, nedo-statak zvunih semafora i taklnih staza na naim ulicama, nedostatakpristupanih javnih toaleta, parking mesta, nedovoljno iroki trotoari savisokim bankinama, nepostojanje rampi i kosih staza za nesmetano kre-tanje osoba u kolicima, neprilagoene prostorije za rad, neodgovarajueoznake za osobe oteenog vida i sluha, samo su deo zikih preprekakoje je potrebno ukloni.

Borba za jednake mogunos i rastua polika svest da je pristupanostjavnih zgrada, javnog prevoza i sl., osnovno ljudsko pravo, postaje sverasprostranjenija, posebno nakon usvajanja Konvencije UN o pravimaosoba sa invaliditetom (lan 9, o pristupanos).

Sredina bez barijera podrazumeva da bilo koja osoba, bez obzira na svojegodine ili sposobnost, moe da se kree svuda po okruenju bez suoa-

vanja sa ma kakvom preprekom. Ideja sredine bez barijera moe se spro-ves primenom koncepta univerzalnog planiranja ili dizajna za svakog,kako je to terminoloki denisano u zemljama EU.

Univerzalno planiranje je planiranje proizvoda i sredine tako da buduupotrebljivi svim ljudima, u najveoj moguoj meri, bez potrebe za na-knadnim prilagoavanjem. Slino univerzalnom planiranju, univerzalnidizajn (dizajn za sve)podrazumeva planiranje, razvijanje i markeng sva-kodnevnih proizvoda, usluga, sistema i sredine tako da budu pristupani iupotrebljivi za sve ljude, bez obzira na razlike u godinama, u mogunos-ma ili u situacijama. Slui svima: osobama koje su mlade i koje su stare,sa odlinim ili ogranienim mogunosma, u idealnim ili sloenim situa-cijama. Univerzalni dizajn je koristan i prilagodljiv je za svakoga. Ono tooba ova koncepta podrazumevaju jeste da bi prostori trebalo da budusagraeni na takav nain da zadovoljavaju potrebe svih ljudi, ukljuujuii osobe sa invaliditetom.


9/48

9

at

2. Pr istup informaci jama i pr istup komunikaci jama

Ova vrsta prepreka je najmanje vidljiva, ali je, ba zato, iskljuujua za ve-liki broj ljudi, naroito onih sa senzornim smetnjama. U modernim dru-tvima sa razvijenom tehnologijom pristup informacijama i komunikaci-jama je osnovni preduslov za sve oblas ivota i rada. Meum, mnogasredstva komunikacije, kao to su telefon, radio i televizija, nisu dostupniosobama oteenog sluha, ba kao to mnoge informacije i usluge nisudostupne osobama oteenog vida. Veina informacija koja se pripre-ma za javnost u tampanom obliku nije dostupna osobama koje su sle-pe ili slabovide, jer nisu tampane krupnim slogom ili Brajevim pismom,ili nemaju audio-zapis. Ljudima sa oeteenjem sluha izuzetan problempredstavlja komunikacija na svim nivoima zbog nedostatka ureaja zasinhronizaciju glasa ili prevodioca na gestovni govor.

Zbog svega toga, veliki broj osoba sa invaliditetom trpi diskriminaciju uoblasma komunikacija i pristupa informacijama, ali i u svim drugim, sobzirom na to da ove dve grupe prepreka vode u iru diskriminaciju imarginalizaciju. One bi mogle da budu uklonjene jer postoje odgovara-jua tehnoloka reenja, ali je za tako neto potrebno da drutvena svestbude na znaajno viem nivou nego to je sada.

3. Psihosoci ja lne prepreke

Iako stavovi prema osobama sa invaliditetom poinju da se menjaju ipreispituju, oni su, naalost, i dalje jedna od veih prepreka njihovom pu-nom ueu u ivotu zajednice. Za osobe sa invaliditetom se esto vezujunegavni stavovi i predrasude koji nastaju kao posledica nedostatka in-formacija i neznanja. Tu su i netolerancija, ignorisanje i socijalna distan-

ciranost. Vrlo esto, ljudi bez invaliditeta prema osobama sa invalidite-tom oseaju saaljenje, strah, nelagodnost... Ponekad ih doivljavaju kaotragine linos, nekada im se dive na hrabos da se suoe sa svojominvalidnou, doivljavajui ih kao heroje. Negavni stavovi prema decisa smetnjama u razvoju ili osobama sa invaliditetom su najvea preprekapristupu dece redovnom obrazovanju. Na njih nalazimo na svim nivoima:meu roditeljima, lanovima zajednice, kolama i nastavnicima, drav-nim slubenicima, pa ak i meu samom decom sa smetnjama u razvoju.Nedostatak znanja i nedovoljna informisanost o potrebama i moguno-


10/48

10

at

sma dece sa smetnjama i tekoama u razvoju izazivaju strah i podsunegavne stavove. Uobiajeno prisutna zabluda je da su deca sa smet-njama u razvoju ee bolesna, uvek spora, dosadna i da se drugoj deci

ne dopada da se drue i ue zajedno sa decom sa smetnjama. Jedna odnajeih predrasuda prema osobama sa invaliditetom jeste da su manjesposobne i da zbog svoje invalidnos ne mogu da se zapoljavaju, samo-stalno kreu i ive, putuju, imaju svoje porodice, decu... Ucaj ovakvihstavova i predrasuda je oigledan kod kue, u koli, u zajednici i na svimnivoima donoenja odluka. Zbog svega toga, deca s razvojnim tekoamai njihovi roditelji esto razvijaju nisko samopotovanje, skrivaju se i klonedrutvene interakcije, to moe vodi direktno u iskljuenost iz obrazo-vanja i drutvenog ivota.

Kako su stavovi duboko ukorenjeni u sves ljudi i kako oni najee pred-stavljaju izraz neznanja, straha i konformizma, veoma ih je teko menja.No, nije i nemogue. To je dugotrajan i konnuiran proces, u kome naj-znaajniju ulogu mogu da imaju upravo osobe sa invaliditetom i njihovipozivni primeri iz svakodnevnog ivota. Najbolji nain da se promenenegavni stavovi je da se povea kontakt sa decom sa smetnjama u ra-zvoju i osobama sa invaliditetom, uz informisanje i edukaciju ire javnoso njihovim pravima, potrebama i mogunosma.

4. Inst i tucionalne prepreke

Instucionalne preprekeobuhvataju naine na koji drutvene instuci-je doprinose izolovanos ili iskljuenos iz razliih oblika drutvenogivota, pojedinaca ili grupa zbog njihove invalidnos, socijalnog statusa,etnike pripadnos ili pola. Ova vrsta barijera ima svoje korene u nepo-tovanju razliitos i zloupotrebi moi, da bi se stvorile i odravale ne-jednakos, a ine ih porodica, pravni sistem, poliki sistem, obrazovnisistem, polika zapoljavanja, socijalne slube, zdravstvene slube. Mno-gim osobama sa invaliditetom onemogueno je da uestvuju u dru-tvenom ivotu zbog postojanja instucionalnih prepreka, koje su estokombinovane i sa ostalim vrstama prepreka, najee psihosocijalnim iarhitektonskim. Neki primeri ovih prepreka iz prakse ukljuuju:

Obrazovni sistem je jo uvek takav da iskljuuje osobe sa invalidi-tetom iz glavnih obrazovnih tokova. Zakonom o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja predvieno je uvoenje inkluzivnog obra-


11/48

11

at

zovanja, ali e za njegovo stvarno uvoenje u praksu bi potrebnoispuni mnotvo drugih preduslova, kao to su uspostavljanje servi-sa podrke, izgradnja pristupanog okruenja i prevoza, postojanje

udbenika u adekvatnim formama i sl.

Oblast zapoljavanja je ogromna prepreka za preko 80% osoba sainvaliditetom. Da bi se govorilo o jednakim mogunosma pri zapo-ljavanju, potrebno je prethodno ukloni mnoge prepreke, poevod zikih, preko obrazovnih, psiholokih, zam prepreka u sistemusocijalne zate i drugih. NoviZakon o profesionalnoj rehabilitacijii zapoljavanju osoba sa invaliditetomsasvim sigurno e doprinepoboljanju stanja u ovoj oblas.

Instucije sistema retko u svojim sazivima imaju osobe sa invalidite-tom. Zbog toga oni imaju male anse da uu na sistem odluivanja.

Pravo na porodini ivot esto je uskraeno mnogim osobama sainvaliditetom, koje zbog niza predrsuda, ali jo vie zbog ekonomskei druge zavisnos, ostaju zatvorene u svojim biolokim porodicama,a nakon smr roditelja obino zavravaju u instucijama za trajnismetaj.


12/48

12

I I I P R E V L A D A V A N J E P R E P R E K A

1. Pr ihvatanje ink luz ivne f i l ozof i je

Inkluzivna lozoja je zasnovana na uverenju da svi ljudi imaju jedna-ka prava i mogunos bez obzira na individualne razlike. U inkluzivnomdrutvu svaka osoba je potovana i prihvaena kao ljudsko bie. Inkluzija

u prvom redu podrazumeva pruanje jednakih mogunos svima, kao imaksimalnu eksibilnost u zadovoljavanju specinih obrazovnih i irihdrutvenih prava i potreba.

