medicinska revija - MEDICAL DATA · PDF fileEmil Dirkem deli samoubistva na egoisti~ka, altruisti~ka, anomi~ka i fatalisti~ka. Egoisti~ko samoubistvo posledica je preterane individualizacije

61

"Nagoni su mitska bi}a, uzvišena u svojojneodre|enosti, ne moèmo ih ni za trenutak previdetiu našem radu, a ipak nismo sigurni da ih jasno vidi-mo".

( Frojd)

Veliki broj filozofa drì se prinicipa da "treba dokraj~itistrahotu i ne strahovati bez kraja" i predlaù "smrt tamo gdesu uslovi ìvota teì od ~ina smrti".

Jaspers isti~e da je "priroda ostavila ~oveku jedan jediniput izlaska iz klup~eta protivre~nosti - put u smrt", aKjerkegor "…ako je smrt najve}a opasnost, onda se nadamou ìvot: ali ako upoznamo još uàsniju opasnost, nadamo seu smrt".

"Naziv samoubistvo - piše Dirkem - koristimo za sveslu~ajeve smrti koji su direktna ili indirektna posledica poz-itivnog ili negativnog ~ina same `rtve koja zna kakva }eposledica tim ~inom nastati".

Jedan od poznatih suicidologa Ringel ukazao je nazna~aj tzv. presuicidalnog sindroma da bi upozorio na visokrizik da }e samoubistvo biti ostvareno. Potencijalnisamoubica pokazuje simptome progresivnog opadanjainteresovanja, motiva i aktivnosti, progresivno stešnjenje,poja~anu agresivnost (retroflektirana agresivnost) isamoubila~ku fantaziju.

Pokušaj samoubistva je u funkciji alarma (Stengel), apelfenomena dozivanja upomo} (cry for help) neverbalno,putem jednog u suštini depresivnog ~ina. " Apel fenomen" (Turberon, Shmedman) je manifestna poruka okolini kod tzv.parasuicidalne pauze" (letalna doza leka). Ukoliko izostane

dijalog sa okolinom osoba sa okre}e monologu - samoubi-la~kom ~inu.

Peldinger ( Poldinger, 1983) ukazuje na suicidalnu tem-atiku kao ocenu suicidalnosti: raniji pokušaji suicida ilio~igledne suicidalne namere, samoubistva u porodici, direk-tne ili indirektne pretnje suicidom, konkretne predstave osamoubistvu i priprema za taj ~in, prete}e zatišje i snovi osamouništenju, skokovima u dubinu, katastrofama.

Emil Dirkem deli samoubistva na egoisti~ka,altruisti~ka, anomi~ka i fatalisti~ka. Egoisti~ko samoubistvoposledica je preterane individualizacije ili pak, nedovoljnedruštvene integracije li~nosti (apatija), dok je altruisti~koposledica nedovoljne individualizacije (" marginalni ljudi"),

Anomi~ka samoubistva nastaju u slu~ajevima privre-menih ili naglih društvenih promena, kao što su društvenekataklizme, promene kolektivnog reda, a pra}ena su konfuz-ijom i dezorijentacijom. Fatalisti~kim samoubila~kim ~inomne prihvata se iznenadno i prejako ograni~enje, kao što suprimeri ropstva ili mladih oènjenih parova.

Maninger isti~e tri elementa u samoubila~kom ~inu:èlja osobe da ubije ( mr`nja), èlja da bude ubijena (krivi-ca) i èlja da umre (beznade`nost).

Njuringer ( Neuringer, 1962) opisuje slede}e vrstesamoubistva namerno (altruisti~ka, egzistencijalisti~kasamoubistva) psihoti~no, manipulativno, hazardno,hroni~no, automatizovano, slu~ajno, nehajno, samoubila~kedestrukcije (alpinizam), suicidalne misli, suicidalne pretnje.

Brud (1972) u " suicidalnom sindromu" isti~e neuspeh(neostvarenost socijalne uloge), rigidnost, stid (kako }e seneuspeh doìveti u o~ima drugih) i izolaciju (lom socijalnekomunikacije).

AUTOAGRESIVNOST

AUTOAGGRESSION

Jovan Bukeli}Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva

AbstractSuicide is a concious, individual act and most often, a real human drama. Its seeing and aceptancevaries in cultures, groups and religions. In the synopsis of a suicide, enlighting all of the sequencesis hard. Even if we accept the proverb - "No man kills himself, one is always killed by other peo-ple", an aswer to the question - "What makes one commit suicide?" must be found. In the other part,we will be talking about suicides and suicide attempts with people who are or were addicted to nar-cotics. These people's attitudes on death are contraversal and mistificated. Reasons that make onewant death or talk about it intensively are: fear of alienation or a complete nervous breakdown, inca-pability to choose a life with more quality and less drugs, loss of representative life values, loss ofselfrespect, loss of social interactions, the feeling of lost transcedency, negative indetification withpathological inductors and pathological inductive groups. In an attempt of psychodynamic interpre-tation, the death symbolism seems acceptable as revengful leaving, selfpunishment, an omnipotentpositijon, as a retroflected murder, negative identification, reunion, rebirth, as we are aware of thefact that a suicide attempt is manifold determined, a "cry for help", even a scream, "appeal to thealarm functions", a desperate dialogue with the environment, from which the help is symbolicallyasked.

