Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji

ANALIZA KARAKTERISTIKA

SIROMA[TVA U SRBIJI

Beograd ● 2009

!uvodna strana.qxd 3/23/2009 7:02 AM Page 1

Urednik:

Jelena Markovi}

Lektura:

Jana Popovi}

Dizajn i priprema:

Dalibor Varga

Izdava~:

Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siroma{tva

Tira`:

250

[tampa:

Standard 2, Pinosava

Vlada Republike Srbije

Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siroma{tva

Ministarstvo nauke i tehnolo{kog razvoja

Republi~ki zavod za statistiku

Mentori na projektu: Slobodan Cveji}, Marina Petrovi}, Katarina Stani},

Aleksandar Baucal, Dragica Pavlovi}

Izrada analize omogu}ena je sredstvima Me|unarodnog odeqewa za razvoj (DFID) Vlade VelikeBritanije u okviru projekta „Podr{ka implementaciji Strategije za smawewe siroma{tva u Sr-biji“. Ova publikacija ne predstavqa zvani~an stav Vlade RS. Iskqu~ivu odgovornost za sadràji informacije koje se nalaze u publikaciji snose autori teksta. Tako|e, tekst nije pisan rodnosenzibilisanim jezikom, jer ga zvani~na administracija i zakonodavstvo jo{ uvek ne prepoznaju.


3

Analiza karakteristika siroma{tva u SrbijiTim potpredsednika Vlade za implementaciju strategije za smawewe siroma{tva, Republi~ki zavod za

statistiku i Ministarstvo nauke Republike Srbije inicirali su projekat pod nazivom: Analiza karakteris-tika siroma{tva u Srbiji. Osnovni ciq ovog projekta, bio je da podrì izradu analiza koje mogu unapredi-ti sagledavawe faktora i rizika siroma{tva u Srbiji. Ciq projekta bio je tako|e i unapre|ewe istraì-va~ke prakse u zemqi, kori{}ewe postoje}e istraìva~ke gra|e, kao i podsticaj istraìva~ima/icama napo~etku karijere da unaprede svoje kapacitete u oblasti analize karakteristika siroma{tva.

U maju mesecu 2008. godine, Republi~ki zavod za statistiku Srbije objavio je Studiju o ìvotnom standar-du – Srbija 2002-2007. Analize prikazane u studiji zasnivaju se na podacima iz Anketa o ìvotnom standar-du (A@S) iz 2002, 2003. i 2007. godine. Podaci o siroma{tvu i ìvotnom standardu posmatraju se kao deo in-formacionog sistema koji Vladi Srbije i wenim ministarstvima pomaè u dono{ewu odluka. Statisti~kipodaci o siroma{tvu su od su{tinskog zna~aja za procese strate{kog planirawa koje preduzima Vlada Srbi-je, za pra}ewe efikasnosti i rezultata implementacije donetih strate{kih mera, kao i za odgovorno vo|e-we politika vezanih za socio-ekonomski razvoj.

Statisti~ki sistem Srbije zna~ajno je unapre|en u periodu izme|u 2003. i 2008. godine. Predlogom zakonao statistici, Republi~kom zavodu za statistiku su dodeqena ovla{}ewa i pravo da prati kretawe siroma{-tva u Srbiji, kako bi se identifikovale najosetqivije grupe stanovni{tva i glavni faktori rizika siro-ma{tva. Poboq{an je pristup podacima, sirovi podaci Ankete o ìvotnom standardu su dostupni javnosti,a sama realizacija istraìvawa doprinela je poboq{awu veze izme|u zvani~ne statistike i korisnikapodataka.

Studija o ̀ ivotnom standardu pruà obiqe podataka, ali sam izve{taj ne prikazuje sve dimenzije i karak-teristike siroma{tva u Srbiji.

U okviru projekta: Analiza karakteristika siroma{tva u Srbiji, realizovano je 13 istraìva~kih pro-jekata i obuhva}ene su slede}e teme:

● Efekti realizovanih obuka za odrasle u saradwi Centra za kontinuirano obrazovawe odraslih,Centra za tranziciju zaposlenih RTB Bor i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Boru;

● Reprodukcija socijalne nejednakosti kroz obrazovne tranzicije;● Siroma{tvo me|u penzionerima i starima (65+) bez penzija;● Integracija raseqenih lica;● Samohrano roditeqstvo i siroma{tvo;● Socijalna iskqu~enost kao fenomen vi{estruke deprivacije● Akciono istraìvawe potreba mladih u seoskim sredinama;● Visoko obrazovawe i mehanizmi podr{ke (stipendije, studenstki domovi) za rawive grupe

i etni~ke mawine;● Socio-ekonomski i demografski korelati u~e{}a u sredwe{kolskom obrazovawu;● Procena socijalne i zdravstvene sigurnosti èna (65+) u seoskim sredinama:

Op{tine Ni{ i Kragujevac;● Deca sa smetwama u razvoju – od pasivnih primalaca/teqki usluga do aktivnih u~esnika/ca u ìvotu

zajednice;● Efikasnost i pravi~nost sistema studenstkog standarda;● [ta prouzrokuje siroma{tvo, a {ta ga umawuje – Dinamika potro{we u Srbiji.

Ovaj zbornik obuhvata devet realizovanih istraìvawa, a sva istraìvawa bi}e objavqena nainternet stranici Mreè istraìva~a socijalnih prilika, www.mrezaisp.org


4

Sadràj

Uvod..............................................................................................................................................................3

1. Socijalna iskqu~enost kao fenomen vi{estruke deprivacije................................................................5

2. Reprodukcija socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije.........................................................25

3. Socio-ekonomski i demografski korelati u~e{}a u sredwo{kolskom obrazovawu................................45

4. Efekti realizovanih obuka za odrasle u saradwi Centra za kontinuirano obrazovawe odraslih,Centra za tranziciju zaposlenih RTB Bor i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Boru......................67

5. Efikasnost i pravi~nost sistema studentskog standarda.......................................................................99

6. Siroma{tvo me|u penzionerima i starim licima sa 65 i vi{e godina................................................115

7. Uslovi socijalne i zdravstvne sigurnosti starijih èna u seoskim sredinamacentralne Srbije (op{tina Kragujevac) i ju`ne Srbije (Ni{ki okrug)................................................141

8. Analiza siroma{tva - integracija izbeglih lica................................................................................183

9. Pregled socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohrani roditeq...........205


SOCIJALNA ISKQUÊNOSTKAO FENOMEN

VI[ESTRUKE DEPRIVACIJE

Hana David Baronijan

5

!socijalna iskljucenost1.qxd 3/23/2009 7:05 AM Page 5

6

Apstrakt

U ovom radu èleli smo da prikaèmo jedan model predstavqawa vi{estruke deprivacije. Analiza jebila fokusirana na starosnu populaciju od 15 do 64 godine, a istraìvawe koje smo pri tome koristili je-ste Anketa o ìvotnom standardu. Rezultati pokazuju da je socijalna uskra}enost kao fenomen vi{estrukedeprivacije znatno ra{irenija od finansijskog siroma{tva – iako je veoma mali broj osoba ugroèn sa vi-{e od dva oblika deprivacije, pogo|enost bar nekim oblikom deprivacije jeste veoma izraèna. Ovaj mo-del predstavqawa vi{estruke deprivacije moè se koristiti za pore|ewe op{te populacije i nekih vul-nerabilnih subpopulacija – mi smo u radu prikazali pore|ewe vi{estruke deprivacije izme|u op{te po-pulacije 15-64 u 2007. godini i subpopulacije osoba sa invaliditetom. Tako|e smo poku{ali da pratimo idinami~nost procesa socijalne iskqu~enosti pore|ewem podataka dobijenim na op{toj populaciji 15-64u 2002. i 2007. Rad ukqu~uje i detaqan opis izbora i neophodne modifikacije indikatora kao vaàn sa-stavni deo ove analize.

Kqu~ne re~i: socijalna iskqu~enost, siroma{tvo, socijalna uskra}enost, dimenzija, finansijsko si-roma{tvo, obrazovawe, zaposlenost, zdravqe, egzistencijalne potrebe, indikator, A@S.


7

Uvod

● [ta je socijalna iskqu~enost? Socijalna iskqu~enost je fenomen koji postaje sve aktuelniji kako u zemqama Evropske unije tako i u

zemqama tranzicije. Problematiku siroma{tva polako zamewuje problem socijalne iskqu~enosti ilishvatawe siroma{tva u {irem smislu. Sve je jasnije da se siroma{tvo ne moè posmatrati samo kroz jednudimenziju, kao nedostatak finansijskih sredstava, ve} da ono u stvarnosti predstavqa kompleksnu me{a-vinu razli~itih vrsta deprivacije, od nedostatka najosnovnijih sredstava za hranu do diskriminacije inepo{tovawa qudskog dostojanstva.

● Za{to je i kako nastala?Evropska unija usvojila je koncept Socijalne ukqu~enosti krajem 90-tih, kao na~in borbe protiv siro-

ma{tva i socijalnih problema sa kojima su se susretale dràve ~lanice. Na Lisabonskom samitu 2000. go-dine Evropski savet definisao je osnovne strate{ke pravce razvoja EU do 2010. godine gde su zemqe ~la-nice EU potvrdile svoju posve}enost “odlu~nom delovawu u pravcu iskorewivawa siroma{tva do 2010. go-dine”. Tu su definisani zajedni~ki ciqevi borbe protiv socijalne iskqu~enosti opisani u Nacionalnimplanovima akcije (NPA) protiv siroma{tva i dru{tvene iskqu~enosti. Ubrzo nakon toga i druge zemqe iorganizacije usvajaju koncept socijalne ukqu~enosti i iskqu~enosti.

● Kako se defini{e?Budu}i da je u pitawu veoma kompleksan fenomen, postoje razli~ite definicije socijalne iskqu~eno-

sti. Zajedni~ki izve{taj Evropske komisije o dru{tvenoj ukqu~enosti, 20041 defini{e dru{tvenu iskqu-~enost na slede}i na~in:

Dru{tvena iskqu~enost je proces u kojem su odre|ene grupe stanovni{tva gurnute na marginu dru{tvai nemogu}nost wihovog potpunog u~e{}a u dru{tvu je posledica siroma{tva, neadekvatnog obrazovawa ilidrugih znawa, ili je rezultat diskriminacije. Ovo ih spre~ava da sebi obezbede posao, prihode ili obra-zovawe, kao i da budu deo mreà i aktivnosti u dru{tvu i zajednici. Wihov pristup vlasti i telima kojedonose odluke je ograni~en, zbog ~ega se ose}aju nemo}nim da vr{e kontrolu nad odlukama koje uti~u na wi-hov svakodnevni ìvot.

Postoje i druge definicije drugih organizacija. Vlada Velike Britanije, na primer, defini{e da se“socijalna iskqu~enost de{ava kada qudi ili mesta pate od razli~itih problema kao {to su nezaposle-nost, diskriminacija, nedostatak ve{tina, niska primawa, lo{i uslovi stanovawa, visoka stopa krimina-la, lo{e zdravqe ili raspadawe porodice. Kada se ovi problemi ujedine oni stvaraju za~arani krug. So-cijalna iskqu~enost moè nastati kao rezultat problema sa kojima se osoba susre}e u toku ìvota. Ali mo-gu nastati i ro|ewem. Dolazak na svet u siroma{tvu ili kod roditeqa niskog obrazovawa ima glavni uti-caj na budu}e mogu}nosti u ìvotu.“

● Odnos siroma{tva i socijalne iskqu~enostiOdlike koncepta socijalne iskqu~enosti u odnosu na siroma{tvo bile bi slede}e:

● Socijalna iskqu~enost je {iri pojam od tradicionalnog koncepta siroma{tva - finansij-sko siroma{tvo je samo jedna od komponenti socijalne iskqu~enosti; neu~estvovawe u ak-tivnostima dru{tva je va`no koliko i samo siroma{tvo

● Socijalna iskqu~enost govori o procesu koji vodi iskqu~enosti iz razli~itih aktivnostidru{tva

● Socijalna iskqu~enost predstavqa multi-dimenzionalni fenomen● Dimenzije socijalne iskqu~enosti i problemi

Me|utim, ne postoje jasna i utvr|ena merila socijalne iskqu~enosti. O ovom terminu se jo{ vode deba-te i uprkos {irokoj upotrebi u evropskim istraìvawima, raspravama i politici, wegova definicija i

1Joint Report on Social Inclusion 2004, Social Security and Social Integration, strana 10.


kori{}ewe zna~ajno variraju od osobe do osobe i konstantno se razvijaju kroz vreme. Socijalna iskqu~e-nost kao kompleksan fenomen te{ko je merqiva. Postoji problem definisawa dimenzija koje ulaze u wensastav, problem definisawa indikatora koji na najboqi na~in mere te dimenzije, kao i problem defini-sawa odnosa me|u dimenzijama koji se moè smatrati socijanom iskqu~eno{}u.

U okviru evropskog procesa socijalne ukqu~enosti, pra}ewe socijalne ukqu~enosti ostvaruje se preko~etiri osnovne dimenzije: finansijskog siroma{tva, zapo{qavawa, zdravqa i obrazovawa, iako postojipotreba da se dodatno ukqu~i i dimenzija stanovawa, kao i dimenzija socijalne participacije.2 Za pra}e-we socijalne iskqu~enosti Evropska komisija je u Laekenu, predgra|u Brisela u decembru 2001. usvojilaskup osnovnih 18 indikatora nazvanih Laeken indikatori (Laeken Indicators). Me|utim, kada se posmatrajuovi indikatori prime}uje se da je, i pored definisawa 4 osnovne dimenzije socijalne iskqu~enosti, vezaizme|u siroma{tva i socijalne iskqu~enosti veoma sna`na. Najve}i broj Laeken indikatora odnosi seupravo na finansijku dimenziju siroma{tva. Zbog toga je zemqama ~lanicama ostavqeno da izrade i svojenacionalne indikatore koji }e omogu}iti pra}ewe socijalne iskqu~enosti u nacionalno specifi~nomkontekstu, a tako|e i boqe pokrivawe ostalih dimenzija socijalne deprivacije.

U Srbiji je tako|e socijalna iskqu~enost u fokusu interesovawa, kao i u EU. U sklopu pripreme Srbijeza ukqu~ewe u EU Srbija je u obavezi da uzme u~e{}e u Procesu socijalne ukqu~enosti (Social Inclusion Pro-cess) koja podrazumeva razvoj i usavr{avawe institucionalnog okvira i metodologije za pra}ewe stawasocijalne ukqu~enosti pojedinaca i dru{tvenih grupa. Kako bi se ovo postiglo napravqen je izve{taj Is-traìvawe dru{tvene ukqu~enosti u Srbiji ~iji su osnovni ciqevi bili razmatrawe mogu}nosti pra}e-wa osnovnih Laeken pokazateqa u Srbiji, kao i predlagawe nacionalno specifi~nih pokazateqa koji }eobezbediti preciznije uvide u stawe dru{tvene ukqu~enosti/iskqu~enosti u osobenom kontekstu. U ovomizve{taju predloèno je da se osnovne Laeken dimenzije dopune sa dve nove: zadovoqavawe osnovnih eg-zistencijalnih potreba i socijalna participacija, a tako|e su i Laeken indikatori pro{ireni dodatnimindikatorima koji treba da omogu}e pra}ewe nacionalnih specifi~nosti u datim dimenzijama.

Mogu}nost prikazivawa sumarnog efekta socijalne deprivacije kao multidimen-zionalnog fenomena

Prikazivawe sumarnog efekta indikatora socijalne deprivacije. Kao {to je ve} bilo re~i u ovoj ana-lizi se oslawamo na dimenzije i indikatore socijalne iskqu~enosti koji su ve} definisani od straneEvropske unije (Laeken indikatori) ili predloèni kao nacionalni indikatori (predstavqeni u Izve-{taju socijalne iskqu~enosti u Srbiji).

Me|utim, problem ne mawe bitan jeste da li se osim merewa deprivacije na pojedina~nim dimenzijamasa pojedina~nim indikatorima moè ustanoviti i wihov me|usobni uticaj, tj. moèmo li na neki na~inprikazati sumarne efekte pojedina~nih indikatora. Postoje dva pristupa ovom problemu: prvi pristupkombinuje vrednosti indikatora u jedan indeks, dok se drugi pristup bazira na posmatrawu razli~itih di-menzija deprivacije na individualnom nivou nakon ~ega se zatim posmatra ukupno delovawe vi{estrukedeprivacije na celoj posmatranoj populaciji. Najpoznatiji primer prvog pristupa jeste HDI ili Human De-velopment Index, koji se odnosi na vrednosti tri indikatora razvoja: bruto doma}i proizvod (GDP), o~eki-vana duìna ìvota i poha|awe {kole. Problem sa ovako definisanim indeksom jeste {to wegove apso-lutne vrednosti postaju veoma nejasne, pa ~ak i relativne vrednosti (na primer pri rangirawu razli~i-tih zemaqa na ovom indeksu) budu}i da neke populacije mogu biti veoma razvijene u pogledu jednog indika-tora, a nerazvijene po pitawu drugog ili tre}eg (na primer mnoge zemqe jugoisto~ne Evrope imaju visoknivo obrazovawa i ìvotnog veka, a veoma mali GDP).

Drugi pristup omogu}ava da vi{estruku deprivaciju posmatramo na individualnom nivou. Druga~ije re-~eno, da na nivou pojedinca utvrdimo me|usobni uticaj deprivacije na razli~itim dimenzijama, tj. da lisu osobe koje doìvqavaju npr. uskra}enost u oblasti obrazovawa istovremeno i finansijski siroma{ne.

8

2 Detaqnije pogledati u Izve{taju socijalne iskqu~enosti u Srbiji, 2008.


Model prikazivawa sumarnog efekta socijalne deprivacije - dimenzije i indi-katori socijalne deprivacije

Mi se u ovom radu opredequjemo za drugi pristup. Smatramo da, sa jedne strane, ovaj metod pruà odre-|enu mogu}nost utvr|ivawa stepena pogo|enosti socijalnom iskqu~eno{}u (naravno ovo samo donekle, bu-du}i da se ne moè u apsolutnom smislu porediti deprivacija na razli~itim dimenzijama), a sa druge omo-gu}ava da se odredi me|usoban odnos razli~itih dimenzija. Me|utim, kako bi osnovni uslov ove metode bioispuwen – da se podaci posmatraju na individualnom nivou, postoje dva osnovna metodolo{ka principakoji moraju biti zadovoqeni kako bi ova metoda mogla da se koristi:

1. podaci za sve izabrane indikatore koji mere posmatrane dimenzije deprivacije treba da budu dostup-ni u okviru istog istraìvawa.

2. svi posmatrani indikatori moraju se posmatrati na istoj izabranoj populaciji (npr. ne moè se jedanindikator odnositi na neaktivne, a drugi na nezaposlene itd.).

U skladu sa ova dva osnovna principa izvr{i}emo izbor i modifikacije Laeken i nacionalno specifi~-nih indikatora koje }emo koristiti u analizi.

Kako bismo ispunili prvi uslov (podaci za sve indikatore moraju da postoje u okviru istog istraìva-wa) potrebno je da se opredelimo za istraìvawe koje }e nam to omogu}iti. U Evropskoj uniji za potrebemerewa socijalne iskqu~enosti koristi se SILC (Statistsics on Income and Living Conditions), istraìvawestandardizovano za sve ~lanice EU. Me|utim, SILC istraìvawe se jo{ uvek ne sprovodi u Srbiji. Postojinekoliko velikih nacionalnih istraìvawa u Srbiji koja, po svojim ciqevima, pokrivaju razli~ite sfe-re ìvota. Anketa o radnoj snazi, ARS (Labor Force Survey, LFS) pokriva radni status gra|ana, Anketa o po-tro{wi doma}instva, ADP (Household Budget Survey, HBS) prikupqa detaqne informacije o uslovima sta-novawa i potro{wi i prihodima doma}instva, Istraìvawe o zdravqu pokriva zdravstveni status gra|a-na i uslove stanovawa, Multiple Indicator Claster Survey (MICS) pokriva u najve}oj meri uslove ìvota, zdrav-stveni status i obrazovawe dece i èna, ali sadrì i pitawa koja se odnose na celokupnu populaciju. Me-|utim, od velikih nacionalnih istraìvawa koja se do sada primewuju u Srbiji najvi{e razli~itih di-menzija ìvotnog standarda pokriva Anketa o ìvotnom standardu, A@S (Living Standard MeasurmentSurvey, LSMS).

Ve}ina Laeken i nacionalno specificnih indikatora mogu se dobiti iz A@S-a, me|utim, kao {to smove} rekli, za potrebe analize koju nameravamo da uradimo nije dovoqno samo da postoji mogu}nost izra~u-navawa ovih indikatora. Oni se moraju odnositi na istu populaciju i mora postojati mogu}nost da se wi-hove vrednosti izra~unaju na individualnom nivou. Zbog posledweg uslova neke indikatore }emo odmah is-kqu~iti (kao npr. Gini koeficijent ~ije vrednosti se ne mogu dobiti na individualnom nivou), a druge mo-difikovati (npr. Subjektivnu ocenu zdravstvenog stawa ne}emo posmatrati kao odnos prvog i posledwegkvantila po prihodima ve} kao pojedina~nu vrednost svakog pojedinca).

Da bi bio ispuwen i drugi uslov, kao relevantnu populaciju uzimamo populaciju radno sposobnih od 15do 64 godine starosti budu}i da je najve}i broj predloènih indikatora relevantan za ovu populaciju. Ka-da su u pitawu deca do 15 godina, kao i stari preko 65 godina nije lako odrediti relevantne indikatore(npr. za decu i stare indikatori dimenzije zaposlenosti nisu relevantni, tako|e u oblasti obrazovawasvaki de~iji uzrast je specifi~an i zahteva specifi~an indikator u ovoj oblasti, dok se za populaciju sta-rih postavqa pitawe relevantnosti dimenzije obrazovawa budu}i da ova populacija ne u~estvuje na trì-{tu rada pa im samim tim i obrazovno postignu}e nije neophodno kako bi obezbedili boqe ìvotne uslo-ve. Tako|e, na primer, kada je u pitawu dimenzija zdravqa kod starih lica postavqa se pitawe da li je lo-{a subjektivna ocena zdravstvenog statusa odraz deprivacije ili odraz objektivnih odlika ove subpopu-lacije...).

9


Ciqevi istraìvawa

Ciq ovog istraìvawa jeste utvr|ivawe vi{estruke deprivacije na individualnom nivou tj. utvr|iva-wa me|usobnog uticaja deprivacije na razli~itim dimenzijama.

Specifi~ni ciqevi istraìvawa bili bi:1. Otkriti ra{irenost deprivacije na 5 odabranih dimenzija u populaciji u Srbiji i wihovo me|usob-

no preklapawe: koliki procenat qudi u Srbiji je pogo|en socijalnom uskra}eno{}u po jednoj, dve,tri, ~etiri ili svih pet odabranih dimenzija.

2. Trend kretawa vi{estruke deprivacije 2002/2007.3. Otkriti ra{irenost deprivacije po 5 odabranih dimenzija u jednoj izabranoj vulnerabilnoj populaci-

ji: populaciji osoba sa invaliditetom (OSI) i pore|ewe dobijenih rezultata sa op{tom populacijom.4. Ispitati osnovne socio-ekonomske faktore koji su u vezi sa vi{estrukom deprivacijom.

Opis metodologijeAnalizu }emo izvr{iti na 3 ciqne grupe kako bi imali mogu}nost pore|ewa dobijenih rezultata:1. grupa: op{ta populacija, od 15 do 64 godine, istraìvawe A@S 2007.2. grupa: osobe sa invaliditetom, od 15 do 64 godine, istraìvawe A@S 2007.3. grupa: op{ta populacija, od 15 do 64 godine, istraìvawe A@S 2002.

Dimenzije koje }e biti posmatrane su:1. Finansijka deprivacija2. Deprivacija u oblasti zapo{qavawa3. Zdravstvena deprivacija4. Obrazovna deprivacija5. Materijalna deprivacija/uskra}enost egzistencijalnih potreba

Indikatori koje }emo posmatrati, kao {to je ve} navedeno, predstavqaju modifikovane verzije Laekenindikatora EU ili nacionalnih indikatora predloènih u Izve{taju socijalne iskqu~enosti u Srbiji.Slede}e modifikacije indikatora bi}e nu`ne kako bi ih koristili u izabranom modelu:

● Svo|ewe na indikatore ~iji su osnovni skup lica, a ne doma}instva.

● Svo|ewe na indikatore sa istim osnovnim odabranim skupom lica (ukupna populacija lica od 15 do 64godine). Npr. umesto indikatora Stopa dugoro~ne nezaposlenosti (koji se odnosi na aktivnu populaci-ju 15-64) ra~una}emo u~e{}e dugoro~no nezaposlenih u ukupnoj populaciji 15-64.

● Posmatrawe samo jedne vrednost za svaki indikator (npr. subjektivnu ocenu zdravstvenog statusa ne-}emo posmatrati u najsiroma{nijem i najbogatijem kvantilu ve} u ukupnoj populaciji koju budemo od-redili).

● Uno{ewe izmena specifi~nih za odre|ene indikatore (npr. izmene koje se odnose na stopu rizika odsiroma{tva, navedene kasnije).

Odabir indikatora socijalne iskqu~enosti koje }emo uzeti u razmatrawe za kori{}ewe u ovoj analizi,wihove operacionalne definicije i modifikacije operacionalnih definicija kako bi mogli da se koristeu modelu, dati su u daqem tekstu. Vrednosti modifikovanih indikatora za radno sposobnu populaciju 15-64u 2007, i u 2002, kao i i za osobe sa invaliditetom stare od 15 do 64 godine dati su u aneksu i Tabeli 1: 3

1. Indikatori finansijske deprivacije:

● Stopa rizika od siroma{tva predstavqa 1. Laeken indikator. Defini{e se kao u~e{}e lica~iji je dohodak po potro{a~koj jedinici mawi od 60% medijane nacionalnog dohotka po potro{a~-koj jedinici. Mi }emo koristiti ovaj indikator sa izvesnim modifikacijama: umesto prihoda po-

10

3 Detaqnije operacionalne definicije svakog indikatora pogledati u Izve{taju socijalne iskqu~enosti u Srbiji.


smatra}emo potro{wu budu}i da A@S prati potro{wu, a ne prihode, kao meru ìvotnog standar-da. Umesto „60% medijane nacionalnog dohotka po potro{a~koj jedinici“ {to predstavqa u me|u-narodnoj terminologiji relativnu liniju siroma{tva koristi}emo apsolutnu liniju siroma{tva,tj. iznos koji je potreban da se zadovoqe osnovne ìvotne potrebe. Ta linija je u 2007. godini izA@S-a izra~unata na 8.883 dinara i sva lica koja ìve u doma}instvima ~ija je potro{wa po po-tro{a~koj jedinici mawa od ovog iznosa spadaju u osobe koje doìvqavaju finansijsku deprivaci-ju ili tzv. osobe „ispod linije siroma{tva“.

2. Indikatori deprivacije u oblasti zaposlenosti:

● Osobe koje ìve u doma}instvima bez ijednog zaposlenog ~lana predstavqa 7. Laeken in-dikator. Izra~unava se kao proporcija broja osoba starosti 0-65 godina koja ìve u ovakvim do-ma}instvima u odnosu na ukupnu veli~inu te starosne grupacije koja ìvi u relevantnim doma-}instvima4.

● Stopa dugoro~ne nezaposlenosti predstavqa 6. Laeken indikator. Proporcija lica nezapo-slenih 12 meseci i vi{e u aktivnoj populaciji starosti 15-64 godine.

● Stopa veoma duge nezaposlenosti predstavqa 17. Laeken indikator. Proporcija osoba neza-poslenih najmawe 24 meseca u aktivnom stanovni{tvu (15-64 godine starosti).

● U~e{}e nezaposlenih koji su odustali od traèwa posla je nacionalni indikator predlo-èn u Izve{taju socijalne iskqu~enosti u Srbiji: Predstavqa proporciju osoba u statusu izdr-àvanih lica koja su odustala od traèwa posla i pre{la u neaktivni status.

Modifikacije u vezi sa prethodnim indikatorima odnose se na denumerator, ili imenilac proporcije.Naime, sva ~etiri indikatora posmatra}emo na op{toj populaciji od 15 do 64 godine. Dakle ne na popula-ciji od 0 do 65 godina kao u prvobitnoj definiciji 7. Laeken indikatora i ne samo na aktivnoj/odnosno ne-aktivnoj populaciji kako su definisana ostala 3 indikatora.

3. Zdravstvena deprivacija:

● Subjektivni zdravstveni status po nivoima prihoda predstavqa 10. Laeken indikator. Iz-ra~unava se kao proporcija populacije starosti 16 godina i vi{e u najnièm i najvi{em kvanti-lu distribucije prihoda koja ocewuje svoje zdravstveno stawe kao lo{e ili veoma lo{e. Budu}ida su nam potrebne vrednosti svakog indikatora na individualnom nivou, modifikacija ovog in-dikatora sastoji se u posmatrawu wegove vrednosti kod svakog pojedinca, a ne u upore|ivawuvrednosti u 1. i 5. kvantilu.

● Stopa nepokrivenosti zdravstvenim osigurawem predstavqa predloèni nacionalni in-dikator. Izra~unava se kao procenat lica bez zdravstvenog osigurawa u odnosu na ukupnu popu-laciju.

● Nemogu}nost pristupa zdravstvenoj nezi (poseta doktoru i zubaru) zbog finansijskih razlogaje procenat osoba koje su navele da su u prethodnoj godini najmawe X puta odustale od posete le-karu, zubaru, od dijagnosti~kog ili terapijskog tretmana zbog nedostatka novca. Tako|e predsta-vqa predloèni nacionalni indikator. Me|utim, ovaj indikator pokazuje izrazito nizak nivodeprivacije (videti Tabelu 1. i Aneks) i iz tog razloga }emo ga koristiti sa izvesnom modifika-cijom: smatra}emo za deprivaciju i ako se kao razlog za{to nisu koristili zdravstvene usluge na-vodi i udaqenost institucije.5

11

4 Pod relevantnim doma}instvima podrazumevaju se sva doma}instva izuzev doma}instava u kojima su sve oso-be mla|e od 18 godina, u kojima su sve osobe u uzrastu 18-24 godine i na aktivnom {kolovawu ili neaktivne,ili u kojima su sve osobe starije od 65 (60) godina i ne rade.

5 Tako|e, dati indikator trpi jo{ jednu promenu: naime, u A@S pitawa, posete zdravstvenim institucijama seodnose na razli~it referentni period: za bolnice, bilo dràvne ili privatne, referentni period jeste go-dinu dana, ali za vanbolni~ke usluge i usluge stomatologa referentni period je mesec dana. Mogu}e da je tojedan od razloga dobijawa izrazito niskog broja lica koja su uskra}ena po ovom indikatoru.


4. Obrazovana deprivacija:

● Proporcija stanovni{tva radnog uzrasta koje ima nisko obrazovno postignu}e (nivo 2ili mawe prema Me|unarodnoj standardnoj klasifikaciji obrazovawa iz 1997 – ISCED-97). U Sr-biji ovaj nivo odgovara nivou III stepena stru~ne spreme i niè. Predstavqa 18. Laeken indika-tor. Po ovom indikatoru je izuzetno veliki procenat qudi deprivisan (skoro polovina ili 44%populacije 15-64 godine - videti Tabelu 1. i Aneks).

5. Uskra}enost egzistencijalnih potreba (Materijalna deprivacija):

● Podstandardna infrastrukturna opremqenost. Izra~unava se proporcijom doma}instava~iji stan nema elektri~nu energiju, teku}u vodu, WC, prikqu~ak na javnu kanalizaciju, kupatilo(svi koji su na sumarnoj skali ispod prose~nog skora). Ukqu~en je u UN Habitatovu agendu indi-katora (u toj varijanti ukqu~eno je i pitawe o prikqu~ku na sistem javnog vodosnabdevawa), pri-pada elementarnim pokazateqima procene minimalnog kvaliteta stanovawa.

● Prenaseqenost je indikator, tako|e, ukqu~en u UN Habitatovu agendu indikatora. Ra~una se kaoproporcija doma}instava koja imaju mawe od 8 ili 10m2 po ~lanu doma}instva i vi{e od dve oso-be po sobi.

● Nizak kvalitet stanovawa i problemi odràvawa stana. Ukqu~en je u ne-monetarne indi-katore EU SILC od 2004. Izra~unava se kao proporcija doma}instava ~iji stan ima tri ili vi{eod slede}ih problema: nema dovoqno prostora za sve ~lanove doma}instva, stan je vlaàn, krovproki{wava, zidovi/podovi su propali, drvenarija (vrata, prozori) je istro{ena, stan nema do-voqno dnevnog svetla, stan je bez grejawa tokom zime zbog nedostatka novca.6

● Podstandardna opremqenost doma}instva aparatima. Preporu~en je kao standardni indi-kator za EU SILC. Moè se dobiti na vi{e na~ina: kao proporcija doma}instava koja imaju ispod-prose~an skor na sumarnoj skali aparata ili kao proporcija doma}instava koja imaju ispodpro-se~nu vrednost aparata kojima je opremqeno doma}instvo (mereni preko broja i starosti ure|a-ja). Mi smo se opredelili za prvu varijantu.

6. Dimenzija socijalne participacije – budu}i da A@S ne prokriva nijedno pitawe koje bi se moglo upo-trebiti kao indikator ove dimenzije, deprivaciju socijalne participacije nismo ukqu~ili u model.

12

6 Posledwa stavka ne postoji u upitniku A@S, tako da nije ura~unata u ukupni skor, ali budu}i da je vi{e od99% doma}instava u istraìvawu prijavilo ra~une za grejawe u toku zime moèmo pretpostaviti da se uku-pan skor ne bi zna~ajno promenio ukqu~ivawem i ovog pitawa.


Analiza glavnih rezultata

Vrednosti modifikovanih indikatora socijalne uskra}enosti koji se mogu dobiti iz A@S naindividualnom nivou

U aneksu su predstavqene modifikovane vrednosti datih indikatora - iza~unate na op{toj populaciji0+, odnosno radno sposobnoj populaciji od 15 do 64 godine. U Tabeli 1. su, tako|e, predstavqene vredno-sti indikatora za na{e tri izabrane populacije.

Tabela 1. Vrednosti indikatora za tri izabrane populacije: op{ta populacija 15-64, 2007, op{tapopulacija 15-64, 2002, populacija osoba sa invaliditetom 15-64, 2007.

13

Indikator 2007. Op{tapopulacija

15-64

2007. OSIpopulacija

15-64

2002.Op{ta popu-lacija 15-64

% % %

Finansijska deprivacija

Rizik od siroma{tva 5,3 5,0 12,6

Deprivacija u oblasti zaposlenosti

Dugoro~na nezaposlenost 6,6 2,9 -

Veoma duga nezaposlenost 5,3 2,7 -

Obeshrabrena lica 1,5 0,7 -

Dugoro~no nezaposlena i obeshrabrena lica 8,1 3,6 -

Osobe 0-65 koje ìve u doma}instvu bez zaposlenih 11,7 30,5 010,1

Zdravstvena deprivacija

Subjektivni zdravstveni status 13,4 74,3 -

Nepokrivenost zdravstvenim osigurawem 6,7 3,8 -

Nemogu}nost pristupa zdravstvenoj nezizbog finansijskih razloga 1,0 2,7 1,3

Nemogu}nost pristupa zdravstvenoj nezikao oblik deprivacije 1,1 2,7 1,4

Obrazovna deprivacija

Nisko obrazovno postignu}e(trogodi{wa sredwa {kola i niè) 44,0 60,9 52,7

Materijalna deprivacija

Podstandardna infrastrukturna opremqenost 9,2 13,3 44,4

Prenaseqenost 11,9 9,0 18,3

Nizak kvalitet stanovawa i problemi odràvawa stana 12,1 18,1 17,2

Podstandardna opremqenost doma}instva aparatima 49,0 61,0 78,6


Ovde samo èlimo da skrenemo pa`wu da odre|ena subpopulacija moè biti iznadprose~no deprivisanana nekoj dimenziji po jednom, a ispodprose~no po drugom indikatoru - to moèmo videti na primeru osobasa invaliditetom i indikatora materijalne deprivacije. Ove osobe su ispodprose~no uskra}ene na indika-toru Prenaseqenost, ali iznadprose~no na indikatorima Podstandardna infrastrukturna opremqenost iNizak kvalitet stanovawa. Ovo treba imati u vidu prilikom izbora indikatora i tuma~ewa rezultata.

Nakon {to smo modifikovali indikatore koje moèmo upotrebiti u analizi i nakon {to smo izra~una-li wihove vrednosti za populaciju od 15 do 64 godine, potrebno je da napravimo izbor indikatora koji }enajboqe predstavqati svaku od dimenzija.7

Kako bismo mogli da pratimo trend izraènosti vi{estruke deprivacije u proteklih 5 godina jasno jeda ne moèmo koristiti indikatore koji se ne mogu izra~unati i iz upitnika iz 2002. i iz upitnika u 2007.godini. Iz tog razloga ne moèmo koristiti indikator U~e{}e dugoro~no nezaposlenih i obeshrabrenihlica.8 Zato }emo deprivaciju u oblasti zaposlenosti meriti indikatorom Osobe koje ìve u doma}instvi-ma bez ijednog zaposlenog ~lana.

Budu}i da u 2002. godini nije postojalo ni pitawe o Subjektivnoj oceni zdravstvenog statusa niti pita-we o Pokrivenosti zdravstvenim osigurawem ne moèmo koristiti nijedan od ova dva indikatora, ve} }e-mo koristiti Nemogu}nost pristupa zdravstvenoj nezi kao oblik deprivacije.

Poku{ali smo da na|emo i odgovaraju}i indikator za materijalnu deprivaciju jer nam se ~inilo da bi bi-lo veoma korisno da se i ova dimenzija ukqu~i u model, iako ona ne predstavqa jednu od osnovnih dimenzi-ja socijalne iskqu~enosti. Me|utim, ova dimenzija je veoma bliska finansijskom siroma{tvu, posebno in-dikatori Nizak kvalitet stanovawa i problemi odràvawa stana i Podstandardna opremqenost trajnim do-brima jer zavise, ako ne od trenutnog onda od sredworo~nog finansijskog stawa. Indikator koji je po na{emmi{qewu najmawe povezan sa finansijkom deprivacijom je Podstandardna infrastrukturna opremqenost.Me|utim, razlike u vrednosti ovog indikatora iz A@S-a 2002. i 2007. su toliko velike da se ne mogu pripi-sati promenama za proteklih 5 godina (posebno nepokrivenost kanalizacijom, jedna od komponenti ovog in-dikatora, u 2002. godini iznosila je 38.5%, a u 2007, 7.8% doma}instava).9 Opredequjemo se za Prenaseqe-nost kao indikator materijalne deprivacije koji je dovoqno udaqen od finansijskog siroma{tva.

Iz navedenih razloga izabrali smo slede}e modifikovane indikatore na 5 posmatranih dimenzija (zaradno sposobnu populaciju 15-64):

● Finansijska deprivacija: Stopa rizika od siroma{tva

● Deprivacija u oblasti zapo{qavawa: Osobe koje ìve u doma}instvima bez ijednog zaposlenog ~lana

● Zdravstvena deprivacija: Nemogu}nost pristupa zdravstvenoj nezi kao oblik deprivacije

● Obrazovna deprivacija: Nisko obrazovno postignu}e (III stepen i niè)

● Materijalna deprivacija: Prenaseqenost

14

7 Mi }emo izabrati po jedan indikator za svaku dimenziju zbog ograni~enosti podataka. Druga mogu}nost jesteda se izabere nekoliko indikatora po dimenziji iz kojih bi se zatim pravio kompozitni skor za datu dimen-ziju. Me|utim, u tom slu~aju ostalo bi pitawe interpretacije takvog kompozitnog skora.

8 Dugotrajna nezaposlenost i obeshrabrenost ne mogu da se izra~unaju iz A@S 2002. jer je tada modul o radnojsnazi imao ne{to druga~iju strukturu pitawa zbog ~ega izra~unavawe dva kontingenta radne snage (nezapo-sleni i nekativni) ne prate u potpunosti ILO definiciju (Definiciju Me|unarodne organizacije rada) i ni-su potpuno uporedivi sa izra~unavawem ovih kontingenata iz A@S 2007, dok je kontingent zaposlenih upo-rediv (pitawa su ista).

9 Detaqnijim pregledom uputstva za pitawa u anketi vidimo da se pojam kanalizacije u dve ankete razli~itotretira. U 2002. on ozna~ava samo povezanost za centralni sistem, u 2007. obuhvata i septi~ke jame. Zna~irazlike u dobijenim vrednostima na ovom pitawu proizilaze iz razli~ite formulacije pitawa, a ne izobjektivnog poboq{awa stawa.


Rezultati analize multiple deprivacije

U Tabeli 2. i aneksu date su proporcije osoba pogo|ene sa jednom, dve, tri, ~etiri ili sa svih pet obli-ka deprivacije za sve tri posmatrane populacije.

Moèmo primetiti da je veoma mali broj osoba ugroèn sa vi{e od dva oblika deprivacije. Na primer,iako u 2007. godini, gledano na op{toj populaciji od 15 do 64 godine, tri od pet indikatora imaju vredno-sti ve}e od 10% (a indikator obrazovane deprivacije ~ak 44%), kombinacija 3 ili 4 faktora se javqa kodsvega 3,0% qudi. Sa druge strane, pogo|enost bar nekim oblikom deprivacije je ra{irena – ne{to vi{e odpolovine populacije, ili ta~nije 55,5% jeste uskra}eno po bar jednoj dimenziji.

Ovde se nu`no postavqa pitawe koliko i kakve uskra}enosti je potrebno da bi se neko okvalifikovaokao iskqu~en? Mi smo skloni da iskqu~enost teorijski posmatramo kao kontinuum, od potpune ukqu~eno-sti do potpune iskqu~enosti, sa mogu}nosti da neko bude socijalno iskqu~en iz dru{tva u razli~itom ste-penu (na jednoj, dve, tri ili vi{e dimenzija).

Po{to je relativno mali procenat osoba uskra}en na vi{e od 2 dimenzije, moèmo re}i da je stawe so-cijalne ukqu~enosti dosta dobro. Osim toga, kod uskra}enosti na dve dimenzije dominira obrazovawe,{to je oblast kojoj se moè direktno pristupiti odgovaraju}im merama podsticaja i relativno lako pove-}ati ukqu~enost (lak{e nego npr. kada je potreban op{ti privredni oporavak da bi se pove}ala zaposle-nost i smawila makar dugoro~na nezaposlenost).

Iz gorwe tabele tako|e moèmo zakqu~iti da deprivacija merena na{im indikatorima jeste nià u2007. nego u 2002. godini. Vrednosti ve}ine indikatora su mawe u 2007. nego 5 godina ranije. Tako|e, dokje u 2002. godini 65% osoba od 15 do 64 godine uskra}eno po bar jednoj dimenziji mereno odabranim indi-katorima, u 2007. godini je to slu~aj sa 56% osoba ovog uzrasta. I vi{estruka deprivacija poga|a mawibroj qudi – u 2002. godini 24% pati od deprivacije na bar 2 dimenzije, dok je to slu~aj sa 15% ispitiva-ne populacije u 2007. Moèmo zakqu~iti da se deprivacija na ve}ini posmatranih dimenzija, kao i vi{e-struka deprivacija zna~ajno smawila u roku od 5 godina, ali u mawem stepenu nego finansijsko siroma-{tvo (ako se setimo da se indeks siroma{tva smawio sa 14,0% na 6,6% u op{toj populaciji, a u na{oj gru-pi od 15 do 64 godine sa 12,6% na 5,3%).

15


Tabela 2: Prikaz vi{estruke deprivacije za tri ispitivane populacije: op{ta populacija 15-64, 2007,op{ta populacija 15-64, 2002. i osobe sa invaliditetom, 15-64, 2007.

16

Dimenzijedeprivacije

Op{ta populacija15-64, 2007.

Osobe sainvaliditetom,

15-64, 2007.


% % %

F, Z, Zd, O, M 0 0,1 0,1

Bilo koje 4 0,6 0,6 0,9

F, Z, Zd, O 0 0,1 0,2

F, Z, Zd, M 0 0,1 0,1

F, Z, O, M 0,4 0,5 0,7

F, Zd, O, M 0,1 0,2 0,1

Z, Zd, O, M 0 0,1 0,1

Bilo koje 3 3 4,7 5,8

F, Z, Zd 0 0,1 0,2

F, Z, O 0,9 1,8 2,1

F, Z, M 0,5 0,5 0,8

F, Zd, O 0,2 0,5 0,4

F, Zd, M 0,1 0,2 0,2

F, O, M 1,7 0,9 3,6

Z, Zd, O 0,2 0,9 0,3

Z, Zd, M 0,1 0,1 0,1

Z, O, M 0,9 1,7 1

Zd, O, M 0,2 0,2 0,3

Bilo koje 2 14,9 28,4 23,5

F, Z 1,1 2,1 2,6

F, Zd 0,2 0,6 0,4

F, O 4 3,8 9,8

F, M 2,1 0,9 4,4

Z, Zd 0,3 1,2 0,4

Z, O 6,1 20,4 6,5

Z, M 1,2 2 1,3

Zd, O 0,8 2,4 1,1

Zd, M 0,2 0,2 0,3

O, M 6,6 6,2 11,4

Bilo koja 55,5 74,4 64,7

F 5,3 5 12,6

Z 11,7 30,5 10,1

Zd 1,1 2,7 1,4

O 44 60,9 52,7

M 11,9 9 18,3

F=finansijska deprivacija, Z=deprivacija u oblasti zaposlenosti, Zd=zdravstvena deprivacija,O=obrazovna deprivacija, M=materijalna deprivacija

NISU uskra}eni NI u jednoj dimenziji 44,5 25,6 35,3

Uskra}eni po svihPET dimenzija

Uskra}enipo ÊTIRIdimenzije

Uskra}enipo TRIdimenzije

Uskra}enipo DVEdimenzije

Uskra}enipo JEDNOJdimenziji


Sa druge strane vrednosti izabranih indikatora upu}uju na ve}u socijalnu iskqu~enost osoba sa inva-liditetom od 15 do 64 godine od op{te populacije ovog uzrasta. Ovaj nalaz je upravo zanimqiv stoga {tose takav zakqu~ak ne bi mogao izvesti samo na osnovu rizika od siroma{tva. Naime, indeks siroma{tvaOSI ~ak je i mawi (ali ne statisti~ki zna~ajno) od proseka za op{tu populaciju (5,0% prema 5,3%). Me|u-tim, kada posmatramo i druge dimenzije socijalne uskra}enosti, ne samo da je ve}i procenat osoba ove po-pulacije koji su deprivisani makar po jednoj od posmatranih dimenzija (skoro 3/4 ili 74% u odnosu na 56%u op{toj populaciji), ve} je obuhvatnija i pogo|enost teìm oblicima deprivacije, tj. ve}i broj osoba pa-ti od deprivacije na vi{e dimenzija.10

U Tabeli 3. prikazani su koeficijenti korelacije izme|u ispitivanih indikatora. Iako izme|u skorosvih indikatora postoji statisti~ki zna~ajna korelacija, ona je veoma slaba. Ne{to ja~a povezanost preko0,10, ali koju bismo i daqe okarakterisali kao „slaba povezanost me|u varijablama” postoji izme|u indi-katora materijalne i finansijske deprivacije, odnosno izme|u obrazovne i finansijske deprivacije. Ovajnalaz nam govori da indikatori zaista opisuju dosta razli~ite sfere ìvota pojedinca, tj. da ne mereistu, pa ~ak ni sli~nu pojavu.

Tabela 3. Koeficijenti korelacije izme|u indikatora dimenzija socijalne uskra}enosti, op{ta po-pulacija 15-64, 2007.

Kao koeficijent korelacije upotrebqen je koeficijent kontingencije.* statisti~ki zna~ajno na nivou 5%; **statisti~ki zna~ajno na nivou 1%

Naàlost deprivaciju na svih pet, kao ni na ~etiri dimenzije ne moèmo istovremeno grafi~ki prika-zati (budu}i da se crteìma mogu prikazati samo predstave trodimenzionalnog prostora). Zato }emo Ve-novim dijagramima prikazati, kao primer, uzajamnu povezanost deprivacije na dimenzijama: zaposlenosti,obrazovawa i finansijskog siroma{tva i na taj na~in i slikovno uporediti odnose pojedinih dimenzijaizme|u tri ispitivane populacije.

Vizuelna predstava vi{estruke deprivacije preko Venovih dijagrama jo{ jasnije do~arava stawe u iza-branim populacijama. Moèmo primetiti da u sve tri populacije, iako postoji preklapawe izme|u finan-sijskog siroma{tva i deprivacije u oblasti obrazovawa i zaposlenosti, postoji i zna~ajna proporcijaonih koji su uskra}eni na potowe dve dimenzije a nisu finansijski siroma{ni. Ovo je posebno va`no, bu-du}i da je zna~ajan procenat stanovni{tva koncentrisan odmah iznad linije siroma{tva i u 2002. i u 2007.godini, tj. ako bismo samo malo pomerili vrednost linije siroma{tva na gore, stopa siroma{tva se dostauve}ava, (tako na primer, ako pove}amo vrednost linije siroma{tva za 5%, indeks siroma{tva raste ~akza 16%, tj. sa 14% na 16,3%11).

17

10 Ovaj nalaz je jo{ i ~vr{}i kada se uzme u obzir da je kao indikator materijalne deprivacije uzeta Prenase-qenost, jedini indikator materijalne deprivacije na kome osobe sa invaliditetom pokazuju mawu depriva-ciju od op{te populacije (videti Tabelu 1. i Aneks izve{taja).

11 Krsti}, G., Studija o ìvotnom standardu, Srbija 2002-2007, str. 13.

Deprivacija uoblasti zaposlenosti

Obrazovnadeprivacija

Zdravstvenadeprivacija

Materijalnadeprivacija

Finansijskadeprivacija 0,07** 0,16** 0,09** 0,20**

Deprivacijau oblastizaposlenosti

0,02 0,03* 0,01

Obrazovnadeprivacija 0,08** 0,06**

Zdravstvenadeprivacija 0,02


Tako|e, lako uo~avamo kako su deprivacije u oblasti zaposlenosti i obrazovawa, merene izabranim in-dikatorima, ra{irenije u populaciji osoba sa invaliditetom, dok je finansijska deprivacija, merena in-deksom siroma{tva, mawe izraèna. U ovoj subpopulaciji je i vi{estruka deprivacija vi{e izraèna.

Kada poredimo populaciju 15-64 godine u 2002. i 2007. godini, vidimo da razlike nastale u proteklih 5godina nisu tako velike iako su statisti~ki zna~ajne. I dok se uskra}enost na dve dimenzije smawuje, nadimenziji zaposlenosti se pove}ava. Vi{estruka deprivacija se tako|e smawuje u proteklih 5 godina.

Slika 1: Proporcija radno sposobne populacije 15 do 64 godine koja je uskra}ena na tri dimenzije:u oblasti zaposlenosti, obrazovawa i finansijskog siroma{tva

Me|utim, osim analize koliko se razli~ite dimenzije deprivacije preklapaju (a naravno konkretniprocenti koje dobijamo umnogome zavise od izbora samih indikatora) va`no je ustanoviti i zbog ~ega nekiqudi doìvqavaju vi{estruku deprivaciju, tj. koji su socio-ekonomski faktori povezani sa deprivacijomna vi{e dimenzija, kao i koji su faktori zaslu`ni da osoba ne bude li{ena ni po jednoj od izabranih di-menzija.

Na ovo pitawe poku{a}emo da odgovorimo regresionom analizom. Ispis dva regresiona modela dat je uTabeli 3, a ocena prediktivne mo}i ova dva modela u Tabeli 4. Oba regresiona modela pokazuju slabiju pre-diktivnu mo}, {to ne ~udi s obzirom na slede}a ograni~ewa koja smo imali:

1. posmatrana populacija predstavqa radno sposobne od 15 do 64 godine, dok su dve najugroènije uzra-sne kategorije – stari i deca izostavqeni. Tako|e su izostavqene neke posebno ugroène grupe, koje popravilu nisu obuhva}ene ovakvom vrstom anketa - izbeglice u izbegli~kim centrima, besku}nici...

