ANALIZA PASIVE

ANALIZA PASIVEANALIZA PASIVE

1

2ANALIZA PASIVE

• Zavisno od toga da li polazi sa pravne tačke gledišta ili nastoji da objasni ekonomsku sadržinu, sve definicije o pasivi mogu se svrstati u dvije grupe:

• pravne

• Sa pravne tačke gledišta pasiva prikazuje dugove - obaveze preduzeć.

• pristalice ovog shvatanja konstatuju da se ukupnost pasive sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi i obaveza prema trećim licima.

• ekonomske.

• U ekonomskom smislu pasiva je pokazate1j izvora financiranja imovine-sredstava koja se nalaze rasporedjena prema svojim konkretnim oblicima u aktivi.

• Pasiva izražava finansijsku konstituciju preduzeća.

3ANALIZA PASIVE

• Finasiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbjedjenje neophodnih finansijskih sredstava - sopstvenih i pozajmljenih koja omogućavaju nesmetan tok procesa reprodukcije

• S obzirom na to za kakvu se namjenu upotrebljavaju finansijska sredstva, razlikuje se:

– Finansiranje u užem smislu

– Finansiranje u širem smislu

4ANALIZA PASIVE

• Finansiranje u širem smislu "obuhvata finansiranje proste i proširene reprodukcije.

• Finansiranje u širem smislu. U slučajevima kada se finansijska sredstva pribavljaju s ciljem da se upotrijebe za proširenu reprodukciju (za nova ulaganja) u pitanju je finansiranje u užem smislu. Tim sredstvima se povećavaju izvori i sredstva, pasiva i aktiva i zbir bilansa.

5ANALIZA PASIVE

• U aktivnostima finansiranja učestvuju finansijer i finansirani.

• Za finansijera, finansiranje predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje).

• Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod odredjenim uslovima.

• Za finansiranog finansiranje predstavlja pasivan posao (pasivno finansiranje).

• To znači da se finansiranje istovremeno ispoljava kao aktivno i pasivno.

6ANALIZA PASIVE

• Preduzeće može da se javi u ulozi finansijera i finansiranog.

• Profesionalno, finansiranjem se bave bankarske institucije.

• Finansiranje se može posmatrati sa različitih aspekata: od kojih su najinteresantniji:

• vlasnički,

• vremenski i

• namjenski.

7ANALIZA PASIVE

–Sa vlasničkog aspekta razlikuju se:

• sopstveni

• tuđi

8ANALIZA PASIVE

Karakteristike sopstvenog finansiranja:

• U slučaju sopstvenog finansiranja (samofinansiranja, autofinansiranja), finansijer je vlasnik, suvlasnik.

• On iz svojih izvora finansira svoje poslovanja.

• Izvori samofinansiranja mogu biti dvojake prirode: interni i eksterni.

• Interni izvori za samofinansiranje formiraju se iz pozitivnog poslovnog rezultata i slobodno raspoloživih novčanih sredstava amortizacije.

• Samofinansiranje na osnovu internih izvora je uslovljeno je veličinom i raspodjelom dobitka.

9ANALIZA PASIVE

Karakteristike sopstvenog finansiranja:

• Sredstva kojima se finansiraju poslovi preduzeća obezbjedjuju se i po osnovu finansijske pomoći, subvencija, dotacija, regresa, premija.

• Dotacije se bespovratno daju sa odredjenom namjenom.

• Regresi kao oblik novčane pomoćidaju se preduzećima odredjenih grana djelatnosti radi kompenziranja poslovnog rezultata koji je umanjen zbog nižih cijena, njihovih proizvoda.

• Premije se daju s ciljem stimuliranja izvjesnih poslovnih

aktivnosti iz domena proizvodnje i prometa..

10ANALIZA PASIVE

Karakteristike tuđeg finansiranja:

• U slučaju tudjeg finansiranja, finansijeri su subjekti van preduzeća (kao što su banke, poslovni partneri...).

• Preduzeće se finansira tudjim kapitalom u slučaju kada je finansijer prenio pravo korišćenja sredstava na primaoca privremeno pod odredjenim uslovima koji se odnose na otplatu, kamatu i kredit.

