Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 17. aprila 2018.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 193, GOD. XIII, BEOGRAD, UTORAK, 20. MART 2018.

Pi{e: Aleksandar Pavlovi}

SEKSUALNO NASILJEKAO ZNAK RA\ANJANACIJE

Rodno ~itanje srpske epike

U ovom tekstu bavim se motivom za{tite ̀ ena od seksualnog na-

silja Turaka u srpskim narodnim epskim pesmama koje su zabe-

le`ili Vuk Karad`i} i njegovi saradnici i savremenici u prvoj po-

lovini 19. veka. Za{tita `ena od seksualnog nasilja Turaka nije

tema inherentna srpskoj epici, ve} ovaj motiv nalazimo u pesma-

ma zabele`enim od relativno obrazovanijih i nacionalno osve-

{}enih peva~a bliskih vladaju}im crkveno-politi~kim struktura-

ma. Upotrebu ovog motiva u srpskim epskim pesama sre}emo u

specifi~nom istorijskom trenutku politi~ke borbe za nacionalnu

samostalnost, {to upu}uje na zaklju~ak da u njima nije re~ o

emancipaciji ̀ enske subjektivnosti kao takve, odnosno kao vred-

nosti po sebi, ve} o njenoj instrumentalizaciji za potrebe poli-

ti~ke i nacionalne homogenizacije.

Pomenu}u ovde nekoliko karakteristi~nih srpsko-crnogorskih

usmenih narodnih pesama, zabele`enih mahom negde izme|u

1820. i 1830. godine, da bih objasnio za{to smatram da je motiv

za{tite `ena od seksualnog nasilja zapravo jedna novija pojava u

epici i da se javlja u vezi sa emancipacijom i legitimacijom nacije

u nastajanju. U pitanju su pesme „Bela Stani{i}a“ i „Pop Lje{evi}

i Matija Ju{kovi}“ i njihove varijante, objavljene u Vukovim i Nje-

go{evim zbirkama u prvoj polovini XIX veka, a potom i u spisima

vode}ih intelektualaca tog doba poput Sime Milutinovi}a Sarajli-

je, Milorada Medakovi}a i Valtazara Bogi{i}a. U njima sre}emo

motiv turskog seksualnog

nasilja nad srpskim `enama,

{to mu{ke likove (implicitno

i slu{aoce), posebno obave-

zuje i bodri da se suprotsta-

ve neprijatelju.

Te{ko da je potrebno poseb-

no obrazlagati tvrdnju da je

seksualno nasilje nad `ena-

ma staro koliko i samo rato-

vanje. U evropskoj tradiciji,

primere za to mo`emo tra`i-

ti od Ilijade – koja, podseti-

mo se, po~inje sukobom iz-

me|u Ahileja i Agamemnona

oko toga kome }e pripasti

Brisejida, dakle `ena kao

ratni plen, preko Otmice Sa-

binjanki iz rimske tradicije,

pa sve do masovnih silovanja

tokom rata u Bosni koje je

prvi put u istoriji prava oka-

rakterisano kao ratni zlo~in.

Vanevropski primeri bi, reci-

mo, i{li od ~uvene izjave

onog afri~kog poglavice ko-

ja je slu`ila kao kontrargu-

ment ideji o univerzalnim eti~kim normama – upitan {ta je do-

bro a {ta lo{e, on je rekao da je dobro kad mi na{im neprijatelji-

ma otmemo `ene, a lo{e kad oni nama otmu na{e, pa do nedav-

nog – a mogu}e i dalje aktuelnog – seksualnog ropstva jazidskih

`ena u Siriji i Iraku.

U balkanskoj i srpskoj tradiciji, tako|e, seksualno nasilje nad ̀ e-

nama redovno je pratilo ratove, osvaja~ke pohode i kaznene eks-

pedicije. Recimo, po~ev{i od turskog osvajanja Balkana, nakon

pada grada ~esto bi usledilo vi{ednevno otvoreno nasilje tokom

kog bi gradovi bili opusto{eni a `ene otimane, silovane i proda-

vane u roblje, sve do perioda Velike Seobe i sloma Prvog srpskog

ustanka, kada je teritorija Srbije stavljana van zakona na odre-

|eno vreme, tokom kog je bilo dozvoljeno neograni~eno silova-

nje i otimanje `ena, kao mera disciplinovanja i umirivanja raje.

Ipak, ovo seksualno nasilje zauzima relativno skromno mesto u

srpskoj epici, koja ovu temu potiskuje i marginalizuje. Od poznati-

jih primera mo`emo se prisetiti samoubistva Jelice iz pesme „Smrt

vojvode Prijezde“, koja se radije baca u Moravu nego {to postaje

turska robinja: „Volim s tobom ~asno poginuti, / Neg’ ljubiti na sra-

motu Turke“; ili Marka Kraljevi}a iz pesme „Marko Kraljevi} ukida

svadbarinu“, kome se siroma{na devojka s Kosova `ali na crnog

Arapina: „jo{ je ve}i zulum nametnuo: / na no} i{te mladu i devoj-

ku, / pa devojku Arapine ljubi, / a nevestu sluge Arapove“.

Od kompleksnijih primera mo`emo navesti pesme „Banovi} Stra-

hinja“, u kojoj Tur~in otima ljubu a ona kasnije staje na njegovu

stranu a protiv svog legitimnog mu`a, a na{lo bi se jo{ sli~nih

slu~ajeva ̀ enske nevere i saradnje s Tur~inom (recimo, „Nevjera

ljube Gruji~ine“). Ipak, takvih je primera srazmerno malo i oni

su mahom indirektni u pore|enju s pomenutom pesmom „Marko

Kraljevi} ukida svadbarinu“, gde nalazimo srazmerno redak slu-

~aj eksplicitnog neprijateljevog zahteva da mu se dostave `ene

radi seksualnog u`ivanja.