2. varijable obrazovawe i radni status nisu mogle biti ukqu~ene kao nezavisne varijable, budu}i dapredstavqaju komponente kriterijuma u obe regresione analize (predstavqaju dve dimenzije socijalne de-privacije).12

18

7,0%

11,7%

30,5%

5,0%

12,0%

4,9%4,4%

10,1%

7,7%

4,6%

1,0%2,1%

34,8%

5,2%

0,9%0,2%

1,9%

3,1%



Populacija osobasa invaliditetom

15-64, 2007.







5,3%

100% 100%

100%

44% 60,9%

52,7%

38.5%

38.5%

18,6%

1,8%2,0%

1,3%

0,5%

14,6%


Deprivacija uoblasti

zaposlenosti



Tabela 4: Binarna logisti~ka regresija za verovatno}u da (1) osoba ne bude li{ena ni po jednoj di-menziji, (2) osoba bude li{ena po najmawe 2 dimenzije, Op{ta populacija 15-64, 2007.

19

12 U ovakvim slu~ajevima obi~no se kao prediktorska, nezavisna varijabla uzima obrazovawe roditeqa, {to,me|utim, ovde nije mogao da bude slu~aj, budu}i da A@S ne skupqa informacije o svim rodbinskim vezama uokviru doma}instva, ve} samo relaciju u odnosu na glavu doma}instva, pa stoga za mnoge ispitanike nije bi-lo mogu}e utvrditi ko su im roditeqi u anketi. Tako|e informacija o obrazovawu roditeqa nije postojalaza glave doma}instva.

(1) Osoba nije uskra}ena niti u jednoj dimenziji (2) Osoba je uskra}ena u najmawe dve dimenzije

Prediktori Exp(B) Valdovkoeficijent Prediktori Exp(B) Valdov

koeficijent

Pol (referentna@ensko)

,964 ,37Pol

(referentnaMu{ko)

1,041 ,24

Starost ,982 35,52** Starost 1,023 30,72**

Nacionalnost(referentna Ostalo) 1,844 45,58**

Nacionalnost(referentna

Srbin) 2,266 56,06**

Brak (referentaUdovac/Udovica) 43,50**

Brak (referenta@ivi u braku ilivanb. zajednici)

27,19**

1@ivi u braku ilivanb. zajednici

2,365 25,11** 1 @ivi sam/a 1,317 4,63*

2 @ivi sam/a 1,593 5,82* 2 Razveden/Razvedena

1,181 ,69

3 Razveden/Razvedena

1,809 7,39** 3 Udovac/Udovica 2,306 23,14**

Urban(referentna Rural)

1,922 106,84** Urban (referentna

Urban) 1,282 8,63**

Region (referentnaIsto~na Srbija)

50,20** Region (referentna

Beograd) 22,04**

1 Beograd 1,973 31,30** 1 Vojvodina 1,091 ,46

2 Vojvodina 1,540 12,87** 2 Zapadna Srbija 1,482 6,29*

3 [umadija 1,090 ,38 3 [umadija 1,304 3,61

4 Zapadna Srbija 1,276 3,70 4 Isto~na Srbija 1,874 15,68**

5 Jugoisto~na Srbija 1,358 5,44* 5 Jugoisto~naSrbija 1,491 7,71**

Veli~inadoma}instva 0,898 24,02** Veli~ina

doma}instva 1,116 16,29**

Koli~nik zavisnosti(Dependency ration) 0,993 ,01

Koli~nik zavisnosti(Dependency ration) 1,419 17,70**

Broj slu~ajeva 11771 Broj slu~ajeva 11771

Valdov koeficijent predstavqa vrednost H2 statistika.* statisti~ki zna~ajno na nivou 5%; **statisti~ki zna~ajno na nivou 1%


Ipak, sve demografske varijable koje su uzete u model, osim pola, pokazuju zna~ajnu povezanost sa obekriterijumske varijable: Ne biti uskra}en ni po jednoj dimenziji i Biti uskra}en na najmawe dve dimen-zije. Tako moèmo primetiti da osobe kojima je umro supru`nik imaju 2,3 puta ve}u {ansu od osoba u brakuili vanbra~noj zajednici da budu vi{estruko deprivisane. Osobe koje ìve u ruralu imaju 1,3 puta ve}e{anse od osoba koje ìve u urbanim krajevima, dok osobe koje ìve u isto~noj Srbiji imaju 1,9 puta ve}e{anse da budu vi{estruko deprivisane od osoba iz Beograda. Rizik od vi{estruke deprivacije raste i sakoli~nikom zavisnosti (Dependency ratio), tj. sa rastom broja ~lanova preko 65 i ispod 15 godina u odnosuna broj ~lanova od 15 do 64 godine u doma}instvu. Osobe koje po nacionalnosti nisu Srbi imaju 2,3 puta ve-}e {anse od osoba koje su Srbi da budu pogo|ene vi{estrukom deprivacijom.

Sa druge strane osobe koje ìve u bra~noj i vanbra~noj zajednici imaju 2,4 puta ve}e {anse od osoba ko-jima je umro supru`nik da ne budu pogo|ene nikakvim oblikom deprivacije - osobe koje ìve same imaju 1,6puta ve}e {anse, a razvedeni 1,8 puta ve}e {anse. Osobe iz urbanih krajeva tako|e imaju 1,9 puta ve}e {an-se da ne budu pogo|ene nikakvim oblikom deprivacije u odnosu na osobe iz ruralnih krajeva. U pogledu re-giona, osobe iz Beograda imaju 1,9 puta ve}u {ansu da ne budu pogo|eni nikakvim oblikom deprivacije odosoba koje ìve u isto~noj Srbiji, dok osobe iz Vojvodine imaju 1,5 puta ve}u {ansu. Tako|e, osobe srpskenacionalnosti imaju 1,8 puta ve}e {anse od osoba drugih nacionalnosti da ne budu pogo|ene nikakvim ob-likom deprivacije.

Tabela 5: Pokazateq prediktivne mo}i modela i wegovog poboq{awa sa uvo|ewem novih predik-torskih varijabli za dve logisti~ke regresije: (1) Da osoba ne bude li{ena ni po jednoj dimenziji,(2) Da osoba bude li{ena po najmawe 2 dimenzije, Op{ta populacija 15-64, 2007.

Ono {to jo{ moèmo zapaziti iz Tabele 4. jeste slede}e: kada je u pitawu uskra}enost na bar jednoj di-menziji kao najva`niji prediktori pojavquju se tip naseqa, nacionalnost i region, dok u slu~aju postoja-wa vi{estruke deprivacije nacionalnost, bra~no stawe i koli~nik zavisnosti (Dependency ratio) stupajuna prvo mesto po va`nosti. Pol se ni u jednom modelu nije pokazao kao zna~ajan faktor. Razlog za to moèleàti i u ~iwenici da su 3 od 5 indikatora dobijeni na nivou doma}instva (indikatori u oblasti zapo-slenosti, materijalna i finansijska deprivacija), ~ime se maskira pravo stawe èna u odnosu na mu{kar-ce. Sa druge strane izraènost va`nosti nacionalnosti za vi{estruku deprivaciju naàlost ne moè sedetaqnije prou~iti (i otkriti koje nacionalne mawine su posebno ugroène) budu}i da je jedina mogu}apodela na ovom uzorku bila na pripadnike srpske nacionalnosti i pripadnike ostalih naroda zbog malog

20

(1) Osoba nije uskra}ena niti u jednoj dimenziji (2) Osoba je uskra}ena u najmawe dve dimenzije

Uvo|ewe prediktorskevarijable

NajxelkerkovR-kvadrat

Uvo|ewe prediktorskevarijable

NajxelkerkovR-kvadrat

Tip naseqa 0,046 Nacionalnost 0,016

Nacionalnost 0,057 Bra~no stawe 0,029

Region 0,071 Koli~nik zavisnosti 0,039

Bra~no stawe 0,079 Region 0,050

Starost 0,084 Starost 0,057

Veli~ina doma}instva 0,090 Veli~ina doma}instva 0,063

Tip naseqa 0,066

Iskqu~ene varijable Iskqu~ene varijable

Pol Pol

Koli~nik zavisnosti


broja pripadnika svake pojedina~ne nacionalnosti u uzorku. Nalazi govore da bi ovom pitawu trebalo po-svetiti ve}u pa`wu u budu}im istraìvawima u kojima bi uzorkom bio obuhva}en dovoqan broj pripadni-ka nacionalnih mawina.

Okvir 1. Linearna regresiona analiza

Osim ve} navedenih binarnih logisti~kih regresija, kao potvrdu dobijenih nalaza uradili smoi linarnu regresiju. Kao zavisna varijabla uzet je skor na vi{estrukoj deprivaciji (sa kategorija-ma: nije uskra}en ni po jednoj dimenziji, uskra}en na jednoj, na dve, na tri, na ~etiri i na svih petdimenzija). Me|utim, kako za ovu varijablu ne moèmo pretpostaviti normalnost distribucije,upotrebili smo wen logaritamski oblik. Prediktorske varijable su iste kao i u prethodna dva bi-narna logisti~ka modela.

Nalazi dobijeni ovim modelom u velikoj meri potvr|uju nalaze dobijene u prethodna dva mode-la. Nacionalnost se pokazuje kao najzna~ajnija od ispitivanih varijabli, a zatim koli~nik zavi-snosti. Podlo`nije socijalnoj uskra}enosti su osobe nesrpske nacionalnosti kao i osobe koje ì-ve u doma}instvima sa vi{im koli~nikom zavisnosti (doma}instva gde je nepovoqniji odnos sta-rih i dece u odnosu na odrasle od 15 do 64 godine). Tako|e rizik od socijalne uskra}enosti rastesa veli~inom doma}instva u kome osoba ìvi, kao i sa staro{}u ispitanika. Vi{e su pogo|ene oso-be iz jugoisto~ne i isto~ne Srbije, kao i udovci/udovice.

Tabela 6. Rezultati linearne regresione analize, Op{ta populacija 15-64, 2007.

* statisti~ki zna~ajno na nivou 5%; **statisti~ki zna~ajno na nivou 1%

21

StandardizovaniBeta koeficijent

t statistik Promena

R kvadrata

Nacionalnost(Ostale/ Srpska nacionalnost) -0.16 -7.60** 0,022

Koli~nik zavisnosti(Dependency ratio) 0.09 4.26** 0,037

Veli~ina doma}instva 0.11 4.82** 0,043

Starost 0.07 3.09** 0,049

Region (Jugoisto~na Srbija/Ostalo) 0.07 3.45** 0,052

Region (Isto~na Srbija/Ostalo) 0.06 2.94** 0,056

Bra~no stawe (Udovac/Udovica/Ostalo) 0.05 2.36** 0,057


Zakqu~ak i preporuke

Zakqu~ak● U ovom radu èleli smo da prikaèmo jedan model predstavqawa vi{estruke deprivacije. Analiza je

bila fokusirana na starosnu populaciju od 15 do 64 godine, budu}i da su dostupni indikatori bili re-levantniji za odrasle, a mawe zna~ajni za decu i stara lica.

● Socijalna iskqu~enost kao fenomen vi{estruke deprivacije znatno je ra{irenija od finansijskog si-roma{tva. Kako nalazi pokazuju mnoge osobe koje nisu finansijski siroma{ne, ali doìvqavaju jedno-struku ili vi{estruku deprivaciju po drugim dimenzijama.

● Moèmo primetiti da je veoma mali broj osoba ugroèn sa vi{e od dva oblika deprivacije. Sa drugestrane, pogo|enost bar nekim oblikom deprivacije je ra{irena. Ovde se nu`no postavqa pitawe ko-liko i kakve uskra}enosti je potrebno da bi se neko okvalifikovao kao iskqu~en? Mi smo skloni daiskqu~enost teorijski posmatramo kao kontinuum, od potpune ukqu~enosti do potpune iskqu~enosti,sa mogu}nosti da neko bude socijalno iskqu~en iz dru{tva u razli~itom stepenu (na jednoj, dve, triili vi{e dimenzija). Po{to je relativno mali procenat osoba uskra}en na vi{e od 2 dimenzije, mo-èmo re}i da je stawe socijalne ukqu~enosti dosta dobro. Kod uskra}enosti na dve dimenzije domi-nira obrazovawe.

● Ovaj model vi{estruke deprivacije moè se koristiti za pore|ewe me|u razli~itim populacijama,ili za pore|ewe op{te populacije i nekih wenih subpopulacija za koje pretpostavqamo da su pod ve-}im rizikom od socijalne iskqu~enosti. Mi smo kao primer uzeli op{tu populaciju od 15 do 64 godi-ne i osobe sa invaliditetom istog uzrasta. Nalazi pokazuju da je izabrana subpopulacija znatno vi{epogo|ena vi{estrukom deprivacijom iako nema razlika kada se posmatra samo rizik od finansijskogsiroma{tva.

● Dinami~nost procesa socijalne iskqu~enosti kao vi{edimenzionalnog fenomena poku{ali smo dapratimo pore|ewem podataka A@S istraìvawa u 2002. i 2007. godini. Iz dobijenih podataka moè-mo zakqu~iti da se vi{estruka deprivacija na ve}ini posmatranih dimenzija zna~ajno smawila u ro-ku od 5 godina, ali u mawem stepenu nego finansijsko siroma{tvo.

● Na kraju èlimo da naglasimo neke nedostatke ove metode. Naime, ne mogu se koristiti definisani me-|unarodni indikatori, ve} su potrebne izvesne modifikacije kako bi se postoje}i indikatori posma-trali na individualnom nivou. Zatim, moè se koristiti samo po jedan indikator (ili kompozitni in-deks) za svaku dimenziju ~ime, naravno gubimo na {irini sagledavawa pojave. Zbog svega toga ne ~udida se kompleksna interakcija izme|u socio-ekonomskih varijabli sa jedne strane i socijalne uskra}e-nosti sa druge samo donekle moè objasniti preko modela regresione analize. U datim okolnostimamodel omogu}ava da zakqu~imo da veza izme|u demografskih varijabli i vi{estruke deprivacije po-stoji – tako se bra~no stawe, tip naseqa, nacionalnost, veli~ina doma}instva i koli~nik zavisnosti(dependency ratio) javqaju kao zna~ajni prediktori socijalne uskra}enosti.

Preporuke za budu}a istraìvawa● Dimenzija socijalne participacije je prepoznata kao jedna od dimenzija socijalne iskqu~enosti, me-

|utim, istraìvawa koja se bave ìvotnim standardom i koja prikupqaju informacije o ostalim di-menzijama uskra}enosti nemaju indikatore koji bi merili ovu pojavu. Zato je potrebno i ovu dimenzi-ju ukqu~iti u budu}a istraìvawa. Ova preporuka }e biti prevazi|ena uvo|ewem SILC istraìvawa uSrbiju po{to ovo istraìvawe pokriva sve dimenzije koje su odre|ene definicijom socijalne iskqu-~enosti.

● Treba imati tako|e na umu da na osnovu uskra}enosti, bilo ona vi{estruka ili ne, nije mogu}e govori-ti o iskqu~enosti. Nemogu}nost pristupa odre|enim uslugama i daqe nam samo indiretno govori dali je osoba iskqu~ena iz dru{tva. Tako|e o stepenu socijalne uskra}enosti moèmo govoriti samouslovno, jer ne moèmo biti sigurni da li osoba koja je uskra}ena na dve dimenzije doìvqava ve}udeprivaciju od osobe koja je uskra}ena samo na jednoj, na primer da li je osoba uskra}ena na obrazova-noj i zdravstvenoj dimenziji, vi{e deprivisana od one koja doìvqava samo obrazovnu deprivaciju.Tako|e nije mogu}e porediti deprivaciju na razli~itim dimenzijama.

22


● Zbog uslova da identi~ni indikatori moraju postojati u populacijama koje se porede nismo bili u mo-gu}nosti da koristimo neke indikatore koji, sa jedne strane predstvaqaju Laeken indikatore pa su sa-mim tim i me|unarodno uporedivi, a sa druge strane na sveobuhvatniji na~in opisuju datu dimenziju.Tako smo se morali odre}i kori{}ewa Dugotrajne nezaposlenosti, Subjektivne ocene zdravstvenogstawa i Podstandardne infrastrukturne opremqenosti iako smatramo da su ovi indikatori boqi isveobuhvatniji od izabranih, budu}i da oni nisu mogli biti izra~unati iz A@S istraìvawa u 2002.godini. Daqa istraìvawa mogla bi se fokusirati na navedene indikatore.

● U analizama socijalne iskqu~enosti potrebno je obratiti veliku pa`wu na odabir indikatora iz sle-de}ih razloga:

● Pri pore|ewu rezultata iz razli~itih istraìvawa (kao {to je na primer u ovom radu bilopore|ewe rezultata iz A@S 2002. i 2007. godine) treba imati na umu problem standardiza-cije merewa. Pre dono{ewa zakqu~ka o promeni ili razlici izme|u rezultata dva istraì-vawa potrebno je prethodno proveriti da razlika nije izazvana merewem razli~itih poja-va, a ne stvarnim promenama u jednoj pojavi. Ovde smo imali primer da se pojam kanalizaci-je u dve ankete razli~ito tretirao. U 2002. on ozna~ava samo povezanost na centralni si-stem, u 2007. obuhvata i septi~ke jame. Zna~i razlike u dobijenim vrednostima na ovom pi-tawu proizilaze iz razli~ite formulacije pitawa, a ne iz objektivnog poboq{awa stawa.

● Odre|ena subpopulacija moè ispasti iznadprose~no deprivisana na nekoj dimenziji pojednom, a ispodprose~no po drugom indikatoru, to smo videli na primeru osoba sa invali-ditetom i indikatora materijalne deprivacije. Ove osobe su bile ispodprose~no uskra}e-ne na indikatoru Prenaseqenost, ali iznadprose~no na indikatorima Podstandardne in-frastrukturne opremqenosti i Nizak kvalitet stanovawa.

● îni nam se da je veoma te{ko, ako ne i nemogu}e na}i univerzalne indikatore za celu populaciju 0+.Indikatori su naj~e{}e uzrasno specifi~ni, naro~ito u sferi obrazovawa gde se za osobe ispod 15 go-dina, posebno decu ispod 5 godina moraju na}i indikatori karakteristi~ni za ovaj uzrast.13 Tako|e zapopulaciju preko 65 godina ostaje pitawe relevantnosti indikatora dimenzije zaposlenosti.

● Nalazi ovog istraìvawa, tako|e upu}uju na jo{ neke opreznosti koje treba imati u vidu. Naime, kakoje pokazala regresiona analiza pol nije zna~ajna varijabla kada je u pitawu vi{estruka deprivacija.Razlog za to moè leàti i u ~iwenici da su 3 od 5 indikatora dobijeni na nivou doma}instva (indi-katori u oblasti zaposlenosti, materijalna i finansijska deprivacija), ~ime se maskira pravo staweèna u odnosu na mu{karce.

● Sa druge strane nacionalnost se pokazala kao vaàn prediktor za vi{estruku deprivaciju. Me|utim,budu}i da je jedina mogu}a podela na ovom uzorku bila na pripadnike srpske nacionalnosti i pripad-nike ostalih naroda zbog malog broja pripadnika svake pojedina~ne nacionalnosti u uzorku, ova po-vezanost se ne moè detaqnije prou~iti niti nam pomo}i u otkrivawu koje nacionalne mawine su po-sebno ugroène. Smatramo da bi ovom pitawu trebalo posvetiti ve}u pa`wu u budu}im istraìvawi-ma u kojima bi uzorkom bio obuhva}en dovoqan broj pripadnika nacionalnih mawina.

● Naravno, pri ovakvim analizama treba imati u vidu da istraìvawima na kojima se ona zasnivaju ni-su obuhva}eni najiskqu~eniji segmenti populacije, takozvane „nevidqive“ osobe: besku}nici, qudi uzajedni~kom sme{taju... druga~ije re~eno svi koji ne ìve u doma}instvima koja su predmet velikih na-cionalnih istraìvawa.

23

13 âk ni Eurostat nema definisane indikatore za socijalnu uskra}enost kod dece.


Literatura1. Alkire Sabina and James Foster, Counting and Multidimensional Poverty Measurment, OPHI Working paper

No.7, 2007.

2. Baschieri, A., J. Falkingham, Non-income dimensions of child poverty in CIS and CEE CIS and South EasternEurope, Research for UNICEF Innocenti Research Centre, Florence, nepublikovano (2005).

3. European Commission, Eurostat, Laeken’ Indicators, Detailed Calculation Methodology, DOC. E2/IPSE/2003.

4. Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Studija o ìvotnom standardu, Srbija 2002-2007, Beograd,2007.

5. Strategic Marketing, Anketa o ìvotnom standardu 2002-2003, @ivot u Srbiji prema rezultatima istra-ìvawa, Beograd, 2007.

6. Vlada Republike Srbije, Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji, 2003.http://www.prcp.sr.gov.yu/dokumenta.jcp

7. Vlada Republike Srbije, Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siroma-{tva, Izve{taj socijalne iskqu~enosti u Srbiji, nepublikovano (2008).

8. Vlada Republike Srbije, Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewe siroma-{tva, autor Kokotovi}, M., Analiza indikatora dru{tvene ukqu~enosti u kontekstu Srbije, nepubli-kovano (2007).

24


REPRODUKCIJASOCIJALNIH NEJEDNAKOSTI KROZ OBRAZOVNE TRANZICIJE

Mihajlo Babin

Nata{a Panti}

Martina Vukasovi}

25

!reprodukcija socijalne nejednakosti1.qxd 3/23/2009 7:11 AM Page 25

26

Uvodna i teorijska razmatrawa

Ciq ove studije je utvr|ivawe da li i u kojoj meri postoje}i obrazovni sistem u Srbiji doprinosi po-boq{awu socio-ekonomskog poloàja pojedinaca ili se kroz obrazovne tranzicije reprodukuju socio-eko-nomske razlike. Pri tome, poseban naglasak }e biti stavqen na utvr|ivawe efekata obrazovnog sistemana smawewe nivoa siroma{tva u Srbiji. Osnovna ideja je da se na osnovu dostupnih podataka istraì uti-caj socio-ekonomskog poloàja na prelazak u naredni obrazovni ciklus.

Imaju}i u vidu rezultate iz 2003. (Strategija za smawewe siroma{tva, 2003) prema kojima samo 2% si-roma{nih zavr{avaju fakultet i opredeqewe iskazano u Strategiji za smawewe siroma{tva da obrazova-we predstavqa jedan od najzna~ajnijih faktora smawewa siroma{tva, neophodno je utvrditi u kojoj meripostoje}i sistem obrazovawa doprinosi reprodukciji ili pove}avawu socijalnih nejednakosti. Postoje}estawe prema kome: „Iako najbogatija doma}instva najvi{e izdvajaju za obrazovawe, ovi tro{kovi su ve}iza najsiroma{nije, jer oni izdvajaju samo 1% poen sredstava mawe od najbogatijih, {to je sigurno velikiizdatak u odnosu na wihova primawa“ (Kla{wa, S., A@S, 2007, str. 116), govori o te{ko}ama sa kojima sesuo~avaju siroma{na doma}instva pri finansirawu obrazovawa svoje dece.

Uticaj socijalnih nejednakosti na obuhvat siroma{nih u sredwem i visokom obrazovawu je prepoznat iu studijama iz 2005. (Izve{taj o implementaciji, 2005) i 2007. (II Izve{taj o implementaciji, 2007). Obu-hvat siroma{nih se progresivno smawuje sa vi{im nivoima obrazovawa (Vukasovi}, 2007): za oko 20% priprelasku iz osnovnog u sredwe obrazovawe (sa 98,4% posmatrane populacije na 78% posmatrane populaci-je) i za oko 50% pri prelasku iz sredweg u visoko obrazovawe (sa 78% posmatrane populacije na 37,8% po-smatrane populacije).

Kako bi se razumeli mehanizmi reprodukcije, neophodno je razmotriti koje socio-ekonomske karakteri-stike i na koji na~in uzrokuju reprodukciju socijalnih nejednakosti.

Postavqawe teorijskog okvira predstavqa nezaobilaznu etapu za empirijsku analizu postojawa repro-dukcije socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije u Srbiji. Kqu~no pitawe na koje su teorijskikoncepti dali opre~ne odgovore ti~e se efekata obrazovawa na socio-ekonomski poloàj pojedinca. Mo-gu}e je razlikovati dve osnovne grupe mi{qewa:

● obrazovawe predstavqa faktor socijalne mobilnosti kojim se omogu}ava poboq{awe socio-ekonom-skog poloàja pojedinca. Navedeni stavovi su u odre|enoj meri povezani sa teorijom qudskog kapitala ihipotezom singalizirawa (Weiss, 1995: citirano prema Vukasovi}, 2007). Tako|e, politike Vlada mogu bi-ti zasnovane upravo na uverewu da obrazovawe pozitivno uti~e na smawewe siroma{tva, privredni raz-voj, socijalnu koheziju i sl. (Vlada Republike Srbije, 2005).

● obrazovawe predstavqa faktor kojim se socijalne nejednakosti reprodukuju u dru{tvu. Predstavniciovog pristupa isti~u da socio-ekonomski status studenta u velikoj meri uti~e na uspeh u obrazovnom pro-cesu ili odustajawe od daqeg obrazovawa (HEFCE, 2005; Lucas, 2001; Marks, 2005; Power, 2000, Wong, 1998:citirano prema Vukasovi}, 2007). Poseban zna~aj se pridaje zastupqenosti i dejstvu socijalnog i kultur-nog kapitala na reprodukciju socijalnih nejednakosti (Bourdieu, 1986).

Ukoliko se teorijski pravci operacionalizuju, mogu se identifikovati tri osnovne grupe faktora koji-ma obrazovni proces deluje na socio-ekonomski poloàj pojedinca:

1. materijalni poloàj roditeqa2. kulturni kapital3. struktura obrazovnog sistema

Iako materijalni poloàj roditeqa uti~e na uspeh wihove dece u obrazovnom procesu (Alexander, Ec-kland, 1974, 1975; Jencks i dr., 1972; Orr, 2003; Pong, Ju, 2000; citirano prema Marks, 2005), u okviru dru-gih studija se isti~e da materijalni poloàj roditeqa ima mawi uticaj od nivoa wihovog obrazovawa (Fej-


27

gin, 1995; Ganzach, 2000: citirano prema Marks, 2005). Prema konceptu LCP (life course perspective; Muller,Karle, 1993: citirano prema Lucas, 2001), uticaj socio-ekonomskog poloàja roditeqa na uspeh u obrazov-nom procesu wihove dece se smawuje sa vi{im obrazovnim tranzicijama (smawuje se sa vi{im uzrastom de-ce, pri prelasku iz sredweg u visoko obrazovawe i dr.).

Deca sa vi{im nivoom kulturnog kapitala imaju ve}e {anse za uspeh u obrazovnom procesu jer su metodikoje nastavnici koriste u obrazovnom procesu zasnovani na dominantnom kulturnom obrascu u dru{tvu.Studije sprovedene u Nema~koj, Holandiji i Australiji su dokazale zna~ajan uticaj kulturnog kapitala nauspeh u {kolovawu (Crook, 1997; de Graaf, 1986a, 1986b: citirano prema Marks, 2005).

Struktura obrazovnog sistema moè imati zna~ajan uticaj na efekte obrazovnog procesa. Ukoliko je omo-gu}ena jednakost {ansi, obrazovni sistem moè otklawati socijalne nejednakosti, dok sa druge strane mo-è predstavqati zna~ajan faktor reprodukcije socijalnih nejednakosti u slu~aju da obrazovni sistemstvara formalne i su{tinske prepreke za |ake i studente slabijeg socio-ekonomskog poloàja. U zavisno-sti od potencijalnog uzroka negativne strukture obrazovnog sistema, Vlada moè preduzeti odgovaraju}emere. Ukoliko osnovni uzrok nejednakosti predstavqa materijalni poloàj, stepen nejednakosti je mogu}esmawiti razvojem ili unapre|ewem postoje}eg sistema transfera ugroènim grupama stanovni{tva. Sadruge strane, dominantan uticaj kulturnog kapitala na nejednakost u obrazovnom procesu je mogu}e smawi-ti usmeravawem aktivnih mera Vlade ka strukturnim reformama: reformi obrazovnog sistema i otklawa-wu sistemskih nedostataka.

Ovo nas dovodi do analize sistema upisa u sredwu {kolu i na visoko obrazovawe. Iako pravila upisa usredwu {kolu i na visoko obrazovawe imaju formalan i prete`no egalitaran karakter, na osnovu analizesadràja pravila polagawa prijemnih ispita i upisa mogu}e je utvrditi odre|ene elemente u kojima so-cio-ekonomski poloàj moè uticati na dostupnost upisa narednog obrazovnog ciklusa. Pravila polagawai na~in generisawa bodova za upis u sredwu {kolu i na visoko obrazovawe su definisani na razli~ite na-~ine, iako se u jednom i u drugom slu~aju ukupan broj bodova sti~e sabirawem uspeha u dve celine: uspeh u{koli i uspeh u re{avawu zadataka na prijemnom ispitu. Svrha ustanovqawa prijemnih ispita je posta-vqawe objektivnih kriterijuma koje treba da ispune svi kandidati za upis u vi{i obrazovni ciklus, ~imese moè vr{iti korekcija razli~itog na~ina dodeqivawa ocena u razli~itim {kolama. Stoga se sa teorij-skog stanovi{ta, postojawe prijemnih ispita moè opravdati ukoliko upisna pitawa nisu poznata una-pred.

Zadaci za polagawe prijemnog ispita u sredwu {kolu su poznati unapred. Samim tim smawuje se, ali nei otklawa, potreba poha|awa privatnih ~asova pripremne nastave, {to umawuje dodatne tro{kove koje|aci i wihovi roditeqi mogu imati (mada takav sistem favorizuje reprodukciju znawa). Polagawe pri-jemnog ispita za upis u sredwu {kolu se organizuje na jedinstven na~in, na nivou Republike Srbije, ~imese bez obzira na „popularnost ili presti`“ pojedinih sredwih {kola obezbe|uju jednake mogu}nosti kon-kurisawa za upis u sredwu {kolu. Definisano je da se uspeh u osnovnoj {koli vrednuje sa maksimalnih60% ukupnog broja poena1, dok je pri polagawu prijemnog ispita mogu}e ostvariti maksimalnih 40% ukup-nog broja poena. Navedeni odnos vrednovawa uspeha tokom {kolovawa u osnovnoj {koli i na prijemnom is-pitu daje prednost uspehu tokom {kolovawa u odnosu na polagawe prijemnog ispita, koji se polaè u to-ku samo dva dana. Postoje}i koncept polagawa prijemnog ispita u prostorijama osnovne {kole moè do-prineti smawewu nejednakosti dece slabijeg imovnog stawa jer se postoje}im konceptom smawuju tro{ko-vi putovawa u obrazovne centre u kojima se nalazi sredwa {kola. Dok se sa jedne strane, polagawe pri-jemnog ispita u prostorijama osnovne {kole moè opravdati zbog pozitivnih psiholo{kih efekata radau poznatom prostoru, sa druge strane mogu}nost postojawa nepravilnosti (zbog poznavawa nastavnika ko-ji kontroli{u postupak i pregledaju testove) tokom polagawa prijemnog ispita i nakon zavr{etka pri-jemnog ispita su pove}ane. Dakle, posmatrano sa formalne strane, postupak polagawa prijemnog ispitapri upisu u sredwu {kolu ne predstavqa presudan ograni~avaju}i faktor nastavku {kolovawa dece sla-bijeg imovinskog stawa.

1 Ukupan broj poena je 100.


Postupak upisa sredwe {kole je koncipiran na drugim osnovama u odnosu na upis fakulteta. Kao {to jeistaknuto, pri upisu sredwe {kole, uspeh u osnovnoj {koli se vrednuje sa maksimalnih 60%, a uspeh na pri-jemnom ispitu sa maksimalnih 40%; prijemni ispiti su jedinstveni, a zadaci za polagawe prijemnog ispi-ta su poznati unapred, mreà sredwih {kola je rasprostrawenija u odnosu na mreù fakulteta, broj buxet-skih mesta u visokom obrazovawu je ograni~en, pa su i ukupni tro{kovi poha|awa sredwe {kole van mestaprebivali{ta mawi u odnosu na tro{kove studirawa.

Kqu~na razlika pri upisu visokog obrazovawa se zasniva na promewenom na~inu vrednovawa uspeha usredwoj {koli i uspeha na prijemnom ispitu. Ocene akumulirane u sredwoj {koli vrednuju se sa maksimal-nih 40%, a rezultat na prijemnom ispitu sa maksimalnih 60%. Na ve}ini fakulteta pitawa za prijemni is-pit nisu poznata unapred te su stoga sredwo{kolci prinu|eni da poha|aju ~asove pripremne nastave, ko-je organizuju fakulteti ili da poha|aju ~asove koje organizuju individualni nastavnici. Mogu}e je posta-viti pitawe efekata postoje}eg sistema. Znawe koje se testira u najvi{e nekoliko dana se vi{e vrednujenego rad tokom ~etiri godine u sredwoj {koli. Me|utim, mogu}e je identifikovati i argument kojim se po-tvr|uje postoje}e re{ewe iz Zakona o visokom obrazovawu - fakulteti èle da putem prijemnih ispitaosiguraju kvalitet upisanih studenata i da provere wihovo znawe, ~ime se vr{i korekcija u slu~aju da sukriterijumi u nekim sredwim {kolama bili niì u odnosu na ostale.

Pripreme za polagawe prijemnog ispita se organizuju na pojedinim fakultetima tokom cele {kolske go-dine koja prethodi upisu na fakultet. Sa stanovi{ta socijalnog poloàja sredwo{kolaca va`no je napo-menuti da se ~asovi pripremne nastave pla}aju. Tro{kovi prevoza i pripremne nastave mogu biti izrazi-to visoki i time onemogu}iti |ake ~ije je prebivali{te van univerzitetskog centra ili koji su slabijegimovinskog stawa da poha|aju nastavu. Samim tim, {anse za uspeh na prijemnom ispitu i studirawe u kate-goriji buxetskih studenata se smawuju za sredwo{kolce iz niìh socijalnih slojeva, tj. u datim okolno-stima se potencijalno smawuje mogu}nost studirawa za |ake koji su u zoni siroma{tva ili su najvi{e iz-loèni riziku od pada ispod linije siroma{tva.

Za razliku od sredweg obrazovawa, koje je besplatno za sve u~enike, visoko obrazovawe je besplatno zaograni~en broj studenata koji studiraju u statusu buxetskih studenata 2. Stoga se moè zakqu~iti da, poredrazli~itog na~ina vrednovawa uspeha tokom prethodnog {kolovawa i rezultata na prijemnom ispitu i raz-li~itog koncepta definisawa pitawa, upravo sistem finansirawa u velikoj meri predstavqa ograni~a-vaju}i faktor za upis na studije visokog obrazovawa. Postoje}i sistem stipendirawa i kreditirawa stu-denata ne obezbe|uje u potrebnoj meri za{titu studenata lo{eg imovnog stawa, ve} je materijalni polo-àj studenata samo dopunski faktor uz primaran kriterijum uspeha na prijemnom ispitu i kasnije tokomstudirawa.

Reprodukcija socijalnih nejednakosti se najboqe moè uo~iti u transfernim ta~kama- pri upisu nared-nog obrazovnog ciklusa (Vukasovi}, 2007). Po~etni socio-ekonomski poloàj moè uticati na nastanakkvalitativnih i kvantitativnih obrazovnih nejednakosti (uspeh pri upisu ili efikasnost u obrazovnomprocesu, nivo vladawa ste~enim ishodima u~ewa, kvalitet i presti` upisane ustanove, stepen socijali-zacije i u~e{}a u zajednici itd.).

U Srbiji, reprodukcija socijalnih nejednakosti pri obrazovnoj tranziciji iz osnovnog u sredwe i izsredweg u visoko obrazovawe moè biti posledica slede}eg negativnog sleda3:

1. u~enik/student zbog lo{eg materijalnog stawa ne moè da poha|a pripremnu nastavu2. zbog lo{eg rezultata na prijemnom ispitu, u odnosu na vr{wake koji su poha|ali pripremnu nastavu,

ne moè da upi{e èqenu sredwu {kolu ili fakultet 4

3. pojedini sredwo{kolci odustaju od upisa na fakultet jer ne mogu da pla}aju {kolarinu

28

2 Buxetski studenti ne pla}aju {kolarinu iako pla}aju administrativne naknade fakultetima.3 Svaka od ta~aka sleda je eliminatorna i ukoliko ne postoji, sled se ne nastavqa. Definisani sled pred-

stavqa veoma negativan, ali krajwe realan oblik scenarija obrazovnih tranzicija.4 Odnosno moè da se stekne pravo upisa na fakultetu u statusu samofinansiraju}eg studenta.


4. sa druge strane, ukoliko sredwo{kolac ipak upi{e fakultet u statusu samofinansiraju}eg studenta,dati status ga onemogu}ava da prima stipendiju ili kredit, da ima obezbe|en sme{taj u studentskomdomu i da se hrani u studentskim menzama.

Dakle, sistemsko re{ewe kojim se uspeh u sredwoj {koli vrednuje mawe nego uspeh na prijemnom ispitui kojim prijemni ispiti nisu jedinstveni (u slu~aju propisivawa jedinstvenih prijemnih ispita za srod-ne grupe visoko{kolskih ustanova) ili u slu~aju nepostojawa prijemnih ispita u slu~aju op{te mature,predstavqa mogu}i faktor koji uti~e na reprodukciju socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije.

Navedena sistemska obele`ja predstavqaju osnovu za daqe istraìvawe u studiji uticaja socio-ekonom-skog poloàja |aka i studenata na dostupnost narednog obrazovnog ciklusa. Imaju}i to u vidu, ova studijapre svega analizira tranziciju iz osnovnog u sredwe obrazovawe, zatim sledi analiza tranzicije iz sred-weg u visoko obrazovawe (obe sa osvrtom na uticaj socio-ekonomskog poloàja na postignu}e u~enika/stu-denata), dok se posledwi segment odnosi na analizu tranzicije iz obrazovawa u svet rada.

Tranzicija iz osnovnog u sredwe obrazovawe

U nedostatku sistematskog pra}ewa socio-ekonomskih karekteristika u~enika koji se 'osipaju' u tokuosnovnog {kolovawa ili na prelasku iz osnovnog u sredwe {kolovawe, poku{a}emo da te karakteristikeutvrdimo na osnovu onih podataka koji postoje. To su pre svega informacije prikupqene prilikom u~e{}ana{ih |aka u me|unarodnim testirawima kao {to su TIMSS 5 i PISA6 studije u kojima je Srbija u~estvovala2003. godine, a koje s obzirom na reprezentativnost uzoraka mogu dati indikacije o socio-ekonomskim ka-rakteristikama populacije u~enika odre|enog uzrasta u osnovnim i sredwim {kolama u zemqi.

U istraìvawu TIMSS 2003. u Srbiji su u~estvovali u~enici i u~enice VIII razreda osnovne {kole (predkraj {kolske godine), a dok je PISA 2003. ciqala na populaciju od 15 godina koja je u vreme testirawa bi-la upisana u razne tipove sredno{kolskog obrazovawa. Pored toga, na osnovu imena i datuma ro|ewa zapreko 90% u~enika koji su u~estvovali u testirawu PISI 2003. povezani su podaci o ocenama u VI, VII i VIIIrazredu osnovne {kole, polagawu kvalifikacionih ispita za upis u sredwu {kolu (koji su prethodne godi-ne polagali ili mogli da polaù), i broju bodova osvojenim iz matematike i srpskog jezika na kvalifika-cionim ispitima. Podatke nije bilo mogu}e spojiti tamo gde nije postojalo dovoqno informacija ili senije moglo sa sigurno{}u utvrditi koji podaci u bazi svih u~enika koji su 2002. godine zavr{ili osnovnu{kolu (spiskovi dobijeni od {kola) odgovaraju podacima iz PISA baze.

Ciq nam je, pre svega, da utvrdimo da li postoji sistemsko osipawe izme|u osnovne i sredwe {kole tj.zajedni~ke socio-ekonomske karakteristike u~enika koji ne nastave {kolovawe. Pored toga, èlimo da is-pitamo odnos ovih karakteristaka i u~eni~kog postignu}a u osnovnoj {koli, na kvalifikacionim ispiti-ma pri upisu u sredwe {kole i izbor sredwe {kole.

Reprezentativnost i uporedivost uzoraka u testirawu TIMSS i PISA

Uzorci testirawa TIMSS i PISA su pa`qivo osmi{qeni kako bi omogu}ili reprezentativnost u~eni~kihpostignu}a u zemqi. Obe studije koriste stratifikovani vi{eetapni uzorak na dva nivoa. Prvi nivo jeuzorak {kola, a drugi selekcija u~enika unutar {kole. Prilikom testa TIMSS unutar {kole je odabiranojedno ili vi{e odeqewa VIII razreda. U okviru PISA sastavqane su liste petnaestogodi{waka na nivou{kole. U tako definisanim uzorcima nasumi~no su odabrane {kole, odeqewa (za TIMSS) i u~enici (Foy &Joncas, 2004; OECD, 2005).

Verovatno}a izbora nije bila ista za sve {kole nego proporcionalna veli~ini {kole. Za meru veli~i-ne uzima se broj u~enika odgovaraju}eg uzrasta. U obe studije od zemaqa se o~ekivalo da pokriju {to ve}i

29

5 http://timss.bc.edu 6 www.pisa.oecd.org


procenat èqene populacije (a najmawe 95%) tj. da se iskqu~ewa na nivou {kola ili unutar {kola sveduna minimum. Razlozi za iskqu~ewe {kole su mogli biti geografska udaqenost {kola, suvi{e mali broj u~e-nika u {koli, atipi~na struktura ili program {kole ili wihova iskqu~iva namena u~enicima koji spada-ju u kategorije koje su mogle biti iskqu~ene unutar {kole. Kriterijumi za iskqu~ewe unutar {kole bilisu: intelektualni hendikep u~enika koji prema psihotestu ili mi{qewu direktora ili drugog stru~noglica ne bi mogli da prate instrukcije testa, trajno fizi~ki hendikepirani studenti koji ne bi mogli pri-sustovati testirawu na na~in koji predvi|a istraìvawe i u~enici za koje bi jezik testa predstavqao ba-rijeru. Zahtevano je da u~enici ne budu iskqu~eni zbog lo{eg postignu}a ili disciplinskih problema.

Tabela 1. Stopa u~e{}a u~enika iz Srbije u testirawima TIMSS i PISA 2003. godine

Zajedni~ke socio-ekonomske varijable u testirawima TIMSS i PISA i wihovo po-vezivawe sa bazom podataka o {kolskom postignu}u u~enika

S obzirom na veliki stepen sli~nosti uzoraka u TIMSS i PISA testirawu i na reprezentativnost u~eni-ka koji su u~estvovali u ovim istraìvawima u odnosu na celokupnu populaciju u~enika odgovaraju}eg uz-rasta u Srbiji, identifikovali smo one socio-ekonomske varijable koje su identi~ne u oba istraìvawa iporedili zastupqenost u~enika razli~itih karakteristika u osmim razredima osnovne i niìm razredi-ma sredwe {kole. Varijable koje nam daju iste informacije o socio-ekonomskom stawu u~esnika TIMSS i PI-SA testirawa jesu: nivo obrazovawa roditeqa, posedovawe radnog stola i ra~unara, i broj kwiga u ku}iu~enika.

Iako je upravo prelaz izme|u osnovnog i sredweg obrazovawa predmet ovog istraìvawa, povezivawebaze PISA 2003. i baze podataka o u~enicima dobijenim od {kola omogu}ilo je dodatne analize relevantneza pitawe reprodukcije nejednakosti. Na primer, pra}ewe uticaja socio-ekonomskih varijabli na postig-nu}e u~enika u VI, VII i VIII razredu i prijemnom ispitu iz matematike i srpskog jezika omogu}ilo je utvr-|ivawe kvalitativne reprodukcije tj. pra}ewe razlika u {kolskom postignu}u u duèm periodu do tran-zicije u sredwe {kole. Za sve, osim za 389 u~enika mogu}e je bilo utvrditi {kolske ocene za svaki pred-met iz VI, VII i VIII razreda. Za 762 u~enika koji su u~estvovali u testirawu PISA 2003. ne postoje infor-macije o postignu}u na kvalifikacionim ispitima za sredwe {kole. Pretpostavqa se da ti u~enici nisuiza{li na kvalifikacioni ispit tj. da su upisali trogodi{we {kole, a da su samo oni koji su èleli daupi{u neki od ~etvrogodi{wih profila (op{teobrazovni ili stru~ni) iza{li na kvalifikacioni ispit.U analizama socio-ekonomskih karakteristika u~enika smo posebno posmatrali one u~enike za koje nema-mo podatke o ocenama i kvalifikacionim ispitima kako bi utvrdili da li je ta grupa sistematski razli-~ita po nekom socio-ekonomskom parametru. Frekvencije tj. zastupqenost u~enika razli~itih karakteri-stika po pomenutim varijablama u TIMSS i PISA testirawu i me|u onima koji nisu polagali kvalifikaci-oni ispit predstavqene su u tabelama 2 i 4.

30

Broj {kola kojesu u~estvovale

Stopa u~e{}a{kola

Broj u~enikakoji su

u~estvovali

Stopa u~e{}au~enika unutar

{kole

Iskqu~enou~enika

TIMSS 149 99.3% 4.296 96.3% 2

PISA 149 100% 4.405 91.4% 15


Tabela 2. Nivo obrazovawa roditeqa

Ako posmatramo grupu ~iji roditeqi imaju mawe od vi{eg sredweg obrazovawa prema me|unarodnoj kla-sifikaciji UNESKA (tj. ISCED < 3), a u kojoj verovatno ima onih koji nisu zavr{ili sredwu {kolu i onih ko-ji su zavr{ili trogodi{we {kole u na{em sistemu, vide}emo da se procenat ovih |aka ne razlikuje mnogome|u u~esnicima testirawa TIMSS i PISA, ali je primetno ve}i me|u onim |acima koji nisu polagali kva-lifikacioni ispit za upis u sredwe {kole, posebno ako posmatramo procenat |aka ~iji su roditeqi zavr-{ili niè razrede sredwe {kole (ISCED 2). Ovo moè biti naznaka toga da veliki broj |aka ~iji roditeqinisu zavr{ili sredwu {kolu ili su zavr{ili trogodi{we {kole i sami upisuju trogodi{we profile.

Zbog razlika u klasifikaciji nivoa od sredweg do univerzitetskog obrazovawa, kako izme|u testirawaTIMSS i PISA, tako i u odnosu na na{ obrazovni sistem, re{ili smo da posmatramo kao jednu grupu one u~e-nike ~iji roditeqi imaju zavr{eno vi{e sredwe ili vi{e visoko, ali ne univerzitetsko obrazovawe. Pro-cenat ovih u~enika je, tako|e, sli~an me|u u~esnicima u testirawu PISA nego u testirawu TIMSS, i vi{i uodnosu na one koji nisu polagali kvalifikacioni ispit. Zastupqenost |aka ~iji roditeqi imaju zavr{e-no univerzitetsko obrazovawe je pribli`no jednaka u TIMSS i PISA testirawu, a znatno mawa me|u onim|acima koji nisu polagali kvalifikacioni ispit i za koje pretpostavqamo da su u trogodi{wim sredwim{kolama.

31

Stepen obrazovawa roditeqa TIMSS PISA

U~enici/e kojinisu polagali

prijemni za sredwe

Stepen obrazovawa majke

Zavr{eno ne vi{e od osnovnog (ISCED 1) 2,2 1,9 5,5

Zavr{eno niè sredwe (ISCED 2) 14,6 14,4 32,2

Zavr{eno vi{e sredwe ili vi{e, ne univerzitetsko (ISCED 3, 4, 5B) 70,0 71,0 59,4

Zavr{eno univerzitetsko(ISCED 5A, 5B) 13,1 12,7 2,8

Stepen obrazovawa oca




Zavr{eno univerzitetsko (ISCED 5A, 5B) 16,9 16,2 3,7

Najvi{i stepen obrazovawa roditeqa




Zavr{eno univerzitetsko (ISCED 5A, 5B) 21,1 21,1 5,6

%


Test proporcije razli~itih nivoa obrazovawa roditeqa me|u sredwo{kolcima koji poha|aju gimnazije,~etvorogodi{we, i trogodi{we sredwe stru~ne {kole (Hi kvadrat test) pokazao je da je tip {kole zna~aj-no povezan sa nivom obrazovawa roditeqa (X2 (4,4038) = 427,6, p=.00, Cramer’s V = 0.28). Prema kriterijukoji daju Gravetter i Wallnau (citirano u Pallant, 2007, str. 217-218) ova ja~ina povezanosti tipa {kole inivoa obrazovawa roditeqa je izme|u umerene (.21) i visoke (.35). Proporcija roditeqa odre|enog nivoaobrazovawa me|u u~enicima koji poha|aju gimnazije, ~etvorogodi{we i trogodi{we sredwe stru~ne {ko-le data je u tabeli 3.

Tabela 3. Nivo obrazovawa roditeqa i vrsta sredwe {kole

Zastupqenost roditeqa koji imaju mawe od vi{eg sredweg obrazovawa je najvi{a me|u u~enicima tro-godi{wih {kola, nià me|u u~enicima ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih {kola i najnià me|u u~eni-cima gimnazija; zastupqenost roditeqa koji imaju zavr{eno vi{e sredwe ili vi{e visoko, ali ne univer-zitetsko obrazovawe je najvi{a me|u u~enicima ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih {kola, a nià me|uu~enicima trogodi{wih {kola i gimnazija; i zastupqenost roditeqa koji imaju zavr{eno visoko obrazo-vawe je najvi{a me|u u~enicima gimnazija, nià me|u u~enicima ~etvorogodi{wih sredwih stru~nih {ko-la, a najnià me|u u~enicima trogodi{wih {kola.

Tabela 4. Posedovawe ra~unara, radnog stola, broj kwiga

Primetno je da je procenat |aka koji kod ku}e poseduju ra~unar i radni sto mawi u sredwoj nego u osnov-noj {koli, a razlika je jo{ ve}a kad se poredi grupa koja nije polagala prijemni tj. oni za koje pretposta-vqamo da su u trogodi{wim sredwim {kolama. Sli~no tome, ako za granicu nièg kulturnog kapitala po-rodice uzmemo broj kwiga ispod 100 (kao {to se obi~no uzima npr. u me|unarodnim analizama u testirawuTIMSS) vide}emo da je kumulativni procenat |aka iz porodica koje imaju mawe od 100 kwiga ve}i u VIII raz-redu osnovne {kole (80,5%), ne{to mawi me|u u~enicima I i II razreda sredwe {kole (77,4%), a najve}i

32

% nivoa obrazovawa roditeqa

ISCED < 3 ISCED 3 - 5B ISCED 5A, 5B

Gimnazije 4,4 16,8 51,9

êtvorogodi{wesredwe {kole 31,2 45,7 36,0

Trogodi{wesredwe {kole 64,4 37,5 12,1

TIMSS PISA U~enici/e koji nisupolagali prijemni

43,6% 39,1% 18,9%

89,2% 87,8% 78,5%

19,4% 19,4% 36,6%

36,9% 24,8% 28,9%

26,2% 33,2% 21,3%

8,8% 11,7% 4,7%

6,7% 5,3% 1,2%

3,0% 0,9%

0 do 10

11 do 25

26 do 100

101 do 200

201 do 500

preko 500

Poseduje ra~unar

Broj kwigakod ku}e

Poseduje radni sto


me|u onima koji nisu polagali prijemni za sredwu (86,8%). Iako na osnovu postoje}ih podataka ne moèmoprecizno utvrditi socio-ekonomske karakteristke |aka koji se 'osipaju' izme|u osnovne i sredwe {kole,imamo naznake da je me|u wima vi{e onih iz porodica nièg socio-ekonomskog statusa, kao i da postoji so-cijalno raslojavawe izme|u |aka koji upisuju ~etvorogodi{we i trogodi{we sredwe {kole.

Za pitawe tranzicije izme|u osnovnog i sredweg obrazovawa interesantni su i odgovori u~enika koji suu~estvovali u PISA testirawu 2003. na pitawe o razlozima za poha|awe odre|ene {kole koji su dati u ta-beli 5.

Tabela 5. Razlozi za poha|awe sredwe {kole

U odnosu na predmet ove studije zna~ajna je razlika u zastupqenosti u~enika/ca koji su izabrali ‘lokal-nu’ i ‘boqu’ {kolu me|u onima koji nisu polagali prijemni za sredwe i ostalim u~enicima. Ovo ograni~e-we izbora {kole bi moglo biti povezano sa nedostatkom materijalnih sredstava za prevoz do {kole, aliverovatno i sa ograni~ewima uslovqenim lo{ijim postignu}em u~enika u osnovnoj {koli.