Correspondence to:

Prof. dr sc. med. Jovan Bukeli}, Redovni ~lan Akademije medicinskih nauka SLD, Jove Ili}a br.6, 11000 Beograd, Srbija,

e-mail:[email protected]

Klju~ne re~i/pokušaji suicida, "apel funkcija", stavovi prema smrti.

Key words: suicide attempts, "appeal to the

alarm functions", attitudes on death

Aktuelne teme/Current topics

UDK: 616.89-008.44ID=169347852

medicinska revijamedical review

M E D I C A L D A T A God I Broj 2 septembar 2009.

MD MEDICAL DATA Broj 2 / septembar 2009.

62

Kolektivnom samoubistvu pribegli su branitelji hebre-jske tvr|ave Masade da ne bi pali u ruke Rimljanima.Poskakali su sa zidova zajedno sa ènama i decom.

Hai}ani nisu mogli da podnesu španski teror, pa su Špan-ci, uplašeni pomanjkanjem radne snage, zapretili da }e isami po~eti da se ubijaju, kako bi ih na onom svetu svirepi-je ka`njavali.

Stav o samoubistvu u ranijoj antici bio je negativan, dabi zaista prešao u odobravanje i prihvatanje, na primer kodstoika.

Platon relativizuje osudu samoubistva, ali upozorava "...ljudi su deo boìjeg blaga". On isti~e " ... da je smrt dobra,bilo da je to stanje bez ose}aja sli~no snu, bilo da predstavl-ja neku seobu i susret sa umrlim velikanima".

( Platon: Odbrana Sokratova. Kriton. Fedon", BIGZ,1976).

"Samoubistvom se ne ~ini dobro, nego beì od zla".(Aristotel).

Kada Odisej ("Odiseja", XI 482-491 ) u podzemnomsvetu proglašava Ahila sre}nim, "jer sada vlada nad mrtvi-ma", Ahil odgovara " da mu ne treba ni jedne re~i utehe, jerbi radije umesto toga bio i sluga na gornjem svetu".

" Ne treba se starati da ìvimo dugo, nego dovoljnodugo, u skladu sa vrlinama i du`nostima". Seneka nije imaoništa protiv "da mu se da ve}i broj godina".

Za Epikura " smrt nas se ne ti~e", jer "gde smo mi nemasmrti, i gde je smrt nema nas".

Spinoza ( Etika) isti~e da nijedna vrlina nije pre~a odnapora za samoodrànjem... i da su samoubice nemo}neduhom, pobe|eni od spoljašnjih uzroka". Etika je " kosmi~kisavetnik" u ~oveku, njegov unutarnji vid.

Stoi~ari dopuštaju samoubistvo kao racionalni rastanaksa ìvotom, na primer iz patriotskih razloga ili zbogneizle~ive bolesti.

U središtu Hriš}anskog u~enja je Hristovo samo`rtvo-vanje, prototip jednog do krajnjih konsekvenci dovedenihaltruisti~kog samoubistva (jer je za dobrobit celog~ove~anstva), ili kako bi se u savremenoj etici reklo "utili-taristi~kog samoubistva" (M. Horheime).

Hriš}anski moral izvire iz ovog ~ina, ali i nadalje je ver-nicima zabranjeno da ~ine ono što je najbolje, a što je ve}u~inio Hrist.

U zemlji Islama samoubistvo se osu|uje. Kuran zabran-juje samoubistvo.

U Japanu prema samoubistvu postoji prihvatljiv iodobravaju}i stav. Me|u plemenima i u vojsci samoubistvose smatra du`noš}u i ~aš}u (harikiri - rasecanje stomaka, kaoodgovor na sramotu, gubitak ~asti ili kaznu). Posle Drugogsvetskog rata veliki broj Japanaca izvršio je samoubistvo1945. godine.

Me|u ljubavnim parovima u Japanu potpisuje se spo-razum o samoubistvu.

U Indiji poznat je obi~aj " sati", prema kojem " èna -udovica na pogrebnoj loma~i muà vrši samospaljivanje".