ZA KOGA CRNA GORA RA\A \EVOJKE?Egzemplaran primer ovakvog seksualnog zahteva koji podsti~e

na nacionalnu homogenizaciju nalazimo u crnogorskim narod-

nim pesmama zabele`enim oko 1830. godine, kada zapravo i po-

~inje njihovo sistemati~nije bele`enje. U jednoj popularnoj pe-

smi bosanski vezir pi{e vladici Vasiliju Petrovi}u Njego{u na Ce-

tinje i tra`i slede}e: „po{lji mene hara~ Gore Crne / i dvanaest

mladih |evojakah / od dvanaest do {esnaest ljetah, / i suvi{e

Belu Stani{i}a.“ Vladika zatim ve}a s njegovim saradnicima i ka-

`e im da: „ako hara~ i |evojke damo, / ja u Crnu stojat ne}u Go-

ru; / jer slobode imati ne}emo, / ni juna~ke glave ni po{tenja“.

Svi su jedinstveni da se veziru treba suprotstaviti, i {alju mu pod-

sme{ljiv odgovor:

„Posla}u ti za |evojke mlade

od veprovah dvanaest repovah,

a za samu Belu Stani{i}a

od ovnovah dvanaest rogovah,

da to nosi{ na turbanu tvome,

i suvi{e dvanaest kamenah

da ih po{lje{ caru za hara~e, –

neka znate {to je Gora Crna,

da za Turke ne ra|a |evojke,

no za svoju |ecu Crnogorce“

Interesantno je da ovu pesmu nagla{eno patriotskog karaktera,

u kojoj nalazimo ve} poodmakli stepen nacionalne svesti, sre}e-

mo u vode}im mejnstrim publikacijama vode}ih Crnogoraca to-

ga doba sa Cetinja, a ne me|u pesmama zabele`enim me|u obi~-

nim svetom. Naime, ona se pominje najpre u crnogorskom dr`av-

nom kalendaru Grlica za 1835. godinu, {tampanom na Cetinju kao

prakti~no prvoj {tampanoj

publikaciji nakon obnove

{tamparije, a zatim je u celini

{tampana u Grlici slede}e go-

dine pod naslovom „Boj Cr-

nogoracah s Turcima, koji se

dogodio 1756. god. Noembr.

25“. Urednik Grlice bio je Nje-

go{ev sekretar Dimitrije Mi-

lakovi}, koji je pesmu {tam-

pao po Njego{evom nalogu.

Tako|e, nju su objavili i Sima

Milutinovi} Sarajlija u knjizi

Istorija cerne-gore, tako|e iz

1835 godine, Njego{ u svom

Ogledalu srbskom iz 1846.

godine (pod imenom „Stan

polako rogoje, malo ti je obo-

je“), crnogorski dr`avni se-

kretar Milorad Medakovi} u

knjizi @ivot i obi~aji Crnogora-ca iz 1860. godine itd. Dakle,

niz autora koji se nalaze u sa-

mom politi~kom vrhu na Ce-

tinju, tada{njoj crnogorskoj

prestonici, vrlo su a`urni u

propagiranju ove pesme.

MIXERMIXERAleksandar Pavlovi}: Seksualno nasilje kao

znak ra|anja nacije

antiCEMENT Aleksandar Novakovi}: Potcenjena snaga

ARMATURAPetar Matovi}: Izi|i mi na metaforu

VREME SMRTI I RAZONODEMilo{ @ivanovi}: Apel srpskom narodu

BLOK BR. VStudiostrip: Monika via Italia /2

BETON BR. 193 DANAS, Utorak, 20. mart 2018.I

Foto

graf

ije u

bro

ju: [

ok z

adru

ga, K

ult

ura

, tr

ad

icij

a,

rekr

ea

cija

– K

ako

je

ne

sta

o K

C P

o`e

ga

II

DUPLO DNO U^ENOSTI Interesantno je da ove pesme nema u Vukovim zbirkama. Najpre

}e biti jer su je ostali ve} objavili pa Vuk nije hteo da se ponavlja,

ali tako|e ne treba zanemariti ni to {to je Vuk bio mnogo save-

sniji folklorista, koji je uz Kopitara i Grima bio dobro upu}en u

tada{nje nau~ne standarde, i generalno se – sa izuzecima, do-

du{e – trudio da sakuplja i objavljuje prave narodne pesme, a ne

njihove obrade od strane u~enih ljudi.

Ipak, interesantno je da i neke crnogorske pesme iz njegovih

zbirki sadr`e ovaj motiv za{tite ̀ ena od seksualnog nasilja Tura-

ka, i da se taj motiv tako|e artikuli{e u kontekstu implicitnog

podsticaja na nacionalnu homogenizaciju i mobilizaciju.

Evo jedne ilustracije upotrebe ovog motiva na primeru pesme

„Pop Lje{evi} i Matija Ju{kovi}“ koju je Vuk objavio u svom najpo-

znatnijem, kanonskom, ~etvorotomnom tzv. be~kom izdanju

srpskih narodnih pesama. Zanimljivo je ista}i da se verzija ove

pesme koju je Vuk li~no zapisao u Beogradu od \ure Milutinovi-

}a Crnogorca, najpoznatijeg crnogorskog guslara toga doba, ko-

ji je izvesno vreme ̀ iveo i na dvoru kneza Milo{a, poprili~no raz-

likuje od varijatne iste pesme koju je pominjani Vukov prijatelj

Sima Milutinovi} Sarajlija zapisao na terenu, tj. u jednom selu u

crnogorskim vrletima. Naime, motiv seksualnog nasilja nalazi-

mo samo u verziji poznatijeg, u~enijeg guslara.