Kada govorimo o inkluzivnom obrazovanju, ali i socijalnoj inkluziji, mora-mo ima na umu injenicu da je inkluzija proces, a ne dogaaj. Potrebnoje da proe vreme u kome se razvija i neguje inkluzivna kultura kao si-gurna i podscajna zajednica u kojoj se ljudi uvaavaju, a inkluzivne vred-nos potuju. Inkluzivna kultura u koli podse razmenu znanja i isku-stava, mski rad, neguje atmosferu razumevanja, podrke i tolerancije.

Inkluzivna kultura se odnosi na mogunos kole da pomogne ili usporirazvoj. Upravo pomou inkluzivne kulture, nastavnici i uenici mogu daodravaju i sprovode promenu inkluzivne polike i prakse. Ova dimen-zija inkluzivne lozoje vodi stvaranju bezbedne i podscajne sredine ukojoj su svi dobrodoli, svako je uvaen bez obzira na individualne razlikei sposobnos, predznanja, poreklo, materijalni status, pol, versku pripad-nost i sl. Principi i vrednos inkluzivne kulture usmeravaju odluivanje opolici i o svakom trenutku prakse.


13/48

13

Termin inkluzivna polika odnosi se na sve zakone i podzakonske aktekoji deniu oblast obrazovanja. To su na primer: Ustav Republike Srbije,Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o osnovnoj

koli, Pravilnici o nastavnim planovima i programima, Pravilnici o ocenji-vanju i slini dokumen, kao i Godinji plan rada kole, kolski programi,ali i Individualni obrazovni planovi. Polika treba da ohrabruje i podravaobrazovanje sve dece od trenutka njihovog polaska u kolu i da umanju-je priske koji vode iskljuivanju. Celokupna polika podrazumeva jasnestrategije za inkluzivne promene i podrku m promenama. Podrkom sesmatraju sve akvnos koje koje poveavaju sposobnost kole da odgo-vori na razliitos meu uenicima, a odnose se na bilo koju modikacijuili adaptaciju: zike sredine, nastavnog plana i programa, didakkog

materijala, metoda rada, dnevnog rasporeda i sl.

Razvoj inkluzivne prakse podrazumeva sve akvnos koje odraavajuinkluzivnu kulturu i poliku kole. Deca se podsu da akvno uestvu-ju u raznovrsnim akvnosma, koristei svoja znanja i iskustva steenane samo u koli nego i van nje. Natavnici i zaposleni u koli idenkujumaterijalne resurse i resurse u sebi i svojim kolegama, deci, roditeljima,lokalnoj zajednici, koji mogu da se mobiliu kao podrka razvoju. Prime-njuju se nove metode rada, koje akvnije podsu razvoj dece, didakki

materijal se prilagoava i modikuje, kompetencije nastavnika se proi-ruju.

Sve tri dimenzije inkluzivne lozoje odnose se kako na pojedinanu ko-lu kao instuciju, tako i na lokalnu zajednicu, ali i dravu.

2. Kor ienje asist ivne tehnologi je

Faktori koji uu na slabiji kolski uspeh dece / uenika sa smetnjama urazvoju su najee: primena neodgovarajuih nastavnih metoda, neu-vaavanje mogunos i specinos razvoja dece sa intelektualnim, te-lesnim ili senzornim smetnjama, brz tempo obrade gradiva, nedostatakodgovarajuih nastavnih sredstava, kao i tradicionalan pristup pouava-nju (zabrana korienja digitrona, diktafona i slinih ureaja koji moguznaajno da unaprede uenje i nastavu uopte.)

Ucaj ovih faktora na slabiji kolski uspeh moe se znaajno umanji ko-rienjem adekvatne asisvne tehnologije.


14/48

14

at

Asisitvna tehnologija je zbirni naziv koji ukljuuje asisvna, adapvna irehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takoe ukljuuje pro-ces izbora, pronalaenja i korienja h sredstava. (Wikipedia, 2012)

Asisvna tehnologija obuhvata instrumente, aparate, sredstva i ureajekoje uenici sa smetnjama i tekoama u razvoju koriste da bi obavilizadatke koje inae ne bi mogli da obave. Uz to, asisvna tehnologija obu-hvata i alatke pomou kojih te zadatke mogu da obave lake, bre i bolje.Ti instrumen mogu da budu industrijski proizvodi ili alatke iz domaeradinos od jednostavnih hvataljki za olovku, do skupocene opremekao to su raunari.

Asisvna tehnologija je korisna svakom ueniku koji bez pomoi ne moe

da obavlja sve ivotne funkcije i nalazi svoju primenu u razliim oblas-ma ivota: kovanju, korienju slobodnog vremena, sportu... Ili konkret-nije: u oblaenju i ishrani, u omoguavanju i/ili poboljavanju komunika-cije, u uenju, pomae da bolje vide ili uju, u vrstom i sigurnom dranjupredmeta, u igranju i bavljenju rekreavnim akvnosma, u upravljanjuaparama, kao to su televizor, radio, raunar ili svetlosni izvori...

Adekvatno odabrana i koriena asisvna tehnologija moe snano daue na decu sa smetnjama u razvoju, doprinosei njihovom uenju, sa-mostalnos, samopouzdanju i kvalitetu ivota i zato je vano da nastav-nici i roditelji poseduju makar elementarna znanja o ovoj oblas.

Informacije o asisvnoj tehnologiji moraju posta dostupne svima, aposebno nastavnicima, uenicima i roditeljima. Neophodno je povea- svest o mogunosma i promenama koje nove asisvne tehnologijeunose u obrazovanje.

U Srbiji se izvestan broj organizacija bavi asisvnom tehnologijom i razvi-ja se u pravcu Resursnih centara.Takoe, centri za asisvnu tehnologijupoinju da se osnivaju pri specijalnim kolama koje raspolau odgovara-

juim kapacitema u pogledu prostora, opreme i obuenog kadra.

Osoblje centra za asisvnu tehnologijuine strunjaci razliih specijal-nos (logopedi, olozi, surdolozi, somatopedi, oligofrenolozi, profe-sori, psiholozi i pedagozi, inenjeri elektronike, AT tehniari i drugi) kojipored svojih uskostrunih znanja poseduju i vrlo specina znanja kojase za sada, na alost, ne mogu dobi kroz redovan obrazovni sistem, vesamostalno, kroz neformalne obuke i treninge.


15/48

15

at

Korisnici njihovih usluga su: deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa in-validitetom, njihovi roditelji i personalni asisten, zam strunjaci zapo-sleni u oblas obrazovanja, zdravstva i socijalne zate (vaspitai, uite-

lji, nastavnici, pedagozi, psiholozi, defektolozi, socijalni radnici i drugi),lanovi Interresornih komisija i Timova za dodatnu podrku (IOP movi).

Centri za asisvnu tehnologiju nude brojne usluge koje su potrebne dabi se ueniku pomoglo da ovlada korienjem odgovarajue asisvnetehnologije kako bi poveao line mogunos i postao to samostalniji,u svim aspekma ivota, a posebno u obrazovanju. Usluge centara zaasisvnu tehnologiju ukljuuju:

- procenu potreba uenika za asisvnom tehnologijom,

- podeavanje, prilagoavanje, odravanje i popravku sredstavaasisvne tehnologije u skladu sa potrebama pojedinanih kori-snika,

- obuavanje uenika u korienju sredstava asisvne tehnologije,

- obuavanje nastavnog osoblja, a ako je potrebno i porodice, zakorienje asisvne tehnologije u svakodnevnom ivotu, kao i uuionicama

- obuke Interresornih komisija i kolskih inkluzivnih mova o asi-svnoj tehnologiji

- usluge iznajmljivanja, pomoi i posredovanja u nabavci tehno-logije

- savetodavne i konsultavne usluge

- informisanje ire drutvene sredine o delatnos Centra

- saradnju, trening i podizanje niova sves strunjaka koji rade saosobama sa invaliditetom, kao i rmama koje zapoljavaju ili sebave rehabilitacijom ovih osoba

- promovisanje dostupnih web sajtova

- davanje preporuka za korienje asisvne tehnologije na rad-

nom mestu


16/48

16

I V V R S T E A S I S T I V N E T E H N O L O G I J E

Postoje na hiljade sredstava, aparata i instrumenata koji se mogu svrstau asisvnu tehnologiju, kao i mnogi naini razmiljanja o njoj. Asisvnutehnologiju je najkorisnije klasikova prema zadatku u ijem izvrenjupomae:

- stabilnost, sedenje i pokretljivost

- radno mesto

- komunikacija

- pristup raunarima

- motorni aspek pisanja

- pisanje teksta

- tekoe u uenju - itanje, matemaka

- vid

- sluh

- svakodnevne ivotne akvnos i upravljanje aparama

- odmor i rekreacija

1. Stabi lnost , sedenje i pokret l j ivost

Mogunos za obezbeenje stabilnos, kvalitetnog sedenja i pokretlji-vost zavise, s jedne strane, od oteenja koje uenik ima, a s druge, odpristupanos i ureenja prostora u kome se nalazi.


