7

ARBITRAŽNO PRAVO

- Stranke same odlučuju da sporni odnos reše pred arbitražom umesto pred sudom. Ukoliko se odluče za arbitražu, odluka koju arbitraža donese (nakon pravnosnažnosti i proteka paricionog roka) je podobna za prinudno izvršenje koje se obezbeđuje silom odn. autoritetom državnog aparata. Ukoliko postoji arbitražni sporazum, a stranke se ipak odluče da istupe pred sud, sud će se proglasiti nenadležnim i doneće rešenje kojim tužbu odbacuje.

- Nisu svi sporni odnosi podobni da se reševaju pred arbitražom, jer je za neke sporne odnose (sporovi od javnog značaja) zakonom nadležan isključivo sud. Ako stranke i pored toga ugovore arbitražu, arbitraža je dužna da ODBACI tužbi i oglasi se ne nadležnom

- Stranke same biraju arbitre zbog njihove stručnosti, nepristrasnosti, nezavisnosti, objektivnosti. Izabrani arbitar nije dužan prihvatiti se ’’posla’’

- Arbitražu u odnosu na sud karakteriše brzina postupka, efikasnost, - Stranke određuju i materijalno pravo po kome će se odlučivati. Ukoliko ne utvrde pravo,

mogu da se odluče za arbitriranje po pravičnosti (običajne, moralne norme)- Arbitri sude po pravilima struke, objektivno, racionalno, stručno, a ne sude proizvoljno- Arbitraža je pogodnija od suda zbog manje formalizma, jer stranke same utvrđuju pravila- Arbitraža je jednostepena instanca, jer se nakon donete odluke, odn. nakon njene

pravosnažnosti i proteka paricionog roka, može prinudno izvršiti- Stranke mogu same da ugovore da će postojati mogućnost podnošenja žalbe na odluku

arbitraže u prvom stepenu i tada će nadležan za rešavanje po žalbi biti sud koji bi inače bio nadležan da stranke nisu ugovorile arbitražu.

- Da bi arbitraža bila nadležna mora da postoji pismeni sporazum stranaka o njenoj nadležnosti. Ukoliko se i pored postojanja ovakvog sporazuma podnese tužba pred sudom, on će se proglasiti nenadležnim

- Dogovor o nadležnosti arbitraže može da se zaključi u okviru ugovora (npr.kupoprodajni ugovor, ugovor o zakupu, ugovor o transportu robe) te govorimo o postojanju arbitražne klauzule.

- Ukoliko stranke nisu ugovorile nadležnost arbitraže klauzulom prilikom zaključenja ugovora, mogu tek u momentu nastanka nekog spornog odnosa da ugovore arbitražnu nadležnost i tada govorimo o ad hoc arbitražama koje se formiraju za samo taj jedan konkretan sporni odnos

- Osnovna razlika između nadležnosti arbitraže formirane klauzulom i ad hoc arbitraže jeste broj spornih odnosa koji može biti rešen. Arbitraža formirana klauzulom je nadležna za SVE buduće sporove koji proisteknu iz ugovora čija je klauzula sastavni deo (npr.spor radi (ne)izvršenja ugovora, spor radi raskida ili poništaja ugovora, povraćaj datog, naknada štete). Ad hoc arbitraža je nadležna za samo jedan, konkretan sporni odnos te njenim rešenjem ad hoc arbitraža prestaje da postoji.

- Arbitraža nije državna ustanova, već je pod zaštitom države, odn.suda (trgovinski, privredni sporovi) – arbitraža je jedna vrsta kvazi suđenja, odn. uprošćenog suđenja. Arbitraža je ’’sui generis’’ postupak ’’izveden’’ iz sudova

- Arbitraža NIJE mirenje – arbitraža uvek ide ka odluci koja je pravnosnažna i kao takva podobna za prinudno izvršenje

- Postupak arbitraže može da vodi jedan arbitar izabran uz saglasnost obe stranke- Postupak arbitraže može da vodi i veće arbitra sastavljenog od tri člana. Svaka stranka sama

ili sa spiska arbitara bira po jednog arbitra, dok se treći arbitar bira od strane dva već izabrana arbitra