Odnos socio-ekonomskih varijabli iz testirawa PISA sa postignu}em u~enikau vi{im razredima osnovne {kole, na kvalifikacionim ispitima za prijem usredwe {kole i na PISA testu

U uvodnom delu pomenuli smo da je u na{em sistemu za tranziciju na naredni nivo obrazovawa vaànuspeh u {koli i uspeh na kvalifikacionom ispitu. Imaju}i ovo u vidu za pitawe socijalne reprodukcijeva`no nam je da utvrdimo odnos socio-ekonomskog statusa u~enika i wihovog postigni}a na prelasku izosnovno u sredwe obrazovawe. S tim ciqem prvo smo izra~unali korelacije izme|u nekoliko socio-eko-nomskih varijabli iz PISA 2003. baze i postignu}a u~enika u VI, VII i VIII razredu osnovne {kole, na pri-jemnim ispitima iz srpskog jezika i matematike, kao i na PISA testovima iz matematike i ~itawa. Multi-pla regresija analiza pokazala je predikativnu vrednost socio-ekonomskih varijabli u odnosu na uspehu~enika (vidi tabelu 6).

33

PISA U~enici/e koji nisupolagali prijemni

Ovo je lokalna {kola za u~enike iz okoline 14,7% 20,6%

Poznato je da je ova {kola boqa od drugih u okolini 32,3% 19,8%

Ova {kola nudi specifi~ne obrazovne programe 47,2% 38,5%

Ova {kola ima posebnu versku filozofiju 1,80% 2,5%

Prethodno su ~lanovi moje porodice poha|ali ovu {kolu 12,8% 15,5%

Drugi razlozi 48,3% 48,3%


Tabela 6. Koeficijenti korelacije SE varijabli i u~eni~kog postignu}a

Tendencija slabqewa korelacije izme|u socio-ekonomskih varijabli i postignu}a od niìh ka vi{imrazredima ukazuje na ja~i uticaj dru{tvenog statusa na uspeh u~enika u niìm razredima osnovne {kole.Interesantno je tako|e da je korelacija ne{to ja~a sa postignu}ima na kvalifikacionom testu iz matema-tike nego iz srpskog jezika, kao i da je ona ja~a sa postignu}em na PISA testovima. Ipak, u ovoj studiji ne-}emo ulaziti u razlike izme|u na~ina provere znawa u na{em obrazovnom sistemu i PISA testovima. Ono{to nas ovde zanima jesu razlike u u~eni~kom postignu}u u odnosu na wihov socio-ekonomski status tj. dru-{tveni i kulturni kapital porodice iz koje dolaze.

Da bismo utvrdili eventualne sistemske razlike me|u u~enicima poredili smo ih pomo}u analize vari-janse po grupama definisanim u odnosu na obrazovawe roditeqa (vidi ispred) prema pomenutim postignu-}ima (uspeh u osnovnoj {koli, prijemnim ispitima i PISA testovima). Tri grupe u~enika su:

1. oni ~iji roditeqi imaju mawe od zavr{enog ~etvorogodi{weg sredweg obrazovawa (ISCED<3),2. oni ~iji roditeqi imaju zavr{eno ~etvorogodi{we sredwe ili vi{e neuniverzitetsko obrazovawe

(ISCED 3-5B),3. oni ~iji roditeqi imaju zavr{eno univerzitetsko obrazovawe (ISCED 5A, 5B).

Prikaz svakog od pomenutih postignu}a u odnosu na obrazovawe roditeqa dat je u graficima 1, 2 i 3.

Grafik 1. Prosek u 7. razredu osnovne {kole i obrazovawe roditeqa

34

Najvi{i prof. status roditeqa 0,34 0,32 0,31 0,32 0,27 0,33 0,37

Broj kwiga kod ku}e 0,32 0,30 0,29 0,26 0,25 0,34 0,35

Najvi{i obraz. status roditeqa 0,21 0,20 0,19 0,23 0,17 0,22 0,20

Procenat obja{wene varijanse 15% 13% 12% 11% 10% 16% 17%

Koeficijent korelacije (Spearman's rho)

prosek 6 prosek 7 prosek 8 bod_mat. bod_srpski

PISA_mat.

PISA_~itawe

5.00

4.00

3.00

2.00

1.00

ISCED<3 ISCED 3-5B ISCED 5A,6Obrazovawe roditeqa

Pro

sek

7. r

azre

d


Grafik 2. Uspeh na kvalifikacionom ispitu iz matematike i obrazovawe roditeqa

Grafik 3. Uspeh na testu iz ~itawa i obrazovawe roditeqa

Postignu}e u~enika dosledno raste {to je vi{i nivo obrazovawa roditeqa bilo da se radi o {kolskomuspehu, kvalifikacionom ispitu ili PISA testu. Na primer, prosek u VII razredu osnovne {kole se kre}e od3,5 (SD=0,79) kod u~enika ~iji roditeqi imaju mawe od zavr{enog ~etvorogodi{weg sredweg obrazovawa,preko 3,92 (SD=0,88) kod u~enika ~iji roditeqi imaju zavr{eno ~etvorogodi{we sredwe ili vi{e neuni-verzitetsko obrazovawe, do 4,35 (SD=0,81). Post-hoc testovi (Turkey HSD) pokazali su da se sve tri grupeme|usobno statisti~ki zna~ajno razlikuju (p<.01) kada se u~enici porede po proseku u VII razredu osnov-ne {kole, kao i po postignu}u na kvalifikacionom ispitu iz matematike (M1=7,22, SD=6,04; M2=10,79,SD=6,32, M3=14,34, SD=5,46) i PISA testu iz ~itawa (M1=368,52 SD=70,04; M2=406,83, SD=70,92,M3=442,61, SD=74,66).

35

500.00

400.00

300.00

200.00

100.00

20.00

15.00

10.00

5.00

0.00


Bodo

vi n

a PI

SAte

stu

iz ~

itaw

aBo

dovi

na

test

u iz

mat

emat

ike



Tranzicija iz sredweg u visoko obrazovaweImaju}i u vidu obuhvat (GER - gross enrolment ratio) sredweg i visokog obrazovawa, kao i ~iwenice da sa-

mo 60% odgovaraju}e generacije7 poha|a ~etvorogodi{we sredwe obrazovawe (od ~ega 19% ide u gimnazi-je a 41% u sredwe stru~ne {kole), te da je obuhvat visokim obrazovawem ukupno 37,8% (univerziteti26,6% i visoke {kole strukovnih studija 11,2%)8, postavqa se pitawe koja je struktura studentske popula-cije u smislu socio-ekonomskih karakteristika, tj. indirektno: koje su socio-ekonomske karakteristikeonih koji ne nastavqaju {kolovawe.

Na osnovu podataka iz [V20 obrazaca9, mogu se dobiti informacije samo o obrazovawu roditeqa stude-nata, ali ne i o drugim socio-ekonomskim karakteristikama, kao {to je to bio slu~aj sa podacima iz PISA2003. ili TIMSS 2003. testirawa. Istraìvawe Centra za obrazovne politike o efikasnosti visokog ob-razovawa, koje je obuhvatilo samo studente na dràvnim univerzitetima je, osim obrazovawa roditeqa,prikupqalo podatke i o percepciji ekonomskog poloàja i podr{ci koju studenti imaju u bliòj okolini{to se ti~e studirawa, ali nisu prikupqeni podaci koji bi odgovarali kategorijama koje su koristili PI-SA ili TIMSS (npr. broj kwiga u doma}instvu). Stoga }e analiza tranzicije iz sredweg u visoko obrazova-we koristiti samo obrazovawe roditeqa kao indikator socio-ekonomskog poloàja.

Ukoliko posmatramo podatke o obrazovawu roditeqa studenata, moè se videti da postoji prakti~noobrnuta raspodela po nivoima obrazovawa u odnosu na obrazovawe populacije u celini (tabela 6).

Tabela 6. Obrazovawe roditeqa studenata u odnosu na obrazovawe populacije u celini.

36

7 Na osnovu podataka Republi~kog zavoda za statistiku i Ministarstva prosvete Republike Srbije.8 Na osnovu istraìvawa Centra za obrazovne politike.9 Standardizovani obrazac koji svaki student popuwava na po~etku svake akademske godine.

10 Proceweno je da je ovo uzrast koji mogu imati roditeqi studenta.

Popis 2002. [V20 2000-2004.

(RZS, COP) Efikasnost2008. (COP)

Populacija 35-65godina starosti 10

Roditeqistudenata

Roditeqiuniverzitetskih

studenata

Majka

Nema {kole ili nepotpuna osnovna 15.9 1.3 1.3

Samo osnovna 24.3 9 3.7

Sredwa 42.7 57.4 42.7

Vi{e 6.1 14.6 21.8

Visoko 8.8 17.4 30.4

Otac


Samo osnovna 24.3 5.8 1.8

Sredwa 42.7 49.9 39.1

Vi{e 6.1 18.5 21

Visoko 8.8 25.6 36.8


U odnosu na populaciju u celini, zastupqenost studenata ~iji roditeqi imaju vi{e ili visoko obrazo-vawe je veoma velika i govori u prilog tome da je visoko obrazovawe prevashodno dostupno studentima izvi{ih socio-ekonomskih slojeva. Ovo ima veze kako sa materijalnim uslovima ìvota (uop{teno govore}i,~ak i u zemqama u tranziciji, prose~na zarada raste sa nivoom obrazovawa), ali i sa podr{kom za nasta-vak {kolovawa koju deca boqe obrazovanih roditeqa uìvaju. Ono {to se tako|e moè zakqu~iti na osno-vu tabele 6 jeste da postoje i bitne razlike izme|u ukupne studentske populacije i populacije koja poha|auniverzitete (tre}a i ~etvrta kolona respektivno), tj. da univerzitetska studentska populacija dolazi izprivilegovanijih slojeva nego studentska populacija u celini, {to u su{tini ukazuje na to da postoji ra-slojavawe unutar visokog obrazovawa po osnovu socio-ekonomskog porekla11. Ovaj efekat se moè videti ina osnovu analiza korelacije izme|u obrazovawa roditeqa i vrste visokog obrazovawa (univerzitetsko ineuniverzitetsko), kao i izme|u obrazovawa roditeqa i statusa u smislu finansirawa (tabela 7, preuze-to iz Vukasovi} 2007). Podaci, koji se odnose samo na bruco{e, tj. samo na studente koji prvi put upisujuprvu godinu studija, govore u prilog tome da studenti ~iji su roditeqi vi{e obrazovani, ~e{}e upisujuuniverzitete u odnosu na vi{e {kole, kao i da ~e{}e zapo~iwu studije u statusu studenata koji se finan-siraju iz buxeta (mada su korelacije vezane za status studenata slabije, ali svakako statisti~ki zna~ajne).Daqe, postoji raslojavawe i unutar univerzitetskog obrazovawa. Na osnovu podataka iz [V20 obrazaca,vidi se da me|u studentima koji studiraju medicinu oko 30% ima roditeqe koji imaju visoko o obrazova-we, a za wima slede (po procentu roditeqa sa visokim obrazovawem) tehni~ke nauke. Obe oblasti se sma-traju da vode ka presti`nim zanimawima i boqe pla}enim poslovima. S druge strane, na u~iteqskim ilipedago{kim fakultetima, procenat studenata ~iji roditeqi imaju visoko obrazovawe je 3 do 4 puta mawi.

Tabela 7 – korelacije (Spirmanov koeficijent korelacije) obrazovawa roditeqa u odnosu na tipvisoko{kolske institucije ili status studenta (u smislu finansirawa)12

U ciqu identifikacije karakteristika onih koji ne nastavqaju {kolovawe nakon zavr{etka sredwe{kole, bilo bi korisno uporediti obrazovawe roditeqa sredwo{kolaca i studenata (tabela 8).

Tabela 8 – Procenat roditeqa koji poseduje visoko obrazovawe

Ukoliko pretpostavimo da u~enici koji nisu polagali ispite za upis sredwe {kole, ali su bili u uzor-ku za PISA testirawe (tj. poha|ali su neku sredwu {kolu), jesu u~enici koji su poha|ali trogodi{we sred-we stru~ne {kole (koje ne daju kvalifikacije neophodne za nastavak obrazovawa), moèmo zakqu~iti daoni koji ne nastavqaju {kolovawe u smislu visokog obrazovawa jesu deca mawe obrazovanih roditeqa.

Majka Otac

Sredwo{kolci 12.7 16.2

U~enici koji nisu polagaliprijemni za sredwe {kole

2.8 3.7

Studenti (oba tipa institucija) 17.4 25.6

Obrazovawe oca Obrazovawe majke

Tip institucije 0.202 0.210

Status studenta 0.034 0.035

37

11 [to bi dalo potrvdu hipotezi o efektivnom odràvawu nejednakosti (hypotheses of effectively maintainedinequality, pogledati Lucas 2001).

12 Korelacije su statisti~ki zna~ajne na 0.01 nivou.


Ipak, ne{to potpunija slika o tome ko ne nastavqa obrazovawe moè se dobiti upore|ivawem ove tri gru-pe (sredwo{kolci svi, u~enici koji nisu polagali prijemni i svi studenti) po svim nivoima obrazovawaroditeqa, tabela 9 ili grafici 4 i 5).

Tabela 9. Obrazovawe roditeqa, svi nivoi

Grafici 4 i 5 daju sliku o strukturi sredwo{kolske, odnosno studentske populacije u odnosu na one ko-ji studiraju na dràvnim univerzitetima, za koje se iz prethodno navedenih podataka, moè smatrati da uproseku dolaze iz vi{ih socio-ekonomskih slojeva.

Grafik 4. Obrazovawe oca za tri grupe |aka/studenata, u odnosu na obrazovawe oca studenata kojistudiraju na dràvnim univerzitetima

38

Roditeqisredwo{kolaca

Roditeqi u~enikakoji nisu polagali

prijemni

Roditeqistudenata

Majka



Sredwa 59.0 68.5 57.4

Vi{e 26.4 23.1 14.6

Visoko 12.7 2.8 17.4

Otac



Sredwa 56.5 67.3 49.9

Vi{e 26.0 25.6 18.5

Visoko 16.2 3.7 25.6

40.0

30.0

20.0

10.0

0

-10.0

-20.0

-30.0

-40.0

Roditeqi u~enika kojinisu polagali prijemni

Roditeqi sredwo{kolaca

Roditeqi studenata

Nema {koleili nepotpunaosnovna

Samoosnovna

Sredwa Vi{e ivisoko


Grafik 5. Obrazovawe majke za tri grupe |aka/studenata, u odnosu na obrazovawe majke studenatakoji studiraju na dràvnim univerzitetima

Pozitivne razlike za odre|enu grupu |aka/studenata zna~e da je proporcionalno ve}i broj roditeqa sadatim nivoom obrazovawa u populaciji studenata koji studiraju na dràvnim univerzitetima nego u datojgrupi |aka/studenata. Osim toga, {to su razlike ve}e, to je i razlika u zastupqenosti roditeqa odre|enognivoa obrazovawa ve}a. Interesantno je uo~iti donekle neo~ekivane rezultate za kategorije „nema {koluili nepotpuna osnovna“ i „samo osnovna“, u smislu da je npr. me|u roditeqima studenata proporcionalnovi{e onih koji nemaju osnovnu {kolu u odnosu na roditeqe sredwo{kolaca. Druga~ija raspodela razlikaizme|u obrazovawa majke i oca se jednim delom moè objasniti prose~no niìm nivoom obrazovawa èna(pogledati npr. razlike za obrazovni nivo „vi{e i visoko“). Tako|e, za oba grafika je bitno naglasiti daje sredwi obrazovni nivo veoma zastupqen (gotovo polovina ukupnog stanovni{tva, i ènskog i mu{kog,ima ovaj nivo obrazovawa).

Napredak kroz visoko obrazovawe i obrazovawe roditeqa

Na osnovu [V20 obrazaca ra|ena je i analiza eventualne veze izme|u obrazovawa roditeqa i napretkakroz visoko obrazovawe. Ono {to se pokazuje jeste i da su, u proseku, deca boqe obrazovanih roditeqauspe{nija u studirawu, kao i da obrazovawe majke ima stabilniji uticaj na uspeh dece u visokom obrazova-wu nego obrazovawe oca (tabela 10). Osim toga, postoje statisti~ki zna~ajne (p<.01) korelacije izme|u to-ga da li }e student ponavqati ili ne i obrazovawa roditeqa: Spirmanov koeficijent korelacije je 0.19za obrazovawe oca i 0.33 za obrazovawe majke, {to zna~i da deca boqe obrazovanih roditeqa re|e obna-vqaju godinu studija, kao i da obrazovawe majke ima ja~i uticaj.

39

30.0

20.0

10.0

0

-10.0

-20.0

-30.0Nema {koleili nepotpunaosnovna

Samoosnovna

Sredwa Vi{e ivisoko

Roditeqi u~enika kojinisu polagali prijemni

Roditeqi sredwo{kolaca

Roditeqi studenata


Tabela 10. Sredwa vrednost vremena koje je potrebno da se upi{e naredna godina studija i obrazo-vawe roditeqa

[V50 obrazac koji se popuwava prilikom diplomirawa studenata naàlost ne ukqu~uje iste informaci-je kao i [V20 te je ove dve populacije nemogu}e direktno upore|ivati u smislu obrazovawa roditeqa. Ipak,ono {to je mogu}e uraditi jeste uporediti bruco{e sa studentima posledwe godine studija, {to je i dato nagrafiku 6. Budu}i da je u visokom obrazovawu izraèna visoka stopa odustajawa od studija (proceweno je daoko 45% studenata odustane od studija, izvor: Centar za obrazovne politike), podaci su upore|eni sa odno-som ukupnog broja bruco{a sa ukupnim brojem studenata (predstavqeno na grafiku kao „prosek“).

Grafik 6. Broj bruco{a u odnosu na broj studenata u zavr{noj godini studija, u zavisnosti od obrazo-vawa roditeqa, upore|eno sa odnosom ukupnog broja bruco{a i studenata na zavr{noj godini studija

U obzir nisu uzeti studenti ~iji roditeqi imaju samo osnovno obrazovawe ili niè, budu}i da je brojtih studenata mali i da u velikoj meri iskrivquju rezultate (npr. broj bruco{a ~iji roditeqi imaju samoosnovno obrazovawe ili niè je 9 puta ve}i od broja takvih studenata na zavr{nim godinama studija).Ipak, na osnovu grafika 6 se moè zakqu~iti da do zavr{ne godine studija u ve}oj meri stiù studenti ~i-ji su roditeqi vi{e obrazovani, tj. da postoje indicije da se i tokom visokog obrazovawa osipaju deca ma-we obrazovanih roditeqa, posledi~no i nièg socio-ekonomskog statusa. Ovo ukazuje na to da i socio-eko-nomske karakteristike uti~u i na tranzicije unutar jednog istog obrazovnog ciklusa.

40

Bez {kole 1.55 1.41 1.51 1.10

Nepotpuna osnovna 1.43 0.89 1.51 1.02

Osnovna 1.47 0.90 1.49 0.86

Sredwa 1.45 0.77 1.46 0.78

Vi{a 1.48 0.78 1.47 0.76

Fakultet 1.43 0.74 1.38 0.67

Nivo obrazovawaroditeqa

Otac Majka

Sredwavrednost

Standardnadevijacija

Sredwa vrednost

Standardnadevijacija

4

3.5

3

2.5

2

1.5

Sredwa Vi{a Fakultet

Otac

Majka

Prosek


Tranzicija iz obrazovawa u svet rada

Kako bi se u potpunosti sagledao uticaj obrazovawa na socio-ekonomski poloàj pojedinca, neophodnoje posmatrati efekte koje obrazovawe ima na uspeh na trì{tu rada, tj. da li postoji veza izme|u nivoaobrazovawa pojedinca, s jedne strane i zapo{qavawa ili prose~ne zarade, s druge strane.

Podaci Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz septembra 2008. godine, pokazuju da su vi{e obrazovanimawe ugroèni nezaposleno{}u (tabela 11), u smislu da imaju najmawi udeo u populaciji nezaposlenih, alii u odnosu na ukupan broj stanovnika uzrasta 15-64 godine koji poseduju date kvalifikacije. S druge strane,broj otvorenih radnih mesta za visoko obrazovane je skoro 3 puta ve}i od broja nezaposlenih, dok je za onesa osnovnom {kolom, ili maweg obrazovawa, ve}i broj nezaposlenih u odnosu na otvorena radna mesta.

Tabela 11. Nezaposleni, potrebe trì{ta rada i prose~ne zarade u odnosu na nivo obrazovawa

Osim toga, podaci Republi~kog zavoda za statistiku za septembar 2008. godine tako|e ukazuju i na raz-like u prose~nim primawima u odnosu na nivo obrazovawa, gde je prose~na zarada osobe sa visokim obra-zovawem skoro tri puta ve}a od zarade osobe koja ima samo osnovnu {kolu ili mawe obrazovawa. Ono {tona ovom mestu treba naglasiti jeste da unutar svake od kategorija postoje zna~ajne razlike u primawima,u zavisnosti od ta~nog nivoa kvalifikacija i od oblasti rada, kao i da postoje razlike u geografskom smi-slu (prose~na zarada u Beogradu je za ~etvrtinu ve}a od prose~ne zarade u Srbiji), te da bi za potpunijiuvid bilo neophodno uzeti u obzir i ove razlike, kao i tro{kove ìvota u odre|enim sredinama.

Navedeni podaci daju odre|enu sliku o ishodima obrazovawa na trì{tu rada, ali trenutno dostupnipodaci ne omogu}avaju detaqniju analizu u smislu pra}ewa duìne nezaposlenosti u zavisnosti od nivoaobrazovawa ili kvalitativnu procenu doprinosa formalnog obrazovawa zapo{qivosti. Tako|e, budu}i dapra}ewe efekata obrazovawa, a pogotovo neformalnih oblika obrazovawa ne postoji u Srbiji, nije mogu-}e proceniti ni doprinos tih oblika obrazovawa zapo{qavawu, pogotovo za populaciju sredwih godinaili stariju, koji su posebno pogo|eni tranzicijom, zatvarawem ili privatizacijom velikih preduze}a ineuskla|eno{}u kvalifikacija i kompetencija sa promenama na trì{tu rada.

41

Stepen stru~ne spreme (ISCED nivo) I, II (1, 2B) III - V (2A-4) VI (5B) VII (> 5A)

Broj nezaposlenih 268.195 397.994 29.352 29.971

Udeo u ukupnoj nezaposlenosti 37.0% 54.9% 4.0% 4.1%

Udeo u ukupnom stanovni{tvuuzrasta 15-64 14.0% 18.9% 12.3% 8.5%

Potrebe trì{ta rada(slobodna radna mesta) 171.305 333.405 21.813 70.623

Udeo u ukupnom broju radnih mesta 28.7% 55.8% 3.7% 11.8%

Prose~na zarada 27.068.5 37.720 51.094 75.370

% od ukupne prose~ne zarade(45,406 RSD, bruto) 59.6% 83.1% 112.5% 166.0%


Zakqu~akU tabeli 12 dat je uporedni pregled obrazovne strukture roditeqa u~enika i studenata u razli~itim ni-

voima obrazovawa. Pore|ewa radi, data je i ukupna obrazovna struktura populacije u celini, i to stari-jih od 15 godina, populacije starosti 25-55 godina (za {ta je proceweno da odgovara starosti roditeqaosnovaca i sredwo{kolaca) i populacije starosti 35-65 (za {ta je proceweno da odgovara starosti rodi-teqa studenata).

Tabela 12. Uporedni pregled nivoa obrazovawa roditeqa razli~itih u~enika i studenata

Kao {to je ve} ukazano u prethodnom tekstu, na osnovu podataka se ne mogu precizno utvrditi socio-eko-nomske karakteristke |aka koji se 'osipaju' izme|u osnovne i sredwe {kole, ili izme|u sredwe {kole i vi-sokog obrazovawa, ali postoje naznake da je me|u onima koji ne nastavqaju {kolovawe vi{e onih iz poro-dica nièg socio-ekonomskog statusa. Osim toga, postoje indicije o socijalnom raslojavawu izme|u |akakoji upisuju ~etvorogodi{we i trogodi{we sredwe {kole (postoji tendencija da |aci ~iji roditeqi ni-su zavr{ili sredwu {kolu ili su zavr{ili trogodi{we {kole i sami upisuju trogodi{we profile), izme-|u studenata koji upisuju fakultete i visoke {kole, kao i unutar univerziteta, u smislu oblasti koja sestudira.

[to se ti~e postignu}a u~enika ili studenata, moè se zakqu~iti da, kada se u~enici porede po prose-ku u osnovnoj {koli, postignu}u na kvalifikacionom ispitu za upis u sredwu {kolu i PISA testu, postoje

42

Populacijastarijaod 15

Populacija25-55

Populacija35-65

Roditeqiosnovaca

Roditeqiu~enika

koji nisupolagaliprijemni

Roditeqi|aka u

sredwim{kolama

Roditeqistudenata

Roditeqistudenata

na dràvnimuniverzi-

tetima

Majka


21.8 7.0 15.94 0.3 1.6 0.5 1.3 1.3

Samo osnovna 23.9 23.1 24.29 1.8 3.6 1.4 9.0 3.7

Sredwa 41.2 43.3 42.68 65.6 68.5 59.0 57.4 42.7

Vi{e 4.5 5.6 6.05 14.2 23.1 26.4 14.6 21.8

Visoko 6.5 9.2 8.77 12.4 2.8 12.7 17.4 30.4

Otac


21.8 7.0 15.94 0.3 1.8 0.6 0.7 1.3

Samo osnovna 23.9 23.1 24.29 1.6 1.6 0.7 5.8 1.8

Sredwa 41.2 43.3 42.68 61.6 67.3 56.5 49.9 39.1

Vi{e 4.5 5.6 6.05 13.5 25.6 26.0 18.5 21.0

Visoko 6.5 9.2 8.77 15.7 3.7 16.2 25.6 36.8


statisti~ki zna~ajne razlike me|u u~enicima iz porodica razli~itog dru{tvenog statusa tj. postignu}au~enika rastu sa vi{im nivom obrazovawa roditeqa. Sli~no postoji i u visokom obrazovawu, gde postojistatisti~ki zna~ajna korelacija izme|u obrazovawa roditeqa i uspeha u studirawu, ukoliko se uspeh po-smatra kroz obnavqawe godine studija ili duìnu studirawa.

Ono {to je neophodno naglasiti jeste da, zbog prirode kori{}enih podataka, postoje}a studija ima od-re|ena ograni~ewa. Za potpunu analizu obrazovnih tranzicija neophodno je, u su{tini, sprovesti longi-tudinalno istraìvawe, tj. pratiti jednu ili vi{e generacija kroz celokupan obrazovni ciklus, i poseb-nu pa`wu posvetiti onima koji ne pre|u u naredni nivo obrazovawa. Ovo omogu}ava direktnu identifika-ciju ovakvih primera, te samim tim daje mogu}nost i identifikacije eventualnih zajedni~kih socio-eko-nomskih karakteristika. Kako u Srbiji ovakva istraìvawa ne postoje u skorije vreme, a sem toga, podacio socio-ekonomskim karakterstikama u~enika ili studenata se ne prikupqaju sistematski (a samim tim ine obra|uju), jedino {to je bilo mogu}e jeste iskoristiti podatke iz nekoliko izvora (PISA 2003, TIMSS2003, [V20 itd.) i uporediti ih.

Imaju}i ovo u vidu, postaje o~igledno da je neophodno uspostaviti odgovaraju}i sistem kontinuiranogpra}ewa u~enika i studenata, koji bi na adekvatan na~in beleìo kako wihova postignu}a u obrazovawutako i set socio-ekonomskih karakteristika. Bitno je da se za sve nivoe obrazovawa koriste jedinstvenesocio-ekonomske karakteristike, kako bi se omogu}ilo adekvatno pra}ewe i pore|ewe. Osim toga, sistembi trebalo da ukqu~uje i pra}ewe postignu}a na prijemnim ispitima. U slu~aju prijemnih ispita za sred-we {kole, ovo bi zahtevalo mawe izmene baze podataka i sistema objediwenog prijemnog ispita, dok bi uslu~aju prijemnih ispita za visoko obrazovawe trebalo razmotriti izmenu sistema u celini, budu}i da po-stoje}i sistem nije pravi~an (videti „Prijemni ispiti za upis na fakultete: predlog za objediweni pri-jemni ispit”). Ono {to nedostaje od podataka jeste i adekvatna povezanost obrazovawa i trì{ta rada, tj.pra}ewe svr{enih |aka i studenata i u smislu wihove zapo{qivosti.

Postojawe svih navedenih podataka bi omogu}ilo kvalitetno evaluirawe pravi~nosti, efikasnosti,efektivnosti sistema razli~itih nivoa obrazovawa, tj. kvaliteta sistema obrazovawa u celini.

43


Literatura

Bourdieu, P. (1986). The Forms of Capital. In Lauder, H., Brown, P., Dillabough, J-A. and Halsey, A. H. (Eds)(2006) Education, Globalization and Social Change. Oxford: Oxford University Press.

Foy, P. & Joncas, M. (2004). TIMSS 2003 Sampling Design, in M.O. Martin, I.V.S. Mullis, S.J. Chrostowski(Eds.) TIMSS 2003 Technical Report, pp. 109- 125. TIMSS & PIRLS International Study Center, Lynch Schoolof Education, Boston College.

Kla{wa, S. (2008). Obrazovawe. Anketa o ìvotnom standardu.

Lucas, S. (2001). Effectively maintained inequality: Educational transitions and social background,American Journal of Sociology, Volume 106, Number 6, str. 1642–90.

Marks, G. (2005). Cross-national differences and accounting for social class inequalities in education,International Sociology, Vol. 20 (4), str. 483-505.

OECD (2005). PISA 2003. Technical Report, Chapter 5 Sample design, pp. 45-67. Paris: Organisationfor Economic Co-operation and Development.

Pallant, J. (2007). SPSS Survival Manual, Open University Press.

Vukasovi}, M. (2007). Higher Education and Social Stratification in Serbia 1990-2005. University of Aveiro,master thesis.

*** (2003). Strategija za smawewe siroma{tva. Dostupno na: http://www.prsp.sr.gov.yu/download/2.%20Strategija%20za%20smanjenje%20siromastva%20u%20Srbiji%20-%20Glavni%20tekst.pdf (stranici pristupqeno 14. oktobra 2008. godine)

*** (2005). Prvi izve{taj o implementaciji SSS. Dostupno na:http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Prvi%20izvestaj%20o%20implementaciji%20SSS.pdf(stranici pristupqeno 14. oktobra 2008. godine)

*** (2007). Drugi izve{taj o implementaciji SSS. http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Drugi_izvestaj_o_implementaciji_SSS_2_8_2007.pdf

(stranici pristupqeno 14. oktobra 2008. godine)

*** (2007). Prijemni ispiti za upis na fakultete: predlog za objediweni prijemni ispit. COP/AAOM: Beograd.

44


SOCIO-EKONOMSKI I DEMOGRAFSKI KORELATI

UÊ[]A U SREDWO[KOLSKOMOBRAZOVAWU

Ivan Rajkovi}

Biqana Stankovi}

Kristina Stojanovi}

45

!socio ekonomski korelati1.qxd 3/23/2009 7:20 AM Page 45

Uvod

Studija o ìvotnom standardu u Srbiji 2002/2007. nagla{ava me|uzavisnost obrazovnog nivoa, zaposle-wa i ìvotnog standarda stanovni{tva. Nisko obrazovane kategorije ~ine najve}i broj nezaposlenih, iimaju najvi{e indekse siroma{tva - dok su isti pokazateqi kod onih sa vi{im i visokim obrazovawem bli-ski nuli (A@S 2002/2007). Obrazovawe se smatra i glavnim kanalom generacijske reprodukcije siroma-{tva, budu}i da slabije {kolovani mla|i nara{taji nastavqaju rad na niè kvalifikovanim, po pravilumawe stabilnim i mawe pla}enim radnim mestima. Zbog toga, pove}awe obuhvata dece obrazovawem - na-ro~ito vi{im nivoima koji pruàju konkurentnije kvalifikacije za izlazak na trì{te rada - smatra sejednim od najva`nijih strate{kih ciqeva u borbi protiv siroma{tva i wegovog obnavqawa (Strategija osmawewu siroma{tva, 2001).

Studija o ìvotnom standardu 2002/2007. iznosi izvestan profil siroma{tva, odnosno skupinu socio-demografskih varijabli povezanih sa (vi{edimenzionalno shva}enim) siroma{tvom. Rukovode}i se ovimrezultatima, èleli smo da napravimo profil siroma{tva u obrazovawu, tj. da opi{emo demografske,socijalne i kulturne korelate rizika i deficita unutar {kolovawa. Takva analiza bi doprinela razume-vawu postoje}ih veza izme|u prosvete i socijalnih nejednakosti, odnosno uloge koju {kolski sistem ima ureprodukciji i u kompenzaciji socijalne iskqu~enosti na nacionalnom planu.

Prikupqeni podaci o u~e{}u u osnovnom obrazovawu ne mogu posluìti ovoj svrsi: zbog visokog obuhva-ta dana{we populacije dece (97,5%), usled ~iwenice da je ono obavezno, te zato {to uzorak A@S nije biodovoqno reprezentativan za krajwe siroma{ne kategorije stanovni{tva. Sredwe obrazovawe je pod ve-}im uticajem demografskih karakteristika, a istovremeno je relativno pristupa~no poboq{awu obuhvatai kvaliteta (npr. u odnosu na visoko obrazovawe). Ono je va`no i zato {to se wime sti~e minimum kvalifi-kacija, ~iji se nedostatak ocewuje kao glavni uzro~nik nezaposlenosti u uslovima brzog restruktuisawa do-ma}e privrede.1 Zbog ovih karakteristika, opredelili smo se za analizu obuhvata sredwim obrazovawem.

Ciq istraìvawa je da uspostavi i rasvetli vezu socio-ekonomskog konteksta siroma{tva sa po-ha|awem i sa izborom tipa sredwo{kolskog obu~avawa. Studija se usmerava na:

1) pronalaèwe faktora rizika 2) opis rawivih grupa3) stvarawe preliminarnih hipoteza o mehanizmima dejstva detektovanih faktora unutar sredweg ob-

razovawa.

Ovako definisani, rezultati treba da posluè boqem fokusirawu i stvarawu efikasnijih programa po-ja~awa obuhvata sredwim i vi{im vidovima obrazovawa. Pove}awe jednakosti, obuhvata i kvaliteta ob-razovawa se shvata i kao vrednost za sebe i kao sredstvo borbe protiv siroma{tva, zbog ~ega je rad pisanza {iru grupu zainteresovanih strana - od kreatora socijalnih politika do institucija civilnog dru{tvai samostalnih prakti~ara.

Metodolo{ki aspekti istraìvawaEmpirijski materijal ovog istraìvawa predstavqaju baze podataka o licima i doma}instvima priku-

pqenih u Anketi ìvotnog standarda 2007. godine. Kako su u Anketi iz 2002. godine kori{}eni ne{to dru-ga~iji inventari pitawa, koji nisu direktno uporedivi, podaci iz te godine ne}e biti razmatrani.

Odre|ivawe i osnovni opis uzorka

Uzorak ispitanika dobijen je selektovawem onih slu~ajeva u bazi podataka koji spadaju u ciqnu popula-ciju ovog istraìvawa. Ona ukqu~uje:

46

1 Zavr{ena sredwa {kola vi{e nego dvostruko smawuje rizik od siroma{tva (A@S 2002/2007).


47

● sve mlade (starosti 15 do 19 godina u toku ispitivawa)● sa zavr{enom osnovnom {kolom● van posebnih kanala sredwo{kolskog obrazovawa (specijalne {kole i specijalisti~ka obuka)

Prvi korak u odre|ewu uzorka ~inilo je selektovawe slu~ajeva koji spadaju u navedeni starosni inter-val (15-19 godina). Eliminisana su 4 ispitanika referentnog uzrasta koji poha|aju specijalno obrazova-we, 5 koji su u specijalisti~koj obuci, i 84 koji jo{ uvek poha|aju osnovnu {kolu. To je formiralo uzorakod 1021 ispitanika, od ~ega je za 183 stajalo da ne poha|aju {kolu, a 93 nisu imali podatke.

U slede}em koraku, odlu~ili smo se da za ispitanike za koje je evidentirano da ne poha|aju sredwu {ko-lu proverimo odgovore na pitawe o posledwem zavr{enom stepenu obrazovawa. Ispostavilo se da je 105ovakvih slu~ajeva pre napuwenih 19 godina zavr{ilo neku od sredwih {kola (a da se beleè kao da su neo-buhva}eni sredwim obrazovawem). Kako je za na{u temu irelevantno da li je sredwo{kolsko obrazovawezavr{eno ili jo{ traje, ove ispitanike smo premestili u grupu onih koji poha|aju sredwu {kolu – odnosno,u grupu onih koji su obuhva}eni sredwim obrazovawem. To je u~iweno prepisivawem podataka o tipu sred-we {kole koju su zavr{ili.

Najzad, za 93 ispitanika referentnog uzrasta sa nedostaju}im podacima se ispostavilo da su zavr{ilisredwu {kolu i da trenutno poha|aju vi{u {kolu ili fakultet. Iz istih razloga kao i za prethodnu grupu,ovim ispitanicima su upisivani oni tipovi sredwih {kola za koje su se izjasnili da su ih ve} zavr{ili.

U tabeli br. 1 vidimo opis uzorka ekvivalentan onom po Studiji ìvotnog standarda 2002/2007, i opisuzorka nakon navedenih korekcija. Najva`niji novi podatak ~ini promena procenta neobuhvata sredwimobrazovawem. Iz sredwe {kole je iskqu~eno 7,6% ciqne populacije, a ne 16,6% ispitanika ka-ko navodi A@S 2002/2007. Promena mera je rezultat promene u na~inu ra~unawa, odnosno ~iwenice dase Anketa o ìvotnom standardu fokusira na obrazovawe ispitanika u trenutku ispitivawa, dok se pret-hodno ste~eni stepeni obu~avawa beleè i tretiraju izolovano od ovog podatka.

Otkrivawe dva puta maweg neobuhvata sredwim obrazovawem se moè smatrati glavnim nalazom ovograda, koji svedo~i da je situacija u sredwem obrazovawu zna~ajno boqa nego {to se moglo pretpostavitina osnovu dosada{wih nacionalnih indikatora. Ciq Vlade Republike Srbije da do 2015. pove}a sredweo-brazovni obuhvat dece na 95% sada se moè smatrati sasvim blizu svoje realizacije. S druge strane, netreba zaboraviti da uzorak A@S pati od smawene reprezentativnosti za krajwe siroma{ne i migratornegrupe stanovni{tva, a ~iji je lo{ obrazovni obuhvat poznat. Moèmo zakqu~iti da procena ve}eg obuhva-ta ve}inskog dela populacije istovremeno zna~i i procenu ve}e dubine obrazovnih nejednakosti Roma, in-terno raseqenih i izbeglih.

Tabela 1: Opis uzorka po kategorijama tipa sredwe {kole pre i posle izvr{enih korekcija

Ne ide u {kolu 183 16,6 78 7,6

1,2,3-godi{wa sredwa {kola 146 13,2 202 19,8

êtvorogodi{wa stru~na/umetni~ka {kola 460 41,6 563 55,1

Gimnazija 139 12,6 178 17,4

Sa nedostaju}im podacima 93 8,4 0 0%

Ukupno 1.021 100,0 1.021 100,0

Samo na osnovu odgovora na pitawe o trenutnom poha|awu sredwe {kole Nakon korekcija

U~estalost % U~estalost %

Tipsredwe{kole


[to se ti~e samog opredeqivawa izme|u profila, najpopularniji tip sredweobrazovne ustanove je ~e-tvorogodi{wa stru~na {kola (55,1%). Oko jedne petine populacije (19,8%) se opredequje za poha|awe{kola sa niìm stepenom kvalifikacije, dok gimnaziju poha|a jo{ mawi broj (17,4%). Ovi podaci su uskladu sa opisom iz A@S 2002/2007.

Varijable

Glavni predmet ovog istraìvawa je obuhvat sredwim obrazovawem, i profesionalno opredeqivaweunutar ovog segmenta {kolovawa. Zavisne varijable stoga ~ine:

● U~e{}e u sredwo{kolskom obrazovawu; ● Tip sredwe {kole.

U varijablu Tip sredwe {kole kao posebna kategorija je odre|en slu~aj nepoha|awa sredwe {kole. Nataj na~in ona je diskriminativnija, ilustrativna i za informacije iz prethodne zavisne varijable (kon-kretno, za procenat neobuhvata). Zbog toga, a zarad ve}e ekonomi~nosti, kad god je mogu}e upotrebqava}e-mo rezultate na Tipu {kole.

Zbog malog broja ispitanika koji poha|aju umetni~ke {kole, odlu~ili smo se za pripajawe ove kategori-je ~etvorogodi{wim stru~nim {kolama.

Nezavisne varijable su preuzete iz opisa profila siroma{tva (A@S, str. 17) i poglavqa o obrazova-wu (str. 99-119). To su ekonomski i demografski faktori za koje je u A@S 2002/2007. otkriveno da su na od-re|en na~in povezani sa varijablama obrazovawa.

Ukqu~ili smo slede}e varijable:● poloàj doma}instva u odnosu na liniju siroma{tva; ● region (sa dodatnom kontrolom u odnosu na liniju siroma{tva, zaposlenost nosioca doma}instva, tip

naseqa, kori{}ewe zemqi{ta i udaqenost najbliè sredwe {kole); ● tip naseqa (sa dodatnom kontrolom u odnosu na liniju siroma{tva, zaposlenost nosioca doma}instva,

kori{}ewe zemqi{ta i udaqenost najbliè sredwe {kole); ● pol nosioca doma}instva; ● broj dece;● obrazovawe nosioca doma}instva, obrazovawe mu{kih i ènskih nosioca, obrazovawe mu{kih i èn-

skih supru`nika nosioca; ● zaposlenost i vrstu radnog statusa za nosioca doma}instva;● odnos zaposlenih i izdràvanih.

Pored ovih, ispitali smo i u~e{}e slede}ih varijabli kao nezavisnih:

● kategorije ugroènih podru~ja, (Strategija o smawewu siroma{tva, Rezime, str. 109-111), kako bi seustanovilo da li ovakva konstelacija faktora u okviru regionalnog delovawa ima zna~ajnu prediktiv-nu vrednost za segment sredweg obrazovawa;

● potro{wa doma}instva na sport, kulturu i zabavu, kao pretpostavqeni indikator kvaliteta nefor-malnog obrazovawa (ili, eventualno, vrednosti koju roditeqi pridaju obrazovawu dece).

Postupak analize

Najpre su izra~unati odgovaraju}i koeficijenti povezanosti izme|u svake nezavisne varijable pojedi-na~no sa obema zavisnim varijablama (zasebno uzetim). Prilikom korelisawa regiona i tipa naseqa to jeukqu~ivalo i pomenute statisti~ke kontrole drugih demografskih indikatora.

U drugom delu analize, tragalo se za takvom kombinacijom izabranih nezavisnih varijabli koja bi sa naj-ve}om precizno{}u obja{wavala razlike u poha|awu i izboru sredwo{kolskog obrazovawa. Primewena jekanoni~ka diskriminaciona analiza, u koju su kao po~etni prediktori uba~ene sve varijable za koje je

48


prethodno utvr|eno da pojedina~no koreliraju sa zavisnim varijablama.2 Dve varijable su zatim izba~enekao redundantne. Na taj na~in, utvr|en je relativni doprinos pojedina~nih socio-ekonomskih faktorasredwem (ne)obrazovawu. Ujedno, opisane su i subpopulacije mladih sredwo{kolskog godi{ta, odre|enespecifi~nom kombinacijom faktora rizika, koje su najvi{e ugroène kada je u pitawu poha|awe sredwe{kole.

Prikaz i interpretacija rezultataU ovom delu rada prikaza}emo osnovne nalaze istraìvawa. Nakon kratkog opisa rezultata o polnoj ti-

piziranosti sredweg obrazovawa, prikaza}emo rezultate pojedina~nih ukr{tawa u~e{}a u sredwem obra-zovawu kao i tipa sredweg obrazovawa sa nezavisnim varijablama. Po~etna je analiza uticaja potro{we,a zatim slede prikazi teritorijalnih varijabli (region, tip naseqa, kategorije ugroènih podru~ja). Za-tim su prikazane varijable strukture porodice (broj dece, pol nosioca), potro{wa doma}instva na kultu-ru i rekreaciju, kao i varijable koje ukazuju na status doma}instva na trì{tu rada (obrazovawe nosiocai supru`nika nosioca, zaposlenost nosioca i ostalih ~lanova). Nakon osnovnih nalaza, prikazani su re-zultati kanoni~ke diskriminacione analize.

Radi ve}e komunikativnosti teksta, trudili smo se da ga u {to ve}oj meri oslobodimo statisti~kih iz-raza. Zbog toga, test-statistici su dati ispod tabela i grafikona, dok se u glavnom delu teksta naj~e{}ejednostavno konstatuje postojawe veze (ili wen izostanak), i interpretira. U situacijama kada povezanostnije statisti~ki zna~ajna, beleìmo da povezanosti nema i izostavqamo test-statistike. Grupa mawe bit-nih interpretiranih nalaza je data u Aneksu.

Pol

Od ukupnog uzorka, 51,2% ~ine devojke. Nema polnih razlika u u~estalosti nepoha|awa {kole. Umesto to-ga, primetna je mawa doza polne tipiziranosti izbora vrste {kole: dok se mladi}i ~e{}e odlu~uju za ni-è profile (25,3% naspram 14,5%), devojke u blago ve}oj meri upisuju ~etvorogodi{we stru~ne {kole igimnaziju. Nalaz se moè interpretirati kao ve}a zainteresovanost devojaka za obrazovawe, ve}a sklonostsocijalne okoline da im preporu~uje nastavak obrazovawa, ali i kao ve}a saobraènost trogodi{wih pro-fila oblastima koje su tradicionalno tipizirani kao mu{ka interesovawa (npr. tehnika, tehnologija).

Tabela 2: U~e{}e u razli~itim tipovima sredwih {kola po polovima

49

2 Osim regiona i tipa naseqa, budu}i da zbog wihove nominalne prirode nije bilo mogu}e ukqu~iti ih u dis-kriminacionu analizu.

Tipsredwe{kole

U~estalost 42 36 78

% 8,4% 6,9% 7,6%

U~estalost 126 76 202

% 25,3% 14,5% 19,8%


% 51,0% 59,1% 55,1%


% 15,3% 19,5% 17,4%

U~estalost 498 523 1.021

% 100,0% 100,0% 100,0%

Ne ide u {kolu

1,2,3-godi{wa sredwa {kola

êtvorogodi{wastru~na/umetni~ka {kola

Gimnazija

Ukupno

Pol

Mu{ki @enskiUkupno


Poloàj doma}instva u odnosu na liniju siroma{tva

U Anketi ìvotnog standarda 2002/2007. kao glavni prediktor (ne)u~e{}a u razli~itim segmentima ob-razovawa navodi se potro{wa doma}instva, odnosno wegov relativni poloàj u odnosu na liniju hrane ina liniju siroma{tva. Stoga analizu po~iwemo testirawem veze siroma{tva doma}instva i u~e{}a dete-ta u sredwem obrazovawu.

Pribli`no tre}ina dece sredwo{kolskog uzrasta iz doma}instava sa potro{wom ispod linije siroma-{tva ne poha|a sredwu {kolu (34,3%). U ostatku populacije u~estalost nepoha|awa je oko 6 puta mawa(5,8%). Siroma{ni se tako|e u ve}oj meri opredequju za jednogodi{we, dvogodi{we i trogodi{we sred-we obrazovawe (28,4%) naspram ostatka populacije (19,2%). Tre}ina poha|a ~etvorogodi{wu {kolu(32,8%) {to sugeri{e da je pove}awe popularnosti ovog tipa {kole u posledwih 5 godina (A@S 2002/2007)uticalo i na obrazovna opredeqivawa siroma{nih. Upisivawe gimnazije je kod siroma{nih izuzetno ret-ko (4,5%).

Grafikon 1: U~e{}e u razli~itim tipovima sredwih {kola kod siroma{nih i u ostatku populacije

Analiza sredweobrazovnog obuhvata dece iz razli~itih kvantila potro{we daje sli~ne rezultate. Naj-kriti~niji je prvi kvantil (najsiroma{niji), u kome 23,1% ispitanika referentnog uzrasta nije obuhva-}eno sredwim obrazovawem. Verovatno}a nepoha|awa sredwe {kole se zna~ajno smawuje ve} u drugomkvantilu (6,2%), dok je kod najbogatijih najmawa (2,3%), {to ovakvu segmentaciju potro{we ~ini indika-tivnom za kreirawe daqih politika unutar sredweg obrazovawa. U prvom i drugom kvantilu je tako|e iz-raèna tendencija opredeqivawa za {kole niìh stepena kvalifikacije. I pored toga, ~etvorodi{wastru~na {kola je naj~e{}i izbor u svim kvantilima. Verovatno}a poha|awa gimnazije se pravilno pove}a-va sa potro{wom doma}instva, da bi kod najbogatijih dostigla tre}inu populacije (34,9%).

50

100%

80%

60%

40%

20%

0%

34.3%

5.8%

28.4%

19.2%

32.8%

56.7%

4.5%

18.3%

Siroma{ni(ispod 8.883 din.)

Ostali

Ne ide u {kolu 1,2,3 - godi{wasredwa {kola

êtvorogodi{wastru~na/

umetni~ka {kola

Gimnazija

Tip sredwe {kole


Grafikon 2: U~e{}e u razli~itim tipovima sredwih {kola za svih pet kvantila potro{we

Hi kvadrat=167, 176, df=12, p=0,000Kramer V=0,234, p=0,000; C=0,375, p=0,00

Potro{wa doma}instva po ekvivalentnom odraslom obja{wava oko 11% varijacija u u~e{}u i tipusredwe {kole (jednofaktorska analiza varijanse, v. Aneks, tabela 3). To je ~ini drugom po redu socio-eko-nomskom determinantom obuhvata sredwim obrazovawem, od svih ispitanih u ovom istraìvawu (najboqiprediktor je obrazovawe nosioca, o ~emu }e biti re~i ne{to kasnije).

Region

Obuhvat sredwim obrazovawem zna~ajno varira izme|u razli~itih regionalnih celina zemqe. Najve}a u~e-stalost nepoha|awa sredwe {kole je u Vojvodini (13,1%), zatim [umadiji (8,1%) i jugoisto~noj Srbiji (7,1%).Naspram toga, najboqi obuhvat ostvaruju zapadna Srbija (3,8% izostaje) i isto~na Srbija (4,3% izostaje).

Grafikon 3. U~e{}e u razli~itim tipovima sredwih {kola za svih {est regiona zemqe

51

Ne ide u {kolu

1, 2, 3 - godi{wa sredwa {kola

êtvorogodi{wa stru~na/umetni~ka {kola

Gimnazija

Kvantili potro{we

1

44,0%

8,2%6,2%

56,0%61,3%

21,7%

14,2% 16,3%20,0%

4,7%2,8%

9,1%

58,9%54,4%

34,9%

8,4%2,3%

24,1%23,1%

28,7%

2 3 4 5

100%

80%

60%

40%

20%

0%

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Ne ide u {kolu

1, 2, 3 - godi{wa sredwa {kola


Gimnazija

Region

Beograd

5,3%

12,3%

60,2%

22,2%

48,8%

25,8%

13,1%

56,1%

27,3%

12,3%

3,8%

12,9%18,5%

8,1%16,8%

4,3%7,1%

14,7%19,7% 20,7%22,2%

57,6%53,8%

56,6%

Vojvodina ZapadnaSrbija

[umadija Isto~naSrbija

Jugoisto~naSrbija

Hi kvadrat=44,061, df=15, p=0.000Kramer V=0,120, p=0,000; C=0,203, p=0,000


Me|u onima koji poha|aju sredwu {kolu, ~etvorogodi{wa stru~na ili umetni~ka {kola je naj~e{}i iz-bor unutar svih regiona. Najve}e interesovawe za {kole niìh stepena kvalifikacije je u zapadnoj Srbi-ji (27,3%) i Vojvodini (25,8%), {to su istovremeno i podru~ja u kojima je upisivawe gimnazije najslabijezastupqeno. Obrnuta slika je u Beogradu i isto~noj Srbiji, sa duplo re|im opredeqivawem za niè pro-file i duplo ~e{}im opredeqivawem za gimnaziju.

