Naslov originala

Andrzej Sapkowski

SEZON BURZ

2013, by Andrzej SAPKOWSKI Published by arrangement with Literary Agency Agence de l'Est

Copyright 2014 za srpsko izdanje arobna knjiga

Ilustracija i dizajn korica

Dragan Bibin

ISBN 978-86-7702-372-0

arobna knjiga

Beograd 2014.

Andej Sapkovski

SEZONA OLUJA

Uvodna knjiga Sage o vecu

S poljskog prevela

Zorana Lutovac

arobna

knjiga

Od aveti, od neastivih,

od stvorova dugoapih

I od bia to nou druzgaju

Izbavi nas, dobri Boe!

Molepstvije poznato kao Kornvalska litanija"

datirano na XIV-XV vek.

Kau da napredak razgoni mrak. Ali uvek,

uvek e postojati tama. I uvek e u tami biti Zlo,

uvek e u tami biti onjaci i kande, ubistvo i krv.

Uvek e postojati bia to nou druzgaju.

A mi, veci, postojimo da bismo ih razdruzgali.

Onaj ko se bori s udovitima, nek pazi da i sm ne postane udovite. Kada dugo gleda u bezdan, i bezdan gleda u tebe.

Fridrih Nie, S one strane Dobra i Zla

Gledanje u bezdan smatram potpunim idiotizmom. Na svetu ima toliko stvari koje mnogo vie zavreuju da se u njih gleda.

Neven, Pola veka poezije

Prvo poglavlje

iveo je samo za to da bi ubijao.

Leao je na suncem zagrejanom pesku.

Oseao je podrhtavanja koja su prenosile kapilarne antene i ekinje pritisnute uz tlo. Premda su podrhtavanja jo bila udaljena, Idr ih je oseao jasno i tano, na osnovu njih je mogao odrediti ne samo pravac i tempo pomeranja rtve ve i njenu teinu. Za veinu grabljivaca koji love na slian nain, teina plena imala je prvorazredan znaaj prikradanje, napad i gonjenje znaili su gubitak snage koja je morala biti kompenzovana

energetskom vrednou hrane. Veina grabljivaca slinih Idru odustajala je od napada kad je plen bio isuvie mali. Ali ne i Idr. Idr nije egzistirao da bi jeo i odravao vrstu. Nije zbog toga stvoren. iveo je da bi ubijao.

Premetajui obazrivo ticala, ispuza iz jame, prepuza preko trulog debla, u tri skoka savlada vetrolom, kao duh promae preko poljane, zavue se u umsko iblje obraslo u paprat i utopi se u gusti. Kretao se brzo i beumno, as trei, as skaui poput ogromnog zrikavca.

Zae u iprag, priljubi se uz tlo segmentiranim pancirom trbuha.

Podrhtavanje zemlje bilo je sve izrazitije. Impulsi iz Idrovih vibrisa i ekinja uklapali su se u sliku. U plan. Idr je ve znao kojim putem da dospe do rtve, na kojem mestu da joj presee put, kako da je primora na beg, kako da dugim skokom padne na nju otpozadi, na kojoj visini da udari i

see mandibulama otrim poput britvi. Podrhtavanja i impulsi u njemu ve

su gradili radost koju e spoznati kada se rtva zabatrga pod njegovim teretom, euforiju koju e mu prirediti ukus vrele krvi. Zadovoljstvo koje

e osetiti kada krik bola rascepa vazduh. Blago je podrhtavao, irei i skupljajui kleta i pedipalpe.

Vibracije podloge bile su vrlo izrazite i postale su izdiferencirane. Idr je ve znao da je bilo vie rtava, verovatno tri, moda etiri. Dve su tresle zemlju na uobiajen nain, podrhtavanja tree ukazivala su na malu masu i teinu. A etvrta ukoliko je stvarno bila neka etvrta uzrokovala je neregularne, slabe i nesigurne vibracije. Idr se ukipi, uspravi i isturi antene iznad trave, ispitivao je kretanje vazduha.

Podrhtavanja zemlje najzad su signalizovala ono to je Idr ekao. rtve se razdvojie. Jedna, ona najmanja, ostade pozadi. A ona etvrta, ona nejasna, nestade. Bio je to pogrean signal, laan eho. Idr ih je potcenio.

Mali plen se jo vie udalji od ostalih. Zemlja se jae zatrese. I blie. Idr

uspravi zadnja ticala, odbi se i skoi.

Devojica preneraeno vrisnu. Umesto da bei, obamrla je u mestu. I neprestano vritala.

Vetac se baci ka njoj izvlaei ma u skoku. I smesta shvati da neto nije kako treba. Da je nasamaren.

Mukarac koji je vukao kola sa suvarcima vrisnu i na Geraltove oi odlete za seanj uvis, a krv iknu iz njega iroko, rasprskavi se na sve strane. Pao je kako bi odmah ponovo odleteo, ovoga puta u dva komada iz kojih je liptala krv. Vie nije vritao. Sada je prodorno vritala ena, isto kao njena kerka, obamrla je paralisana strahom.

Mada nije verovao da e mu poi za rukom, vetac je uspeo da je spase. Doskoi i gurnu svom snagom, odbacujui enu isprskanu krvlju sa droke1 u umu, u paprat. I odmah shvati da je i ovoga puta to bila podvala.

1 Rus.: laka otkrivena kola sa tri sedita; niske najamne koije. (Prim. prev.)

Smicalica. Siv, pljosnat, mnogonog i neverovatno brz oblik ve se, naime,

odaljavao od kola i prve rtve. Kliznu u pravcu druge. Ka devojci koja je neprestano pitala. Geralt se baci za njim.

Da je i dalje nepomino stajala u mestu, ne bi stigao na vreme. Devojica ipak pokaza prisebnost i dade se u mahnit beg. Sivo udovite bi je ipak sustiglo brzo i bez napora sustigao bi je, ubio i vratio se da ubije i enu. I tako bi i bilo da tamo nije bio vetac.

Sustie udovite i skoi, prignjeivi potpeticom jedno od zadnjih ticala. Da nije odmah odskoio izgubio bi nogu sivi stvor se okrenu neverovatno spretno, a njegova srpasta kleta kljocnue, promaivi za dlaku. Pre nego to je vetac povratio ravnoteu, udovite se odbi od zemlju i napade. Geralt se odbrani refleksnim, irokim i dosta haotinim udarcem maa i odbaci udovite. Nije mu naneo povrede, ali je povratio inicijativu.

Naglo skoi, nasrnu, zamahnuvi od uha i razvalivi pancir na

pljosnatom cefalotoraksu. Pre no to je oamueni stvor doao sebi, drugim udarcem mu odsee levu mandibulu. udovite se baci na njega

maui apama, upinjui se da ga preostalom mandibulom ubode kao tur2. Vetac mu odree i tu drugu. Brzim povratnim rezom otfikari jednu pedipalpu. I ponovo zviznu u cefalotoraks.

Konano je do Idra doprlo da je u opasnosti. Da mora beati. Morao je da bei, da bei daleko, da se negde pritaji, zavue u sklonite. iveo je samo za to da bi ubijao. Da bi ubijao, morao se regenerisati. Morao je beati... Beati...

Vetac mu nije dao da pobegne. Sustie ga, nagazi zadnji segment toraksa, zasee odozgo s razmahom. Ovoga puta pancir cefalotoraksa popusti, iz pukotine briznu i pokulja gusta zelenkasta krv. udovite se koprcalo, njegova ticala divljaki su mlatila o zemlju.

2 Izumrla vrsta iz roda divljeg goveda. Tur je istrebljen u Evropi u XVII veku. (Prim. prev.)

Geralt zasee maem, ovoga puta potpuno razdvojivi pljosnatu glavu

od ostatka.

Teko je disao.

Iz daljine zagrme. Naleti vetra i nebo koje je brzo tamnelo nagovetavali su nadolazeu oluju.

Albert Smulka, novoimenovani upan optine, ve prilikom prvog susreta

podsetio je Geralta na krtolu broskve bio je okruglast, aljkav, neotesan i, uopte uzev, nezanimljiv. Drugim reima, nije se previe razlikovao od

drugih inovnika na optinskom nivou s kojima je dolazio u kontakt.

Ispada da je istina ree upan. Da nema boljeg leka za nevolje od veca.

Jonas, moj prethodnik nastavi uskoro, ne doekavi od Geralta nikakvu reakciju nije mogao da te se nahvali. A kad pomislim da sam ga smatrao laovom. To jest, nisam mu ba verovao na re. Znam kako stvari mogu da prerastu u bajke. Pogotovo kod zatucanih ljudi, njima je stalno neto ili udo, ili nekakav drugi vetac nadljudskih moi. A ovde se ispostavlja da je iva istina. Onamo u umi, preko reice, poginue ljudi,

ne zna im se broj. A poto je tuda krai put do gradia, zato su i ili, budale... U svoju propast. Ne marei za upozorenja. Danas je takvo vreme

da je bolje ne tumarati po pustoima, ne skitati po umama. Svuda su udovita, svuda su ljudojedi. U Temeriji, na Tukajskom pogorju, samo to se dogodila strana stvar, nekakva umska utvara ubila je petnaestoro ljudi u ugljarskom naselju. To naselje se zvalo Rogovizna. Sigurno si uo. Ne? Ali govorim istinu, dabogda crk. ak su, vele, i arobnjaci u toj Rogovizni vodili istragu. Ali nema tu ta da se trabunja. Mi smo danas ovde u Ansegisu sigurni. Zahvaljujui tebi.

Izvue iz komode katulju. Rairi na stolu tabak papira i umoi pero u mastionicu.

Obeao si da e ubiti strailo ree, ne podiui glavu. Ispada da nisi bacao prainu u oi. Od rei si, barem za skitnicu... A i tim ljudima si ivot spasao. eni i curici. Zahvalie li se makar? Padoe li ti pred noge?

Nisu pale, stisnu vilicu vetac. Zato to jo nisu sasvim dole sebi. A ja u otii odavde pre nego to dou sebi. Pre no to shvate da sam ih

iskoristio kao mamac, jer sam u arogantnoj samouverenosti bio ubeen da

u uspeti da odbranim sve troje. Otii u pre nego to do devojice dopre, pre nego to uvidi da je mojom krivicom polusiroe.

Oseao se loe. Sigurno je to bila posledica eliksira koje je uzeo pre borbe. Sigurno.

Taj je monstrum upan posu papir peskom, a zatim strese pesak na pod prava gnusoba. Osmotrio sam leinu kad su je doneli... ta je to bilo?

Geralt u tom pogledu nije bio siguran, ali nije nameravao to da otkrije.

Arahnomorf.

Albert Smulka pomae usne, uzaludno pokuavajui da ponovi.

Pih, kako se zvao nek se zvao, avo ga odneo. Tim maem si ga posekao? Tom otricom? Mogu li da pogledam?

Ne moe.

Ha, sigurno zato to je seivo zaarano. I mora da je skupo... Primamljiv zalogaj... No, mi ovde blebeemo, a vreme leti. Ugovor je ispunjen, vreme je za isplatu. Ali najpre formalnosti. Potpii se na fakturi.

Odnosno, stavi krsti ili drugi znak.

Vetac uze prueni raun i okrenu se ka svetlu.

Ma vidte ga zavrte glavom upan, mrtei se. ta, kao ume da ita?

Geralt poloi papir na sto, uputi se ka inovniku.

Mala greka se kaza spokojno i tiho potkrala u dokumentu. Dogovarali smo se za pedeset korona. Raun je izdat na osamdeset.

Albert Smulka sklopi dlanove, osloni bradu na njih.

To nije greka takoe snizi glas. To je pre znak priznanja. Ubio si strano udovite, to zasigurno nije bila laka rabota... Prema tome, svota nikoga nee zauditi...

Ne razumem.

Nije nego. Ne pravi se nevinace. Hoe da mi kae da ti Jonas, kada je ovde upravljao, nije izdavao takve raune? Glavu dajem da...

Da ta? prekinu ga Geralt. Da je poviavao cenu? A razliku, za koju je ispraznio kraljevsku riznicu, delio sa mnom po pola?

Po pola? upan iskrivi usta. Ne preteruj, vee, ne preteruj. Pomislio bi neko da si mnogo vaan. Od razlike e dobiti jednu treinu. Deset korona. Za tebe je i to ionako velika premija. A meni pripada vie,

makar po funkciji. Dravni inovnici su duni da budu imuni. to je dravni inovnik imuniji, to je presti drave vii. Uostalom, ta ti zna o tome. Ve me zamara ovaj razgovor. Hoe li potpisati raun ili nee?

Kia je gruvala o krov, napolju je lilo kao iz kabla. Ali vie nije grmelo, oluja se udaljavala.

Interludijum

Dva dana kasnije

Izvolite, potovana gospodarski klimnu glavom Belohun, kralj Keraka. Izvolite, molim vas. Sluge! Stolica!