• Finansirani ova sredstva koristi zajedno sa sopstvenim sredstvima za finansiranje poslovnih aktivnosti. ..

11ANALIZA PASIVE


• Reprezentativni oblik tudjeg Finansiranja predstavlja kreditiranje. Ono se zasniva na obavezi finansiranog da vrati primljena sredstva finansijeru u odredjenom roku.

• Kreditiranje ima karakter finansiranja ako ga karakterišu slijedeći bitni elementi:

– ustupanje neke realne vrijednosti (robe ili novca) na korišćenje pod odredjenim uslovima,

– obaveza vraćanja primljene vrijednosti odnosno sredstava u predvidjenom roku,

– povjerenje kreditora u kreditnu sposobnost dužnika. Povjerenje može biti zasnovano na poznavanju činjenica o kreditnom dužniku ili na realnoj vrijednosti - zaloga kojom se obezbjedjuju pozajmljena sredstva.

12ANALIZA PASIVE


• Prema karakteru izvora sredstava i namjeni za koje se daju razlikuju se:

– investicioni,

– kratkoročni i

– potrošački krediti

– Izmedju preduzeća u toku poslovanja dolazi do medjusobnog finansiranja.

– Najčešće su vezani za poslovnu saradnju po osnovu koje se očekuje porast proizvodnje i realizacije, finansiranje putem učešća koje ima za pretpostavku formiranje i raspodjelu zajedničkog dobitka, izdavanje obveznica itd. Finansiranje poslovnih partnera vrši se i po osnovu avansa, pretplata, neisplaćenih obaveza itd.

13ANALIZA PASIVE

– U poslovanju preduzeća nema čistih izvora finansiranja, samo sopstveni ili tudji.

– Poslovanje se finansira kombinovanjem sopstvenih i tudjih izvora. Odnosi izmedju sopstvenih i tudjih izvora opredjeljuju kvalitet finansijske konstitucije preduzeća.

14ANALIZA PASIVE

– Sa aspekta ročnosti razlikuju se:

• dugoročni – trajni i

• kratkoročni - povremeni izvori finansiranja.

– Ova podjela je vezana za trajne i povremene poslovne aktivnosti preduzeća, za trajne i povremene potrebe za sredstvima, za trajna i povremena angažovanja sredstava.

15ANALIZA PASIVE

– Trajne potrebe za sredstvima, trajne poslovne aktivnosti finansiraju se trajnim, dugoročnim izvorima.

– Povremene poslovne aktivnosti, povremene potrebe za sredstvima finansiraju se kratkoročnim izvorima.

– Trajnim (dugoročnim) izvorima finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna tekuća sredstva;

– povremene i sezonske potrebe za tekućim sredstvima finansiraju se iz kratkoročnih izvora.

16ANALIZA PASIVE SA VLASNIČKOG ASPEKTA

– Pasivu posmatranu sa vlasničkog aspekta čine sopstveni i pozajmljeni izvori.

– Sopstveni izvori se formiraju po osnovu:

• osnivačkog uloga (vlasnika -suvlasnika) i

• pozitivnog poslovnog rezultata - dobitka.

– Veći poslovni rezultat povećava a manji smanjuje sopstvene izvore.


– Sopstveni izvori predstavljaju, najsigurniju podlogu za izvršenje zadatka preduzeća. Oni obezbjedjuju stabilno poslovanje. Pomoću njih se održava i povećava supstanca preduzeća. Oni vrše funkciju zaštite povjerilaca, garanta za plaćanje obaveza.

– Pozajmljene izvore čine eksterni izvori finansiranja; oni predstavljaju dopunske izvore, pomoću kojih se obezbedjuje elastičnost u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzeća. Eksterni izvori finansiranja se formiraju po osnovu kredita (domaćih i stranih), pozajmica itd.

– Prema klasičnom rezonu, eksterno finansiranje je ekonomski isplativo - rentabilno ako je prirast dobitka, kao efekat finansiranja, veći od sume kamata koje se plaćaju po osnovu njihovog korišćenja.