Osetqivost Vojvodine, kao i relativno superioran poloàj isto~ne Srbije u ovom segmentu obrazovawaje donekle u neslagawu sa rezultatima koje je A@S 2002/2007. donela u drugim segmentima {kolstva, kao ina seriji indikatora siroma{tva. Tako|e, budu}i da je region kompleksna socio-ekonomska pojava, nejasnoje da li nejednak kros-regionalni obuhvat treba pripisati ekonomskim nejednakostima, infrastrukturiprosvete ili pak razli~itim kulturno-obrazovnim atmosferama unutar ovih podru~ja. Zbog toga, odlu~ilismo se za statisti~ku kontrolu potro{we, zaposlenosti nosioca, tipa naseqa, kori{}ewa zemqe i udaqe-nosti najbliè sredwe {kole prilikom testirawa ovog faktora3.

Unutar grupe siroma{nih, efekt regiona opstaje sa vrlo malim izmenama. Najugroèniji su siroma{nimladi iz Vojvodine, od kojih 76,5% ne poha|a {kolu. Jugoisto~na Srbija zadràva nepovoqan poloàj bezpromena. Novina je velika u~estalost nepoha|awa u Beogradu (40%) i ~esto opredeqivawe za {kole niìhstepena kod siroma{nih u isto~noj Srbiji (30%). U ostatku populacije (nesiroma{ni), struktura uticajaregiona na sredwe obrazovawe ostaje ista. Na ovom mestu treba re}i da u grupi siroma{nih efekt regio-na dobija na intenzitetu (Kramer V=0,431, C=0,521), {to sugeri{e da regionalne razlike najvi{e poga|a-ju najsiroma{niju populaciju.

Grafikon 4: U~e{}e u razli~itim tipovima sredwih {kola unutar {est regiona regiona i dve ka-tegorije potro{we

Siroma{ni: Hi kvadrat=24,919, df=10, p=0,006Kramer V=0,431, p=0,006, C=0,521, p=0,006Ostali: Hi kvadrat=32,458, df=10, p=0,000Kramer V=0,130, p=0,000; C=0,181, p=0,000

Unutar grupe dece zaposlenih nosioca, efekt regiona zadràva svoju strukturu i statisti~ku zna~ajnost(v. Aneks, tabela 5). Najve}a u~estalost nepoha|awa je u Vojvodini, a zatim u Beogradu; najve}a u~estalostupisivawa {kola niìh profila je u zapadnoj Srbiji.

52

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Ne ide u {kolu

1, 2, 3 - godi{wasredwa {kola

êtvorogodi{wastru~na/umetni~ka {kola

Region

Beograd Vojvodina ZapadnaSrbija

[umadija Isto~naSrbija

Jugoisto~naSrbija

40% 40%

20%

64% 63%

27%

77%84%

12%

4%

18%

57%

74% 78%84%

4%4%

30%

60%

29%

0%

25%

38%

10%

19%

30% 35%

12%

35%

4%

10%

8%

19%

8%6%

71%

Ost

ali

Ost

ali

Ost

ali

Ost

ali

Ost

ali

Ost

ali

Siro

ma{

ni

Siro

ma{

ni

Siro

ma{

ni

Siro

ma{

ni

Siro

ma{

ni

Siro

ma{

ni

3 Zbog malog broja ispitanika koji poha|aju gimnaziju, saèli smo ovu i kategoriju ~etvorogodi{we stru~-ne/umetni~ke {kole, kako bi uslovi Hi-kvadrat testa bili ispuweni.


Samo unutar urbanih podru~ja, uticaj regionalnih razlika ostaje isti (v. Aneks, tabela 6). Naspram to-ga, u ruralnim sredinama regionalna pripadnost gubi svoj zna~aj u determinisawu izbora sredwe {kole.Sli~na situacija je i kod kori{}ewa zemqi{ta i udaqenosti najbliè sredwe {kole (v. Aneks, tabela 7).Na ovim varijablama, region zadràva svoj uticaj kod urbanih kombinacija (nekori{}ewe zemqi{ta, uda-qenost sredwe {kole do 5 kilometara), a gubi zna~ajnost u mawim, agrarnim sredinama (zemqoradni~kadoma}instva, udaqenost od {kole ve}a od 5 km).

Na ovom mestu moèmo uo~iti nekoliko potencijalno rawivih populacija po regionima. Najugroèniju~ine mladi iz siroma{nih porodica u Vojvodini (ispod linije siroma{tva). U tom regionu, zaposlenostglave doma}instva i ìvot u urbanoj sredini ne otklawaju rizik od neukqu~enosti u sredwe obrazovawe.Slede}u rawivu grupu ~ine mladi iz najsiroma{nijih doma}instava u Beogradu. Neobuhvat ove kategorijeje neuo~en u prethodnim analizama (A@S 2002/2007). Najzad, specifi~an rizik karakteri{e zapadnu Srbi-ju. U woj je tendencija upisivawa niè stru~nih profila - a time i generacijska reprodukcija bede – naj-u~estalija reakcija siroma{nijih mladih.

Nejednak kros-regionalni obuhvat sredwim obrazovawem se ne moè objasniti razlikama u potro{wi.Regionalne razlike deluju i na doma}instva ujedna~ena po kategoriji potro{we, ~ak se pove}avaju u naj-siroma{nijim slojevima. Uticaj ove varijable se ne moè svesti ni na nejednak broj nezaposlenih, niti nabilo koji fenomen testiran u ovom istraìvawu. S druge strane, efekt regiona je ograni~en na urbanapodru~ja. U ostalim tipovima naseqa, regionalna filijacija gubi na va`nosti.4

Tip naseqa

Razlika u u~estalosti (ne)poha|awa sredwe {kole u urbanim i ruralnim naseqima je mala i statisti~-ki nezna~ajna. Umesto toga, tip naseqa uti~e na tip sredwe {kole za koju se mladi opredequju. Mladi izruralnih sredina u ve}oj meri upisuju {kole niìh profila kvalifikacije (24,5%) nego wihovi vr{wa-ci iz urbanih podru~ja (15,8%). S druge strane, u~estalost opredeqivawa za gimnaziju je tri puta ~e{}au gradu (24,9%) nego u ostalim vrstama naseqa (8,7%).

Grafikon 5: U~estalost poha|awa razli~itih tipova {kole po tipu naseqa

53

4 Posledwe zapaàwe delimi~no govori u prilog tuma~ewu da je nizak sredweobrazovni obuhvat Vojvodineposledica velike koncentracije poqoprivrednih doma}instava, na kojima mladi (po pretpostavci) smatraju daim sredwa {kola i nije neophodna za obezbe|ivawe prihoda. Ipak, uticaj Vojvodine ostaje izraèn i u urbanimpodru~jima, te se ovakvo tuma~ewe ne moè jednostavno odbraniti.

Urbano naseqe Ruralno naseqe

6,7%

15,8%

52,6%

24,8%

3,7%

24,5%

58,1%

3,7%

Tip naseqa

Ne ide u {kolu



Gimnazija

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Hi kvadrat=50,265, df=3, p=0,000Kramer V=0,222, p=0,000; C=0,217, p=0,000


Efekt tipa naseqa se gubi u populaciji ispod linije siroma{tva (v. Aneks, tabela 9).

Tako|e, nema ga kod dece iz doma}instava sa nezaposlenim i neaktivnim nosiocima, te kod svih onih ko-jima je sredwa {kola udaqena 2 ili vi{e kilometara. Moè se zakqu~iti da je tip naseqa varijabla kojaumereno uti~e na izbor tipa {kole (Kramer V=0.222), tako da prilikom izloènosti varijablama ve}eg ri-zika ona gubi na zna~aju.

Kori{}ewe zemqi{ta kao varijabla ne moderira uticaj tipa naseqa na izabrani tip sredwe {kole uciqnoj populaciji.

Kategorije ugroènih podru~ja

Pored ostalih ciqeva i programa, Nacionalna strategija o smawewu siroma{tva donosi i operativnupodelu ugroènih podru~ja sa predloènim instrumentima i prioritetima u delovawu (SSS, Rezime, str.109-111). Ova kategorizacija ukqu~uje:

1) Nerazvijena podru~ja (Zvornik, Malo Crni}e, Lebane...) 2) Najnerazvijenija podru~ja (Tutin, Pre{evo, @agubica...) 3) Jug Srbije ili kompaktno nerazvijeno podru~je (Dimitrovgrad, Vladi~in Han, Vrawe, Bujanovac...)4) Nova devastirana podru~ja - sa realnim padom dohotka u periodu od 1990. do 2000. ve}im od 80%

(Majdanpek, Bela Palanka, Bor...)5) Demografski najugroènija podru~ja – sa najve}im smawewem stanovni{tva i najve}om negativ-

nom stopom prirodnog prira{taja (Kwaèvac, Svrqig, Bela Crkva, Novi Be~ej...).

Svaka od grupa ukqu~uje izme|u 13 i 37 op{tina i podrazumeva odre|eni tip dràvne intervencije. Po-dela nije iskqu~iva – veliki broj op{tina spada u vi{e kategorija ugroènosti istovremeno (npr. Tutin,Pre{evo, Bosilegrad). @eleli smo da ispitamo da li ovakva konstelacija faktora u okviru regionalnihpolitika ima zna~ajnu prediktivnu vrednost za segment sredweg obrazovawa. U grafikonu vidimo u~esta-lost poha|awa odre|enih vrsta sredwih {kola za razli~ite kategorije ugroènosti.

Sve dobijene razlike su statisti~ki nezna~ajne, osim duplo u~estalijeg nepoha|awa sredwe {kole u naj-nerazvijenim podru~jima (15,8%), koje je na granici statisti~ke zna~ajnosti (p=0.55). Stoga se moè za-kqu~iti da pripadnost odre|enoj kategoriji ugroènih podru~ja ne implicira bilo kakav konzistentanspecifi~ni efekt unutar opredeqivawa za sredwe obrazovawe osim {to izgleda da postoji tendencija damladi iz najnerazvijenijih podru~ja u ne{to ve}oj meri ne}e poha|ati sredwe obrazovawe.

Grafikon 6. U~estalost poha|awa razli~itih tipova sredwe {kole unutar kategorija ugroènih podru~ja

54

Ne ide u {kolu



Gimnazija

Nerazvijenapodru~ja

Najnerazvi-jenija podru~ja

Demografskinajugroènija

podru~ja

Nova devastirana

podru~ja

Jug Srbije(kompaktnonerazvijeno

podru~je)

5,3%

26,7%

50,7% 50,0%

61,9%

21,6%

58,8%

15,7%

31,5%

38,9%

18,5%

11,1%

3,9%

13,3%17,7%

7,1%

18,4%15,8%15,8%

17,3%

Hi kvadrati nisu zna~ajni

100%

80%

60%

40%

20%

0%


Budu}i da su kategorije me|usobno preklapaju}e, re{ili smo da za svako podru~je odredimo „stepen ugro-ènosti“ kao broj razli~itih kategorija ugroènih podru~ja u koje ono spada. Ukr{tawe ove varijable saizabranim tipom sredwe {kole daje zanimqive rezultate:

Grafikon 7. U~estalost poha|awa razli~itih tipova {kole i stepen ugroènosti podru~ja


Sa pove}awem ugroènosti naseqa ne dolazi do pravilnog pada poha|awa razli~itih tipova sredwih{kola. Umesto toga, de{avaju se slede}e specifi~nosti:

● Op{tine koje istovremeno spadaju u najvi{e dve ugroène kategorije (takva je ve}ina op{tina iz ka-tegorizacije) u ve}oj meri karakteri{e upisivawe niè stru~nih sredwo{kolskih profila.

● Najugroènije op{tine u kategorizaciji (koje spadaju u tri kategorije istovremeno – npr. Bujanovac,Pre{evo, Tutin...) imaju najve}u stopu nepoha|awa sredwe {kole (13,3%), ali i najmawu u~estalostpoha|awa {kola niìh kvalifikacija (17,8%). Posebno je interesantno da je upravo u ovoj kategori-ji najve}a u~estalost poha|awa gimnazije (24,4%).

Moè se zakqu~iti da }e ugroènost op{tine na bilo kom od indikatora pove}ati verovatno}u upisi-vawa niè stru~nih profila. Tre}ina mladih (34,6%) iz dvostruko ugroènih podru~ja upisuje ove {kole.

S druge strane, najugroènija podru~ja imaju najve}i rizik od neupisivawa {kole. U~estalo opredeqi-vawe mladih za gimnaziju u ovim op{tinama se moè tuma~iti kao posledica postojawa maweg broja obra-zovnih profila, ve}e èqe da se migracijom na studije zapo~ne trajno iseqewe, ali mo`da i kao posledi-ca pove}ane dostupnosti fakulteta u ovim krajevima od kada je raseqen Univerzitet u Pri{tini.

Broj dece u doma}instvu

Kao zna~ajan indikator u~e{}a u sredwo{kolskom obrazovawu i izbora sredwe {kole, pokazao se i uku-pan broj dece u doma}instvu mla|e od 19 godina. Pretpostavka je bila da }e deca koja poti~u iz mnogobroj-nih porodica sa vi{e izdràvanih ~lanova, biti mawe ukqu~ena u sredwo{kolsko obrazovawe ili bira-ti sredwe {kole koje omogu}avaju brzo stru~no osposobqavawe. Moè se re}i da se ova hipoteza delimi~-no potvrdila.

55

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Ne ide u {kolu

1, 2, 3 - godi{wasredwa {kola54,9%

58,4%53,8%

44,4%

34,0%

13,2%

23,7%

4,6% 3,8%7,7%

13,3%

17,8%24,4%

18,2%

0 1 2 3

8,3%

8,6%


Gimnazija

Stepen ugroènosti podru~ja


Ono {to se na prvi pogled uo~ava jeste raspored dece iz doma}instava sa petoro i vi{e dece po kate-gorijama sredwe {kole. Iako je ovih doma}instava malo, va`no je primetiti da gotovo sva deca koja po-ti~u iz wih ne poha|aju sredwu {kolu (osim dvoje dece, jednog iz doma}instva sa 5 a jednog sa 7 dece ko-ji poha|aju ~etvorogodi{wu stru~nu ili umetni~ku {kolu). Iako se ovaj podatak moè smatrati naro~i-tim kuriozitetom, usled malog broja sredwo{kolaca koji dolaze iz ovakvih porodica, ne mogu se na osno-vu wega izvoditi pouzdani zakqu~ci. Stoga }e u daqem tekstu biti analizirani rezultati analize vari-janse koji preciznije pokazuju razliku u prose~nom broju dece u porodici po kategorijama sredwo{kol-skih ustanova.

Rezultati testa analize varijanse (v. Aneks, tabela 14) pokazuju da postoji zna~ajna razlika u prose~nombroju dece u doma}instvu izme|u mladih koji ne idu u {kolu i svih ostalih kategorija sredwo{kolskog ob-razovawa. Me|utim, ne postoji zna~ajna razlika u prose~nom broju dece izme|u pojedinih tipova sredwe{kole me|usobno, iz ~ega moèmo zakqu~iti da je broj dece u doma}instvu indikativan kada je u pitawu u~e-{}e u sredwo{kolskom obrazovawu, ali nije zna~ajan prediktor tipa sredwe {kole koju dete poha|a.

Tabela 3. U~e{}e u razli~itim tipovima sredwo{kolskog obrazovawa po broju dece u doma}instvu


Kada je u pitawu samo u~e{}e u sredwoj {koli, razlika u broju dece u doma}instvu ide u korist onih kojine poha|aju sredwu {kolu (v. Aneks, tabele 15 i 16). Veli~ina ove razlike je sredwa po veli~ini (r=0,372).

Iz ovih rezultata moèmo zakqu~iti da su, kada je u pitawu poha|awe sredwe {kole, naro~ito ugroè-ni oni mladi qudi koji poti~u iz mnogoqudnih doma}instava, naro~ito iz onih u kojima postoji vi{e de-ce mla|e od 19 godina. Ovo je i logi~no jer osobe mla|e od 19 godina uglavnom spadaju u kategoriju pasiv-nih i izdràvanih lica, pa je teret izdràvaoca, tj. aktivnih ~lanova, utoliko ve}i.

Pol nosioca doma}instva

Iako se pretpostavqalo da bi pol nosioca doma}instva mogao biti zna~ajna determinanta u~e{}a usredwo{kolskom obrazovawu i tipu sredwe {kole, ova hipoteza se nije potvrdila. Pol nosioca doma}in-stva nije u vezi sa zavisnim varijablama.

Potro{wa doma}instva na kulturu i rekreaciju

Nagla{avawe va`nosti kulture, sporta i ostalih rekreativnih aktivnosti od strane roditeqa, stvaradobre preduslove za razvijawe radoznalosti, {irokih interesovawa i visokih aspiracija kod wihove de-

56

20 21 12 7 8 5 3 2 78

4,4% 4,8% 14,3% 28,0% 88,9% 100,0% 75,0% 100,0% 7,6%

99 83 17 3 0 0 0 0 202

21,8% 19,0% 20,2% 12,0% 0% 0% 0% 0% 19,8%

241 268 41 11 1 0 1 0 563

53,0% 61,3% 48,8% 44,0% 11,1% 0% 25,0% ,0% 55,1%

95 65 14 4 0 0 0 0 178

20,9% 14,9% 16,7% 16,0% 0% 0% 0% 0% 17,4%

455 437 84 25 9 5 4 2 1.021

100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%

Broj dece mla|e od 19 godina

1 2 3 4 5 6 7 8 Ukupno

Tipsredwe{kole

Ne ide u {kolu

1,2,3-godi{wasredwa {kola


Gimnazija

Ukupno


ce. Porodice koje uvi|aju va`nost ovakvih aktivnosti, ulaga}e i vi{e materijalnih sredstava u te svrhe,a posledi~no }e se stvoriti dobri preduslovi za usmerenost na obrazovawe i zainteresovanost za {kolukod mladih qudi koji ìve u ovakvoj, stimulativnoj atmosferi.

U skladu sa tim, pretpostavili smo da }e ukupna potro{wa doma}instva na kulturu i rekreaciju biti do-bar indikator ukqu~enosti u sredwo{kolsko obrazovawe, kao i tipa odabrane sredwo{kolske ustanove.

Na osnovu rezultata koje je dala analiza varijanse, dobijeno je da postoji zna~ajna razlika izme|u svihkategorija sredwe {kole, osim izme|u onih koji ne idu u {kolu i onih koji poha|aju jednogodi{wu, dvogo-di{wu ili trogodi{wu sredwu {kolu. Moè se zapaziti linearni rast koli~ine potro{enog novca sa ra-stom stepena kvalifikacije sredwe {kole (v. Grafikon 9). Najvi{e novca za kulturu i rekreaciju tro{eporodice ~ija deca idu u gimnaziju (2.183,9 dinara), za wima slede deca koja poha|aju ~etvorogodi{wustru~nu ili umetni~ku {kolu (1.377,3), a sa najmawim izdvajawima su deca koja poha|aju jednogodi{wu,dvogodi{wu ili trogodi{wu {kolu (880,5) i deca koja ne idu u {kolu (322,2) koja se zna~ajno razlikuju odostalih kategorija, ali ne i me|usobno (v. Aneks).

Ovakvi rezultati su se mogli o~ekivati na osnovu ve} prikazanih analiza povezanosti kvantila potro-{we kome doma}instvo pripada i tipa sredwe {kole, s obzirom na visoku korelaciju izme|u kvantila ipotro{we na kulturu i rekreaciju (0,455). Ipak, gore prikazani rezultati doneli su jednu novu dimenzijucelom problemu. Dok se na osnovu kvantila potro{we mogu sa zadovoqavaju}om precizno{}u razlikovatikategorije sredwe {kole koju dete poha|a, ukupna potro{wa na kulturu i sport ne razlikuje sve ponu|enekategorije (v. Aneks, tabele 17, 18 i 19). Ovaj nalaz opravdava pretpostavku da materijalno stawe doma-}instva nije jedina va`na determinanta uspeha u {kolovawu, ve} da zna~ajni faktori mogu biti i vredno-sti i stavovi prema kulturi, obrazovawu, rekreativnim aktivnostima i slobodnom vremenu, koji rodite-qi usa|uju deci kroz vaspitawe. O mogu}im implikacijama ovih nalaza zakqu~ci bi se mogli doneti teknakon dodatnih istraìvawa koja bi produbila uo~eni problem, a zna~aj koji on potencijalno ima za kre-irawe obrazovne politike u ciqu suzbijawa siroma{tva je nesumwiv.

Grafikon 8. Prose~na potro{wa na kulturu i rekreaciju po tipovima sredwo{kolskog obrazovawa

Obrazovawe roditeqa

Vaàn indikator toga da li {kola sa uspehom vr{i kompenzatorsku ulogu i pruà podjednake {anse de-ci iz razli~itih socio-ekonomskih slojeva jeste i podatak o obrazovnoj strukturi roditeqa sredwo{ko-laca razli~itih profila, kao i mladih koji su van sistema sredwo{kolskog obrazovawa. Ukoliko se obra-

57

2.500

2.000

1.500

1.000

500

0

Prose~na potro{wa na kulturu i rekreaciju

322,2

880,5

1.377,3

2.183,9

Ne ide u {kolu



Gimnazija


zovne razlike izme|u roditeqa reprodukuju u generaciji sredwo{kolaca, to moè ukazivati na jedan odzna~ajnih potencijalnih mehanizama reprodukovawa socio-ekonomskih nejednakosti.

Od ukupnog broja dece koja nisu ukqu~ena ni u jedan vid sredwo{kolskog obrazovawa, ubedqivo je naj-ve}i procenat onih koji poti~u iz porodica sa nosiocem koji ima nivo obrazovawa mawi od trogodi{wesredwe {kole, gde je ne{to mawe od polovine u~enika (41,1%) ~ije glave doma}instva imaju najniì nivostru~ne spreme. Nasuprot ovome, {to je posmatrani nivo {kole vi{i, to raste procenat nosioca doma}in-stva sa vi{im nivoima stru~ne spreme. Tako je me|u u~enicima ~etvorogodi{wih stru~nih {kola skoro po-lovina onih iz porodica ~iji nosioci i sami imaju zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu (42,6%), dokje me|u gimnazijalcima najvi{e onih ~iji nosioci imaju najmawe fakultetsku diplomu (41,6%). Nasuprottome, me|u gimnazijalcima samo je 15,7% u~enika ~iji nosioci doma}instva imaju zav{enu samo osnovnu{kolu, ili su bez we.

Grafikon 9. Obrazovawe nosioca s obzirom na u~e{}e u razli~itim tipovima sredwo{kolskog ob-razovawa dece


Analiza varijanse pokazuje da obrazovawe nosioca obja{wava oko 13% varijanse u u~e{}u i vrsti sred-we {kole (v. Aneks, tabela 21), {to je ~ini najsna`nijom socio-ekonomskom determinantom obuhvata sred-wim obrazovawem, od svih ispitanih u ovom istraìvawu (potro{wa doma}instva obja{wava oko 11%).

Postoje osnove da se pretpostavi da nosilac doma}instva ima uticaja na uspeh u {kolovawu deteta naj-pre ukoliko mu je ujedno i roditeq (ili vr{i ulogu roditeqa), jer se taj potencijalni uticaj odvija prekovaspitno-obrazovnih praksi u porodici, preno{ewem odre|enih stavova prema {koli i u~ewu, zajedni~-kim aktivnostima sa detetom itd5. Pored toga, ima indikacija da se uticaji majke i oca na obrazovne ci-qeve i uspehe deteta razlikuju. U nekim ranijim istraìvawima (Desforges & Abouchaar, 2003) prona|enaje veza izme|u nivoa obrazovawa majke i kvaliteta ukqu~ivawa u obrazovni rad sa detetom, koji je ~vrsto

58

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Tip sredwe {kole

Bez {kole/osnovna {kola

Stru~ne {kole (1, 2, 3 god.)

Sredwe {kole (4 god.)

Visoko obrazovawe

Ne ide u {kolu

71,8%

24,4%

1,3%

41,1%

18,8%

37,1%

3,0%

25,9%

42,6%

14,2% 15,7%9,0%

33,7%

41,6%

17,2%

2,6%



umetni~ka {kola

Gimnazija

5 Ovde se èli re}i da je relevantnije povezan sa {kolskim uspehom deteta neko ko ga, prema svojoj ulozi u po-rodici, neposredno vaspitava i podu~ava, dakle wegovi roditeqi ili starateqi. Me|utim, na osnovu Ankete oìvotnom standardu (RZS, 2007), nosilac doma}instva moè detetu sredwo{kolskog uzrasta da bude i npr. dedaili stric, ne nu`no roditeq/starateq. Kako bismo dobili {to pouzdanije informacije o povezanosti obrazova-wa roditeqa i poha|awa sredwe {kole wihove dece u ispitivawe smo uvrstili samo u~enike koji su deca nosi-oca doma}instva ili wihovih partnera, pa su kao majke prepoznati ènski nosioci doma}instva i supruge mu-{kih nosioca, a kao o~evi mu{ki nosioci i partneri ènskih nosioca.


povezan sa {kolskim postignu}em deteta (ovo vaì ~ak i kada se iskqu~i uticaj materijalnog stawa poro-dice, pri tom analogno nije prona|eno za nivo obrazovawa oca). Smatra se da se uticaj maj~inog obrazova-wa odvija kroz pruàwe podr{ke razvoju intelektualnih ve{tina deteta kroz zajedni~ku interakciju i re-{avawe problema u ku}nom setingu. Zakqu~eno je da nisko obrazovawe majke, pored lo{eg materijalnogstatusa porodice, predstavqa najzna~ajniji od svih socio-ekonomskih faktora rizika koji uti~u na {kol-sko postignu}e dece. Kako bi se proverili navedeni nalazi ispitana je obrazovna sruktura, zasebno za obaroditeqa, s obzirom na poha|awe sredwe {kole i izbor vrste obrazovne ustanove wihove dece. Me|utim,dobijen je veoma sli~an nalaz kao kada je ispitivana struktura obrazovawa nosioca i nije se pokazala raz-lika izme|u obrazovne strukture majki i o~eva u posmatranom uzorku6.

Grafikon 10. Obrazovawe oba roditeqa s obzirom na u~e{}e u razli~itim tipovima sredwo{kol-skog obrazovawa dece

Obrazovawe majke * tip sredwe {kole: Hi kvadrat=169,101, df=9, p=0,000Kramer V=0,244, p=0,000; C=0,389, p=0,000

Obrazovawe oca * tip sredwe {kole: Hi kvadrat=211,819, df=9, p=0,000Kramer V=0,284, p=0,000; C=0,442, p=0,000

Dakle, dok je sa jedne strane proporcija roditeqa (i majki i o~eva) sa najniìm obrazovnim kvalifika-cijama sve mawa kako se ide od grupe mladih koji ne poha|aju sredwu {kolu pa do grupe gimnazijalaca (pr-ve dve kolone u gorwoj tabeli), to je sa druge strane proporcija roditeqa sa najvi{im stepenom stru~nespreme sve ve}a (pretposledwe dve kolone). Ova ~iwenica jasno ukazuje na reprodukovawe obrazovnestrukture roditeqa u slede}oj generaciji i veoma je indikativna za procenu stepena u kom obrazovni si-stem pruà jednake {anse deci koja poti~u iz razli~itih socio-ekonomskih slojeva tj. evaluaciju uspe{no-sti sa kojom {kola vr{i svoju ulogu kompenzatornog mehanizma za ublaàvawe dru{tvenih nejednakosti.

59

6 Ovakav nalaz ne iznena|uje kada se uzme u obzir da ove tri varijable koreliraju u zna~ajnoj meri. Koefici-jent korelacije izme|u obrazovawa nosioca i obrazovnog nivoa oca je ~ak 0,982, dok sredwa korelacija izme|uobrazovawa nosioca, oca i majke iznosi 0,781 (v. Aneks, tabela 23). Ipak, kada se u regresionu analizu poredobrazovawa majke uvede kao dodatni prediktor stepen obrazovawa oca zna~ajno se pove}ava proporcija obja{we-ne varijanse izbora tipa sredwe {kole, iako je to pove}awe srazmerno malo i iznosi oko 4%, {to je posledicarelativno visoke korelacije izme|u prediktora koja iznosi 0,637 (proporcije obja{wene varijanse i standardi-zovani regresioni koeficijenti dati su u Aneksu, tabele 24 i 25). Ovaj rezultat ukazuje na to da su stepen obra-zovawa majke i oca ipak u razli~itoj meri povezani sa tipom sredwe {kole deteta, i da je {kolska sprema majkeneznatno boqi prediktor.

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Ne ide u {kolu



Gimnazija

Majka

Bez {kole/osnovna {kola

Stru~ne {kole(1, 2, 3 god. )

Sredwe {kole(4 god.)

Visoko obrazovawe

Otac Majka Otac Majka Otac Majka Otac

78%

54%

72%

39%33%

19% 22%

11%

3%8%

21%

6%6%

2%8%

20% 19%

36%

49%40%

45%

37%

25%

39%35%

42%

13%12%

0%2%

2%2%


Status doma}instva na trì{tu rada

S obzirom na to da se u Studiji o ìvotnom standardu (RZS, 2007) govori o povezanosti nivoa obrazova-wa i ekonomskog statusa sa statusom na trì{tu rada, ispitano je da li je radna angaòvanost nosio-ca doma}instva na neki sistematski na~in povezana sa u~estvovawem u sredwo{kolskom obrazovawu decekoja tom doma}instvu pripadaju, kao {to se to prethodno pokazalo za stepen obrazovawa nosioca i mate-rijalni status porodice. Me|utim, kada se status zaposlenog lica dodeli svakom nosiocu koji je najmawejedan sat tokom nedeqe u kojoj je sprovedena Anketa o ìvotnom standardu (RZS, 2007) obavqao neki pla-}en posao7, ne pokazuje se nikakva zna~ajna povezanost sa zavisnim varijablama. To zna~i da se u grupamamladih referentnog uzrasta nalaze sli~ne proporcije zaposlenih i nezaposlenih, tj. neaktivnih nosila-ca, bez obzira koji tip sredwe {kole ti mladi poha|aju, i da li uop{te idu u {kolu.

Grafikon 11: Status nosioca doma}instva na trì{tu rada s obzirom na u~e{}e u razli~itim ti-povima sredwo{kolskog obrazovawa dece

Hi kvadrati nisu zna~ajni

Kako bi se do{lo do nekog indikatora koji se ne ti~e samo nosioca, ve} potpunije opisuje poloàj ~ita-vog doma}instva u pogledu statusa na trì{tu rada, izra~unat je odnos izdràvanih i zaposlenih~lanova doma}instva. O~ekivalo se da taj pokazateq posebno ukaè na mnogo~lane porodice u kojima susamo jedan ili dva ~lana u radnom odnosu i gde ima smisla pretpostaviti da je na deci koja zavr{e osnov-nu {kolu veliki pritisak da se {to pre zaposle (pa je verovatnije da oni upisuju sredwe {kole koje trajumawe od ~etiri godine ili da odustaju od poha|awa sredwo{kolskog obrazovawa). Me|utim, ovakva o~eki-vawa nisu potvr|ena u analizi varijanse koja ne pokazuje nikakve statisti~ki zna~ajne razlike u koli~ni-cima broja izdràvanih i zaposlenih ~lanova izme|u grupa definisanih tipom sredwe {kole.

Dakle, ~ini se da sama informacija o tome da li je nosilac zaposlen, kao i o proporciji onih koji se uporodici izdràvaju od dohodaka ostalih ~lanova, nije dovoqno prediktivna za procenu vrste u~e{}a usredwo{kolskom obrazovawu. Kao relevantniji su se pokazali podaci o dohotku tj. prihodima doma}instva

60

62,8%

37,2%

69,3%

30,7%

70,0%

30,0%

70,2%

29,8%

Zaposleno lice

Nezaposlenoili neaktivno lice

100%

80%

60%

40%

20%

0%

Ne ide u {kolu 1,2,3 - godi{wasredwa {kola

Tip sredwe {kole


umetni~ka {kola

Gimnazija

7 Ovakva definicija zaposlenog lica kori{}ena je u A@S-u (RZS, 2007.) i ona sledi preporuke Eurostat-a iMe|unarodne organizacije rada. Wome se podrazumeva da u zaposlena lica spadaju ne samo ona koja imaju zasno-van radni odnos u nekoj radnoj organizaciji ili ustanovi, ve} i samostalni poqoprivrednici, pomaù}i ~la-novi porodice i neformalno zaposlena lica. Kao {to }e se videti, ovako definisan radni status nosioca skri-va vezu sa u~e{}em i vrstom sredwo{kolskog obrazovawa dece, jer ne sadrì informacije o poloàju nosiocana radnom mestu. U Studiji o ìvotnom standardu (RZS, 2007.) pre svega se ovaj aspekt radnog statusa pomiwekao povezan sa nivoom obrazovawa i ekonomskim stawem, {to su sve zna~ajni prediktori u~e{}a u sredwo{kol-skom obrazovawu.


(o ~emu je bilo re~i na po~etku izlagawa rezultata, prilikom komentarisawa indikatora materijalnogstatusa porodice) i podatak o vrsti aktivnosti u koju je nosilac ukqu~en.

Grafikon 12: Glavna aktivnost nosioca doma}instva s obzirom na u~e{}e u razli~itim tipovimasredwo{kolskog obrazovawa dece


Indikativan je podatak da u grupi mladih sredwo{kolskog uzrasta koji nisu ukqu~eni u obrazovni si-stem tre}ina poti~e iz porodica ~iji je nosilac nezaposlen ili nesposoban za rad, dok je procenat neza-poslenih nosioca tri puta mawi u grupi gimnazijalaca i u~enika ~etvorogodi{wih sredwih {kola i izno-si oko 10%. Obrnuto vaì za procenat nosilaca koji su u radnom odnosu, koji je najvi{i za grupu gimnazi-jalaca (61,8%), ne{to mawi za u~enike ostalih tipova sredwih {kola, dok je u grupi mladih koji ne idu usredwu {kolu duplo niì (29,5%). Pored toga, procenat nosilaca koji rade van radnog odnosa je dva do petputa vi{i kod mladih koji nisu obuhva}eni sredwo{kolskim obrazovawem, nego kod onih koji jesu. Ovakvaveza izme|u radne aktivnosti nosioca doma}instva i poha|awa sredwe {kole dece koja tom doma}instvupripadaju, koja je najverovatnije posredovana materijalnim statusom doma}instva, kao i obrazovnim nivo-om nosioca8, ukazuje na jo{ jedan mogu}i mehanizam reprodukcije siroma{tva i socijalnih nejdenakostiuop{te, jer su mladi sa niìm i sredwim nivoom obrazovawa najrizi~nija grupacija na trì{tu rada (Stu-dija o ìvotnom standardu, RZS, 2007).

Kanoni~ka diskriminativna analiza

U prethodnom delu rezultata prikazane su analize pojedina~nih povezanosti izme|u odabranih socio-ekonomskih varijabli sa u~e{}em u sredwo{kolskom obrazovawu i izborom tipa sredwe {kole.

Nakon {to su izdvojene one nezavisne varijable koje su se pokazale statisti~ki zna~ajno povezanim sazavisnim, pristupilo se traèwu prediktivnog modela koji bi najadekvatnije obja{wavao razlike u ukqu-~enosti i izboru sredwo{kolskog obrazovawa. Multivarijantna tehnika koja je odabrana za tu svrhu je ka-noni~ka diskriminaciona analiza zbog toga {to ona predstavqa postupak pomo}u kojeg se dobija takva li-nearna kombinacija prediktorskih varijabli koja najboqe razvrstava ispitanike u grupe, u ovom slu~ajukategorije sredwo{kolskog obrazovawa i u~e{}e u istom. S obzirom na to da je ovo parametrijska tehni-

61

8 Postoji umereno jaka zna~ajna povezanost izme|u glavne aktivnosti nosioca i wegovog obrazovawa, kao i eko-nomskog statusa porodice (detaqni podaci dati su u Aneksu).

Zaposleni poslodavci

Rade van radnog vremena

Samostalno zaposleni

Penzioneri

Nezaposlenii nesposobni za rad

Ne ide u {kolu 1, 2, 3 - godi{wasredwa {kola

Tip sredwe {kole


umetni~ka {kola

Gimnazija

100%

80%

60%

40%

20%

0%

29,5%

19,2%12,8%

10,3%

28,2%

48,0%

7,4%

12,4%12,9%19,3%

55,2%

21,3%

61,8%

5,2%8,7% 9,6%

21,9%

9,6%2,8%3,9%


ka, nisu sve varijable koje su se pokazale povezanim sa zavisnim varijablama mogle u}i u prediktivni mo-del9.

Kod diskriminativne funkcije koja razvrstava ispitanike po tipu sredwe {kole, varijable koje su sepokazale najindikativnijim i sa najve}om eksplanatornom mo}i, i posledi~no u{le u model, su obrazova-we nosioca doma}instva, ukupna potro{wa po ekvivalentnom odraslom i aktivnost nosioca doma}instva.

Tabela 4: Statistici kanoni~ke diskriminativne funkcije za razvrstavawe po tipu sredwe {kole

Iz analize datih koeficijenata kanoni~ke diskriminativne funkcije i koeficijenata strukture moèse zakqu~iti da je varijabla sa najve}om eksplanatornom mo}i obrazovawe nosioca doma}instva. Obrazo-vawe nosioca je, dakle, najva`niji prediktor, zatim sledi ukupna potro{wa doma}instva po ekvivalentnomodraslom dok je najslabija aktivnost nosioca doma}instva. Koeficijent kanoni~ke korelacije iznosi 0,446,a ovaj model ta~no svrstava 57,7% slu~ajeva u ta~ne grupe kriterijumske varijable (v. Aneks, tabela 27).

Kada je u pitawu u~e{}e u sredwoj {koli iste varijable su se pokazale najprediktivnijim, s tom razli-kom {to je u ovaj model u{la i varijabla broj dece u doma}instvu mla|e od 19 godina.

Tabela 5: Statistici kanoni~ke diskriminativne funkcije za razvrstavawe po u~e{}u u sredwo-{kolskom obrazovawu

Za razliku od prethodnog modela, pri diskriminaciji u~e{}a u sredwo{kolskom obrazovawu, najve}irelativni doprinos ima broj dece u doma}instvu. Nakon wega sledi obrazovawe nosioca doma}instva, ak-tivnost nosioca doma}instva i na kraju ukupna potro{wa po ekvivalentnom odraslom. Koeficijent kano-

62

9 Varijable kao {to su region i tip naseqa, iako su se pokazale statisti~ki zna~ajno povezanim sa u~e{}em usredwe{kolskom obrazovawu i tipom sredje {kole, nisu mogle u}i u prediktivni model zbog niskog nivoa mere-wa (varijable su na nominalnom nivou, a zahteva se intervalni). Tako|e, varijable kao {to su stepen ugroèno-sti podru~ja i koli~ina novca po ekvivalentnom odraslom koji se tro{i na kulturu i rekreaciju, iako su inici-jalno u{le u model, bile su izba~ene zbog male eksplanatorne mo}i koja je posledica visoke korelacije sa osta-lim prediktorskim varijablama.

Obrazovawe nosiocadoma}instva ,673 ,691

Ukupna potro{wa poekvivalentom odraslom ,448 ,864

Aktivnost nosiocadoma}instva -,235 -,461

Standardizovanikoeficijent kanoni~ke

diskriminativne funkcije Koeficijent strukture

Prediktorskevarijable

Broj dece u doma}instvu ,654 ,751

Obrazovawe nosiocadoma}instva -,478 -,658

Aktivnost nosiocadoma}instva ,256 ,485

Ukupna potro{wa poekvivalentom odraslom -,150 -,465

Standardizovanikoeficijent kanoni~ke

diskriminativne funkcije Koeficijent strukture

Prediktorskevarijable


ni~ke korelacije za ovaj model iznosi 0,387, a procenat ta~no raspore|enih slu~ajeva iznosi ~itavih94,4% (v. Aneks, tabela 28).

Iako ovi podaci ne govore o apsolutnoj vrednosti prediktora i daju samo relativnu hijerarhiju istih,ipak se name}e zakqu~ak o presudnoj va`nosti obrazovawa nosioca doma}instva kada je u pitawu sredwo-{kolsko obrazovawe deteta. Tako|e, iako neindikativan kada je u pitawu tip sredwe {kole, broj dece udoma}instvu je odli~an, mo`da i najva`niji prediktor u~e{}a u sredwo{kolskom obrazovawu, {to jo{ jed-nom podvla~i naro~itu vulnerabilnost mladih qudi koji poti~u iz mnogo~lanih porodica.

Diskusija i zakqu~ak

Ovo istraìvawe potvrdilo je postojawe povezanosti izme|u razli~itih indikatora socio-ekonomskogstatusa porodice i {kolskog postignu}a dece, {to je ina~e veoma robustan nalaz potvr|en u velikom bro-ju istraìvawa vr{enim u razli~itim zemqama u posledwih nekoliko decenija (Sacker, 2002). Ipak, iakoje pokazano da razlike u {kolskom postignu}u poti~u od klasnih tj. socio-ekonomskih razlika, ne postojisaglasnost u pogledu prirode mehanizama koji posreduju ovu vezu. Razli~ite interpretacije mogu}e jeokvirno podeliti u tri grupe (Nechyba et al, 2005.) na:

a) one koje govore o „kulturi siroma{tva“, {to se odnosi na prepoznatu tendenciju da se u siroma{nimporodicima sa niskim nivoom obrazovawa roditeqa ne vrednuje obrazovawe i da se mali akcenat sta-vqa na {kolsko postignu}e dece. Ovo niè vrednovawe obrazovawa se moè shvatiti kao „reakcija“na marginalizaciju i diskriminaciju siroma{nih u dru{tvu i obrazovnom sistemu. Zbog duge istori-je marginalizacije siroma{ni mogu izgraditi verovawe da im obrazovawe nije dostupno na isti na-~in kao drugima, da obrazovawe nije otvoreno za wih kao {to je to slu~aj sa drugima, niti da }e bitiprihva}eni kao drugi;

b) one koje ukazuju na to da porodice koje se nalaze niè na dru{tvenoj lestvici imaju mawak „socijal-nog kapitala“, u tom smislu da wihovi ~lanovi neguju druga~ije ve{tine komunikacije, pregovarawai dogovorawa u odnosu na one koji dominiraju u okviru obrazovnog sistema. Ovi druga~iji obrasci ko-munikacije se opaàju od strane obrazovnog sistema kao nedovoqna socijalna kompetentnost usled~ega mogu nastati raznovrsni nesporazumi izme|u siroma{nih i obrazovnog sistema pri ~emu }e se„nedovoqna kompetentnost“ siroma{nih opaàti kao osnovni izvor problema. Siroma{ni, tako|e,~esto nisu deo socijalne mreè u svojoj zajednici koja bi im olak{ala kontakt sa {kolskim sistemom;

v) one koje isti~u postojawe „institucijalnih barijera“ koje oteàvaju pristup {kolskom sistemu decii roditeqima iz niìh slojeva, tj. {kola se prepoznaje kao institucija sa sopstvenim vrednostima izahtevima koji odgovaraju sredwoj klasi, odnosno favorizuju decu iz porodica sa vi{ih stupwevadru{tvene lestvice.

Analiza ovih mehanizama otkriva da se oni pre svega ti~u skupova stavova i vrednosti (npr. nedovoq-no vrednovawe obrazovawa u porodicama niskog socio-ekonomskog statusa), kao i ve{tina i sposobnosti(druga~iji obrazci komunikacije niè obrazovanih roditeqa u odnosu sa nastavnicima ili u~estvovawe u{kolskim obavezama dece).

Upravo ovakvi uvidi su zna~ajni za kreatore obrazovnih politika, jer ukazuju na potencijalne strategi-je borbe protiv dru{tvenih nejednakosti u okviru sistema {kolstva, koje bi mogle biti uperene na poku-{aje promene ovih sociopsiholo{kih varijabli. Naime, nalazi koji poti~u iz Studije o ìvotnom standar-du, kao i iz analize ovde date, samo jasno govore o ciqnim grupama na koje bi mere socijalne politike tre-balo da budu usmerene, ali ni{ta ne kaù o prirodi i sadràju tih mera. Stoga }e biti dat saèti preglednekih rezultata relevantnih istraìvawa iz strane stru~ne literature, koji su posluìli kao osnova zaosmi{qavawe pojedinih programa usmerenih na smawewe socijalnih nejednakosti u {kolskim postignu}i-ma dece koji se sprovode u drugim zemqama (naj~e{}e u Velikoj Britaniji i SAD).

63


Zna~ajan deo literature iz ove oblasti ti~e se uloge angaòvanosti roditeqa, kao faktora koji ima poten-cijal da niveli{e i umawi negativan uticaj socio-ekonomskih razlika na de~ije u~e{}e i uspeh u obrazova-wu (Desforges & Abouchaar, 2003). Roditeqsko posve}ivawe deci i u~estvovawe u wihovim planovima i {kol-skim aktivnostima (zainteresovanost za dete i razgovor sa wim, pomo} u izradi doma}ih zadataka, posete na-stavnicima itd.) imaju uticaj na wihovo {kolsko postignu}e, motivaciju, samopouzdawe i prilago|enost na{kolu, i to najvi{e kroz promociju stavova, vrednosti i aspiracija koji pozitivno vrednuju u~ewe i obrazo-vawe. êsto su povezani sa socio-ekonomskim statusom porodice i obrazovawem roditeqa, naro~ito majke,ali zna~ajno je to da je pozitivan efekat ovakvih obrazovnih praksi vidqiv i u nepoèqnim socio-ekonom-skim porodi~nim okolnostima. To zna~i da angaòvawe roditeqa koji pripadaju niìm slojevima na dru{tve-noj lestvici ima pozitivan efekat na {kolski uspeh deteta i bez obzira na negativno dejstvo nepovoqne ma-terijalne situacije, niskog obrazovnog nivoa roditeqa ili veli~ine porodice (ibid). Ina~e, istraìvawa po-kazuju da osim objektivnih prepreka poput nedostatka znawa i ve{tina, mawka vremena za bavqewe detetomili frustriranosti usled premorenosti i stalne zabrinutosti za budu}nost, postoje i neki faktori psiholo-{ke prirode, na koje je ne{to lak{e uticati, poput nedostatka samopouzdawa, ose}aja nekompetentnosti i ne-identifikovawa sa ulogom roditeqa kao vaspita~a, a koji posreduju roditeqsku angaòvanost oko {kolskihobaveze deteta, koja posledi~no pozitivno deluje na wegovo postignu}e (Hoover-Dempsey and Sandler, 1997).

Pokazalo se da su qudi sposobni da usvoje nove ve{tine i kompetencije ukoliko im je potreba za tim ko-municirana na pravi na~in i ukoliko postoji zainteresovanost i angaòvawe svih ukqu~enih strana. Kom-penzatorni programi i strategije usmereni na poboq{avawe poloàja u okviru obrazovnog sistema decekoja poti~u iz depriviranih socio-ekonomskih slojeva naj~e{}e su vezani za unapre|ivawe povezanostipredstavnika {kole i roditeqa i pospe{ivawe obostrane saradwe i razumevawa. Naime, studije pokazujuda nivo obrazovawa roditeqa pozitivno korelira sa uspostavqawem kontakta izme|u nastavnika i rodi-teqa. Neobrazovani roditeqi, iz radni~ke klase doìvqavaju komunikativne barijere u interakciji sanastavnicima, koje prepoznaju kao superiorne, hladne i na distanci (Kohl et al, 2000). Potrebno je stoga da{kola, zajedno sa lokalnom zajednicom, izgradi kapacitete za podr{ku porodicama iz rizi~nih grupa, re-surse za poja~ano pra}ewe napredovawa dece koja poti~u iz tih porodica i kompetence za izgradwu dina-mi~nog saradni~kog odnosa sa wihovim roditeqima, koje treba podsta}i da prepoznaju svoju ulogu kao ak-tera u obrazovawu sopstvene dece.

Rezultati ovog istraìvawa, ukupno uzev{i, uglavnom su potvrdili nalaze iz Studije o ìvotnom stan-dardu i jo{ jednom podvukli kategorije stanovni{tva, na osnovu wihovog socio-ekonomskog statusa, koje sunajrizi~nije kad je u pitawu sticawe kvalifikacija kroz obrazovawe. Posebno ugroène grupe mladihsredwo{kolskog uzrasta poti~u iz siroma{nih doma}instava, naro~ito onih koja se nalaze ispod linijesiroma{tva ili pripadaju prvom kvantilu potro{we, iz porodica sa nisko obrazovanim roditeqima, ko-ji su ili nezapolseni ili rade na mawe kvalifikovanim poslovima i u neformalnom sektoru. Pokazalo seda je ovakva socio-ekonomska struktura porodice posebno rizi~na u Vojvodini i Beogradskom okrugu, jer jetada najindikativnija za odustajawe od sredwo{kolskog obrazovawa, dok u zapadnoj Srbiji uti~e na pove-}anu incidenciju upisivawa niè stru~nih profila. S obzirom na ~iwenicu da se regionalne razlike upoha|awu sredwih {kola ne mogu svesti na neke od ostalih posmatranih demografskih i ekonomskih fak-tora, ostaje otvorena mogu}nost postojawa suptilnijih kulturalnih razlika ili neujedna~enosti u vaspit-no-obrazovnim praksama koje su relevantne za u~e{}e u obrazovnom sistemu, a koje nisu obuhva}ene istra-ìvawima ovog tipa (isto vaì i za pomenute kategorije ugroènih podru~ja).

Pored toga, mladi iz porodica sa vi{e dece ~e{}e odustaju od poha|awa sredwe {kole, verovatno zbogpritiska da se {to pre zaposle, i multivarijantna analiza izdvaja ovaj faktor kao najindikativniji zapredvi|awe u~e{}a u sredwo{kolskom obrazovawu. Iako je obuhvat dece sredwim nivoom obrazovawa re-lativno visok (iznosi 92,4%), socio-ekonomska struktura onih koji su van obrazovnog sistema, kao i u~e-nika niè stru~nih profila, ukazuje na nejednakosti koje {kola ima zadatak da anulira, umesto da produ-bquje (razlike na vi{im nivoima obrazovawa jo{ su ekstremnije, A@S, 2002/2007), ~ime sebe stavqa u ulo-gu potencijalno najzna~ajnijeg mehanizma reprodukcije siroma{tva i dru{tvenih razlika.

Zna~ajno je za kraj ista}i da bilo koje mere i strategije treba usmeriti pre svega na niè nivoe {kolo-vawa. O~igledno je da socio-ekonomske nejednakosti itekako postoje i u osnovnoj {koli, samo su one mawe

64


eksplicitno izraène nego {to je to slu~aj sa kasnijim nivoima {kolovawa (odraàvaju ih npr. indikato-ri {kolskog uspeha). Ne treba zaboraviti na ~iwenicu da pred svr{enim osnovcima ne stoji jednostavnoizbor razli~itih sredwih {kola koje oni biraju po svom naho|ewu. Za to koje }e im opcije biti dostupnepre svega ih kvalifikuje uspeh u osnovno{kolskom obrazovawu, pa kada se posmatra sredwo{kolska popu-lacija te ve} postoje}e nejednakosti postaju vidqive.

65


Reference

Desforges, C. & A. Abouchaar (2003). The impact of parental involvement, parental support and familyeducation on pupil achievement and adjustment, Queen’s Printer, UK.

Hoover-Dempsey, V. Kathleen & H. M. Sandler (1997). Why do parents become involved in their's children'seducation? Review of Educational Reseach, Vol. 67, No. 1, p. 3-42.

Kohl, O. Gwynne, Liliana J. Lengua & R. J. McMahon (2002). Parent Involvement in School: ConceptualizingMultiple Dimensions and Their Relations with Family and Demographic Risk Factors. Journal of SchoolPsychology, Vol. 38, No. 6, p. 501-523.

Nechyba, T., P. McEwan & Dina Older-Aguilar (2005). The Impact of Family and Community Resources onStudent Outcomes, Ministry of Education, New Zeland, preuzeto sahttp://www.educationcounts.govt.nz/_data/assets/ pdf_file/0020/7283/The-Impact-of-Family-and-Community-Resources.pdf

Sacker, Amanda, Ingrid Schoon & M. Bartley (2002). Social inequality in educational achievementand psychosocial adjustment throughout childhood: magnitude and mechanisms. Social Science & Medicine,Vol. 55, p. 863-880.