Svod odaje ukraavala je tavanica, freska na kojoj je bio predstavljen jedrenjak okruen talasima, tritonima, hipokampima i stvorenjima nalik jastozima. Freska na jednom od zidova bila je pak mapa sveta. Kao to je jo davno zakljuila Koral, apsolutno fantastina mapa koja je imala malo toga zajednikog sa stvarnim poloajem kopna i mora. Ali lepo i s ukusom uraena.

Dva paa dovukoe i postavie teku, izrezbarenu stolicu. arobnica sede stavivi ruke na naslone, tako da joj se narukvice posute rubinima dobro vide i da ne prou nezapaeno. Na isfriziranoj kosi imala je jo i rubinsku dijademu, a na dubokom dekolteu rubinsku ogrlicu. Sve specijalno za kraljevsku audijenciju. elela je da ostavi utisak. I ostavljala je. Kralj Belohun je beio oi, ali ne zna se da li na rubine ili na dekolte.

Belohun, Osmikov sin, bio je, moe se rei, kralj u prvom pokolenju. Njegov otac je zgrnuo znatno bogatstvo u pomorskoj trgovini, a ini se malice i u pomorskom razbojnitvu. Poto je unitio konkurenciju i monopolizovao kabotanu plovidbu regiona, Osmik se proglasio za kralja. Akt samozvane koronacije u sutini je samo formalizovao status quo, prema tome nije porodio vee zamerke, niti je izazvao proteste. Tokom ranijih

privatnih ratova i vojni, Osmik je sredio pogranine sukobe i sporove oko nadlenosti sa susedima, Verdenom i Cidarisom. Postalo je poznato gde poinje Kerak, gde se zavrava i ko tamo vlada. A budui da vlada, on je onda kralj i ima pravo na takvu titulu. Prirodnim poretkom stvari titula i vlast prelaze sa oca na sina, te nikoga nije zaudilo to je posle Osmikove smrti na tron seo njegov sin, Belohun. Dodue, Osmik je imao nekoliko sinova, verovatno jo etiri, ali su se svi odrekli prava na krunu, vele, jedan ak dobrovoljno. Tako je Belohun vladao u Keraku ve vie od dvadeset godina, profitirajui u skladu s porodinom tradicijom od brodogradiline industrije, transporta, ribolova i piratstva.

A sada, na tronu, na podijumu, u samurovom kalpaku, sa ezlom u ruci,

kralj Belohun je primao u audijenciju. Majestetian poput balegara na kravljem izmetu.

Potovana i draga nam gica Lita Nejd pozdravi je. Naa omiljena arobnica Lita Nejd. Ponovo je izvolela posetiti Kerak. I verovatno opet na due vreme?

Koristi mi morski vazduh. Koral provokativno prekrsti nogu preko noge, demonstrirajui cipelice na modernim potpeticama od plute. S blagonaklonim doputenjem vae kraljevske milosti.

Kralj pree pogledom po sinovima, koji su sedeli pored. Obojica visoki kao motke, uopte nisu podseali na oca, koatog, ilavog, no ne previe

impozantnog rastom. Ni oni sami nisu izgledali kao braa. Stariji, Egmund, crn kao vrana, Ksander, malo mlai, plav, gotovo albino. Obojica su

gledali Litu bez simpatija. Bilo je evidentno da ih je iritirala privilegija po kojoj su arobnjaci sedeli u prisustvu kraljeva, a primani su u audijenciju

na stolicama. Privilegija je ipak bila iroko rasprostranjena i nije je mogao potceniti niko ko je eleo da ga smatraju civilizovanim. Belohunovi sinovi

su veoma eleli da ih smatraju takvima.

Blagonaklono doputam polako progovori Belohun. Pod jednim uslovom.

Koral podie ruku i hvalisavo baci pogled na nokte. To je trebalo da signalizuje da je ba boli uvo za Belohunove uslove. Kralj nije shvatio

signal. A ako je shvatio, onda je to veto skrio.

Do naih je uiju doprlo gnevno zasopta da enama to ne ele decu da imaju, potovana gica Nejd omoguava magine konkokcije. A onima to su ve bremenite pomae da pobace plod. A mi ovde u Keraku takvu proceduru smatramo nemoralnom.

Ono na ta ena ima prirodno pravo suvo odgovori Koral ne moe biti nemoralno ipso facto.

ena kralj uspravi na tronu mravu figuru ima pravo da od mua oekuje dva poklona: na leto trudnou, a na zimu opanke od tankog lika. Kako prvi, tako i drugi poklon ima zadatak da usidri enu u kui. Naime,

kua je odgovarajue mesto za enu, samom prirodom pripisano. ena s velikim stomakom i potomcima priljubljenim uz suknju nee se udaljiti od kue i nee joj na pamet padati glupe ideje, a to garantuje duevni spokoj mukarca. Duevno spokojan mukarac moe teko raditi radi

umnoavanja bogatstva i dobrobiti svojeg vladara. Mukarcu koji radi u

znoju lica svog i bez predaha i koji je spokojan po pitanju svog stada takoe nee padati na pamet nikakve glupe ideje. A kada neko ubeuje

enu da moe da rodi kada eli, a kada ne eli, onda ne mora, kada joj povrh toga neko nagovesti nain i sugerie sredstvo, onda, potovana,

onda drutveni poredak poinje da se ljulja.

Tako je dobaci knez Ksander, koji ve odavno merka priliku da se ubaci. Upravo tako!

ena koja nije naklonjena materinstvu nastavi Belohun ena koju za domainstvo nee prikovati stomak, kolevka i deurlija, vrlo brzo e podlei poudi, ta to je oigledna i neizbena stvar. A onda e mukarac izgubiti unutranji spokoj i ravnoteu duha, u njegovoj dotadanjoj harmoniji neto e naglo zakripati i zasmrdeti, tavie, ispostavie se da nema nikakve harmonije, niti sklada. Naroito tog sklada koji opravdava svakodnevno dirinenje. Kao i to to efekte tog dirinenja zgrem ja. A od takvih misli je samo korak do nespokojstva. Do pobune, bunta, revolta. Jesi li shvatila, Nejd? Ko daje enama sredstva za spreavanje trudnoe ili za njen prekid taj unitava drutveni poredak, podstrekava na nemire i bunt.

Tako je dobaci Ksander. Istina!

Lita nije marila za Belohunove privide autoriteta i vladalatva, odlino je znala da je kao arobnica nedodirljiva, a jedino to kralj moe jeste da pria u prazno. Suzdrala se ipak da mu jasno da do znanja da u njegovom kraljevstvu ve odavno kripi i smrdi, da u njemu nema sklada ni za upalj zub, a jedina harmonija za koju itelji znaju jeste muziki instrument, vrsta harmonike. I da uplitanje u to ena, materinstva i antipatija prema njima vode ne samo enomrzatvu ve i kretenizmu.

U tvom dugom izlaganju kaza umesto toga uporno se vraao motiv umnoavanja bogatstva i dobrobiti. Odlino te razumem, utoliko to mi je moja vlastita dobrobit takoe izuzetno draga. I ni za ta na svetu neu odustati ni od ega to mi osigurava dobrobit. Smatram da ena ima pravo da rodi kada eli, a ne da rodi kada ne eli, ali u tom pogledu neu

poeti polemiku, na kraju krajeva, svako ima pravo na nekakve poglede. Samo u skrenuti panju da za medicinsku pomo koja se udeljuje enama ja ubiram taksu. To je dosta vaan izvor mojih prihoda. Jer su moji prihodi,

kao to dobro zna, ujedno i prihodi Kaptola i itavog konfraterniteta. A

konfraternitet izuzetno loe reaguje na pokuaje smanjenja prihoda.

Da li pokuava da mi preti, Nejd?

Ma kakvi. tavie, nudim dalekosenu pomo i saradnju. Znaj, Belohune, ukoliko usled tvog izrabljivanja i otimaine u Keraku izbiju nemiri, ukoliko ovde plane, patetino govorei, glavnja bunta, ukoliko revoltirana rulja navali kako bi te naglavake izvukla odavde, detronizovala, a odmah nakon toga obesila na suvoj grani... Onda moe raunati na moj konfraternitet. Na arobnjake. Doi emo u pomo. Neemo dopustiti revolt i anarhiju, jer ni nama to ne ide naruku. Stoga, izrabljuj i poveavaj bogatstvo. Spokojno poveavaj. I ne smetaj drugima da poveavaju. Lepo te molim i dobro ti savetujem.

Savetuje? raesti se Ksander, ustajui sa stolice. Ti savetuje? Ocu? Otac je kralj! Kraljevi ne sluaju savete, kraljevi nareuju!

Sedi, sine iskrivi se Belohun i budi tih. A ti, arobnice, naulji ui. Imam neto da ti kaem.

Da?

Uzimam novu enu... Sedamnaest godina... Vinjica, kaem ti. Vinjica na torti.

estitam.

inim to iz dinastijskih razloga. Jer brinem o sukcesiji i poretku u dravi.

Egmund, dotad tih kao zaliven, podie glavu.

Sukcesiji? zarea, a srdit blesak u njegovim oima ne proe nezapaeno kod Lite. Kakvoj sukcesiji? Ima est sinova i osam kerki, ukljuujui kopilad! Malo ti je?

Sama vidi Belohun mahnu koatom rukom. I sama vidi, Nejd. Moram da se pobrinem za sukcesiju. Trebalo bi da ostavim kraljevstvo i krunu nekome ko se na takav nain obraa roditelju? Na sreu, jo sam iv i vladam. I nameravam dugo da vladam. Kao to rekoh, enim se...

Da, i?

Kada bi se... Kralj se poea iza uha, pogleda u Litu ispod naboranih kapaka. Kada bi se ona... moja nova enica, ovaj... obratila tebi za ta sredstva... Zabranjujem ti da joj da. Zato to sam protiv takvih sredstava! Zato to su nemoralna!

Moemo tako da se dogovorimo armantno se osmehnu Koral. Tvojoj vinjici, ako mi se bude obratila, neu dati. Kunem se.

E, to razumem ozari se Belohun. Molim lepo, kako se sjajno sporazumevamo. Najvanije je uzajamno razumevanje i obostrano potovanje. ak se treba i lepo razlikovati.

Tako je ubaci se Ksander. Egmund se razgnevi, opsova sebi u bradu.

U okviru potovanja i razumevanja Koral navi riu loknu na prst, pogleda uvis, u plafon kao i brige za harmoniju i poredak u tvojoj dravi... Imam jednu informaciju. Poverljivu informaciju. Gnuam se potkazivanja, ali prevare i lopovluka jo vie. A radi se, kralju moj, o bezonim finansijskim malverzacijama. Postoje oni koji pokuavaju da te pljakaju.

Belohun se nagnu na tronu, a lice mu se iskrivi kao vuje.

Ko? Prezimena!

Kerak, grad u severnom kraljevstvu Cidaris, na uu reke Adalate. Nekada je bio prestonica posebnog kraljevstva K, koje je zbog nesposobne vlasti i gaenja vladajue linije propalo, izgubilo znaaj i susedi su ga razdelili i pripojili. Ima luku, nekoliko fabrika, svetionik i, odokativno, 2.000 stanovnika.

Efenberg i Talbot,

Encyclopaedia Maxima Mundi, tom VIII

Drugo poglavlje

Zaliv se jeio od jarbola i bio pun belih i raznobojnih jedara. Vei brodovi

leali su na sidritu koje je bilo zaslonjeno rtom i valobranom. U samoj luci, kraj drvenih mola, privezane su bile manje i sasvim malecne jedinice. Na plai su gotovo svako slobodno mesto zauzimale lae. Ili ostaci laa.

Na kraju rta, iban udarima belih talasa, uznosio se svetionik od bele i crvene cigle, obnovljeni relikt vilenjakih vremena.

Vetac mamuzom munu kobilu po boku. Ukljeva podie glavu, rairi nozdrve, kao da se i ona radovala mirisu mora koji je vetar nosio. Poto je

vetac potera, ona krenu preko dina. Ka gradu koji je ve bio blizu.

Grad Kerak, glavna metropola identino nazvanog kraljevstva, smeten na dvema obalama pri uu reke Adalate, bio je podeljen na tri izdvojene, vidno razliite zone.

Na levoj obali Adalate bio je smeten luki kompleks, dokovi i industrijsko-trgovinski centar koji je obuhvatao brodogradilite i radionice, kao i preraivake fabrike, magacine i skladita, trnice, bazare.

Suprotnu obalu reke, teren zvani Palmira, ispunjavale su prvare i kolibe sirotinje i radnog naroda, kue i duani sitnih trgovaca, klanice, mesare kao i brojni lokali i domovi koji su oivljavali tek nakon sutona, naime, Palmira je bila i kvart razonode i zabranjenih zadovoljstava. Ovde se takoe, to je Geralt znao, vrlo lako mogao izgubiti lajbok ili zaraditi no pod rebrima.