– U teoriji i praksi zastupa se pravilo o jednakosti sopstvenih i tudjih izvora finansiranja - tzv. zlatno pravilo izravnanja rizika.

– Opšta saglasnost o normali odnosa izmedju sopstvetiih i tudjih izvora 1:1, medjutim, ne postoji.

– Prema jednom stanovištu normalnim se smatra zaduženost koja nije veća od 1/3 raspoloživih izvora.

– Fiksiranje odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora, medjutim, ne može da obezbijedi sigurnu likvidnost

– Čak i u slučajevima da se preduzeće finansira samo sopstvenim sredstvima, likvidnost, kao princip sposobnosti isplate dospjelih obaveza, ne bi bila obezbijedjena jer ona ne zavisi od strukture izvora finansiranja već od uskladjenosti novčanih tokova primanja i izdavanja novca.


– Princip sigurnosti polazi od stava da sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tudji kapital.

– Saglasno tome shvatanju, učešće sopstvenog kapitala treba da bude utoliko veće ukoliko je preduzeće izloženo većem riziku".

– Zapravo "vrsta finansiranja mora da odgovara riziku investiranja".

– Ukoliko je poslovni rizik veći, veći treba da bude sopstveni kapital, a manji pozajmljeni.

– Pošto su rizici preduzeća individualno uslovljeni, neprihvatljivo je striktno postavljanje opštih normi o učešću sopstvenih i tudjih izvora u strukturi izvora finansiranja.


– Sopstveni izvori imaju nesumnjivu prednost nad pozajmljenim.

– Oni predstavljaju vlasništvo preduzeća; na dugi rok njegovo finansijsko stanje čine sigurnim.

– Tudja sredstva se, pak, iako su dugoročna, moraju vratiti povjeriocu.

– Kao takva ona uzrokuju problem likvidnosti.

– Srazmjerno veće učešće sopstvenih izvora u strukturi pasive, medjutim, ne mora da predstavlja i najrentabilniji metod finansiranja.


– Najrentabilniji metod finansiranja može da proistekne i; iz odredjene kombinacije obaveza i sopstvenih izvora.

– Različiti oblici preduzeća imaju različitu finansijsku strukturu

– Inokosno preduzeće je vlasništvo jednog lica koje je i preduzetnik. Ortačko preduzeće ima više vlasnika. U pasivi bilansa se prikazuje vrijednost ulaganja inokosnog vlasnika i svakog pojedinačnog - ortaka uvećano za periodični dobitak.

– U savremenim uslovima privređivanja vodeću ulogu imaju preduzeća (korporacije) u kojima su podijeljene funkcije vlasništva i preduzetništva. Korporacije (akcionarska preduzeća) imaju složenu finansijsku strukturu.


– Korporacije nemaju, u vlasničkom smislu, sopstvene izvore finansiranja, jer su njihovi vlasnici akcionari.

– Pasiva bilansa prikazuje obaveze preduzeća na poslovna sredstva kojima se koristi u svrhu privredjivanja.

– Državno preduzeće ima jednostavnu finansijsku strukturu

– Finansijska struktura državnog preduzeća je skromna zbog malog broja izvora iz kojih se pribavlja kapital.


- Za analizu pasive sa vlasničkog aspekta može da posluži slijedeći pregled:


– Analizom pasive sa vlasničkog aspekta izvodi se sud o finansijskoj sigurnosti preduzeća koja predstavlja takvo finansijsko stanje kojim se obezbjedjuje normalno vršenje poslovnih aktivnosti i izmirenje obaveza koje proističu po osnovu pozajmljenih izvora.

– Sigurnost je veća ukoliko je učešće sopstvenih izvora u ukupnim izvorima veće i obratno.

– Stepen sigurnosti = sopsiveni Izvori/ukupni izvori x 100


– Kvalitet finansijske sigurnosti uslovljen je finansijskom samostalnošću, zaduženošću, likvidnošću i rentabilnošću preduzeća.

– Pokazatelj finansijske samostalnosti (marže sigurnosti) se dobija iz odnosa izmedju sopstvenih i pozajmijenih.

– On je veći kada iznos sopstvenih izvora u odnosu na pozajmljene veći.