Vukmirovi}, D. & Govoni, R. S. (2008). Studija o ìvotnom standardu.Republi~ki zavod za statistiku, Beograd.

66


EFEKTI REALIZOVANIH OBUKAZA ODRASLE U SARADWI CENTRA ZA

KONTINUIRANO OBRAZOVAWE ODRASLIH, CENTRA ZA TRANZICIJU ZAPOSLENIH

RTB BOR I NACIONALNE SLU@BEZA ZAPO[QAVAWE U BORU

Nata{a Stanisavqevi}

Dragan Ran|elovi}

Bojan Markovi}

67

!izvestaj bor1.qxd 3/23/2009 7:26 AM Page 67

68

1. UVOD

Pove}awe mogu}nosti zapo{qavawa je jedan od strate{kih pravaca smawewa siroma{tva u Srbiji. Po-litika zapo{qavawa koja treba da obezbedi smawewe siroma{tva zasniva se na nekoliko „strate{kih stu-bova“ od kojih je me|u najva`nijima poboq{awe radnih sposobnosti nezaposlenih (i zaposlenih) odnosnoobrazovawe i obuka za potrebe rada.

Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji posebno nagla{ava problem i potrebu re{avawa problemazapo{qavawa u regionima i industrijskim centrima koji su suo~eni sa naglim zaostajawem u razvoju, eko-nomskom krizom velikih industrijskih sistema i preduze}a u kojima je bio zaposlen najve}i broj radnikakoji su postali tehnolo{ki vi{ak. Borski region spada u takve regione koji su naglo devastirani, te je po-sledwih godina pokrenuto vi{e projekata i programa re{avawa problema zapo{qavawa, a posebno veli-kog broja vi{ka radnika u Borskom regionu.

Prema podacima NSZ navedenim u Strate{kom socijalnom akcionom planu op{tine Bor, stopa nezaposle-nosti u op{tini u 2007. je 30% {to je zna~ajno vi{e od stope nezaposlenosti u Srbiji i {to je jo{ zna~aj-nije ima trend rasta. Razlog je u velikom broju vi{ka radnika u preduze}ima Rudarsko topioni~arskog ba-sena Bor (skoro 6.000 radnika su u relativno kratkom periodu napustili RTB Bor po osnovu dva socijalnaprograma Vlade Srbije). Radi re{avawa ovih problema u saradwi sa odgovaraju}im ministarstvima for-mirane su u Boru posebne institucije: Centar za tranziciju zaposlenih u RTB Bor (projekat promocije za-po{qavawa u Srbiji) i Centar za kontinuirano obrazovawe odraslih pri Tehni~koj {koli Bor (CARDS,Projekat reforme sredweg stru~nog obrazovawa). U tesnoj saradwi sa filijalom Nacionalne slu`be za za-po{qavawe ove institucije su razli~itim programima obuke vi{ka radnika i ostalih nezaposlenih obu-hvatile oko 600 polaznika.

Obuka vi{ka radnika i ostalih nezaposlenih (posebno ugroènih grupa: Roma, èna, mladih i dr.) rea-lizovana je u uslovima nepostojawa utvr|ene strategije lokalnog ekonomskog razvoja, na osnovu procenemogu}ih pravaca razvoja i potreba poslodavaca. Postoje}a dokumentacija o realizovanoj obuci kao i {irastatisti~ka dokumentacija (na primer Anketa o radnoj snazi) ne omogu}avaju potreban uvid u efekte obu-ke, odnosno koliko je ista doprinela smawewu nezaposlenosti. Boru predstoji realizacija obimnog pro-jekta regionalnog razvoja Bora (kredit Svetske banke ) kroz koji }e zna~ajna sredstva biti uloèna u ak-tivne mere zapo{qavawa, naro~ito u obuku i podsticawe preduzetni{tva. Stoga je potrebno utvrditiefekte do sada realizovanih obuka i u skladu sa tim izraditi nove programe.

2. METODOLOGIJA

2.1. HIPOTEZE

OP[TA HIPOTEZA:

Dodatno obrazovawe doprinosi poboq{awu radnih sposobnosti i motivacije za radnim angaòvawem ina taj na~in postaje zna~ajan faktor u smawewu nezaposlenosti i poboq{awu kvaliteta ìvota.

POSEBNE HIPOTEZE:

2.1.1. Participacija u obukama i wihovo uspe{no zavr{avawe omogu}ila je polaznicima ponovno zapo-slewe, neku drugu vrstu radnog angaòvawa koja je poboq{ala ìvotni standard polaznika, ili neke dru-ge promene u kvalitetu ìvota.

2.1.2. Socio-ekonomska obele`ja polaznika imaju razli~it uticaj na wihovu motivaciju za ukqu~ivaweu obuke i zapo{qavawe nakon zavr{ene obuke.


69

2.1.3. Jednoobrazna baza podataka institucija koje rade na organizovawu obuka obezbe|uje efikasnijeuvi|awe potencijalnih efekata obuke na zapo{qavawe.

2.1.4. Zapo{qavawe polaznika nakon zavr{ene obuke zavisi i od vrste obuke, odnosno, potrebe za ve-{tinama u regionu.

2.2. CIQEVI

2.2.1. Utvrditi efekte realizovanih obuka u Centru za kontinuirano obrazovawe odraslih (RTC): koli-ko se polaznika obuka zaposlilo nakon zavr{ene obuke, koliko dugo je trajalo zaposlewe, da li je do{lodo pove}awa obima znawa, da li efikasnije rade, da li je do{lo do poboq{awa kvaliteta ìvota, itd....

2.2.2. Utvrditi vezu izme|u socio-ekonomskog obele`ja polaznika i motivacije za zaposlewem.

2.2.3. Izrada jednoobrazne baze podataka koju bi koristile sve tri institucije (svaka institucija imadelimi~ne podatke o polaznicima koji nisu usagla{eni) - pol, stru~na sprema, godine starosti, etni~kapripadnost, radni status, zavr{ene obuke, sva zaposlewa...

2.2.4. Proveriti da li postoji veza izme|u vrste obuke koju je polaznik zavr{io i zapo{qavawa, odno-sno, utvrditi koje su obuke omogu}ile najve}em broju polaznika da se zaposli.

2.3. OBRADA PODATAKA

KVALITATIVNA OBRADA PODATAKA

2.3.1. FOKUS GRUPNE DISKUSIJE

Obra|ene su 3 grupe (po 12 ) polaznika i to:A) polaznici obuka koji su zaposleni kod poslodavca i samozaposleniB) polaznici koji se nisu zaposliliV) prijavqeni polaznici za naredne obuke

U~esnici su bili izabrani po modelu slu~ajnog uzorka, me|u polaznicima obuka koji su vratili urednopopuwene ankete i sa spiska prijavqenih za obuke (spisak TC sa Sajma obrazovawa u organizaciji NSZ, naprimer). Pozvani su telefonom i pismeno. U pismu su nazna~ene grupe problema za razgovor i nagla{en jezna~aj wihovog u~e{}a. Upitani su da li postoji problem sa poverqivo{}u informacija o kojima ne bi è-leli da pri~aju pred drugima. Svi polaznici su odgovorili negativno.

U fokus grupama su obra|ene slede}e grupe problema: socio-ekonomski status polaznika, kako je do{aou situaciju nezaposlenosti, kako je informisan o obuci, za{to se opredelio ba{ za tu obuku (veza izme|uprethodnog obrazovawa ili radnog iskustva sa sada{wim izborom obuka), koji su se problemi javqali u to-ku obuke, ~ime je zadovoqan u obuci, kako je uspostavio kontakt sa poslodavcem tj. kako se zaposlio, kakose odlu~io za samozaposlewe, da li mu je pomogla NSZ u zaposlewu, da li je u~e{}e u obuci doprinelo ak-tivnijem odnosu prema zaposlewu, kakav je odnos sa poslodavcem, koliko poslodavac ceni zna~aj obuke ko-ju je zavr{io, da li ima veze izme|u obuke i novog posla, ili je sama obuka doprinela aktivnijem odnosuprema zaposlewu, pa se zaposlio u nekoj drugoj oblasti, koje su daqe profesionalne namere, da li bi è-leo da zavr{i jo{ neku obuku i koju i dr.). O~ekivao se razvoj diskusije izme|u polaznika, {to bi doprine-lo {irem sagledavawu problema sa kojima se suo~avaju, kao i komentarisawe pozitivnih ishoda koje su do-bili od dodatnog obrazovawa.

2.3.2. POLUSTRUKTUIRANI INTERVJU SA POSLODAVCIMA

Realizovan je intervju sa 5 poslodavaca (preporuka je bila da su zaposlili neke od na{ih polaznika),otvorenog tipa sa slede}im grupama podataka/problema:


A) opis preduze}a, oblast delatnosti, broj zaposlenih i dr.B) potrebe za radnom snagom, struktura zaposlenih po obrazovawu i dr.V) stav prema dodatnom obrazovawu: da li imaju interne obuke svojih radnika, da li bi uloìli u to,

zbog ~ega je pristao da primi radnike na prakti~nu obuku...G) kako su se zaposlili novi radnici (polaznici obuka), ko je uspostavio kontakt sa wima i dr.D) odnos izme|u zavr{ene obuke i radnog mesta, kompetencije radnika, radna sposobnost i dr.\) da li ima potrebe za radnom snagom ili dodatnom obukom radnika, u {ta bi uloìo investicije i dr.

2.3.3. POLUSTRUKTUIRANI INTERVJU SA PREDSTAVNICIMA OVE TRI INSTITUCIJE

Sproveden je intervju sa direktorima/predstavnicima navedene tri institucije: Centra za kontinuira-no obrazovawe odraslih, Centra za tranziciju zaposlenih i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, otvore-nog tipa sa slede}im grupama podataka/problema:

A) saradwa vode}ih institucija u obrazovawu odraslih u regionu, na unapre|ewu obukaB) saradwa vode}ih institucija u obrazovawu odraslih u regionu, na unapre|ewu zapo{qavawa

2.4. KVANTITATIVNA OBRADA PODATAKA

2.4.1. ANALIZA ELEMENATA BAZE PODATAKA KOJE POSEDUJU OVE INSTITUCIJE kori{}ewemmogu}nosti programa MS EXCEL

A) analiza strukture polaznika obuke u bazi prema wihovim raspoloìvim socio-ekonomskim obele`ji-ma (obrazovawe, pol, starost, prethodno zaposlewe – zanimawe, duìna zaposlewa, mesto ìvqewa– grad/selo, rawive grupe- Romi)

B) upotpuwavawe baze podataka o polaznicima obuka i izrada zajedni~ke baze polaznika ove tri insti-tucije (Baza NSZ se ne moè modifikovati u skladu sa potrebama ovog istraìvawa, s obzirom da jedeo jedinstvenog informacionog sistema na nivou Republike sa unapred zadatim poqima za unos po-dataka i relacijama. Pored toga ona se odnosi na lica sa evidencije nezaposlenih, koja nisu nu`no je-dini polaznici obuka.)

V) izbor reprezentativnog uzorka (odre|ivawe kvota na osnovu strukture svih polaznika obuka po polu,starosti, radnom iskustvu i sl.) za realizaciju ankete

G) izvo|ewe relevantnih pitawa za anketu na osnovu podataka iz baze. Baza podataka koju poseduje Cen-tar za tranziciju zaposlenih RTB Bor i NSZ je nepotpuna (sadrì osnovne li~ne podatke i adrese), dokCentar za kontinuirano obrazovawe odraslih ne poseduje ni elemente baze. U toku istraìvawa, ba-za je upotpuwena pre svega podacima o socio-ekonomskom statusu polaznika i radnom statusu {to omo-gu}ava efikasnije uo~avawe mogu}ih efekata i planirawe daqih pravaca u obu~avawu odraslih.

2.4.2. ANKETA ZA POLAZNIKE OBUKA

Planirano je kori{}ewe kvotnog uzorka. Kao kvote odre|eni su: - starosne grupe (do 30 god., od 30 do 50, od 50 pa na daqe)- polne grupe- prethodno zaposlewe (radio/nije radio)- mesto ìvqewa (selo/grad)

Uzorak je ~inilo 10% polaznika obuka (od ukupno 500 polaznika obuka). S obzirom na neizvesnost vra}a-wa anketa od strane polaznika poslato je duplo vi{e anketa (dakle za 20 % polaznika). Odre|en broj an-keta se nije vratio, pa je izvr{eno i telefonsko anketirawe, koriste}i isti anketni listi}.

Adrese ispitanika su preuzete iz nepotpune baze podataka Centra za tranziciju zaposlenih i NSZ (izkojih moèmo do}i do adresa i osnovnih li~nih podataka).

70


2.4.3. Anketa je bila sastavqena od pitawa sa dvo~lanim i vi{estrukim izborom (ponu|eni odgovori),pitawa sa kratkim esejskim odgovorima. Podaci su obra|eni kori{}ewem mogu}nosti programa MS EXCEL.Esejska pitawa su obra|ena kvalitativno.

Jednostavnost ankete postigli smo pitawima sa vi{estrukim izborom, ponu|enim odgovorima da bi mo-tivisala ispitanike da odgovore na pitawa bez mnogo pisawa. Ozbiqnost ankete osigurali smo i proprat-nim pismom koje je ujedno bilo i motivaciona tehnika. U pismu su navedeni i brojevi telefona putem ko-jih ispitanici mogu razjasniti sve nedoumice u vezi sa pitawima. Napomenuto je da je anketa anonimna iobja{weni su ciqevi istraìvawa.

U obradi rezultata ankete primeweni su postupci tabelirawa podataka o strukturi socio-ekonomskihobele`ja ispitanika i o frekvenciji pojedinih odgovora. Radi boqeg uvida u dobijene rezultate izra|enisu i odgovaraju}i grafi~ki prikazi.

Struktura ankete (problemski blokovi), Prvi deo: pitawa u vezi sa socio-ekonomskim statusom pola-znika. Drugi deo: stawe pre realizovane obuke (informisanost, motivacija, kako se opredelio za obuku).Tre}i deo: obuka (zadovoqstvo obukom – vreme, mesto, dinamika, odnos teorije i prakse, predava~i). ê-tvrti deo: stawe posle obuke (radni status, zna~aj obuke za zaposlewe – stru~no i psiholo{ko delovawena mentalno stawe polaznika, {ire zna~ewe obuke za poboq{awe kvaliteta ìvota polaznika, primenaznawa na neku drugu oblast, na bilo koju vrstu radnog angaòvawa – u ku}i, kod prijateqa, povremeni pri-vatni poslovi za koje je ispitanik bio pla}en ili nagra|en). Peti deo: planovi nakon obuke i eventual-nog zaposlewa (daqe obrazovawe – predlozi za daqe obuke, druga~iju organizaciju obuka, profesional-ni planovi).

U analizi situacije, koriste}i sve dostupne izvore podataka, ukqu~eni su i slede}i aspekti problemakoji se odnose na poboq{awe postoje}e situacije: uspostavqawe partnerskih aktivnosti institucija ko-je se bave obrazovawem odraslih: RTC, Centar za tranziciju zaposlenih i NSZ; motivisawe polaznika dado|u do zaposlewa; posebno pra}ewe marginalizovane dru{tvene grupe – Roma koji su zavr{ili obuke; sla-we inicijative ove tri institucije op{tini Bor da se u usmeravawu sredstava za obrazovawe odraslih iizradi plana upisa sredwih {kola uvaè rezultati istraìvawa; analizirawe podataka kojim se dolazido zakqu~aka o efektima dodatnog obrazovawa i daqim pravcima dodatnog obu~avawa u Boru; predvi|awekretawa i potra`we za odre|enim zanimawima i nivoima {kolovawa u op{tinama Borskog okruga; utvr-|ivawe potra`we za odre|enim ve{tinama i kompetencijama na trì{tu radne snage u Boru; davawe pre-poruke smawewu siroma{tva realizacijom (ili na~inom realizacije) obuka koje mogu obezbediti zapo-{qivost radne snage.

3. REZULTATI ISTRA@IVAWA SA KOMENTARIMA

3.1. Rezultati ankete polaznika obuke

Anketa polaznika obuke imala je ulogu da obezbedi podatke za realizaciju nekoliko najzna~ajnih ciqe-va istraìvawa „Efekti realizovanih obuka za odrasle u saradwi Centra za kontinuirano obrazovawe,Centra za tranziciju zaposlenih RTB Bor i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Boru“ a to su:

1.1. Da se utvrde efekti realizovanih obuka u Centru za kontinuirano obrazovawe odraslih (RTC) 1.2. Da se utvrde potencijalne veze izme|u socio-ekonomskih obele`ja polaznika i motivacije za zapo-

slewem

Uzorak ispitanika

Uzorak polaznika za anketirawe je ~inilo 10% polaznika obuka (ukupno 500 evidentiranih polaznikaobuka u RTC Bor i ostalim institucijama). Bilo je planirano da se anketa po{aqe ispitanicima po{tom

71


a nedostaju}i broj anketa obezbedi telefonski, ali je u toku priprema primewen metod anketirawa kojise pokazao efikasnijim: polaznicima su poslate ankete od kojih je mawi broj vra}en, dok su preostali bi-li anketirani u Tranzicionom centru i Centru za kontinuirano obrazovawe. Kori{}en je kvotni uzorak.

U okviru ovih kvota slu~ajnim izborom odre|eni su polaznici koji }e biti anketirani. Polaznici su bi-rani iz nepotpune baze podataka Centra za tranziciju zaposlenih i NSZ (iz kojih se moglo do}i do adresai osnovnih li~nih podataka). Anketirani polaznici su telefonski pozivani da do|u u prostorije Tranzi-cionog centra i Tehni~ke {kole u Boru da bi dobili anketne upitnike ili gde bi bili anketirani, sve doknije obezbe|en planirani uzorak. Svim anketiranima su obja{weni ciqevi anketirawa a sama anketa jebila anonimna.

Obrada rezultata

Anketu je popunio ukupno 51 ispitanik prema planiranim kvotama (pol, starost, prethodno zaposlewe,mesto ìvqewa) koje su obezbedile reprezentativnost uzorka. U obradi rezultata ankete primeweni supostupci tabelirawa podataka o strukturi socio-ekonomskih obele`ja ispitanika, o frekvenciji pojedi-nih odgovora, kao i odgovaraju}e ukr{tawe podataka strukture socio-ekonomskih obele`ja i frekvencijepojedinih odgovora. Radi boqeg uvida u dobijene rezultate izra|eni su i odgovaraju}i pogodni grafi~kiprikazi za najva`nije rezultate.

Rezultati ankete

Socio-ekonomski status anketiranih polaznika obuke dat je na narednim grafi~kim prikazima:

Ova struktura pokazuje da je obezbe|en reprezentativan uzorak anketiranih jer pribli`no od-govara strukturi polaznika programa obuke koje su Tranzicioni centar RTB Bor i Filijala Nacional-ne slu`be zapo{qavawa Bor organizovali preko Centra za kontinuirano obrazovawe odraslih. Mu{kara-

72

Polna struktura Starosna struktura

Mesto ìvqewaPrethodno zaposlewe

61% Mu{ko

39% @ensko

Preko 5016%

30-5053%

Grad 78%

Selo 22%

Do 3031%

27% Ne

73% Da


ca je bilo ne{to vi{e, {to odgovara strukturi radnika koji su ostali bez posla, ali su se ène vi{e in-teresovale i ukqu~ivale u obuku. Anketirani mladi su uglavnom ~lanovi porodica radnika koji su otpu-{teni kao tehnolo{ki vi{ak, i oni uglavnom ~ine i grupu onih koji do sada nisu bili zaposleni. Ve}inaanketiranih polaznika je iz grada, jer je wima i bilo lak{e da se ukqu~e u programe obuka. Najvi{e anke-tiranih je zavr{ilo sredwe {kole (tehni~ke) i to III i IV nivo obrazovawa.

Anketa je sadràla i otvorena pitawa o tome koliko godina radnog staà su imali prethodno zaposleni(najvi{e, odnosno skoro jedna polovina, je imala izme|u 20 i 30 godina staà, a zatim skoro podjednakoostali do 10 godina staà, od 10 do 20 i preko 30 godina radnog staà), na kom su radnom mestu radili (naj-vi{e na proizvodnim radnim mestima) i koja zanimawa imaju, odnosno koje vrste {kola su zavr{ili. Naj-~e{}e su zavr{ili sredwe {kole tehni~kih struka sa zanimawima tehni~ara i KV radnika raznih struka,sem maweg broja anketiranih koji imaju samo osnovnu {kolu, ili su zavr{ili vi{u {kolu.

Stavovi ispitanika o stawu pre obuke

1. Informisanost potencijalnih polaznika o tome da se organizuje obuka u funkciji zapo{qavawa zna-~ajna je za wihovo blagovremeno opredeqivawe ali i za organizatore obuke. Odgovori anketiranih (biloje mogu}e dati najvi{e tri odgovora, ali je svega polovina ispitanika iskoristila mogu}nost da navededva ili tri odgovora) pokazuju da su se najvi{e informisali o organizovawu obuke od ~lanova porodica,poznanika i prijateqa (skoro polovina prvih odgovora, a ukupno 30%). Obja{wewe za ovo je u tome {to jeme|u polaznicima ve}i broj dece i ~lanova porodica radnika koji su dobili otkaz kao tehnolo{ki vi{ak,tako da je po~etno informisawe obavqeno u porodici i me|u grupom poznanika, i zato {to je u po~etku or-ganizovawa programa obuka bilo nedovoqno zastupqeno pra}ewe preko medija. To pokazuju i svega dva pr-va i tri druga odgovora polaznika da su se o organizovawu obuke informisali preko medija. Ovom difuznomsistemu informisawa moè se prikqu~iti i jedini dodatni slobodni odgovor jednog ispitanika da je o or-ganizovawu obuke informisan „od strane svog pretpostavqenog“ u preduze}u. Ostatak anketiranih skoropodjednako je odgovorio da se informisao o obuci u Tranzicionom centru i u Nacionalnoj slu`bi zapo{qa-vawa. U grupama drugog i tre}eg odgovora tako|e dominiraju odgovori anketiranih da su se o organizovawuobuke informisali u Tranzicionom centru i Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa (ukupno se preko NSZ in-formisalo 22%, a preko Tranzicionog centra 39%). Ovi odgovori su obja{wivi ~iwenicom da su glavniorganizatori obuke bile upravo ove dve institucije koje su prilikom organizacije obuke koristile svojesisteme informisawa.

Tabela 2. Informisanost o obuci

Me|utim detaqnije obja{wewe zahteva ~iwenica da nijedan anketirani polaznik nije naveoda se o organizovawu obuke informisao u {koli, odnosno u Centru za kontinuirano obrazovawe.Ovo moè da zna~i da {kola u svesti i saznawu polaznika jo{ uvek predstavqa mesto tradicionalnog {ko-

73

Broj odgovora

1 odg. 2 odg. 3 odg. Ukupno %Mogu}i odgovori

Od prijateqa, poznanika, ~lana porodice 23 0 0 23 30.26%

Preko javnih glasila 2 3 0 5 6.58%

U NSZ 12 5 0 17 22.37%

U Tranzicionom centru 13 11 6 30 39.47%

U {koli (centru za obuku) 0 0 0 0 0.00%

Od nekog drugog 1 0 0 1 1.32%

UKUPNO 51 19 6 76 100.00%


lovawa, da ne znaju da i redovne {kole mogu biti mesto za neformalne oblike obuke u funkciji zapo{qa-vawa, a moè se lak{e objasniti ~iwenicom da se radi o polaznicima po~etnih obuka kada jo{ nije bioafirmisan Centar za kontinuirano obrazovawe odraslih. îwenica je i da Regionalni centar za kontinu-irano obrazovawe odraslih nije objavqivao svoje oglase za organizovawe obuke, ve} su to iskqu~ivo ~i-nili Nacionalna slu`ba zapo{qavawa i Tranzicioni centar. No nesumwivo je da Regionalni centar zaobrazovawe odraslih, a pogotovu mediji ubudu}e moraju imati mnogo aktivniju ulogu u infor-misawu potencijalnih polaznika o programima obuke koji su u funkciji zapo{qavawa.

U pogledu uticaja socio-ekonomskih obele`ja anketiranih na ocene o informisanosti anketiranih, mo-è se uo~iti, iz rezultata ankete, da su procentualno ne{to vi{e ukupnih odgovora da su informisani oorganizivawu obuke preko javnih glasila davali oni koji su ranije bili zaposleni i koji ìve u gradu, kaoi ène, dok su u Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa ne{to vi{e informisani o obuci tako|e ène, mla|iod 30 godina i stanovnici grada, dok su u Tranzicionom centru ne{to vi{e informisani mu{karci, stari-ji od 50 godina, oni koji ìve na selu.

2. Jedno od najva`nijih pitawa ankete odnosilo se na motivisanost polaznika da se ukqu~e u obuku. Iovde se ponavqa situacija o potpunom odsustvu uloge medija. Nijedan ispitanik nije naveo odgovor dase najvi{e motivisao preko informacija u javnim glasilima, pogotovu o uspe{no realizovanim obukama izaposlenim polaznicima obuka. Najvi{e odgovora ( 59%) odnosilo se na intuitivni ose}aj anketiranih da{to vi{e znawa pojedinac ima, lak{e }e na}i posao. Ovome treba dodati i zdravorazumski stav polazni-ka (skoro 14%) da ne treba samo da gube vreme ~ekaju}i posao, ve} da treba da se u me|uvremenu obu~avaju.Ovaj ose}aj naravno treba podsticati svim sredstvima, ali pre svega va`no je da bude pra}en blagovreme-nim i detaqnim informacijama o ponudi razli~itih programa obuke, o uspe{nim obukama i zaposlenim po-laznicima. Savetnici Nacionalne slu`be zapo{qavawa i Tranzicionog centra, prema odgovorima anketi-ranih, bili su uspe{niji u informisawu anketiranih polaznika obuka, nego u wihovom motivisawu da seukqu~e u obuku (17,65% odgovora). Jedan slobodan odgovor anketiranih polaznika se izdvojio jer je nave-deno da je polaznik motivisan da se ukqu~i u obuku „o~ekivawem da }e biti ve}e nov~ane podr{ke Vladeza zapo{qavawe“.

Tabela 3. Motivisanost za obuku

Uticaj socio-ekonomskih karakteristika anketiranih nije dovoqno vidqiv kod ovog pitawa. Ne{to ve-}i procenat anketiranih mu{karaca i mla|ih od 30 godina u odnosu na ostale ispitanike dao je odgovor dase u obuku ukqu~io jer smatra da {to ~ovek ima vi{e znawa lak{e }e na}i posao, dok je ne{to ve}i proce-nat anketiranih koji su ranije bili zaposleni ili ìve na selu ocenio da ga je najvi{e motivisao razgo-vor sa savetnicima NSZ ili Tranzicionog centra. U ovu grupu spada i ne{to ve}i procenat anketiranih saosnovnom {kolom, a interesantno je da su svi anketirani koji su odgovorili da su se ukqu~ili u obuku dane bi gubili vreme ~ekaju}i posao, sa prethodno zavr{enim sredwim i vi{im {kolama i sa fakultetom.

74

Mogu}i odgovori Broj %

Primeri prijateqa, poznanika, ~lana porodice koji se zaposlio 3 5.88%

Informacija u medijima o uspe{nim obukama i zaposlenima 0 0.00%

Da ne gubim vreme ~ekaju}i na posao 7 13.73%

[to ~ovek ima vi{e znawa lak{e }e na}i posao 30 58.82%

Razgovor sa savetnicima iz NSZ/Tranzicionog centra 9 17.65%

Ne{to drugo 2 3.92%

Ukupno 51 100.00%


3. Dopuna pitawa o motivaciji anketiranih da se ukqu~e u obuku bila su pitawa o tome kako su se opre-delili za obuku koju su poha|ali i zavr{ili, kao i op{te pitawe o koristima od dodatnog obrazovawa iobuke.

Skoro polovina (49%) anketiranih polaznika obuka izjavila je da se za konkretnu obuku kojusu poha|ali opredelila zato {to o~ekuju da }e se lak{e zaposliti, jer se na trì{tu rada traèupravo takva znawa. U budu}im istraìvawa trebalo bi ispitati na osnovu ~ega anketirani polazniciimaju ova o~ekivawa, jer je samo mawi broj anketiranih ostvario neke kontakte sa poslodavcima i iz wihzakqu~io da su upravo takva znawa potrebna poslodavcima (svega ~etiri anketirana, odnosno skoro 8%).Mogu}e je da su takvu informaciju dobili u Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa, odnosno u Tranzicionom cen-tru, jer je 12% anketiranih navelo da su se za konkretan program obuke opredelili zato {to su im to save-tovali u ovim institucijama. Jo{ 17,65% anketiranih izjavilo je da su se opredelili za konkretan programobuke zato {to je u okviru wihove dosada{we struke i zato {to predstavqa dopunu postoje}eg znawa. No,kod ovog pitawa zna~ajni su i slobodni odgovori ispitanika kojih je bilo najvi{e u odnosu na sva ostala pi-tawa. Me|u tim slobodnim odgovorima ispitanika isti~u se slede}i: da se polaznik opredelio za konkre-tan program obuke „zato {to postoji stalna potreba borske op{tine za ekolo{kom aktivnostima“, „ da je è-leo da stekne validan certifikat“, „da se oduvek interesovala za ru~ne radove“ i dr. Ovi slobodni odgo-vori ispitanika kojima nisu bili dovoqni ponu|eni odgovori, ukazuju na neka zna~ajna pitawa koja semoraju posebno istraìti a to su: koje su to kompetencije koje bi mogle ~initi osnovu za plani-rawe obuka iz ekologije, {to u budu}nosti treba da bude zna~ajno podru~je zapo{qavawa, a ti-me i obuke za za{titu ìvotne sredine, zatim poseban zna~aj akreditovanih programa obuke izakojih ostaju validni sertifikati, zatim neka posebna interesovawa mogu}ih polaznika koja ne-maju veze sa wihovim prethodnim zanimawima i ste~enim znawima i dr.

I kod ovog pitawa nema zna~ajnije izraènog uticaja socio-ekonomskih obele`ja anketiranih. Intere-santno je da su se putem slobodnih odgovora vi{e trudili da objasne svoje opredeqewe za programe obukeu koje su se ukqu~ili anketirani polaznici koji su ranije bili zaposleni ili su iz grada (samo oni su idali slobodne odgovore), kao i polovina onih koji su stariji od 50 godina. Ne{to ve}i procenat anketira-nih mu{karaca i onih koji do sada nisu radili, navodi da su se za konkretan program obuke opredelili za-to {to je u okviru wihove dosada{we struke, a me|u onima koji su se za obuku opredelili zato {to o~eku-ju da }e se lak{e zaposliti procentualno je bilo vi{e anketiranih mla|ih od 30 godina.

Naj~e{}e mi{qewe anketiranih (47%) o koristima dodatnog obrazovawa i obuke je da svaki ~ovek tre-ba stalno da se usavr{ava. O ovom op{tem odgovoru moè se na razli~ite na~ine zakqu~ivati. Pitawe jeza{to anketirani nisu dali u ve}em broju konkretne odgovore koji su bili ponu|eni, kao {to su da bez do-datnog obrazovawa i obuke u savremenom dobu nema sigurnog posla (skoro 12% odgovora), ili da je boqeu~estvovati u nekoj obuci nego samo ~ekati posao (uzaludno?) na trì{tu rada (17,65%), ili da i ako se nena|e posao, ste~eno znawe moè posluìti u svakodnevnom ìvotu (15,69%). Upravo se odgovor o tome daje boqe biti ukqu~en u obuku, nego samo ~ekati na posao slaè sa odgovorima ispitanika na pitawe o mo-tivaciji za obuku, da je wihov motiv bio da ne gube vreme ~ekaju}i na posao. Obuka, dakle, prema stavo-vima ispitanika moè biti korisna vremenska kompenzacija dok se ~eka posao, gde se pored ko-risno upotrebqenog vremena kasnije moè lak{e i na}i posao, ili, kako glase odgovori ispi-tanika na neka druga pitawa, ste~eno znawe }e korisno posluìti u nekim drugim oblastimaìvota. Samo jedan ispitanik dao je odgovor na pitawe o koristima dodatnog obrazovawa i obuke: on sma-tra da mnogo koristi od diploma i sertifikata nema, ali je boqe da ih ~ovek ima. Ovo mi{qewe se done-kle slaè sa mi{qewem ispitanika koji je dao slobodan odgovor (ukupno je bilo tri slobodna odgovora) danije sve u diplomi, jer znawa nije nikada dosta. Ostali slobodni odgovori se mogu svrstati u istu grupukao i neki od prethodnih.

Socio-ekonomska obele`ja ispitanika imala su odre|eni uticaj na distribuciju odgovora. Da svaki ~o-vek treba stalno da se usavr{ava odgovorilo je procentualno najvi{e anketiranih mla|ih od 30 godina ionih koji nisu do sada bili zaposleni ({to ve} moè da dozvoli tuma~ewe da me|u mladima koji su skori-je zavr{ili redovne {kole sazreva shvatawe da je doìvotno obrazovawe neminovnost). Da je boqe bitiukqu~en u neku obuku, nego samo ~ekati posao odgovorilo je procentualno vi{e anketiranih èna i onih

75


koji su bili zaposleni, dok su {irih koristi od dodatnog obrazovawa (odgovor da ste~eno znawe moè po-sluìti u svakodnevnom ìvotu i ako se ne na|e posao) svesni procentualno vi{e anketirani mu{karci ioni koji ìve u gradu.

Zavr{ene obuke

Prvobitnim planom ankete bilo je predvi|eno da se u ovom bloku pitawa posebno ispitaju i stavovi iocene polaznika o kvalitetu obuke (temama, organizaciji, predava~ima i dr.). Me|utim, zbog kratkog rokaza obradu podataka ovaj deo je izostavqen iz ankete i ispita}e se drugim tehnikama, pre svega putem fo-kus grupa. Anketa je posebno obuhvatila pitawa o vrsti i vremenu zavr{ene obuke da bi se to dovelo u ve-zu za stawem posle zavr{ene obuke, odnosno sa zapo{qavawem i motivacijom za daqu obuku, i dr.

Od ukupno 51 anketiranog polaznika 13 nije jo{ zavr{ilo obuku, ve} se nalazi u fazi realizacije pro-grama obuke (program obuke za pomo}ne stolare i program obuke iz engleskog jezika). Zato ovi polaznicinisu odgovarali na pitawa o situaciji posle obuke. Najve}i broj ostalih polaznika (zavr{io je obuku kra-jem 2006. i u prvoj polovini 2007. godine). U toj grupi polaznika najvi{e je zavr{ilo obuku za ALU stola-riju, geobu{a~e, kozmeti~arke, rudarske nadzornike, servisere rashladnih ure|aja, tkawe, ekolo{ki mo-nitoring i reciklaù i dr. Mawi broj anketiranih (1-2) zavr{ili su obuke za servisere PC ra~unara, ru-kovaoce gra|evinskih ma{ina, elektroinstalatere i elektrozavariva~e.

Stavovi ispitanika o stawu posle obuke

1. Posle zavr{ene obuke (uz iskqu~ewe onih ispitanika koji se jo{ nalaze na obuci) zaposlila se naneodre|eno i odre|eno vreme skoro jedna tre}ine anketiranih polaznika obuke, ne{to preko 10% se sa-mozaposlilo odnosno zapo~elo da radi kao preduzetnik, dok je 13,16% ispitanika zadràlo svoja ranijaradna mesta zahvaquju}i ste~enoj obuci. Nema nijednog odgovora anketiranih da su se zaposlili i rade kaoneprijavqeni, {to ne mora da bude i stvarna ~iwenica, s obzirom da se anketirani usteù da daju odgovo-re za koje smatraju da }e im {tetiti, iako je anketa bila anonimna. I pored toga, u slobodnim odgovorimana pitawe gde su radili posle zavr{etka obuke neki polaznici su naveli da su neko vreme po zavr{etkuobuke „radili na crno“. Kada se saberu svi odgovori pokazuje se da je za ve}inu polaznika ostvaren ciqobuke, odnosno da su se zaposlili u nekoj varijanti, ali je tako|e i veliki broj onih koji jo{nisu na{li posao (44.74%). Na narednom grafiku navedeni su ovi rezultati:

Ukr{tawe socio-ekonomskog statusa anketiranih sa odgovorima na ovo pitawe pokazuje da se me|u oni-ma koji se nisu zaposlili nalazi ve}i procenat èna (polovina anketiranih èna se nije zaposlila posleobuke) i starijih od 50 godina ( dve tre}ine se nije zaposlilo). Me|u onima koji su se zaposlili nalazi seve}ina ispitanika sa sela, dok me|u onima koji su sa~uvali radno mesto ve}ina su sa osnovnom {kolom.Prethodni radni status nije imao posebnog uticaja na zaposlewe posle zavr{ene obuke.

76

Zaposlewe posle obuke

44% Nije se zaposlio

Zaposlio se na neodre|eno vreme 21%

Zaposlio se na odre|eno vreme 11%

Zaposlio se ali je neprijavqen 0%

11%

Zadrào radno mesto 13%

Po~eo sopstveni posaokao preduzetnik


2. Anketa je pokazala da postoji velika disperzija u pogledu zapo{qavawa po zavr{etku obuke. Anketi-rani polaznici programa obuke koji su se zaposlili rade u 16 razli~itih firmi, od kojih su ve}ina malaprivatna preduze}a. Svega nekoliko rade u ve}im dràvnim preduze}ima, javnim ustanovama i finansij-skim organizacijama (RTB Bor, Tehni~ki fakultet – kao domar, Raiffeisen bank, i dr.). êtvoro anketiranihsu otvorili svoje privatne radwe (etno du}an, kozmeti~ki salon, servis PC ra~unara i preduzetni~ka rad-wa na buvqoj pijaci), jedan broj èna aktivno tka u udruèwu tkaqa. Radi se o veoma razli~itim poslovi-ma od kojih se neki mogu povezati sa prethodnom strukom i znawem, neki sa onim {to je ste~eno na obuci, aneki se potpuno razlikuju. Tako su se neki od anketiranih zaposlili u organizacijama obezbe|ewa, neki uugostiteqstvu, neki kao domari i dr.

3. Na pitawe da li su ste~ena znawa i ve{tine na obuci koristile anketiranim polaznicima odgovorisu bili dosta disperzivani: skoro 16% ispitanika je odgovorilo da je ste~eno znawe koristilo polazni-cima obuka da se zaposle, a skoro 11% da se samozaposle odnosno postanu preduzetnici. Jo{ oko 13% an-ketiranih je odgovorilo da im ste~eno znawe koristi da povremeno obavqaju poslove i pruàju usluge dru-gima, koje mogu da naplate, dok za najve}i broj ispitanika odnosno 18,42% ste~eno znawe je korisno jer mo-gu da pomognu u poslovima u doma}instvu i time podignu kvalitet ìvota ({to se moè objasniti ~iweni-com da je najve}i broj obuka bio u oblasti razli~itih zanatskih i servisnih poslova). Jedan polaznik jeodgovorio da mu je ste~eno znawe omogu}ilo da razvije neke od svojoh hobija. Zna~ajan je i odgovor skoro16% anketiranih da im je ste~eno znawe na obuci koristilo u opredeqivawu za nastavak obrazovawa (istokoliko je odgovorilo da im je ste~eno znawe koristilo da se zaposle).

Anketirani polaznici su dali i ~etiri slobodna odgovora od kojih su dva odgovora decidne tvrdwe daim obuka nije ni{ta pomogla, jedna da je obuka pomogla samo za obavqawe ku}nih poslova i jedna da je obu-ka pomogla da se boqe obavqa postoje}i posao (anketirani polaznik koji je zadrào radno mesto). Odgovo-re nisu dali pre svega oni anketirani koji se jo{ nisu zaposlili. Distribucija odgovora na ovo pitawejo{ boqe se vidi na narednom grafiku:

Tabela odgovora pokazuje da je ipak ve}ina anketiranih imala neke direktne i indirektne kori-sti od obuka koje su poha|ali ali da taj efekat nije dovoqan kada se radi o glavnom ciqu obu-ke: zapo{qavawu.

Ste~eno znawe koristilo je da se zaposle procentualno vi{e mla|ima od 30 godina, onima koji nisu bi-li zaposleni, koji ìve na selu, dok je za daqi nastavak obuke ste~eno znawe vi{e koristilo mu{karcimai onima od 30 do 50 godina starosti.

4. Odgovori na pitawe koliko vremena se ~ekalo od zavr{etka obuke do zaposlewa pokazuju da je vreme~ekawa na posao posle obuke bitan faktor. Daleko najvi{e anketiranih polaznika koji su se zaposli-

77

Korist od ste~nog znawa na obuci

16% Da se zaposliteBez odgovora 13%

Ne{to drugo 11%

Da razvijete neke hobije 3%

Da se opredeliteza nastavak obuke

Da povremeno obavqate poslovei pruàte usluge uz naplatu

11% Da postanete preduzetnik(osnujete radwu ili preduze}e)

17% Da pomognete u poslovimau doma}instvu16%

13%


li u razli~itom obliku ~ekali su mawe od 6 meseci, {to pokazuje da su efekti obuke na zapo{qavawevremenski ograni~eni i da su {anse za zapo{qavawe polaznika obuka ve}e {to je kra}e vreme~ekawa. O~igledno je da se po isteku odre|enog vremena, godinu ili dve, obuke moraju ponavqati ili ob-navqati. U ukupan broj zaposlenih koji su kratko ~ekali na zapo{qavawe treba dodati i one koji nisu nigubili posao ve} su ga zahvaquju}i obuci sa~uvali, na istom ili drugom radnom mestu.

Socio-ekonomskin status anketiranih imao je tako|e uticaja na odgovore na ovo pitawe. Najbrè su sezaposlili, odnosno najkra}e ~ekali na posao anketirani mu{karci i oni koji ìve na selu. Me|u onima ko-ji ~ekaju skoro dve godine na posao najvi{e je anketiranih: èna; polaznika iz grada; polaznika koji su ra-nije imali posao i polaznika starih preko 30 godina.

5. U ovoj problemskoj grupi pitawa nalazilo se i pitawe da li su poslodavci sa kojima su anketiranibili u kontaktu traè}i posao posle zavr{ene obuke pokazali interesovawe za obuku kroz koju su polazni-ci pro{li. Po odgovorima anketiranih ve}ina poslodavaca je pokazala interesovawe (ako se iskqu-~e oni anketirani koji nisu dali odgovore, jer se nalaze u procesu obuke i nisu ni stupali u kontakt sa po-slodavcima onda se radi o 56% anketiranih) za obuku kroz koju su pro{li polaznici koji su sa wi-ma ostvarili kontakt radi zaposlewa. Ovaj podatak je vaàn za organizatore obuke jer im moèkoristiti u boqem planirawu sadràja obuke.

Kada se radi o pitawu o interesovawu poslodavaca za obuke kroz koje su pro{li anketirani polaznicizna~ajna su i dva odgovora: svega jedan anketirani je odgovorio preko unapred ponu|enog odgovora da je po-slodavac sa kojim je kontaktirao imao mi{qewe da obuka koju je pro{ao polaznik nije bila korisna za we-gove potrebe, dok je jedan od slobodnih odgovora bio da poslodavci nisu bili zainteresovani za ène va-rioce (anketirani koji je dao ovaj odgovor je jedina èna varilac koja je bila polaznica kursa za elektro-varioce, a koji je uspe{no zavr{ila).

U pogledu uticaja socio-ekonomskog statusa anketiranih na odgovore na ovo pitawe pokazuje se da ocenuda su poslodavci pokazali interesovawe daje vi{e mu{karaca, onih koji ìve na selu i koji su zavr{iliosnovnu {kolu, a odgovor da poslodavci nisu bili zainteresovani daje vi{e èna, onih preko 50 godinastarosti, onih koji su bili ranije zaposleni i koji ìve u gradu.

78

Interesovawe poslodavaca za obuku

37% Pokazali su interesovawe

24% Nisu bili zainteresovani

Bez odgovora 33%

Ne{to drugo 4%

Misle da obuka nije bilakorisna za wihove potrebe

2%


Daqi planovi posle zavr{etka obuke

Ovu problemsku grupu pitawa ~inila su dva pitawa o tome da li anketirani smatraju da programe obuketreba i daqe organizovati i da li bi se oni li~no ukqu~ivali u naredne programe obuke. Odgovori ispita-nika na ova pitawa od najve}eg su zna~aja za organizatore obuke – Nacionalnu slu`bu zapo{qavawa, Tran-zicioni centar i Centar za kontinuirano obrazovawe odraslih, kako bi u narednom periodu organizovaliprograme obuke sa ve}im efektom u pogledu zapo{qavawa, ali i u pogledu ostalih mogu}ih efekata.

1. Na narednoj tabeli pokazana je distribucija odgovora ispitanika na pitawe da li smatraju da progra-me obuke treba organizovati i daqe.

Tabela 10. Da li treba daqe organizovati programe obuke?

Pre svega, nema nijednog odgovora da programe obuke ne treba uop{te organizovati jer od wih nema ko-risti (ovakav odgovor nisu dala ni dva ispitanika koja su na pitawe da li im je znawe ste~eno na obucipomoglo da na|u posao, decidno navela da im programi obuke kroz koje su oni pro{li nisu konkretno pomo-gli da na|u posao). Preko polovine anketiranih smatraju da u narednom periodu treba organizovati jo{ ve-}i broj razli~itih programa obuke, dok skoro jedna ~etvrtina smatra da obuku treba daqe organizovati udosada{wem obimu. Samo oko 16% anketiranih smatra da u narednom periodu treba smawiti broj progra-ma obuka, odnosno organizovati samo one programe koji sigurno obezbe|uju posao. Ovi odgovori pokazuju, ukombinaciji sa odgovorima na pitawe o koristima koje su polaznici imali od obuka kroz koje su pro{li,

79

Odgovori Broj odgovora %

a) Obuke treba i daqe organizovati u dosada{wem obimu 12 23.53%

b) Treba smawiti broj programa i organizovati samo one kojisigurno obezbe|uju posao

8 15.69%

c) Ne treba ih uop{te organizovati jer nema koristi 0 0.00%

d) Treba organizovati jo{ ve}i broj razli~itih programa obuke 30 58.82%

e) Bez odgovora 1 1.96%

Ukupno anketiranih 51 100.00%

Interesovawe poslodavaca za obuku

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%a

bv g

@ene

Mu{karci


da anketirani ne vide efekte obuke samo direktno kroz zapo{qavawe ve} ih sagledavaju mno-go {ire.

Ve}i procenat mu{karaca smatra da obuke treba organizovati u dosada{wem obimu, a da treba smawitibroj programa i organizovati samo one koji sigurno obezbe|uju posao smatra procentualno vi{e èna, an-ketiranih polaznika sredwih godina, koji su prethodno bili zaposleni. Najzad, da treba nadaqe organi-zovati jo{ ve}i broj razli~itih programa obuke smatra ve}i procenat èna, starijih od 50 godina i mla-|ih od 30, onih koji ranije nisu bili zaposleni, onih koji ìve u gradu i koji su zavr{ili sredwe {kole.

2. Skoro dve tre}ine anketiranih navodi da bi se u svakom slu~aju i daqe ukqu~ivali u programe obuke.Samo jedan anketirani polaznik navodi da se ne bi daqe ukqu~ivao u obuku jer nema koristi. Oko 22% an-ketiranih bi se ukqu~ivali daqe u programe obuka pod uslovom da oni budu vi{e povezani sa potrebamaposlodavaca, a oko 9% pod uslovom da programi nadaqe budu raznovrsniji i atraktivniji. I najzad, inte-resantna su dva navedena slobodna odgovora ispitanika: „ne bih se ukqu~io daqe u obuku zbog nedostatkaslobodnog vremena“ i odgovor jednog anketiranog koji je postao poslodavac „ako mi posao do|e u krizu oda-bra}u neku novu obuku“. Ovi stavovi pokazuju da organizatori obuke moraju razmi{qati i o vremen-skoj organizaciji programa obuke, kao i o razvijawu svesti da obuka nije samo potrebna u kri-znim trenucima poslovawa ili gubqewa posla, ve} mora da bude stalna aktivnost svakog ~ove-ka, upravo kao {to je ve}ina anketiranih i odgovarala na pitawe o koristima od dodatnog ob-razovawa.

Tabela 11. Daqe ukqu~ivawe u programe obuke

80

Odgovori Broj odg. %

a) Da, u svakom slu~aju 31 60.78%

b) Ne, jer nema koristi 1 1.96%

v) Da, pod uslovom da obuka bude vi{e povezanasa potrebama poslodavaca za novim radnicima 11 21.57%

g) Da, pod uslovom da programi buduraznovrsniji i atraktivniji 4 7.84%

d) Ne{to drugo 2 3.92%

|) Bez odgovora 2 3.92%

Ukupno anketiranih 51 100.00%

Da li i daqe organizovati obuke?

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%

ab

v gd

@ene

Mu{karci


Kada se radi o uticaju socio-ekonomskog statusa ispitanika me|u onima koji bi se u svakom slu~aju da-qe ukqu~ivali u programe obuke ne{to je vi{e procentualno mu{karaca i onih koji nisu bili prethodnozaposleni, onih sa sela i sa osnovnom {kolom. Me|u onima koji bi se ukqu~ivali u programe obuke poduslovom da su raznovrsniji i atraktivniji, svi su iz grada, a me|u onima koji bi se ukqu~ivali u obuke po-vezane sa potrebama poslodavaca vi{e je èna, starijih i onih koji su prethodno bili zaposleni.

Ostala mi{qewa anketiranih

Na kraju Ankete ispitanicima je bila ponu|ena mogu}nost da sami daju neku preporuku ili mi{qewe.Ovu mogu}nost iskoristilo je 16 anketiranih ili skoro jedna tre}ina.

Najve}i broj mi{qewa i preporuka odnosio se na predloge za uvo|ewe novih programa obuke. Zatimpredlaù da se organizuje obuka za proizvodwu zdrave hrane i posebno obuka za zanimawa kojih nema uop{tini Bor (kroja~i, vo}arstvo, ìvinarstvo, proizvodwa ~ajeva, prerada {qiva i dr.) jer je po mi{qewuanketiranih na{a budu}nost u zdravoj hrani.

Anketirani preporu~uju mladima da treba i daqe da u~e posle zavr{etka redovne {kole, a interesan-tan je stav „svi koji su bez posla treba da u~e i uporno traè posao - ja sam bila uporna i na{la posao u 53.godini“. Neka mi{qewa i preporuke odnose se na neka pitawa na koja su ukazali odgovori ispitanika: naprimer „va`no je u~e{}e medija u popularizaciji obuke kako bi se zainteresovani nezaposleni informi-sali“.

Stavovi anketiranih „mogu da ostanu sve aktivnosti oko obuke ali pored toga potrebna je ve}a ponudaposlova“, „gradska vlast treba da bude vi{e zainteresovana za ekologiju“ i „trebalo bi da se uti~e na dr-àvu da smawi zahvate od onih koji su odlu~ili da sami po~nu neki posao jer su veoma velike finansijskeobaveze prema dràvi“ pokazuju da se pravi problem nalazi u stvarawu uslova za otvarawe novihradnih mesta i normalno poslovawe i da tek tada obuka moè da pruì svoj puni doprinos br-èm i adekvatnom zapo{qavawu.

Zakqu~ci dobijeni analizom ankete

1. Anketa sprovedena na reprezentativnom uzorku od 10% evidentiranih polaznika programa obuka kojesu u periodu od 2006. do 2008. na podru~ju op{tine Bor realizovali u saradwi (neke su jo{ u procesu rea-lizacije) Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Bor, Tranzicioni centar RTB Bor i Regionalnicentar za kontinuirano obrazovawe pri Tehni~koj {koli Bor, pokazala je da postoje zna~ajni efekti pro-grama obuke, pre svega na zapo{qavawe polaznika obuke, kao i drugi posredni efekti na poboq{awe kva-

81

Da li biste i daqe ukqu~ivali u obuke?

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%

ab v g d

|BO

@ene

Mu{karci


liteta ìvota, porast motivacije za daqom obukom i dr. Time su potvr|ene glavne pretpostavke da dodat-no obrazovawe i participacija u obukama i wihovo uspe{no zavr{avawe obezbe|uju polaznicima obuka ve-}e mogu}nosti za zaposlewe, neku drugu vrstu radnog angaòvawa koje poboq{ava ìvotni standard pola-znika, ili unosi neke druge promene u kvalitet ìvota.