Dalje od mora, na levoj obali, iza visoke palisade od debelih balvana, bio je situiran pravi Kerak, etvrt uskih ulica meu kuama bogatih trgovaca i finansijera, faktorijama, bankama, zalagaonicama, obuarskim i

krojakim preduzeima, radnjama i radnjicama. Ovde su se nalazile i krme i lokali za razonodu vie kategorije, ukljuujui domove koji su,

dodue, nudili isto to i oni u lukoj Palmiri, ali po znatno viim cenama. Centar etvrti bio je etvorougaoni trg, sedite gradske venice, pozorita,

suda, carinske uprave i kua lokalne elite. Ispred gradske venice na postolju je stajao spomenik osnivaa grada, kralja Osmika, koji su uasno

zasrali galebovi. To je bila otvorena prevarancija, primorski grad postojao je mnogo pre nego to je Osmik tu dolutao, boga pitaj odakle.

Iznad, na brdu, stajao je zamak i kraljevska palata, dosta netipian po formi i obliku, naime bio je to stari hram, rekonstruisan i proiren nakon to su ga napustili svetenici, ogoreni na potpuno odsustvo zainteresovanosti stanovnitva. Od hrama je ostala ak i kampanila, zvonara s velikim zvonom, a aktuelni vladar u Keraku, kralj Belohun, naredio je da se u njega udara svakog dana u podne i evidentno u inat podanicima u pono.

Zvono se oglasilo im je vetac zakoraio meu prve kolibe u Palmiri.

Palmira je smrdela na ribu, rublje i narodnu kuhinju, guva na ulicama bila je sablasna, veca je prolazak kotao mnogo vremena i strpljenja. Odahnuo je kad se konano dokopao mosta i preao na levu obalu Adalate. Voda je vonjala i nosila klobuke pene, rezultat rada koare smetene uzvodno uz reku. Odatle je ve bio blizu put koji vodi ka gradu opasanom palisadom.

Ostavio je konja u staji ispred grada, plativi unapred za dva dana i ostavivi konjuaru baki kako bi osigurao Ukljevi odgovarajuu negu. Uputio se ka straarskoj kuli. Do Keraka se moglo doi samo preko straarske kule, nakon podrvgavanja kontroli i ne ba prijatnim procedurama koje idu uz nju. Ta nunost je pomalo ljutila veca, ali je razumeo njen cilj metane grada iza palisade nije previe radovala pomisao na posete gostiju iz luke Palmire, pogotovo ne moreplovaca iz stranih zemalja koji su tamo pristajali na kopno.

Ue u straarsku kulu, drvenu graevinu skeletne konstrukcije, u kojoj

je, kao to je ve znao, bila smetena kordegardija3. Mislio je da zna ta ga eka. Varao se.

U ivotu je posetio mnoge kordegardije. Male, srednje i velike, u bliim i sasvim dalekim zapecima sveta, u regionima koji suvie, manje ili nimalo civilizovani. Sve kordegardije sveta vonjale su na ustajalost, znoj, kou i urin, kao i na gvouriju i maziva za njenu konzervaciju. U kordegardiji u Keraku bilo je slino. Tanije, bilo bi da klasine kordegardijske mirise nije suzbijao teak, zaguujui smrad prdea koji je sezao do tavanice. U

jelovniku osoblja ovdanje kordegardije, u to nije bilo sumnje, dominirale su krupnozrne mahunarke, kao to su graak, bob i areni pasulj.

A ekipa je bila u potpunosti enska. inilo ju je est ena koje su sedele za stolom i tonule u podnevni obrok. Sve dame su iz zemljanih zdela prodrljivo srkale neto to je plivalo u retkom sosu zainjenom paprikom.

Najvia od straarki, po svoj prilici komandantkinja, odgurnu od sebe

zdelu i ustade. Geralt, koji je uvek smatrao da ne postoje rune ene, naprasno oseti da mora da revidira to svoje stanovite.

Oruje na klupu!

Kao i sve prisutne, straarka je bila oiana na nulu. Kosa je ve malo uspela da poraste, stvorivi na elavoj glavi neurednu ekinju. Ispod

raskopanog prsluka i razdrljene koulje izvirivali su trbuni miii, podseajui na veliku uniranu dimljenu unku. Straarkini bicepsi, da

ostanemo pri mesarskim asocijacijama, imali su razmere svinjskog buta.

Oruje stavi na klupu! ponovi. Jesi gluv?

Jedna od njenih podreenih, i dalje pognuta nad zdelom, malo se pridie i prodorno i otegnuto prdnu. Njene drugarice se zacerekae. Geralt provetri vazduh rukavicom. Straarka je posmatrala njegove maeve.

Hej, devojke! Ajte vamo!

,,Devojke ustadoe, dosta mrsko, proteui se. Sve su, kako primeti Geralt, bile obuene u slobodnom i laganom stilu, koji je pre svega omoguavao hvalisanje muskulaturom. Jedna je na sebi imala kratke kone pantalone nogavica raivenih po avovima kako bi bedra mogla da joj

3 Od fr.: corps de garde straara s uvarima na ulazu u tvravu; esto osposobljena i za paljbu. (Prim. prev.)

stanu. A kao odeda od struka nagore, uglavnom su joj sluili ukrteni

kaievi.

Vetac utvrdi. Dva maa. elini i srebrni.

Druga, kao i ostale visoka i iroka u ramenima, priblii se, nonalantnim potezom razmae Geraltovu koulju, zgrabi srebrni lani i izvue medaljon.

Znak ima potvrdi. Na znaku vuk iskeenih zuba. Iskreno reeno, izgleda da jeste vetac. Da ga propustimo?

Pravilnik nam ne zabranjuje. Maeve je predao...

Tako je Geralt se smirenim glasom ukljui u konverzaciju. Predao sam. Oba e, kako mi se ini, biti pod nadzorom? Vraeni uz priznanicu? Koju u sada dobiti?

Straarke ga, cerei se, okruie. Jedna ga unu, kao sluajno. Druga

gromko prdnu.

Evo ti priznanice frknu.

Vetac! Najamni ubica udovita! A maeve predao! Odmah! Pokoran kao utokljunac!

I kitu bi sigurno dao kad bismo naredile.

Pa onda da mu naredimo! ta kaete, cure? Neka ga izvadi iz lica!

Da se malo divimo kakve to kite imaju veci!

Dosta vie zarea komandantkinja. Zaigrale se, namigue. Gonorek, ovamo! Gonorek!

Iz susedne prostorije pomoli se elav stariji gospodin u mrkom ogrtau i s vunenom beretkom. Samo to je uao dobi napad kalja, skinu beretku i stade se njome hladiti. Bez rei uze maeve uvezane remenima i dade Geraltu znak da poe za njim. Vetac nije odugovlaio. U meavini gasova koji su ispunjavali kordegardiju, crevni gasovi ve su apsolutno zavladali.

Prostoriju u koju su uli delila je solidna elina reetka. Gospodin u ogrtau zazvecka velikim kljuem na katancu. Okai maeve na vealicu kraj drugih maeva, sabalja, kordova i lovakih noeva. Otvori iskrzan registar i zakraba po njemu polako i dugo, kaljui neprestano i s mukom grabei vazduh. Na kraju urui Geraltu ispisanu potvrdu.

Koliko shvatam, moji maevi su ovde bezbedni? Pod kljuem i straom?

Mrki gospodin, diui teko i sopui, zatvori reetku i pokaza mu klju. Geralta to nije ubedilo. Bilo je mogue provaliti kroz bilo koju reetku, a zvuni efekti flatulencije dama iz strae mogli su da zaglue pokuaj

provale. Ipak, nije imao kud. Morao je u Keraku da zavri ono zbog ega je tu doao. I da napusti grad to pre.

Krma, ili kako je glasio natpis gostionica Natura Rerum, nalazila se u nevelikoj, mada otmenoj zgradi od kedrovog drveta, pokrivenoj strmim krovom s visoko treim dimnjakom. Front zgrade krasio je trem do kojeg su vodile stepenice, okruene razgranatim alojama u drvenim saksijama. Iz lokala su dopirali kuhinjski mirisi, uglavnom mesa peenog na rotilju. Mirisi su bili tako primamljivi, da se vecu smesta uinilo da je Natura Rerum u stvari Eden, vrt zadovoljstva, ostrvo sree, mleko i med to teku kroz utoite blagoslovenih.

Ubrzo se ispostavilo da je ovaj eden kao i svaki eden bio pod straom. Imao je svog kerbera, straara s ognjenim maem. Geralt je imao priliku da ga vidi u akciji. Kerber, momak nizak ali snane grae, pred njegovim oima je iz vrta zadovoljstva oterao mravog mlaana.

Mlaan se bunio povikivao je i gestikulirao, to je sasvim oito nerviralo kerbera.

Zabranjen ti je ulaz, Muuse. I ti to dobro zna. Stoga, odstupi. Neu ponavljati.

Ma nabijem vas i vau zabranu! dreknu mlaan sa sigurne udaljenosti. Nemate milosti! Niste jedini, otii u kod konkurencije! Puvanderi! Parveni! Natpis pozlaen, a i dalje balega na sarama! Bitni ste mi koliko i ta balega! A govno e uvek biti govno!

Geralt se pomalo uznemiri. Proelavi mlaan, iako izgledom odvratan, nosio se vrlo gospodski, moda ne previe raskono, ali u svakom sluaju elegantnije od njega. A ako je ve elegancija bila presudan kriterijum...

A da pitam, kuda e ti? hladan kerberov glas prekinu mu tok misli. I potvrdi strahove.

To je ekskluzivan lokal nastavi kerber, blokirajui telom stepenice. Da li shvata znaenje te rei? To je kao da je nepristupaan. Nekim osobama.

Zbog ega meni?

Odelo ne ini oveka stojei dva stepenika vie kerber je mogao da pogleda veca s visine. Ti si, strane, hodajua ilustracija te narodne mudrosti. Tvoje odelo te nimalo ne ini. Moe biti da te ine neki drugi skriveni predmeti, neu da zalazim u to. Ponavljam, ovo je ekskluzivan lokal. Ovde ne toleriemo ljude koji su odeveni kao banditi. Niti naoruane.

Nisam naoruan.

Ali izgleda kao da jesi. Budi ljubazan i poi negde drugde.

Polako, Tarpe.

Na vratima lokala pojavi se crnpurast mukarac u somotskom kaftanu. Obrve su mu bile ekinjaste, pogled pronicljiv, a nos orlovski. I povelik.

Oigledno ne zna orlovski nos poui kerbera s kime ima posla. Ne zna ko nam je stigao u posetu.

Dugotrajno kerberovo utanje potvrivalo je da ne zna.

Geralt iz Rivije. Vetac. Poznat po tome to titi ljude i spasava im ivot. Kao pre nedelju dana, ovde, u naoj okolini, u Ansegisu, gde je spasao majku s detetom. A nekoliko meseci ranije, u izmaru, o emu su svi brujali, ubio je ljudodera leukrota, i sam pritom zadobivi rane. Kako bih mogao da zabranim ulaz u svoj lokal nekome ko se bavi tako estitim poslom? Naprotiv, drago mi je da imam takvog gosta. I ast mi je to je poeleo da me poseti. Gosn Geralte, gostionica Natura Rerum eli vam

toplu dobrodolicu. Ja sam Febus Ravenga, vlasnik ovog skromnog doma.

Sto za koji ga je maitre4 posadio bio je prekriven stolnjakom. Svi stolovi u Natura Rerumu veinom zauzeti bili su pokriveni stolnjacima. Geralt se nije seao kada je poslednji put video stolnjake u krmi.

Premda radoznao, nije gledao unaokolo, ne elei da ispadne provincijalac i prostak. Suzdrana opservacija ipak je pokazala skromnu, mada otmenu i prefinjenu dekoraciju. Prefinjena mada ne uvek otmena bila je i klijentela, veinom trgovci i zanatlije, kako je procenio. Bili su tu i kapetani brodova, preplanuli i bradati. Nije nedostajalo ni areno odevene plemike gospode. Mirisalo je takoe milo i prefinjeno: na peeno mesite, enjak, kim i gomilu novca.

4 Fr.: matre d'htel ef sale; vlasnik hotela. (Prim. prev.)

Osetio je pogled na sebi. Kad ga neko posmatra, njegova veevska ula

su to odmah signalizovala. Pogledao je, krajikom oka i diskretno.

Ona koja je ga posmatrala takoe vrlo diskretno, neprimetno obinom smrtniku bila je mlada ena lisiasto rie kose. Pravila se da je zaokupljena jelom neim to je izgledalo ukusno i to je, ak i iz daljine, primamljivo mirisalo. Stil i govor tela nisu ostavljali sumnju. Ne za veca. Mogao se kladiti da je bila arobnica.

Maitre ga roptanjem otrgnu iz misli i iznenadne nostalgije.

Za danas izjavi sveano i ne bez ponosa predlaemo teleu kolenicu dinstanu u povru s peurkama i pasuljem. Jagnjea lea peena s patlidanom. Svinjski bekon u pivu serviran s glaziranim ljivama.