Jevrejska i hriš}anska religija osu|uju samoubistvo.Prema hriš}anskom svatanju " ljudski ìvot je svetinja, poje-dinac je pod~injen bogu, a smrt je ulazak u novi ìvot".

Dana 3. aprila 1941. godine jedan tragi~an doga|ajpotresao je ma|arski politi~ki ìvot. Grof Teleki bio je jedanod najistaknutijih politi~ara Ma|arske izme|u dva svetskarata. Prvi put bio je predsednik vlade 1920 - 1921, a drugiput bio je izabran 1939. godine. @eleo je da Ma|arsku drìdalje od nema~kog uticaja, pokrenuo je politiku "oruàne

neutralnosti", a sa Jugoslavijom je potpisao "Ugovor ove~nom prijateljstvu". Nakon agresivnijih nastupanema~kog fašizma Ma|arska, sa Hortijem na ~elu, nijeodolela da postane njen saveznik.

Premijer Teleki se tome suprotstavljao, èleo je da shod-no svom ube|enju zemlja ostane po strani i da ne do|e dookupacije dela Jugoslavije od strane ma|arske vojske.Uvidevši da su njegova nastojanja uzaludna i da ne moèspre~iti pripajanje zemlje sili osovine "iz ose}anja ~asti ipoštenja", kako je napisao u oproštajnom pismu guverneruHortiju, izvršio je samoubistvo.

Njegov ~in ostao je zapam}en u ma|arskoj istoriji kaodelo koje je morao u~initi da bi sa~uvao ~ast i poštenjeuverenja. Postao je primer suicida koji se ne osu|uje, ve} se,smatra dostojanstvenim ~inom.

Ritualna samoubistva ~eš}a su u sektama, pod sna`nimuticajem induktora, zbog reinkarnacije i verovanja da ih"gore, na onom svetu" o~ekuje "sre}niji ìvot".

Kami piše da se samoubila~ki ~in "priprema u tišini srca,baš kao i veliko umetni~ko delo". U mreì haosa traènjesmisla ìvljenja donosi umor ìvljenju, pogotovu kad su"~eljusti smrti neprestano otvorene". Redukcija haosa jesuàvanje kognitivnog polja i minimiziranje alternativa.

Andri} je ostavio poruku da se "ljepšom dušom dubljejeca", a Antigona "…moja duša ve} preselila se, davno, sluìmrtvima".

Samoubila~ki ~in predstavlja "poslednji krik upomo}poslat u prostor, u nadi da }e ga neko uhvatiti."

Pesnika Branka Miljkovi}a "ubila je prejaka re~", dokpesnik Milan Raki} preporu~uje "uprkos gledanju u ponortreba pronalaziti smisao ìvljenja".

Agresivnim, destruktivnim pulzijama Frojd najpre dajenaziv "pulzije smrti", zatim "instinkt smrti", a zatim "tanato-gena tendencija". Poznata je interpretacija internalizovanjaagresije kao potiskivanje homicidnih tendencija.

"Samoubistvo jeste neprijateljstvo pomereno sa jednogobjekta na drugi" (Frojd).

U stru~noj literaturi mogu se na}i shvatanja da postojesuicidalni motivi "kada se smrt ~ini poèljnijom od ìvota".To su: mogu}nost herojske smrti (opisane u mnogim kul-turama), nepodnošljivi bol ili psihi~ka patnja, kontrafobi~nareakcija na smrt (smrt se ~ini strašnom, osoba pristaje pre dasama dokraj~i strahotu nego da strahuje bez kraja), potrebaza slobodom (osoba ne èli da bude sputana ~ak ni ìvotom),èlja za ponovnim spajanjem sa voljenom osobom koja jemrtva.

Pojam smrti ne moè se svesti samo na intelektualnesadràje. Gesel smatra da smrt ne uznemirava dete pre~etvrte godine, a oko devete godine ima realniji odnos.

"Zrelost za slobodnu smrt" zna~i odsustvo mentalnogporeme}aja koji bi bio uzrok suicidnog ~ina.

Presuicidalni sindrom dece nagoveštavaju slede}i simp-tomi i znaci: poreme}aji sna i ishrane, psihosomatske smet-nje, povla~enje, agresivno ponašanje, zanemarivanje škole,teško}e u uspostavljanju kontakta, promiskuitetno ponašan-je, upotreba psihoaktivnih supstanci (alkohola i droga),beànje od ku}e i škole, iznenadne promene karaktera,teško}e koncentracije.

Benderova i Šilder suicidalno ponašanje interpretirajukao bekstvo iz neizdrìve situacije (nedostatak ljubavi, naprimer). Adolescent koji trpi od nedostatka ljubavi u det-injstvu uspostavlja veoma jake emocionalne veze sa osoba-ma suprotnog pola. Prekid ovih veza dovodi do regresivne

63

Medicinska revija Medical review

reakcije i izlaska iz okvira romanti~ne ljubavne pri~e iprelaska na samoubila~ki ~in.