17/48

17

Smetnje u telesnom razvoju su najee povezane sa tekim i trajnimoteenjima motornog i kotano-zglobnog sistema, telesnim deformi-tema, miinim i neuromiinim oboljenjima, oteenjima centralnog

i perifernog nervnog sistema, ili hroninim oboljenjima koja teko naru-avaju zdravstveno stanje. Neretko su prisutni spazmi (nevoljna grenjamiia), a motorika moe bi neznatno do grubo naruena. Ovoj deci jepotrebno mnogo snage i energije za usmeravanje pojedinih pokreta tela,zbog ega im je esto potrebna pomo drugih osoba.

Jedan od osnovnih uslova za uee u drutvenom ivotu je omoguava-nje pristupanos i obezbeivanje prostora bez zikih prepreka. Raspo-red nametaja u prostoriji treba da bude takav da omoguava nesmeta-

no kretanje kolica ili kretanje uz pomo hodalice.Probleme u vezi sa detetovom stabilnou i pokretljivou treba reavau saradnji sa zijatrom, zioterapeutom ili somatopedom. U veini slu-ajeva, uenik sa ovakvim tekoama ve ima terapeuta koji je takoeukljuen u IOP m. Meum, ako to nije sluaj, potrebno je da se te-rapeut ukljui u IOP m, kako bi pomogao u odreivanju odgovarajueasisvne tehnologije.

Koju asisvnu tehnologiju koris za pomo kod stabilnos, sedenja imobilnos?

Asisvna tehnologija koja se u ovu svrhu koris moe da bude jednostav-na odgovarajua veliina stolice i odgovarajua visina stola ali moeda bude i sloenija, i da se sastoji od sredstava za zadovoljenje veomasloenih potreba deteta. Najvanije je ima na umu da ni jedna osobane moe ekasno da koris ruke i ake, ako ne sedi pravilno. Pravilnimdranjem tela minimizira se prejak tonus miia, amorzuju se nedostaci

i dobija se dovoljno velika povrina oslonca za korienje ruke i ake. Da-kle, dranje tela i sedenje su veoma vani.

Stabilnost i sedenje pomau:

- Standardna stolica odgovarajue visine i dubine

- Neklizajua povrina na standardnoj stolici (radi spreavanja kli-zanja/spadanja)

- Jastuk, umotani pekir, ili blokovi za pomo pri dranju tela

- Prilagoena stolica, boni oslonac, stajalica


18/48

18

- Prilagoena invalidska kolica ili uloak za sedenje

Pokretljivost omoguuju:

- Hvataljke ili rukohva- Hodalice

- Runa invalidska kolica

- Elektrina invalidska kolica sa dojskom ili drugim kontrolnimmehanizmom

Kada uenik ima potekoa sa pokretljivou ili stabilnou prilikom se-denja, potrebno je razmotri mogunost upotrebe ovih sredstava, potosu od kljune vanos za uestvovanje deteta u obrazovnom procesu.

Stoza osobe koje koriste kolicaOvaj sto jeveoma prakan, jer je mogue podesinjegovu visinu i nagib ploe u skladu sa po-trebama i uzrastom uenika. Sto ima gra-ninike koji olakavaju manipulisanje pribo-rom za rad (sveske, knjige, olovke, papiri).Ploa stola je plasna zbog jednostavnogodravanja.

Hodalice su ortopedska pomagala kojaolakavaju kretanje. One mogu bi ksne,sklopive, stepenaste, sa ili bez tokova, saseditem ili kaievima za sedenje (odmor),sa klasinim, podpazunim ili podlakatnimosloncem, sa ili bez konica.

Kolicasu sada ve uobiajena sredstva kojaolakavaju i omoguavaju kretanje deci satelesnim smetnjama/motorikim pore-meajima. Na naem tritu se mogu nairazliite vrste kolica, na runi ili elektromo-torni pogon, sa mogunou prilagoava-nja karakteriskama pojedinca.


19/48

19

Stajalice Easy standje savremeno pomagalo koje omo-guava osobama sa motorikim poremeajima, da po-vremeno budu u uspravnom poloaju, kako bi obavljali

pojedine akvnos. Pored toga, stajalica omoguava pro-mene poloaja tela to je veoma vano u procesu reha-bilitacije, kao i zbog kompletnog zdravstvenog stanja. Toje jednostavan i stabilan okvir za korisnike svih uzrasta.Podizanje u uspravan poloaj i sputanje u sedei, omo-guava prosta mehanika ili elektromotor.

2. Radno mesto

Nain na koji je organizovano mesto za rad u uioniciili kod kue u velikoj meri ue na posgnua uenika.Udobno sedenje, odgovarajua visina stola, dobro osvet-ljenje, odsustvo buke, prijatan prostor sa svim potrebnimmaterijalom za rad ini da uenje ili bilo koja druga vrstaakvnos bude efekvnija.

U uionikim uslovima, kad god je to mogue, treba obezbedi da sviuenici uvek dobro vide i/ili uju nastavnika i druge uenike. Osnovno je,

takoe, da tabla, ip art, platno za projekciju, geografske karte i slinididakki materijali, budu u vidnom polju svih uenika i ziki pristupa-ni svima. Klasian (tradicionalni) raspored sedenja retko kada moe to daomogui. Mnogo je bolje klupe u uionici rasporedi u skladu sa potre-bama i mogunosma uenika, kao i zahtevima sadraja koji se obrauju.

Koju asisvnu tehnologiju koris na radnom mestu?

Asisvna tehnologija za specine potrebe radnog mesta ukljuuje ve-oma iroku lepezu ureaja i instrumenata. U adaptaciji radnog mestamogue je primeni prakno sve to smo u prethodnom delu naveli.Na primer, uenik sa cerebralnom paralizom moe koris invalidska ko-lica da bi bio pokretljiv, u m kolicima moe da ima uloak za poveanjestabilnos i da koris pristup raunaru za pisanje. Osim toga, moe seukaza potreba i za specino projektovanim sredstvima koja se koriste


20/48

20

na radnom mestu, kao to su police, nagnuta ploa stola, specijalni stalaki sl. U veini sluajeva treba sledi ustaljenu proceduru: idenkovazadatke koje uenik treba da obavlja, pa zam analizira lokaciju radnog

mesta da bi se odredila neophodna prilagoavanja, ukljuujui i asisv-nu tehnologiju.

3. Tekoe u komunikacij i

Govor i jezik nisu idenni ve su dva dela jedne celine, zato i poreme-aje u ovoj oblas klasikujemo kao posebne pojave. Dakle, postoje po-remeaji govora i poremeaji jezika. Ovde emo pomenu samo one sa

kojima se najee susreemo u koli.

Govorne i glasovne tekoeukljuuju tekoe u izgovoru glasova, zame-nu ili dodavanje glasova i uslovljavaju nazalni govor, nerazumljiv govor ilimucanje. Nepravilan izgovor glasova ili nepravilan govor privlai panjuslualaca, ue na meusobnu komunikaciju, uzrokuje tekoe i na emo-cionalnom i na socijalnom planu.

Jezike tekoe podrazumevaju tekoe u izraavanju koje karakteriesiromaan renik, kratke reenice, esto nepravilno sroene.

Deca sa smetnjama u govoru i jeziku imaju puno problema sa imeno-vanjem predmeta, pojava i osoba iz okoline. esto ponavljaju fraze ilirazgovaraju sa samim sobom to, uz nemogunost da slede instrukcije,dovodi do ozbiljnih problema u komunikaciji.

Posebnu grupu dece koja imaju jednu od ovih, ali esto i druge teko-e, predstavljaju deca sa auzmom. Govor deteta sa auzmom moe dabude nerazvijen ili razvijen, ali pri tome viestruko izmenjen i neobian,zvui kao mehaniki, monoton je i moe da podsea na govor robota.

esto ujemo pogreno upotrebljene rei u vidu eholalije, kao i upotrebuneologizama i stvaralakog naina korienja jezika, to svakako ukazujena smetnje i probleme u komunikaciji.

Kod dece sa cerebralnom paralizom stepen razvijenos govora moe bina razliim nivoima, od potpunog odsustva govora do sasvim dobrorazvijenog. Meum, bez obzira na stepen razvijenos govora, deca, uskladu sa svojim intelektualnim potencijalima, pronalaze svoje nainekomunikacije, to je najee gest.


21/48

21

Koju asisvnu tehnologiju koris kod problema i tekoa ukomunikaciji?

Augmentavna i alternavna komunikacija je izraz kojim se opisujusredstva koja se koriste za poboljanje neekasne govorne komunikaci-je. Postoje mnoga, raznovrsna sredstva za poboljanje ili augmentaciju(poveanje) sposobnos komuniciranja: slike, simboli i tampane rei,koje mogu bi ispisane na papiru, tabli, raunaru ili uz korienje poseb-nih ureaja ili sredstava.

