Univerzitet u Novom SaduPrirodno­matematički fakultet

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUd ž j đ j š i ži di N i S d“Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“

ANALIZA OTPADNIH VODA, IZVEŠTAVANJE I IZRAČUNAVANJE IZVEŠTAVANJE I IZRAČUNAVANJE 

EMISIJE

Mr Vesna Pešić

š žPMF, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine,  Laboratorija za hemijska ispitivanja životne sredine “dr Milena Dalmacija”, 

Novi Sad

dh

Novi Sad 2­5. septembar, 2014.

vesna.pesic@dh.uns.ac.rs

Izbor metodeIzbor metode

AnalizaAnaliza

• svrsishodna koncepcijasvrsishodna koncepcija laboratorijske analize podrazumeva:

(i) razvoj metode izbor i(i) razvoj metode ‐ izbor i optimizacija;

(ii) Od đi j i k(ii) Određivanje ‐ priprema uzoraka otpadne vode, eventualna 

ij li i jseparaciju analita i merenje; 

(iii) interpretaciju mernih podataka ‐pretvaranje signala u informaciju za korisnika.

• Nereprezentativan uzorak – najpažljivija analiza nije dovoljnaanaliza nije dovoljna

• Program uzorkovanja

• Promene u sastavu vode –

tokom uzimanja uzoraka, tokom čuvanja, tokom analize... (u dodiru sa vazduhom)

• Merenja na mestu uzorkovanjaMerenja na mestu uzorkovanja

• Transport i čuvanje uzoraka do analize

Program analize otpadne vode

• Pre uzimanja uzorakaPre uzimanja uzoraka

‐ količina otpadne vode, 

b j b ih k‐ broj posebnih uzoraka, 

‐ potreba specijalnog uzimanja i čuvanja pojedinih uzoraka, 

‐ pravilan izbor metode, p ,

‐ povezanost prisustva jedne komponente ili osobine vodekomponente ili osobine vode sa odsustvom druge. 

Odabir metoda za analizuOdabir metoda za analizu• Količina vode

• Namena i svrha ispitivanja,

• Koncentracije komponenata pkoje se određuju,

• Vrsta rezultata,Vrsta rezultata,

• Oprema,

R i• Reagensi,

• smetnje

Vrste metodaVrste metoda•propisane zakonom ili propisom, koje su međunarodno priznate(Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Asocijacijazvaničnih analitičkih hemičara (AOAC), DIN, SRPS, APHA‐AWWA‐WPCF,Zvanične ili službene zvaničnih analitičkih hemičara (AOAC), DIN, SRPS, APHA AWWA WPCF, EPA, ASTM)

• razvijene međulaboratorijskim studijama ili nekim validacionim postupkom

Referentne ilistandardnestandardne

• za preliminarno ispitivanje velikog broja uzoraka i koriste se kaocelishodno sredstvo da se odredi, za veliki broj uzoraka, da li će bilo kojiuzorak morati biti podvrgnut dodatnom testiranju pomoću tačnijemetode

Brze metode ili metodeprovere metodep

• zvanične ili standardne, ali se mogu modifikovati da budu pogodnije zaprimenu na velikom broju sličnih uzorakaRutinske metode

• koriste automatizovanu opremu, a takođe mogu biti zvanične ili brzemetode

Automatizovanemetode

• zvanične ili standardne metode koje su modifikovane radi uprošćavanja ili pri‐lagođavanja različitim tipovima uzoraka u odnosu na originalno predviđenemetode, ili radi uklanjanja neuobičajenih interferirajućih supstanci

Modifikovane metode

Izbor metodaIzbor metoda

• izabrati standardizovanuizabrati standardizovanu metodu,

• modifikovati postojeću  Vreme analizep jstandardizovanu metodu,

Vreme analize

Id l• upotrebiti nestandardizovanu 

d b l

Cena analize

Idealna metoda

metodu objavljenu u naučnoj literaturi,

iti t d

Tačnost i preciznost

Iskustvo i• razviti novu metodu za određenu svrhu.