Peenu pleku divlje svinje serviranu s jabukama u pekmezu. Paja prsa iz tave servirana s crvenim kupusom i brusnicama. Lignje punjene cikorijom s belim sosom i groem. Grdobinu s rotilja u sosu od pavlake, serviranu s dinstanim krukama. I, kao i obino, nae specijalitete: guji batak u

belom vinu, uz izbor voa peenog na plehu, i obli u karamelizovanom mastilu sipe, serviran s mesom rakova.

Ukoliko uiva u ribi pokraj stola se pojavi Febus Ravenga, ko zna kada i kako onda toplo preporuujem obli. Jutarnji ulov, razume se samo po sebi. Ponos i dika naeg efa kuhinje.

Onda obli u mastilu vetac savlada u sebi iracionalnu elju da odjednom narui nekoliko jela, svestan da bi to bilo neukusno. Hvala za savet. Ve sam poeo da oseam muke izbora.

Koje bi vino upita maitre gospodin eleo?

Molim vas, izaberite neto adekvatno. Slabo se razumem u vina.

Malo ko se razume osmehnu se Febus Ravenga. A samo malobrojni to i priznaju. Ne brinite, odabraemo vrstu i godite, gosn vee. Neu da vam smetam, elim vam prijatan ruak.

elja nije mogla da se ispuni. Geralt nije ni imao priliku da se uveri koje vino e mu izrabrati. I ukus oblia u mastilu sipe takoe je tog dana za njega morao ostati tajna.

Riokosa ena iznenada se okanula diskrecije i pronala ga pogledom. Osmehnula se. Nije mogao da se odupre utisku da je to bilo zlokobno. Osetio je drhtavicu.

Vetac, zvani Geralt iz Rivije?

Pitanje je zadao jedan od tri u crno odevena tipa koji su kriom prili

stolu.

Ja sam.

U ime zakona, uhapen si.

Kad nita ne tvorim krivo,

kakve presude se imam da bojim?

Vilijam ekspir, Mletaki trgovac5

Tree poglavlje

Braniteljka dodeljena Geraltu po slubenoj dunosti izbegavala je da ga

gleda u oi. S upornou dostojnom bolje parnice prevrtala je fasciklu s dokumentima. Nije bilo mnogo dokumenata. Tano dva. Ga advokat ih

je verovatno nauila napamet. Kako bi zablistala tokom rei odbrane, nadao se Geralt. Ali bila je to, kao to je podozrevao, uzaludna nada.

U zatvoru si ga advokat konano podie pogled dopustio sebi da se potue s dvojicom zatvorenika. Mogu li barem da znam razlog?

Primo, odbio sam njihove seksualne ponude, nisu hteli da shvate da ,,ne znai ,,ne. Secundo, volim da tuem ljude. Tertio, to je la. Sami su se ispovreivali. O zidove. Kako bi mene ocrnili.

Govorio je polako i ravnoduno. Nakon sedmice provedene u zatvoru potpuno je postao ravnoduan.

Braniteljka zatvori fasciklu. Kako bi ju je odmah ponovo otvorila. Nakon ega popravi prefinjenu frizuru.

Pretueni uzdahnu kako mi se ini, nee podneti tubu. Koncentriimo se na optubu javnog tuioca. Asesor tribunala optuie te za ozbiljno krivino delo, za koje je zapreena stroga kazna.

A kako drugaije, pomisli on, kontemplirajui o lepoti ge advokata. Pitao se koliko je imala godina kad je dospela u kolu arobnica. I s koliko godina je napustila tu kolu.

Obe aktivne arobnjake visoke kole muka u Ban Ardu i enska u Aretuzi na ostrvu Taned osim svrenih studenata i studentkinja, proizvodile su i otpad. Uprkos gustom situ prijemnih ispita, koje

5 Prevod Velimira ivojinovia. (Prim. prev.)

omoguava da se proseju i odbace beznadeni sluajevi, u principu su tek na prvim semestrima zaista pravila selekcija i ukazivalo se na one koji su umeli da se kamufliraju. Na one za koje je razmiljanje predstavljalo

neprijatno i opasno iskustvo. Prikrivene glupake, lentine i mentalne spavalice oba pola koji nisu imali ta da trae u koli magije. Nevolja je poivala u tome to je obino posredi bila progenitura imunih osoba ili osoba koje su iz drugih razloga smatrane vanima. Po izbacivanju iz kole

neto je trebalo uraditi s tom tekom omladinom. S momcima koji su izbacivani iz kole u Ban Ardu nije bilo problema dospevali su u diplomatiju, ekala je na njih vojska, flota i policija, najglupljima je ostajala politika. Magijski otpad lepeg pola samo je prividno bilo tee kultivisati.

Premda su bile izbaene, mlade devojke su prekoraile prag arobnjake visoke kole i okuale se u nekom stepenu magije. A previe je bio jak

uticaj arobnica na vladare i sve sfere politiko-ekonomskog ivota da bi devojke ostavili na cedilu. Bilo im je osigurano utoite. Dospevale su u sferu pravosua. Postajale su pravnice.

Braniteljka zatvori fasciklu. Zatim je otvori.

Preporuujem ti da prizna krivicu kaza. Onda bismo mogli da raunamo na blau kaznu...

ta da priznam? prekinu je vetac.

Kada sud upita da li priznaje, odgovori potvrdno. Priznavanje krivice bie uzeto kao olakavajua okolnost.

Kako onda namerava da me brani?

Ga advokat zatvori fasciklu.

Idemo. Sud eka.

Sud je ekao. Poto su upravo izvodili iz sale prethodnog delinkventa. Ne ba radosnog, kako je konstatovao Geralt.

Na zidu je visio tit upljuvan muvama, na njemu se video grb Keraka, plavi delfin nageant. Ispod grba je stajao sudijski sto. Za njim su sedele tri osobe. Slabunjavi pisar. Bledi pomonik sudije. I ga sudija, po izgledu i liku staloena ena.

Na klupi desno od sudija sedeo je asesor tribunala koji je vrio dunost tuioca. Izgledao je ozbiljno. Toliko ozbiljno da bi ovek izbegavao da se sretne s njim u mranoj ulici.

A na suprotnoj strani, levo od sudijskog sastava, nalazila se optuenika klupa. Mesto predvieno za njega.

Dalje je sve brzo krenulo.

Geralt, zvani Geralt iz Rivije, po profesiji vetac, optuen je za malverzaciju, oduzimanje i prisvajanje imovine koja pripada Koroni. Radei u dogovoru s drugim osobama koje je podmitio, optueni je uveavao visinu izdatih rauna za svoje usluge u nameri da prisvoji taj viak. to je rezultiralo gubicima u dravnoj riznici. Dokaz je prijava, notitia criminis, koja je optubu priloila aktima. Ta prijava...

Snuden izraz lica i odsutan pogled sudije jasno su pokazivali da je staloena ena u mislima negde drugo. I da je mue neka sasvim druga pitanja i problemi pranje, deca, boja zavesa, zameeno testo za makovnjau i pukotine na zadnjici koje predskazuju branu krizu. Vetac ponizno prihvati injenicu da je manje vaan. Da ne moe da se takmii s neim takvim.

Krivino delo koje je izvrio optueni nastavi tuilac bez emocija ne samo da unitava zemlju ve i podriva i rastae drutveni poredak.

Pravni poredak zahteva...

Prijavu ukljuenu u akta prekinu ga sudija sud mora da tretira kao probatio de relato, dokaz na osnovu saoptenja treeg lica. Da li tuilac moe da iznese druge dokaze?

Drugih dokaza nema... Trenutno... Optueni je, kao to je ve ukazano, vetac. On je mutant izolovan od ljudskog drutva, koji omalovaava ljudske zakone i stavlja se iznad njih. U svojoj kriminogenoj

i sociopatskoj profesiji dolazi u dodir s prestupnikim elementom, kao i s neljudima, ukljuujui rase tradicionalno neprijateljske prema ljudima. Vetac ima krenje zakona u svojoj nihilistikoj prirodi. U sluaju veca, asni sude, nedostatak dokaza je najbolji dokaz... Dokazuje perfidiju kao i...

Da li optueni sudiju uopte nije intrigiralo ta jo dokazuje nedostatak dokaza. Da li optueni priznaje krivicu?

Ne priznajem. Geralt zanemari oajnike signale ge advokat. Nisam kriv, nisam izvrio nikakvo krivino delo.

Bio je pomalo vian, esto je imao posla s pravosuem. Takoe,

letimice se upoznao s literaturom predmeta.

Optuen sam zbog predrasuda...

Prigovor! dreknu asesor. Optueni dri govor!

Odbacuje se.

-... zbog predrasuda o meni i mojoj profesiji, to jest zbog praeiudicium, a praeiudicium unapred implicira la. Osim toga, optuen sam na osnovu anonimne prijave, i to jedva jedne. Testimonium unius non valet. Testis unus, testis nullus. Ergo, to nije optuba, ve pretpostavka, odnosno preasumptio. A pretpostavka ostavlja sumnju.

In dubio pro reo! prenu se braniteljka. In dubio pro reo, asni sude!

Sud sudija udari ekiem, probudivi bledog pomonika donosi odluku da se utvrdi imovinsko jemstvo u visini od pet stotina novigradskih korona.

Geralt uzdahnu. Zanimalo ga je da li su oba njegova druga iz elije ve doli sebi i jesu li izvukli neku pouku iz onoga to se desilo. Ili e ponovo morati da ih iiba i izgazi.

A ta je narod nego grad?

Vilijam ekspir, Koriolan6

etvrto poglavlje

Na samom kraju prepunog bazara stajala je tezga grubo sklepana od dasaka, za kojom je radila bakica-starica sa slamenim eirom, okruglasta i rumena poput dobre vile iz bajke. Iznad bakice se video natpis: Srea i radost samo kod mene. Krastavac gratis. Geralt se zaustavi, izvue iz depa bakrenjake.

Sipaj, baba zatrai potmulo pola loneta sree.

Udahnu vazduh, ispi na eks i izdahnu. Obrisa suze koje mu je patoka naterala na oi.

Bio je slobodan. I ljut.

Interesantna stvar, to da je slobodan saznao je od osobe koju je poznavao. Iz vienja. Bio je to onaj isti oelaveli mlaan to su ga pred njegovim oima oterali sa stepenica gostionice Natura Rerum. A koji je, kako se ispostavilo, bio sudsko piskaralo.

Slobodan si saopti mu oelaveli mlaan, spliui i raspliui mrave prste uflekane mastilom. Plaena je kaucija.

Ko je platio?

Pokazalo se daje to poverljiva informacija, oelavelo piskaralo odbilo je da je saopti. Odbio je takoe i to drsko da vrati rekviriranu Geraltovu torbu. U kojoj su se, izmeu ostalog, nalazili gotovina i bankovni ekovi. Veevu pokretnu imovinu, saoptio mu je ne bez zajedljivosti, vlast je ocenila kao cautio pro expensis, akontacija na ime sudskih trokova i predvianih kazni.

Nije imalo svrhe ni smisla svaati se. Geralt je morao biti zadovoljan to su mu pri izlasku barem dali stvari koje je prilikom zadravanja imao u

6 U prevodu Sime Pandurovia i ivojina Simia. (Prim. prev.)

depovima. Line sitnice i sitan novac. Toliko sitan da niko nije hteo da ga

ukrade.

Prebrajao je ostale bakrenjake. I osmehnuo se starici.

Molim vas, jo pola loneta radosti. Hvala vam za krastavac.

Nakon babine patoke svet se primetno prolepao. Geralt je znao da e to ubrzo proi, te je ubrzao korak. Morao je da obavi neke stvari.

Ukljeva, njegova kobila, uspeno je promakla panji suda i nije ula u akontaciju cautio pro expensis. Bila je tu gde ju je i ostavio, u stajskom boksu, zbrinuta i nahranjena. Neto takvo vetac nije mogao ostaviti bez nagrade, bez obzira na sopstveno materijalno stanje. Od ake srebrnih moneta, koje su sauvane u tajnoj pregradi uivenoj na sedlu, nekoliko je odmah dobio konjuar. Koga je ta tedrost ak ostavila bez daha.

Horizont na moru postajao je taman. Geraltu se inilo da opaa tamo iskrice munja.

Pre ulaska u kordegardiju smotreno je udahnuo sve vazduh u plua.

Nije pomoglo. Gospoe straarke mora da su danas pojele vie pasulja nego obino. Mnogo, mnogo vie pasulja. Ko zna, moda je bila nedelja.

Jedne su kao i obino jele. Druge su bile zauzete bacanjem kockica. Videvi ga, ustale su od stola. I opkolile ga.

Gledajte, vetac ree komandantkinja, stavi vrlo blizu. Dovukao se.

Naputam grad. Doao sam da uzmem svoju svojinu.

Ako dozvolimo druga straarka ga unu laktom, tobo nehotice ta e nam dati zauzvrat? Treba se iskupiti, brale, iskupiti! A, devojke? ta da mu naredimo da radi?

Nek svaku u golo dupe poljubi!

I jezikom nek polie!

Ama! Jo e neim da nas zarazi!

Ali mora da nam priredi sledea navali na njega poprsjem tvrdim kao stena nekakvo zadovoljstvo, zar ne?