Mlada osoba se ubija pod uticajem romanti~ne literaturei "ljubavnih jada", ali i prikriva prave uzroke ("~uva svojutajnu").

Pojam smrti razli~it je u svesti deteta, preadolescenta iadolescenta. Smrt je ~esto mistifikacija koja se na jedansasvim neodre|eni na~in istovremeno prièljkuje i ignoriše.

Pokušaji samoubistva su nekoliko puta ~eš}i odsamoubistva. Stopa samoubistva je u obrnutoj srazmeri sastopom ubistva.

Izvesni pokreti mladih danas, subkulture i kontrakulture,imaju specifi~an odnos prema samoubistvu. Smrt se glori-fikuje me|u ~lanovima "klubova samoubica", raznim "dark-erima" (koji se simboli~no obla~e u crno). Smrt po sistemu"ruskog ruleta", ili pisanim dekretom, kojim se mladoj osobinare|uje da izvrši samoubistvo, postaje sumorna zbiljame|u mladima celog sveta.

Alvarez (1971) saopštava da se u jednom engleskomgradi}u, nakon smrti jednog de~aka, ceo razred obesio o istukuku u toku deset dana.

Samoubistvo je svesni individualni ~in i naj~eš}e li~naljudska drama. Shvata se i prihvata zavisno od ljudskihgrupa, kultura i religija. U shvatanjima klasi~ne psihijatrijedominira stav da je samoubistvo bolestan ~in, kojempribegavaju mentalno obolele osobe. (Izuzimaju se, nar-avno, herojska samoubistva o kojima piše Dedijer). Iakosamoubistvu (suicidu) ~eš}e pribegavaju duševni bolesnici,ono nije retko ni me|u tzv. normalnim ljudima.

U sinospisu samoubice teško je osvetliti sve sekvence.Ako se i prihvati poruka da nema samoubica "ve} su njihubili drugi", mora se traìti odgovor na pitanje šta ih je nat-eralo da dezertiraju iz ìvota. Protest postoji, ne prihvata se"haoti~na java". "Psihi~kom autopsijom" pokušavamo dadoku~imo razloge suicidnog ~ina. Samoubice ~esto nemajuìvotnih radosti, s anhedonisti~kim i prezrivim odnosomprema ìvotu.

U svakom samoubistvu sadràna je "zna~ajna podsvesnahostilnost, kombinovana s nedostatkom sposobnosti zaljubav prema drugima".

Psihoanaliti~ari izuzetnu ulogu pridaju ~ovekovom nadJa i u ~inu samubistva nalaze simboli~no "uništavaju}eka`njavaju}eg Super-Ega da bi se ponovo pronašao zaštiti-ni~ki Super-Ego”. Super-Ego je "presreta~ agresivnih pulzi-ja usmerenih ka napolje i uzro~nik je njihove refleksije kaunutra".

Jung samoubistvo smatra kao "smrt Ega koji je izgubiokontakt s realnoš}u".

O doìvljaju smrti Hendin piše: "Smrt kao ponovnora|anje, kao povratak u detinjstvo, kao doìvljaj omnipoten-cije, kao osvetni~ko napuštanje, sjedinjuje s voljenomosobom".

Koncepcija da smrt simbolizuje ~in ostavljanja, napuš-tanja, vodi poreklo iz detinjstva. De~ije reakcije na smrtuperene su protiv umrle osobe kao da je ona dobrovoljno"otišla".

Smrt se bira kao osvetni~ko napuštanje. (Ilustrativniprimer je jedan osamnaestogodišnjak u homoseksualnojvezanosti sa svojim vršnjakom koji ~inom samoubistvanapušta svog partnera).

Smrt moè imati simboliku ponovnog sjedinjavanja.(Jedan mladi samoubica, nakon smrti voljene osobe, drào jegodinu dana njenu fotografiju maštaju}i da }e se samo u

smrti ponovno sjediniti s njom. Drugi primer. Jedna mladaosoba imala je romanti~nu vezu koja je trajala dve godine.Mladi} se oènio drugom devojkom a ona je pokušalasamoubistvo. Spasena je i nakon izvesnog vremena udala seza drugog momka ali nije obla~ila ven~anicu. Pri ponovnompokušaju samoubistva ona je sanjala ven~anicu "koja je višeli~ila na mrtva~ki pokrov"..."Sjedinjavanja" s njenompravom i velikom ljubavlju mogla je, izgleda, da se ostvarisamo preko smrti).