Korienje sredstava augmentavne komunikacije, kao dela asisvnetehnologije, treba razmotri u situacijama:

- Kada izmeu detetovog razumevanja jezika i njegove sposobno-s za ekspresivnu komunikaciju postoji znaajan i dokumento-van raskorak;

- Kada je ekspresivni jezik nedovoljno razvijen, to u znaajnojmeri ometa funkcionalne komunikacione vene uenika;

- Kada je govor uenika nerazumljiv onima koji ga okruuju.

Neka od sredstava asisvne tehnologije koja se koriste za augmentavnukomunikaciju su:

- Komunikaciona tabla / knjiga sa slikama / predmema / slovima

/ reima- Tabla za fokusiranje pogleda

- Jednostavni aparat sa glasovnim izlazom (npr. BIGmack, CheapTalk, Voice-in-a-Box, MicroVoice)

- Aparat sa glasovnim izlazom i dinamikim ekranom (npr. Dyna-vox)

Kalendari akvnos ili nedeljni planerisu table, najee metalne, po-deljene na sedam delova koji simbolizuju sedam dana u nedelji. Svaki

dan je predstavljen drugom bojom. Umesto napisanih (tekstualnih) in-formacija, koriste se sliice ili simboli koji oznaavaju neku akvnost.

Mogu se koris standardizovani simboli (komunikacione sli-ice) za iju izradu je potreban program BoardMaker ili nekidrugi program za nestandardizovane simbole.

Postoje, takoe soveri za smartphone (pametne telefone)poput First Then, Icom, Grace koji imaju funkciju kalen-

dara/planera i koji se mogu prilagoava potrebama korisnika.


22/48

22

GoTalk Pocketje komunikator sa 6 slika, malih dimenzija,koji staje u ruku ili dep. Svakoj sliici je mogue prido-da izgovorenu re. Papiri sa sliicama se mogu menja,

kao i odgovarajue govorne poruke. Priskom na tastersa sliicom (simbolom), uenik izraava svoje potrebe ilidaje odgovor na pitanje to olakava komunikaciju.

Go Talk komunikator je robustan komunikator sa pro-menljivim sadrajima i mogunou snimanja govora.Sainjen je od odreenog broja graninika ispod kojih sepostavlja papir sa odtampanim sliicama. Svakoj sliici

je mogue doda tonski zapis izgovorene rei. Na taj na-in osobe koje imaju tekoe u govoru i jeziku mogu dakomuniciraju. Papiri sa sliicama se mogu menja, kaoi odgovarajue govorne poruke. Priskom na nekolikorazliih tastera mogu se sklapa kompletne reenice.Ovo povezivanje rei u reenicu mogue je na primer namodelu Go Talk Express 32.

iPhone / iPad u funkciji komunikatora sa Go Talk sof-tveromje jo jedno od sredstava koje moe olaka ko-munikaciju, posebno ako se na njega instalira Go Talksover. Na ekranu tableta se pojavljuju sliice kao natastaturi Go Talk komunikatora, akviraju se dodirom iuje se odgovarajua re. Zatno kuite se moe korisda bi se izbegla oteenja ureaja, kako bi on stabilnostajao i kako bi se nagib prilagodio potrebi deteta.

Touch screen monitorje ekran osetljiv na dodir kojiomoguava da korisnik komunicira tako to dodiruje sli-ke ili rei na ekranu. Sve uobiajene raunarske funkcijese mogu obavlja bez klasine tastature i mia.


23/48

23

4. Kor ienje raunara

A) Periferije

Pristup raunarima je izraz kojim se opisuje grupa sredstava asisvnetehnologije koja pojedincima omoguava da koriste raunar, a bez kojihoni to ne bi mogli. Namenjena su osobama koje ne mogu da koriste stan-dardne tastature ili mieve.

Kada uenik ne moe da koris raunar na uobiajen nain, a on mu jepotreban za obavljanje zadataka u vezi sa uenjem, kao to je pisanjeizgovorenih rei ili traenje informacija na internetu, moe koris asis-vnu tehnologiju za pristup raunaru. Ovi instrumen, iako ih najee ko-

riste uenici sa telesnim smetnjama ili motorikim poremeajima, moguda budu veoma korisni i za uenike sa oteenjem vida, intelektualnimtekoama ili drugim problemima.

Kada je re o olakavanju pristupu raunaru, najkompetentniji strunjaku naim kolama je profesor informake, a u regionalnom ili resursnimcentrima - tehniar za asisvnu tehnologiju. Da bi se odredilo ta je zakonkretnog uenika najbolje, potrebno je da IOP m sarauje sa jednimod ovih strunjaka.

Koju asisvnu tehnologiju primeni za olakavanje pristuparaunarima?

Neki od najee korienih ureaja za olakavanje pristuparaunaru su sledei:

Ergo Restje podesivi podupira za runi zglob, podlakcu i

lakat. Monra se na sto na kome je raunar.Robusna tastatura Tastatura se sastoji od pet velikih i vrshtastera koji mogu da menjaju poziciju, kako bi se prilagodilipojedinanim potrebama korisnika. Ovaj ureaj zamenjujekompjuterski mi i kompletnu tastaturu, a namenjen je oso-bama sa grubo naruenom motorikom. Robusnom tastatu-rom se moe upravlja bilo kojim delom ruke / ake. Naalost,ova tastatura se vie ne proizvodi, a zamena za nju je PointIt(beina tastatura sa 5 tastera).


24/48

24

Intellikeys tastatura je tastatura veegformata sa grakim predlokom. Sadr-aj ove tastature je odtampan na papiru

preko koga je postavljena plasna maskasa graninicima koji deniu polja pojedi-nanih tastera. Tastatura je prilagoena iravna, sa tasterima ispod membrane kojaje osetljiva na dodir. Za razliku od stan-dardnih tastatura sa ksnim rasporedomtastera, konguracijom IntelliKeys moguse lako menja razlii slovni ili gra-ki predloci. Zahvaljujui graninicima

(keygard) ova tastatura omoguava da sedodir ogranii na samo jedan, izabrani ta-ster u sluajevima velikog tremora ili ote-anog pokretanja prsju ili ake.

Promenom sadraja, umesto slova ibrojeva to mogu bi crtei, menja sefunkcija tastature. Uobiajeno se po-stavlja pod odreenim uglom u odnosu

na radnu povrinu. Namenjena je osoba-ma sa telesnim smetnjama, osobama saauzmom, kao i osobama sa tekoama ugovoru i jeziku.

Tasteri sa odgovarajuom switchkonzo-lom.Ovaj ureaj zamenjuje kompjuterskimi i slui za upravljanje virtuelnom tasta-turom. Upravljanje tasterima je moguei gornjim i donjim ekstremitema, a uzavisnos od mogunos korisnika. Ure-aj ini pet tastera, (iji prenik moe birazliit) i switch konzola. Tasteri se mogupostavi na bilo koji nain koji odgovarakorisniku.


25/48

25

Jelly Bean Twistje taster koji pri prisku emituje zvu-ni signal, sa eri izmenljive povrine u razliim boja-

ma. Namenjen je deci sa motorikim tekoama.

Mouse buon box je ureaj koji ini kuja sa velikimtasterima koji imaju funkcije: gore, dole, levo, desno,desni i levi klik mia. Povezuje se sa raunarom prekoUSB porta. Koris se umesto klasinog mia.

Trackball mijeureaj veih dimenzija nego standardni

kompjuterski mi. Sadri dva funkcijska tastera (levi idesni klik) i kuglu, koja svojom veliinom odgovara aciodrasle osobe i slui za kretanje kurzora po ekranu.

Tracker proje ureaj koji zamenjuje mi i koji je na-menjen ljudima koji imaju veoma malu ili nikakvupokretljivost ruku. ini ga kamera visoke rezolucije,koja se postavlja na vrh monitora, i specijalna nalepnicakoja se postavlja na elo, naoare ili kapu korisnika. Ka-

mera oitava reeksiju sa specijalne nalepnice, tako dasvaki pokret glave korisnika prepoznaje kao pomeranjekurzora na ekranu. Na taj nain, kurzorom se upravljapokrema glave.

Tobiije kompjuter ija je glavna funkcija omoguavanjekomunikacije i kontrole ivotnog okruenja. Osim toposeduje operavni sistem ima i svoj program: Tobiikomunikator. Ovim kompjuterom moemo upravlja-

uz pomo tastature i mia, dodirivanjem monitora,govorom i pokrema oiju. Ovo je u velikoj meri per-sonalizovani ureaj, jer zahteva podeavanja premakonkretnim karakteriskama korisnika. Korisnicima To-bija na raspolaganju je niz metoda komunikacije koji imomoguavaju da ostvare veliki broj akvnos. Korisnikmoe da upravlja raunarom uz pomo teksta, simbolaili glasa.


26/48

26

Sa Tobijem korisnik ima slobodu i eksibilnost da pie i izmenjuje doku-mente, koris Internet, slua muziku ili igra igrice, kao i da upravlja te-levizorom, DVD-jem i drugim kunim aparama umreenim u pametnu

kuu preko infracrvenog daljinskog upravljaa, ak i da planira i upravljavremenom kada e oni bi ukljueni, to mu prua veliku nezavisnost.