Iskustvo i veština 

analitičara

O tlji t R b t t t bil tOsetljivost Robustnost stabilnost

Selektivnost Granice detekcije jednostavnost

specifičnost Linearnost Brzina

Tačnost Preciznost Niska cenaTačnost Preci nost Niska cena

Modifikacija metodeModifikacija metode

– preporučena od strane međunarodne organizacije,preporučena od strane međunarodne organizacije,

– validovana međulaboratorijskim ispitivanjima,

– Validovana u zahtevanom koncentracijskom područjuValidovana u zahtevanom koncentracijskom području,

– metoda koja se često primenjuje,

jednostavna ekonomična i brza metoda– jednostavna, ekonomična i brza metoda,

– metoda koja je bila primenljiva na uzorak sličan ispitivanom uzorkuispitivanom uzorku,

– metoda primenljiva za različite uzorke i vrste materijala,materijala,

– metoda koja omogućuje sledivost svakog rezultata.

Izveštavanje o rezultatima podrazumeva sumiranje i predstavljanje rezultata, povezanih informacija i rezultatausaglašenosti na efikasan načinusaglašenosti na efikasan način. 

Dobra praksa: p• (1) zahtev i nadzor za izveštaj, • (2) odgovornost za izradu izveštaja, (3) bi i št j• (3) obim izveštaja, 

• (4) vrsta izveštaja, • (5) dobra praksa izveštavanja, • (6) kvalitativna razmatranja.

Sadržaj izveštaja treba da uključuje sve neophodne informacije i treba da p jbude jasan i razumljiv za korisnike. Dizajner finalnog izveštaja mora da ima na umu da čitalac najčešće ne 

d t lj lt t irazume predstavljene rezultate i potrebno mu je više obrazloženja. 

Sva dokumentacija upotrebljena za odobravanje i odbranu predstavljenih 

podataka, mora biti sakupljena, dostupna i id ti k k bi l ćievidentirana, kako bi se mogla pronaći u 

svakom momentu, ako za to bude potrebe. Sadržaj tih dokumenata mora biti detaljan i dovoljno jasan da objasni kako su konačnodovoljno jasan da objasni kako su konačno 

predstavljene dobijene vrednosti.

hromatogrami, dijagrami i druge

kalibracione krive

dijagrami o kontroli kvaliteta

ciljane granice –granica detekcije metode (MDL)

dijagrami i druge vrednosti očitane sa instrumenata

celokupni dnevnik za precizne i tačne 

podatke radni listovi

podaci koji sadrže recepturu za 

pripremu osnovnog rastvora

ipriprema kalibracionog standarda

sve beležnice, formulari sa podacima i dnevnici 

koji pripadaju laboratorijskim operacijama

laboratorijski izveštaj o staranju (vreme 

čuvanja, transportni dnevnik o j , poblik uzorka, dnevnik o skladištenju uzoraka i njihovom odbacivanju)

dnevnik o pripremi uzorka

uputstvo zaterenska beleženja kao što sva izračunavanja vezana za rezultate uzorka i statistička izračunavanja za granice kontrole

uputstvo za tehničko održavanje 

instrumenata i uputstva za proveru 

njihovog rada

kopije ili konačan izveštaj

jsu terenska sveska, terenski test podaci i terenske beleške o 

staranju

Zahtevi i nadzor za izveštajZahtevi i nadzor za izveštaj

Uti j ži tDokazi ‐ da daju Naplata ‐ da bi se 

b b d l dZakonodavstvo – dabi se uvidelo da li su dobijeni rezultati u 

skladu sanacionalnimzakonom, sa

Uticaj na životnusredinu ‐ da se pokaže da se u 

procesu primenjujupotrebne tehnike zasmanjenje uticaja na

ž d

jpodatke koje

operateri i nadležniorgani mogu da

koriste kao dokaz o usaglašenosti ili

l š ti

Pregovori o emisiji ‐da dostave podatke

o emisijamazagađujućih materija

za pregovore itrgovinu o 

obezbedili podaci zaraspodelu regulatorne

naplate i poreza, naknada za ispuštenevode, naknada zazagađivanje voda(Zakon o vodama)

Javni interes ‐ dainformišestanovnike i i

,zakonskim uslovima

u dozvolama i relevantnimzakonima. 

životnu sredinu(vodno telo), da je korišćenje resursa(vode) efikasno i 

doprinosi održivomrazvoju.

neusaglašenosti u sudskim

situacijama (npr. krivična tužbe, 

žalbe).

dozvoljenimkvotama emisije

(između instalacija, industrijskih sektora, 

dozvoljenimemisijama u gradsku

(Zakon o vodama). Takođe, da se odredi

naknada zaprečišćavanje

industrijskih otpadnihvoda na gradskompostrojenju za

zainteresovanujavnost.

j gkanalizaciju).

p j jprečišćavanje otpadnih

voda.

