-
11www.serbianmirror.comApril 2017.
P O V O D I
Koliko samo vlakana slame, pru}a itrava izatka ptica pre nego
{to seugnezdi i pre nego {to se u gnezduzabeli jaje. Rode su nekako
najsimboli~nijeptice. Njihova gnezda i njihova belinainspiri{u
ljude i valjda se te velike ptice ba{i zovu rode, kako bi donele
odnekud, iznekih ju`nih daljina povijenubebu na vratima
doma.Zanimljivo je da sam i jadugo verovao da je doletelaroda i
mene donela. Onda sumi priznali da me je otacdoneo iz bolnice, dok
na krajunisam shvatio, da me je ipakrodila majka i da sam porastou
stomaku. Rode i dan danasma{u krilima sa krovova ipodse}aju me na
radjanjevenere, radjanje sunca ili rad-janje novog sveta u belini
nadnu gnezda na dimnjaku.
Jaja su razli~ita, ribl-ja jaja{ca na primer ponekadpostanu
kavijar i poslastica zaone bogate u prvoj klasi. Takouz {ampanjac
na bogatojtrpezi neko ve} negde u`iva. Bogati su
uvekpovla{}eni.
Moja deca su se prenerazilanedavno od saznanja, da se u Srbiji
jede ijaje od guske. Ubi{e se razmi{ljaju}i kako jeto mogu}e?
Jednostavno za njih je gu{~ijejaje malo ve}e od onoga {to se pakuje
u pro-davnici i nije po standardu supermarketa.
Mnoge moderne skulpture su jajo-like i na trgovima u svom
mermernom zagrl-jaju ~uvaju tajne `ivota i tajne zaledjenogsvemira
u svojoj kamenoj utrobi. Nekadrazmi{ljam za{to je jaje ba{
jajoliko, a nije naprimer okruglo. Jednom sam kao klinacborave}i na
selu kod babe i dede, gledaokri{om kako jedna koko{ka snosi jaje,
bila je`uta i {arena, a ustvari ru`na koko{ka bezperja na vratu. Da
budem iskren, preneraziosam se. To radjanje jajeta uop{te nisam
takozami{ljao. Uzeo sam jaje u ruku i na mojejo{ ve}e ~udjenje jaje
je bilo vru}e. Posletoga dugo nisam za doru~ak jeo pr`ena jaja,a
bogami nisam pio ni mleko, kad sam videokako se muze krava i kako
mleko {trca ukantu.
U jednom selu u Srbiji se svakegodine na Uskrs odr`ava svetski
{ampionat utucanju jaja. Dolazili su i gosti, takmi~ari izmnogih
zemalja na {ampionat, ali titula svet-skog {ampiona nikad nije
uzela ni jednadruga dr`ava. Naime, titula se svake godineseli iz
jednog u drugo selo i ostaje u Srbiji,niko je nije dostojan osim
nas Srba. Misliosam da je samo Novak Djokovi} neprikos-noveni Srbin
u svetu i svetski {ampion, kadono {ampioni smo sveta i u tucanju
jaja.Takmi~ari polupaju u pripremnom periodupreko dvesta hiljada
jaja, dok ne odaberu onopravo {ampionsko i najtvrdoglavije.
Leonardo Da Vin~i je posmatrao
ptice svakodnevno. Divio se ba{ kao i minavigaciji i
konstrukciji od perja koja probi-jaju nebo i seku vazduh. Crtao je
prototiplete}e ma{ine i u svemu tome nije nikadauspeo da poleti.
Ptice su za njega ostalezagonetka u visini nedoglednog neba.
Milioniptica na nebu prenose tajnu i njen blagi {apat,
probijaju}i njen mese~ev prah i prekrivaju}izvezde treperu{e.
Zamislite samo no} iznadmora ili okeana, na nebu samo ptice koje
letesvojoj zemlji. Let koji ne prestaje, let nad`ivotom...