Iako je za neke korisnike Tobi jedino sredstvo komunikacije, preporuujese da on bude dodatno reenje, kad god je to mogue. Korisnicima kojikoriste ureaje visoke tehnologije se, kao najbolje reenje potvrenokroz praksu, preporuuje da kao dodatne metode za asisvne i alterna-vne naine komunikacije koriste tehniki nisko razvijena ili netehnikareenja.

b) Operavni sistemi i soverske aplikacije

Operavni sistemi sadre posebne funkcije za olakavanje pristupa rau-naru. U zavisnos od vrste smetnji koje uenik ima mogue je podesi dase koris virtuelna tastatura, da raunar elektronski generisanim glasomiitava sadraj ekrana, da se sadraj ekrana uvea kao pod lupom, da muse komande daju glasom korisnika i da se runo podese opcije za korie-nje monitora, mia i tastature. Ova podeavanja obavljaju se tako to se

izabere opcijaAll Programs-Accessories Ease of Access. Ovde se, pre-ma potrebi, treba odlui za jednu od ponuenih opcija: Ease of AccessCenter, Magnier, Narator, On Screen Keyboard, Windows Speach Re-cognion. Drugi nain za pristupanje ovim opcijama jeste da se izabereopcija Windows logo desni meni: Control Panel Ease of Access.

Bez obzira koji nain pristupa se odabere, mogunos za podeavanjasu iste.

Osim podeavanja koje nudi sam operavni sistem, postoje i razlii so-

veri koji spadaju u domen asisvne tehnologije i koji mogu da budu odkoris osobama sa razliim vrstama smetnji. Najee korieni su:

JAWS sover koji je razvijen za korisnike kompjutera kojima oteenjevida onemoguava da vide sadraj sa ekrana. JAWS naglas ita ono tose nalazi na ekranu. Kompabilan je sa veinom aplikacija koje se naje-e koriste na radnom mestu i u uionici: sa Microso Oce paketom,MSN Messenger-om, Corel WordPerfect-om, Adobe Acrobat Reader-om,Internet Explorer-om, Firefox-om i mnogim drugim aplikacijama koje seredovno koriste na poslu i u koli. Uz Braj displej, JAWS takoe omogua-


27/48

27

va Brajev izlaz kao dodatak, ili zamenu za govor (itanje naglas). Mnotvorazliih dodataka i podeavanja omoguava prilagoavanje JAWS-a in-dividualnim potrebama.

OCR /Opcal Character Recognion/ opko prepoznavanje karakte-ra omoguavaju soveri poput Abby Fine Reader ili Recognita Plus kojidozvoljavaju pretvaranje skeniranih tekstova ili slika primljenih pomouskenera, digitalne kamere, ili PDF dokumenata u izmenljive i pretraivetekstualne dokumente, spremne za izmene, ciranje, pretraivanje i ar-hiviranje. Veoma je zgodan alat za kreiranje nastavnih lisa za najrazno-vrsnije mogunos uenika.

AN Readerje naziv sovera za sintezaciju govora na srpskom (TTS

text to speech). To je sistem za sintezu govora na osnovu digitalizova-nog teksta sa ugraenim elemenma prirodne intonacije. Postoje verzijeza srpski, hrvatski i makedonski jezik sa dva govornika na raspolaganju(muki i enski), a ugraeni elemen intonacije (akcentuacija) znaajnodoprinose razumljivos generisanog govora. Jedan je od najboljih sinte-zatora na teritoriji bive Jugoslavije. Namenjen je slepim, slabovidim ikorisnicima sa tekoama u itanju.

Boardmakerje sover koji se koris za izradu piktograma ili sliica kojesu potrebne i korisne u radu sa decom sa razliim vrstama smetnji .

5. Tekoe u u enju

Tekoe u uenju obino povezujemo sa usporenim ili neujednaenimrazvojem intelektualnih sposobnos. Tekoe kod ove dece dolaze doizraaja u kognivnom podruju (kao tekoe u razumevanju znaenjaopaenog, tekoe u procesu uenja) i u podruju adapvnog ponaanja(kao tekoe u primeni nauenih sadraja, tekoe snalaenja u novim

situacijama, u oblas brige o sebi, komunikaciji i socijalnim venama).

Tekoe u uenju posledica su sporijeg pamenja, labilne i uktuirajuepanje, slabije govorne razvijenos, snienih sposobnos zakljuivanja iuoptavanja. Za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju potrebnoje obezbedi individualni pristup i trajnu podrku, nastavu prilagodi nji-hovim stvarnim sposobnosma i stalno ih movisa i smulisa za rad.

Deca sa smetnjama u razvoju uopte, esto imaju potekoa sa itanjem,matemakom i organizovanjem. Na primer, imaju problem sa razume-


28/48

28

vanjem tampanog teksta, pamenjem zadataka, obavljanjem matema-kih operacija, itd. Za obavljanje ovih zadataka postoje brojne asisvnetehnologije, ukljuujui i soverske i hardverske.

Koju asisvnu tehnologiju koris kod tekoa u uenju?

Asisvna tehnologija nije i ne moe bi zamena za redovnu nastavu, veje treba koris kao njen dodatak. Oligofrenolog je, pored pedagoga,osoba koja najbolje poznaje sredstva koja pomau uenicima sa tekoa-ma u uenju. Takoe, ako je IOP mu potrebna pomo, tehniar asisvnetehnologije moe da predloi sredstva i instrumente potrebne za pomopri itanju, uenju i reavanju matemakih zadataka.

Za savladavanje i pomo u itanju mogu se koris:

- Standardni tekstovi

- Prediktabilne knjige

- Promene u veliini slova, razmaku i boji teksta, boji pozadine

- Knjige prilagoene za lake okretanje stranica

- Korienje slika / simbola uz tekst

- Glasovni elektronski apara ili soveri koji izgovaraju kompli-kovane rei

- Skeneri za jednu re

- Skener sa opkim prepoznavanjem slova (OCR) i glasovni tek-stualni sover

- Elektronske knjige

Pomo u uenju mogu da prue:

- tampani ili slikovni rasporedi

- Jednostavna pomagala za pronalaenje materijala (npr. karce

u boji)- Iscanje bitnih stvari u tekstu (markeri, trake)

- Snimljeni materijal (knjige snimljene na kase, snimljena preda-vanja)

- Glasovni elektronski podsetnici na zadatke, korake u zadacima,isl.

- Elektronski organizatori i podsetnici

- Prenosivi skeneri i raunari


29/48

29

- Sover za razradu koncepata/manipulaciju predmema (npr.Blocks in Moon, Toy Store); moe da se koris sa alternavnimulaznim ureajem, kao to je ekran osetljiv na dodir

- Sover za organizovanje ideja i uenje (npr. Dra Builder, Power-Point)

Za savladavanje osnovnih matemakih operacija moemo koris:

- Raunaljku s kuglicama / raunarske igrice

- Poveane radne listove iz matemake

- Jednostavne instrumente za odgovaranje

- Matemaki sover

- Dodirni ili glasovni ureaj za merenje

- Glasovni asovnik- Kalkulator sa izlazom za tampanje, kalkulator sa velikim tasteri-

ma i/ili velikim ekranom

- Depni kalkulator

- Glasovni kalkulator

- Kalkulator na ekranu raunara

- Alternavna tastatura poput IntelliKeys

- Sover za lake raunanje ili manipulaciju predmema

- Sover za prepoznavanje glasaBig Keys LXje tastatura sa izrazito velikimtasterima i posebno odvojenim funkcijskimtasterima. Veoma je prakna u poetnimkoracima rada na raunaru za decu sa intelek-tualnim tekoama u niim razredima osnov-ne kole. Odgovara i osobama sa oteenjemvida.

Color Qwerty tastatura jetastatura sa veimtasterima razliih boja. Jedna boja se korisza odreenu grupu znakova, kao npr. tamnoplava za suglasnike, svetlo plava za samogla-snike, narandasta za znakove interpunkcijeTastatura je namenjena osobama sa intelektu-alnim tekoama i osobama sa telesnim smet-njama.


30/48

30

6. Tekoe u pisanju

Pisanje podrazumeva ziku sposobnost stvaranja pisanog jezika (mo-torni aspek) i kognivnu sposobnost spajanja rei u reenicu (graenjereenica).

Koju asisvnu tehnologiju koris kod problema sa pisanjem?

U ovakvim sluajevima, asisvna tehnologija se moe koris kada ue-nik ima potekoa sa motornim aspekma pisanja ili sa sastavljanjempisanog teksta. U oba sluaja, savet, kao i podrku mogu da prue ui-telji, logopedi i AT tehniar. Da bi se ustanovilo da li postoji potreba zaasisvnom tehnologijom, potrebno je da m za IOP sarauje sa jednimod ovih strunjaka.