Tu „prostiju“ verziju pesme Sima Sarajlija je zabele`io „od Nika

Krkeljina sa Sretnje u Bjelopavli}ima“, i objavio u svojoj drugoj

Pjevaniji pod naslovom „Osveta“. Pop Lje{evi} obave{tava voj-

vodu Dragi{u iz Gornje Mora~e da je Ibro Hajrovi}, ubica Dragi-

{inog sina, stigao u Pivu da pokupi hara~. Vojvoda Dragi{a po-

vede Matiju Ju{kovi}a i jo{ nekoliko saboraca, kri{om sti`e u Pi-

vu i osve}uje sina tako {to Ibru odse~e glavu i pobije njegove

pratioce. Funkcija popa Lje{evi}a u ovoj verziji isklju~ivo je da

prenosi informacije. Lokalni peva~ podrazumeva da je vojvoda

Dragi{a nepismen, pa koristi likove sve{tenika kako bi motivisao

preno{enje pisanih informacija.

Pesma ure Milutinovi}a, nasuprot tome, ne sadr`i ove li~ne raz-

loge i daje motive osvetnika u znatno boljem svetlu. U ovoj verzi-

ji, oni bivaju pozvani da, u ime nacionalne solidarnosti, za{tite

srpske junake i devojke od turske brutalnosti. Pop se `ali svome

kumu Matiji Ju{kovi}u da je nasilje pa{e ̂ engi}a, koji je do{ao da

sakupi danak, postalo nepodno{ljivo. Ve} petnaest dana pop je

prisiljen da gosti pa{u i njegovu dru`inu. Uz to, pop opisuje ne-

koliko izrazitih primera turske surovosti prema lokalnim hri{}a-

nima. Airovi} Ibro tako „globi preko mjere ljude“, beg Usica „va-

ta Pivljane junake, / Uzima im sjajne d`eferdare“, a Nargila Alija

„vata Pivljanke Srpkinje, / Skida njima v’jence i oboce, / A ljubi ih

silom na sramotu; / To je mene zazor i sramota“. Kao najve}i,

najgnusniji zlo~in, pop opisuje seksualno nasilje nad devojkama.

U gradacijskom nizu, nakon tri primera brutalnosti koje su po~i-

nili turski gospodari, ovaj motiv seksualnog nasilja ima posebno

sna`an efekat. Pop bi bio spreman da oprosti sve druge oblike na-

silja, osim poslednjeg. Na ovom nivou, svi lokalni i plemenski raz-

lozi i motivi su ukinuti. U pitanju su „Pivljanke Srpkinje“ – ovo je

ultimativni zahtev za nacionalnom solidarno{}u.

Tako, nasuprot Niku Krkeljinu koji motivaciju za Ibrovo ubistvo

daje u vidu li~ne osvete bez {ireg smisla i zna~aja, ura Milutino-

vi} nudi razvijenu sliku turske brutalnosti a njegovi likovi sao-

se}aju s patnjama sunarodnika. To njihovim akcijama daje ple-

menitije motive, koji proizlaze prevashodno iz ose}aja op{te hri-

{}anske i nacionalne solidarnosti. Pored toga, Vukov peva~ kori-

sti specifi~na stilska sredstva u uvodnim stihovima, koja imaju

za cilj preoblikovanje tradicionalne pripovesti od u`eg lokalnog

zna~aja u pri~u o narodnom oslobo|enju.

Otkuda ovakva razlika u perspektivi? Moj odgovor je da ona do-

lazi prevashodno od identiteta peva~a – Niko Krkeljin, peva~

„prostije“ verzije, je obi~an, nepismeni seljak – ne znamo ni{ta

o njemu, a njegovo selo Sretnja nalazi se u zaba~enom planin-

skom podru~ju centralne Crne Gore, na nekih dvadesetak kilo-

metara od manastira Ostrog. \ura Milutinovi} Crnogorac, peva~

verzije u kojoj nalazimo jednu naprednu perspektivu, druga~ija

je li~nost. On se u mladosti {kolovao na Cetinju za popa, ali je

oboleo od boginja i oslepeo i od tada bio guslar. Za vreme Prvog

srpskog ustanka on je, kao poverljiv ~ovek crnogorskog vladike,

u slepa~kom {tapu nosio poruke Kara|or|u, i zatim je posle Dru-

gog ustanka ostao za stalno u Srbiji, bio po{tovan, pismen, po-

{tovao knjige. Jako se zalagao za otvaranje Univerzitetske bibli-

oteke i bio jedan od njenih prvih darovalaca. Sreten Popovi} u

knjizi Putovanja po novoj Srbiji, na primer, pripoveda kako bi

kneginja Ljubica odbijala da zapo~ne obed na dvoru dok „brat

ura, kako ga je zvala, ne sedne za sto, i da mu je li~no vezivala

salvetu oko vrata i sipala jelo u tanjir“. \ura je zapravo jedini Vu-

kov guslar ~iji lik nam je poznat, zahvaljuju}i portretu slikara

Uro{a Kne`evi}a, koji je slikao i Vuka. \ura Milutinovi} je i jedi-

ni Karad`i}ev peva~ ~ija je smrt javno propra}ena i o`aljena. Go-

dine 1844, zvani~no srpsko glasilo Srbske novine obavestilo je

~itala{tvo kako je umro ovaj „mnogozaslu`enij rodoljub i `ivij

spomenik iz vremena slavnog ratovanja Kara|or|evog za slobo-

du srbsku“, a detaljnu ~itulju objavljenu na naslovnoj strani na-

pisao je akademski profesor Janko [afarik.