Pesmu nek nam zapeva druga prdnu gromko. A melodiju neka podesi prema ovom mom tonu!

Ili prema mom! druga prdnu jo glasnije. Jer je moj zvuniji!

Ostale dame se pokidae od smeha.

Geralt prokri sebi put, trudei se da ne pretera s upotrebom sile. U

tom trenutku se otvorie vrata magacina depozita i na njima se pojavi gospodin u mrkom ogrtau i bereci. Depozitar, Gonorek, valjda. Videvi

veca, irom otvori usta.

Vi? proguna. Kako to? Vai maevi...

Upravo. Moji maevi. Dajte mi ih.

Ali... Ali... Gonorek se zagrcnu, uhvati za grudi, teko je hvatao vazduh. Ali ja te maeve nemam!

Molim?

Nemam... Gonorekovo lice pocrvene. I zgri se, kao u nastupu bola. Pa odneli su ih...

Kako to? Geralt oseti kako ga obuzima hladan bes.

Odne... li...

Kako odneli? epa depozitara za revere. Ko ih je, majku mu, odneo? ta to, doavola, treba da znai?

Priznanicu...

Ba tako! oseti na ramenu elian hvat. Komandantkinja strae ga odgurnu od zagrcnutog Gonoreka.

Ba tako! Priznanicu pokai!

Vetac nije imao priznanicu. Priznanica iz spremita oruja ostala je u njegovoj torbi. Torbi koju je rekvirirao sud. Kao akontaciju na ime trokova i predvianih kazni.

Priznanicu!

Nemam. Ali...

Nema priznanice, nema depozita komandantkinja mu nije dala da zavri. Maevi su odneseni, uje li? Verovatno si ih sam odneo. A sada ovde pravi cirkus? Hoe neto da iskami? Nita od toga. Tornjaj se odavde.

Neu izai pre nego...

Komandantkinja, ne poputajui hvat, odvue Geralta i okrenu ga. Licem ka vratima.

Gubi se.

Geralt se suzdravao da udari enu. Meutim, nimalo se nije ustruavao pred nekim ko ima plea kao rva, stomak kao dimljenu unku i listove

kao baca diska, a uz sve to prdi kao mula. Odgurnu komandantkinju i iz

sve snage je odalami po njuci. Svojim omiljenim desnim kroeom.

Ostale obamree, ali samo na sekundu. Jo pre nego to se komandantkinja strovalila na sto, rasprivi naokolo pasulj i sos od paprike, ve su mu bile za vratom. Jednoj bez razmiljanja rascopa nos, drugu tako odalami da su joj ak zubi zapucketali. Dve je poastio Znakom Ard, kao lutke su poletele na stalak s helebardama, obalivi sve s neopisivim hukom i treskom.

Dobio je u uvo od komandantkinje s koje je kapljao sos. Druga straarka, ona s tvrdim poprsjem, uhvati ga straga u medvei zagrljaj. Udari je laktom tako da je zaurlala. Komandantkinju gurnu na sto, tresnu je energinim kroeom. Onu s rascopanim nosom tresnu u pleksus solaris i obali na zemlju, uo je kako povraa. Druga, udarena u slepoonicu, mlatnu podianim potiljkom o stub, omlitavi, a oi joj se odmah zamaglie.

Ali na nogama su se drale jo etiri. I doe kraj njegovoj nadmoi. Dobio je u potiljak, odmah posle toga u uvo. A posle toga u krsta. Neka mu podmetnu nogu, a kada je pao dve se svalie na njega, prignjeie ga, lupajui pesnicama. Ostale nisu alile udarce nogama.

Udarcem elom u lice eliminisao je jednu od prignjetaica, ali smesta ga je pritisnula druga. Komandantkinja, prepoznao ju je po sosu koji je kapao s nje. Udarcem odozgo ljisnu ga po zubima. Pljunu joj krv pravo u oi.

No! razdrala se, bacajui glavu tamo-amo. No mi dajte! Jaja u mu odsei!

ta e ti no! vrisnu druga. Ja u mu ih odgristi!

Stoj! Mirno! ta to treba da znai? Mirno, kaem!

Stentorski glas koji primorava na poslunost prodro je kroz borbeni agor, obuzdao straarke. Pustile su Geralta iz zagrljaja. Ustao je s naporom, pomalo alostan. Kad je sagledao bojno polje, raspoloenje mu se malo popravilo. Ne bez likovanja osmotri svoja dostignua. Straarka koja je leala kraj zida ve je otvorila oi, ali i dalje nije bila u stanju ni da sedne. Druga, pognuta, ispljuvavala je krv i prstom opipavala zube. Trea,

ona s rascopanim nosom, pokuavala je da ustane, ali svaki as je padala, klizajui se u kaljuzi sopstvene bljuvotine od pasulja. Od cele estorke, samo polovina se drala na nogama. Prema tome, rezultat je mogao biti zadovoljavajui. ak i u svetlu injenice da bi on sam, da nije bilo

intervencije, iskusio ozbiljne povrede i ko zna da li bi bio u stanju da ustane svojim snagama.

A taj koji je intervenisao bio je bogato obuen mukarac plemenitih crta koji je zraio autoritetom. Geralt nije znao ko je to. S druge strane, odlino je poznavao njegovog druga. Kico u neobinom eiriu s udenutim perom egreta, plave kose peglom isfrizirane koja je sezala do ramena. Nosio je dublet boje crvenog vina i koulju s ipkanim aboom. S nerazdvojnom lutnjom i nerazdvojnim drskim osmehom na usnama.

Zdravo, vee! Kako to izgleda? S tom razbijenom facom! Pui u od smeha!

Zdravo, Nevene. I ja se radujem to tebe vidim.

ta se ovde deava? Mukarac plemenitih crta se podboi. Pa? ta je s vama? Redovni izvetaj! Odmah!

On je! komandantkinja istrese iz uiju ostatke sosa i optuivaki pokaza na Geralta. On je kriv, cenjeni gospodine tuioe! Pravio je scene i besneo, a posle je preao na batine. A sve zbog nekih maeva iz depozita

za koje nije imao priznanicu. Gonorek e potvrditi... Hej, Gonorek, to si se skupio tamo u oku? Usrao si se? Mrdaj dupe, ustani, kai cenjenom tuiocu... Ej, bre! Gonorek? ta ti je?

Dovoljno je bilo paljivije pogledati kako bi odgonetnuli ta je Gonoreku. Nije bilo potrebno proveravati puls, bilo je dovoljno baciti pogled na lice belo kao kreda. Gonorek je bio mrtav. Prosto i jednostavno nije bio iv.

Sproveemo istragu, gospodine iz Rivije kaza Ferant de Letenhov, javni tuilac kraljevskog tribunala. Poto podnosite formalnu albu i tubu, moramo je sprovesti, tako nalae zakon. Sasluaemo sve koji su prilikom hapenja i u sudu imali pristup tvojim stvarima. Uhapsiemo osumnjiene...

One iste, kao i obino?

Molim?

Nita, nita.

U redu. Problem e sigurno biti reen, a krivci za krau maeva bie pozvani na odgovornost. Ukoliko je zaista dolo do krae. Uveravam vas da emo razjasniti zagonetku i da e istina izai na videlo. Pre ili kasnije.

Radije bih da to bude pre vecu se nije previe dopao glas javnog tuioca. Moji maevi su moja egzistencija, bez njih ne mogu da obavljam svoj posao. Znam da mnogi percipiraju moju profesiju kao lou, a ja lino imam tete zbog te negativne slike. Zasnovane na predubeenjima, predrasudama i ksenofobiji. Raunam na to da ta injenica nee imati uticaja na istragu.

Nee imati odgovori suvo Ferant de Letenhov. Zato to ovde postoji vladavina prava.

Kada su pomonici izneli telo mrtvog Gonoreka, po naredbi javnog tuioca izvrena je revizija magacina oruja i itavog skladita. Kao to je

bilo lako pogoditi, tamo nije bilo ni traga veevim maevima. A komandantkinja strae, jo besna na Geralta, pokazala im je postolje s

probadaem na koji je pokojnik stavljao realizovane depozitne priznanice. Meu njima su ubrzo pronali veevu priznanicu. Komandantkinja

prelista registar i ubrzo im ga gurnu pod nos.

Pogledajte pokaza trijumfalno lepo pie, priznanica o prijemu. Potpis: Gerland iz Riblije. Pa govorila sam vam da je vetac bio ovde i sam uzeo svoje maeve. A sada muljari, verovatno da bi izvukao odtetu! Zbog njega je Gonorek otegao papke! Od muke mu se u izlila i log ga strefio!

Ipak, niti se ona, niti se ijedna druga straarka odluila da posvedoi da je zaista videla Geralta kad je uzimao maeve. Stalno se tu neko mota,

glasilo je objanjenje, a one su bile zauzete, jer su jele.

Iznad krova zgrade suda kruili su galebovi, dreei prodorno. Vetar je oterao na jug olujni oblak iznad mora. Izalo je sunce.

Hteo bih da vas unapred upozorim ree Geralt da su moji maevi obloeni arima. Samo veci mogu da ih dodiruju, drugima oduzimaju vitalnu snagu. To se uglavnom ispoljava u gubljenju muke snage. To jest polnoj nemoi. Potpunoj i permanentnoj.

Imaemo to u vidu klimnu glavom javni tuilac. Za sada bih vas ipak zamolio da ne naputate grad. Voljan sam da zamurim na skandal u kordegardiji. Uostalom, tamo redovno dolazi do skandala poto straarke vrlo lako podleu emocijama. A budui da Julijan... to jest gosn Neven jemi za vas, siguran sam da e se i va problem u sudu uspeno razreiti.

Moj problem vetac zamiri nije nita drugo do muenje. ikaniranje zasnovano na predubeenjima i netrpeljivosti...

Ispitaemo dokaze presee ga javni tuilac. I na osnovu njih emo preduzeti dalje mere. Tako nalae vladavina prava. Ista ona zahvaljujui kojoj ste na slobodi. Uz jemstvo, dakle uslovno. Duni ste, gospodine iz Rivije, da se pridravate tih uslova.

Ko je platio to jemstvo?

Ferant de Letenhov je hladno odbio da otkrije inkognito veevog dobroinitelja, pozdravio se i zajedno s pomonicima uputio ka ulazu u

sud. Neven je samo to ekao. Samo to su napustili trg i uli u uliicu, otkrio je sve to je znao.

Pravi niz nesrenih okolnosti, drue Geralte. I baksuznih incidenata. A to se tie kaucije, uplatila ju je za tebe nekakva Lita Nejd, meu svojima poznata kao Koral, zbog boje rua za usne koji koristi. Ona je arobnica koja se dodvorava Belohunu, ovdanjem kralju. Svi lupaju glavu zato je to uinila. Zato to te je niko drugi ve upravo ona poslala iza reetaka.

ta?

Pa kaem ti. Koral te je potkazala. To ba nikoga nije zaudilo, opte je poznato da su arobnjaci kivni na tebe. A onda odjednom senzacija: arobnica iznebuha plaa jemstvo i izvlai te iz tamnice u koju si zbog nje baen. itav grad...

Opte? itav grad? ta to trabunja, Nevene?

Koristim metafore i perifraze. Ne pravi se da ne zna, poznaje ti mene. Jasno je da nije itav grad, ve iskljuivo malobrojna dobro informisana lica koja su bliska vladajuim krugovima.

I ti si isto taj, toboe blizak?

Pogodio si. Ferant je moj roak, sin brata moga oca. Svratio sam ovde kod njega u posetu, kao kod roaka. I saznao sam za tvoju aferu. Odmah sam se zauzeo za tebe, valjda ne sumnja u to. Garantovao sam za tvoju estitost. Ispriao sam o Jenefer...

Hvala ti od srca.

Okani se sarkazma. Morao sam da ispriam o njoj kako bih objasnio roaku da te ovdanja magiarka klevee i ocrnjuje zbog ljubomore i zavisti. Da je itava ta optuba lana, da se ti nikada ne poniava finansijskim mukama. Usled mog zauzimanja, Ferant de Letenhov,

kraljevski javni tuilac, pravni izvritelj najvieg ranga, ve je uveren u

tvoju nevinost...

Nisam stekao takav utisak utvrdi Geralt. Upravo suprotno. Osetio sam da mi ne veruje. Niti po pitanju tobonjih malverzacija, niti po pitanju nestanka maeva. Jesi li uo ta je govorio o dokazima? Dokazi su za njega feti. Prema tome, dokaz prevare bie potkazivanje, a dokaz mistifikacije s kraom maeva potpis Gerlanda iz Riblije u registru. Uz to, onaj izraz lica kada me je upozoravao da ne naputam grad...

Nepravedno sudi o njemu odgovori Neven. Poznajem ga bolje od tebe. To to ja jemim za tebe njemu vie vredi nego tuce napumpanih dokaza. A s pravom te je upozoravao. ta misli, zbog ega smo obojica, on i ja, pourili u kordegardiju? Da bismo te spreili da napravi glupost! Kae, neko te uvaljuje u to, fabrikuje lane dokaze? Onda nemoj da daje nekome u ruke nepobitne dokaze. A takav dokaz bi bio beg.