Zakon o vodamavodama

Zakon o zaštiti životneživotne sredine

Zakon oZakon o integrisanom sprečavanju i 

kontroli zagađivanja 

životne sredine

• Informacija za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskogInformacija za krajnjeg korisnika se mora iz hemijskog jezika pretvoriti u jezik svakidašnje stručne komunikacije.

• brzo i jasno čitanje i interpretacija rezultata

• Zapis sadrži neophodna tumačenja pojedinih faza p p j p jprocesa i svi podaci moraju biti nedvosmisleni.

• podaci moraju biti jasni kao i sva propratna dokumentacija (o uzorkovanju, merenju, obezbeđenju kvaliteta i načinu dokumentovanja) b d d t i tk lj fbude dostupna i potkrepljena referencama.

Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno j p p g jradi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne 

poznaje analitičke tehnike i postupke.

Prikazivanje podataka mora biti pregledno i ujednačeno j p p g jradi poboljšavanja komuniciranja između analitičara i korisnika, imajući na umu da korisnik uglavnom ne 

poznaje analitičke tehnike i postupke.

transferi i baze podataka ‐ Nije uveknužno i poželjno da svi podaci buduposlati od operatera do nadležnihorgana, ili da se svi potrebni podaci d h š lj j bi l i iodmah pošalju, jer bi to moglo stvoriti

probleme u rukovanju i skladištenju zanadležne organe. Umesto toga, podaci se mogu poslati u skladu sa dogovorenimkriterijumima i rasporedom, ili kao 

d hodgovor na zahteve.

obrada podataka ‐ Obradapodataka se obično obavlja

arhiviranje ‐ podaci mogu dase sistematski arhiviraju nabezbedan način tako da su

Upravljanje podacima‐ podrazumevaorganizovanje

podataka i njihovopretvaranje u

u fazama, tako da su nedavni podaci dostupni u obliku detaljnih podataka a raniji podaci u sažetijem

obliku

bezbedan način, tako da su zapisi prošlih performansi

lako dostupni. Obično je višepraktično da operaterodržava arhivu umestonadležnih organa pretvaranje u 

informacije. Dobra praksa:

obliku. nadležnih organa.

rezultati ispod granicedetekcije ‐ pristup zaprocenu ovih vrednosti

softver i statistika ‐ detaljio bilo kom softverskompaketu i statističkim

metodama koje se koriste treba da bude objašnjenprilikom izveštavanja

podataka. 

metodama koje se koristeza analizu ili rezimiranjepodataka mogu biti dati u 

izveštaju.

• obim izveštaja ‐ jasan podsetnik o ciljevima analize u izveštaju je koristan za ocenu uticaja rezultata;

• program ‐ program prezentacije koristeći različite događaje i medijepo potrebi (npr javne registre publikacije sastanke internet);Prezentacija po potrebi (npr. javne registre, publikacije, sastanke, internet);

• trendovi i poređenja ‐ prezentacija može postaviti rezultate u kontekstu pokazivanja trendova tokom vremena i poređenja sadrugim lokalitetima i standardima;

Prezentacijarezultata ‐uključujeisporuku • statistička značajnost ‐ izveštaj može da ukaže da li su vanredna

ispuštanja ili promene značajne u poređenju sa mernomnesigurnošću u procesnim parametrima;

• strateški rezultati ‐ nacionalni i strateški izveštaji mogu dati detalje

isporukuinformacijakorisnicima u jasnom i j g j

nivoa usaglašenosti za različite aktivnosti, tehnologije, receptoreživotne sredine (vodnog tela ili vodotoka) i geografske oblasti;

• ne‐tehnički pregledi ‐ izveštaji mogu biti pripremljeni za korišćenjejavnog ne‐tehničkog jezika koji može lako razumeti ne‐specijalista;

jasnom i upotrebljivomobliku. Dobra 

praksa: javnog ne‐tehničkog jezika koji može lako razumeti ne‐specijalista;• distribucija ‐ dozvola ili drugi relevantni dokumenti mogukonstatovati ko je odgovoran za distribuciju izveštaja, ko bi trebalo daih primi i kada, kao i broj potrebnih kopija.

praksa:

Da bi se izveštaji koristili u procesu donošenja odluka treba da budu naraspolaganju i treba da budu tačni (u okviru navedenih mernihp g j (nesigurnosti).  Provajderi podataka i autori izveštaja mogu postićidobru praksu u dostupnosti i kvalitetu svojih izveštaja uzimajući u obzirsledeće stavke:

• Ciljeve kvaliteta i provere ‐ ciljevi kvaliteta za tehnički standard i dostupnost izveštajatreba da budu postavljeni. Provere treba sprovesti da bi se testiralo koliko dobro su ispunjeni ciljevi To može da podrazumeva provere od strane internih i eksternihispunjeni ciljevi. To može da podrazumeva provere od strane internih i eksterniheksperata, pa čak i sertifikacije u okviru formalnog sistema upravljanja kvalitetom.