Stepen samostalnosti = sopstveni izvori/tudji izvori x 100

– Zaduženost se izražava odnosom izmeđju tudjih i ukupnih izvora.

Stepen zaduženosti = tudji izvori/ukupni izvori x 100


– Veći stepen zaduženosti označava nepovoljniju finansijsku situaciju preduzeća. Njega treba podvrći komparativnoj - vremenskoj i prostornoj analizi. Najveći stepen zaduženosti se pojavljuje kod novoformiranih preduzeća.

– Sa ovim pokazateljem je komplementaran tzv. stepen pokrića, koji se dobija iz odnosa između ukupne aktive i pozajmljenih izvora.

Stepen pokrića = Aktiva/Tuđi izvori


– Pri istoj aktivi stepen pokrića je veći ako je iznos pozajmljenih izvora manji, i obratno - stepen pokrića je manji ako je iznos obaveza veći.

– U kontekstu ove analize treba izračunati i pokazatelj granice zaduženosti koji se dobija iz odnosa izmedju tudjih izvora i keš flou veličine koju čine dobitak, amortizacija i rezerve.

Granica zaduženosti = pozajmljeni izvori/keš flou x 100

– Analizu zaduženosti treba da prati analiza uslova zaduženosti - roka otplate, kamatne stope i analiza vraćanja pozajmljenih sredstava. Ovaj pokazatelj može biti analiziran i inverzno.

28ANALIZA PASIVE SA ASPEKTA ROČNOSTI

– Sa vremenskog aspekta gledano pojedini segmenti pasive angažovani su (vezani) za sredstva i poslovne aktivnosti - dugoročno i kratkoročno.

– Vrijeme dospijeća - vrijeme vraćanja obaveza koje nastaju po tom osnovu, različito je: za dugoročne izvore je duže, za kratkoročne kraće.

– Dugoročni izvori "stoje" preduzećima na raspolaganju duži period vremena, a kratkoročni se zadržavaju kraće vrijeme.

– Odnosi izmedju dugoročnih i kratkoročnih izvora komponuje se shodno zahtjevu prema kojem pribavljeni izvori finansiranja treba da budu u harmoniji sa strukturom sredstava.


– Dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim izvorima, a kratkoročno vezana sredstva kratkoročnim izvorima.

– Stalna i stalna tekuća sredstva treba da budu finansirana iz dugoročnih izvora sopstvenih i tudjih.

– Kratkoročne potrebe za tekućim sredstvima treba da budu, finansirane iz kratkoročnih izvora.

– Prema nekim autorima, izvore sredstava sa aspekta ročnosti treba analizirati posebno za sopstvene i tudje izvore.

– Prema drugim, pak, sa analitičkog aspekta gledano, sopstveni izvori imaju dugoročan, a tudji izvori kratkoročan karakter.


- Shodno prihvaćenom stavu vrši se analiza pasive sa aspekta ročnosti. U tu svrhu može poslužiti slijedeći analitički pregled:


– Na osnovu podataka koji se daju u navedenom pregledu izvode se konstatacije o stanju i dinamici pojedinih izvora finansiranja. Predmet posebne analize treba da predstavljaju slijedeći pokazatelji:

Učešće dugoročnih izvora = dug. izvor /ukupni izvori x 100

Učešće kratkoročnih izvora = kratkor. izvor/ukupni izvori x 100

– U okviru ove analize potrebno je izračunavati i stepen zaduženosti po ročnosti koji se dobija iz odnosa pojedinih grupa obaveza prema ukupnim izvorima (obaveze do jedne godine/ukupni izvori x 100; obaveze do dvije godine/ukupni izvori X 100 itd.)

32ANALIZA PASIVE PREMA NAMJENI

– Izvori finansiranja (prikazani u pasivi) odnose se na pojedine oblike imovine - sredstva prikazana u aktivi.

– Analogno tome, pasivu, analitički posmatrano, čine: redovni - stalni i spontani - neredovni izvori.

• Redovni

– stalni izvori se planiraju shodno zadatku.

– Do njih preduzeće dolazi - redovnim, normalnim putem.