- Pravilnik o stalnom izbranom sudu pri privrednoj komori (ili pravilnik o unutrašnjoj arbitraži) rešava privredne sporove između domaćih privrednih subjekata (isključivo za rešavanje privrednih sporova)

7

- Stalni izbrani sud ima svoje organe, predsednika, pravilnik = kompletnu unutrašnju organizacionu strukturu

- Ad hoc arbitraža nema unutrašnju organizacionu strukturu te odluka koju ona donese se dostavlja trgovinskom sudu koja po proteku pariciong roka može da utiče na njeno prinudno izvršenje

- Stalni izbrani sud može da se angažuje i samo kao medijator ili posrednik u rešavanju spornog odnosa mirnim putem što znači uzajamnim popuštanjem (uzajamnim ustupanjem) ili postizanjem poravnanja (ZOO – vansudsko poravnanje)

- Zato arbitraža ima dvojnu ulogu je rmože da se pojavi u ulozi ’’mirenja’’ ili u ulozi ’’sudovanja’’

- Za arbitražu u ulozi posrednika nije neophodno postojanje pismenog sporazuma, ali zato za arbitražu u ulozi ’’sudovanja’’ UVEK mora da postoji arbitražni sporazum stranaka dat u pismenom obliku

- U toku postupka arbitraže nije dozvoljena promena spornog odnosa u smislu preinačenja tužbenog zahteva, ....

- Ukoliko sporazum o arbitraži postoji među strankama, one ne moraju odmah da pokrenu arbitražni postupak tužbom već mogu da ugovore posredovanje pa tek ako ono ne uspe da pokrenu postupak pred arbitražom

- Nema arbitražne presude, već samo arbitražne ODLUKE- Zakon o parničnom postupku iz 1998.g ne važi, izuzev glave XXXI koja je i danas aktuelna,

ali se ne nalazi u novom zakonu- UNCITRAL je model pravila o arbitraži i on nije ni za koga obavezujući – to su pravila

doneta od strane UN kojim se želi postići unifikacija radi jednoobraznog postupanja pri arbitražnom postupku

- Uslovi koji moraju biti kumulativno ispunjeni za arbitražno odlučivanje:a) zakonski uređen sistem normi kojima se uređuju određeni odnosib) da postoji spornost odnosa (može da nastane i naknadno, pošto je arbitraža ugovorena)c) da stranke same ne mogu da reše sporni odnos d) da same stranke ne žele da reše sporni odnos pred državnim sudski organimae) da su stranke postigle saglasnost da ga povere arbitražif) da postoji saglasnost da će se poštovati odluka arbitražeg) arbitražna odluka je obezbeđena sistemom državne prinude

- Arbitraža je izuzetno vezana za ovlašćenja data joj arbitražnim sporazumom i ona van tih okvira ne može da ide – po tome se i razlikuje od suda

- Tužba protiv odluke je moguća kada nije dozvoljena žalba na odluku arbitraže- Podela, odn. vrste arbitraže:

a) unutrašnja i međunarodna arbitraža (trgovinski spor sa elementom inostranosti; kada stranke sa različitim mestom sedišta (države) ugovore arbitražni sporazum)b) stalne (ili institucionalne arbitraže karakteriše organizaciona stalnost, uređenost opštim aktima, trajnost, pravilnici (poput Pravilnika stalnog suda pri privrednoj komori i Pravilnik spoljnotrgovinske arbitraže pri trgovinskoj komori), regulaciona procedura po kojoj se radi, spisak arbitara) i ad hoc arbitraže (nisu stalne i nemaju organizacionu strukturu te se formiraju samo za jedan konkretan slučaj gde stranke same određuju pravila po kojima će se postupak voditi, a odluka doneta u ad hoc arbitražama se dostavljaju trgovinskom sudu kada po proteku paricionog roka ona postaje prinudno izvršiva)c) funkcionalni (sfera raspravljanja i odlučivanja je bitnija) i organizacioni karakter d) podela prema stvarnoj nadležnosti na opšte (nadležne za sve vrste sporova) i specijalizovane (nadležne samo za određene vrste sporova, npr.’’spor o pamuku’’ pred Liverpul Cotton arbitražu).