• Kompetentnost ‐ izveštaji treba da budu pripremljeni od strane nadležnih i iskusnihtimova koji mogu da održavaju svoje veštine učešćem u odgovarajućim tehničkimj g j j g jgrupama i inicijativama kvaliteta, npr. u radionicama i sertifikacionim šemama.

• Potpisnik sistema ‐ poželjno je da se imenuje lice odgovorno za autentičnost i kvalitetinformacije u svakom izveštaju koristeći znak “potpisnik sistema”, što može biti ručno ilil kt kielektronski.

• Zadržavanje podataka ‐ operater treba da zadrži osnovne podatke monitoringa i učiniih dostupnim nadležnom organu na zahtev.

• Falsifikovanje podataka – regulatorne vlasti treba da definišu procedure za postupanje• Falsifikovanje podataka – regulatorne vlasti treba da definišu procedure za postupanjesa bilo kakvim falsifikovanjima prijavljenih rezultata monitoringa. Procedure mogu dasadrže nenajavljene kontrole i efikasne pravne sankcije.

IzveštajIzveštaj

Pored naslova, imena naručioca, datuma i broja pod kojim će se zapis čuvati, potrebno je navesti i sledeće podatke:

– identifikaciju uzorka, tj. jasan opis analiziranog materijala, uključujući sve informacije o mogućim uticajima na rezultat,

– detalje uzorkovanja, hemijske ili fizičke obrade uzorka, način njegove homogenizacije, uzimanje slučajnog uzorka, rukovanje uzorkom nakon analize,

– kratak informativan prikaz primenjenih analitičkih metoda i broja određivanja,

– opšte napomene o kalibraciji i standardizaciji i o sprovedenoj kontroli,p p j j p j ,

– rezultate, uz naznaku nesigurnosti uzrokovane mernim procesom, nehomogenošću uzorka,

– raspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata odnosraspravu u kojoj se daje interpretacija dobijenih rezultata, odnos rezultata i cilja analize kao i preporuke za eventualne dodatne radnje,

– imena i potpise odgovornih osoba.

Izveštaj

• Po završetku laboratorijskih ispitivanja radi se izveštaj o ispitivanju tako što 

Izveštaj

se svi rezultati analiza ispitivanih uzoraka prikazuju tabelarno i/ili grafički.

• Rezultati svakog ispitivanja moraju se prikazati tačno, jasno, nedvosmisleno i objektivno, u skladu sa svim posebnim instrukcijama datim u metodama ispitivanja. 

• Rezultati moraju obuhvatiti sve podatke koje traži korisnik i koji su neophodni za tumačenje rezultata ispitivanja kao i sve podatke koje zahteva metoda.

• Treba posvetiti pažnju izgledu izveštaja o ispitivanju u pogledu prikaza rezultata kao i njihove lakoće razumevanja od strane korisnika.

• Ukoliko je potrebno izveštaj može da sadrži i podatke o kontroli kvaliteta priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštaj sadrži osnovu kalibracije i standardizacije. Preciznost i tačnost podataka treba da je data u analitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom prihvatljivosti.

Naslov kratak ali opisan da identifikuje cilj analitičkog rada

Na čiji zahtev je rađena analiza

identifikacija organizacije ili lica za koga je posao rađen – ime, organizacija, adresa, naručen posaoitd.  

Broj izveštajalaboratorijski identifikacioni broj (ID broj) za uzorak, kako u laboratorijskoj knjizi ulaza tako i odgovarajući broj projekta

Datum datum završetka izveštaja

Cilj kratka izjava o razlogu izvođenja posla (analize)j j g j p ( )

Identifikacija uzorkafizički opis uzorka, mesto uzorkovanja, moguće fotografije mesta uzorkovanja i sve informacijevezane za uzorak koje mogu imati uticaja na podatke – rezultate

Detalji o uzorkovanjuprocedura uzorkovanja, tip uzorka, konzervisanje uzorka, vreme i datum uzorkovanja, načinčuvanja mesto čuvanja uzorka i transportčuvanja, mesto čuvanja uzorka i transport