Smrt moè da simbolizuje "ponovno ra|anje".Pacijentkinju M. otac je napustio kada je imala 13. godina.U mladosti pokazivala je posebno interesovanje za smrt iumiranje. Se}ala se napamet scena iz mnogih romana gde jeopisivana smrt. Pod hipnozom ona je ispri~ala san koji jeprethodio njenom pokušaju samoubistva. U tom snu ona jeponovo ro|ena, ali kao de~ak, ponovo sa svojim ocem.

Smrt se bira i kao akt samoka`njavanja (za neuspeh,neprimereni oblik ìvljenja, ose}anje bezvrednosti, kodmentalno obolelih).

Samoubistvo je i oblik "smrti koja se ve} dogodila".ôvek koji je sko~io kroz prozor ostao je bez noge i ruke.Nekoliko meseci kasnije sanja kako kupuje mrtva~ki san-duk, a radnik koji je pravio mrtva~ki sanduk rekao mu je daje do pola gotov. On je smatrao da je njegova smrt do polaizvršena, on je emocionalno mrtav nekoliko godina prepokušaja samoubistva. Jedna osamnaestogodišnja devojkaimala je košmare u kojima joj je suvi led prilazio sve bliè,prete}i da je prekrije. Budila se u panici. Mu~ila je ~injenicašto nije saose}ala sa ljudima, a njen fizi~ki izgled podse}aoje na "neku vrstu smrti koja se kre}e". Njena slika suvogleda bila je slika nje same - "permanentno smrznute, opasneza druge i samorazaraju}e".

Više godina unazad u stru~nim krugovima razgovara seo "klubovima samoubica" me|u mladima. Oporuke mladih


64

samoubica karakteristi~ne su po klišetiranom obrascu: skidase odgovornost i krivica roditelja ili bliskih, poru~uje im seda su voljeni, traì se oproštaj, isti~e ~esto "...tako je moralobiti", što daje pravo da se pretpostavi i mogu}nostrazaraju}eg dejstva prisile (ideje, filozofije, kolektivnesvesti, religije, sekte itd.)

U izvesnom broju oproštajnih pisama postavlja se pitan-je koji je ìvot realan: "zemaljski" ili "nebeski". Za prvitvrdi se da je prolazan, privremen i osiromašen. Mladesamoubice opsednute su fenomenima reinkarnacije. Kaoposledica ideologije pasivnosti, nesposobnosti da seanticipira budu}nost, perspektivnost, li~ni socijalni rast irazvoj, propagiraju se: bezna|e, mra~ne ideologije, droga,samoubistvo. ôvek danas (homo technologicus) zaokup-ljen egzistencijalnim problemima, "fromovskim strahom"odmentalne alijenacije, strahom da ne postane "kosmi~kanula", teì, ~ak vrlo ~esto, magijskoj transformaciji stvar-nosti: meditacijom, nirvanom, okultizmom, "nebeskim za-~inima", pripadnoš}u nekim morbidnim "alternativnimpokretima". Prihvata se docilno, poslušno, bez intelektualneprorade, ideologije grupa i deifikacija, ritualno veli~anjesamoubila~kog ~ina.

POKUŠAJI SAMOUBISTVA I SAMOUBISTVAOSOBA ZAVISNIH OD PSIHOAKTIVNIH SUP-STANCI (PAS)

"...Ljudi vole uìvanje i neposrednu sre}u da biizrasli, valja ih nau~iti da odbijaju med dana... Ljudisumnjaju da li }e sti}i u dràvu sunca, da liona pos-toji. Valja ih spasiti od njih samih. "

(A. Kami)

Droge i alkohol potenciraju latentne depresivne isamoubila~ke tendencije. U istraìvanjima osamoubila~kom ponašanju nedeljno je oko 20% onih koji sujednom ili više puta pokušali samoubistvo. Me|u narkoman-ima pokušaji samoubistva su deset puta ~eš}i nego me|umentalno obolelim osobama koje nisu narkomani.

Po~etkom osamdesetih umire mlada devojka - prva `rtvadroge u Beogradu. Godine 1970. umire Dìmi Hendriks.Posle smrti ovog popularnog muzi~ara zabeleèn je porastbroja pokušaja samoubistava me|u mladima. Brajan Dòns(jedan os Stounsa) na|en je mrtav u svom bazenu. Bio je touobi~ajen dan za Brajana, on je umirao svakog dana. U znakposlednjeg pozdrava u Hajd-parku njegovi prijtelji pustili sutri hiljade šarenih leptira.

Na beogradskim grobljima sve je više humki tragi~ne"dece cve}a".

U adikata introjektovan je "loš objekat", a "loš objekat"u selfu ra|a hostilnost koja je okrenuta sebi.