- ARBITRAŽA je način, metod rešavanja spornog odnosa koji postoji između dva trgovinska subjekta gde stranke daju mandat arbitru da reši spor i gde država svojim autoritetom (aparatom) obezbeđuje prinudu

7

- Mogućnost osnivanja institucionalnih arbitraža imaju profesionalna i strukovna udruženja, berze, grupa građana ....

- Međunarodna arbitraža (spor između dve države) nije isto što i međunarodna arbitraža sa elementom inostranosti (spor između privrednih subjekata sa mestom sedišta u različitim državama)

- Arbitraža ne postoji bez postojanja pismene saglasnosti volje obe stranke- Arbitražna odluka obavezuje istom pravnom snagom kao i sudska presuda. Sud može samo

da konstatuje da je arbitraža donela odluku, da je prošao paricioni rok, da je odluka postala podobna za prinudno izvršenje. Sud ne ispituje odluku i da li je ona pravno valjana ili nije, da li je na zakonu zasnovana ili ne, da li je pravilna ili nije, da li je u pitanju ad hoc odluka ili odluka stalne arbitraže – ovde ne govorimo o drugostepenom žalbenom sudu

- Stranke same ulažu napor oko formiranja ad hoc arbitraže, samo određuju pravila, same finansiraju

- Ako se stranke odluče za stalnu arbitražu, od vrste spora (npr.građevinski spor) zavisi kakva će arbitraža biti i sa koje liste će se arbitri birati

- Prednost je ugovoriti arbitražnu klauzulu kojim će se rešavati svi sporni odnosi koji proisteknu iz zaključenog ugovora. Ako klauzule nema, već je u pitanju ad hoc arbitraža, stranka mora dobro da definiše šta tačno daje u nadležnost arbitraže kako bi bili definisani okviri u kojima će se ona kretati, jer najčešće se arbitražna odluka napada upravo zbog prekoračenja arbitražnog sporazuma. Mana ad hoc arbitraža je ta što se ona formira za jedan konkretan sporni odnos te ako iz istog ugovora proistekne i drugi sporni odnos, stranke moraju ponovo da ugovore nadležnost ad hoc arbitraže ili da idu na sud. Ovim se stiče utisak kao da je došlo do ’’parčanja’’ jer jedan sporni odnos rešava arbitraža, a drugi povodom istog ugovora i istih stranka rešava sud.

- Arbitražnim sporazumom stranke mogu sve što je u granici javnog poretka, prinudnih propisa i dobrih običaja, morala

- Arbitar je svako fizičko poslovno sposobno lice bez obzira na državljanstvo. Lice sposobno da razumno rasuđuje i u koga stranke imaju poverenja. Nije neophodno da arbitar bude sa pravničkim znanjem. Ukoliko se npr.radi o sporu iz oblasti građevine, za arbitre mogu da se angažuju građevinski inženjeri, projektanti. Iz tog razloga arbitri su slobodni da sude ne samo po materijalnom pravu već i po pravičnosti kao stručna lica iz određene oblasti.

- Arbitri su dužni da svoju odluku donetu po pravičnosti obrazlože, ali nisu obavezni da obrazlože i na šta su se pozvali (da li na zakon, običaj, ...)

- Arbitar mora da bude nepristrasan. Ukoliko je arbitar pristrasan onda nema mesta njegovoj pravičnosti. Arbitar ne sme da bude pristrasan ni u subjektivnom (da je u rodbinskoj ili prijateljskoj vezi sa jednom od stranaka u sporu) ni u objektivnom smislu (da je nepristrasan prema predmetu spora u smislu da ne ostvaruje neka novčana primanja, da ne zavisi od tog spora)

- Arbitar pismeno potvrđuje da se prihvata dužnosti. Ukoliko se ne prihvati dužnosti, ne podleže nikakvim sankcijama

- Arbitar može u toku postupka da se iz stvarnih ili pravnih razloga odluči da ne želi više da arbitrira i tada se imenuje nov arbitar. Ukoliko stranke ne mogu da se saglase sa izborom novog arbitra, postupak se obustavlja

- Nadležnost suda se utvrđuje saglasnom voljom stranaka. Prigovor nenadležnosti se može dati u toku postupka. Najčešći slučaj je pre pokretanja postupka

- Arbitražna klauzula je nezavisna od samog pravnog posla, odn. od ostalih odredbi ugovora i kao takva pogodna je za odlučivanje o prigovoru o postojanju ili punovažnosti klauzule