Sredstva asisvne tehnologije koja pomau uenicima u vezi sa motor-nim aspekma pisanja su:

- Obina ili hemijska olovka

- Olovka ili hemijska olovka sa adapvnom hvataljkom

- Prilagoeni papir sa podebljanim linijama

- Iskoena ploa za dobijanje nagnute povrine pisanja- Prethodno napisane rei/fraze

- abloni/graninici

- Raunar sa soverom za obradu teksta

Asisvna tehnologija za pomo pri graenju reenica:

- Karce, knjige ili table sa reima

- Depni renik i gramaka

- Pisanje ablona

- Elektronski renici/gramaka/pravopis- Sover za obradu teksta sa proverom gramake i pravopisa npr.

RAS za srpski jezik

- Glasovni sover za pisanje teksta

- Skraivanje ili irenje rei radi smanjenja potrebe za korienjemtastature

- Sover za obradu teksta sa podrkom za pisanje

- Sover sa prepoznavanjem glasa (speech to text, npr. Google-ovvoice search)


31/48

31

7. Vid

Smetnje u razvoju vidaispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutnaulna osetljivost na svetlosne nadraaje, koja znaajno ometaju vizuelnukomunikaciju.

Asisvna tehnologija koja se koris kod postojanja problema sa vidompodrazumevapojaanja signala ili zamenu signala.

Kada je re o asisvnoj tehnologiji za uenike sa oteenjem vida, najvieznanja o tome poseduju oalmolog, olog, a moe da pomogne i sa-vetnik iz oblas asisvne tehnologije ili AT tehniar. Vano je da IOP msarauje sa ovim strunjacima kako bi odredio da li je potrebno koris

asisvnu tehnologiju i koju.

Koju asisvnu tehnologiju koris kod postojanja problema sa vidom?

Ueniku koji ima probleme sa vidom, ali jo uvek moe njime da se slui,moemo da poveamo slova ili da pojaamo kontrast izmeu teksta i po-zadine. Ako je uenik slep i uopte ne moe da koris tampani materijal,potrebno je da materijal bude obezbeen u audio formatu ili odtampan

na Brajevom pismu.

Za rad sa decom sa oteenjem vida potrebno je osigura bezbedan pro-stor, sa odgovarajuim osvetljenjem. Za sigurno i samostalno kretanjeneophodno je da dete poznaje prostor i da blagovremeno bude upozna-to sa svim eventualnim promenama u organizaciji prostora - nov raspo-red stolova i stolica, novi komadi nametaja, kako se ne bi povreivalo.Poeljno je da prostorije budu opisane taklnom mapom sa nacrtanimrasporedom nametaja i legendom na Brajevom pismu.

Deca sa oteenjem vida se veoma dobro oslanjaju na svoja druga ula,posebno na ulo sluha i ulo dodira. Zato je korisno obezbedi usloveda dete uvek dobro uje. U komunikaciji treba da budemo jasni, preciznii konkretni, uz pravilno korienje termina: Ispred tebe, pored, saleve strane, umesto: ovde, tamo, onde...

Razvijanje taklne percepcije i shvatanje pojmova mnogo je ekasnijeako u radu sa ovom grupom dece korismo makete, modele ili stvarnepredmete o kojima govorimo.


32/48

32

Slabovida deca za pisanje mogu da koriste sveske sa naglaenim linijamaili kvadraima, na mat papiru i obian crni omaster. Tekstualni materi-jali za rad treba da budu pripremljeni uvelianim crnim skom. Ilustracije

teksta treba da budu krupne, sa to manje detalja. Ako dete nije u stanjuda zapie ono to uje, treba mu omogui da sadraj razgovora, preda-vanja i sl. snimi diktafonom, kako bi kasnije moglo da se podse.

Asisvna tehnologija za oteenje vida:

- Naoare

- Lupa

- Diktafon

- Knjige tampane krupnim slogom sa adekvatnim kontrastom

- Sover za zumiranje ekrana- Poveanje kontrasta na ekranu

- ita ekrana, ita teksta

- Materijali tampani Brajevim pismom

- Sover za prevoenje Brajevog pisma

- Poveana i/ili reljefna slova na tastaturi

- Brajeva tastatura

- Tastatura sa veim tasterima

- Brajeva pisaa mainaSlabovide osobe mogu da koriste raunar na dvanaina: kao videi, uz pomo sovera za uvelia-vanje sadraja ekrana, i kao slepi, uz pomo ita-a ekrana (screen readera).ita ekrana je soverkoji omoguava da sintezovani glas iitava sadrajekrana, npr. nazive ikonica, ili stavke menija u ko-mandnoj liniji sovera.

Postoje razliite vrste lupa koje se koriste u skladu saindividualnim potrebama uenika. Klasine lupe suuveliavajua stakla i kao takva su najjednostavnijiopki instrument. Postavljaju se izmeu oka po-smatraa i predmeta posmatranja. Pristupane su irune lupe sa sijalicomkoje omoguavaju fokusira-no osvetljavanje predmeta posmatranja. Lupa kojavisi oko vrataomoguava slobodu pokreta ruku...


33/48

33

Elektronska lupamoe bi samostalni ure-aj ili ureaj koji je povezan sa raunarom.Kada je povezana sa raunarom, ona pre-

vodi tekst koji se nalazi ispod lupe u elektri-ni signal koji raunar prepoznaje i taj tekstprikazuje na monitoru. Kontrast i veliinaslova se mogu podeava u skladu sa indi-vidualnim potrebama uenika.

je ureaj za snimanje audio zapisa, malihdimenzija, zgodan za svakodnevnu upotre-bu.

Brajeva pisaa mainaje namenjena sle-pim osobama. Sastoji se od 6 tastera odkojih svaki odgovara jednoj taki Brajevogpisma. Ova maina ostavlja osak tako topriskom iglice deformie papir po komese kuca (ostavlja reljefnu takicu).

PIAF ili ZY fuse heaterje tampa za re-ljefno tampanje. Ovaj tampa korisspecijalan papir i omaster. Trag ostavljenspecijalnim omasterom na papiru, nakonprovlaenja kroz ovaj tampa postajereljefan, to omoguava osobama sa ote-enjem vida da dodirom razumeju crte ilitekstualni zapis.


34/48

34

Keys-U-See Large Print i Gorlo&Todt ta-

staturesu kvertastature sa veim taste-rima koje odgovaraju osobama sa oteen-jem vida. Ove tastature su veih dimenzija,a mogu bi izraene u kontrasma crno--ute i crno-bele boje sa velikim tasterimana kojima su kontrastnom bojom usnutaslova, brojevi i sve ostale oznake koje senalaze na standardnim tastaturama. Veli-ina i boja tastera omoguavaju opmalan

kontrast i olakavaju korienje raunara.

Brajev displejje ureaj koji ini plasnokuite na kome se nalaze dva reda taste-ra i Brajev red. Brajev displej prevodi tekstiz raunara na Brajevo pismo, tako to serei koje vidimo na ekranu pretvaraju u po-kretne estotake Brajevog pisma na kui-tu Brajevog displeja. Pored toga, tasterise mogu isprogramira tako da obavljajuunapred denisanu radnju (npr. priskomna odreeni taster otvara se denisani fol-der, fajl).

Brajev tampa je tampa sa mehani-kom iglom koji na papiru adekvatnog for-mata i debljine ispisuje tekst na Brajevompismu.


35/48

35

8. S luh

Smetnje u razvoju slunih sposobnosispoljavaju se kao umanjena ilipotpuno odsutna sluna osetljivost, koja ozbiljno ometa razvoj i upotre-bu govora i jezika, kao i socijalnu komunikaciju deteta. Sluh je vodei ula-zni put za uenje govora, pa se verbalna komunikacija, odnosno govor ijezik teko mogu razvi, ili je taj proces dugotrajan i mukotrpan. Gubitakili oteenje sluha imaju neprocenjiv ucaj na razvoj govora i jezika. Po-sledice lakeg oteenja sluha ogledaju se u tekoama u uenju govora.Tu su i oskudniji renik, agramaan govor, problemi u pisanom izraava-nju, oteano razumevanje pisanog teksta i obrazovno zaostajanje.

Dete sa oteenjem sluha treba da sedi u prvoj klupi ili na centralnommestu u krugu kako bi moglo da vidi pokrete usana svojih vrnjaka iuitelja. Nastavnik treba da mu se obraa razgovetno, kao i da prilago-di brzinu, jainu, ritam i intonaciju svog govora. Nije potrebno korispovieni ton. Tokom govora treba pravi pauze, a pitanja jasno formu-lisa. Korisno je je da se nepoznate rei, a posebno apstraktni pojmo-vi, dodatno pojasne.

Audivna i vizuelna sredstva znaajno olakavaju rad sa decom otee-nog sluha. Zato bi za demonstriranje pojava trebalo to vie upotrebl-

java slike, predmete, modele i video zapise. Nastavnik treba da korispokrete, gestove i mimiku, kao i grake prikaze, jer crtei olakavajurazumevanje.

Potrebno je da se detetu obezbedi dovoljno vremena da izrazi svoje mi-sli. Poeljno je da nastavnik podse samostalno opisivanje, toleriuiagramanost. Na kraju asa, korisno je ponovi kljune pojmove.