KONSTITUTIVNO NASILJEIako je seksualno nasilje nad `enama bilo itekako prisutno na

ovim prostorima, u narodnoj epskoj poeziji njega nalazimo ret-

ko i u vrlo specifi~nim pesmama koje imaju nagla{enije patriot-

ski i nacionalno osve{}eni karakter. Dakle, seksualno nasilje kao

takvo nije predmet interesovanja epike i ono se zapravo javlja u

konktekstu bu|enja nacije i u vezi s njom. To u jednom op{tem

vidu nije naro~ito specifi~no – Nora Juval Dejvis u knjizi @ene inacija, i mnoge druge autorke, govore o konstitutivnoj figuri ̀ e-

ne u nacionaloj imaginaciji. Ali, u ovom konkretnom slu~aju, ja

sam poku{ao da nagovestim kako je jedan specifi~an motiv sek-

sualnog nasilja Turaka u{ao u srpsko-crnogorsku epiku u poseb-

nom istorijskom trenutku nacional-romantizma. Tako|e, nasto-

jao sam i da identifikujem put kojim je taj motiv u{ao u epiku –

ne preko onih nepismenih provincijalnih peva~a sa sela i sa pla-

nina, dakle, onih koji su u romantizmu smatrani narodom i na-

rodnim pesnicima, pa odatle u pismenu formu, u knjige, i na kra-

ju u ud`benike i srca mladih rodoljuba; nego, zapravo, obrnutim

putem: od u~enijih, obrazovanijih i nacionalno aktivnih li~no-

sti, koji su, kao crnogorska vrhu{ka, bili dobro upu}eni i uronje-

ni u epsku tradiciju i bili skloni i kadri da u desetercu spevavaju

nove pesme ili prera|uju postoje}e.

Tako ura Milutinovi} obra|uje pesme koje su kru`ile kao deo lokal-

ne usmene tradicije i nastavlja da se pona{a kao tradicionalni pe-

va~ koji prenosi tu kulturu na svoj na~in. Ali u slu~ajevima kada iz-

vorni sadr`aj protivre~i njegovim idejama narodnog jedinstva ili ih

nedovoljno eksplicitno izra`ava, peva~ se upli}e kako bi te ideje

razvio ili pojasnio. Peva~ tako transformi{e i prera|uje tradicional-

ne pesme, uvode}i elemente {ire politi~ke i nacionalne perspekti-

ve. Va`an, konstitutivan deo tog nacionalnog sentimenta, od pr-

vih decenija devetnaestog veka naovamo, postaje i motiv Turaka

koji seksualno zlostavljaju Srpkinje. Ipak, to isto nasilje u vekovi-

ma koji su prethodili nacional-romantizmu, izgleda, nije bilo do-

voljno vredno da do`ivi svoje diskurzivno uobli~enje

BETON BR. 193 DANAS, Utorak, 20. mart 2018.

Pi{e: Aleksandar Novakovi}

POTCENJENA SNAGA

Tri `enska portreta sa FEST-a 2018.

Na ovogodi{njem FEST-u su se izdvojila tri filma u kojima domi-

niraju sna`ni `enski likovi. Niko, 1988 italijanske rediteljke Su-

zane Nikjareli prati sudbinu nema~ke manekenke i peva~ice kult-

nog benda Velvet Undergrounda, koja je imala zanimljivu ali ne-

dovoljno zapa`enu solo karijeru po izlasku iz benda 1968. godi-

ne. Iznenada reditelja Fateha Akina (Glavom kroz zid, Soul Food)

govori o Katji, Nemici koja gubi svog sina i supruga kurdskog po-

rekla u teroristi~kom napadu, dok Severna svetlost Marte Mesa-

ro{ prikazuje sudbinu Marije, Ma|arice koja je pobegla u Austri-

ju za vreme poslednjih dana Staljinove vladavine, 1953. godine.

Sudbine Niko, Katje i Marije imaju me|usobno veliki broj dodir-

nih ta~aka i govore o dugoj i te{koj borbi `ena za pre`ivljavanje

u svetu kojim dominiraju mu{karci.