2. Potvr|ena je i pretpostavka da su socio-ekonomska obele`ja polaznika imala razli~it uticaj na wi-hovu motivaciju za ukqu~ivawe u obuke i zapo{qavawe nakon zavr{ene obuke. Kao posebno distinktivnasocio-ekonomska obele`ja koja uti~u na motivaciju i efekte obuke pokazala su se slede}a: pol, starost,prethodna zaposlenost, mesto ìvqewa. U narednim istraìvawima neophodno je uticaj ovih i drugih so-cio-ekonomskih karakteristika posebno ispitati. S druge strane, organizatori obuke morali bi ubudu}eda nastoje da formiraju grupe polaznika za obuku vode}i ra~una i o wihovim odre|enim socio-ekonomskimobele`jima, kako bi formirawem homogenijih grupa postigli ve}e efekte.

3. U pogledu informisawa potencijalnih polaznika o programima obuke neophodno je poja~ati ulogu me-dija kao i informativno delovawe organizatora obuke, posebno Regionalnog centra za kontinuirano obra-zovawe odraslih.

4. Umesto pasivnog ~ekawa posla na trì{tu rada nezaposleni èle da aktivno uti~u na promenu svojesituacije u ~emu je za wih obuka jedan od efikasnih na~ina da iskoriste vreme, da se boqe pripreme i br-è na|u odgovaraju}i posao.

5. Nezaposleni i sami nastoje da ostvare kontakte sa potencijalnim poslodavcima, kako pre nego {to seukqu~e u programe obuke, tako jo{ vi{e po zavr{etku obuke. U tome treba da im na organizovan na~in po-mognu i organizatori obuke tako {to }e programe obuke pripremati na osnovu sopstvenih kontakata sa po-slodavcima, iskustava nezaposlenih u traèwu posla, realizovati programe obuke u saradwi sa poslodav-cima, i preuzeti obavezu da i posle zavr{enih obuka pomaù polaznicima da ostvare kontakte sa poslo-davcima radi pronalaèwa posla. Pri tom je bitno vreme, jer se efekti obuke na zapo{qavawe iscrpqujuumnogome u prvih nekoliko meseci po zavr{enoj obuci.

6. Prilikom organizovawa obuke mora se voditi ra~una i o raspoloìvom slobodnom vremenu potenci-jalnih polaznika koji su optere}eni traèwem posla, povremenim radnim angaòvawima, preìvqava-wem, porodicom i drugim problemima.

7. Potrebno je uvaìti op{te opredeqewe nezaposlenih - potencijalnih polaznika programa obuke i po-nuditi im {to vi{e raznovrsnijih i atraktivnijih programa obuke, koji }e naravno u {to ve}oj meri bitipovezani sa razvojnim potrebama sredine, potrebama poslodavaca, pra}eni stimulativnim merama za sa-mozapo{qavawe i podsticajima za poslodavce.

3.2. Rezultati – intervju sa poslodavcima

Otvoreni intervjui sa poslodavcima (5 poslodavaca od kojih je troje zaposlilo polaznike obuka) su ima-li za ciq da utvrde efekte obuka sa stanovi{ta poslodavaca, ali i da pomognu u potvr|ivawu ili odba-civawu glavne hipoteze: dodatno obrazovawe doprinosi poboq{awu radnih sposobnosti i motivacije zaradnim angaòvawem i na taj na~in postaje zna~ajan faktor u smawewu nezaposlenosti i poboq{awu kva-liteta ìvota, kao i posebne hipoteze: zapo{qavawe polaznika nakon zavr{ene obuke zavisi i od vrsteobuke, odnosno potrebe za ve{tinama u regionu, tako {to }e nam omogu}iti identifikovawe potrebnih ve-{tina koje su traène na trì{tu radne snage.

Uzorak

Predlogom metodologije istraìvawa planirano je da poslodavci budu iz grupe onih koji su zaposlilineke od polaznika jer su tako bili direktni korisnici efekata obuka. Tokom priprema za istraìvawe is-postavilo se da:

82


- neki poslodavci nisu raspoloèni za intervju,- raspoloèni su za intervju, ali nemaju vremena,- zaposleni polaznici ne rade vi{e u tom preduze}u (zato {to je bio u pitawu sezonski posao ili posao

na odre|eno vreme, obi~no na nekoliko meseci).

Odazvali su se: „Albo d.o.o. – preduze}e za izradu aluminijumske i PVC stolarije“ (zaposlili su 4 pola-znika odmah nakon realizacije prakti~nog dela obuke koja se odvijala u tom preduze}u), „Kompjuter centarBor, d.o.o.“ (zaposlio jednog polaznika kursa za servisere PC ra~unara odmah posle realizacije prakti~-nog dela obuke koja se odvijala u tom preduze}u, koji je kasnije postao preduzetnik u poslovnom odnosu saKCB), SZRTK „Mimi“ (zaposlili jednu polaznicu kursa za tkawe). Preduze}e JKP „3. oktobar“ Bor nije zapo-slilo radnike, ali je sara|ivalo u realizaciji prakti~nog dela obuke i poslalo nekoliko svojih radnikana obuku za rukovaoca gra|evinskih ma{ina (u radnom odnosu, koji su zadràli posao i dobili malu povi-{icu zahvaquju}i obuci). Poslodavac „Lak ìca - Za{tita d.o.o.“ nije, do sada, zaposlio polaznike, ali jemotivisan da zaposli nekoliko polaznika. Tako|e, realizova}e prakti~ni deo obuke za pomo}nog stolarau svom pogonu.

Sadràj intervjua

Intervjui su obuhvatili slede}e grupe problema:A) opis preduze}a, oblast delatnosti, broj zaposlenih i dr.B) potrebe za radnom snagom, strukturu zaposlenih po obrazovawu i dr.V) stav prema dodatnom obrazovawu: da li imaju interne obuke svojih radnika, da li bi uloìli u to,

zbog ~ega je pristao da primi radnike na prakti~nu obuku...G) kako su se zaposlili novi radnici (polaznici obuka), ko je uspostavio kontakt sa wima D) odnos izme|u zavr{ene obuke i radnog mesta, kompetencije radnika, radnu sposobnost\) da li ima potrebe za radnom snagom ili dodatnom obukom radnika, u {ta bi uloìo investicije i dr.

Obrada podataka

Intervjui su obra|eni kvalitativnom analizom podataka. S obzirom da je u pitawu nedovoqno reprezen-tativan uzorak, ne moèmo praviti generalizacije na osnovu ovih podataka. Tehnika intervjuisawa ima od-re|ena ograni~ewa proistekla iz subjektivnih faktora, u prvom redu li~nosti ispitiva~a, pa su karakte-ristike objektivnosti, pouzdanosti i vaqanosti uvek pod znakom pitawa, i u velikoj meri zavise od ume-{nosti interpretacije dobijenih podataka. Me|utim, podaci dobijeni intervjuima mogu nam posluìti urasvetqavawu pretpostavki koje smo potvrdili, ili odbacili drugim metodama istraìvawa (pre svegakvantitativnim). Na osnovu razmi{qawa poslodavaca moèmo identifikovati probleme kojima se trebabaviti u narednim istraìvawima. Veoma je bitno, tako|e, uo~iti emocionalno stawe ispitanika tokomodre|enih odgovora, koje ne moèmo uvideti putem ankete.

Rezultati analize intervjua sa poslodavcima

A) Osnovni podaci o preduze}u. Struktura zaposlenih po obrazovawu.„Kompujuter centar d.o.o.“ u Boru je preduze}e za primenu i edukaciju korisnika za upotrebu novih

tehnologija. U stalnom radnom odnosu na neodre|eno vreme je 3 radnika, honorarno zaposlenih 4 radnika,od 25 do 55 godina starosti. Tri radnika imaju visoku stru~nu spremu, a dva sredwu spremu. Obim poslova-wa u proseku, za posledwe 4 godine, 5.500.000,00 dinara. „Lak ìca - Za{tita d.o.o“ u Boru je preduze-}e za radno osposobqavawe invalida. Zaposleno 48 radnika (od toga je 28 lica sa invaliditetom, od ~egaje 21 mladih od 18 do 22 godine sa o{te}ewima vida, sluha i sl.). Najve}i broj zaposlenih i to 50% je satrogodi{wim sredwim obrazovawem, a 25% radnika ima sredwe obrazovawe sa dvogodi{wim trajawem.Neproizvodnih radnika je 10. Preduze}e obavqa profesionalnu rehabilitaciju lica sa invaliditetom,proizvodnim programom iz ~etiri celine: proizvodwa proizvoda od drveta, proizvodwa elektronamotajai transformatora male snage, proizvodwa kartonske ambalaè i usluge (prodaja na malo i veliko, repara-cija name{taja, obezbe|ewe i dr.). Finansirawe: 1/3 sredstava dobija iz buxeta republike (subvencije iregresi) a 2/3 samofinansirawem. JKP „3.oktobar“ Bor je javno preduze}e sa 208 zaposlenih radnika.

83


Stru~na sprema: vi{e od 59% zaposlenih je NKV a oko 5% zaposlenih je VS i VSS. Preduze}e je u te{komstawu, ìro-ra~un je u blokadi, imaju nerealizovana potraìvawa prema op{tini Bor i velike dugoveprema dobavqa~ima. Radnici nisu primili plate od oktobra 2008. godine i trenutno je obustavqen rad.„Albo d.o.o., preduze}e za proizvodwu i montaù aluminijumske i PVC stolarije“, je privatnopreduze}e sa 52 zaposlenih (od ~ega 3 u administraciji). Trenutno grade poslovni hotel u Boru. Radnici uadministraciji imaju visoku i vi{u stru~nu spremu. Ostali radnici rade u proizvodwi i imaju, uglavnom,sredwu (~etvorogodi{wu i trogodi{wu) stru~nu spremu. SZRTK „Mimi“ ima 5 zaposlenih, locirano je uprostorijama Biznis inkubator centra u Boru. Struktura zaposlenih: KV.

B) Zadovoqstvo obrazovawem i radnim kompetencijama zaposlenih. Poslodavci su zadovoqni obrazovawem svojih radnika, a ne{to mawe i kompetencijama (ose}a se nedo-

statak u prakti~noj osposobqenosti za rad). Radnim kompetencijama i zalagawem na poslu nije zadovoqanposlodavac Javnog komunalnog preduze}a „3. oktobar d.o.o.“. Poslodavac preduze}a „Lak ìca Za{titad.o.o.“ nije zadovoqan obrazovawem koje su stekli radnici ~etvorogodi{weg obrazovawa jer se na radnommestu ose}a nedostatak prakti~nog obrazovawa.

V) Potrebe za radnom snagom.JKP „3. oktobar d.o.o. „ima povremeno potrebe za nekvalifikovanom radnom snagom, u sezoni. Preduze}e

„Lak ìca Za{tita d.o.o.“ ima potrebe za tehni~arima drvno-prera|iva~ke struke (trogodi{weg i ~etvo-rogodi{weg trajawa) – 3 izvr{ioca. Preduze}e „Albo d.o.o.“ }e imati potrebe slede}e godine za nekoli-ko izvr{ilaca u oblasti usluga (zbog hotela koji }e otvoriti). Ostali poslodavci nemaju potrebe za novomradnom snagom, trenutno.

G) Stav prema dodatnom obrazovawu. Interne obuke. Ulagawe u obuku radnika. Intervjuisani poslodavci imaju pozitivan stav prema dodatnom obrazovawu. Me|utim, kada bi morali

da izdvoje sredstva za usavr{avawe svojih radnika, ne bi se odlu~ili tako lako (npr. jedan poslodavac na-vodi razlog: „...zbog trenutne ekonomske krize...“). Kao jednu vrstu interne obuke obavqaju ono na {ta ihZakon o bezbednosti na radu obavezuje. Tako|e, prisutna je i neka vrsta uvo|ewa u posao novih radnika,npr. rad za ma{inom uz mentorstvo starijeg radnika, koje moè trajati od 1 do 3 meseca. U obuku svojih rad-nika uloìli bi pod uslovom da {ire asortiman, ali i u pra}ewe novih tehnologija („Kompjuter centard.o.o.“ koje je prirodom posla prinu|eno da prati savremene tendencije). Jedan poslodavac isti~e i daradno angaòvawe treba biti strogo definisano na duì period ugovorom o radu da bi poslodavac bezbed-no ulagao u obrazovawe radnika. U JKP „3. oktobar d.o.o.“ postoji potreba za sertifikovawem radnika ko-ji obavqaju odre|eni posao, a ne poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu za to radno mesto. U preduze}u „Lakìca Za{tita d.o.o.“ jednom mese~no izvode i radionice na temu komunikacija, timskog rada i dr.

Komentar: posmatraju}i stav pojedinih poslodavaca i dràwe tokom razgovora, prime}uje se nelagod-nost kada govore o dodatnim ulagawima. Razlozi su: nestabilno trì{te, nepovoqni uslovi za rad predu-zetnika (puno obaveza, poreza), nestabilna politi~ka situacija u zemqi zbog koje se ne usu|uju da „ulaze“u kredite. Zbog nedostatka novih radnih mesta ponuda radne snage je velika, pa poslodavci, uglavnom, do-bijaju ve} obrazovanu i osposobqenu radnu snagu, a to i o~ekuju. îni se da deo poslodavaca ne vidi svojuulogu u obu~avawu i pripremi radnika za posao, ve} to posmatraju iskqu~ivo kao zadatak obrazovawa.

D) Na koji na~in su zaposlili radnike.Poslodavci su, uglavnom, zaposlili radnike preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (koriste prin-

cip volonterstva), na Sajmu zapo{qavawa (2 odgovora), „na preporuku“ od strane prijateqa ili poznani-ka, ili su radnici primqeni tako {to su prime}eni (npr. „... da su vredni radnici i dobri qudi...“) tokomrealizacije prakti~nog dela obuke u samom preduze}u.

Komentar: kod javnih preduze}a moèmo primetiti vi{ak radnika i poslodavac, uglavnom, nije zadovoqanradom ve}ine radnika. Nerad i slabo zalagawe na radu obja{wavaju dugo citiranom izjavom „U~i, sine, dane bi morao da radi{“, koja je ve} postala sastavni deo karaktera na{eg radnika. Preduzetnici svode zapo-{qavawe na minimum radne snage zbog velikih obaveza prema dràvi pri zapo{qavawu novih radnika.

\) Koliko obuka koju je radnik zavr{io odgovara potrebama radnog mesta.Poslodavci koji su zaposlili radnike koji su pro{li obuku su zadovoqni obukom u teorijskom i prakti~-

84


nom delu. Jedan poslodavac izri~ito tvrdi da obuka nije va`na, ve} radne kompetencije, zalagawe na rad-nom mestu, karakter. Tako|e, isti~e da se nije mogla primetiti va`nost obuke zbog kratkog trajawa obuke.

Komentar: opaàju}i pona{awe ali i implicitne izjave poslodavaca moè se pretpostaviti da im kodnekvalifikovane radne snage nije vaàn sertifikat, niti obuka. U obrazovawe NK ne bi ulagali, jer je do-voqno da mesec dana prate mentora u radu i da se obu~e za jednostavniji posao. Sve {to je potrebno NK rad-nicima oni mogu nau~iti na poslu, bez negativnih posledica po radni proces. Poslodavci koji zapo{qa-vaju, ve}inom, NK radnu snagu o~ekuju privrènost i po{tovawe radnika prema pretpostavqenima. Poslo-davci koji imaju radnike sa VS i VSS i specifi~nu prirodu delatnosti, pa im je neophodno pra}ewe pro-pisa, tehni~kih dostignu}a i sl., vi{e cene va`nost obrazovawa pa i obuke.

E) Radne kompetencije/poslovi traèni na trì{tu.Poslodavci isti~u da se traì „dobar radnik“ (po{ten, vredan, koji po{tuje autoritet i hijerarhiju),

radnik koji ume da radi u timu, sara|uje i komunicira bez konflikata (ali nijedan poslodavac nije spre-man da uloì u vrstu obuke koja priprema za komunikaciju), odgovoran, samostalan u radu, poznaje rad nara~unaru, strani jezik (napredovawe u struci, internet), koji se doìvotno obrazuje, ume da primeni zna-we koje poseduje, koji preuzima inicijativu.

Komentar: Prime}uje se da stav o dodatnom obrazovawu i karakteristike poèqnog radnika zavise i odvrste delatnosti kojom se poslodavac bavi. Vrsta delatnosti odre|uje i kompetencije radnika.

Intervjuisani poslodavci, u okviru na{eg regiona, isti~u zna~aj: razvoja usluga (konobari, sprema~ice,ugostiteqi); turizma (turisti~ki vodi~i, turisti~ki tehni~ari); zanata (varioci, stolari, kroja~i, {naj-deri, cve}ari, obu}ari, voskari, fotografi); ostalog (ra~unovodstva, novinarstva i izdava{tva ,ali i sa-vremenih tehnologija).

3.3. Rezultati – intervjui sa predstavnicima institiucijakoje realizuju obuke

Otvoreni intervjui sa predstavnicima institucija koje se bave obrazovawem odraslih (tri predstavni-ka) su imali za ciq da utvrde efekte obuka sa stanovi{ta institucija koje organizuju i realizuju obuke.Mi{qewa predstavnika institiucija su nam bila veoma zna~ajna, jer kriti~ki osvrt na dosada{wa isku-stva u realizaciji obuka moè pomo}i u unapre|ewu organizacije istih. Direktori institucija su u situ-aciji da posmatraju i uvaàvaju {iri kontekst u kojima se odvijaju obuke i, na taj na~in, predo~e sve mogu-}e uzroke i wihove uticaje na pospe{ivawe zapo{qivosti u regionu. Intervju je tehnika kojom je mogu}edobiti najpouzdaniji uvid u li~ne stavove i stawa. Tokom razgovora je mogu}e prilago|avawe ispitaniku,wihovom intelektualnom nivou, emocionalnom reagovawu. Kod ankete to nije mogu}e, zato nam intervju mo-è posluìti kao dopuna podataka dobijenih anketirawem i omogu}iti razja{wavawe nekih odgovora do-bijenih anketom.

Uzorak

Zastupqene institucije su i jedine, u Borskom regionu, koje se aktivno bave obrazovawem odraslih. In-tervjuisani su: direktor Centra za kontinuirano obrazovawe odraslih – Tehni~ke {kole g|a Slavica @iv-kovi}; koordinator Centra za tranziciju zaposlenih RTB Bor gdin Dragan Ran|elovi} i direktor Nacio-nalne slu`be za zapo{qavawe u Boru gdin Mirko Mirkovi}. Motivacija predstavnika navedenih institu-cija za intervju je bila na visokom nivou.

Sadràj intervjua

Intervjui su obuhvatili slede}e grupe problema:A) Zadovoqstvo dosada{wom saradwom vode}ih institucija u obrazovawu odraslih, na unapre|ewu obu-

ka. Na~in unapre|ewa saradwe.Komentar: u okviru ovog pitawa smo odlu~ili da postavimo podpitawe koje nismo planirali, ali se na-

knadno ukazala potreba za wim: Opi{ite na~in saradwe ovih institucija, kako je po~ela saradwa, na komje stepenu ta saradwa sada.

85


B) Zadovoqstvo dosada{wom saradwom vode}ih institucija u obrazovawu odraslih, na unapre|ewu za-po{qavawa. Na~in unapre|ewa saradwe.

V) Uloga poslodavaca u obrazovawu odraslih. Saradwa poslodavaca i institucija koje realizuju obuke zaodrasle.

Rezultati intervjua sa predstavnicima institucija za obrazovawe odraslih

A) Po~etak saradwe izme|u institucija koje se bave obrazovawem odraslih. Saradwu izme|u ovih institucija inicirao je Centar za tranziciju zaposlenih (u daqem tekstu TC) ko-

ji je osnovan krajem 2005. godine odlukom generalnog direktora RTB Bor, u saradwi sa Ministarstvom zarad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, u okviru projekta „Promocija zapo{qavawa u Srbiji“ sa ciqemprekvalifikacije vi{kova radnika u RTB Bor. U isto vreme filijala Nacionalne slu`ba za zapo{qavaweu Boru (u daqem tekstu NSZ) je razvijala svoje aktivnosti na realizaciji obuka i identifikovala {kolukao kvalitetnog partnera. Centar za kontinuirano obrazovawe odraslih je osnovan pri Tehni~koj {koli (udaqem tekstu RTC Bor) tokom Projekta reforme sredweg stru~nog obrazovawa koji je po~eo 2004. godine.Ovaj Centar, zajedno sa jo{ ~etiri takva centra u Srbiji, je osposobqen za niz aktivnosti na identifika-ciji i izvo|ewu obuka za odrasle i ovla{}en da daje sertifikat priznat od strane Ministarstva prosve-te. Saradwa ovih institucija do{la je do izraàja prilikom slede}ih aktivnosti:

1. ispitivawa potreba za ve{tinama u regionu2. planirawa vrste obuka3. informisawa nezaposlenih o ponu|enim obukama4. realizacije obuka5. pra}ewa polaznika nakon realizacije obuka

Saradwa izme|u TC i NSZ je omogu}ila realno planirawe vrste obuka u skladu sa potrebama trì{ta ra-da, ali i spre~ila ponavqawe vrste obuka. Tako se TC opredelio za realizaciju stru~nih i zanatskih obukaangaùju}i prete`no RTC, dok se NSZ bavila obukama iz stranih jezika i informacionih tehnologija {ire-}i ponudu vremenom i na stru~ne obuke. Obukama TC su bili obuhva}eni i nezaposleni ~lanovi porodicaradnika koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, pa je sa filijalom NSZ uskla|ivan odabir polaznika. TCi NSZ predstavqaju najve}e (a gotovo i jedine) finansijere obuka koje je realizovao RTC Bor.

B) Zadovoqstvo dosada{wom saradwom vode}ih institucija u obrazovawu odraslih, na po-boq{awu obuka. Unapre|ewe saradwe.

Predstavnici ovih institucija isti~u naro~ito dobru me|usobnu saradwu ali i saradwu sa ostalim vas-pitno-obrazovnim institucijama (Tehni~kim fakultetom i drugim stru~nim sredwim {kolama). Rad na obu-kama i zapo{qavawu oteàva lo{a sradwa sa Privrednom komorom. Sva tri predstavnika isti~u apati~-nost i nezainteresovanost Privredne komore za saradwu sa wima. Kada je dolazilo do kontakta to je uvekinicirala jedna od ovih institucija i uglavnom je ostalo sve na dogovorima. Predstavnici smatraju da bibilo mnogo vi{e koristi kad bi odnos obrazovnih institucija koje rade na obrazovawu odraslih i Pri-vredne komore regulisala dràva. Direktor RTC-a smatra da je potrebno i unapre|ewe organizacije radaCentara tj. obezbe|ewe dodatnih kadrovskih potencijala da bi Centri funkcionisali punim kapacitetom.Svi isti~u neophodnost kontinuiranog ispitivawa trì{ta, jer se potrebe za ve{tinama i kompetencija-ma mewaju, jedino obrazovawe odraslih bazirano na ozbiqnim istraìvawima moè doprineti pove}awuzapo{qavawa. Treba oja~ati saradwu sa privredom i ustanoviti neku vrstu veze izme|u privrede i obra-zovawa. Potrebno je da lokalna samouprava shvati zna~aj uloge obrazovawa odraslih u poboq{awu zapo-{qivosti u regionu.

Komentar: predstavnici ovih institucija su zadovoqni me|usobnom saradwom u velikoj meri, ali tosmatraju nedovoqnim za re{avawe problema nezaposlenosti. Krug saradwe se mora pro{iriti saradwomsa privredom koja bi unapredila wihov rad i omogu}ila evaluaciju realizovanih aktivnosti.

86


V) Zadovoqstvo dosada{wom saradwom vode}ih institucija u obrazovawu odraslih, na una-pre|ewu zapo{qavawa. Unapre|ewe saradwe.

Istaknuto je da postiji diskontinuitet izme|u obrazovnih profila koje daje redovno obrazovawe i ka-drova koji su potrebni privredi. To moè ukazati na nedostatak realne veze izme|u privrede i obrazova-wa. Privredno okruèwe u Borskom okrugu opisuju kao veoma lo{e, nema novih radnih mesta, a trì{te ra-da je tek u procesu formirawa. Predstavnici institucija isti~u da je nedostatak novih radnih mestaozbiqna prepreka koja se moè odraziti na motivaciju qudi da se obrazuju. Isti~e se i problem nedovoq-ne prakse u stru~nim zanimawima, nedostatka profesionalne orijentacije i pra}ewa u~enika nakon zavr-{etka {kolovawa. Nedostatak stru~ne pomo}i u~enicima u izboru zanimawa rezultira pogre{nim izbori-ma koji vode u~enike u apatiju i negativizam prema {koli i obavezama. Nema ni istinske pripreme za radi sticawe pozitivnog odnosa prema radu. Tokom {kolovawa u~enike treba pripremati za ~iwenicu da mo-`da ne}e mo}i da prona|u posao u svojoj struci. Treba ih upoznavati sa razli~itim zanimawima i istica-ti prednosti bavqewa razli~itim poslovima i tako negovati pozitivan stav prema promeni zanimawa utoku ìvota, tj. spre~iti verovawe da sigurnost i stru~nost leì jedino u celoìvotnim zanimawima.Te-{ko}u, predstavqa i o~ekivawe nezaposlenih da im NSZ prona|e poslove ba{ u struci za koju su se {kolo-vali iako je to, ~esto, nemogu}e.

Ne postoji strategija privrednog razvoja okruga i to je veoma oteàvaju}a okolnost jer se ne zna {ta }ese, u dugoro~nom periodu, razvijati u okrugu (koja grana industrije: da li treba ulagati i razvijati rudar-stvo, turizam, malu privredu ili ne{to drugo). Ovi podaci su nephodni za planirawe rada na obukama alii {kolovawu zanimawa, ina~e se sve radi stihijski. Potrebno je ozbiqno istraìvawe o potrebama pri-vrede u regionu.

Jo{ jedna ozbiqna prepreka je i nemotivisanost mladih qudi da u~e i da se usavr{avaju. Okruèwe ihne motivi{e ({kola ih ne u~i strategijama u~ewa, ne razvija se svest i potreba za doìvotnim u~ewem).Npr. NSZ planira obuke u skladu sa potrebama privrede, ali nailazi na nedovoqan broj prijavqenih po-laznika ~ak i za obuke kao {to su zavariva~i, koje bi mogle da omogu}e brzo zaposlewe.

Treba nastaviti saradwu izme|u NSZ, TC i Centra za kontinuirano obrazovawe odraslih i unapre|iva-ti je. Daqe treba razvijati saradwu preko Regionalne Privredne komore sa udruèwima preduzetnika. Po-seban vid saradwe koji je nedovoqno razvijen, a veoma je vaàn, jeste saradwa sa lokalnom samoupravom.Ovaj vid saradwe treba realizovati preko Lokalnog saveta za zapo{qavawe. Nacionalna slu`ba proce-wuje obuke na osnovu potreba trì{ta iz prethodnog perioda. Veliki je problem: nezainteresovanost mla-dih qudi da se obu~avaju, da rade, nemotivisanost za doìvotno obrazovawe. Potrebne su i promene u{kolstvu: treba razvijati motivaciju predava~a da rade svoj posao profesionalno i odgovorno. Ranije jeorganizovana praksa u privredi dva do tri puta nedeqno. Tom prilikom u~enici su radili u pravom smi-slu te re~i. U velikim preduze}ima nema vi{e „kadrovika“ koji su postojali ranije i bavili se usposta-vqawem veze izme|u privrede i obrazovawa. Treba prona}i na~in da se uspostavi komunikacija izme|uprivrede i obrazovawa.

Komentar: unapre|ewu saradwe bi doprinelo aktivnije zalagawe Privredne komore i Lokalne samou-prave, ozbiqna istraìvawa potreba za ve{tinama u regionu, adekvatan rad na profesionalnoj orijenta-ciji u osnovnim i sredwim {kolama, razvijawe svesti o neophodnosti doìvotnog obrazovawa. Predstav-nici ovih institucija razvoj i unapre|ewe vide u me|usobnoj saradwi {kola koje bi radile na otkrivawuafiniteta i sposobnosti kod mladih, ali i razvijale odgovornost i naklonost ka radu; privrede (otvara-wu novih radnih mesta) i obrazovawa odraslih koje bi korigovalo nedostatke u znawima i ve{tinama ipoboq{avalo kvalitet ìvota.

G) Uloga poslodavaca u obrazovawu odraslih. Saradwa poslodavaca i institucija koje reali-zuju obuke za odrasle.

Javqa se potreba uspostavqawa tesnih saradni~kih i partnerskih odnosa. Jedan od modela je zajedni~-ki rad u telima Privredne komore i Lokalnim savetima zapo{qavawa. Dobar model bi mogao da bude uokviru klastera u ~iji sastav bi obavezno trebalo da u|u i obrazovne institucije. Potrebe za obukama tre-ba definisati na osnovu strategija razvoja pojedinih oblasti i akcionih planova za sprovo|ewe strate-gija (npr. Strategija privrednog razvoja, regionalnog razvoja, turizma, PSP, poqoprivrede i dr.) naro~i-

87


to na osnovu lokalnih strategija razvoja, putem istraìvawa trì{ta rada koje bi razvila NSZ i putemanketa i kontakata sa poslodavcima koje bi obavqale obrazovne institucije. Pored sajmova zapo{qavawatreba organizovati i posebne sajmove obuke odraslih (koji mogu biti i sastavni organizacioni delovi saj-mova zapo{qavawa ili sajmova obrazovawa) gde bi se iskazivale potrebe poslodavaca za odre|enim zani-mawima, ve{tinama, strukama. Na istraìvawu potreba za obukom radila bi i Privredna komora, udruè-wa poslodavaca, kancelarije Ministarstva prosvete i druga tela. Poslodavci bi trebalo obavezno da u~e-stvuju u planirawu potrebe za obukama – posebno u planirawu i organizovawu prakti~nih obuka (prakti~-ni deo mora biti glavni deo obuke za zapo{qavawe).

Problem je {to nema vi{e „velikih“ poslodavaca koji mogu da procene zna~aj dodatnog obrazovawa po-jedinaca. U Boru postoji pet do {est poslodavaca koji zapo{qavaju preko 20 radnika – izuzev javnih pred-uze}a. Za wih dodatno obrazovawe nije bitno, jer imaju veliku ponudu radnika na trì{tu. Obi~no se ra-di o iskqu~ivo fizi~koj radnoj snazi. Nema novih investicija koje bi potraìvale obrazovanu radnu sna-gu. Malo je novih radnih mesta. Potrebno je formirati udruèwa privrednika koja bi usmerila razvoj obu-ka za odrasle i uticala na planirawe obu~avawa. To bi morala da inicira Lokalna samouprava. Kqu~na jepotreba za ozbiqnom analizom privrednog okruèwa. Treba obnoviti i udruèwa zanatlija, udruìvawequdi prema strukama da bi pomogli jedni drugima. Obrazovawe bi moralo da se finansira iz sredstavabuxeta ali potrebno je uspostaviti i sistem evaluacije – koliko {kolujemo kadar koristan i kvalitetanza potrebe privrede. Jedino privreda moè napraviti selekciju potrebnih kadrova. Najve}a motivacijapolaznicima da se obrazuju je zaposlewe. Treba uticati na Lokalnu samoupravu da se hitno donese strate-gija lokalnog razvoja i velikim investicijama pokrenuti privredu.

Trebalo bi da postoji udruèwe poslodavaca preko koga bi oni u~estvovali u unapre|ewu obuka, na tajna~in bi se najlak{e do{lo do potreba poslodavaca za obukama. Trenutno nisu zainteresovani za u~e{}eu planirawu obuka. Bez udruèwa preduzetnika te{ko je raditi organizovano na obrazovawu odraslih ismawewu nezaposlenosti.

Unapre|ewu obrazovawa odraslih u praksi najvi{e mogu doprineti oni koji bi trebalo da su najvi{e za-interesovani za obuke, tj. poslodavci i wihova udruèwa. U Boru je ostvarena zadovoqavaju}a saradwasvih aktera u obrazovawu odraslih u okviru Lokalnog saveta za zapo{qavawe u ~ijem radu u~estvuju i ob-razovne institucije. Potrebe za obukama predstavqene su 2008. godine kroz Strate{ki socijalni plan op-{tine Bor. Najvi{e bi trebalo da se zainteresuju privrednici da pomognu u izboru obuka i u zapo{qava-wu polaznika, jer NSZ ne zapo{qava, ve} realizuje obuke. Treba obezbediti stimulanse za privrednike iliporeske olak{ice za one preduzetnike koji primaju polaznike na realizaciju prakti~nog dela obuke i za-po{qavaju ih.

Komentar: predstavnici institucija koje se bave obrazovawem odraslih su ~esto odgovarali van okvirapostavqenih pitawa. Prime}uje se usredsre|enost na sopstvene probleme i „psiholo{ki umor“ obu~ava-wem polaznika tj. demotivisanost nedostatkom novih radnih mesta, {to onemogu}ava realnu evaluacijuwihovog rada. Vidno je nezadovoqstvo kada su govorili o efektima realizovanih obuka. Svi intervjuisa-ni smatraju da se do{lo do ta~ke kada treba ozbiqno razmi{qati o efektima obuka, jer prekvalifikova-ti radnike, a ne otvarati nova radna mesta, moè stvoriti negativnu sliku kod qudi, i to ne samo o raduovih institucija.

3.4. Rezultati – fokus grupne diskusije (FGD)

Fokus grupe sa polaznicima su imale za ciq da utvrde efekte obuka sa stanovi{ta polaznika. Mi{qe-wa i stavovi polaznika iskazana u diskusiji fokus grupe mogu nam pomo}i u obja{wavawu efekata obuka,utvr|ivawu uzro~no-posledi~nih veza i odnosa izme|u realizovanih obuka i zaposlewa kao i rasvetqava-wu postavqenih hipoteza. Ukoliko obezbedimo atmosferu podr{ke na fokus grupi moèmo ~uti mi{qewakoja polaznici ne mogu dati u anketi, a usteù se da ih daju i prilikom intervjua. Fokus grupe nam omogu-}avaju dolaèwe do {irih obja{wewa od strane polaznika. Posmatrawem reakcija polaznika moèmo do-puniti tuma~ewe nekih pretpostavki.

88


Uzorak

Metodologijom su planirane tri fokus grupne diskusije sa po 12 polaznika. U~esnici su odabrani slu-~ajnim izborom sa spiska prijavqenih za nove obuke (svaki tre}i polaznik). Grupe je vodio jedan modera-tor dok je drugi vodio bele{ke. Realizovane su tri fokus grupe:

1. fokus grupa polaznika obuka koji su zaposleni kod poslodavca, ili su se samozaposlili (odazvalo se12 polaznika),

2. fokus grupa polaznika obuka koji se nisu zaposlili (odazvalo se 10 polaznika), 3. fokus grupa polaznika koji su se prijavili za nove obuke (odazvalo se 10 polaznika)

Sadràj fokus grupa

U fokus grupama je obra|eno nekoliko grupa problema: A) Izbor obuke, B) Ciqevi nakon zavr{etka obuke,V) Potrebe za ve{tinama/obukama u regionu,G) Obuka: organizacija, kvalitet,D) Problemi tokom zapo{qavawa,\) Poboq{awe kvaliteta ìvota,E) Planovi i preporuke polaznika.

Obrada rezultata

Podaci su obra|eni kvalitativnom analizom podataka. S obzirom da je u pitawu nedovoqno reprezenta-tivan uzorak ne moè se praviti generalizacija {irih razmera. Te{ko}a u analizi i interpretaciji po-dataka dobijenih u fokus grupnim diskusijama je u wihovoj subjektivnosti. êsto se de{ava, tako|e, da po-laznici govore u isto vreme pa je te{ko pratiti pojedina~ne iskaze kao i pona{awa. Daqe, polaznici suskloni da se „gube“ u privatnim iskustvima i ~esto skre}u sa teme o kojoj bi moderator èleo da se govori.Me|utim, ciq fokus grupnog istraìvawa, naj~e{}e, i nije generalizacija, ve} da se shvati i razume od-re|en slu~aj.

Rezultati

A) Izbor obukeVe}ina polaznika fokus grupe zaposlenih je birala obuku iz oblasti koja im je bila hobi, ili inte-

resovawe koje nisu nikada do sada imali prilike da realizuju. Nekima je to i talenat (npr. kozmetika, ilipolaznica koja je izabrala obuku iz tkawa navodi da se ranije bavila ru~nim radom u slobodno vreme) ko-jim su se bavili sporadi~no, s vremena na vreme, ali nikada im nije bio glavna delatnost (glavni izvorprihoda); ili se neko u wihovoj porodici bavio time, a oni su se samo povremeno ukqu~ivali. Ukoliko ni-je interesovawe, obuka je izabrana po sli~nosti poslu koji su obavqali u svom preduze}u (npr. jedan pola-znik je radio na poslovima projektovawa, upisao i nije zavr{io Vi{u informati~ku {kolu, a za obuku jeodabrao servisirawe ra~unara; ili, polaznica je radila u platnom prometu i za obuku izabrala ra~uno-vodstvene poslove). Jo{ jedan bitan razlog izbora je bilo konkretno zaposlewe: raspitivali su se kod po-znanika i prijateqa, slu{ali preko medija, koje su ve{tine traène u regionu, u koji }e se vid delatno-sti ulagati u Boru (npr. polaznik je zbog najavqivawa u medijima o ulagawu u ekologiju, odabrao obuku: re-ciklaà ~vrstog otpada).

U fokus grupi nezaposlenih presudna je bila èqa da dobiju sertifikat, jer su taj posao ve} obavqa-li u preduze}u, ali nemaju nikakav sertifikat koji to i potvr|uje. Za obuku su saznali na oglasnoj tabliNSZ, od predstavnika Tranzicionog centra ili prijateqa.

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke (u organizaciji NSZ) dve tre}ine polaznika je kategorisa-no kao lica sa invaliditetom (slabovidost, o{te}en sluh). Ve}ina wih je o obuci informisana pozivom

89


savetodavca iz NSZ ili mogu}eg poslodavca kod koga }e se realizovati prakti~ni deo obuke: „Preduze}eza radno osposobqavawe i zapo{qavawe invalida za obavqawe proizvodno-trgovinske delat-nosti – Lak ìca Za{tita d.o.o.“ u Boru, ili su primetili oglas na informacionoj tabli NSZ. Kod ne-kih polaznika je izbor odre|en qubavqu prema toj vrsti posla, a nikad nije bilo prilike da se time bave,ili im je to bio hobi („otac mi se bavi duborezom i od wega sam dosta toga nau~io“), ili postoji sklo-nost prema takvom radu. Kod svih polaznika izbor obuke ima neke sli~nosti sa prethodnim zanimawem(npr. bravar bira obuku iz stolarije). Neki su izbor napravili po preporuci savetodavca iz NSZ (polazni-ci kategorisani kao lica sa invaliditetom) ili su je odabrali jer nije bilo vi{e slobodnih mesta na dru-gim obukama. Pri izboru polaznicima obuke je na prvom mestu isplativost (da li se mogu zaposliti sa tim,koliko je pla}en posao) a zatim sklonost ili qubav prema toj vrsti posla.

Komentar: u fokus grupi zaposlenih moèmo primetiti, u odnosu na druge grupe, da ima vi{e inicijati-ve u izboru obuke i pravovremenog samoinformisawa o ponu|enim obukama. Dominantni efekti obuka ko-je su o~ekivali su: zaposlewe ali i zadovoqstvo radom u oblasti koju vole.

B) Ciqevi nakon zavr{etka obukePolaznici fokus grupe zaposlenih su naveli slede}e ciqeve: zaposlewe u konkretnom preduze}u,

utvr|ivawe i pro{irivawe znawa i ve{tina koje su ve} postojale, samozapo{qavawe (sredstvima za sa-mozapo{qavawe odobrenim od strane NSZ), ostvarivawe èqe da se hobi pretvori u glavnu delatnost,promena posla (zbog rutine), neredovne plate, napu{tawe preduze}a u kojima nisu bili zadovoqni orga-nizacijom rada (npr. jedan polaznik kaè: „...nisam vi{e mogao da gledam taj nerad i nedisciplinu“.).

U fokus grupi nezaposlenih polaznici navode da im je glavni ciq bilo zaposlewe.

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke ve}ini polaznika je ciq da nau~e ne{to novo, da poku{a-ju ne{to druga~ije u ìvotu, zaposlewe na konkretnom radnom mestu, osamostaqewe od roditeqa.

Komentar: interesantno je da polaznici koji nisu zaposleni navode kao jedini ciq zaposlewe. Dok, po-laznici koji su zaposleni navode, pored zaposlewa, i druge ciqeve koji se mogu okarakterisati kao po-boq{awe kvaliteta ìvota. U razumevawu ove reakcije moè nam pomo}i i ~iwenica da qudi ~esto u pr-vi plan isti~u neostvarene ciqeve, dok se na druge ciqeve koje su se mo`da i ostvarili brzo zaboravi.

V) Potrebe za ve{tinama/obukama u regionuPolaznici fokus grupe zaposlenih smatraju da obuke koje su pro{li reprezentuju traène ve{tine u

na{em regionu. Navode i slede}a traèna zanimawa u regionu: aluminijumski stolari, stolari za drvenustolariju, kozmeti~arke, poslovi koji se ti~u ra~unovodstvenih usluga i svi zanati, jer je „... grad bio go-dinama oslowen na rudarstvo i metalurgiju..., ... qudi u Boru su pasivni – o~ekuju da se desi neko ~udo“. Ma-la privreda nikada nije bila razvijana jer se nije razmi{qalo unapred – {ta }e biti ako vi{e ne bude rud-nika. Ukazuju i na potrebu razvijawa svesti qudi o nu`nosti promene zanimawa da bi opstali. Prisutnoje razo~arewe izborom obuke iz reciklirawa ~vrstog otpada (ekologija). Mediji su najavqivali razvoj iulagawe u ekologiju u dràvi i na nivou na{eg regiona, pa se dosta polaznika opredelilo za ovu obuku iztih razloga, smatraju}i da ne}e biti problema u pronalaèwu posla. Polaznici su to doìveli kao razo-~arewe, jer se stawe u toj oblasti nije poboq{alo, nema novih ulagawa, niti novih radnih mesta. Obuka jebila takvog tipa da ne omogu}ava zapo~iwawe sopstvenog posla.

U fokus grupi nezaposlenih je prisutno razo~arewe izborom obuke iz ekologije. O~ekivawa da }e seuloìti u razvoj ekologije u Boru i {ire, nisu se realizovala, pa polaznici àle {to su izabrali tu obuku.

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke polaznici o~ekuju da im prihod od mogu}eg zaposlewa saovom obukom bude xeparac, jer pretpostavqaju da prihod ne}e biti u visini primawa koje moè podmiri-ti sve potrebe jedne porodice. O~ekivawa se kre}u od zaposlewa u konkretnom preduze}u (polaznici kojisu kategorisani kao osobe sa invaliditetom) do èqe da se steknu ve{tine, pro{iri znawe i nau~i ne{tonovo (ne o~ekuju iskqu~ivo da se odmah zaposle).

Komentar: razo~arewe polaznika koji su odabrali obuke iz ekologije – izborom obuke (kvalitetom obu-ke su zadovoqni) govori nam da bi se trebalo vi{e pozabaviti motivacijom polaznika da se obrazuju. O~i-gledno je da je kod nas jo{ uvek prisutno uverewe da je iskqu~ivi ciq obu~avawa – zaposlewe. Trebalo bi

90


vi{e isticati i druge kvalitete i dobiti od obrazovawa odraslih, jer svo|ewe na usko prakti~ne ciqevemoè izazvati negativne efekte na motivaciju qudi da se obrazuju, ali i na rad institucija koje se baveobrazovawem odraslih. Evidentno je da u medijima treba vi{e govoriti o obrazovawu odraslih kao o mo-gu}nosti poboq{awa kvaliteta ìvota na razli~ite na~ine. Potrebno je razvijati pozitivan stav premastru~nom usavr{avawu u razli~itim strukama bez obzira na zaposlewe. U suprotnom, moè se javiti nega-tivan efekat povezivawa obrazovawa odraslih iskqu~ivo sa zaposlewem, iako mu to nije jedina namena.

G) Obuka: organizacija, kvalitet...Polaznici fokus grupe zaposlenih su zadovoqni organizacijom i realizacijom obuke od strane Cen-

tra za kontinuirano obrazovawe odraslih, Tranzicionog centra i NSZ, posebno prakti~nim delom obuke.Ipak, predlaù vi{e prakse u narednim obukama da bi se ve{tine {to vi{e u~vrstile na samoj obuci. Po-sao su mogli da upoznaju za predvi|eno vreme obuke, ali nije bilo dovoqno mogu}nosti za uve`bavawe.Predlog: omogu}iti na neki na~in da polaznike, nakon obuke, poslodavac zaposli bar na odre|eno vremeda ste~ene ve{tine i znawa ne bi zaboravili.

Polaznici fokus grupe nezaposlenih smatraju da je obuka bila dovoqna za polaznike koji su imalive} neka predznawa o tome. Uglavnom su zadovoqni prakti~nim delom obuke. Smatraju da nije bilo dovoq-no ~asova obuke, ali bi sa jo{ nedequ dana primene znawa mogli da savladaju posao u potpunosti. Za onekoji nemaju nikakva predznawa, ili nisu nikada radili taj posao trebalo bi organizovati obuku sa vi{eprakse.

Komentar: boqim efektima, ali i ve}em zadovoqstvu obukama, }e sigurno doprineti i ispitivawe pred-znawa polaznika pre obuke, kako nas oni to i savetuju, kao i formirawe grupa polaznika uskla|enih pre-ma koli~ini predznawa iz odre|ene oblasti, i sa tim treba uskladiti broj ~asova gde bi grupe sa mawim(ili nikakvim) predznawem/iskustvom imale vi{e ~asova obuke.

D) Problemi tokom zapo{qavawaPolaznici fokus grupe zaposlenih su za uslove samozaposlewa ~uli preko medija. Kod poslodavaca su

se zaposlili pra}ewem oglasa na televiziji, zvali su ih poslodavci jer su se ranije pokazali kao dobriradnici (kad su radili privremeno kod nekih poslodavaca), ~uli su za posao od prijateqa. Poslodavci necene zna~aj sertifikata i obuke, ne interesuje ih da li se radnik usavr{avao, ve} da li ume da radi kon-kretan posao, a plate su neredovne, oni ne èle da uloè u obrazovawe radnika, jer napredovawe u strucipovla~i obavezu pove}awa plate radniku, sloèna je procedura zapo~iwawa sopstvenog posla (dugotrajnai „papirolo{ki“ komplikovana, veliki su porezi...), poslodavci primaju radnika naj~e{}e na period odpo 6 meseci, ne postoje stabilne politi~ke i ekonomske prilike za zapo~iwawe ili pro{irewe delatno-sti putem kredita...

Polaznici fokus grupe nezaposlenih isti~u da je bilo ponuda za posao i van Bora, ali ih mnogi neprihvataju zbog porodice ili male plate koja ne moè da podmiri tro{kove ìvota van Bora. Za poslovesaznaju i preko interneta („Infostud“). Poku{avali su na razli~ite na~ine da se zaposle (li~nim odla-skom kod poslodavaca, preko prijateqa i dr.) ali bezuzspe{no. Odgovori poslodavaca su bili: nema posla,ne treba im ta, ve} neka druga struka i dr.

Komentar: kod nekih polaznika se moè zapaziti da je uverewe o nemogu}nosti zaposlewa pre rezultatnegativisti~kog, unapred formiranog stava, nego li~nog anga`mana oko zaposlewa. Ovi polaznici odri~ubilo kakvu mogu}nost da se mogu zaposliti, iako zatim navode da je bilo ponuda za posao van Bora (koje ni-su ni razmatrali).

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke polaznici su konkurisali na vi{e mesta, ali nigde nijebilo posla.

\) Stav poslodavaca prema obukama (tema se pojavila samo kod polaznika koji su se zaposlili)Polaznici fokus grupe zaposlenih prime}uju da neki poslodavci cene dodatne obuke jer to zna~i da

je radnik aktivan, èqan znawa, da ne}e odbiti stru~no usavr{avawe ako je potrebno zbog posla, „... po-slodavac }e radije primiti ~oveka koji zna vi{e razli~itih poslova da radi“. Me|utim, to je karakteri-sti~no za poslodavce u dràvnim preduze}ima i stranim firmama. Doma}im, malim privrednicima (peka-

91


re, mesare i sva ostala mala preduze}a gde je poslodavac ne{kolovan i nov u tom poslu) nebitno je koju jeobuku zavr{io radnik i da li je {kolovan za to radno mesto. Iskqu~ivo je va`no da ume da radi posao i dane traì nikakva dodatna ulagawa, ili kao {to kaè jedan polaznik: „... oni ne èle da ulaù u radnike,jer bi morali da im pove}avaju plate“. Me|utim, sve bi bilo druga~ije da je stru~no usavr{avawe radnikaregulisano propisima od strane dràve. Tada bi poslodavci morali da ulaù u obuku. To se moè regulisa-ti i na druge na~ine, omogu}iti neke olak{ice poslodavcima koji obu~avaju svoje radnike. Mnoge od wihmoramo i razumeti jer, zbog velikih poreza i ostalih da`bina, ne mogu ulagati u usavr{avawe radne sna-ge. Ali se ne bi bunili ako bi to neko u~inio umesto wih.

E) Poboq{awe ìvotnog standarda (tema se pojavila samo kod polaznika koji su se zaposlili)Polaznici fokus grupe zaposlenih koji su zapo~eli sopstveni posao nisu zadovoqni prihodom, ali su

zadovoqni time {to primewuju znawa i ve{tine koje su stekli, time {to rade i upoznaju nove poslove, qu-de i komuniciraju sa wima. Uglavnom su jedini zaposleni u svojim radwama, ili rade porodi~no (suprug isupruga, otac i sin). Zaposleni kod poslodavaca nisu nezadovoqni ali, s obzirom da su primqeni na posaoprivremeno i daqe traè sigurnija radna mesta.

@) Poboq{awe kvaliteta ìvotaPolaznici fokus grupe zaposlenih navode da su im obuke omogu}ile ostvarewe nekih poslovnih pla-

nova za koje ranije nije bilo prilike ni vremena da ih realizuju zbog ìvotnih okolnosti (previ{e posla,porodice, nedostatka novaca, nedostatka hrabrosti da se upuste u promene i dr.). Me|u kvalitete koje sustekli spada i: sticawe novih poznanstava, mogu}nost da se bude u toku sa novim de{avawima, pravovre-mene informacije, sticawe radnog iskustva u nekoj drugoj oblasti u kojoj se do tada nisu oprobali, zado-voqstvo zbog radnog angaòvawa tokom celog dana („...nije mi dosadno...“), sticawe novih znawa („...moraosam da upoznam zakon boqe nego pravnik“), borba sa te{ko}ama („...ne predajem se tako lako“), o~uvawe psi-hi~kog zdravqa koje je bilo ugroèno gubitkom posla.

Polaznici fokus grupe nezaposlenih isti~u da su se u vreme obuke lepo druìli i sticali nova zna-wa. Primewuju znawa kod prijateqa ili poznanika ili u sopstvenom domu (npr. popravke elektri~nih ure-|aja).

Z) Planovi i preporuke polaznikaPolaznici fokus grupe zaposlenih predlaù slede}e obuke koje treba razvijati u regionu: engleski

jezik i rad na ra~unaru („...zbog napredovawa u struci“), podvodno varewe („...u svetu se puno pla}a“), zi-dar, tesar, armira~, kerami~ar, maser, menaxer, spasilac, manikir-pedikir, kozmeti~ar tj. sve zanate ko-ji u Boru nisu razvijeni zbog oslawawa na rudnik. Obuke treba razvijati iz onih delatnosti kojih nema uredovnom obrazovawu, da se ne bi stvarao vi{ak nezaposlenih radnika. Zaposlewe se moè pospe{iti sle-de}im merama dràve: olak{ati postupak zapo~iwawa sopstvenog posla („...smawiti papire“), smawitiporeze i takse za privrednike, ostvariti ve}e angaòvawe Privredne komore (npr. „...u Makedoniji Pri-vredna komora pronalazi poslove novoosnovanim preduzetnicima, povezuje ih sa svetom rada...), treba pi-tati same poslodavce {ta im je potrebno od obuka, treba edukovati preduzetinike ( „...po{tovawe premaradnicima, vaspitawe, poslovno pona{awe..., jer su ~esto nequbazni i nevaspitani“), obezbediti i nekepovoqnosti za privrednike (npr. „...smawiti poreze i doprinose privrednicima koji ulaù u usavr{ava-we svoje radne snage...“), obezbediti povoqnije kredite za ulagawe u nov posao („...te{ko je zapo~eti ne-{to samostalno jer nema sistemske podr{ke od strane dràve – preduzetnik je prinu|en da sve samostal-no radi, ~ak i neke poslove koji nisu usko vezani za delatnost kojom se bavi, mora da poznaje zakon, ra~u-novodstvo na primer, a to mnoge qude odbija jer traì puno angaòvawa i u~ewa“), treba razvijati svestqudi u regionu o potrebi razvoja proizvodnih zanimawa, treba obrazovati poqoprivrednike („....jer do-sta qudi èli da se bavi uzgajawem neke kulture, ali nema osnovna znawa pa brzo propadne taj posao“),razvijati turizam, poqoprivredu i sto~arstvo („...spojiti regione Bor i Zaje~ar i tako udruìti qude“),prisutan je negativan stav o ideji da se nekoliko qudi udruì i tako zapo~ne nov posao jer je „.. za takavna~in rada potreban timski duh, komunikacija i me|usobno po{tovawe, ...nekoliko wih je gajilo gqive za-jedno, pa su se zbog me|usobnih konflikata i prebacivawa rasformirali i posao je propao“.