Deca sa oteenjem sluha mogu bi vrlo uspena u savladavanju pro-grama, uz neophodno razumevanje problema i primenu specinih po-

stupaka tokom nastave. Samo neke od nastavnih sadraja ovi uenici eusvaja sa veim odstupanjem, zbog prirode oteenja (strani jezik iz-govor, muzika kultura pevanje).

Zbog svega toga, rad na asu i zadaci se moraju zasniva na ouvanimsposobnosma dece.


36/48

36

Koju asisvnu tehnologiju koris kod postojanja problema sasluhom?

Asisvna tehnologija koja se koris kod postojanja problema sa sluhom,slino kao kod problema sa vidom, podrazumeva pojaanje signala ilizamenu signala, to znai da ako uenik jo moe da uje, moemo ili dapojaamo zvuk, ili da priguimo pozadinske umove. Ako je uenik gluv,moemo koris dodatne neverbalne informacije, tumaa znakovnoggovora ili neko drugo vizuelno sredstvo.

Kod problema sa sluhom moemo koris:

- Olovku i papir- Prenosni ureaj za obradu teksta

- Signalne ureaje (npr. vizuelno zvono ili vibrirajui pejder)

- Sisteme sa dodatnim neverbalnim informacijama

- Titlovanje u realnom vremenu

- Svetlosni signal na raunaru kao signal upozorenja

- Telefonsko pojaalo

- Lini sistem pojaala / sluno pomagalo

- Indukvnu petlju kao pojaalo i lter zvuka u denisanom pro-storu

- Sistem za pojaanje FM-a

- Sistem infracrvenih signala

- Mobilni telefon u funkciji asisvne tehnologije


37/48

37

9. Svakodnevne aktivnosti i upravl janje elektr inimureaj ima

Za svakodnevne ivotne akvnos postoje brojna pomagala koja olaka-vaju runske akvnos kao to su uzimanje hrane, kuvanje ili oblaenje.Veina h pomagala su veoma jednostavna i jeina sredstva koja moguu velikoj meri da doprinesu samostalnos deteta / uenika.

Koju asisvnu tehnologiju koris za obavljanje svakodnevnihivotnih akvnos?

Svakodnevne akvnos olakavaju:

- Neklizei materijali za dranje predmeta- Univerzalni kaievi i trake za dranje predmeta

- Obojeni predme u cilju lakeg pronalaenja i idenkacije

- Adaprana sredstva za uzimanje hrane

- Adaprana sredstva za uzimanje tenos (npr. olja sa deliminoodseenom ivicom)

- Adaprana sredstva za oblaenje (npr. kuka za zakopavanje du-gmeta, elasne pertle, iak-traka umesto dugmadi...)

- Adaprana sredstva za linu higijenu (prilagoeni ealj, prilago-ene etkice za zube, podignuta sedalica za toalet)

Upravljanje elektrinim urea-jima olakavaju specijalni preki-dai koji omoguuju ukljuivanjei iskljuivanje. Radi se o instru-menma koji su komplikovanijetehnologije nego oni koje smoupravo spomenuli.

Ove instrumente treba isprobau sluajevima kada dete ne moeda obavi vane zadatke kao to susamostalno oblaenje ili uzima-nje hrane, ukljuivanje i iskljui-vanje elektrinih aparata.


38/48

38

10. Slobodno vreme - odmor i rekreaci ja

Slobodno vreme je veoma vano za harmonian razvoj linos. Zbogtoga, nikako ne bi trebalo zaboravi da deci sa smetnjama u razvoju tre-ba posebno pomoi da ga provedu kvalitetno. Slobodno vreme obuhvataodmor, zabavu i razonodu, kao i razvoj linos. Asisvna tehnologija je iu ovoj oblas znaajna, jer pomae da slobodno vreme ne postane do-kolica. Sedenje i ekanje da vreme proe, ili gledanje kako vrnjaci igrajuneku igru ili se bave nekom sportskom akvnou nije kvalitetno prove-deno slobodno vreme. To nisu odmor i rekreacija.

Koju asisvnu tehnologiju koris za slobodno vreme, odmor irekreaciju

Svakom detetu treba omogui neki nain na koji e se odmori i igra.To se moe posi koristei:

- Igrake opremljene iak-trakama, magnema, hvataljkama, isl.

- Igrake prilagoene za rukovanje jednim prekidaem

- Adaprana sportska oprema (npr. svetlea ili zvuna lopta)

- Adaprana sportska oprema (Tricikli za odrasle, kolica za sport-ske igre, planinarenje, jahanje, plivanje)

- Adaprane drutvene igre (taklne domine i sl.)

- Univerzalne trake ili kaievi za dranje omastera

- Modikovani pribor (gumeni pea, roleri, etkice)

- Naslon za ruke za crtanje, slikanje, pisanje (npr. Ergo Rest)

- Elektronska pomagala za upravljanje TV, video, CD ureajima

- Soveri za umetnike akvnos

- Kompjuterske igriceProfesori zikog vaspitanja, likovne ili muzike kulture sa iskustvom uradu sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i strunjaci regionalnih iliresursnog centra (olozi, somatopedi ili surdolozi), mogu da prue po-drku IOP mu pri odreivanju specijalne opreme i igraaka.Vano je daIOP m sarauje sa ovim strunjacima kako bi odredio i isprobao odgo -varajuu asisvnu tehnologiju.


39/48

39

V U l o g a T i m a z a A s i s t i v n u t e h n o l o g i j u

Potrebe za asisvnom tehnologijom trebalo bi da se razmatraju na sa-stanku IOP ma (m za izradu i realizaciju individualnog obrazovnog pla-na) za svakog pojedinanog uenika. Za poetak, neophodno je da barjedan lan IOP ma poseduje znanja o asisvnoj tehnologiji. Bilo bi ide-alno da svi lanovi ma imaju osnovno znanje o asisvnoj tehnologiji i onainu na koji ona moe da unapredi ivot i obrazovanje deci i uenicimasa smetnjama u razvoju.

U sluaju da IOP m nije siguran da li je nekom ueniku potrebna asisv-na tehnologija, ili je miljenja da sam ne poseduje odgovarajue znanjeza donoenje odluke, moe da se obra strunom konsultantu u regio-nalnom ili resursnom centru kako bi se za uenika uradila AT procena.

Svaku pojedinanu procenu potrebe za asisvnom tehnologijom trebada obavlja m, a ne pojedinac. Tim ine strunjaci iz razliih oblas, kojiproblemu prilaze iz razliih uglova, kao i bar jedan od roditelja uenika.Ako je uenik sposoban da razume procenu i da u njoj uestvuje, potreb-

no mu je omogui da akvno uestvuje u odluivanju.Proces odluivanja ma o odabiru odgovarajueg sredstva asisvne teh-nologije za odreenog uenika, moemo predstavi kroz 7 koraka:

1. Prikupljanje informacija o mogunosma i ogranienjima ueni-ka

2. Timska idenkacija problema (odreivanje zadataka koje ue-nik treba da bude u mogunos da obavlja)

3. Utvrivanje prioriteta u lis zadataka


40/48

40

at

4. Izbor moguih reenja

5. Plan implementacije sredstva ili ureaja

6. Probno korienje odabranog AT sredstva7. Praenje i trajno korienje

Proces prikupljanja informacijaje is kao proces prikupljanja podatakaza potrebe izrade pedagokog prola. lanovi ma koriste razliite izvorei raznovrsne metode, poev od posmatranja uenika u razliim situaci-jama do tesranja formalnim ili neformalnim testovima, pregledaju vepostojee informacije o uenikovim snagama i slabosma, o njegovimsposobnosma i tekoama. Veoma vane informacije su informacije o

okruenju, kao i zadacima koje oekujemo da dete/uenik izvrava. Va-no je da u proces sakupljanja ovih informacija budu ukljueni roditelji iako je mogue dete/uenik.

Tim, na sastanku, popunjava Upitnik za idenkaciju problema.

Kljuna mesta u idenkaciji problema su:- odreivanje zadataka koje uenik treba da bude u mogunos da

obavlja, i- utvrivanje odnosa izmeu uenikovih mogunos (i ogranie-

nja) i karakteriska okruenja u kome uenik treba da obavlja tezadatke.

lanovi ma sagledavaju sve dostupne informacije o ueniku, a posebnoone koje se odnose na njegove sposobnos i tekoe koje su u vezi sazadacima koje treba da obavlja (izvoenje pojedinih radnji). Tim zam,razmatra kljune aspekte funkcionisanja uenika i lokaciju i pozicionira-nje uenika u okruenju (uionica, kua i sl).

Odreivanje liste zadataka koje uenik treba da bude sposoban daobavlja je sledei, veoma vaan korak, jer m nee moi da odabereodgovarajue sredstvo asisvne tehnologije, ukoliko zadaci nisu jasnodenisani.

Kada su idenkovani kljuni zadaci, m e za njih predloi potencijal-na reenja. Kao prilikom izrade pedagokog prola i Individualnog obra-zovnog plana, m odreuje prioritete (redosled) u lis zadataka da bidoao do odgovarajueg reenja.