UKLETA LEPOTANiko, 1988 je road movie koji opisuje trnovitu turneju naslovne

junakinje od Man~estera preko Francuske, Italije, Nema~ke, Polj-

ske, ̂ e{ke. Stisnuta u kombiju s zbrda-zdola sakupljenim ~lano-

vima benda, na ivici egzistencije, Niko poku{ava da pobegne od

demona heroinske zavisnosti, da se pove`e sa otu|enim sinom

Arijem koji je proveo detinjstvo s o~evom porodicom i da se izbo-

ri za ugled na rok sceni. Niko (izuzetna uloga danske glumice Tri-

ne Dirholm) u sceni na po~etku filma, gojazna, naboranog,

umornog lica, zabrinuto pita svog menad`era: „Da li sam lepa?“

Negativan odgovor joj vra}a osmeh na lice. U ovom osmehu le`i

klju~ razumevanja Niko. Ona je, zahvaljuju}i svojoj nordijskoj le-

poti, postala ~uvena manekenka, kasnije jedna od „zvezda“ En-

dija Vorhola i, na predlog oca pop-arta, peva~ica benda Velvet

Underground, koji su osnovali Lu Rid i D`on Kejl. Do izbacivanja

iz Velveta, ona je bila samo „lepo lice“, devojka za ukras, nala-

ze}i se u senci alfa-mu`jaka koji su dominirali (i u velikoj meri

jo{ vladaju) svetskom rokenrol scenom. Samo je li{enu lepote

mogu razumeti i shvatiti ozbiljno kao originalnu autorku i li~-

nost. Zanimljivo je da je na odluku Niko da po~ne da pi{e pesme

i bude ne{to vi{e uticao D`im Morison koga je publika, iako je

bio izrazito privla~an, ipak shvatala ozbiljno, kao pesnika-Me-

siju. No, ni gubitak lepote ne pomera fokus i pristup, uglavnom

mu{kih, novinara. Za njih je ona „biv{a muza Lu Rida“ koja ga je

inspirisala da napi{e Pale Blue Eyes, ali ne i inteligentna, obra-

zovana, sna`na ̀ ena koja ima rafinirani ukus za umetnost i sama

stvara poeziju i inovativnu muziku.

U SENCI TOTALITARIZMAIznenada reditelja Fateha Akina se bavi temom koja je pre jedne

decenije bila zastupljena u nema~kim medijima a s usponom

ekstremne desnice u Evropi ponovo dobija na aktuelnosti. U pi-

tanju su teroristi~ki napadi Nacionalsocijalisti~kog Podzemlja ko-

ji su 2007. godine odneli `ivote devetoro migranata i jedne po-

licajke. Katja (igra je Diana Kriger, nama poznata iz IngloriousBastards i Troy) ne veruje u policijsku pri~u o povezanosti eks-

tremnih islamista (ili kriminalaca iz Isto~ne Evrope) sa smr}u

njenog sina i mu`a. Uverena je da je re~ o neonacistima, {to se

ispostavlja kao ta~no. Film Iznenada se mo`e podeliti u tri celi-

ne: na istragu povodom tragi~nog doga|aja; na su|enje terori-

sti~kom paru, mladi}u i devojci koji su podmetnuli bombu ispred

kancelarije Katjinog supruga i na Katjin osvetni~ki pohod u Gr~-

ku gde se krije naci-duet. U prvom delu filma suo~avamo se sa

predrasudama nema~ke policije o muslimanima, u drugom s

manjkavostima tamo{njeg pravosu|a (teroristi~ki par je pu{ten

zbog nedostatka dokaza), a u tre}em sa desni~arskom interna-

cionalom kojoj se mogu suprotstaviti samo oni koji su spremni

da, kao Katja, koriste silu. Akin je ve{to, s mnogo nijansi, prika-

zao transformaciju Katje koja se od `ene izbezumljene od bola,

pretvara u promi{ljenu, hladnu osvetnicu koja ne veruje polici-

ji, advokatima i sudijama koji simbolizuju na re~ima jaku a na de-

lu slabu Evropu.

antiCEMENT

BETON BR. 193 DANAS, Utorak, 20. mart 2018.III

Pi{e: Petar Matovi}

IZI\I MI NA METAFORU

Reporta`a – koliko Po`ega mo`e da izdr`i?

Aktuelni predsednik Op{tine Po`ega popularnost je do`iveo

~uvenom izjavom u intervjuu, datom negde u praskozorje svog

mandata, za regionalnu televiziju Telemark: „Znate, ja posta-

jem jedna kvalitetna politi~ka ku~ka. Kupus gleda{, meso va-

di{, to je tako u politici!“1. Ne sumnjam da su mnogi ovaj is-

kaz shvatili kao nespretnost, danak neiskustvu ili jednostav-

no primitivnu glupost. Ali danas je o~igledno da je pomenuta

re~enica „sentenciozno“ sa`ela moralne i politi~ke nazore (sa-mo)proklamovanog uglednog doma}ina i na vreme upozorila,

bezuspe{no na`alost, {ta ~eka Po`e`ane.

Nakon toga, doti~ni je nekoliko puta uspeo da razgrne ina~e

~uvenu ovda{nju maglu za medijske reflektore i tako svojim

delovanjem i izjavama populari{e zavi~aj. Najpre se na udaru

na{la neposlu{na direktorka Kulturnog centra, istori~arka

umetnosti. Optu`ena je da je kriva ni manje ni vi{e nego za

porast gledanosti rijaliti programa, za promovisanja ap-straktne umetnosti, da nije afirmisala narodnu tradiciju i ra-dinost. A Po`egi nije potrebno ni{ta tako visoko, ve} ono {to

je za obi~an narod, dakle potrebna je, po re~ima predsednika

– kultura za dvojku. Za medije je izjavio: „Matematika je po-

kazala da je za vreme njenog direktorovanja porasla gleda-

nost rijalitija. Forsirala je strane izlo`be, Po`e`anima nerazu-

mljive, pa je umesto srpskih preslica izlagala japanske kuki-

ce. To kod mene ne mo`e da pro|e.“ (sic!) Asocijacije na Ha-

nu Arent, banalnost zla, ksenofobiju, konzervatizam, apsolu-

tizam, uzurpiranje estetskog ukusa i jo{ mnogo ~ega su u ova-

kvom slu~aju krajnje predvidljive.

Uprkos mnogobrojnim reakcijama stru~ne javnosti, do{lo je

do nelegalne smene direktorke. Sud je potvrdio kr{enje zako-

na od strane op{tinskih vlasti i doneo presudu u njenu korist,

{to se nije realizovalo ve} je pod izgovorom racionalizacije2

uga{en KC i napravljena nova ustanova, Sportsko-kulturni

centar.