Polaznici fokus grupe nezaposlenih predlaù slede}e obuke koje treba razvijati u regionu: u obuku

92


iz kozmetike ukqu~iti i solarijum, obuku iz keramike, suve gradwe, aluminijumske i PVC stolarije, zava-rivawa, razvijati stare zanate, limarstvo, duborez, izradu {ahovskih figura, ukqu~iti burekxije, zida-re, tesare, servisere ra~unara, izolatere, fasadere, nastaviti edukacije iz ekologije, kwigovodstva. Tre-ba izraditi obuke iz svih podru~ja iz kojih nema obrazovnih smerova u {kolama u Boru, sve {to omogu}avasamostalno zaposlewe. Zaposlewe se moè pospe{iti slede}im merama: organizovati tribinu sa nezapo-slenima gde bi oni pri~ali o svim svojim problemima, razmenili informacije od koristi za zaposlewe.Polaznici isti~u kqu~nu va`nost primene znawa i ve{tina odmah nakon obuke.

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke predlaù razvoj slede}ih obuka u regionu: kerami~ar, sto-lar za izradu aluminijumske i PVC stolarije...

Komentar: polaznici fokus grupe zaposlenih su samoinicijativno napustili prethodni posao (uglav-nom su radili u RTB Bor i to od 7 do 20 godina), ~im su ~uli za mogu}nost dobijawa otpremnine. Otpremni-nu su uloìli u nov posao, {to je bila wihova ideja, ili su poslu{ali savet u NSZ („...od otpremnine samkupila lokal u kojem sada obavqam novi posao“). Nisu se pokajali, do danas. Svi koriste usluge internetai jako su dobro informisani o poslovima koji se traè van na{e zemqe (Irska, Engleska i dr.). Niko nije~ekao duè od 6 meseci na novo zaposlewe. Bili su veoma aktivni u traèwu posla: raspitivali su se kodprijateqa i poznanika, proveravali na internetu svakodnevno, obilazili NSZ, slu{ali na medijima o kon-kursima i dr. I ranije je postojala ideja o promeni posla (pre napu{tawa osnovnog zanimawa). Ova fokusgrupa je trajala 3 sata (najduè od svih fokus grupa). Karakteristike komunikacije: veoma su bili raspo-loèni da razgovaraju, najvi{e wih se odazvalo pozivu, postavqali su samoinicijativno me|usobno pita-wa o na~inu zapo~iwawa sopstvenog posla, te{ko}ama i na~inima prevazilaèwa tih te{ko}a, razmewi-vali iskustva o na~inu zaposlewa kod poslodavaca, o oglasima za druge poslove. Svi su polaznici, poredobuke iz odre|ene delatnosti po izboru, pro{li i obuku iz ra~unovodstva u organizaciji NSZ koju proce-wuju kao veoma korisnu u zapo~iwawu sopstvenog posla („...tu smo dobili veoma konkretne podatke, doku-mentaciju koja nam je potrebna i sva nephodna obja{wewa o PDV-u i dr.“). Uglavnom su imali iskustva sakwigovodstvom ranije, bar u toj meri da znaju va`nost poznavawa ove ve{tine. Nemaju negativan stav pre-ma radnom anga`manu van Bora jer smatraju da „... ~ovek mora da radi i da traì posao tamo gde ga ima“.

Moderator nije morao da postavqa dodatna pitawa, komunicirali su samoinicijativno, otvarali noveteme prema svom interesovawu, uo~avali me|usobne sli~nosti i razlike u te{ko}ama kroz koje prolaze.Razgovor je protekao u pozitivnom raspoloèwu. Polaznici su se okretali jedni prema drugima u toku raz-govora (nisu samo gledali u moderatora), osmehivali se i zbijali {ale. Razgovor ocewuju kao pozitivnoiskustvo koje im je omogu}ilo da se upoznaju i razmene iskustva i informacije. Sebe vide kao aktivne, ra-doznale i vredne qude koji „...se nikad ne predaju“.

Polaznici fokus grupe nezaposlenih inertnost qudi u Boru oko zasnivawa sopstvenog posla obja{wa-vaju dugom vezano{}u za Rudarsko-topioni~arski basen Bor, dugogodi{wu vezanost za jedan vid industrije,vezanost za celoìvotni posao. Svi polaznici su nezaposleni preko 2 godine, neki i preko 4 godine. U me-|uvremenu su neki radili povremeno na 2 do 3 meseca, uglavnom, kod prijateqa koji imaju neki privatni po-sao. Polaznici su bili povre|eni na~inom na koji su izgubili posao. Bili su jako uznemireni dok su pri~a-li o nepravdama koje su im nanete gubitkom posla. Me|utim, povremeno su zbijali i {ale na ra~un svojihtrenutnih pozicija. Kod nekih polaznika prisutno je konstantno negirawe mogu}nosti zaposlewa i uvere-we da je za „...sve potrebna veza“. Prisutan je i dvojak stav o kvalitetu obuke: prvo govore da su zadovoqni,a nakon toga tvrde da nisu zadovoqni. Zadovoqstvo obukom je mawe u odnosu na grupu koja je uspela da se za-posli nakon obuke. Komunikacija je oteàna: odgovaraju mahom na pitawa moderatora. Omiqena tema: ne-pravde nanete gubitkom posla. Ovaj razgovor sa organizatorima obuka ocewuju kao prijatan i podsticajan.

U fokus grupi prijavqenih za nove obuke polaznici su komunicirali me|usobno i sa moderatoromo svojim o~ekivawima. Zapaà se izvesna doza optimizma zbog po~etka ne~eg novog u wihovom ìvotu.

Moè se zapaziti da su se svi zaposleni zaposlili nakon 1 ili 2 meseca od zavr{etka obuke. To je, vero-vatno, optimalan period u kojem obuka i motivacija za zaposlewe postignuta realizacijom obuke moè da-ti efekat. Treba razmisliti o dodatnom motivisawu polaznika ili ponavqawu obuke ili izvo|ewu nekedruge obuke nakon isteka ovog perioda ako se polaznik nije zaposlio.

93


Pozitivni efekti obuka koje polaznici navode: zaposlewe (privremeno i na neodre|eno vreme), o~u-vawe radnog mesta, sticawe znawa i ve{tina, sertifikovawe znawa i ve{tina za radno mesto za koje ne-maju odgovaraju}u {kolu (~esto u velikim javnim preduze}ima), rad u ku}i i kod prijateqa bez nadoknade(popravke), o~uvawe samopo{tovawa, ostvarewe èqe da se bave nekada{wim hobijem aktivno, druèwe,komunikacija, sticawe kontakata, informisanost, o~uvawe psihi~kog zdravqa, izazov, novina u ìvotu.Za posledwih 6 efekata moèmo re}i da ne predstavqaju prakti~nu korist, ve} vi{e spadaju u ono {to zo-vemo poboq{awe kvaliteta ìvota.

Verovatno odlu~uju}i faktori u zaposlewu polaznika: li~na inicijativa, informisanost, odabir obu-ke ima veze sa prethodnim iskustvom u tom poslu, naklono{}u prema toj vrsti rada ili postoji sli~nost saprethodnim zanimawem, davna{wa jaka èqa da se bavi tim poslom (ideja o napu{tawu prethodnog radnogmesta je postojala i ranije), pozitivan stav prema dodatnom obrazovawu.

3.5. Analiza baza podataka

Analiza postoje}ih baza podataka o polaznicima obuka pokazuje da je efikasnije pra}ewe efekata obu-ka na zapo{qavawe, kao i ostalih potencijalnih efekata, uslovqeno obezbe|ivawem jednoobraznih poda-taka. Ovaj ciq istraìvawa proistekao je iz opredeqewa Strategije za smawewe siroma{tva da je potreb-no izraditi odgovaraju}u obrazovnu statistiku (Drugi izve{taj o implementaciji Strategije siroma{tva,2007) kao i odgovaraju}u statistiku obuka za zapo{qavawe na lokalnom nivou (Izazovi i mogu}nosti rea-lizovawa Strategije smawewa siroma{tva na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i op{tina).Analiza postoje}ih baza podataka ovih institucija pokazala je da svaka od wih sadrì delimi~ne podat-ke o polaznicima koji nisu usagla{eni. Naj~e{}e su to podaci o polu, stru~noj spremi, godinama starosti,prethodnom radnom statusu, eventualno prethodno zavr{enim obukama, eventualnom zaposlewu po zavr{e-noj obuci i dr. U nekim slu~ajevima ove baze ~ak nisu sadràle ni podatke o svim polaznicima pojedinihprograma obuke. Tek objediwavawem svih ovih baza ustanovqen je ta~an broj i struktura dosada{wih pola-znika obuke, {to je posluìlo i kao osnova za utvr|ivawe reprezentativnog uzorka polaznika za anketu iza u~e{}e u fokus grupama. Time je i potvr|ena pretpostavka da }e jednoobrazna baza podataka omogu}itiefikasniji uvid u efekte obuka.

4. ZAKQU^CI I PREPORUKE

Sve tri metode ispitivawa potvr|uju postavqene hipoteze o uticaju obuka na smawewe nezaposlenostii poboq{awe kvaliteta ìvota, a time i na smawewe siroma{tva jer ukazuju nedvosmisleno na niz pozi-tivnih efekata obuka, i to: radno angaòvawe (za skoro 55% ispitanika - zasnivawe radnog odno-sa na odre|eno i na neodre|eno vreme, kao i na privremenim i povremenim poslovima, o~uvaweradnog mesta); sertifikovawe znawa i ve{tina polaznika koji, sticajem okolnosti, rade godinama na od-re|enom radnom mestu za koje ne poseduju odgovaraju}u {kolu; sticawe novih znawa i ve{tina; porast mo-tivacije za daqom obukom, rad u sopstvenoj ku}i i kod prijateqa; o~uvawe samopo{tovawa; ostvarewe è-qe da se aktivno bave nekada{wim hobijem; druèwe, komunikacija i o~uvawe psihi~ke stabilnosti; sti-cawe kontakata; informisanost; izazov; novina u ìvotu.

Dosada{wa pozitivna iskustva ukazuju na nepohodnost da obuke budu pra}ene stimulativnim merama za-po{qavawa (koje je do sada omogu}avala Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe) kako bi obuke dale maksi-mum efekata na zapo{qavawe. Preporuka je i zavr{avawe nekoliko vezanih obuka koje daju znawai kompetencije iz srodnih oblasti kako bi se polaznici {to boqe osposobili da samostalno za-snuju posao.

Zapaàmo da se efekti obuka na zaposlewe iscrpquju u nekoliko meseci nakon obuke (polaznici su sezaposlili nakon 1 ili 2 meseca po zavr{etku obuke). Preporuka je da se nakon ovog perioda obavi do-datno motivisawe polaznika (fokus grupe) ili nastavi sa novim obukama. Uvremewenost efekataobuka bi mogli poja~ati dodavawem jo{ jedne aktivnosti ovim institucijama, a to je pruàwe pomo}i (na

94


osnovu svojih brojnih kontakata sa poslodavcima, izgra|enim poverewem) polaznicima da se zaposle (ne-ka vrsta preporuke ili kontakata sa poslodavcima). Preporuka: formirawe grupa polaznika premapredznawu iz odre|ene oblasti bi omogu}ilo prilago|avawe sadràja i duìne trajawa obuke{to bi, pretpostavqamo, pove}alo efekte ali i zadovoqstvo polaznika. Dosada{we mogu}nostinisu dozvoqavale odabir polaznika na ovaj na~in, jer je prijavqenih uvek bilo dovoqno za obu-ku ali nedovoqno za pravu selekciju kandidata po ovom kriterijumu.

Rezultati ankete sa polaznicima potvr|uju posebnu hipotezu o razli~itom uticaju socio-ekonomskihobele`ja polaznika na wihovu motivaciju za ukqu~ivawe u obuku i zapo{qavawe nakon zavr{ene obuke.Posebno su distinktivna socio-ekonomska obele`ja koja uti~u na motivaciju (a time i efekte obuka):pol, starost, prethodna zaposlenost, mesto ìvqewa. Preporuka: formirawem homogenih grupa posocio-ekonomskim obele`jima omogu}ilo bi se prilago|avawe sadràja i trajawa obuke za raz-li~ite grupe polaznika, {to bi poja~alo efekte obuka. Svakako bi bilo neophodno ispitati po-sebno dejstvo ovih obele`ja na efekte obuka i motivaciju polaznika da se prijavquju za obuke.

U toku istraìvawa formirana je jedinstvena baza podataka u elektronskom obliku, svi poda-ci o polaznicima obuka su provereni i dopuweni i obezbe|eno je wihovo aùrirawe u svakoj od navedenihinstitucija. Glavni podaci baze su pored li~nog mati~nog broja i imena i prezimena – pol, starost, mestoìvqewa, zavr{ena {kola i stru~na sprema, prethodni radni status, godine radnog staà, prethodno za-vr{ene obuke, radni status posle obuke i mesto zaposlewa. Baze se mogu dopuwavati novim podacima u za-visnosti od potreba svake institucije. Efikasno pra}ewe efekata obuke, posebno na zapo{qavawe, uslo-vqeno je daqim odràvawem jednoobrazne baze podataka o polaznicima obuka (ili jednoobraznog jezgrapodataka koje }e sadràti svaka posebna baza u svakoj od navedenih institucija). Me|usobna veza baza usvakoj od institucija ostvaruje se putem jedinstvenog kqu~a: li~nog mati~nog broja gra|ana. Preporukaje da svaka institucija vodi ovu, sada jedinstvenu bazu, a i da se povremeno obezbedi upore|i-vawe podataka iz baze svake institucije.

Predstavnici ovih institucija, u intervjuima, ocewuju da je nedovoqno samo produkovati obuke. Ovo-me u prilog ide i zapaàwe da zaposleni polaznici, za razliku od nezaposlenih, imaju izraèno poziti-van stav prema dodatnom obrazovawu. Realne efekte obuka mogu najvi{e pokazati nova radna mesta. Sa-radwa izme|u institucija koje se aktivno bave obrazovawem odraslih u Borskom regionu (NSZ, TC i RTC-a) u Boru ocewena je kao zadovoqavaju}a (Lokalni savet za zapo{qavawe). Ovaj vid saradwe se odnosi na:ispitivawe potreba trì{ta za ve{tinama, informisawe nezaposlenih o obukama, planirawe obuka, re-alizaciju obuka, pra}ewe polaznika. Sva tri predstavnika isti~u da ova saradwa bez drugih va`nih ~i-nioca ne moè doprineti re{avawu problema nezaposlenosti. Tu, pre svega, misle na: Privrednu komorui Lokalnu samoupravu, pokretawe privrede i otvarawe novih radnih mesta. Dosada{wa saradwa u okvi-ru Lokalnog saveta za zapo{qavawe je donela pozitivne efekte i treba je nastaviti. Isti~e se kqu~nava`nost ozbiqnog ispitivawa potreba trì{ta za ve{tinama da bi se potrebe za obukama mogle realnoplanirati. Nepohodno je ustanoviti neku vrstu veze izme|u privrede i obrazovawa. Lokalna samoupravabi morala da uo~i zna~aj obrazovawa odraslih u re{avawu problema nezaposlenosti u regionu. Finansij-ska ali i logisti~ka podr{ka lokalne samouprave bi poboq{ala efekte obrazovawa odraslih. Nedovoq-na i neodgovaraju}a priprema u~enika u {kolama za svet i proces rada: sticawe radnih navika, profesi-onalna orijentacija, prakti~na nastava, ima uticaj na kasniju nemotivisanost za kontinuirano obrazova-we. Planski rad na obrazovawu odraslih bi omogu}ila i izrada Strategije privrednog razvoja okruga. Po-trebe za obukama koje procewuju ove institucije prema zahtevima trì{ta rada ne slaù se sa èqamapolaznika. êsto su traèna atraktivna zanimawa/obuke za kojima ne postoji potreba privrede. Privred-nici su, trenutno, nezainteresovani za u~e{}e u planirawu obuka. Da bi uspostavili kontinuiranu ko-munikaciju i odnos izme|u privrede i obrazovawa treba aktivirati rad: Privredne komore, Udruèwapreduzetnika i zanatlija. Zapaà se i da se potrebe za obukama ne mogu definisati samo na osnovu izve-{taja NSZ o tome koja su zanimawa deficitarna. Pouzdanije podatke moèmo dobiti tek ukr{tawem ovihzapaàwa sa strategijama razvoja pojedinih oblasti i akcionim planovima za sprovo|ewe strategija,ozbiqnim istraìvawima potreba poslodavaca i nezaposlenih, kao i u~e{}em samih poslodavaca u pla-nirawu pa i koncipirawu obuka. Nepohodna je ozbiqna analiza rada {kolskih institiucija u smislu pri-premawa kadra koji je potreban privredi, kao i ja~awe profesionalne orijentacije (karijernog vo|ewa).

95


Preporuka: potrebno je motivisati poslodavce formirawem odgovaraju}ih udruèwa, udruì-vawem preko Privredne komore, poreskim olak{icama za one preduzetnike koji prihvataju po-laznike na prakti~nu obuku, edukacijom iz oblasti obrazovawa odraslih kao i iz poslovne eti-ke. Bez pokretawa privrede i otvarawa novih radnih mesta ne moèmo realno proceniti efekte obrazo-vawa odraslih. Preporuke: uspostavqawu veze izme|u obrazovawa i privrede doprinelo bi iukqu~ivawe Lokalne samouprave u obrazovawe odraslih (dono{ewe strategije privrednograzvoja okruga). Treba istraìti i razloge poslodavaca zbog kojih ne ulaù u pro{irewe posla i otva-rawe novih radnih mesta (nestabilne politi~ke i ekonomske prilike u zemqi, velike obaveze prema dr-àvi pri otvarawu novih radnih mesta i dr). U posebno nepovoqnom poloàju je nekvalifikovana radnasnaga u ~ije kompetencije poslodavci ne èle da ulaù a ponuda na trì{tu je velika. Preporuka: ana-lizirati iskustva stranih zemaqa koje su, na razli~ite na~ine, re{ile sli~ne probleme(predstavnici centara za kontinuirano obrazovawe su stekli odre|ena iskustva na studijskimputovawima u Sloveniju, Ma|arsku i Gr~ku). Aktivirawe i pravilno usmeravawe profesionalne ori-jentacije u {kolama moè doprineti uskla|ivawu potreba privrede i èqa polaznika za obukama, ali irazbijawu brojnih predrasuda koje postoje, kod nas, o celoìvotnom obrazovawu. O zna~aju ja~awa ulogeslu`be profesionalne orijentacije u {kolama govori se i u Strategiji o smawewu siroma{tva, kao jed-nom od pravaca reforme sredweg stru~nog obrazovawa. Nesklad izme|u ova dva kqu~na elementa za pla-nirawe obuka moè biti bitan razlog nezadovoqstva obukom. Preporuka: razvijawe aktivnosti kari-jernog vo|ewa pri centrima za obrazovawe odraslih.

Deklarativno, poslodavci imaju pozitivno mi{qewe o dodatnom obrazovawu. Me|utim, u preduze}imanema ozbiqnih stru~nih (internih) obuka radnika, osim onih koje su propisane zakonom: bezbednost na rad-nom mestu, prva pomo} i za{tita. Poslodavci obrazovawe radnika posmatraju iskqu~ivo kao zadatak {ko-le. Poslodavci ne bi ulagali u pro{irewe proizvodwe, pa ni u obuku radnika zbog nestabilnih politi~kihi ekonomskih prilika u zemqi. Jo{ jedan razlog za slaba ulagawa u dodatno obrazovawe je velika ponudaradne snage na trì{tu („...uvek }e se na}i neko ko zna da radi posao“) ali i nesigurnost poslodavaca da }eradnik u ~ije su obrazovawe uloìli ostati duì vremenski period u preduze}u. Preporuka: potrebno jestrogo definisati radno angaòvawe da bi poslodavac ulagao u obrazovawe radne snage. Noveradnike poslodavci prete`no primaju „na preporuku“. Da je ekonomska stabilnost ve}a, bilo bi vi{e ula-gawa u otvarawe novih radnih mesta a verovatno i u usavr{avawe kompetencija radnika. Poslodavci isti-~u zna~aj i potrebu razvoja usluga i zanata u regionu. Stav prema dodatnom obrazovawu zavisi i od vrste de-latnosti: poslodavci koji se bave delatnostima u kojima je nepohodno pra}ewe savremenih tehnologija vi-{e cene zna~aj stru~nog usavr{avawa. Poslodavci koji, uglavnom, zapo{qavaju NK radnike o~ekuju ve} for-miranu radnu snagu i nisu spremni da ulaù u dodatnu obuku. Poslodavci isti~u va`nost timskog rada i spo-sobnost komunikacije za obavqawe bilo kog posla, ali to posmatraju pre kao karakternu crtu koju radniktreba da donese sa sobom nego kao ve{tinu kojoj treba obu~iti radnika. Postoji potreba za „sertifikova-wem“ znawa radnika koji ve} godinama rade na odre|enom radnom mestu bez odgovaraju}e {kole. Ovi radni-ci su stekli ve{tine ali nemaju „pokri}e“ za to. Ovo je ~est slu~aj u javnim preduze}ima. Preporuka: ana-lizirati iskustva stranih zemaqa koja se odnose na problem re{avawa u~e{}a poslodavaca u ob-razovawu odraslih. Centri za obrazovawe odraslih bi trebalo da razvijaju i aktivnosti na pro-veri i sertifikovawu ve} postoje}ih kompetencija radnika u preduze}ima.

Istraìvawe pokazuje da je ve}ina polaznika zadovoqna vrstom obuke koju su pro{li i da to jesu ve{ti-ne koje su traène u regionu. Me|utim, ne moèmo potvrditi hipotezu da su se polaznici zaposlili iskqu-~ivo zahvaquju}i vrsti obuke. Moèmo ukazati na mogu}e faktore u li~nosti ispitanika koji uti~u da sepolaznik zaposli: li~na inicijativa, dobra informisanost o stawu na trì{tu; u ~iwenici da odabirobuke ima veze sa prethodnim iskustvom u tom poslu, naklono{}u prema toj vrsti rada ili sli~no{}u saprethodnim zanimawem; obuka se odnosi na traène ve{tine u regionu; postoji davna{wa, jaka èqa po-laznika da se bavi tim poslom (ideja o napu{tawu prethodnog radnog mesta je postojala i ranije); poziti-van stav prema dodatnom obrazovawu bez obzira na prakti~nu korist (~esto su ovi polaznici zavr{avalii nekoliko obuka me|usobno povezanih). Kod zaposlenih polaznika je postojala jaka motivacija da napravepromenu u svom ìvotu. Preporuka: u {kolskom periodu razvijati, kod mladih, pozitivan stav pre-ma radu, promenama i doìvotnom obrazovawu; razli~ita interesovawa i osobine li~nosti ko-je ja~aju li~nu inicijativu. Motivisawe polaznika organizacijom tribina (sve tri instituci-

96


je) na kojima bi gra|anstvu predstavqali uspe{ne slu~ajeve zaposlewa/samozaposlewa pola-znika nakon realizovanih obuka.

Istraìvawe ukazuje i na neka dodatna zapaàwa koja nismo predvideli u hipotezama:

1. Polaznici obuka imaju izraènu motivaciju za ukqu~ivawe u obuke {to se slaè sa rezultatima sli~noganketnog istraìvawa sprovedenog u Boru oktobra-novembra 2002. Zato je neophodno ozbiqno se baviti mo-tivacijom polaznika ali i poslodavaca da se aktivno ukqu~uju u planirawe i realizaciju obrazovawa odra-slih. Organizaciju obuka (u~estalost, doba dana, duìnu izlagawa i dr.) treba fleksibilnije postaviti uskladu sa raspoloìvim slobodnim vremenom polaznika. Poslodavci obrazovawe jo{ uvek posmatraju kao is-kqu~ivi zadatak {kole i o~ekuju da dobiju ve} formiranog radnika u kojeg nije potrebno ulagati. êsto ne po-stoji interesovawe za sadràj sertifikata koji radnik donosi sa sobom. Preporuka: aktivnije u~e{}e po-slodavaca u obrazovawu odraslih stimulisati merama kao {to su poreske olak{ice za one kojiprimaju polaznike na prakti~nu obuku, strogo definisawe radnog angaòvawa i druge zakonskemere koje bi osigurale ulagawa poslodavaca u obuke. Dobar primer je iskustvo iz Ma|arske gde jesvaki poslodavac obavezan da izdvoji odre|en deo procenta dohodka za obrazovawe odraslih, kojije slobodan da upotrebi samostalno na obuku svojih radnika, ili da prepusti to dràvi. Organizo-vawe Sajmova obuka za odrasle bi olak{alo tragawe za potrebnim ve{tinama i radnicima.

2. Nephodno je istraìvati i stavove qudi o obrazovawu odraslih jer su oni u tesnoj vezi sa motiva-cijom za obukama. Svo|ewe obrazovawa odraslih na usko prakti~ne ciqeve moè imati negativne efektena motivaciju polaznika (neispuweno o~ekivawe da }e se zaposliti nakon zavr{ene jedne obuke) ali i nainstitucije koje se bave obrazovawem odraslih. Preporuka: va`no je poja~ati ulogu medija na repu-bli~kom ali i na lokalnom nivou kao i informativno (ali i obrazovno) delovawe organizato-ra obuka. Ovo se slaè sa zahtevom dokumenta Stalne konferencije gradova i op{tina o izazovima i mo-gu}nostima realizacije Strategije smawewa siroma{tva na lokalnom nivou. Zaposlewe treba predsta-vqati samo kao jedan od efekata (najva`niji) obuka, a isticati i wihov uticaj na poboqa{awekvaliteta ìvota. Razbijawe predrasuda bi doprinelo i promeni uo~enog negativnog stava, kod nekih po-laznika, o mogu}nosti zaposlewa.

3. Predstavnici institucija, ali i polaznici ukazuju na potrebu za ozbiqnim ispitivawem potreba tr-ì{ta za kompetecijama. Ovaj podatak bi ukazao i na pravce daqeg razvoja privrede, upisne politikesredwih stru~nih {kola, ali i obrazovawa odraslih. Preporuka: naredno istraìvawe bi mogloutvrditi mi{qewa poslodavaca o potrebnim kompetencijama u regionu, individualno ali iputem wihovih udruèwa, kao i mi{qewa zaposlenih i nezaposlenih radnika.

Dakle:1. Neophodno je nastaviti sa daqim organizovawem obuka u funkciji ve}eg zapo{qavawa, uz

ponudu ve}eg broja razli~itih programa koji proisti~u iz boqe sagledanih potreba poslodava-ca i dugoro~nijih razvojnih potreba lokalne sredine.

2. Potrebno je stalno unapre|ivati na~ine informisawa potencijalnih polaznika o obukamakoje se nude, kao i na~ine organizovawa i metode obuka kako bi bile boqe prilago|ene potreba-ma i mogu}nostima polaznika.

3. Potrebno je daqe unapre|ewe razli~itih oblika saradwe institucija u borskoj sredini ko-je organizuju obuku (usagla{avawe programa obuka, koordinacija u organizovawu obuke, zajed-ni~ka baza podataka o polaznicima, istraìvawa efekata i dr.) kako bi se doprinelo i ve}imefektima obuke u pogledu zapo{qavawa.

4. Neophodna je konkretizacija i brè neposredno sprovo|ewe razli~itih strate{kih doku-menata koji se odnose na smawewe siroma{tva, zapo{qavawe, obrazovawe odraslih i dr., a po-sebno je neophodno u lokalnoj sredini pripremiti i delovati na osnovu lokalnih strate{kihdokumenata koji }e polaziti od lokalne situacije, potreba i mogu}nosti.

97


Imaju}i u vidu gore navedeno moèmo re}i da dodatno, kontinuirano obrazovawe zaista moè biti je-dan od strate{kih pravaca u smawewu siroma{tva. Podse}amo, da su u Drugom izve{taju o implementaci-ji strategije smawewa siroma{tva 2007. {kole za obrazovawe odraslih i prepoznate kao jedan od kqu~nihfaktora mobilizacije radne snage. Na primer, u Boru moèmo videti da se razvijawu kompetencija odra-slih uspe{no i kontinuirano moè pri}i jedino sistematski i u me|usobnoj saradwi kqu~nih instituci-ja koje se, svaka u svom domenu, bave odre|enim aspektima ovog problema.

5. Reference1. Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji, Vlada Srbije, Beograd 2003.

2. Procena efektivnosti mera i programa aktivne politike zapo{qavawa, Finalni izve{taj 1projekta „Promocija zapo{qavawa“, ESPI Institut, Beograd 2006.

3. Ograni~ewa u poslovnom okruèwu za otvarawe novih radnih mesta i porast zaposlenosti – rezultati diskusije fokus grupa, Finalni izve{taj 2 Projekta „Promocija zapo{qavawa“, ESPI Institut, Beograd 2006.

4. Anketa o radnoj snazi (ARS) – Metodolo{ko uputstvo, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 2008.

5. Drugi izve{taj o implementaciji Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji, Vlada Srbije,Beograd 2007.

6. Istraìva~ki izve{taj o stavovima gra|ana op{tine Bor o zapo{qavawu, Projekat kampawe „Boqeorganizovani resursi“ za dono{ewe Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa za Bor, DMI Bor 2003.

7. Studija o ìvotnom standardu od 2002. do 2007, Republi~ki zavod za statistiku, Svetska banka,DFID, Beograd 2008.

8. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007-2012, Vlada Srbije, Beograd 2007.

9. Strate{ki plan za socijalnu politiku za op{tinu Bor 2008-2012, SO Bor 2007.

10. Nacionalna strategija odrìvog razvoja, Vlada RS, Beograd 2008.

11. Analiza humanog razvoja Republike Srbije, Republi~ki zavod za razvoj, Beograd 2006.

12. Strategija smawewa siroma{tva u Srbiji – Izazovi i mogu}nosti na lokalnom nivou,Stalna konferencija gradova i op{tina, Beograd 2005.

13. Studija razvoja lokalne ekonomije op{tine Bor, Projekat „Promocije zapo{qavawa“, NICEF 2006.

14. Regionalni projekat razvoja Bora, Svetska banka, Beograd 2007.

15. Nacionalna strategija zapo{qavawa za period od 2005. do 2010, Vlada RS, Beograd 2005.

16. Strategija razvoja obrazovawa odraslih u Republici Srbiji, Vlada RS, Beograd 2006.

17. Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012, Vlada RS, Beograd 2006.

18. Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i sredwih preduze}a za periodod 2008. do 2013. godine, Vlada RS, Beograd 2008.

19. Metodologija pedago{kog istraìvawa, Muì}, Vladimir, Zavod za izdavawe uxbenika,prvi i drugi deo, Sarajevo, 1986.

20. Osnovi metodologije dru{tvenih nauka, [e{i}, Bogdan, Nau~na kwiga, Beograd, 1982.

21. Metodologija fokusgrupnog istraìvawa, ~lanak; \uri}, Sla|ana, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2005.

22. Uvod u andragogiju, Radivoje Kuli}, Miomir Despotovi}, Svet kwige, Beograd, 2004.

98


EFIKASNOSTI PRAVI^NOST SISTEMA

STUDENTSKOG STANDARDA

Sawa Petkovska

Martina Vukasovi}

99

!izvestaj petkovska1.qxd 3/23/2009 7:27 AM Page 99

100

Uvod i kratak teorijski osvrt

Ve}a dostupnost visokog obrazovawa (VO) nagla{ena je mnogobrojnim me|unarodim i nacionalnim doku-mentima i deo je vrednosti na kojima je izgra|eno savremeno dru{tvo i sistem visokog obrazovawa. U okvi-ru nacionalne Strategije za mlade usvojene 2008. godine, dostupnost se navodi kao jedan od kqu~nih prin-cipa, dok u okviru obja{wewa stoji: „prepoznaju se i uvaàvaju potencijali mladih kao vaàn dru{tveniresurs i iskazuje se poverewe i podr{ka mogu}nostima mladih“. Sli~ni ciqevi su definisani i u Strate-giji odrìvog razvoja, a i sam Zakon o visokom obrazovawu defini{e kao ciqeve visokog obrazovawa, iz-me|u ostalog: bitno pove}awe broja stanovnika sa visokim obrazovawem, kao i pruàwe mogu}nosti poje-dincima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovawe. Me|utim, da bi obrazovni sistem RepublikeSrbije obezbedio po{tovawe ovog principa, treba da postoji razvijen sistem podr{ke studentima i da seobezbedi nivo studentskog standarda koji }e mladim qudima koji imaju potencijala omogu}iti da zavr{efakultet i pruìti im elementarne uslove za studirawe i ìvot – tj. adekvatan sistem stipendirawa ikreditirawa, kao i sme{taja i ishrane. Prema Zakonu o u~eni~kom i studenstkom standardu, u~eni~ki i stu-dentski standard se defini{e kao „organizovana delatnost kojom se stvaraju materijalni i drugi usloviza sticawe obrazovawa, radi obezbe|ivawa kadrovskih potreba dru{tva“.

Anketa o ìvotnom standardu sprovedena 2007. godine nije u dovoqno dobroj meri obuhvatila student-sku populaciju (npr. % studenata koji po A@S ìve u domu je nekoliko puta mawi od % studenata koji ì-ve u domovima, ako je suditi po podacima Republi~kog zavoda za statistiku ili Ministarstva prosvete) inije omogu}ila dovoqno preciznu analizu prihoda koje studenti imaju na raspolagawu (npr. stipendije izjavnih i privatnih izvora predstavqaju istu kategoriju), iako je na osnovu postoje}ih podataka mogu}e do-biti neki uvid u strukturu rashoda za obrazovawe studenta. Naime, najve}i deo tro{kova koji je potrebnoizdvojiti iz ku}nog buxeta za obrazovawe je za tro{kove sme{taja i {kolarine, dok u odnosu na tro{kovestudenata 2002. godine, studenti 2007. izdvajaju sve vi{e novca za administrativne takse kao {to su na-doknade za polagawe ispita, upis i obnovu godine, molbe za razna uverewa i sl.

Dobar sistem podr{ke studentima podrazumeva podr{ku razli~itim dru{tvenim i kulturnim grupama, ito tako da balansira izme|u principa potrebe i principa zasluge, tj. da dodela sredstava i stipendija bu-de organizovana prema ukr{tenom kriterijumu ostvarenog uspeha na studijama i materijalne situacije ukojoj studenti ìve. Premda Zakon o visokom obrazovawu Republike Srbije propisuje pravo na visoko ob-razovawe i ne postoji wegovo direktno kr{ewe, postoji set prepreka i oteàvaju}ih okolnosti da pripad-nici odre|enih dru{tveno-kulturnih grupa ostvare pristup VO, budu}i da je participacija u VO u velikojzavisnosti od dru{tvene klase kojoj student ili studentkiwa pripadaju (Archer, Hutchings, Ross, 2003:76).Kako se navodi u studiji „Visoko obrazovawe i dru{tvena klasa“, a potvr|eno je i u studijama koje se odno-se na Srbiju (Vukasovi} 2007), svedoci smo velikog jaza koji postoji izme|u delova dru{tva koje ima pri-stup novcu, resursima, kvalifikacijama, ìvotnim {ansama i zdravqu, i onih koji ga nemaju (isto:5). Pi-tawe obrazovawa i VO i pristupa VO je centralno pitawe povezano sa reprodukcijom socijalnih nejedna-kosti unutar nekog dru{tva, jer je obrazovawe, a posebno visoko obrazovawe, zna~ajan faktor dru{tvenepokretqivosti i defini{e {anse da pojedinac uti~e na izmenu svoje sudbine i sebi obezbedi ve}i pri-stup resursima.

Kako na na{im prostorima nije do sada bilo istraìvawa ove oblasti, usmerili smo se na identifika-ciju funkcionisawa samog sistema stipendirawa i kreditirawa, dok smo tu analizu dopunili kvalitativ-nim studijama slu~aja 11 nasumice odabranih studenata i studentkiwa BU razli~itih dru{tveno-kulturnihkarakteristika. Sa wima smo razgovarali o 7 tematskih celina koje se ti~u wihovog materijalnog poloà-ja, studija i wihovog iskustva sa kori{}ewem usluga studentskog standarda, posebno stipendirawa i kre-ditirawa. Kriterijum po kojima su studenti bili odabrani jeste da nisu studenti po~etnih godina studi-ja, kako bi wihovo iskustvo bilo znatnije i time i informacije koje od wih moèmo dobiti korisnije.Pretpostavka je bila da }e dominantna tema i najve}i problem studenata i studentkiwa biti finansijskeprirode, i ona je formirana na osnovu istraìvawa studentske populacije koje je sprovela Studentska uni-ja Srbije (Kosi}, 2005:308).


101

Ciqevi i metodologija istraìvawa

Osnovni ciq istraìvawa je da utvrdi da li je postoje}i dràvni sistem stipendirawa i kreditirawadovoqno pravi~an i efikasan. Sistem se smatra pravi~nim ako raspodela korisnika stipendija i kreditapo razli~itim socio-ekonomskim karakteristikama sledi raspodelu u studentskoj populaciji u celini,dok se efikasnost sistema meri u odnosu na doprinos pove}anoj efikasnosti u studirawu, a posledi~no to-me, smawewu siroma{tva1.

U tom smislu, pojedina~ni zadaci istraìvawa su:1. utvr|ivawe i opisivawe postoje}ih mogu}nosti stipendirawa i kreditirawa i drugih vrsta podr{ke

(mesta u domu, pravo na subvencionisanu ishranu), 2. analiza postoje}eg sistema stipendirawa i kreditirawa i raspodele mesta u domovima, i to:a. pravi~nosti sistema, u smislu analize strukture studentske populacije u celini i onog dela koji pri-

ma stipendiju ili kredit ili ima mesto u domu, u odnosu na imovinsko stawe i druge socio-ekonomskekarakteristike;

b. efikasnosti sistema stipendirawa i kreditirawa, u smislu pra}ewa uspe{nosti u studirawu onihkoji dobijaju stipendije i kredite ili imaju mesto u domu u odnosu na ukupnu studentsku populaciju, tj.da li su stipendije i krediti zaista dodeqeni najuspe{nijim studentima;

3. utvr|ivawe realnih ìvotnih okolnosti studenata razli~itog socio-ekonomskog porekla.

Krajwi ciq studije je dono{ewe zakqu~ka koliko se postoje}i sistem studentskog standarda bazira napravednosti, a koliko na uspe{nosti, odnosno izuzetnosti, a sve u ciqu dono{ewa procene koliko posto-je}i sistem stipendirawa doprinosi odràvawu problema dostupnosti visokog obrazovawa najsiroma-{nijim i najugroènijim slojevima svr{enih sredwo{kolaca, te formulisawa seta preporuka za poboq-{awe sistema.

Sistem studentskog standarda

Sistem studentskog standarda prevashodno je definisan Zakonom o u~eni~kom i studentskom standardu(originalno iz 1992. godine, uz mawe izmene 1993, 1994. i 2005. godine). Po tom zakonu, student ima pravona: ishranu u ustanovi za ishranu studenata, sme{taj u ustanovi za sme{taj studenata, studentski kredit,studentsku stipendiju, oporavak i odmor u ustanovama studentskog standarda, informisawe i izdava~ku de-latnost, u skladu sa ovim zakonom, kulturno-zabavne aktivnosti u ustanovama studentskog standarda,sportsko-rekreativne aktivnosti i povlastice na prevoz u mesnom saobra}aju u mestu studirawa. Prava semogu ostvariti uglavnom u odnosu na studije na jednoj instituciji tj. u slu~aju da student studira dva fa-kulteta, prava se vezuju samo za jedan od tih fakulteta2. Pravo na ishranu imaju svi studenti koji se finan-siraju iz buxeta, pod uslovom da nisu obnovili godinu studija. Sli~no tome, pravo na mesto u domu imajusvi studenti koji ne pla}aju {kolarinu.

Jedan od najve}ih sistemskih instrumenata materijalne podr{ke studentima jeste sistem dràvnih kre-dita i stipendija koje dodequje Ministarstvo prosvete3. Stipendije se dodequju bespovratno i wihova is-

1 Veza izme|u zavr{avawa studija i siroma{tva se moè uo~iti iz statistika zapo{qavawa i prose~nih pri-mawa u odnosu na obrazovni nivo. Za vi{e informacija pogledati Babin, Panti}, Vukasovi} (neobjavqena studi-ja „Reprodukcija socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije“).

2 Osim toga, po Zakonu o visokom obrazovawu, student moè studirati na teret buxeta Republike Srbije samojedan fakultet. Ukoliko èli da studira jo{ jedan, bez obzira na rezultate na prijemnom ispitu ili tokom studi-ja, student }e morati da pla}a {kolarinu.

3 Osim ovih stipendija i kredita, dràva Srbija dodequje i stipendije za mlade talente (putem posebnog fon-da osnovanog 2006. godine, putem Fondacije za nau~ni podmladak i stipendija Ministarstva za nauku i tehnolo-giju za studente koji su osvojili neku nagradu na me|unarodnom takmi~ewu), stipendije posebno namewene siro-ma{nim studentima (od 2008. godine), a postoje i stipendije koje dodequju pokrajinski i lokalni organi vlasti.Ove stipendije nisu obra|ene u ovom istraìvawu budu}i da nije bilo mogu}e obezbediti pristup podacima kojibi se mogli analizirati.


plata se obustavqa ukoliko student prestane da ispuwava uslove konkursa, dok se krediti otpla}uju. In-teresantno je napomenuti da se u Pravilniku o kreditirawu studenata pomiwu dve vrste kredita: osnov-ni i kadrovski. Kadrovski kredit se ispla}uje za 12 meseci i on se ne vra}a, a osnovni kredit se ispla}u-je za 10 meseci i vra}a se. U Pravilniku o kreditirawu studenata, ^lan 10, stoji da se kredit ispla}uje ido 6 meseci po isteku roka trajawa redovne nastave, dok se u ^lanu 7, napomiwe i da se kredit ispla}ujei studentima koji iz objektivnih razloga duè od godinu dana nisu bili u mogu}nosti da poha|aju nastavui polaù ispite, dok se me|u razlozima navodi i bolest studenta. Ovaj pravilnik je iz 1984. godine, alidrugi nije donesen, stoga je pitawe zbog ~ega su uslovi pod kojima se kredit daje u praksi toliko nepovoq-niji od onoga {to pravilnik nalaè. Osim toga, zna~ajno je napomenuti da se broj stipendija koje }e bitidodeqene ne odre|uje unapred, ve} se stipendije dodequju svim prijavqenim kandidatima koji ispuwava-ju uslove definisane u konkursu. S druge strane, broj dodeqenih kredita je mawe-vi{e stabilan i kre}e seoko 17.000 kredita godi{we.

Stipendije se dodequju samo na osnovu uspeha u studirawu: mogu da konkuri{u samo studenti od 2. godinestudija pa navi{e (ukqu~uju}i postdiplomce koji nisu u radnom odnosu), ukoliko su poloìli sve ispite izprethodnih godina studija i imaju prosek preko 8,50. Za kredite mogu konkurisati svi studenti, ukqu~uju}ibruco{e, s tim da je eliminatorni kriterijum za studente da student nije obnovio nijednu godinu studija.Kada kandidat prvi put konkuri{e za kredit, uzima se u obzir uspe{nost u studirawu4 i prihod po ~lanu do-ma}instva, i to tako da prihod po ~lanu doma}instva odre|uje najvi{e 2 od mogu}ih 100 poena. Ukoliko stu-dent nastavqa da koristi kredit, onda se pri toj odluci vrednuje samo uspeh u studirawu. Treba napomenu-ti da se u konkursnoj dokumentaciji (niti u odgovaraju}em zakonu5) ne navodi u kojoj meri prihod po ~lanudoma}instva odre|uje da li }e studentu biti odobren kredit, ve} da je informacija o navedenom odnosu po-ena dobijena od predstavnika Sektora za studentski i u~eni~ki standard Ministarstva prosvete, mada je-dan broj studenata (od kojih su neki i korisnici kredita) tako|e poseduje tu informaciju. Ugovorom o kre-ditirawu je definisano da se korisnik kredita moè osloboditi obaveze vra}awa kredita ako je zavr{ioosnovne studije za vreme trajawa apsolventskog staà, ra~unaju}i od isteka posledwe godine studija, i to:

● u visini od 100% od iznosa ispla}enog kredita, ako je postigao prose~nu ocenu preko 8,5;● u visini od 50% od iznosa ispla}enog kredita, ako je postigao prose~nu ocenu preko 7,5. U oba slu~aja je neophodno da student u roku od 120 dana od sticawa navedenih uslova dostavi odgovara-

ju}e dokaze o tome. Kod dodele stipendija i kredita ne postoje kvote za pojedine univerzitete, visoke {ko-le i fakultete te se svi kandidati rangiraju u okviru iste rang liste.

Kvantitativna analiza sistema kreditirawa i stipendirawa studenata

U ovom odeqku bi}e predstavqeni osnovni kvantitativni pokazateqi o sistemu stipendirawa i kredi-tirawa. Podaci koji su obra|ivani su dobijeni direktno od banke koja se bavi administracijom stipendi-ja i kredita, uz saglasnost Sektora za studentski i u~eni~ki standard Ministarstva prosvete. U fokusu ana-lize su raspodele dodeqenih stipendija i kredita po institucijama i oblastima studija, zatim odnos bro-ja zahteva i broja dodeqenih stipendije i kredita, kao i sami kriterijumi za wihovu dodelu. Budu}i da suovi kriterijumi prevashodno u vezi sa uspe{no{}u studenata na samim studijama, a gotovo nimalo u vezisa wihovim socio-ekonomskim statusom i materijalnim potrebama, analiza kvantitativnih podataka je po-vezana i sa studijama koje se bave uticajem socio-ekonomskih karakteristika na ishode u~ewa, ukqu~uju}ii ocene na ispitima, eventualno ponavqawe godine itd.

Na grafiku 1 dat je pregled dodeqenih stipendija i kredita u periodu 2003/04. do 2007/08. Moè se uo-~iti prili~an porast broja dodeqenih stipendija, a zaposleni u Sektoru za studentski i u~eni~ki stan-dard o~ekuju da }e u 2008/09. biti dodeqeno oko 7000 stipendija. Mogu}e je da je ovaj porast broja studena-ta koji ispuwavaju kriterijume uzrokovan promenom reìma studija, tj. uvo|ewem tzv. bolowskih studij-skih programa, {to bi trebalo dodatno ispitati.

102

4 Za bruco{e se umesto uspeha u studirawu razmatra uspeh u prethodnom {kolovawu i to tako {to se 5,00 pros-ek izjedna~ava sa prosekom ocena na fakultetu 9,5. Mali broj bruco{a konkuri{e i dobije kredit.

5 Zakon o studentskom i u~eni~kom standardu.


Grafik 1. Broj studenata koji su koristili stipendiju ili kredit, po akademskim godinama

[to se ti~e odnosa izme|u broja onih koji konkuri{u, i onih koji kredit i dobiju, kao {to se vidi iz ta-bele 1, za godine 2003/04. i 2004/05, 2,5 puta vi{e studenata prvi put konkuri{e za kredit nego {to ga za-ista i dobije, dok je nastavak kori{}ewa kredita mawe vi{e automatski. Odnos broja onih koji konkuri{ui kojima se dodele stipendije je pribli`no jednak. Za godine 2005/06, 2006/07. i 2007/08. dostupni poda-ci ne razdvajaju ove dve kategorije.

Tabela 1. Pregled broja studenata koji su konkurisali i broja odobrenih stipendija i kredita2003/04. i 2004/05.

Kako se samo pri prvobitnoj dodeli kredita uzima u obzir i prihod po ~lanu doma}instva, ali ima goto-vo zanemarqiv uticaj (vidi gore), interesantno je uporediti prose~ne ocene i prose~an prihod po ~lanudoma}instva za studente koji primaju kredite, sa prose~nom ocenom onih koji primaju stipendije. U tabe-li 2 je dat jedan ovakav prikaz, za bruco{e i studente vi{ih godina odvojeno.

103

1.2921.166

90,2%1.132

1.132100%

2.4242.298

94,8%

19.7857.050

35,6%10.764

10.764 100%

30.54917.814 58,3%

1.8701.722

92,1%1.450

1.35993,7%

3.3203.081

92,8%

18.9477.008

37,0%11.441

11.327 99,0%

30.38818.335 60,3%

2003/04.

2004/05.

Krediti

Krediti

Prvi put Nastavak Ukupno

Konkurisalo Odobreno Konkurisalo Odobreno Konkurisalo Odobreno

Broj

stu

dena

ta20.000

18.000

16.000

14.000

12.000

10.000

8.000

6.000

4.000

2.000

0

Akademska godina

2003/2004. 2004/05. 2005/06. 2006/07. 2007/08.

Stipendije

Krediti

Stipendije

Stipendije


Tabela 2. Sredwe vrednosti proseka ocena i prihoda po ~lanu doma}instva za bruco{e i studentevi{ih godina odvojeno

Treba napomenuti da sredwa vrednost prose~ne ocene ima mawu disperziju, {to je i o~ekivano, budu}ida prose~na ocena ima ja~i uticaj na finalnu odluku o tome kome }e biti dodeqen kredit. Tako|e je inte-resantno videti i da je prihod po ~lanu porodice u proseku mawi za studente vi{ih godina studija nego zabruco{e. Ovo se moè objasniti ~iwenicom da je ve}i broj onih koji konkuri{u za kredite tek nakon polo-ène prve godine studija, kao i da su bruco{i defakto o{te}eni pri konkurisawu jer se maksimalni pro-sek u sredwoj {koli (5,00) izjedna~ava sa 9,50, a ne sa 10,00 ({to je maksimalni prosek na fakultetu). Ka-da se govori o proseku ocena, treba naglasiti da je prose~na ocena studenata koji primaju stipendiju 9,04dok je za studente koji primaju kredit, donekle o~ekivano, prosek ocena niì (8,20).

Tabela 1. Korisnici stipendija6 i kredita, po godinama studija, u % u odnosu na ukupan broj dode-qenih stipendija/kredita

Podaci dati u tabeli 4 ukazuju na drasti~no opadawe broja studenata koji primaju stipendiju kako godi-ne studija odmi~u, dok je broj studenata koji primaju kredite relativno stabilan (mali % za V i VI godinustudija su uzrokovani time {to mawi broj studenata studira fakultete koji traju 5 ili 6 godina). Imaju}iu vidu da je za kori{}ewe stipendije neophodno imati poloène sve ispite iz prethodne godine studija,~iwenica da % studenata koji primaju stipendiju opada za dva puta na prelasku iz II u III, i iz III u IV go-dinu studija, govori o tome da, kako studirawe odmi~e, sve mawe studenata uspeva da ostvari uslov o tzv.„o~i{}enoj godini“. Kako se navedeni podaci odnose na period 2003/04-2007/08, bilo bi interesantno po-sebno istraìti raspodelu po godinama studija za studente koji studiraju „po Bolowi“ i to uporediti saistom raspodelom studenata koji studiraju po starom sistemu. U okviru ovog istraìvawa, na osnovu do-stupnih podataka, to nije bilo mogu}e u~initi, budu}i da u dostupnim podacima ove dve grupe studenatanisu bile razdvojene.