Zagonetka do zagoneteke. A jaja? Pa na{ narod ka`e, isti su
kao jaje jajetu. E! Ne bih se ba{ slo`io satime da su sva jaja
ista, jaja su razli~ita. Ka`ukad je stomak u trudnice jajolik, bi}e
mu{ko.Fascinira me taj elektri~ni impuls i prvi trzajjo{ nerodjenog
deteta u stomaku majke. Tajpokret je ~udesan kao munja nebeska,
bljesnei zasija. Maj~ino dete mrdne u stomaku i tuzapo~inje veliki
`ivotni zapis, jednog ~oveka,jednog impulsa, davno pre nego i prvi
put taj~ovek zapla~e. Jedna kineska mudrost ka`e: Iput od hiljadu
milja zapo~inje prvimkorakom. Gde je zapravo taj prvi korak,
ujajetu ili izvan njega. Da li se ~ovek vra}aunazad kroz svoj
`ivot? Da li je korakzapo~eo pre nego {to je `ivot uop{te dobionoge
i ruke. Kora~a li se to unazad iliunapred, prostranstvom duhovnih
lelija. Da lise mi uop{te ne{to pitamo `ive}i na zemlji,ili je ve}
sve u nama odavno zacrtano i pred-vidjeno. Da li mi uop{te mo`emo
i{ta damenjamo u svom `ivotu ili nam `ivot menjatehnologija? Da li
se i{ta promenilo od kadste upisali svoje lice i nali~je na onom
~arob-nom Fejsbuku? Da li sad zaista imate vi{eprijatelja nego
ranije ili je odgovor na va{usamo}u i beznadje, toplina onog
sne{enogjajeta u de~ijoj ruci. Vrelina teokrugline mene i danas
greje. Koko{ka kojame je gledala pomalo iz profila onimokruglim
okom, bu~no kokodakaju}i i danasgleda u mene, daju}i na znanje
celom svetu,da je nastalo jo{ jedno jaje kao topli bo`ijidar.
Farbanje jaja je bila i ostala umet-ni~ka vrlina i nadmetanje
ma{te. Nedavnosam video jedno jeje na kome je tananom~etkicom
oslikana Sveta Bogorodica i diviosam se umetniku i njegovom ume}u.
Pomalomi je `ao da to jaje nisam kupio. Ostao mije u se}anju
sve~ani zapis ljudske privr`enos-
ti i divljenje prvom danu hri{}anstvai duboke snage
radjanja.
U izlogu turisti~ke agencijeuvek gledam palme i ostrva i nadamse
da }u jednog dana i ja tamo po}i,ali opet i ako bih i{ao na
nekodaleko ostrvo ja bih po{ao ba{ na~udesno ostrvo” Galapagos”.
Tamogde je priroda sa Bogom ukrstilaprste i gde se radjaju ~uda.
@eleo bihda upoznam barem jednu starijugospodju kornja~u, od dvesta
godinai da vidim kako ona to pola`e jaja upesku gledaju}i negde u
daljinu, kaoda je starica presko~ila deset mileni-juma samo}e u
dubokom plavetniluokeana. Tamo bih oti{ao da posma-tram ptice a i
mrave, koji svojimnepogre{ivim ustrojstvom raznosejaja{ca i pole`u
ih u dubinu zemlje.
Kad posmatram mrave i njihove autoputeveti{ine, dok gledam kako
se pomalo sudarajui nekud `ure, ne mogu a da ne pomislim nanas
ljude. Oslu{kujem govor trave, glasove imirise cve}a, prole}e i
budjenje u njemu.
Kad ka`u da je Uskrs najradosnijihri{}anski praznik, imaju i
pravo. Kadpogledam u svoje snove i zagledam se u tu{arenicu od
vedrine i boja, pomislim da smo
mi Srbi ustvari najradosniji narod, ne znamda li smo nebeski ili
zemaljski, ali znamo dase veselimo i kad se tucamo jajima. Kakomalo
nama treba da zaista postanemo svetski{ampioni.
Jaje na oko je jo{ jedna na{aunikatna stavka. Ima jaja. Tra`i
dlaku u jaje-tu. Jajara. Ima toga u na{em svakodnevnomjeziku zaista
puno. Jaje se nekad stavi u sre-brni jajodr`a~ i srebrnom se
ka{i~icom lupka,dok se rovito ne razbije odozgo, grofovskojaje.
Jaje nas podse}a na doru~ak, jaje zna~imu{kost. I na kraju ono
kapitalno pitanje jeopet i uvek aktuelno. [ta je starije? Pa neznam
stvarno? Rekao bih da je jaje starije, austvari {ta je to uop{te
toliko va`no? @ivot jestariji od smrti. Ljubav od preljube, otac
odsina, a kad pogleda{ gore medju zvezde,nema tamo nikakvih
pitanja. Daljina je stari-ja od svetlosti, ljubav ve}a od mr`nje i
tamonegde u kosmosu odzvanjaju zvona i na{a selica roje u ko{nici
osmeha.