Poslednja vest povodom smene direktorke KC ka`e da je Rad-

na grupa Evropske Unije Arts Rights Justice javno reagovala

tra`e}i za{titu za nju. I o tome su obave{teni i predsednik i

premijerka (oni ne pripadaju neobave{tenima, shvatili su na

vreme da takav fol ne prolazi), ali nema nikakve reakcije. Artsrights justice obave{tava da ima jo{ slu~ajeva umetnika i rad-

nika u kulturi u Srbiji kojima se bavi. Uostalom, odavno je vre-

me za Crnu knjigu kulture u Srbiji. A ne treba imati puno mu-

drosti pa shvatiti presiju nad ~ovekom i u ovim na{im malim

gradovima, dok je iz dana u dan izlo`en besomu~nim etiketi-

ranjima koje vr{e predstavnici op{tinske vlasti preko lokalnih

medija, samo da uteraju vlast, {to dovodi do sulude situacije

da ga nepa`ljivi sugra|ani gledaju s podozrenjem – u pekari,

prodavnici, na ulici, kafeu... Ako je pri tom entuzijasta, pri-

znat od strane struke, utoliko je sumnjiviji – naprosto je ne-

mogu}e baviti se delovanjem kroz institucije bez ikakve zad-

nje namere, to je ono u {ta nas sistem uporno ube|uje.

Dnevne novine Blic3 prenele su izjavu predsednika op{tine „da

majke treba da udave svoju nesposobnu decu“. Vi mislite,

opet, bunca neopreznost, ali... on se pravda da je govorio me-

tafori~ki. (sic!) Potom, tako|e prenosi Blic4, usporedio je od-

bornicu opozicije sa aligatorom koji mu je otkinuo dva prsta.

Sad se ve} podrazumeva, itekako je jasno, opet je to bilo ~i-

sto – metafori~ki!

Razvla~ilo se podosta prljavog ve{a na zasedanjima lokalne

skup{tine, snimci su uredno postovani na www.youtube.com,

{to nije privuklo pa`nju istra`nih organa uprkos obilju materi-

jala, a ni gra|ani se nisu ne{to posebno interesovali. Sve u sve-

mu, jedna uobi~ajena slika na{e mrtvomorske svakodnevice.

Ipak ne treba biti maliciozan pa ne priznati vladaju}oj partiji

npr. zasluge u porastu stanovni{tva sa fakultetskim diploma-

ma i doktorskim titulama, a na lokalu se daje neprocenjiv do-

prinos raspirivanju metafori~kog izra`avanja.

Ali uprkos svemu, nikad nije bilo, po re~ima jedne sugra|an-

ke, da Po`e`ani protestuju protiv lokalne vlasti! A gra|ani su

po~eli sa spontanim okupljanjima na centru – Trgu slobode,

kada je na 13. sednici SO Po`ega donesena odluka o izmeni

bud`eta Sportsko-kulturnom centru u iznosu od 12 miliona

dinara (ba{ tako: sto hiljada evra!) zarad otkupa nelegalnog,

samo ozidanog objekta, koji je u vlasni{tvu mu`a predsednice

lokalne skup{tine (sic!)5. Vi mislite, Dedinje je skupo?! E, pa,

do|ite u Po`egu! Tolika cena je nezabele`ena na ovda{njem

(slabopostoje}em) tr`i{tu. Moravska zemlja prve klase se pro-

daje u bescenje, ljudi odustaju od prodaje ku}a jer je cena mi-

zerna, oni koji imaju novca mahom ga ulo`e u neki ve}i grad.

Spontano okupljanje gra|ana dovelo je do sada do organizo-

vanja ~etiri protesta na kojima se tra`i povla~enje odluke i

ostavka pomenutih, a svako ve~e se okupi bar dvadesetak lju-

di kao znak da odustajanja ne}e biti. Dan nakon prvog prote-

sta, 11.2.2018, predsednik op{tine je izjavio da vlasnici odu-

staju od prodaje. [ta re}i: lako izvojevana odbrana interesa

gra|ana? Pa... i ne ba{. Osim uo~ljive ~injenice da je predsed-

nik op{tine postao PR jedne porodice (volonterski?), i dalje je

na snazi skup{tinska odluka, a u toku je inicijativa da se pro-

menom urbanisti~kog plana izmeni i namena tog objekta u –

hostel. Da budem precizniji, obrazlo`enje otkupa nikada nije

bilo jasno. Jednom je kao razlog navedeno re{avanje protiv-

po`arnog prilaza sportskoj hali na koju se objekat skoro na-

slanja i zbog ~ega hala ne mo`e da dobije upotrebnu dozvolu

(na stranu {to op{tina nema pravo da otkupljuje nelegalne

objekte, a pri tom mo`e da ih zakonski sru{i), a drugi razlog je

spajanje tog objekta sa halom kako bi se pro{irili sportski ka-paciteti (teretana i sl). Na pitanje opozicije kako bi u tom slu-

~aju spojili ova dva objekta, legenda ka`e da je neko iz pozici-je dobacio – tunelom. Ali tu se ve} poodavno nalazimo.