– Njima se finansiraju imovina - sredstva i poslovne aktivnosti.

• Spontani izvori

– nastaju kao rezultat neblagovremenih isplata obaveza preduzeća prema poslovnim partnerima i okruženju.

– Rezultat su "nenormalnog" rada


– Finansiranje sredstava i poslovnih aktivnosti stalnim izvorima je normalno ne kolidira sa interesima poslovnih partnera.

– Pojam spontanih izvora finansiranja simptom je nepravilnog rada preduzeća; u koliziji je sa interesima poslovnih partnera.

– Za analizu stanja, strukture i dinamike pasive može poslužiti slijedeći pregled:


– Na osnovu prikazanog pregleda moguće je izvesti konstatacije o nivou, strukturi i dinamici kapitala - izvora sredstava.

– Nivo izvora u odnosu na finansijski plan može biti veći, manji ili identičan sa njim.

– Analizom treba identifikovati uzroke koji su doveli do odstupanja u odnosu na plan.


– Struktura prikazuje učešće stalnih i spontanih izvora u ukupnoj pasivi.

– Pokazatelji strukture pasive su:

Učešće stalnih izvora = stalni izvori / pasiva x 100

Učešće spontanih izvora = spontani izvori / pasiva x 100

– Pomoću spontanih izvora se povećava obim tekućih sredstava.

– Razlozi njihove pojave mogu biti različiti - objektivni (postojanje fiktivne aktive) i subjektivni (koji su izraz nesolidnosti i neažurnosti u poslovanju).

36ANALIZA STALNIH IZVORA

– Stalne izvore čine izvori poslovnih i posebnih sredstava.

– Izvori poslovnih sredstava služe za izvršenje - finansiranje stalnog zadatka

– izvori dopunskih sredstava za finansiranje dopunskih zadataka preduzeća (za svaki zadatak sredstva, a za svaki oblik sredstava odgovarajući izvori)

– Stalni izvori su pokazatelj namjene sredstava.

– Stalna pasiva pokazuje koliko preduzeće treba da ima pojedinih oblika imovine - sredstava, a aktiva koliko ih stvarno ima


– Podjela stalnih izvora na poslovne i dopunske daje mogućnost da se konstatuje ima li preduzeće onoliko sredstava koliko je potrebno za izvršenje zadataka, i da li za izvršenje pojedinih zadataka ima odgovarajući iznos sredstava.

– U odnosu na stalnu pasivu sredstva mogu da pokazuju pravilnu ili nepravilnu - normalnu - ili nenormalnu cirkulaciju.

– Ukoliko su identična sa izvorima cirkulišu normalno, a ukoliko nijesu, nepravilno cirkulišu.


- Za analizu stanja i dinamike stalnih izvora sredstava

može poslužiti slijedeći pregled:


- Za analizu stanja i dinamike stalnih izvora sredstava

može poslužiti slijedeći pregled:

• Analiza struktura stalnih izvora vrši se pomoću - pokazatelja učešća:

Učešće izvora posl. sred.= izvori post sred/stalni izvori x 100

Učešće izvora poseb. sred. = izvori, poseb. sred./stalni izvori x 100

40ANALIZA IZVORA POSLOVNIH SREDSTAVA

– Poslovnim izvorima se finansiraju poslovna sredstva.

– Pošto poslovna sredstva predstavljaju složenu kategoriju i poslovni izvori su složeni.

– Poslovna sredstva su sastavljena iz stalnih i tekućih sredstava.

– Izvori poslovnih sredstava se dijele na izvore stalnih i tekućih sredstava.

– Izvori stalnih sredstava pokazuju koliko preduzeće treba da ima stalnih sredstava, a izvori tekućih koliko treba da ima tekućih sredstava.


– Izvori stalnih sredstava "opredjeljuju" kapacitete - proizvodnu moć preduzeća. Izvori tekućih sredstava opredjeljuju nivo tekućih sredstava koja treba da "hrane“ stalna sredstva.