Tamo je nastalo i jajoliko sunce inegde na kraju mle~nog puta
lebdivaskrsenje ~ovekovo. Uskrs je na pragu,hajde sad ne {tedite
jaja. Pravila su pozna-ta, pobednik u nadmetanju dobija jaje
odonoga ko je izgubio. Takmi~enje samo {tonije po~elo. Svako od nas
je pomalo iNovak Djokovi} i pomalo `eli da razlupa irazbije
protivnika. Ne udarajte sa strane iostavite se tih starih trikova.
Hajde dakucamo jaja po{teno. Uskrs je na{ najrados-niji praznik,
na{a radost. Hristos be{e paVaskrse, be{e Hrist i osta u nama
doveka.Sre}an vam praznik, u ljubavi.
Pi{e: Boban Ili}
Realizaciju projekcije filma
“Santa Maria dela Saute” pomogli su slede}i pokrovitelji:
Generalni sponzor:Tony s Kalogerakos
Law FirmZlatni sponzor:
Gospodin SA[A POTKONJAK,Sa svojim kompanijama:
ACTION TRUCK & TRAILER REPAIR i DEER GRILL GUARDSponzori
prijatelji:
TESLA AIR - Srba Konstantinovi}OLJA I PREDRAG - ABC BAKERY &
DELI
ALEKSANDAR I MAYA POPIVODASLOBODANKA BUBI]
Veliko HVALA pokroviteljima
-
P R O T E K L I D O G A D J A J I
April 2017.12
Najsja jn i j iodraz um a r -t o v s k o m“Ogledalu“ imalesu
stranice koje susvedo~ile o do`ivl-jajima gledalacave{te
rediteljskei n t e r p r e t a c i j ejednog od najvred-nijih
lirskih biserasrpske knji`evnosti,labudove pesme“Santa Maria della
Salute“{ekspirovca i Prometeja vojvodjan-skog, Laze
Kosti}a.Kinematografski zapis borbe zanemogu}u i romanti~nu
ljubavzrelog pesnika i mlade Lenkepokorio je tokom ameri~ke
premi-jere, 23. februara u Rouzmontukod ^ikaga, i najtvrdja
srca.
Zbog velikog intereso-vanja, odmah nakon premijerezakazana je i
reprizna projekcija
za ta~no mesec dana kasnije, ubioskopu “Century Centre“ u^ikagu.
Organizatori su potom za23. mart najavili i specijalno
izne-nadjenje pre uvodne {pice, namen-jeno publici, ali i {iroj
javnosti.
Tako je i bilo. Dopisniklista “Ogledalo“ iz Srbije, novinari
publicista Ivan Kalauzovi}Ivanus, napisao je za ovu prilikunastavak
poeme “Santa Mariadella Salute“, po kojoj je filmstilizovan i
imenovan. Kalauzovi}je autor tri nove strofe, nastaleistovetnom
tehnikom rimovanja
koju je koristio iKosti}. Ovaj oma`,n a s l o v l j e n“Rekvijem
LazeKosti}a“, napisanje za samo jednuno}, 13. marta. Prepo~etka
filmskeprojekcije, stihove“Rekvijema...“ jegovorila MilkaFiguri}
(danas
Kova~evi}), poznatan o v i n a r k a
nekada{njeg Radio Sarajeva, pri-padnica prve generacije
sara-jevskih `urnalista, koja danas `ivii radi u ^ikagu.
Kada je dobila ponududa stihove pro~ita, Milka je bilana odmoru
na Havajima. Bezrazmi{ljanja je pristala, jer joj seKalauzovi}evo
delo veoma dopalo.
“Beskrajno samobradovana {to }u ba{ ja tou~initi. Lazu volim
odvajkada, a
vama kapu skidam i zahvaljujemvam za predivne stihove. Prvi
putsam ih pro~itala na Havajima, upravom raju, pa opet i opet...
inemam rije~i. Nadam se da }etevoljeti na~in na koji }u ih
jadonijeti“, poru~ila je Milka autoru.
“Ovaj film me zarobio.Nakon premijere, danima sam pohladnom
^ikagu hodila kao ogri-jana suncem, a i ovdje naHavajima, toplim,
svijetlim isun~anim, ja sam u svijetu ‘SantaMaria...’ i ne ide mi
se izvannjega“, dodala je rodjena Sarajka,
sada ~ika`anka Milka.“Kako to voli da ka`e
Zorana Bokan, urednica ivoditeljka emisije ‘Ve~eraszajedno’
Radio Beograda1: ‘Sve je dobro kad sedobronamerni ljudi
slo`e’.Dobri ili ne tako dobrirazlozi odveli su u svetmnoge ljude
sa na{ih pros-tora. Ipak, umetnost i novetehnologije ~ine da se
nji-hove energije ponovo uje-dine, medjusobno, ali i saenergijama
ljudi koji idalje `ive u zemljama kojesu nekada ~inileJugoslaviju.