Ono {to iznena|uje i zaista ohrabruje jeste ~injenica da se orga-

nizaciji protesta pridru`uje sve vi{e mladih, a i gra|ana od ko-

jih ogromna ve}ina nema partijsku predistoriju. Opet entuzija-

zam, `elja za op{tim dobrom – {to je, da se ne smetne s uma, u

ovakvom feudalno-partokratskom sistemu smrtni greh. Narav-

no da su primetni klasi~ni oblici opstrukcije, od skidanja plaka-

ta, pritisaka, ucenjivanja, tu`bi. Pod udarom tu`bi predsednika

op{tine i predsednice skup{tine na{ao se i Aleksandar Divovi}

(ina~e poznat kao pobednik jednog ciklusa Slagalice), govor-

nik na protestima, zbog – metafore! D`aba {to su se mnogi u

masi slo`ili sa njim, pa su na nekom od narednih protesta pri-

sutni gra|ani naglas pro~itali delove govora zbog kojih je po-

menuti tu`en. Tako da, ako ima ikakve logike, i tih nekoliko sto-

tina gra|ana treba da o~ekuju po{tara sa tu`bom. Mo`emo da

sumiramo – lokalna op{tinska vlast proganja istori~arku umet-

nosti i pobednika Slagalice! Divovi} se u svom govoru pozvao

na o{tre reakcije razli~itih dru{tava za za{titu ̀ ivotinja, mahom

iz 2013. godine, o po`e{kom azilu za pse kao koncentracionom

logoru za ̀ ivotinje6. Tada je, gle ~uda!, odgovorno lice bilo – sa-

da{nji predsednik op{tine. Kazano je, a na osnovu svih tih re-

akcija, u govoru i to da je Milan Bo`i} stekao svoju reputaciju ujavnosti kao dr Mengele po`e{kog {interaja za pse. Tu`ba koja je

stigla na Divovi}evu adresu simptomati~no govori o halapljivoj

bahatosti vladaju}e garniture7. Do sada je bilo negde i o~ekiva-

no (iskustvo nas je nau~ilo) da vlast uzurpira mno{tvo funkcija

i materijalno se okoristi, ali da stavi {apu na stilske figure, to

mi je bilo prosto nezamislivo. Ovim ~inom izvr{ena je segregaci-ja u Po`egi {to se ti~e upotrebe metafore. Zaista nisam svedo-

~io tolikoj stilisti~koj strasti, evo ve} ne pamtim. Uostalom, na-

smejati se zlu, gluposti, primitivizmu, bahatosti, nasilni{tvu u

lice, izvrnuti ih javnoj poruzi jeste najmanje {to gra|anin tre-

ba da u~ini za dobrobit vlastitog mentalnog zdravlja.

Tokom mandata prethodne vlasti, rekonstruisan je gradski

trg, a pre nekoliko dana na sajtu Op{tine Po`ega postavljen je

fajl, datiran negde na kraj 2016, u kome se iznosi da je trg ne-

bezbedan, opasan po `ivot gra|ana, {to je razlog nedobijanja

ARMATURAMarta Mesaro{, slavna osamdeset{estogodi{nja rediteljka (Usva-janje, Dnevnik za moje ljubavnike, Fetus), dobitnica nagrade festi-

vala u Kanu sa Dnevnikom za moju decu 1984. godine, bavi se te-

mom koja je i danas, naro~ito u Rusiji, tabu. Naime, Marijina sud-

bina identi~na je sudbinama desetina hiljada ̀ ena u Isto~noj Evro-

pi u vreme zavr{nih borbi Crvene armije protiv jedinica Tre}eg Raj-

ha: prilikom bekstva u Austriju silovali su je sovjetski vojnici, a po-

tom je rodila dete koje je za~eto u ovom ~inu brutalnog nasilja.

Zbog svog krutog katoli~kog vaspitanja ne pomi{lja na poba~aj,

dok je s druge strane svesna da u sebi nosi „neprijatelja“, kako na-

ziva bebu. Okru`ena sovjetskim vojnicima (krije se u delu Be~a ko-

ji je pod upravom Kremlja), Marija se trudi da sakrije svoj pravi

identitet, odgajaju}i dete u te{kim egzistencijalnim uslovima, bez

izgleda da prebegne u deo grada pod kontrolom angloameri~kih

trupa u kojem su, veruje, bolji uslovi za ̀ ivot. Dve godine kasnije,

sovjetske trupe napu{taju svoju okupacionu zonu u Be~u a Marija

se udaje za Be~liju. Tajna o poreklu njenog deteta izlazi na videlo

vi{e od pola veka kasnije i ona mora da svojoj k}erci i unuku saop-

{ti dugo potiskivanu, traumati~nu istinu.

BOLNA PREPLITANJAOno {to povezuje heroine pobrojanih filmova nisu ni njihova le-

pota ni njihovi karakteri, koliko nesre}e i patnje koje su im do-

neli mu{karci. Niko i Marija su obe odrasle na ivici gladi, u siro-

ma{nim, ratom opusto{enim sredinama i `rtve su seksualnog

nasilja koje ih je odvelo u autodestruktivnost. Niko je, po nje-

nim re~ima, kad je imala petnaest godina, silovao ameri~ki voj-

nik u bazi u kojoj je radila. Konzumiraju}i droge poku{avala je

da izbri{e se}anje na ovaj nasilni ~in, kao i ~injenicu da ju je ve-

}ina mu{karaca posmatrala kao seksualni objekt. Katja se,

ostav{i bez sina i supruga, okrenula drogama kao „sredstvu za

ubijanje boli“, {to joj je donelo probleme s policijom.

Sve tri junakinje su majke koje su vezane za svoju decu, ali se nji-

hove pri~e drasti~no razlikuju: Marija je silovana, Niko je nepla-

nirano ostala u drugom stanju i Ari joj je oduzet jer je bila hero-

inski ovisnik, dok je Katja jedina u brak u{la iz ljubavi.