– Za analizu stanja i dinamike izvora poslovnih sredstava može da posluži slijedeći pregled:


– Analiza strukture izvora poslovnih sredstava vrsi se pomoću pomoću slijedećih pokazatelja:

Učešće izv. osnov. sred. = izvori osn. sred./izv. posl. sred. x 100

Učešće izv. obrt. sred. = izvori obrt. sredjizv. posl. sred. x 100

43ANALIZA IZVORA STALNIH SREDSTAVA

– Sastavljeni su od izvora koji su namijenjeni za finansiranje stalnih sredstava u izgradnji i aktivnih stalnih sredstva.

– Analizom treba izvesti konstatacije o stanju i dinamici izvora stalnih sredstava.

– Za tu svrhu može poslužiti slijedeći pregled:

44ANALIZA IZVORA TEKUĆIH SREDSTAVA

– Izvori tekućih sredstava su poslovni izvori namijenjeni za ulaganja u tekuća sredstva.

– Normala odnosa izmeđju novčanog i robnog oblika tekućih sredstava, koja karakteriše poslovnu aktivnost preduzeća čije je poslovanje stabilno, planira se.

– Dinamika poslovnih aktivnosti mijenja planove i kanale izvora tekućih sredstava.

– Prema pravilima finansiranja stalna tekuća sredstva (gvozdene zalihe) treba da budu finansirana dugoročnim izvorima.

– Analizom treba izvesti konstatacije o promjeni u obimu i strukturi izvora tekućih sredstava, pojavi novih izvora, vlasničkoj pripadnosti, stepemi normalnosti pojedinih izvora itd.

45ANALIZA IZVORA POSEBNIH SREDSTAVA

– Na osnovu analize izvora posebnih sredstava dobija se informacija o težnjama preduzeća koje se odnose na stabilnost privredjivanja, politiku standarda, solidarnost, proširenu reprodukciju.

– Izvore posebnih sredstava čine izvori koji se formiraju iz poslovnog rezultata shodno poslovnoj politici i pozitivnim propisima i sredstva amortizacije.

– Analizom treba ispitati stanje i dinamiku izvora posebnih sredstava i izvesti adekvatne konstatacije.

– U tu svrhu može da posluži slijedeći pregled:

46ANALIZA SPONTANIH IZVORA

– Preduzeće često koristi sredstva poslovnih partnera, države, zaposlenih po osnovu neblagovremene isplate svojih obaveza prema njima, a za koja se javljaju kao rezultat niza uzroka koji mogu biti objektivnog i subjektivnog karaktera.

• U objektivne spadaju problemi vezani za nedostatak finansijskih sredstava, a

• u subjektivne neažurnost evidencije i nesolidnost poslovanja.

– Spontane izvore koje koristi preduzeće mogu predstavljati sredstva države, poslovnih partnera i zaposlenih.

– Sredstva države, koje koristi preduzeće u vidu spontanih izvora čine neblagovremeno uplaćeni doprinosi - namijenjeni za opšte, drustvene i zajedničke potrebe, poreze, carine.


– Preduzeće često koristi sredstva poslovnih partnera prolongiranjem rokova isplate obaveza prema njima.

– Neblagovremene isplate plata, takodje, čine specifičan vid spontanih izvora.

– Spontani izvori povećavaju obim finansijskih sredstava koja preduzeće koristi u posmatranom periodu.

– Ona se često javljaju kao pandan neblagovremene naplate potraživanja.

– Simptomatično je da pri izboru spontanih izvora preduzeće uvijek ide linijom manjeg otpora.

– Ako preduzeće pri korišćenju neplanskih izvora sredstava ide linijom najmanjeg otpora i najprije koristi one izvore kod kojih je otpor manji, onda linija kojom ono ide pokazuje stepen nebudnosti pojedinih grupa ili pojedinih organizacija u odnosu na sredstva koja im pripadaju.


– Drugim riječima u bilansu preduzeća ne vidi se samo poslovanje odredjenog preduzeća već i drugih privrednih organizacija koje sa njim dolaze u dodir.

– Analizom spontanih izvora treba utvrditi stanje i dinamiku ovih oblika izvora. Ona se može vršiti po uzrocima i Vlasnicima.

– U tu svrhu služi slijedeći pregled:

Documents

ANALIZA PASIVE