Tako nastajesinergija koja radja ~uda, adokaz za to su film
‘SantaMaria della Salute’ imagi~na Milka Figuri}.Njenim sam
~itanjem sti-hova, koje sam posvetioLazi Kosti}u,
izuzetnopo~astvovan“, sumirao jeutiske Ivan Kalauzovi}Ivanus.
A i publika je bilaodu{evljena. Milkino izvod-jenje “Rekvijema
LazeKosti}a“ predstavljalo jesavr{enu uvertiru u ono {toje sledilo.
Po re~imaSlavice Petrovi}, direktorke~ika{kog Festivala
srpskogfilma, sve ulaznice su i zaovu projekciju bile raspro-date,
pa iako su mnogi ve}
pogledali film 23. februara, `elelisu da to u~ine jo{ jedanput,
{to jenepogre{iv pokazatelj da je films-
ka publika `eljna vedrijih tema iznedovoljno obradjivanih
periodasrpske pro{losti.
Podsetimo, film“Santa Maria della Salute“sniman je od 1. avgusta
do4. novembra 2016. godineu Veneciji, Somboru,Vr{cu, Novom
Sadu,Sremskim Karlovcima,Beogradu, Cetinju, Baru,Kotoru, na vi{e od
150lokacija. Za potrebe sni-manja izradjeno je oko1.500
kostima.
Lenku Dundjerskituma~i Tamara Aleksi}, aLazu Kosti}a Joakim
Tasi}(u mladjim danima), odnos-no Vojin ]etkovi}. U filmuukupno
sudeluje vi{e od160 glumaca, medju kojimasu: Sloboda
Mi}alovi},Dejan Lutki}, NelaMihailovi}, AleksandarDjurica, Svetlana
Bojkovi},Neboj{a Ili}, TihomirStani}, Predrag Ejdus,Neboj{a Dugali}
i drugi.Producent je DraganDjurkovi}, a izvr{ni produ-cent Dejan
Lutki}. Scenarioi re`iju potpisuje Zdravko[otra, muziku
VojkanBorisavljevi}, produkciju“Vision Team“ i Radio-tele-vizija
Srbije, a distribuciju“Art Vista“.
Ivan Kalauzovi} Ivanus
Ljubav boji filmske minute,Santa Maria della Salute!
Autor: Ivan Kalauzovi} Ivanus Email:
[email protected]
Ivan Kalauzovi}
Filmska storija o tvorcu “pesme nad pesmama“, panonskom poeti
nemirnog duha, doktoru prava i diplomiranom kroja~u rima satkanih
odrazuma i slasti, medju javom i med snom, ponovo se na{la pred
~ika{kom publikom 23. marta u bioskopu “Century Centre“.
REKVIJEM LAZE KOSTI]A
I kada ki{e zemlji utole `edj,s nebeskog jastuka gleda}u svoj
krah.Tu sanja}u ti lik uronjen u cedj,utkan u oblak i stopljen u
prah.@ive}u ve~no svetovima medj’,lovi}u kri{om presahli dah,da jo{
jednom koraknem u tvoje rute,Santa Maria della Salute.
A verse ove, bo`ije niti,govore sve {to `elim da }utim.One i ne
znaju kako je to kriti,kad bdije{ nad pesmom koja sluti.Prozori
moji suza su siti,kapljice soli i `al tmine grlim.Hrabro se pru`am
kroz grane krute,Santa Maria della Salute.
O, moja sudbo, o, moja Lenka,prole}e piri niz na{e pore.@ivot se
javlja, al’ kiti ga senka,talasi jedu i brda i gore.Starim
truverima nebo se cenka,~ardak na vodi majdan ore;i ljubav kr~i
svoje minute,Santa Maria della Salute!
-
P O R U K E
13www.serbianmirror.comApril 2017.
-
P O R U K E
14 April 2017.
-
P O R U K E
15April 2017. www.serbianmirror.com
-
16 April 2017.
F I L M
“Biser Bojane” je savremena,romanti~na akciona komedija.