Specinost reenja e se razlikova u zavisnos od nivoa znanja i isku-stva lanova ma. Neki movi mogu da pobroje nazive konkretnih ure-


41/48

41

at

aja sa karakteriskama koje e zadovolji potrebe uenika, drugi mo-vi mogu da razgovaraju o vanim karakteriskama koje ureaj treba daima, na primer: potrebno je da bude prenosiv, potrebno je da ima

samo nekoliko (ili mnogo) poruka, potrebno je da se ureaj koris no-gama, itd.

Izbor reenjaje deo procesa odluivanja koji zahteva najvie vremena,jer se diskutuju sva predloena reenja od kojih bi trebalo odabra onakoja su najkorisnija za uenika. U ovoj fazi, lanovi ma navode imenasvih specinih ureaja, hardvera, sovera, isl. Ako m ne zna naziveureaja, moe da koris druge raspoloive resurse ili da zakae sastanaksa osobom koja ima potrebna znanja.

Korisno je da m grupie reenja koja mogu bi primenjena:

1) odmah,

2) u nekoliko narednih meseci,

3) u budunos.

Jedini nain da saznamo da li e korienje konkretnog sredstva asisvnetehnologije odgovara ueniku jeste da se ono isproba. Na primer, akouenik sa cerebralnom paralizom i jakim spazmom ruku treba da koris

raunar, morali bismo da isprobamo nekoliko razliih tastatura i mievakako bi se uverili koji najvie odgovara ueniku.

Svakako je vano da m saini plan implementacije sredstva asisvnetehnologije. Plan implementacije treba da obuhvata imena osoba, ter-mine probnog korienja ureaja ili sredstva, praenje stanja, datumesastanaka na kojima se procenjuje nivo napretka, kao i procenu probnogkorienja. Tek nakon procene probnog korienjamoe se done odlu-ka u vezi sa trajnim korienjem sredstva asisvne tehnologije.

Tokom sastanka, sve diskutovane teme treba da budu ispisane na ipartu ili tabli, gde svi uesnici sastanka mogu da ih vide, jer vizuelnopamenje predstavlja znaajan dodatak audivnom pamenju. Nakonsastanka, vano je sve informacije, zakljuke i odluke zapisa i prene ihu dokumentaciju uenika.


42/48

42

at

Deo Upitni ka za identif i kaci ju problemai izbor odgovarajue asist ivne tehnologi je

Ime uenika _______________________________________________

Datum roenja ______________________________________________

kola ______________________________________________________

Razred ____________________________________________________

Kontakt osoba u koli __________________________________________

Broj telefona ________________________________________________

Osoba koja popunjava upitnik:___________________________________

Datum popunjavanja upitnika___________________________________

Ime/imena roditelja __________________________________________

Broj telefona ________________________________________________

Adresa ____________________________________________________

Maternji jezik uenika _________________________________________

Trenutna uzrasna grupa

0 3 godine

3 7 godina

osnovna kola (7-15)

srednja kola

drugo_____________________________________________

Vrste tekoa (naves sve koje postoje)

Tekoe u govoru i jeziku Kognivne tekoe (opaanje, prepoznavanje, razumevanje,shvatanje..)

Traumatska oteenja mozga

Socijalno emocionalne tekoe

Neprihvatljivo ponaanje

Telesne smetnje /motoriki poremeeji (navesvrstu:____________)

Znaajno usporen razvoj


43/48

43

at

Auzam

Specini problemi u uenju

Problemi sa sluhom

Problemi sa vidom

Viestruke smetnje

Zdravstveni problemi (naves koji _____________________ )

Prostor u kome se oprema koris:

Standardna uionica

Sopstveno okruenje

Kua

Drugo ____________________________________________

Trenutni pruaoci podrke

Roditelji

Vaspita /Uitelj

Pedagog /psiholog

Defektolog (oligofrenolog, olog, surdolog)

Somatoped/ zijatar

Logoped

Radni (okupacioni) terapeut

Neko drugi ________________________________________Medicinska procena

degeneravna medicinska stanja

viestruki zdravstveni problemi

este infekcije uha

lako zamaranje

esto pa od bolnih stanja

este infekcije gornjih disajnih puteva

probavne smetnje Alergian je na ___________________________________

Trenutno uzima lekove za ______________________________

Ostalo opiite ukratko ________________________________

Ostali problemi koje treba uze u obzir:___________________________

Asisvna tehnologija koja se trenutno koris (naves sve to se koris)

Nita

Manuelna komunikaciona tabla


44/48

44

at

Pomo za vid niske tehnologije (naoare, lupe...)

Ureaj/i za kontrolu okruenja/EADL tobii../

Kolica na runi ili elektrini pogon

Ureaj za prepoznavanje glasa

Dodaci za pomo pri pisanju niske tehnologije

Augmentavni sistem komunikacije

Sistem za pojaavanje zvuka

Raunar vrsta (plaorma)

Predikcija rei

Prilagoen pristup raunaru ulazni ureaji (specijalni mi,robusna tastatura i sl) opisa ______________________________________ (Brajev tampa, Touch screen i sl) opisa

__________________________________________________ Ostalo ____________________________________________

Asisvna tehnologija koja je do sad isprobana

Molimo da opiete bilo koji element asisvne tehnologije koji je ranijeisproban, duinu probnog perioda, kao i krajnji rezultat (kako je funkcio-nisao ili zato nije funkcionisao)

Vrsta asisvne tehnologije _____________________________________

Broj i datumi probnih korienja _________________________________Krajnji rezultat _______________________________________________

VANO PITANJE

Koje zadatke uenik treba da radi, a koji su do sada bili problemani ilinemogui za izvoenje i za koje bi asisvna tehnologija mogla bi ree-nje?


45/48

45

at

Oznaite relevantne oblas:

Komunikacija

Sedenje, pozicioniranje i pokretljivost Pristup raunaru

Motorika pri pisanju (na motorika, grafomotorika)

Kompozicija pisanog teksta

itanje

Matemaka

Rekreacija i slobodno vreme

Vid

Sluh

Slobodno vreme


46/48

46

I z v o r i

Abbo, C, 2007, E-inclusion: Learning dicules and digital technologi-es,Futurelab

Becta, 2007,An Overview of Special Educaonal Needs and ICT Provision

Lazor, M., Markovi, S., Nikoli, S., Prirunik za rad sa decom sa smetnja-ma u razvoju,NSHC, Novi Sad, 2008.

Hrnjica, S., Sretenov, D., Deca sa razvojnim tekoama u redovnim os-novnim kolama u Srbiji, Save the Children UK, Beograd, 2007.

Walsh K.B.,: Stvaranje sredine za uenje usmerene na dete, Centar zainterakvnu pedagogiju, Beograd, 2003.

Kor isni l inkovi

hp://www.gloria-ferrari.com/

hp://www.rion.com/-

hp://www.easn.eu/en-GB/searches/products/indexhp://www.inclusive.co.uk/

hp://www.pecs.org.uk/index.htm

hp://www.neater.co.uk/

hp://www.downs-syndrome.org.uk/

hp://www.abledata.com/abledata.cfm

hp://www.pictoselector.eu/


47/48

47

Sadraj

UVODNA BELEKA 3

I MODELI INVALIDNOSTI 5

II PREPREKE SA KOJIMA SE SUOAVAJU OSOBE SA INVALIDITETOM 7

1.Fizike ili arhitektonske prepreke u ivotnoj sredini 8

2. Pristup informacijama i pristup komunikacijama 9

3. Psihosocijalne prepreke 9

4. Instucionalne prepreke 10

III PREVLADAVANJE PREPREKA 12

1. Prihvatanje inkluzivne lozoje 12

2. Korienje asisvne tehnologije 13

IV VRSTE ASISTIVNE TEHNOLOGIJE 16

1. Stabilnost, sedenje i pokretljivost 16

2. Radno mesto 19

3. Tekoe u komunikaciji 20

4. Korienje raunara 23

a) Periferije 23

b) Operavni sistemi i soverske aplikacije 26

5. Tekoe u uenju 27

6. Tekoe u pisanju 30

7. Vid 31

8. Sluh 34

9. Svakodnevne akvnos i upravljanje elektrinim ureajima 36

10. Slobodno vreme - odmor i rekreacija 37

V Uloga Tima za Asisvnu tehnologiju 39

Deo Upitnika za idenkaciju problema i izbor odgovarajueasisvne tehnologije 42

Korisni linkovi 45

Izvori 46


48/48

CIP - Ka ,

37.043.2-056.26/.36:044(035)

, Asisvna tehnologija u koli / Mirjana Lazor, Mirjana Isakov,Nevena Ivkovi. - Novi Sad : kola za osnovno i srednje Milan Petrovisa domom uenika, 2012 (Novi Sad:Graki studio OSO Milan Petro-vi).-47 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Prakkum)

Tira 500. - Bibliograja.

ISBN 978-86-85873-16-4

1., [] 2 . , ]

) - - -

COBBISS.SR-ID 275403271

Documents

At Prirucnik Final