Moda si i u pravu sloi se Geralt. Ali instinkt mi govori neto drugo. Trebalo bi da kidnem pre nego to me ovde skroz priteraju uza zid. Najpre hapenje, zatim kaucija, odmah posle toga maevi... ta e biti

sledee? Sto mu gromova, bez maa se oseam kao... Kao pu bez kuice.

Previe se uzrujava, po mom miljenju. Uostalom, malo li je ovde prodavnica? Digni ruke od tih maeva i kupi sebi druge.

A da je tebi ukradena tvoja lutnja? Koju si, koliko se seam, dobio u dosta dramatinim okolnostima? Ne bi se uzrujao? Digao bi ruke? I otiao

da kupi sebi drugu u prodavnici iza ugla?

Neven instinktivno stegnu akama lutnju i pree unaokolo uplaenim pogledom. Meutim, niko od prolaznika nije izgledao kao potencijalni pljaka lutnji niti i ispoljavao nezdravo interesovanje za njegovu unikatnu lutnju.

U redu odahnu. Razumem. Tvoji su maevi, kao i moja lutnja, jedinstveni i nezamenljivi. Povrh toga... kako si ono rekao? Zaarani? Izazivaju maginu impotenciju... Prokletstvo, Geralte! Sada mi to govori? Pa ja sam esto boravio u tvom drutvu, imao sam te maeve nadohvat ruke! A ponekad i blie! Sada je sve jasno, sve razumem... U poslednje vreme sam, doavola, imao potekoe...

Smiri se. To je izmiljotina, to s impotencijom. Izmislio sam to na licu mesta, raunajui da e spletka da se rairi. Da e lopov da se uplai...

im se uplai, bacie maeve na ubrite trezveno konstatova bard, i dalje blago ubledeo. I nikada ih nee vratiti. Bolje se osloni na mog roaka Feranta. On je ovde godinama javni tuilac, ima itavu armiju

erifa, agenata i pijuna. Pronai e lopova za tren, videe.

Ukoliko je jo uvek ovde vetac zakrguta zubima. Mogao je da odmagli dok sam sedeo u bajboku. Kako ree da se zove ta arobnica, zahvaljujui kojoj sam dospeo tamo?

Lita Nejd, nadimak Koral. Nasluujem ta namerava, prijatelju. Ali ne znam da li je to najbolja ideja. Ona je arobnica. Volebnica i ena u jednoj osobi, reju strana vrsta koja ne podlee racionalnoj spoznaji i funkcionie po mehanizmima i principima nepojmljivim obinim mukarcima. Uostalom, ta ima da ti govorim o tome, i sam to dobro zna. Svakako ima na tom polju prebogatu eksperijenciju... Kakva je to galama?

Lutajui ulicama bez cilja, stigli su blizu trga kojim se neprestano razlegalo treskanje ekia. Ovde je, kako se ispostavilo, radila velika

bavarska radionica. Uz samu ulicu, pod krovom, uznosili su se ravni hvatovi isuenih dasaka. Odatle su daske nosili bosi deaci i prenosili ih na stolove, gde su ih privrivali za specijalne kobilice i obraivali makijama. Obraene daske ile su kod drugih zanatlija, oni su ih doraivali na dugim blanjakim klupama, stojei nad njima opkorake do lanaka u iverju. Gotove daske dospevale su u ruke bavara koji su ih slagali na gomilu. Geralt je neko vreme posmatrao kako pod pritiskom originalnih mengela i zatega stezanih zavrtnjima nastaje oblik bave, odmah uvrivan pomou elinih obrua prikivanih na proizvod. Na ulici je ak kuljala para iz velikih kotlova u kojima su ih parili. Iz unutranjosti radionice, iz

dvoria, doletao je miris drveta peenog na vatri tamo su bave ojaavane pre dalje obrade.

Svaki put kada vidim bavu izjavi Neven pije mi se pivo. Hajmo iza oka. Znam tamo jedan simpatian bife.

Idi sam. Ja u posetiti arobnicu. ini mi se da znam koja je, ve sam je video. Gde u je nai? Ne pravi face, Nevene. Ona je, kako mi se ini, praizvor i prauzrok mojih problema. Neu ekati razvoj dogaaja, poi u i otvoreno pitati. Ne mogu da sedim ovde, u ovom gradiu. Barem ne zbog toga to sam tanak s parama.

Za to emo ree ponosno trubadur pronai remedijum. Podrau te finansijski... Geralte? ta se deava?

Vrati se kod bavara i donesi mi dasku.

ta?

Donesi mi dasku. Brzo.

Uliicu zagradie tri snana dripca odvratnih, nedobrijanih i neumivenih njuki. Jedan, toliko pleat da je bio gotovo kvadratan, drao

je u ruci okovanu batinu, debelu kao rukohvat kabestana. Drugi, u kaputu od prevrnute koe, nosio je tesak, a za pojasom je imao palubnu sekiru. Trei, opaljen suncem kao moreplovac, bio je naoruan dugim i odvratnim noem.

Hej, ti tamo, rivijski smradu! zapoe onaj kvadratni. Kako se osea bez maeva na leima? Kao gologuz na vetru, a?

Geralt se nije ukljuio u diskusiju. ekao je. uo je kako se Neven prepire s bavarima oko daske.

Nema vie onjake, udae, pogani veevski gmazu nastavi kvadratni, od cele trojke izrazito najviniji oratorskoj vetini. Niko se nee uplaiti gada bez onjaka! Jer on je samo insekt ili kojekakva gmizava paklara. Mi takvu gamad izmama gazimo i pravimo kau od nje. Tako da se vie nikad ne osmeli da zalazi u nae gradove, meu potene ljude. Nee, nitkovu, svojom sluzi nae ulice kaljati! Udrite ga, delije!

Geralte! Hvataj!

Uhvati u letu baenu mu dasku, izmae se od udarca batinom, odalami kvadratnog bono u glavu, zavrte se, tresnu razbojnika u kouhu u lakat,

razbojnik vrisnu i ispusti tesak. Vetac ga udari u prevoj kolena i obali ga, te se provue pored i raspali daskom u slepoonicu. Ne ekajui da razbojnik padne, i ne prekidajui pokret, ponovo se izvi ispod batine kvadratnog, odalami ga po prstima stegnutim na mougi. Kvadratni zaria od bola i ispusti batinu, a Geralt ga udari redom u uho, u rebra i u drugo uho. A zatim ga energino utnu u meicu.

Kvadratni pade i postade loptast, uvijajui se, grei se i dodirujui zemlju elom.

Opaljen, najokretniji i najbri od trojke, zaplesa oko veca. Veto prebacujui no iz ruke u ruku, napade na povijenim nogama, oinuvi unakrst. Geralt je bez muke izbegavao udarce, odstupao je, ekao sve dok ne produi korak. A kada se to dogodilo, snanim udarcem daske odbi no, piruetom okrui napadaa i mlatnu ga u potiljak. Bandit pade na kolena, a vetac ga lupi u desni bubreg. Ovaj zakria i uspravi se, a vetac

ga tada odrapi daskom ispod uva, u nerv. Poznat medicinarima kao parotidni splet.

Uh! kaza, stavi iznad ovog to se izvijao, grcao i davio od krika. To mora da je bolelo.

Razbojnik u kouhu izvue iz pojasa sekiru, ali nije ustajao s kolena, nesiguran ta da ini. Geralt raspri njegove sumnje, tresnuvi ga daskom u vrat.

Uliicom su dotravali pomonici iz gradske strae, odgurujui zazjavala koja su se okupljala. Neven ih je umirivao, pozivajui se na koneksije, grozniavo objanjavao ko je bio napada, a ko se borio u samoodbrani. Vetac gestovima prizva barda.

Postaraj se da ree mu hulje odvedu u uzu. Utii na roaka tuioca da ih vrsto pritisne. Ili su sami umeali prste u krau maeva, ili ih je neko unajmio. Znali su da nisam naoruan, zbog toga su se odvaili da napadnu. Dasku daj bavarima.

Morao sam da kupim tu dasku priznade Neven. I verovatno sam dobro uradio. Kao to sam znao, ne vlada loe daskom. Trebalo bi stalno da je nosi.

Idem kod arobnice. U posetu. Treba li da idem s daskom?

Za arobnicu bi iskrivi se bard dobro dolo neto tee. Na primer leva. Jedan poznati filozof mi je govorio: kad ide kod ene, ne zaboravi da ponese sa sobom...

Nevene.

Dobro, dobro, objasniu ti kako da stigne do volebnice. Ali najpre, ako smem da dam savet...

Da?

Poseti kupatilo. I berberina.

uvajte se razoaranja, jer izgled vara. Onakvima, kakvima se ine da jesu, stvari retko bivaju. A ene nikada.

Neven, Pola veka poezije

Peto poglavlje

Voda u bazenu fontane zakovitla se i zakipe, rasprskavajui zlataste kapljice. Lita Nejd, zvana Koral, arobnica, isprui ruku, izgovori stabilizujuu zaklinjalicu. Voda se izglaa kao polivena uljem, zatutnji i zableta. Slika, isprva nejasna i maglovita, dobi otrinu i prestade drhtati i, iako malo izobliena pokretima vode, bila je jasna i itka. Koral se pognu. Videla je u vodi Zainsku pijacu, glavnu ulicu grada. I mukarca bele kose

kako prelazi ulicu. arobnica se zagledala. Posmatrala je. Traila je smernice. Nekakve podrobnosti. Detalje koji bi joj omoguili odgovarajuu evaluaciju. I omoguili da predvidi ta e se dogoditi.

O tome ta je pravi mukarac, Lita Nejd je imala izgraeno miljenje, formirano tokom godina iskustva. Umela je da prepozna pravog mukarca u oporu manje ili vie uspenih imitacija. U tu svrhu nipoto nije morala da pribegava fizikom kontaktu, uostalom takav nain testiranja mukosti smatrala je, kao i veina arobnica, ne samo trivijalnim nego i varljivim nainom koji vodi na stranputicu. Neposredna degustacija, kako je utvrdila nakon ogleda, moda i jeste neka tamo kontrola ukusa, ali suvie esto ostavlja neprijatan ukus. Dispesiju. I goruicu. A ponekad i povraanje.

Lita je umela da prepozna pravog mukarca ak iz daljine, na osnovu triavih i naizgled beznaajnih pretpostavki. Pravi mukarac, arobnica je proverila u praksi, pasionirano se bavi ribolovom, ali iskljuivo na vetaku muicu. Kolekcionar je vojnih figurica, erotske grafike i svojeruno izraenih modela jedrenjaka, ukljuujui i one u flaama, a praznih flaa od skupih pia nikada ne nedostaje u njegovom domainstvu. Ume izvrsno da kuva, polazi mu za rukom da napravi prava remek-dela kulinarske vetine. A i, uopte uzevi, sam prizor njega dovodi u iskuenje.

Vetac Geralt, o kome je arobnica dosta ula, o kome je dobila mnogo

informacija, a koga je upravo posmatrala u vodi bazena, ispunjavao je, kako se inilo, samo jedan od gorenavedenih uslova.

Mozaik!

Tu sam, uiteljice.

Imaemo gosta. Neka mi sve bude spremno i na nivou. Ali, najpre mi donesi haljinu.

Ruu mesearku? Ili morsku vodu?

Belu. On je obuen u crno, prirediemo mu jin i jang. I cipele, izaberi neto uz boju haljine, samo neka budu sa tiklom od najmanje etiri cola. Ne mogu da dozvolim da me gleda s preterane visine.

Uiteljice... Ta bela haljina...

Da?

Tako je...

Skromna? Bez ukrasa i drangulija? Eh, Mozaik, Mozaik. Zar nikada nee nauiti?

Na vratima ga utljivo doeka krupan i trbuast klipan slomljenog nosa i oiju male svinje. Odmeri Geralta od glave do pete i jo jedanput, obrnuto. Potom se odmae, davi mu znak da moe da ue.

U predsoblju je ekala devojka glatko zaeljane, ak zalizane kose. Bez rei, samo gestom, pozva ga unutra.

Uao je, pravo na cvetni patio s popljuskujuom fontanom na sredini. U sreditu fontane stajala je mermerna statua nage, pleue devojke, ili bolje rei devojice, s obzirom na slabo razvijene sekundarne polne atribute. Osim to je bila izvajana dletom majstora, statua je privlaila panju jo jednim detaljem za postolje ju je vezivala samo jedna taka: palac stopala. Ni na koji nain, oceni vetac, takva konstrukcija ne bi mogla da se uravnotei bez pomoi magije.

Geralt iz Rivije. Pozdrav. I dobro doao.

Kako bi mogla vaiti za klasino lepu enu, arobnica Lita Nejd imala je veoma otre crte lica. Rumenilo u nijansi tople breskve, kojim su delikatno bile dodirnute njene jagodine kosti, ublaavalo je tu otrinu, ali

je nije skrivalo. Usne istaknute koralnim ruom imale su pak tako idealan kroj, da je bio preidealan. Ali to se nije raunalo.