Produkcijske ku}e “MMProduction Montenegro” i
“Visionteam”Beograd nakon velikog televizijskog uspe-ha u celom
regionu sa tri sezone serije“Budva na pjenu od mora” i
najgledanijegfilma u regionu 2015. godine “Gor~ilo“,krenuli su sa
novim projektom i uradjen jeodli~an dugometra`ni film “BiserBojane”
koji }e puniti bioskopske salei zasmejavati publiku tokom
2017.godine.
U ^ikagu }e premijerno bitiprikazan 23. maja, u 19:30 u
bioskopuCentury Cinema na adresi 2828 N.Clark St.
Pozivamo sve ljubitelje filmada svoje ulaznice obezbede na
vremepreko na{eg veb-sajta Srpskog filmskogfestivala:
www.serbianfilmfest.com, atakodje ih mo`ete na}i i u
BeogradMarketu.
Film “Biser Bojane” je savre-mena, romanti~na akciona
komedija.
Pri~a po~inje u Beogradu iKladovu, du` toka Dunava, i u Trstu,
azavr{ava se na Adi Bojani gde uz nizkomi~nih situacija,
isprepletanih poro-di~nih pri~a, dolazimo do razre{enjaljubavnih
problema mladog Djordja (25godina, lekara i ljubitelja prirode
iptica, iz Beograda) i Lole (22 godina,
studentkinje, zaljubljene u more i kajt, izUlcinja) kao i davno
prekinutog odnosa ocai sina.
U sredi{tu pri~e je DjordjePopovi} (Slaven Do{lo), mladi lekar
izBeograda, koji dobija anonimni poziv daupozna oca. U tom trenutku
djordje verujeda mu je otac mrtav, ali ipak odlu~uje dase upusti u
potragu za sopstvenim identite-
tom. Odlazi u Crnu Goru gde upoznajeLolu (Vanja Nenadi}), mladu
kajterku i}erku policijskog inspektora, koja putuje naAdu
Bojanu.
Nikola Popovi} (Mima Karad`i}),nakon vi{egodi{nje robije izlazi
iz zatvorau Trstu i odlazi nakratko u Crnu Goru, posakrivene
dijamante, davno oplja~kane uevropskim juvelirnicama. Nikolu
o~ekuje
“vru}“ do~ek policije i biv{ih partnera zain-teresovanih za
dijamante. Spreman je nasve, ali ne i na susret sa sinom nakon
25godina. Sa druge strane, djordje, kojio~ekuje susret sa ocem, ne
o~ekuje da }emu se na ovom putovanju dogoditiljubav…
“Po ugledu na francuske komedi-je, o`iveli smo svu lepotu
mentaliteta i
prirode koja okru`uje prirodne rezer-vate oko Ade Bojane i
Dunava.Isti~emo da smo `eleli da na najboljimogu}i na~in prika`emo
jo{ netaknuteprirodne lepote Crne Gore, koje seprvenstveno vide u
pejza`ima AdeBojane i Skadarskog jezera“, ka`u pro-ducenti.
Autorsku ekipu koja je reali-zovala ovaj odli~an film
sa~injavaju:Milan Karad`i} – reditelj, BojanaBabi}, Vladimir
djurdjevi} i StevoKoprivica – scenaristi. Kompozitor jeSa{a
Milo{evi}, a produkciju potpisujuDragan Djurkovi} i Milutin
MimaKarad`i}.
U filmu igraju i Mira Banjac,Andrija Milo{evi}, Hristina
Popovi},Mladen Nelevi}, Dubravka Draki},Enver Petrovci, Miki
Krstovi}, MirkoVlahovi}, Emir }atovi}, AndreaMugo{a, Olivera Baci},
Momo Pi}uri},Vojo Krivokapi}, Du{an Kova~evi},Ana Saki}, Marija
Labudovi}...
Predstavljamo vam odli~an film bra}e Karad`i}!
“BISER BOJANE“
-
17April 2017. www.serbianmirror.com
N A J A V E
POGLEDAJTE OOVU OODLI^NU KKOMEDIJU I NNASMEJTE SSE DDO SSUZA
-
18 April 2017.
P O R U K E
DEER GRILL GUARDBranik za va{ kamion
Dizajn: Sa{a PotkonjakNe{to {to vam je neophodno
ako ste vlasnik kamiona!...
Sre}ne svetle praznike Hristovog Vaskrsenja, svojim klijentima i
poslovnim partnerima
`eli Sa{a Potkonjak sa svojim timom
HRISTOS VOSKRESE VAISTINU VOSKRESE!
-
19www.serbianmirror.comApril 2017.
B I Z N I S
-
20 April 2017.
B I Z N I S
11121314151617181920