- O prigovorima o nenadležnosti i prekoračenju ovlašćenja arbitražni sud može da odluči kao o prethodnom pitanju ili odlukom o predmetu spora

- Stranke se dogovaraju oko toga na kom jeziku će se postupak voditi. Ukoliko dogovor ne postoji, sud vodi računa o mestu arbitraže i jeziku koje su stranke koristile u svom pravnom odnosu

7

- Nema suđenja bez tužbe, nema suda bez meritorne odluke- Tužba mora da bude uredna, a tužilac u tužbi navodi sledeće činjenice:

a) činjenica na kojima zasniva svoj zahtev ( ugovor o zaključenom pravnom poslu )b) sporna pitanjac) da odredi tužbeni zahtev (gde se traži neko činjenje, isplata)

- Pored tužbe, tužilac podnosi i dokaz o postajanju arbitražnog sporazuma kako bi se arbitraža upoznala sa granicama u okviru kojih može da se kreće

- Tuženi ima pravo da odgovori na tužbu i da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima tužbe (da npr. ospori tužbeni zahtev - ne dugujem, platio sam, roba nema mane, izvršio sam uslugu, ... tužbeni zahtev se smatra neosnovanim). Takođe, tuženom se ovom prilikom pruža mogućnost da ospori nadležnost suda

- Tuženi može da podigne protivtužbu, sredstvo odbrane i napada (npr.traži se kompenzacija,prebijanje) = sve ovo mora biti pokriveno arbitražnim sporazumom???

- Arbitražni postupak se završava na sledeće načine: a) donošenjem meritorne odluke (po pravu ili po pravičnosti, kako stranke ugovore)b) povlačenjem tužbe – tuženi može da se usprotivi, jer tužilac bi mogao da kasnije u nekom periodu ponovo podigne istu tu tužbu, povodom iste te stvari. Sud će razmotriti razloge protivljenja i doneti odluku o prekidu arbitražnog spora. Tuženi, međutim, može da traži da se tužilac odrekne tužbenog zahteva, jer nakon toga tužbeni zahtev se ne može više podnetic) stranke mogu sporazumno da okončaju postupak arbitražnim poravnanjem. Po ZOO, poravnanje je ugovor lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu te pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odn.uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze. Popuštanje se može sastojati u delimičnom ili potpunom priznanju nekog zahteva, u uzimanju na sebe neke nove obaveze, u produženju roka, u pristajanju na delimične otplate, itd. Kada samo jedna strana popusti drugoj, to nije poravnanjed) stranke predlažu da arbitražni sud na osnovu njihovog sporazuma, postignutog u medijaciji, donese ODLUKU NA OSNOVU SPORAZUMA koja je izvršna isprava poravnanja postignutog u medijaciji. Ovo je jedina odluka koja ne mora da bude obrazlagana, jer je arbitar nije ni doneo.arbitražni sporazum → tužba → arbitražni postupak → zastaje se sa postupkom, jer stranke traže medijaciju – stranke postižu sporazum → povratak u arbitražni postupak → arbitar na zahtev stranaka donosi odluku na osnovu sporazuma postignutog medijacijom

- Medijacija = posredovanje. Cilj medijacije je postizanje poravnanja- Načini postizanja dogovora:

a) mogućnost direktnih pregovora između dve sporne straneb) medijacija – pomoć treće, neutralne stranec) arbitražni spor

- Strankama je dat rok u kome mogu da se obrate arbitraži. Ukoliko stranke propuste rok da se obrate arbitraži imaju mogućnost da se tužbom obrate novom arbitražnom sudu sa zahtevom da se ponovo o tome odlučuje

- Arbitraža po okončanju postupka donosi ne presudu, već odluku, ali pored odluke može da donese i rešenje – npr. u tužbenom zahtevu stoji 10.000 €, a u obrazloženju stoji 100.000 € jer je došlo do greške prilikom kucanja. Stranke tada imaju ovlašćenje da traže ispravku. Arbitraža donosi rešenje gde konstatuje da je greška nastala i da se ovim rešenjem ona ispravlja

- Mogu se podići redovni i vanredni pravni lekovi → dok postoje redovni pravni lekovi, klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti stranke ne mogu da izvrše