No, nisu samo nesre}a i trpljenje ono {to odre|uje Katju, Niko i

Mariju. One nisu stereotipne pla~evne melodramatske `enice,

ve} delaju i bore se za svaki pedalj svoje li~ne slobode. Umjet-nost te ~ini ja~om no {to pretpostavlja{, peva Branimir D`oni [tu-

li} i to je istina koja Niko poma`e da pobedi sve neda}e: njen li~-

ni `ivot je u haosu, zdravlje krhko, lepota nepovratno nestala,

ali u trenutku kad snima neobi~ne zvukove na svom magnetofo-

nu, pi{e poeziju ili nastupa sa bendom, ona dobija smisao, sna-

gu i harizmu. Marija je u podizanju „usvojene“ k}eri, ne kao

smerne supruge, ve} sna`ne, obrazovane i ostvarene `ene, na-

{la svoj razlog postojanja i svoje uto~i{te, dok je Katja, koja je

izgubila najbli`e, u osveti na{la najmra~niji, ali sasvim oprav-

dan, razlog da ostane u `ivotu. Marija, Niko i Katja su `ene koje

su se u najte`im danima svojih ̀ ivota zatekle same, bez podr{ke

drugih, suo~ene sa istinom da moraju da se oslone na sebe ako

`ele da nastave dalje. U surovo ravnodu{nom svetu, u kojem mo-

raju da se izbore sa preprekama koje su, kako se ~inilo na prvi

pogled, nadilazile njihove snage.

Ova tri filmska ostvarenja Suzane Nikjareli, Fatiha Akina i Marte

Mesaro{ re~ito govore o tome da je, nadajmo se kona~no, iza nas

ostalo vreme u kojem su ̀ ene bile objekti trpljenja i pasivne per-

sone koje prevr}u o~ima i padaju u nesvest kad se ispred njih is-

pre~i nevolja ili nasilnik, te da nastupa vreme sna`nih, upe~a-

tljivih li~nosti koje su sve samo ne, kako izreka zapravo pe`ora-

tivno ka`e, „slabiji pol“

VREME SMRTI I RAZONODE

Pi{e: Milo{ @ivanovi}

APEL SRPSKOM NARODU

Krunskog Ministra kulture

Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

iz mraka me istrulela republika vreba.

Da se pitam ja bih ekshumiro Dra`u,

stavio ga ispred vrata da mi ~uva stra`u.

A ministra Joni}a ja bih reanimiro,

za prvog sekretara njega postuliro.

Da se pitam ja bih nadgradio dvor,

a oko dvora onda iskopao rov.

Da se pitam ja bih kulturu raspirivo

i svima bih dinastiju }irili~no tetoviro.

Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

sa Sajmi{ta ne~astiva republika vreba.

Da se pitam a pitam se,

ja bih mogo da pro|em kroz dveri

pa da po meri poka~im o bandere

sve te jadne novinare kadavere.

Da se pitam ja bih sebi pismo napisao

i tu bih izlo`io slede}u misao:

Hibridni narodi na me sada jure,

napravi mi muzej genocidne kulture.

Kruna, kruna, samo kruna,

kruna nama treba,

sa Banjice opasna me vampirica vreba.

...

– Halo? [ta, rekonstrukcija?

U tom slu~aju, stavljam sve na crno,

bacaj ve} jednom to prokleto zrno

BETON BR. 193 DANAS, Utorak, 20. mart 2018. IV

BLOK BR. V Autori: Studiostrip

upotrebne dozvole. Da li je ovo neka nova poruka organizatori-

ma protesta, ostaje da se vidi, ali ~injenice govore slede}e: Sep-

tembra 2017, u ~uvenoj akciji Izi|i mi na teglu, odr`anoj na tr-

gu, „Unija `ena Po`ega“ (zavidni jezici govore o bliskim vezama

sa vrhom lokalne vladaju}e partije) osvojila je prvu nagradu za

najbolji ajvar, a tokom ovogodi{njeg Dana op{tine na tom istom

nebezbednom trgu bi}e organizovan veliki koncert.

Jedan sugra|anin tvrdi da je Po`ega samo eksperiment vladaju-

}e stranke – da se vidi dokle mo`e da se ide, a pri tome nema ni-

kakve opasnosti da se prelije (setimo se npr. ^a~ka s kraja deve-

desetih). Vrh stranke i istra`ni organi }ute, a pre}utkivanje je ja-

san znak podr{ke i odobravanja. I sau~esni{tva. Metafori~ki ili

ne, svejedno je

1 https://www.musicjinni.com/qybkoL1dAqN/novi-predsednik-opstine-pozega.

html

2 [ta su institucije naspram jedne privatne sujete?!

3 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/majke-treba-da-udave-nesposobnu-decu-

sokantna-izjava-predsednika-opstine-pozega/cxsk412

4 https://www.blic.rs/vesti/srbija/skandal-u-pozegi-predsednik-odbornicu-

uporedio-sa-aligatorom-otkinula-si-mi-dva-prsta/3zj2q11

5 Da li bi pri~a o sukobu interesa bila sitni~arenje?6 https://zelenenovine.wordpress.com/2013/05/06/pozega-koncentracioni-

logor-za-pse/ , http://nadlanu.com/151475/koncentracioni-logor-za-pse-u-

pozegi-aktivisti-pokusavaju-da-spasu-pse-iz-celjusti-smrti-foto/

7 Jedan od omiljenih mu izraza za samopredstavljanje, mada meni asocijacija

sa name{taja presko~i na to kafansko zna~enje: {pricer!

MONIKA VIA ITALIA /2