Lita Nejd je bila ria. Klasino i prirodno ria. Istonirano, svetlorie crvenilo njene kose budilo je asocijacije na letnje krzno lisice. Kada bi Geralt je bio apsolutno uveren u to uhvatio riu lisicu i posadio je pored Lite, pokazalo bi se da su obe obojene na isti nain i da se ne mogu razlikovati. A kada je arobnica pomerala glavu, usred crvenila su se rasplamsavali svetliji, ukasti akcenti, istovetno kao kod lisije dlake. Uz taj tip rie boje po pravilu su ile pege, i po pravilu u izobilju. Meutim,

one se nisu mogle konstatovati kod Lite.

Geralt oseti nemir koji je bio zaboravljen i uspavan, ali koji se odjednom probudio negde tamo u dubini. U prirodi mu je bila udna i teko objanjiva sklonost ka riokosama, ve ga je nekoliko puta ba ta pigmentacija naterala da napravi glupost. Stoga je valjalo biti na oprezu, i vetac je to vrsto odluio. Uostalom, zadatak mu je bio olakan. Upravo se navrilo godinu dana od kada je pravljenje takvih gluposti prestalo da ga iskuava.

Erotski stimuliua ria kosa nije bila jedini privlaan atribut arobniin. Snenobela haljina bila je skromna i bez ikakvih ukrasa, a to je imalo svoj cilj, opravdan i, bez i najmanje sumnje, isplaniran cilj. Jednostavnost nije rasejavala panju posmatraa, usredsreivao ju je na atraktivnu figuru. I na dubok dekolte. Kratko govorei, u Dobroj knjizi proroka Lobode, u ilustrovanom izdanju, Lita Nejd bi uspeno mogla da pozira za gravuru koja prethodi poglavlju O neistoj udnji.

Jo krae govorei, Lita Nejd je bila ena s kojom bi samo kompletni idiot mogao da bude u vezi duoj od dva dana. Zanimljivo je bilo to to su upravo za takvim enama obino jurile horde mukaraca spremnih da se veu na due vreme.

Mirisala je na freziju i kajsiju.

Geralt se pokloni, posle ega se pravio da ga vie zanima statua u fontani od arobniine figure i dekoltea.

Dobro doao ponovi Lita, pokazujui na sto s malahitskom ploom i dve vrbove fotelje. Saekala je da sedne, a ona sama se, sedajui, pohvali skladnim listom i cipelicom od guterove koe. Vetac se pravio da itavu njegovu panju apsorbuju boce i inija s voem.

Vino? Ovo je Nuragus iz Tusena, po mom miljenju je zanimljiviji od izvikanog est esta. Imamo i kot du blesur, ukoliko preferira crveno. Sipaj nam, Mozaik.

Hvala. Uze od zalizane devojke pehar, osmehnu joj se. Mozaik. Lepo ime.

Opazi u njenim oima strah.

Lita Nejd metnu pehar na stoi. S treskom koji je trebalo da privue

njegovu panju.

ta to pomae glavu i rie lokne dovodi slavnog Geralta iz Rivije u moju skromnu kuu? Umirem od znatielje.

Uplatila si za mene kauciju kaza sasvim ravnoduno. To jest jemstvo. Zahvaljujui tvojoj dareljivosti, izaao sam iz hapsa. U koji sam dospeo takoe zahvaljujui tebi. Zar ne? Zbog tebe sam proveo nedelju dana u eliji?

etiri dana.

etiri dana i noi. Hteo bih, ukoliko je to mogue, da saznam razloge kojima si se rukovodila. Oba.

Oba? Podie obrve i pehar. Postoji samo jedan. I stalno jedan te isti.

Aha. Pravio se da svu panju posveuje Mozaik, koja se motala na suprotnoj strani patija. Dakle, iz tog istog razloga zbog kojeg si me potkazala i strpala u uzu, posle si me izvukla iz uze?

Bravo.

Pitam onda: zbog ega?

Da bih ti dokazala da mogu.

On popi gutljaj vina. Uzgred, veoma dobrog.

Dokazala si klimnu glavom da moe. U sutini, mogla si to jednostavno da mi saopti, makar i da si me srela na ulici. Poverovao bih. Htela si na drugaiji i ubedljiviji nain. Pitam, dakle: ta dalje?

I sama se pitam pohlepno ga pogleda ispod trepavica. Ali pustimo da stvari idu svojim tokom. Za sada, recimo da radim u ime i u korist nekoliko mojih konfratera. arobnjaka koji imaju neke planove u vezi s tobom. Ti arobnjaci, kojima nisu strani moji diplomatski talenti, prepoznali su me kao pravu osobu koja e te informisati o njihovim planovima. To je za sada sve to mogu da ti otkrijem.

To je vrlo malo.

U pravu si. Ali trenutno, stid me je da priznam, ni sama ne znam vie, nisam oekivala da e se pojaviti tako brzo, da e tako brzo otkriti ko je platio jemstvo. to je trebalo, kako su me uveravali, da ostane tajna. Kada budem znala vie, otkriu ti vie. Budi strpljiv.

A sluaj mojih maeva? To je deo te igre? Tih tajnih arobnjakih planova? Ili jo jedan dokaz da moe?

Nita ne znam o sluaju tvojih maeva, ta god to trebalo da znai i ega god da se tie.

Nije poverovao do kraja. Ali nije produbljivao temu.

Tvoji konfrateri arobnjaci ree u poslednje vreme se utrkuju u ispoljavanju antipatije i neprijateljstva prema meni. Zapinju iz sve snage ne bi li mi dojadili i zgadili mi ivot. U svakoj neprijatnoj avanturi koja me zadesi imam pravo da traim otiske njihovih umeanih prstiju. Niz nesrenih okolnosti. Bacaju me u zatvor, zatim putaju, zatim saoptavaju da imaju planove u vezi sa mnom. ta e tvoji konfrateri izmisliti ovoga

puta? Bojim se ak i da pravim pretpostavke. A ti, priznajem vrlo diplomatski, kae mi da budem strpljiv. Ali ja ionako nemam izlaz. Moram svakako da ekam da stvar izazvana tvojim potkazivanjem dospe na razmatranje.

A u meuvremenu osmehnu se arobnica moe u potpunosti uivati slobodu i koristiti se njenim beneficijama. Na sudu e se braniti sa slobode. Ako predmet uopte bude razmatran, to nimalo nije sigurno. A ako bude, onda, veruj mi, nema razloga za brigu. Imaj poverenja u mene.

S poverenjem revanira se osmehom moe biti teko. Postupci tvojih konfratera su u poslednje vreme mnogo naruili moje poverenje. Ali potrudiu se. A sada ve idem. Da verujem i strpljivo ekam. Moj naklon.

Ne klanjaj se jo. Samo trenutak. Mozaik, vino.

Promenila je poziciju na fotelji. Vetac se i dalje tvrdoglavo pretvarao da ne vidi ono to je bilo uoljivo u razrezu haljine kolena i butine.

Ajde ree ubrzo nema ta da okoliamo. Veci se nikada nisu dobro kotirali u naoj sredini, ali bilo nam je dovoljno da vas ignoriemo. Tako je bilo do pre izvesnog vremena.

Vremena bilo mu je dosta vrdanja kada sam stupio u vezu s Jenefer.

Ma ne, vara se upilji u njega oi boje jadeita. I to dvostruko. Primo, nisi ti stupio u vezu s Jenefer, nego ona s tobom. Secundo, ta veza je malo koga uzrujavala, nisu takve ekstravagancije kod nas bile retkost. Prelomni momenat bio je va rastanak. Kada se to dogodilo? Pre godinu dana? Ah, kako brzo prolazi to vreme...

Napravi efektnu pauzu, raunajui na njegovu reakciju.

Tano godinu dana nastavi, kada je postalo jasno da nee biti reakcije. Deo sredine... ne previe velik, ali uticajan... tada je obratio panju na tebe. Nije svima bilo jasno ta se zapravo zbilo meu vama. Neki od nas su smatrali da je Jenefer, doavi sebi, raskinula s tobom i najurila te kao psa. Drugi su imali smelosti da suponiraju da si ti, otvorivi oi, njoj dao korpu i pobegao bogu iza tregera. Kako sam ve pomenula, kao rezultat toga postao si predmet interesovanja. Kao i, kako si tano pogodio, antipatije. tavie, bilo je onih koji su hteli nekako da te kazne. Na tvoju sreu, veina je zakljuila da to nije vredno truda.

A ti? Kojem delu sredine si pripadala?

Onom Lita iskrivi koralne usne kojem je tvoja ljubavna afera, zamisli, bila iskljuivo zabavna. Ponekad smena. Ponekad nam je zbilja obezbeivala hazardne provode. Lino ti se zahvaljujem na znatnom prilivu gotovine, vee. Kladili smo se koliko e dugo izdrati s Jenefer, ulozi su bili visoki. Moja je opklada, kako se ispostavilo, bila najispravnija. I ubola sam premiju.

U tom sluaju, bie bolje da krenem. Ne bi trebalo da te poseujem, ne bi trebalo da nas vide zajedno. Pomislie da smo isplanirali opkladu.

Brine te ta e pomisliti?

Pomalo. A tvoj dobitak me raduje. Mislio sam da ti refundiram petsto korona koje si uplatila kao jemstvo. Ali poto si ubola premiju kladei se na mene, vie se ne oseam obaveznim. Neka to bude kompenzacija.

Pomen o povraaju jemstva u zelenim oima Lite Nejd pojavi se ljutit blesak ne odaje, nadam se, nameru da se izmakne i zbrie? Nee da eka sudsku raspravu? Ne, ne, nema ti takvu nameru, ne moe imati. Ipak dobro zna da bi te takva namera poslala nazad u orku. Zna to, zar

ne?

Ne mora da mi dokazuje da moe.

Volela bih da ne moram, govorim ti to iskreno.

Poloila je ruke na dekolte, s oiglednom namerom da tamo privue njegov pogled. Pravio se da nije primetio, opet je pogledao prema Mozaik. Lita se nakalja.

A to se tie poravnanja, odnosno podele dobitka u opkladi kaza faktiki si u pravu. Pripada ti. Neu se odvaiti da ti ponudim novac... Ali ta kae na neogranien kredit u Naturi Rerum? Za vreme tvog boravka ovde? Zbog mene se tvoja prethodna poseta u gostionici zavrila pre nego to je poela, pa sada...

Ne, hvala. Cenim elju i nameru. Ali hvala, ne.

Siguran si? Dabome, nesumnjivo jesi. Bez potrebe sam spomenula... slanje u orku. Isprovocirao si me. I zbunio. Tvoje oi, te udne mutirane oi, naizgled tako iskrene, neprestano lutaju... I mame. Ti nisi iskren, o ne. Znam, znam, iz usta arobnice to je kompliment. Upravo si to hteo da

kae, zar ne?

Bravo.

A da li bi mogao da bude iskren? Ukoliko bih to zatraila?

Kada bi to zatraila.

Ah. Neka tako i bude. Onda, molim lepo. Zato ba Jenefer? Zato ba ona, a ne neko drugi? Da li bi mogao to da definie? Nazove?

Ako je ovo opet predmet opklade...

Nije predmet opklade. Zato ba Jenefer iz Vengerberga?

Mozaik se pojavi kao sena. S novom bocom. I kolaiima. Geralt ju pogleda u oi. Ona smesta okrenu glavu.

Zato Jenefer? ponovi on, zagledan u Mozaik. Zato ba ona? Odgovoriu iskreno: ni sam ne znam. Postoje takve ene... Dovoljan je jedan pogled...

Mozaik otvori usta, delikatno odmahnu glavom. Odrino i zaprepaeno. Znala je. I preklinjala da prestane. Ali on je ve daleko dogurao u igri.

Postoje ene i dalje je lutao pogledom po devojinoj figuri koje privlae. Kao magnet. S kojih je nemogue skinuti pogled...

Ostavi nas, Mozaik u Litinom glasu mogla se uti kripa ledene krvi koja se tare o gvoe. A tebi, Geralte iz Rivije, hvala. Za posetu. Za strpljenje. I za iskrenost.

Veevski ma (fig. 40) odlikuje se time to je, kao kompleksija drugih maeva, peta esencija onoga to je kod drugoga oruja najbolje. Prvoklasan elik i nain kovanja svojstven patuljakim elezarama i kovanicama, daju otrici lakou, ali i gipkost izuzetnu. Otren je veevski ma isto na patuljaki nain, takorei, tajni nain, a koji e ostati tajni zanavek, jer gorski su kepeci vesma na tajne svoje ljubomorni. Maem pak od patuljaka naotrenim mogue je napola presei maramicu u vazduh baenu. Istu tu vetinu, znamo to iz pria oevidaca, svojim maevima uspee veci dokazati.

Pandolfo Fortegera, Traktat o hladnom oruju

esto poglavlje

Kratka jutarnja oluja i kia osveili su nakratko vazduh, zatim je smrad otpadaka, prigorele masti i pokvarenih riba, noen brizom od Palmire, ponovo postao nesnosan.