- Redovan pravni lek je žalba koju karakteriše devolutivnost (ustanovljava se nadležnost višeg suda) i suspenzivnost (kojom se odlaže izvršivost)

- Vanredni pravni lekovi ne odlažu prinudno izvršenje presude. Razlozi za podnošenje vanrednih pravnih lekova su pogrešna primena materijalnog prava, pogrešna primena

7

procesnih sredstava, činjenično stanje, ... Vanredni pravni lekovi su revizija, zakon o zaštiti zakonitosti → kod redovnih sudova

- Kada je u pitanju arbitraža, postupak je jednostepen. Izuzetak je kada su stranke same ugovorile mogućnost podizanja žalbe, što onda predstavlja redovan pravni lek. Žalba je izuzetak jer se polazi od toga da stranke same biraju arbitre te da nema mesta podizanju žalbe na odluke koje donose izabrani arbitri

- Vanredno pravno sredstvo arbitražnog postupka jeste poništaj arbitražne odluke. Ono nema ni devolutivno ni suspenzivno dejstvo

- Poništiti se mogu samo domaće arbitražne odluke unutrašnje ili međunarodne trgovinske arbitraže pri privrednoj komori

- Tužba za poništaj se podnosi prvostepenom trgovinskom sudu koji bi inače bio nadležan da stranke nisu pokrenule spor pred arbitražom. Nadležan je onaj trgovinski sud gde je i mesto arbitraže

- Zakon o arbitraži taksativno nabraja razloge za poništaj arbitražne odluke:a) sporazum nije punovažan po pravu koje su stranke sporazumno odredile ili ako nisu odredile onda je u suprotnosti sa pravom Republikeb) stranka nije uredno obaveštavana o postupku koji je u toku, te je protiv nje doneta arbitražna odluka – povređeno je načelo kontradiktornosti, odn. uskraćena mogućnost da se stranka izjasni o navodima tužbe, ...c) arbitražnom odlukom rešen je spor koji nije bio obuhvaćen arbitražnim sporazumom, jer arbitraža MORA da se kreće u okvirima sporazuma (ad hoc) ili u okviru klauzule. Sud utvrđuje da li je došlo do prekoračenja i ako utvrdi da jeste, poništava odluku. Ukoliko je do prekoračenja došlo u delu odluke koji se može odvojiti od ostalog dela donete odluke, može se poništiti samo taj deo odluked) sastav arbitražnog suda ili arbitražni postupak nije u skladu sa sporazumom stranaka o arbitraži (npr. nije se vodio postupak po UNCITRAL-ovim pravilima, a tako je bilo ugovoreno). Kod redovnih sudova, predsednik suda vodi računa o izboru sudija i postupkae) odluka je zasnovana na lažnom iskazu svedoka, veštaka, falsifikovanih dokumenata

- U dva slučaja, sud po službenoj dužnosti, pazi na poništaj arbitražne odluke:a) predmet spora nije arbitrabilan, odn. podoban za arbitražu i stranke nemaju ovlašćenje da sporove koje po zakonu isključivo spadaju u nadležnost suda, iznesu pred arbitražub) dejstvo odluke je u suprotnosti sa javnim poretkom (npr. narušen je princip jednakosti na tržištu, nelojalna konkurencija, ...)

- Sud može da poništi arbitražnu odluku SAMO kada je tužba podneta, jer se parnica pokreće tek podnošenjem tužbe jedne od stranaka. Sud po službenoj dužnosti nikako ne vrši provere svih donetih arbitražnih odluka

- Nakon što sud utvrdi da postoje razlozi za poništaj arbitražne odluke, donosi presudu gde konstatuje ništavost

- Rok za podnošenje tužbe za poništaj odluke je 3 meseca- Stranke svojim sporazumom ne mogu da isključe mogućnost podizanja tužbe protiv odluke

za poništaj- Ako je sud poništio odluku, nije poništio sporazum, on i dalje postoji i stranke i dalje

nastavljaju da rešavaju sporni odnos te arbitraža i dalje ostaje nadležna ’’dok se stranke drugačije ne sporazumeju’’

- Kontrola arbitražne odluke se vrši preko žalbe (kao redovan pravni lek) i tužbe za poništaj arbitražne odluke donete pred domaćim sudom (kao vanredni pravni lek)