Numeričke vrednosti i jedinice

odgovarajuće jedinice i tačne značajne cifre

R fsvaka informacija dobijena na osnovu ranijeg analitičkog rada na istom mestu uzorkovanja (deo

it i iji k l t litički d i f d ih i št j i t tReference programa monitoringa, raniji kompletan analitički rad i reference drugih izveštaja sa istog mestauzorkovanja)

Diskusijainterpretacija rezultata, preporuke za dodatne radove ili korekcije. Bilo koja specijalna opažanjavezana za uzorak ili analitički izveštaj koja služe kao objektivna

Potpis potpis i titule svih lica odgovornih za podatke i izveštaj

Lista raspodele potpuna lista raspodele vezane za izveštaj

Prilogizveštaj o kontroli kvaliteta priložen uz analitičke podatke predstavljene u izveštaju. Taj izveštajsadrži osnovu kalibracije i standardizacije. Preciznost i tačnost podataka treba da je data u g j j p janalitičkom izveštaju za svako analitičko određivanje sa granicom prihvatljivosti

Strana 1 od 1

Kraj izveštaja

Izračunavanje ukupne emisijej p j

Sliku ukupne emisije ne čini samo emisija kojaSliku ukupne emisije ne čini samo emisija kojaizlazi iz kanalizacione cevi ili dozvoljena emisija izpostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda većpostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, već

se uzima u obzir i difuzna, trenutna, kao ivanredna emisija:vanredna emisija:

UKUPNA EMISIJAUKUPNA EMISIJAUKUPNA EMISIJA UKUPNA EMISIJA

Emisija na izlaznoj cevi(normalan rad)

Difuzna i trenutnaemisija (normalan rad) Vanredna emisija(normalan rad) emisija (normalan rad)

Kanalisana emisijaKanalisana emisija

• emisija iz tačkastih izvora, predstavlja emisiju zagađujućih materija u životnu sredinu kroz bilo kakvu vrstu cevi. Samo istovremena merenja i količine i kvaliteta otpadnih voda i odgovarajuća obrada rezultata merenja može da pruži pravu sliku zagađenja otpadnih voda, odnosno količinu zagađujućih materija koje iz otpadne vode dospevaju u recipijent.

Trenutna emisijaTrenutna emisija

• emisija u životnu sredinu usled postepenogemisija u životnu sredinu usled postepenog smanjenja performansi opreme dizajnirane da zadrži zatvorene otpadne vode i zagađujuće materije, što obično može biti izazvano razlikom pritisaka koja rezultuje curenjem. Primeri trenutne emisije klj č j j t č i ili d l iuključuju curenja zatvarača, pumpi ili dela opreme i 

gubitke iz skladišta tečnih sirovina, poluproizvoda i proizvoda Trenutne emisije se mogu desiti priproizvoda. Trenutne emisije se mogu desiti pri atmosferskim padavinama usled neadekvatnog skladištenja čvrstih sirovina, proizvoda i otpadnih j p pmaterijala na otvorenom prostoru.

Difuzna emisijaDifuzna emisija

• proizilazi iz direktnog kontakta isparljivih ili lakihproizilazi iz direktnog kontakta isparljivih ili lakih praškastih supstanci sa okolinom pod normalnim radnim uslovima. To može biti rezultat:

‐ inherentnog dizajna opreme (npr. filteri, sušači);

‐ operativnih uslova (npr. tokom prenosa materijala p p p jizmeđu kontejnera, curenja kanalizacionih cevi itd.);

‐ tipa operacije (npr. aktivnosti održavanja);

‐ od postepenog oslobađanja u druge medijume (npr. voda za hlađenje ili otpadna voda).

Vanredna emisijaVanredna emisija

• emisija nastala kada postoji događaj koji odstupa odemisija nastala kada postoji događaj koji odstupa od redovnih operacija. Primeri: variranje ulaza ili promena uslova procesa, pokretanje ili zaustavljanje proizvodnje, privremene obustave, aktiviranje by‐pass jedinice tretmana zbog neispravnosti instalacije, incidenti, itd. V d i ij ž t ti d d idi i iVanredna emisija može nastati pod predvidivim i nepredvidivim uslovima. 

• Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim• Monitoring vanredne emisije pod nepredvidivim uslovima je moguć kada se koriste kontinualna merenja i koncentracija emisije ostaje u merenom opsegui koncentracija emisije ostaje u merenom opsegu opreme koja se koristi.

Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja agađujuć ate ja opte eće ja

otpadnih voda

• izračunavaju se prosečne koncentracije zagađujućihizračunavaju se prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenje otpadnih voda

godišnja prosečna koncentracija:g j p j

C = Σ (CUzorka ili Cdnevno) / broj uzoraka

dnevno opterećenje = (koncentracija) x (dnevni protok)

godišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) xgodišnje opterećenje = (prosečno dnevno opterećenje) x (broj dana ispuštanja)

Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja otpadnih agađujuć ate ja opte eće ja otpad

voda

I d t ij A I d t ij B• Industrija A

• 20 mgN/l, 300 m3/dan

6 k N/d

• Industrija B

• 5 mgN/l, 500 m3/dan

7 5 k N/d• 6 kgN/dan

• 365 dana

• 7,5 kgN/dan

• 250 dana

• 2,2 tN/god • 1,9 tN/god

Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja agađujuć ate ja opte eće ja

otpadnih voda

• Sezonski rad kompanije:Sezonski rad kompanije:

dnevno opterećenje = (reprezentativna dnevna koncentracija) x (reprezentativni dnevnikoncentracija)  x (reprezentativni dnevni 

protok)

diš j ć j bi d ih ć jgodišnje opterećenje = zbir dnevnih opterećenja (gde je relevantno, zbir nedeljnih opterećenja)

Izračunavanje prosečne koncentracije zagađujućih materija i opterećenja otpadnih 

• Koncentracija može biti uprosečena za sva merenja u

agađujuć ate ja opte eće ja otpadvoda

Koncentracija može biti uprosečena za sva merenja u relevantnoj godini i pomnožena sa godišnjim protokom, koji može biti određen kao prosek određenog broja dnevnih merenja protoka, ili se može utvrditi na drugi način (na osnovu kapaciteta 

i ti ih ti ili kl d li )pumpe i operativnih sati ili, u skladu sa licencom).

• Kada postoji velika fluktuacija u ispuštanju otpadnih voda onda bi se trebao koristiti stvarni godišnjivoda, onda bi se trebao koristiti stvarni godišnji protok pomnožen sa prosečnom godišnjom koncentracijom.koncentracijom.

Izračunavanje na osnovu masenog bilansaaču ava je a os ovu ase og b a sa

Ukupna masa u procesu = akumulacija + ukupnaUkupna masa u procesu = akumulacija + ukupna masa koja izlazi iz procesa + merna 

nesigurnostnesigurnost

Ulaz = proizvodi + transfer + akumulacija + emisija + merna nesigurnostemisija + merna nesigurnost

• maseni bilans je primenljiv u praksi samo kada se tačno mogu odrediti ulaz, izlaz i merna nesigurnost

Izračunavanje na osnovu masenog bilansa

• Maseni bilans se može koristiti za procenu emisije iz 

aču ava je a os ovu ase og b a sa

p jpostrojenja, pod uslovom da je dovoljno podataka koji se odnose na proces i relevantne ulazne i izlazne tokove na raspolaganju Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala uraspolaganju. Ovo uključuje razmatranje ulaza materijala u postrojenje (npr. porudžbine) i izlaza materijala iz postrojenja u obliku proizvoda i otpada. Ostatak se smatra “gubitkom”

Ulaz supstance = količina supstance u proizvodu + količina supstance u otpadu + količina supstance 

transformisane/konzumirane u procesu + količina supstancetransformisane/konzumirane u procesu + količina supstance generisane u procesu + akumulacija supstance + emisija 

supstance

Izračunavanje na osnovu emisionog faktoraaču ava je a os ovu e s o og a to a

• Emisioni faktori su brojevi koji mogu bitiEmisioni faktori su brojevi koji mogu biti pomnoženi sa stopom aktivnosti ili izlaznim podacima sa postrojenja (kao što je količinapodacima sa postrojenja (kao što je količina proizvoda, potrošnja vode, itd.) u cilju procene emisije iz postrojenjaemisije iz postrojenja.

• Emisiona stopa (masa po vremenu) = Emisioni faktor (masa po jedinici protoka) x Podaci ofaktor (masa po jedinici protoka) x Podaci o aktivnostima  (protok po vremenu)

20 mgN/l < 12 g/t??20 mgN/l < 12 g/t??

20 mgN/l > 12 g/t??

20 /l 2 / ??20 mgN/l = 12 g/t??

Optimum 

Maximum

quality

Minimum 

Maximum security

risk

HVALA NA HV L N PAŽNJI