Geralt je prenoio u Nevenovom konaku. Sobica koju je zauzeo bard bila je udobna. U doslovnom smislu da bi se dolo do kreveta, moralo se vrsto priljubiti uza zid. Na sreu, krevet je bio za dvoje i moglo se na njemu spavati, iako je uasno pratalo, a slamarica je bila polutvrdo nabijena od pridolih trgovaca, poznatih ljubitelja intenzivnog vanbranog seksa.

Geraltu se, iz nepoznatih razloga, u san javila Lita Nejd.

Poli su da dorukuju na oblinjoj pijaci, u duan gde su, kao to je bard uspeo da ispita, sluili fenomenalne sardine. Neven je astio. Geraltu to nije smetalo. Na kraju krajeva, veoma esto je bivalo obrnuto Neven se, kada je bio vorc, koristio njegovom tedrou.

Seli su, naime, za grubo orendisan sto i dohvatili se sardina isprenih do hrskavosti, koje su im doneli na drvenom tanjiru, velikom poput toka od kolica. Kako je vetac primetio, Neven se svaki as bojaljivo osvrtao.

I zamirao kad bi mu se uinilo da ih neki prolaznik previe nametljivo

promatra.

Mislim da bi konano promrmlja ipak trebalo da te snabdemo nekakvim orujem. I da ga nosi na vidnom mestu. Valjalo bi izvui lekciju iz jueranjeg izgreda, zar ne misli tako? O, pogledaj, vidi onamo izloene titove i verinjae? To je oruarska radionica. Sasvim sigurno imaju i maeve tamo.

U ovom gradu Geralt odgrize hrbat sardine i ispljunu peraje oruje je zabranjeno, pridolicama se oruje oduzima. Izgleda da ovde samo banditi mogu da etaju naoruani.

Mogu i etaju. Bard pokretom glave pokaza na bitangu s velikim nadakom na ramenu to je prolazila pored njih. Ali u Keraku Ferant de Letenhov, koji je, kao to zna, moj brat od strica, izdaje naredbe,

opominje ljude da ih potuju i kanjava ih za njihovo krenje. A budui da je familijarnost sjajan zakon prirode, obojici moe da nam se fuka za

ovdanje naredbe. Ovim utvrujem da smo ovlaeni da posedujemo i nosimo oruje. Hajde da zavrimo doruak i odemo da ti kupimo ma.

Gazdarice! Izvanredne su vam ove ribice! Molim vas, isprite jo deset!

Jedem ove sardine Geralt baci ogrienu kimu i konstatujem da gubitak maeva nije nita, samo kazna za lakomost i snobizam. Za to to mi se prohteo luksuz. Iskrsao mi je neki posao u blizini, te sam naumio da svratim u Kerak i pogostim se u Naturi Rerum, krmi o kojoj se bruji u celom svetu. A mogao sam gde bilo pojesti kembie, kupus sa grakom ili riblju orbu...

Uzgred budi reeno Neven obliza prste Natura Rerum, mada je kuhinja zaslueno slavna, samo je jedna od mnogih. Ima lokala gde ne daju goru hranu, a deava se da bude i bolja. Barem afran i biber u Gors Velenu, ili Hen Cerbin u Novigradu, sa sopstvenom pivarom. Ili Sonatina" u Cidarisu, nedaleko odavde, najlepi plodovi mora na celoj obali. ,,Rivoli u Mariboru i tamonji tetreb na brokilonski nain, solidno nadeven slaninom, njam. rvanj u Aldersbergu i njihova slavna rebarca od zeca sa smrcima a la kralj Videmont. ,,Hofmajer u Hirundumu, eh,

svratiti tamo u jesen, nakon Saovina, na peenu gusku u sosu od kruaka... Ili Dva ikova, nekoliko milja od Ard Karajga, obina krma na raskrsnici, a slue najbolje svinjske kolenice koje sam u ivotu jeo... Ha!

Pogledaj ko nam je doao u posetu! Mi o vuku! Zdravo, Ferante... Odnosno, hmm... gosn javni tuioe...

Ferant de Letenhov se sam priblii, gestom pokazavi pomonicima da ostanu na ulici.

Julijane. Gospodine iz Rivije. Dolazim s vestima.

Ne krijem odgovori Geralt da ve nisam poeo da gubim strpljenje. ta su izjavili prestupnici? Oni to su me jue napali, iskoristivi to to nisam naoruan? Govorili su o tome vrlo glasno i otvoreno. To je dokaz da su umeali prste u krau mojih maeva.

Dokaza za to, naalost, nema tuilac slegnu ramenima. Trojica uhapenih su obine hulje, uz to ne ba bistri. injenica je da su izvrili napad, ohrabreni time to si bio bez oruja. Glasina o krai se neverovatno brzo proula, zaslugom, kako se ini, gospode iz kordegardije. I odmah su se nali voljni... to uostalom ne udi mnogo. Ne pripada osobama koje su naroito cenjene... I ne nastoji da pridobije simpatije i popularnost. U zatvoru si dopustio sebi da se pobije sa suzatvorenicima...

Naravno vetac klimnu glavom. Sve je to moja krivica. Ovi jueranji su takoe bili povreeni. Nisu se alili? Nisu zatraili odtetu?

Neven se zasmeja, ali odmah uuta.

Svedoci jueranjeg incidenta su jetko ree Ferant de Letenhov izjavili da su ona trojica tuena bavarskom daskom. I da su tueni neobino okrutno. Toliko okrutno da se jedan od njih... uneredio.

Sigurno od uzbuenja.

Tueni su tuilac nije promenio izraz lica ak i onda kada su ve bili klonuli i nisu predstavljali pretnju. A to predstavlja prekoraenje granice samoodbrane.

A ja se ne bojim. Imam dobrog advokata.

Moe sardina? Neven prekinu teko utanje.

Obavetavam vas tuilac najzad progovori da je istraga u toku. Lica koja su jue uhapena nisu umeana u krau maeva. Sasluano je nekoliko osoba koje su mogle uestvovati u prestupu, ali dokazi nisu pronaeni. Informatori nisu mogli da ukau ni na jedan trag. Poznato je, ipak... i to je glavna stvar zbog koje dolazim... da je kod lokalnog polusveta glasina o maevima izazvala uzbuenje. Pojavili su se, navodno, i doljaci eljni da odmere snage s vecem, naroito nenaoruanim. Stoga,

preporuujem opreznost. Ne mogu da iskljuim dalje incidente. Takoe,

nisam siguran, Julijane, da li je u ovoj situaciji drutvo gospodina iz Rivije...

U drutvu Geralta trubadur ga ratoborno prekinu bivao sam na dosta opasnijim mestima, u neprilikama kojima ovdanja manguparija nije ni dorasla. Obezbedi nam, roae, ukoliko smatra to celishodnim, oruanu pratnju. Nek deluje zastraujue. Jer kada Geralt i ja propisno izlemamo sledei olo, onda e poeti kuknjava o prekoraenju granice samoodbrane.

Ako je to stvarno olo ree Geralt. A ne plaeni razbojnici koje je neko unajmio. Da li se istraga vodi i iz tog ugla?

Uzete su u obzir sve eventualnosti ree Ferant de Letenhov. Istraga e biti nastavljena. Dodeliu vam eskortu.

Radujemo se.

Dovienja. Sreno.

Nad krovovima grada drali su se galebovi.

Kako se ispostavilo, mogli su da batale i posetu oruaru. Geraltu je bilo dovoljno da samo baci pogled na ponuene maeve. A kada je saznao njihovu cenu, slegnuo je ramenima i bez rei napustio prodavnicu.

Mislio sam Neven dodade na ulici da se razumemo. Trebalo je da kupi bilo ta, samo da ne izgleda nenaoruano!

Neu da erdam novac na bilo ta. ak ni ako je to tvoj novac. Ono je smee, Nevene. Primitivni maevi masovne proizvodnje. I paradni dvorski mali maevi pogodni za bal pod maskama, ako bi poeleo da se maskira u maevaoca. A procenjeni tako da samo izazivaju prazan smeh.

Hajde da pronaemo drugu prodavnicu! Ili radionicu!

Svuda e biti isto. Potranja je za bilo kakvim i jevtinim orujem koje treba da poslui u jednoj potenoj tui. I ne treba da poslui onima koji pobeuju, zate to oruje pokupljeno s bojnog polja nije vie za upotrebu. Potranja je i za ljateim drangulijama s kojima paradiraju kicoi. A kojima se ni kobasica ne moe isei. Moda jedino digernjaa.

Preteruje kao i obino.

Iz tvojih usta to je kompliment.

Neplaniran! Reci, gde onda da uzmemo dobar ma? A da nije gori od onih koji su ukradeni? Ili bolji?

Ima, dabome, majstora oruarskog faha. Moda bi se i nalo kod njih neko valjano seivo u magacinu. Ali ja moram da imam ma prilagoen mojoj ruci. Iskovan i izraen po narudbini. To traje nekoliko meseci, a ponekad i godinu dana. Nemam toliko vremena.

Nekakav ma ipak treba da nabavi bard trezveno napomenu. I to, po mom miljenju, to pre. ta nam onda preostaje? Moda...

Snizi glas, osvrnu se.

Moda... Moda Kaer Morhen? Tamo sigurno...

Sasvim sigurno prekinu ga Geralt, stiskajui vilice. Nego kako. Tamo uvek ima dovoljno otrica, bogat izbor, ukljuujui i srebrne. Ali daleko je, a gotovo da nema dana bez oluje i pljuska. Reke su nabujale, putevi su razmekani. Put bi mi oduzeo mesec dana. Osim toga...

utnu ljutito iskidanu korpu koju je neko bacio na ulicu.

Dozvolio sam da me pokradu, Nevene, da me nasamare i pokradu kao poslednju naivinu. Vesemir bi me nemilosrdno ismejao, drugovi bi, da su se ba tada zadesili u Tvravi, takoe imali u emu da uivaju, terali bi egu sa mnom godinama. Ne. To ne dolazi u obzir, dovraga. Moram da pronaem drugi izlaz. I to sam.

Zauli su flautu i dobo. Izali su na trg na kojem se nalazila pijaca s povrem, a grupa vaganata izvodila je predstavu. Imali su prepodnevni

repertoar, to znai primitivno glup i nimalo smean. Neven je kroio meu tezge, tamo se s poznavanjem dostojnim divljenja i neoekivanim

od pesnika smesta pozabavio ocenjivanjem i degustacijom krastavaca, cvekle i jabuka koji su se epurili na tezgama, svaki put zapodevi razgovor i flertujui s trgovkinjama.

Kiseli kupus! kaza, zahvatajui pomenuti kupus iz kace pomou drvenih tipaljki. Probaj, Geralte. Izvrstan je, zar ne? Ovakav kupus je ukusna i blagotvorna stvar. Zimi, kada nedostaje vitamina, uva od skorbuta. Osim toga, on je savreno antidepresivno sredstvo.

Kako to?

Pojede lonac kiselog kupusa, zalije loncem kiselog mleka... i depresija ubrzo postaje tvoja najmanja briga. Zaboravlja na depresiju. Ponekad na due vreme. Koga tako posmatra? Ko je ta devojka?

Poznanica. Saekaj ovde. Razmeniu s njom koju re i vraam se.

Spaena devojka bila je Mozaik, koju je upoznao kod Lite Nejd.

Bojaljiva, glatko zalizana arobniina uenica. U skromnoj, ak elegantnoj haljini boje palisandrovine. I koturnima s potpeticom od plute, u kojima se kretala vrlo ljupko, imajui u vidu neravnu kaldrmu prekrivenu klizavim otpacima od povra.

Priao joj je, iznenadivi je kraj paradajza koji je stavljala u korpu luno

okaenu preko lakta.

Zdravo.

Videvi ga, blago je pobledela, pored i tako blede puti. A da nije bilo tezge, odstupila bi za korak ili dva. Nainila je pokret, kao da je htela da skrije korpu iza lea. Ne, ne korpu. Ruku. Krila je podlakticu i aku, vrsto obavijene svilenom maramom. .Nije propustio signal, a neobjanjiv impuls naredio mu je da dejstvuje. Uhvati devojinu ruku.

Pusti apnu, trudei se da se iupa.

Pokai. Insistiram.

Ne ovde...

Dozvolila je da je otprati daleko od trnice, do mesta gde su mogli makar malo da budu sami. Odmotao je maramu. I nije mogao da se suzdri. Opsova. Otro i gadno.

Leva devojina ruka bila je preokrenuta. Izvrnuta u zglobu. Palac je trao ulevo, vrh dlana bio je usmeren nadole. A unutranja strana uvis. Linija ivota dugaka i regularna, proceni on mahinalno. Linija srca jasna, ali istakana i isprekidana.

Ko ti je to uinio? Ona?

Ti.

ta?

Ti! istre ruku. Iskoristio si me da bi se njoj narugao. Ona tako neto ne moe da progleda kroz prste.

Nisam mogao...