- Strana arbitražna odluka je ona koja je doneta van granica R.Srbije ili u okviru njenih granica na koje je primenjeno procesno pravo strane države

- Zakon o parničnom postupku govori o postojanju medijacije, ali samo u toku sudskog postupka. Zakon o medijaciji govori o medijaciji koja je moguća u toku postupka, ali i pre nego što se započne sa sudskim, odn. arbitražnim postupkom

7

- Bez obzira da li se posredovanje vodi u toku sudskog ili arbitražnog postupka ili pre pokretanja jednog od postupka, sporazum postignut pred medijacijom je UVEK ugovor, odn. u pitanju je vansudsko poravnanje

- Sporazum koji je postignut pred medijacijom, van arbitražnog postupka, a pred arbitražom, može na zahtev stranaka da se transformiše u arbitražno poravnanje ili u odluku na osnovu poravnanja pod uslovom da ga prati arbitražni sporazum. Stranka svojim zahtevom traži od arbitražnog suda da se sporazumu postignutom pred medijacijom da karakter izvršne isprave

- Da li će dobiti taj karakter zavisi od kontrole i procene arbitražnog suda - da li je taj sporazum saglasan javnom poretku i prinudnim propisima i da se ne radi o sporu koji spada u zakonom utvrđenu isključivu nadležnost suda

- Ako je zahtev stranaka prošao potrebnu kontrolu, tada arbitražni sud usvaja predlog stranaka da se arbitražni postupak okonča ili arbitražnim poravnanjem koji ima snagu izvršne isprave ili odlukom na osnovu sporazuma koje takođe ima snagu izvršne isprave, ali imaju različita dejstva zavisno od toga da li će ta dejstva proizvoditi u samoj zemlji donošenja ili u inostranstvu (saglasno Njujorškoj Konvenciji o priznanju i izvršenju arbitražnih odluka koji izričito zahteva postojanje arbitražnog sporazuma)

- Ako sud ili arbitar svojom kontrolom utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za poravnanje, rešenjem odbija zahtev stranaka o poravnanju i spor se nastavlja

- Opšte okvire za regulisanje materije medijacije daju sledeći zakoni:a) Zakon o parničnom postupkub) Zakon o medijaciji

- Posebna rešenja se nalaze u sledećim zakonima:a) Pravilnik o unutrašnjoj arbitražib) Pravilnik o spoljnotrgovinskoj arbitraži pri privrednoj komori R.Srbije

- Međunarodna pravila za mirno rešavanje sporova:a) MTK pravila – Pravila međunarodne trgovinske komoreb) ADR pravila

- Medijator je dobro obučen, iskusan, objektivan, nepristrasan, savestan, ... ne sme da sugeriše konačno rešenje, već da pomaže i predlaže načine rešavanja spornog odnosa

- Cilj medijacije nije samo da se sudovi rasterete, već i da se na neki način sporni odnosi nastali među strankama humanizuju i poprave

- Najznačajnija načela ili principi medijacije su:a) cilj medijacije je zaključenje poravnanja, a ne mirenja (mirnim putem se postiže poravnanje)b) dobrovoljnost da se zaključi postupak medijacije, ali i da se odustane od postupka bez obaveze obrazlaganja odluke. Dobrovoljnost može da znači i postizanje poravnanjac) načelo tajnosti ne dozvoljava da lice koje je učestvovalo u medijaciji bude arbitar, svedok, veštak, sudija, ...d) načelo hitnosti – zakonodavac je dao razuman rok da medijator utvrdi da li medijacija daje efekte ili ne (npr. može da se desi da ekonomski jača strana odugovlači postupak te drugu stranu izlaže troškovima, gubljenju vremena, ...). Ukoliko postupak pred medijacijom ne daje rezultate, vraćamo se u postupak iz koje je medijacija i proistekla. Rok koji je zakonodavac odredio je 30dana, ali medijator može da traži produžetak roka ukoliko je to u interesu i stranaka i medijacije

- Iz postupka medijacije je isključena javnost, ali ne i stručna javnost poput npr. advokata- Arbitražni sud može da ima ulogu ’’mirenja’’ i ulogu ’’suđenja’’- Bez obzira na postojanje arbitražnog sporazuma i bez obzira da li su stranke podnele tužbu

ili ne, a u cilju da što pre reše sporni odnos uz što manje troškova, stranke mogu da se obrate arbitražnom sudu koji će imati ulogu samo medijatora – one samo žele da iskoriste ovu instituciju kao pomoć u mirnom rešavanju spornog odnosa. Formira se komisija gde se bira jedan ili više medijatora. Postupak medijacije je potpuno nezavistan i samostalan od

7

arbitražnog postupka i on ne može da ima nekakav ishod u smislu donošenja neke odluke – jedini ishod medijacije je da se taj odnos reši poravnanjem.