Stavovi narkomana prema smrti puni su kontraverzi imistifikacija. Naj~eš}i razlozi zbog kojih se razmišlja osmrti ili se èli smrt jesu: strah od alijenacije i potpunogmentalnog sloma, nesposobnost da se odaberu kvalitetnijinehemijski stilovi ìvljenja, gubitak ego ideala u skladu saidealnim Ja, gubljenje reprezenativnih vrednosti ìvota,gubitak samopoštovanja, osiromašenje relacija u socijalnomhumanom prostoru, ose}anje izgubljene transcendencije,negativna identifikacija sa patološkim induktorima ipatološkim indukcionim grupama, prihvatanje teorije sautodestruktivnim ìvotnim kredom da " treba umreti mlad ibiti lep leš... Najlepši su u mrtva~nicama !"

Socijalna smrt prethodi biološkom nestajanju narko-mana. Ostentativna poza i demonstrativna autoadministraci-ja ~esto letalnih doza droge u mikrosocijalnom prostoru, ~aki u getu, ovih mladih homo ludens-a fasciniranih beatifi~nimvizijama i "pobedni~kim monomanijama", prihvata se kaoherojski ~in, sa scenografijom i tragikom hemijskog "ruskogruleta". Pokušaj psihoterapije "zdravog razuma" moèdovesti do gubitka tog "zdravog razuma". Narkomani traèda se svet promeni prema nekoj njihovoj, naj~eš}e imagi-narnoj viziji sveta budu}nosti. Ako taj svet odbija da seradikalno menja, oni }e polako iz njega oti}i, jer u svetu ukojem se neguje dovo|enje stvari do savršenstva, a zane-maruju "ukrasne dobrote u ljudima", oni ne nalaze smisaoìvljenja.

Ako se prihvati opredeljenje da "nema samoubica ...njihsu ubili drugi", mora se traìti odgovor šta je mlade ljudenateralo na tragi~no bekstvo iz ìvota. Protest postoji. Oti}iili ostati "stanovnik pakla". Neshva}eni narkoman okre}e semonologu. Taj monolog zva}e se samoubistvo. Ne prihvatase haoti~na java i ne nalazi odgovor ima li smisla ìveti ìvotkoji je postao ostatak mnogih malih smrti.

Za pokušaj samoubistva retko postoji jedan razlog, ~ak iu slu~ajevima kad potencijalni samoubica ostaje uporan i uizjavi da zna pravi razlog autodestrukcije, kao svesnog ~inana koji se odlu~io.

U svim slu~ajevima pokušaja samoubistva tragali smo zasuicidalnim motivima u osoba zavisnih od droga, koriste}ipsihoanaliti~ka i psihodinamska tuma~enja, snove, intimnednevnike, crteè i slike, jer osobe zavisne od psihoaktivnihsupstanci pokazuju svojevrstan otpor analiti~kom terapi-jskom pristupu.

Smrt je ~esto imala simboliku osvetni~kog napuštanja(posebno kod mladih adikata), zatim samoka`njavanja iispaštanja zato što se upotreba supstanci prihvatala kaoruàn ~in usmeren povre|ivanju porodi~nih mitova. Smrtkao fenomen retroflektiranog ubistva je retkost, jer je ekster-nalizovanje agresije ~esto strano Egu mladih zavisnika, padolazi od internalizovanja agresije, ose}anja krivice ipotrebe za kaznom, koja je vodila autodestrukciji.

65

Medicinska revija Medical review

@ivot narkomana upore|uje se sa ìvotom samoubice.Postavlja se pitanje vrednovanja ìvota u kojem je drogaagens hroni~nog samoubistva.

STAZOM BESPU]A

Frojd je govorio o retroflektiranom, samoka`njavaju}emgnevu, gde pokušaj samoubistva simbolizuje ose}anje kriv-ice i potrebe za kaznom. (Jedan eks-adikt na izdràvanjukazne u popravnom domu, pokušao je samoubistvo u tokujedne depresivne krize. U toku psihoterapijskog tretmanaasocira mnoga se}anja, dinamski vrlo instruktivna. Kad muje bilo šest godina stric ga je u~io bokserskim i karate vešti-nama, a vrlo ~esto baratao je puškom, pištoljem i karabinom.Kao pubescent imao je sadisti~ke i ubila~ke ideje. Bio jeneèljeno dete u porodici ~estih sukoba, verbalne hostilnos-ti i agresivnosti. Majka se zbog sva|e sa svojim suprugomošišala do glave !)

Samouništavaju}e ponašanje (self destructive behaviour)sa simbolikom osvetni~kog napuštanja nije retkost me|umladim zavisnicima. (Jedan naš pacijent, neèljeno detemajke koja je le~ena od fobi~ne neuroze, na odeljenjupokušava suicid samospaljivanjem. Drugi bolesnik, ~ije su iprimarna i sekundarna porodica razorene, na klini~kom psi-hijatrijskom odeljenju ubrizgava sebi u venu vodu, vinjak ineki sirup protiv kašlja).

Samoubistvo moè da sadrì i elemente "pobune Egaprotiv ekstremno krutog Super-Ega". Traè}i ponovo zaštit-ni~ki Super-Ego, Ego se narcisti~ki spaja sa o~iš}enim SuperEgom (Fenichel). (Mlada gimnazijalka, Vukovac, razvijaose}anje krivice što godinama nije obišla oca, koji je azili-ran kao teàk epilepti~ni bolesnik, ubrizgava sebi visokudozu droge (over dose) kontaminiranim injekcionim pri-borom, koji je pripadao zavisniku inficiranom C hepatiti-som).

Neki pokušaji samoubistva idu po tipu negativne identi-fikacije s poznatim li~nostima koji su umrli od droga. (Nagrob jedne devojke, koja je umrla u Avganistanu, ide se kaona hodo~aš}e. Spomenik koji su joj podigli hipici i narko-mani uvek je oki}en cve}em).

Doga|aji svakodnevno potvr|uju svu opasnost induk-tivnog širenja autodestruktivnog ponašanja me|u narkoman-ima. Iako su ~eš}e opservirani infantilni nerefleksivni obliciimitiranja okoline, nego svesno traènje identifikacionihuzora, pokušaji samoubistva po ugledu na afirmisane idoleme|u narkomanima ne mogu se zanemariti.

Odsustvo emocionalne topline, apati~ni nivoi komu-nikacije, strah od alijenacije i egzistencijalnog promašaja,strah da se ne postane "kosmi~ka nula", sna`ni su suicido-geni motivi. ( "...U mojoj porodici, tu`no monologizirajedan narkoman, sve je tako tmurno, nema smeha, nemaradovanja ìvotu ... Hiljadu puta zapitao sam se kuda }uve~eras). (Sli~an primer je i depresivni eks-adikt emocional-no neprihva}en u porodici, student filozofije, sa naglašenompotrebom za ljubavlju i ne`noš}u, dolazi na nezakazanuseansu i posmatra me tu`nim pogledom. Iz medicinskog kar-tona prime}ujem da mu je danas ro|endan, ustajem i srda~nomu ~estitam ro|endan. Po~inje spontano da pla~e, što u rani-jim seansama nije ~inio. Moj pokušaj da se našalim da pravimuškarci i budu}i filozofi ne pla~u, rezignirano i kratkoodgovara:"...Do ovog trenutka, a sada je ta~no dvanaest~asova, osim Vas doktore, niko mi iz moje brojne porodicenije ~estitao ro|endan.")

Posedujem fotografiju ovog pacijenta, bizarnu i zastrašu-ju}u. On je, naime, autoknipsom fotografisao sebe u grobu.U psihijatriji to je "fenomen smrti koja se ve} dogodila".

Jedan adolescent, s naglašenom dismorfobijom iose}anjem da je seksualno neprivla~an partner, sutradanpošto ga je ostavila devojka, pokušava suicid tatulom stra-monii. Prethodne no}i sanja san u kome jasno vidi kako ujednoj àbokre~ini plivaju ru`ni ljudi, za koje, u snu,pokazuje izuzetnu radoznalost. Budi se u pani~nom strahukada u jednom od tih leševa prepoznaje svoj lik.

Strah od mentalnog i emocionalnog sloma, nesposobnostda se ìvi bez droge, gubitak ego ideala, sna`ni su izvorianksioznosti i suicidogenih impulsa. Kratka ispovest jednenarkomanke to i potvr|uje.

"...Sa osamnaest godina moj otac je uništavao bunkere, aja sam štampala pesmu posve}enu drugarici koja je umrla oddroge."

Nekad nozofobi~ni strah moè biti suicidogeni motiv.Zbog straha od duševne bolesti jedan narkoman izvršio jesamoubistvo. "Medicinska enciklopedija" bila je otvorenana strani na kojoj je bio tekst o shizofreniji. Preko tog teks-ta ostao je krst, kao verovatni simbol èlje da se umre prenego što se oboli od psihoze.

From piše o potrebi mladih da pobegnu iz "zatvora apso-lutne egocentri~nosti".

"Potreba da se transcendira egocentri~no, narcisoidno,izolovano stanje onim koje }e biti povezano s drugim,otvorenoš}u prema svetu, beè}i od pakla egocentrizma iprema tome, samozato~enju".

Nekad ostaje samo paradoksalna nada svakodnevnogiš~ekivanja nekog savremenog Mesije, koji nikako da do|e idonese spasenje.