- Svaki postupak postignut u medijaciji je vansudski sporazum bez obzira da li je on postignut u okviru sudskog ili arbitražnog postupka ili je postignut pre nego što su se stranke upustile u arbitražni postupak

- Med-arb je medijacija koja je moguća u toku arbitražnog postupka- Zakon o arbitraži ne govori o postupku pred medijacijom već govori samo o odluci o

arbitražnom poravnanju i o odluci donetoj na osnovu poravnanja.- Načini okončanja postupka pred sudom su:

a) presudab) sudsko poravnanje

- Načini okončanja postupka pred arbitražnim sudom su:- a) arbitražna odluka

b) odluka doneta na osnovu poravnanja- u oba slučaja govorimo o meritornom odlučivanju kojim se obezbeđuje izvršna isprava- kako sudski, tako i arbitražni postupak se pokreće tužbom. Nakon što je tužba dostavljena,

arbitar utvrđuje rok u kojem tuženi treba da se izjasni o navodima tužbenog zahteva dostavljanjem odgovora na tužbu. Slede i druge procesne radnje poput protivtužbe, izvođenja dokaza, svedoka, veštaka, .... u jednom momentu stranke se dobrovoljno odlučuju da zastanu sa arbitražnim postupkom i svoj sporni odnos reše u postupku medijacije. Ukoliko je sporni odnos rešen poravnanjem pred medijacijom, stranke su ništa drugo do zaključile nov ugovor. Postupak pred arbitražom se obustavlja. Po zaključenju ugovora na strankama ostaje da ga dobrovoljno izvrše, jer ovako postignuto poravnanje nije izvršna isprava i nije podobna za prinudno izvršenje (što spada u zadatak izvršnog suda). Ukoliko stranka ne izvrši svoju ugovornu obavezu, drugoj stranci se pruža mogućnost da ponovo podigne tužbe pred sudom ili arbitražom ukoliko postoji arbitražni sporazum. Druga mogućnost je da se nakon što je postignuto poravnanje pred medijacijom, stranke vrate u arbitražni postupak kako bi po njegovom okončanju i donošenjem odluke sebi obezbedile izvršnost. Stranke dostavljaju zahtev arbitru u kome kažu da su svoj sporni odnos rešile poravnanjem i da žele da okončaju postupak pred arbitražom donošenjem odluke. Arbitar ocenjuje postignuto poravnanje, proverava da li je ono u skladu sa javnim poretkom i prinudnim propisima i ukoliko utvrdi da ono nije u skladu sa javnim poretkom i prinudnim propisima, arbitar neće prihvatiti ugovor postignut poravnanjemveć će nastaviti dalje sa arbitražnim postupkom. Ukoliko arbitar utvrdi da je sve u redu donosi odluku (jedina odluka koja ne podleže obavezi obrazlaganja) kojom konstatuje da ja odluka doneta na osnovu poravnanja. Na ovaj način stranke su sebi obezbedile izvršnost, ali samo u okviru svoje zemlje. Arbitar u ovom slučaju ne donosi ’’sam odluku’’, on samo konstatuje sporazum postignut poravnanjem, jer da bi se obezbedilo priznanje i izvršnost odluke u inostranstvu, arbitar ne sme da konstatuje, već da donese arbitražnu odluku koja će uz dokaz o postojanju arbitražnog sporazuma proizvoditi međunarodno dejstvo, odn. biti podobna za priznanje i izvršenje u inostranstvu u skladu sa Njujorškom Konvencijom. Ovo je zbog toga što poravnanje nije odluka, već je poravnanje sporazum, a to je nešto što po Njujorškoj Konvenciji nije podobno za priznanje i izvršenje

05.06.2009.