66

LITERATURA

1. Alvarez, A. (1975), Okrutni bog - studijao samoubistvu, Beograd, V. Karadì}

2. Bukeli} J. : Droga - mit ili bolest, Zavodza ud`benike, Beograd,1988.

3. Bukeli} J. : Droga u školskoj klupi,Velarta, Beograd,1997.

4. Bukeli} J. : Socijalna psihijatrija, Zavodza ud`benike, Beograd 2004.

5. From E. : Anatomija ljudske destruk-tivnosti, A. Cesarec, Zagreb,1975.

6. Hendin H. : The Journal of nervous andmental disease, Vol 136, 1963.

7. Durkhem E. : Suicide, New York: FreePres, 1951.

8. Kjerkegor S. : Strah i drhtanje, BIGZ,Beograd 1975.

9. Ni~e F. : Sabrana dela, Prosveta, Beograd1994.

10. Puri} - Pejakovi} J. , Dunji} D. :Samoubistvo adolescenata, Zebra,Beograd,1996.

11. Strikovi} J. : Samoubistvo i apsurd,Univerzitetska re}, Nikši}, ~etvrto dopunjenoizdanje, 1990.

12. Le suicides, "Roche", Bruxalls, 1977.

Rad je primljen 19.07.2009

ApstraktSamoubistvo je svesni individualni ~in i naj~eš}e, li~na ljudska drama. Shvata se i prihvata

zavisno od ljudskih grupa, kultura i religija.U sinopisu samoubice teško je osvetliti sve sekvence. Ako se i prihvati poruka da "nema

samoubica, ve} su njih ubili drugi", mora se traìti odgovor na pitanje šta ih je nateralo da dezertira-ju iz ìvota.

U drugom delu rada govorimo o pokušajima suicida i suicidima osoba zavisnih od psihoak-tivnih supstanci.

Stavovi osoba zavisnih od psihoaktivnih supstanci (PAS) prema smrti puni su kontraverzi imistifikacija. Naj~eš}i razlozi zbog kojih se razmišlja o smrti ili se èli smrt jesu: strah od alijenaci-je ili potpunog mentalnog sloma, nesposobnost da se odaberu kvalitetniji nehemijski stilovi ìvljen-ja, gubitak ego ideala u skladu sa idealima Ja, gubitak reprezentativnih vrednosti ìvota, gubitaksamopoštovanja, osiromašenje relacija u socijalnom humanom prostoru, ose}anje izgubljene tran-scedencije, negativna identifikacija sa patološkim induktorima i patološkim indukcionim grupama.

U pokušaju psihodinamskih interpretacija ~ini nam se prihvatljivom simbolika smrti kao osvet-ni~kog napuštanja, samoka`njavanja, ispaštanja, omnipotentne pozicije, kao retroflektirano ubistvo,negativna identifikacija, ponovno sjedinjavanje ili ra|anje, svesni ~injenice da je pokušajsamoubistva mnogostruko determinisan i svojevrstan, mo`da poslednji "poziv za pomo~", ~ak krik,vapaj "apel alarm funkcije", o~ajni~ki dijalog sa okolinom od koje se na simboli~an na~in, traìpomo}.

Narkomanija je i odbrana od depresije i autoakuzativnaakumulacija anksioznosti, straha i depresivnosti.Narkomanija se moè izabrati kao autoagresivni oblik ìvl-jenja.

U svojoj morbidnoj atraktivnosti postao je privla~an iprovokativan na~in izbora smrti u argou narkomana nazvan"zlatni metak". U apartmanima hotela, u osami, tiho, ubriz-gava se smrtonosna doza heroina. Sinopsis je tajanstven,nema oporuke, ne traì se ni oproštaj ni pomilovanje, izìvota se beì nemo. Stoga, ne moè se izvršiti valjana i mer-itorna "psihi~ka autopsija" umrlog samoubice, niti dobitiodgovor o motivima samoubistva.

U pokušaju psihodinamskih interpretacija ~ini nam seprihvatljivom simbolika smrti kao osvetni~kog napuštanja,samoka`njavanja, ispaštanja, omnipotentne pozicije, kaoretroflektirano ubistvo, negativna identifikacija, ponovno

sjedinjavanje ili ra|anje, svesni ~injenice da je pokušajsamoubistva mnogostruko determinisan i svojevrstan mo`daposlednji "poziv za pomo}", ~ak krik "apel-alarm funkcije",o~ajni~ki dijalog s okolinom od koje na simboli~an na~intraì pomo}.

Tekst je ilustrovan slikama pacijenata le~enih terapijomslikanjem. (Ikonoterapija)

Documents

medicinska revija - MEDICAL DATA · PDF fileEmil Dirkem deli samoubistva na egoisti~ka, altruisti~ka, anomi~ka i fatalisti~ka. Egoisti~ko samoubistvo posledica je preterane individualizacije