Imaju}i u vidu da ne postoje posebne kvote za dodelu stipendija i kredita, bitno je ispitati raspodeludodeqenih stipendija i kredita po univerzitetima, pogotovo u odnosu na ukupan broj studenata na tim uni-verzitetima. Tabela 5 daje pregled % udela studenata pojedinih univerziteta (i vi{ih/visokih {kola) u

104

6 Stipendije mogu primati i poslediplomci, ali oni nisu ukqu~eni u ovu tabelu kako bi se olak{alo upore|i-vawe sa onima koji dobijaju kredite. Iz tog razloga, zbir u koloni za stipendije nije 100.

Sredwa vrednost Bruco{i (kredit) Studenti vi{ih godinastudija (kredit)

Studenti vi{ih godinastudija (stipendija)

Prosek ocena 4,95 (u sredwoj {koli) 8,20 9,04

Prihod po ~lanu doma}instva 2.893,35 RSD 1.138,54 RSD Nije kriterijum

Godina studija Stipendije Krediti

I 1.8 9.9

II 50.6 22.7

III 27.8 28.1

IV 12.7 26.6

V 3.6 10.2

VI 0.3 2.6


ukupnoj studentskoj populaciji, kao i u broju onih koji su u periodu od 2003/04. do 2007/08. akademske godi-ne koristili stipendiju ili kredit.

Tabela 2. Dodeqene stipendije i krediti (procentualno u odnosu na ukupan broj stipendija/kredi-ta ) u odnosu na procentualni udeo studenata pojedina~nih Univerziteta u ukupnom broju studenata

Interesantno je uo~iti da, dok su studenti Univerziteta u Beogradu me|u onima koji primaju stipendijei kredite proporcionalno zastupqeni u mawe-vi{e istoj meri kao i unutar ukupne studentske populacije,studenti Univerziteta u Novom Sadu i studenti Univerziteta umetnosti su mnogo zastupqeniji u populaci-ji onih koji primaju stipendije ili kredite nego u ukupnoj studentskoj populaciji. Tako|e, interesantno jeuo~iti i da su studenti Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta umetnosti procentualno vi{e zastu-pqeni me|u stipendistima nego me|u onima koji primaju studentski kredit.

Kada se pogleda zastupqenost studenata pojedinih fakulteta, ispostavqa se da najve}i procenat onihkoji dobijaju stipendije studira na nekom od medicinskih fakulteta (ukupno 13%), a sli~an udeo studentimedicine imaju i u populaciji onih koji dobijaju kredite (ukupno 10,2%), {to je zna~ajno vi{e od wihovogudela u ukupnom broju studenata. Osim studenata medicine, ~esti korisnici stipendija i kredita su i stu-denti arhitekture, elektrotehnike i drugih tehni~kih fakulteta. Studenti ekonomije i prava su tako|e za-stupqeni (mawe od 10%), mada, treba imati u vidu da je taj udeo relativno mali ako se zna da je ukupan brojonih koji studiraju ta dva fakulteta skoro 35%. Ovde je bitno naglasiti i da u visokom obrazovawu u Sr-biji ne postoje apsolutni i jedinstveni kriterijumi za ocewivawe studenata, tj. kriterijumi koji se kori-ste da bi se procenila uspe{nost studenata nisu ujedna~eni, {to zna~i da, iako se svi studenti rangirajuzajedno, u su{tini se ne takmi~e svi pod istim uslovima. îwenica da su studenti medicine veoma zastu-pqeni me|u onima koji dobijaju stipendije je interensantna i ako se ima u vidu da studenti medicine do-laze iz porodica koje, u proseku, imaju najvi{i socio-ekonomski status: roditeqi studenata medicine sunajvi{e obrazovani – oko 30% ima univerzitetsko obrazovawe, u odnosu na oko 20% za roditeqe studena-ta u u celini, ili samo 6,5% za populaciju u celini (Vukasovi}, 2007). Imaju}i u vidu i da je medicina jed-na od presti`nijih i boqe pla}enih profesija, kao i da postoje statisti~ki zna~ajne korelacije izme|uobrazovawa roditeqa i ishoda obrazovawa (Vukasovi}, 2007. ili jo{ uvek neobjavqena studija o reproduk-ciji socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije Babin, Panti}, Vukasovi}), postaje jasno da u ovomslu~aju imamo zatvoren krug reprodukcije socijalnih nejednakosti, te da sistem stipendirawa u jednom de-lu pomaè one kojima je finansijska pomo} najmawe potrebna.

Ovi podaci pre svega ukazuju na probleme u dostupnosti stipendija i kredita studentima iz socijalnougroènih porodica, tj. ukazuju da sistem stipendirawa i kreditirawa nije pravi~an. Osim toga, uo~en jerelativno slab uticaj sistema stipendirawa na efikasnost u studirawu (budu}i da se broj onih koji pri-maju stipendije vidno smawuje pred kraj studija), tj. ne postoje indikacije da stipendirawe samo po sebipove}ava efikasnost studirawa.

105

Stipendije Krediti Ukupno studenti

Univerzitet u Beogradu 36,9 40,2 39,8

Univerzitet u Novom Sadu 29,3 22,1 17,7

Univerzitet u Kragujevcu 4,4 7,7 7,3

Univerzitet u Ni{u 8,5 14,7 10,0

Univerzitet umetnosti 6,0 1,9 0,9

Vi{e/visoke {kole 14,9 13,4 24,4


Budu}i da i na dostupnost visokog obrazovawa i na efikasnost u studirawu moè uticati ~itav niz fak-tora, daqa analiza je imala za ciq da identifikuje {to je mogu}e vi{e problema sa kojima se studenti su-o~avaju i koje mogu uticati na wihovo mawe ili uspe{no zavr{avawe studija, a nekima od wih i izlazak izsiroma{tva.

Kvalitativna analiza

Uzorak za na{u kvalitativnu studiju ~inilo je 11 ispitanika sa razli~itih fakulteta i sa razli~itimdru{tveno-ekonomskim poreklom, koji se nalaze u razli~itim ìvotnim situacijama. Heterogenost uzorkaje uzrokovana potrebom da prona|emo u individualnim situacijama {to vi{e razli~itih iskustava sa si-stemom podr{ke studijama, kako bismo uo~ili {to vi{e propusta koji onemogu}avaju studente da uz ade-kvatnu materijalnu podr{ku privedu svoje studije kraju. Najmla|i ispitanik je 1985. godi{te i ima 23 go-dine, dok najstariji student sa kojim smo razgovarali ima 27 godina, i 1981. je godi{te. Rodna strukturaispitanika je da je 7 ispitanika mu{kog roda, dok je 4 ènskog. Participanti u istraìvawu dolaze sa ne-koliko razli~itih fakulteta Univerziteta u Beogradu: 5 ispitanika je sa Filozofskog fakulteta, 2 ispi-tanika je sa Elektrotehni~kog i po jedan ispitanik ili ispitanica su sa Fakulteta likovnih umetnosti,[umarskog, Farmaceutskog i Veterinarskog fakulteta. Svi ispitanici obuhva}eni kvalitativnom studi-jom studenti su Univerziteta u Beogradu. U uzorak su uglavnom ulazili studenti i studentkiwe zavr{nih go-dina studija, imaju}i u vidu da studenti niìh godina studija jo{ uvek nemaju dovoqno iskustva sa slu`ba-ma studentskog sme{taja, ishrane i svim ostalim komponentama studentskog standarda koje su nam va`ne zaovu analizu. Prose~na ocena ispitanih studenata je oko 8,26, najniì prosek je 7, dok je najvi{i 9,69 (stu-dentkiwa na master studijama). Studenti su primali razli~ite vrste kredita, pozajmica od ro|aka, sti-pendija (dràvna, regularna, od Fonda za mlade talente, od Ministarstva za nauku i tehnologiju, od Cen-tra za socijalni rad, ali i razli~ite vrste op{tinskih stipendija). Dva studenta su iz Beograda, tri izLazarevca, jedna studentkiwa je iz â~ka, jedna iz Kragujevca, jedan student nema stalno mesto boravka, je-dan je iz Nik{i}a i dva studenta su iz seoskog podru~ja: jedan iz sela @agubica kod Poàrevca, drugi izsela Petka kod Lazarevca.

Iskustva, stavove i zapaàwa intervjuisanih studenata prikaza}emo prema sedam identifikovanihkqu~nih celina u oblasti studentskog standarda, a to su:

1. porodi~ne okolnosti, 2. uslovi ìvota studenata i studentkiwa koji ne ìve sa roditeqima i u okviru porodice u toku studija,3. okolnosti koje se ti~u studirawa ispitanika, 4. okolnosti povezane sa materijalnim poloàjem studenata i wihovim iskustvom povezanim sa sistemom

stipendirawa i kreditirawa studenata, 5. okolnosti koje se ti~u dru{tveno-kulturnog ìvota i wegove dostupnosti za studente, 6. wihovog dosada{weg iskustva sa svetom rada i 7. wihovih razmi{qawa i o~ekivawa od budu}nosti.

Porodi~ne okolnosti

îwenica da se ve}i deo ispitanika i ispitanica u najve}oj meri oslawa na podr{ku roditeqa govorio tome da sistem u nedovoqnoj meri omogu}ava studentima da samostalno prolaze kroz svoje studije. Ve}i-na studenata ìvi u zadovoqavaju}im ili korektnim uslovima, dok dva ispitanika, od kojih je jedan na dok-torskim studijama na ETF-u i paralelno studira na Muzi~koj akademiji, a drugi apsolvent pedagogije – ì-ve u uslovima koje bismo definisali ’ispod granice siroma{tva’. Granica siroma{tva u Srbiji iznosi oko70 evra mese~no u dinarskoj protivvrednosti, dok neki od ispitanih studenata imaju redovna primawa po~lanu doma}instva koja se kre}u oko tog iznosa, i na raspolagawu nemaju nikakve druge redovne prihode.

Uslovi ìvota studenata koji ne ìve sa porodicom

Najve}i deo ispitanika koji ne ìve u Beogradu sa svojim roditeqima, uglavnom su ve}i deo svojih stu-dija ìveli u studentskom domu. Jedan od ispitanika je tokom celih studija ìveo iskqu~ivo u domu, {estih je ìvelo neko vreme, dok je na to imalo pravo ili dok nije steklo uslove i mogu}nosti da iznajmi pri-

106


vatni stan, dok je jedna studentkiwa iz Kragujevca sve vreme studija ìvela u stanu koji pripada wenoj po-rodici.

Za odre|en broj studenata uslovi koje su imali u domu su, po wihovim iskazima, boqi wego oni koje su ima-li kod ku}e, dok i neki studenti koji ìve u lo{im uslovima u Beogradu smatraju „da su oni bili u predno-sti u smislu stanovawa“. Uslugama Studentskog centra deluje da su zadovoqniji studenti koji kod ku}e ima-ju lo{e uslove, jer su neretko uslovi koje imaju u domovima boqi od onih koje imaju kod ku}e, dok se pojavi-la sistemska razlika u onima koji su ìveli u domovima koji vaè za boqe, ali svejedno se pojavio i stavda „nije jednostavno ìveti u instituciji“ i od strane studentkiwe koja je ìvela u SD Kraq Aleksandar,koji vaì za najboqi dom. Ishranom u menzi studenti su uglavnom zadovoqni, ali jedan student koji ìvikod ku}e u prigradskom nasequ i putuje ~itave svoje studije svakodnevno do fakulteta smatra da je „sve toizgledalo tu`no“, tako da nikada nije koristio mogu}nost ishrane u menzi. Ispitanici koji su ìveli u do-mu smatraju da im je to pomoglo u osamostaqivawu, ~ak i kada je bilo materijalnih problema, dok ispitanikkoji smatra da je menza „tu`na“ i koji je ìveo tokom studija sa roditeqima u ku}i u prigradskom nasequima stav da su ti qudi u domu „malo neiìvqeni“, i on je svakako zadovoqan {to je ìveo kod ku}e.

Na razli~itim nivoima koji se ti~u studentskog sme{taja pojavilo se nekoliko sistemskih zamerki. Naj-pre, kada je re~ o kriterijumima za dodeqivawe mesta u studentskim domovima, svi ispitani stu-denti smatraju da su oni nedovoqno osetqivi na materijalni kontekst u kom studenti ìve, jer u ukupnombroju bodova materijalni poloàj nosi 2 od 100 maksimalnih mogu}ih bodova. Samo dva studentamisle da su kriterijumi po kojima se dodequju mesta u studentskom domu u redu i da se „nije na{ao nijedanozbiqan siroma{ni student koji nije uspeo da na|e mesto u studentskom domu zbog toga“. Druga ispitanicakoja deli to mi{qewe smatra: „Mislim da je okej da se prema proseku dodequje, jer to je jedino na {ta mimoèmo da uti~emo – ne moèmo da uti~emo na primawa roditeqa, ne moèmo da uti~emo na to odakle smo,{ta smo“. Ista ispitanica tako|e smatra da treba da postoji odre|eni broj bodova koji se po automatizmudodequje onima koji su „socijalni slu~ajevi“, tj. koji „imaju ukupna primawa 5.000 dinara ukupno“.

Veliki problem je te{ko}a da se dobije dom kao bruco{, budu}i da ne postoji posebna kvota za bruco{e,a pri rangirawu se koristi uspeh iz sredwe {kole i to tako {to se prosek 5,00 izjedna~ava sa 9,50. Samimtim, pri raspodeli mesta, bruco{ima se dodequju lo{iji domovi. Drugi veliki problem povezan sa raspo-delom mesta u studentskim domovima je taj {to mnogi studenti koji nisu prethodne godine ìveli u domumoraju da iznajmquju stan, ili se sna|u za sme{taj na neki drugi na~in, u periodu od po~etka predavawa uoktobru pa sve dok raspodela, koja se posledwih godina odràva tek u decembru, ne bude odràna. To pred-stavqa izuzetan finansijski problem ve}ini studenata, i to posebno ako se ima u vidu da studenti kojistudiraju po bolowskim programima ~esto snose o{tre sankcije ukoliko ne idu na predavawa (npr. nemajupravo da iza|u na ispit). Neretko se spomiwe i „mutqavina“ i „falsifikovawe dokumenata“ prilikomuseqewa u dom, dok je studentkiwa koja ìvi u SD Kraq Aleksandar otvoreno priznala da to {to se ti~edoma se „re{i preko veze“. Interesantno je da ova ispitanica, koja je apsolvent sa 6 prenetih ispita i pro-sekom 7, ìvi u dvokrevetnoj sobi u Loli, dok je studentkiwa sa Akademije likovnih umetnosti prinu|enada iznajmquje stan, jer sa prosekom 9,1 za wen fakultet nema mesta u domu.

Specifi~ni problemi koji se javqaju vezano za sistemske propuste ti~u se i regulisawa mogu}nosti bo-ravka u domu u toku zamrznute godine, letwih pauza i za studente master i doktorskih studija. Ukoliko stu-dent uzme status mirovawa iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga, on nema pravo kori{}ewa studentskogdoma, {to je paradoksalno jer na taj na~in on nema priliku da nadoknadi ono {to je propustio zbog bolesti,iz objektivnih razloga. Studenti koji èle da ostanu u domu preko leta, pla}aju recepcijsku cenu7 i nemajumogu}nost da koriste studentsku menzu preko leta, {to predstavqa veliki problem naro~ito za studente sanepovoqnim materijalnim poloàjem koji su neretko prinu|eni da u Beogradu ostanu i preko leta. Student

107

7 Premda zvani~an cenovnik na nivou svih domova ne postoji, studenti pla}aju dom u tri kategorije cena: buxet-ska, koja iznosi u proseku od 700-1.000 dinara mese~no, recepcijsku od 3.000-5.000 mese~no i ekonomsku koja iznosioko 8.000 dinara mese~no u zavisnosti od toga u sobi sa koliko kreveta student ima mesto, kao i o kom domu se radi.Ekonomsku cenu pla}aju uglavnom studenti koji budu ispod crte, dok recepcijsku cenu pla}aju studenti koji kasnesa uplatama i studenti koji ostaju u domu u toku letwih meseci, ili kojima je istekao apsolventski sta`.


koji je u izuzetno lo{oj materijalnoj situaciji i koji je rekao kako je u domu imao boqe uslove nego kod ku-}e, koji je prinu|en da radi jer nema porodicu na koju bi mogao da se osloni i koji je relativno uspe{an stu-dent sa visokim prosekom, po isteku apsolventskog staà, bez mogu}nosti dogovora morao je da napusti dom.

Uslovi pod kojima studenti master i doktorskih studija dobijaju mesto u domu su sasvim nejasni. Kako dr-àva nije zauzela zvani~ni stav o finansirawu ove kategorije studenata, oni nemaju nikakvo pravo da ì-ve u domu, jer je to pravo prema Zakonu o u~eni~kom i studentskom standardu dodeqeno iskqu~ivo studen-tima koji imaju status buxetskih studenata. To u potpunosti onemogu}ava siroma{ne studente koji ne ìveu Beogradu da imaju niè tro{kove sme{taja. Stipendije koje se daju uglavnom nisu dovoqne, a budu}i dase i ve}ina stipendija tako|e daje samo buxetskim studentima, master i studenti doktorskih studija za wihne mogu da apliciraju, tako da za ve}inu to zna~i odustajawe od master i doktorskih studija zbog finansij-skih razloga, tj. neadekvatnog sistema podr{ke.

Kada je re~ o ishrani u menzi, ispitanici su uglavnom zadovoqni hranom u menzi: „ima kvalitetne hra-ne, ali ima perioda kada su tu samo neki ostaci od hrane“. Najve}i problem koji ispitanici navode je to{to u fakultetskom rasporedu nema prostora za ru~ak i ve~eru, jer se sti~e utisak da nije predvi|eno dastudenti, ~ija materijalna situacija nije takva da mogu da priu{te nekoliko obroka brze hrane dnevno,imaju ta~no utvr|ene periode u kojima mogu da uzmu svoj obrok u studentskoj menzi. Taj problem postaje iz-uzetno aktuelan sa uvo|ewem novih programa, gde studenti ceo dan provode na predavawima koja su obave-zna. Jedna studentkiwa je imala ograni~enije mogu}nosti ishrane u menzi jer je vegetarijanka, dok je meni-jem u ve}ini menzi predvi|en iskqu~ivo tradicionalan ru~ak koji gotovo uvek ukqu~uje meso. Dobar deostudenata ima problem sa lokacijom menze, jer u blizini wihovih fakulteta ne postoji menza, „pa ~ak niprodavnica“, kao {to je to slu~aj sa Akademijom likovnih umetnosti i Farmaceutskim fakultetom.

Ono {to je zaista informacija koja bi mogla da izazove ~u|ewe je da jedan ispitanik svedo~i o narkoma-niji u domu: imao je cimera narkomana zbog kojeg je odlu~io da napusti dom. Informacija je time neobi~ni-ja, jer je re~ o jednom od najboqih studentskih domova, i jer se radi o studentu koji pored svojih „zanimaci-ja“ konzumirawa droge, kao i na{ ispitanik - samim tim {to je ìveo u jednom od najboqih domova, sasvimuspe{an i redovno izvr{ava svoje obaveze i time ispuwava uslov da ìvi u domu. Me|utim, pored tolike ko-li~ine nabrojanih sistemskih propusta u funkcionisawu usluga studentskog sme{taja, ovakvi problemi ve-rovatno za sada ne mogu da se adresiraju i samim tim, kako i sam ispitanik koji je svedo~io o cimeru kojikonzumira drogu, niko ne èli da na sebe preuzme odgovornost za re{avawe ovog problema. Ispitanik pret-postavqa da je i uprava doma upu}ena u slu~aj, ali da „niko ne èli da ima posla sa policijom“.

Okolnosti vezane za studirawe

Dva najizraènija problema, kada se govori o studirawu naravno, jesu finansijske teme i produàvawestudija iz razli~itih razloga. Kada je re~ o finansijskim problemima, jedno od retkih istraìvawa kojeje na temu studentskog standarda ura|eno na na{im prostorima je sprovela Studentska unija Srbije 2004.godine, prema kom je upadqivo najizraèniji problem koji studenti imaju finansijski, i ~ak tre}ina stu-denta ima tu vrstu problema (Kosi}, 2005:308, zbornik „Visoko obrazovawe u Srbiji ~etiri godine kasni-je“). Kada je re~ o produàvawu studija, kvalitativno istraìvawe „Napu{tawe fakulteta pre vremena:istraìvawe razlika izme|u studenata koji zavr{avaju redovno i neredovnih studenata“ (Hazel, Munro,Fisher, 2007), ukazuje na to da je produàvawe zavr{etka studija rezultat jedinstvene spone izme|u indi-vidualnog studenta, dru{tvenih okolnosti u kojima se on nalazi i prakse same VO institucije, dok su glav-ni razlozi iz kojih studenti odustaju lo{i programi na fakultetu, finansijski razlozi i izostanak ade-kvatne podr{ke od strane mreè oko studenta, kao i nedovoqna uklopqenost studenta u ìvot na fakulte-tu. Dobar deo na{ih ispitanika kasni sa izvr{avawem svojih obaveza, dok svi nagla{avaju da imaju finan-sijske probleme. Studentkiwa koja ìvi u svom stanu i ~iji roditeqi imaju primawa iznad republi~kogproseka kaè: „Verovatno plus minus uvek bude da je finansijski problem problem broj jedan“.

„Sad kad sam u{la u taj svet domovi, menze, povlastice, ~ini mi se da na svakom koraku postoje povlasti-ce, kao podr{ka i to, ali to sve kad se uzme u obzir, one [povlastice, prim. aut.] su male i skoro da i nedoprinose buxetu studenta“.

108


Razlozi iz kojih su studenti odlagali svoje obaveze su razli~iti. Uspe{an student, trenutno na doktor-skim studijama, koji je zavr{io osnovne studije malo posle roka, iskreno priznaje da je to „zbog lewosti“.Studentu ETF-a koji sam snosi tro{kove studija problem je predstavqao prelazak na novi program, koji muje stvorio dodatne neispuwene obaveze koje nije mogao da izvr{i u roku. Studenti koji su morali da radekako bi nadoknadili tro{kove neispuwenih obaveza, na taj na~in su samo daqe gomilali obaveze i tro{ko-ve, jer nisu imali vremena za studije.

Nedostatak podr{ke od strane sistema i oda{iqawe demotivi{u}ih poruka ima veliki uticaj na na{eispitanike, {to se moè videti na osnovu slede}ih iskaza: „mislim da smo prepu{teni sami sebi kao stu-denti“ ili „Ministarstvo daleko od toga da je podràvaju}e. Politika obrazovawa je daleko od toga“.

Ozbiqan sistemski propust svakako jeste nedostatak materijalnih preduslova i sredstava za rad. îta-onice u kojima qudi u~e su male, ponekada sme{tene po podrumima, gotovo uvek bez ventilacije ili sa sla-bim grejawem. Kopirawe i {tampawe radova i materijala za u~ewe je problem gotovo svim studentima, ~e-sto ne postoji kopirnica koja je povoqna ili u sklopu fakulteta, dok na ve}ini fakuleta nije mogu}e u bli-zini na}i mesto gde moè da se od{tampa rad. Nedostatak zvu~ne izolacije u domovima i nemogu}nost do-govarawa sa cimerom/cimerkom oko u~ewa tako|e se pojavio kao jedan od problema.

Veliki problem koji se u razgovorima sa na{im ispitanicima ponavqa svakako jeste i nedostatak inter-net konekcija u domovima na fakultetima. Studenti internet pla}aju po skupqoj ceni nego {to je cena dialup impulsa za ku}no kori{}ewe interneta. Jedan ispitanik navodi kako je wegov drug sa ETF-a namestio uSD Slobodan Penezi} brz internet, koji trenutno postoji samo u tom domu. Kako kaè, to je problem kojilako moè da se re{i, ali je o~igledno da se niko nije ozbiqno bavio time.

„U Loli ne postoji ~ak ni ra~unarski centar, za dom zaista ne postoji opravdawe. [to se ti~e interne-ta tu ne postoji opravdawe na nivou beogradskog Univerziteta, svi studenti koji moraju na internetu darade, a ne moè bez toga ... za to bi trebalo dodatno da imaju stipendiju od 5.000 dinara, samo za nabavqa-we literature i kori{}ewa interneta“.

Studenti sa fakulteta prirodnih nauka se posebno àle na to {to pla}aju uxbenike i materijale za ve-`be iz svog xepa, {to nije mali tro{ak za wih, a studenti generalno se àle da uop{te nemaju nikakvu li-teraturu za rad, da je profesori ni ne pi{u, tako da su prinu|eni da traè ve}i broj skripti i alterna-tivne literature, {to se opet ne pokaè kao dovoqno na samom ispitu.

Pored toga {to su primawa studenata, kao {to }emo kasnije videti, daleko nià i od zadovoqavawaosnovnih uslova ìvqewa i studirawa, vidimo iz izloènih problema da je i u samom procesu nastave do-sta izdataka koji mogu finansijski oteàti studentima studirawe i ìvot.

Materijalni poloàj studenata i sistem podr{ke

Previsoke {kolarine, nu`nost da se radi kako bi se izvr{ile obaveze prema fakultetu i neefikasan si-stem stipendirawa najve}i su problemi sa kojima se suo~avaju na{i ispitanici. Generalno, studenti sma-traju da im dràva nije dovoqno pomogla i ne prime}uju anga`man sistema kako bi se nagradila wihovauspe{nost ili prepoznali wihovi problemi. Na pitawe da li mu je dràva pomogla u dovoqnoj meri, stu-dent iz Beograda koji ima prosek 9 i koji se nalazi u izuzetno te{koj situaciji, jer ìvi samo sa ocem ko-ji je dobio otkaz i jedini prihod porodice je mala porodi~na penzija, koji pored svega toga ispla}uje stu-dentski kredit jer mu je istekao apsolventski sta`, kaè:

„Su{tinski ne, i ako postoji taj anga`man on u najve}oj meri nije na korist studenata. Ili su studentiprepu{teni sami sebi, ili je na~in na koji te institucije poku{avaju da im pomaù kontradiktoran, nijeproduktivan ni na koji na~in, u su{tini“.

Problem apsolventskog staà je verovatno najve}i sistemski propust. Naime, iako je predvi|eno Zako-nom o visokom obrazovawu da student ima pravo da u tom periodu polaè zaostale ispite, sva prava kojaima redovan student, osim boravka u domu, uskra}ena su studentima koji su u tom statusu.8 Na fakultetima

109


dru{tvenih nauka, s obzirom na optere}ewe studenata i neadekvatne programe, nemogu}e je uticati na br-zinu kojom }e te}i izrada diplomskog rada, budu}i da to u najve}oj meri zavisi od mentora, dok planom iprogramom nije predvi|eno niti mogu}e diplomski poloìti u okviru 4 godine, budu}i da tokom 8 semesta-ra studija studenti imaju predavawa, i ve}i deo ispita iz posledwe godine imaju pravo da polaù tek ka-da se osmi semestar zavr{i. Studentima u svakom slu~aju ostaju ispitni rokovi posle osmog semsetra za po-lagawe ispita iz ~etvrte godine, kao i eventualno za polagawe nekog prenetog ispita iz ranijih godina, iperiod apsolventskog staà nakon tog posledweg ispitnog roka, koji je predvi|en za izradu diplomskih ra-dova. Dakle, fizi~ki nije mogu}e poloìti diplomski rad u okviru tih osam semestara. Postavqa se pita-we zbog ~ega studenti nemaju pravo ni na kakvu pomo} tokom tih godinu dana u toku kojih im je dato pravoda ispuwavaju preostale obaveze i zbog ~ega se to pitawe ne re{i.

[kolarine na BU su veoma varijabilnih iznosa, i problem wihovog utvr|ivawa, uskla|ivawa i kontro-lisawa svakako je problem koji iziskuje sistemsko re{ewe. [kolarina na ETF-u iznosi 66.000 dinara ipostoji mogu}nost da se siroma{nim studenitma ona umawi za polovinu, dok na Filozofskom fakultetu{kolarina iznosi 115.000 dinara i ne odobrava se nikakav popust, osim malom broju studenata i uz neja-sno}u pod kojim uslovima se taj popust nekome odobrava, a nekome ne. Svi studenti obuva}eni kvalitita-tivnim delom studije smatraju da je {kolarina „sramno visoka“ i da nije u skladu sa onim {to oni dobija-ju za taj novac – ni sa kvalietom nastave, ni sa primawima i standardom ìvota studenata. Samo jedan stu-dent, koji zbog nagrade na me|unarodnom takmi~ewu ima stipendiju Ministarstva nauke i tehnolo{kog raz-voja, kaè da je on „ zagovornik elitizma, ionako previ{e qudi studira te fakultete tako da bi on svimanaplatio i {to vi{e, zato {to samo tamo sede i zajebavaju se“, dok na pitawe da mo`da postoje i neki si-roma{ni studenti koji ne mogu da se sna|u on odgovara: „pa ja sam najsiroma{niji“. Kod jednog drugog is-pitanika tako|e se pojavquje ideja da je re{ewe u ograni~avawu pristupa studijama jer mnogo qudi „stu-dira a ja mu ne bi dao ni da bude varilac“.

Jedan deo studenata uzrok za svoje materijalne te{ko}e vidi u komercijalizaciji obrazovawa, smatra-ju}i da je : „Fundamentalni problem je {to su sve te institucije prihvatile logiku koja je fundamentalnoproblemati~na, logiku komercijalizacije obrazovawa“. Ispitanik koji je imao visoku funkciju u Student-skom parlamentu i koji za taj rad nije primao nikakvu nadoknadu niti ikakvu simboli~nu nagradu, kaè da:„dràva ne prepoznaje to kao investirawe u proces obrazovawa, kao svoj bazi~ni interes i ... zbog toga jesituacija takva kakva jeste. âk iako dràva ne reaguje i ne prepoznaje to kao svoj intres i kao veliki pro-blem, zanimqivo je pomenuti pitawe etike akademske zajednice i wene odgovornosti da to pitawe javnopokrene i da stanu na stranu studenata“.

Niko od studenata koji su studirali na buxetu ne prepoznaje dràvu kao finansijera svojih studija, i napitawe „ko je finansirao wihove studije“ oni odgovaraju sa „ja“ ili „moja porodica“. Studenti uglavnomsmatraju da dràva i treba da finansira wihove studije, te ~ak i nakon podse}awa da je i dràva finan-sirala wihove studije, odgovaraju sa: „Osim stolice, stola i mo`da jo{ ne znam {ta sam to ja koristila,dok sam obnovu platila sada toliko da sam mogla da platim neko drugo {kolovawe. Tako da mislim da zai-sta, samo moji roditeqi („su finansirali moje studije, prim. aut“), ili sa „A da, studirala sam sa buxeta,ali i taj buxet finansiraju svi roditeqi ove zemqe“. Jedan od razloga za takve stavove moè da bude to{to ti studenti nisu snosili tro{kove {kolarine od 1.000 evra sa prose~nim primawima od 20.000 dina-ra, tako da nisu osetili razliku. Sa druge strane, to se moè tuma~iti i kao stav da kvalitet studija kojesu oni poha|ali jeste takav da oni i wihova porodica za to ne treba da daju nikakav dodatni novac od onogkoji su ve} izdvojili. Kako jedna studentkiwa prime}uje, nije verovatno da se cena ne~ega {to je isto po-ve}ala deset puta u roku od nekoliko godina.

„Ne vidim kako postoji, ekonomski, tolika razlika u ne~emu {to je u principu isto i ne mewa se, ili {toje ni{ta. U celini smatram da mi sistem nije dovoqno pomogao, ~ak ni uspe{nima – svakoga ~eka neki pro-blem na nekom }o{ku i mislim da niko nije pro{ao da nije neki veliki problem imao“.

110

8 Zakon o u~eni~kom i studentskom standardu ne defini{e u kom periodu student ima pravo na sve usluge stu-dentskog standarda, tj. da li se ili ne to pravo odnosi i na apsolventski sta`, tako da nije jasno ~ime serukovode institucije koje uskra}uju studentima odre|ena prava u tom periodu.


Studenti master studija su imali izuzetnih problema kada je re~ o stipendijama i {kolarinama, ito je verovatno problem koji }e se tek aktuelizovati narednih godina. Studentkiwa sa ukupnim pro-sekom 9,69 duguje Filozofskom fakuletu 90.000,00 dinara za {kolarinu, iz razloga {to pri upisu ni-je bilo jasno da li }e dràva platiti {kolarinu ili ne, i {to je ona ra~unala ili na to da }e drà-va snositi tro{kove wenih studija, ili na neku stipendiju. Me|utim, ni stipendija za master studen-te nije bilo.

Pored kriterijuma za dodeqivawe stipendije, koji se studentima ~ine kao „veoma problemati~ni“ i „daim je pre ciq da podràvaju 1% supertalentovanih, nego one najsiroma{nije“, veliki problemi koje su na-glasili na{i ispitanici su ka{wewe stipendija i kredita, kao i problem vra}awa studentskog kredita.Gotovo svi studenti, za sve stipendije koje su primali, kaù da nisu stizale na vreme i da to nije ne{to na{ta mogu da se oslone i planiraju svoje tro{kove.

„Ti kriterijumi funkcioni{u ~isto birokratski, postoje qudi koji su zaposleni da rade na tome, meneinteresuje {ta oni rade tokom ostalog dela godine nakon {to podele stipendije? - Te kriterijume je nekonekada lupio, kao i broj studenata koji treba da se upisuje na fakultet, i sada ne postoji iko kome padne napamet da to prilago|ava, prati, i ko smatra da to treba da ima veze sa uslovima u kojima se studira i sapromenama koje se doga|aju kao takozvana reforma obrazovawa“.

Kada je re~ o studentskom kreditu, sigurno da su uslovi po kojima se on dodequje i kamata od 8% u najma-wu ruku diskutabilni. Ispitanik kome je stiglo re{ewe da kredit vrati, jedina primawa ima po osnovunasle|ene penzije od 16.000 dinara, dok kao razloge iz kojih nije mogao da odbrani diplomski rad u rokunavodi da je radio tokom apsolventskog staà. Kriterijumi za vra}awe kredita koji nisu dovoqno fleksi-bilni na taj na~in poga|aju najsiroma{nije studente u periodu kada im je najteè. Na pitawe da li mu jestudentski kredit vi{e pomogao ili odmogao u zavr{avawu studija, isti ispitanik kaè: „Pa ja~e je ovodrugo. Vi{e me je ko{tao i vi{e }e me ko{tati nego {to je pomagao“.

Obaveze koje se ukqu~uju u ugovore studenti uglavnom ne poznaju, dok obavezu studentkiwe koja je prima-la stipendiju Fonda za mlade talente da ostane da radi u zemqi 5 godina nakon {to diplomira, ona doì-vqava na slede}i na~in: „U tom smislu mi nije korektno 5 godina, to zna~i da }e neko od toga traìti po-sao 2 godine. To mi deluje suvi{e“.

Dru{tveno-kulturni ìvot studenata

Najdominantnija tema koja se pojavila u odgovarawu na pitawa o dru{tvenom i kulturnom ìvotu svaka-ko je nedostatak studenstkih popusta za studente i nedostupnost putovawa. Novac je za ve}inu ispitanikaosnovni kriterijum na osnovu kog odlu~uju da li }e poha|ati neka dru{tvena i kulturna de{avawa.

„U stvari mislim da je studentski ìvot pun nekog ustezawa, skra}ivawa, {tedwe, kalkulacije dal’ }e{ovo ili ono. (...) Pa {ta ako moja baba nije mogla da studira, pa je moja majka studirala jedva, mislim ne mo-ra to da zna~i da ja sada treba tu da se ne{to patim“.

Kada smo studente pitali da li misle da se studenti iz unutra{wosti drè zatvorenih krugova, nekistudenti su odgovorili da misle da jedan broj studenata ima problem da se uklopi u gradsku sredinu i dase ose}a otu|eno. Ve}ina studenata ne smatra da su studenti iz unutra{nosti iskqu~eni iz dru{tvenog ì-vota u Beogradu, a neki ~ak nalaze satisfakciju u tome {to smatraju da su oni kao studenti iz unutra{wo-sti koji ìve u domu superiorniji i da imaju ja~i ose}aj pripadnosti akademskoj zajednici: „Sede ku}i iu~e i smaraju se (studenti iz Beograda, prim. aut.), dok smo mi svi zajedno u nekoj tamo ustanovi koja se zo-ve dom i svi radimo na istome i imamo slobodno vreme zajedni~ki“. Nekoliko studenata napomiwe da tozavisi i od samih studenata, wihovog stava i toga kako se postave u odnosu na studente koji ìve u mestustudirawa. Jedna studentkiwa je zahvaquju}i uspehu i popustima dosta putovala po inostranstvu, dok je-dan student smatra da stipendija treba da pokriva i te dodatne tro{kove.

111


Kontakt sa svetom rada i volontirawe

Niko od studenata ne smatra da fakultet obu~ava za trì{te rada i ve}ina nije bila ni na kakvoj obuciza traèwe posla. Poneki fakulteti, kao {to je to Fakultet likovnih umetnosti, ponudili su nekim stu-dentima zaposlewe kao alternativni vid sno{ewa tro{kova studija, ali ispitanica koja nas je o tome in-formisala smatra da to ne funkcioni{e putem otvorenog konkursa.

Oko polovina ispitanika imala je kontakt sa svetom rada (uglavnom samoinicijativno, dakle, ne prekoodre|enog programa prakse koji organizuje fakultet), dok jedan student kontinuirano radi uz {kolovawe,po~ev od sredwe {kole (isti ispitanik ubedqivo najsporije izvr{ava svoje obeveze na fakultetu, iz o~i-glednih razloga prinu|enosti na rad). Ispostavqa se da postoje}a regulativa studente koji rade ne {titidovoqno, tako da svi koji su radili napomiwu da to nije bilo po zakonu, da se nije po{tovalo whovo vre-me ili da su bili eksploatisani na radu. Ne postoji ni bilo kakav gest fakulteta koji bi ukazao na poku-{aj da se iza|e u susret studentima koji rade: „Obaveze uop{te ne uskla|ujem, samo radim. îni mi se da jeto izlaèwe u susret ostavqeno ... nije nekako regulisano na normativnom planu, to je ograni~eno na vo-qu profesora“, kaè ispitanik sa najteìm materijalnim poloàjem od svih koji su u{li u uzorak. Oko po-lovina o~ekuje probleme pri zapo{qavawu, dok isto toliko smatra da ne}e imati problema da na|e posao.

Kako studenti vide svoju budu}nost u Srbiji?

Studenti nisu nimalo optimisti~ni kada je re~ o wihovoj budu}nosti i ne o~ekuju nikakve promene u sko-rijoj budu}nosti. Deo wih namerava da poku{a da ode u inostranstvo, uz napomenu da ni to nije jednostav-no. Jedan student na pitawe o zaposlewu odgovara: „Ne, ja mogu da se zaposlim, samo je pitawe za koje pare}u da radim“. Oni su ~uli za iskustva svojih kolega koji rade za 15.000 dinara, znaju da se samo malom bro-ju wih ukazuje sigurna budu}nost, bez obzira na trud i zalagawe koji su uloìli u svoje studije:

„Pa ja imam utisak da qudi, na zavr{nim godinama studija, upadnu u depresiju, i ja ne èlim da razmi{qamo tome, jer pla{im se, kad po~nem da razmi{qam, onda bi se i ja smorila, jer stvarno te ni{ta ne ~eka“.

Zakqu~akKvantitativna analiza sistema stipendirawa i kreditirawa pokazuje da postoje zna~ajne razlike u za-

stupqenosti pojedinih univerziteta ili pojedinih oblasti studija, u odnosu na wihov udeo u ukupnoj stu-dentskoj populaciji. Kako se ova vrsta pomo}i prevashodno dodequje na osnovu proseka ocena na ispitima,a imaju}i u vidu da ne postoje jedinstveni kriterijumi za ocewivawe studenata, moè se zakqu~iti da po-stoje}i sistem favorizuje studente fakulteta i univerziteta na kojima je u proseku vi{i prosek ocena9,{to umawuje pravi~nost sistema. Osim toga, sistem bez posebnih kvota za pojedine oblasti studija ili po-jedine institucije onemogu}ava strate{ko usmeravawe pomo}i.

Pravi~nost sistema kreditirawa je umawena i ~iwenicom da su efekti postoje}ih pravila dodeqivawakredita takvi da se finansijska pomo} u su{tini dodequje onima kojima je mawe potrebna, budu}i da finan-sijsko stawe kandidata (i wihovih porodica) u maloj meri uti~e na krajwu odluku o tome da li }e biti dode-qeni krediti (kod stipendirawa ne uti~e uop{te). Ovde treba imati u vidu da prethodna istraìvawa (Vu-kasovi} 2007; Babin, Panti}, Vukasovi}: neobjavqena studija o reprodukciji socijalnih nejednakosti kroz ob-razovne tranzicije) pokazuju da postoji statisti~ki zna~ajna korelacija izme|u socio-ekonomskih karakteri-stika i postignu}a studenata. Pove}awe broja studenata koji prima stipendiju moè biti pokazateq pove}a-ne efikasnosti u studirawu, u svetlu kriterijuma za dodeqivawe stipendije, mada bi bilo neophodno ovo do-datno ispitati. Tako|e, podatak da je prosek ocena onih koji primaju stipendije vi{i od onih koji primaju kre-dite moè ukazivati na to da je sistem stipendija efikasniji od sistema kredita, u smislu da pospe{uje efi-kasnost u studirawu. Me|utim, ovde se postavqa pitawe u kojoj meri stipendije uti~u na efikasnost, a u ko-joj meri je ve}a efikasnost ovih studenata ve} omogu}ena ~iwenicom da studenti koji primaju stipendije u ve-}oj meri poti~u iz boqestoje}ih porodica, te da samim tim imaju boqe uslove za efikasnije studirawe.

112

9 Na osnovu postoje}ih podataka, mada to nije ni predmet ovog istraìvawa, ne moè se zakqu~iti ni{ta okvalitetu obrazovawa na datim univerzitetima.


Na osnovu kvalitativne analize, moè se uo~iti da me|u zna~ajnim te{ko}ama sa kojima se studenti su-sre}u jesu {kolarine, administrativne takse, tro{kovi ìvota, ali i nedostatak podr{ke unutar samihfakulteta ili domova, kako u smislu pristupa~nosti odgovaraju}ih materijala ili uslova za rad (pristupinternetu, stawe u ~itaonicama, pla}awe), tako i u smislu organizacije nastave (prenatrpani rasporediili nemogu}nost da se radi tokom studija). îni se da je sistem podr{ke, u smislu studentskog sme{taja, is-hrane, ali i stipendirawa i kreditirawa, neefikasan, neefektivan i nedovoqno fleksibilan, tj. da nemoè da na pravi na~in odgovori na potrebe studenata.

Iz svega navedenog, moè se zakqu~iti da postoje}i sistem studentskog standarda (ako se izuzmu stipen-dije namewene siroma{nim studentima, koje su tek nedavno uvedene i ~iji efekti tek treba da se istraè)ne doprinosi dovoqno pove}awu dostupnosti visokog obrazovawa, a samim tim ni smawewu siroma{tva,odnosno da nije u dovoqnoj meri pravi~an. Kako smo videli, on jednom delu relativno uspe{nih studenata~iji je dru{tveni poloàj nepovoqan - ~ak oteàva studije i nije u stawu da im obezbedi minimalnu podr-{ku, {to ga ~ini neefikasnim.

Ovo sve ukazuje na potrebu za poboq{awem efikasnosti i pravednosti sistema stipendirawa i kredi-tirawa, ali i drugih elemenata studentskog standarda, pre svega:

- revidirawem kriterijuma dodele stipendija, kredita i mesta u studentskim domovima, i to u smislu:● pove}avawa zna~aja koji materijalni status ima u bodovawima, pogotovo za stipendije i mesta u

domovima;● rezervisawem odre|enog broja stipendija i mesta u domovima za bruco{e, te samim organizova-

wem posebnog konkursa za wih;● uvo|ewem kvota za stipendije i kredite za pojedine institucije i oblasti. Ovo bi moglo da dove-

de do ve}e ravnoteè u broju dodeqenih stipendija ili kredita, ali i da posluì kao instrumentpromocije odre|enih oblasti studija, pogotovo ako se ima u vidu EU ben~mark o najmawe 15% di-plomiranih u prirodnim i tehni~kim naukama i matematici;

- uspostavqawem sistema stipendirawa posebno ugroènih grupa, po ugledu na program 1000 stipendi-ja za siroma{ne sredwo{kolce koji je po~eo 2008. godine. Ovo bi trebalo da bude pra}eno adekvatnimsistemom podr{ke, pogotovo u smislu savetodavnih slu`bi u okviru univerziteta ili visokih {kola;

- ali i uvo|ewem nekih mera kojima bi se re{ili mawi problemi sa kojima se studenti susre}u u svako-dnevnom ìvotu, npr. neuzimawe u obzir termina za obroke u menzi prilikom izrade rasporeda preda-vawa, vremenska uskla|enost dodele stipendija, kredita i mesta sa po~etkom {kolske godine itd.

113


Literatura

Visoko obrazovawe u Srbiji na putu ka Evropi ~etiri godine kasnije (2005), Beograd: Alternativnaakademska obrazovna mreà.

Astrid Schwarzenberger (Ed.), Public/private funding of higher education: a social balance, February 2008,HIS: Forum Hochschule.

Moreau, Marie-Pierre, Leathwood, Carole, ‘Balancing paid work and studies: working (-class) students in hig-her education’, Studies in Higher Education, Vol. 31, No 1, February 2006, pp. 23-42.

Shristie Hazel, Munro, Moira, Fisher, Tania, ’Leaving university early: exploring the differences between conti-nuing and non-continuing students’, Studies in Higher Education, Vol 29, No 5, October 2004.

Vukasovi}, M. (2007) Higher Education and Social Stratification in Serbia1990-2005. University of Aveiro, master thesis.

Zakon o u~eni~kom i studentskom standardu Republike Srbije,http://www.studentskicentarns.co.yu/pdf/zakon_o_ucenickom_standardu.pdf

Pravilnik o kreditirawu studenata, http://www.bg.ac.yu/csrp/univerzitet/glasnik_zakoni/zbornik/pdf/knjiga3/3_563.pdf

114


SIROMA[TVO ME\U PENZIONERIMA

I STARIM LICIMA SA 65 I VI[E GODINA

Hana David Baronijan

115

!penzioneri i stara lica1.qxd 3/23/2009 7:28 AM Page 115

116

ApstraktCiq ovog rada je analiza rizika od siroma{tva penzionera i starih lica sa 65 i vi{e godina. Analize

su ra|ene na osnovu podataka iz A@S 2007. Glavni deo rada odnosi se na analizu rizika od siroma{tva kodove dve populacije i karakteristika koje dovode do ve}e vulnerabilnosti. Nalazi pokazuju da je populaci-ja penzionera u 2007. godini izloèna mawem riziku od siroma{tva nego op{ta populacija (indeks siro-ma{tva 5,5% u odnosu na 6,6%), ali da me|u wima postoje odre|ene vulnerabilne grupe: poqoprivrednipenzioneri, porodi~ni penzioneri (udovice), penzioneri koji ìve u jedno~lanim penzionerskim i me{o-vitim doma}instvima u kojima je penzija glavni izvor prihoda, penzioneri sa niskim obrazovawem, preko75 godina starosti, iz ruralnih oblasti, kao i iz oblasti isto~ne, jugoisto~ne i zapadne Srbije. Nalazi po-kazuju da je zna~ajno smawewe siroma{tva od 2002. do 2007. godine pratilo jo{ izraènije smawewe siro-ma{tva me|u penzionerima, kao smawewe siroma{tva me|u starim licima. Me|utim, stara lica sa 65+imaju i u 2007. godini ve}i indeks siroma{tva od ukupne populacije (9,6%), a pre svega su ugroène osobe65+ bez penzije (indeks siroma{tva 3 puta ve}i nego u op{toj populaciji), kao i osobe koje ìve u stara~-kim doma}instvima. Pored rizika od siroma{tva posmatrali smo i ostale dimenzije ìvota i deprivaci-je relevantnih za stara lica: zdravstvo, uslove stanovawa, prihode i rashode doma}instva i rezultati ni-su uvek jednozna~ni. Nalazi jo{ pokazuju da je me|u doma}instvima sa penzionerima i starim licima malapokrivenost socijalnim programima.

Kqu~ne re~i: penzioneri, stara lica 65+, indeks siroma{tva, penzioni fond, vrsta penzije, tip do-ma}instva, veli~ina penzije, indikatori ìvotnog standarda, zdravqe, prihodi i rashodi, uslovi stano-vawa, socijalni programi.


117

I. UvodI.a. Opis identifikovanog problema

Opredelili smo se da u ovom radu pa`wu posvetimo starijoj uzrasnoj populaciji jer ona tradicionalnospada u ugroène grupe. Sa pove}awem razlika izme|u rasta plata i penzija, penzioneri mogu postati kri-ti~na grupa u kojoj siroma{tvo moè uzeti ve}eg maha. Tako|e, grupa starih 65+, posebno onih koji ìve ustara~kim doma}instvima je u Strategiji za smawewe siroma{tva prepoznata kao jedna od grupa sa povi-{enim rizikom od siroma{tva. Kako su promene i tranzicioni procesi od 2002. do 2007. godine uticalena poloàj ove dve populacije? Nalazi A@S 2002. godine pokazivali su da je indeks siroma{tva me|u pen-zionerima bio statisti~ki zna~ajno vi{i nego kod ukupne populacije (15,9% u odnosu na 14,0%)1, dok na-lazi A@S 2007. prikazani u Studiji o ìvotnom standardu Srbija 2002-2007, pokazuju da je indeks siroma-{tva za ovu grupu ~ak mawi u odnosu na prosek za ~itavu populaciju (5,3% u odnosu na 6,6%). Kako da tuma-~imo ovaj podatak i {ta nam on govori o siroma{tvu me|u penzionerima? Da li to zna~i da se rizik od si-roma{tva penzionera u odnosu na op{tu populaciju popravio u proteklih 5 godina i da su penzioneri sa-da u boqoj situaciji od proseka u Srbiji? Ako je to ta~no, da li mo`da postoje neke grupe penzionera kojeìve u lo{ijim uslovima od drugih i da li su u nekim aspektima penzioneri vi{e, a u drugim mawe ugro-èni? Tako|e, koje odlike starih lica preko 65 godina ~ine ove osobe posebno vulnerabilnim? Ovo sukqu~na pitawa na koja se trudimo da odgovorimo u ovom tekstu.

I.b. Ciqevi istraìvawa

Ciqevi ovog istraìvawa, naj{ire gledano, obuhvataju opis ìvotnog standarda penzionera i starihlica 65+. Specifi~ni ciqevi bili bi:

1. Odnos siroma{tva kod penzionera i starih lica 65+ i razli~itih demografskih karakteristika. 2. Karakteristike penzije i siroma{tvo kod penzionera.3. Ostali indikatori ìvotnog standarda i socijalne iskqu~enosti penzionera i starih lica 65+.

II. Opis metodologijeII.a. Osnovni skup penzionera

Za izradu analiza predstavqenih u ovom radu posebno osetqivo mesto bilo je definisawe skupa penzi-onera na osnovu pitawa u anketi, kao i distinkcija izme|u penzionera koji se finansiraju iz razli~itihfondova: fond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond poqoprivrednika.

Definisawe skupa penzionera: Naj~e{}i slu~aj u analizama, {to je bio slu~aj i u Studiji o ìvotnomstandardu Srbija 2002-2007, jeste da se penzionerima smatraju ona lica koja na pitawe o profesionalnomstatusu sama izjavquju da su penzioneri. Me|utim, detaqnijom analizom na{li smo ne mali broj osoba ko-ji se na pitawe o profesionalnom statusu nisu izjasnili kao penzioneri, ali u isto vreme ostvaruju pri-mawa od penzije. Ovaj podatak se lako moè objasniti: ~est je slu~aj da poqoprivredni penzioneri doì-vqavaju sebe na prvom mestu kao poqoprivrednike i pomaù}e ~lanove u doma}instvu, a ne kao penzione-re. Tako|e, mnogi penzioneri, ukoliko i daqe obavqaju neku aktivnost koja im donosi finansijska sred-stva, ne}e sebe smatrati penzionerima, ve} zaposlenima. Ovde bismo svakako spomenuli i primaoce poro-di~ne penzije koji naj~e{}e sebe ne smatraju penzionerima, ali ukoliko èlimo da sagledamo osobenostiìvota svih primaoca doma}e penzije moramo i wih uzeti u obzir.

Sa druge strane, iz skupa penzionera su izuzeti oni koji primaju iskqu~ivo stranu penziju. Ovo je ura-|eno da bismo imali jasniju sliku o ìvotnom standardu penzionera koji se finansiraju iz PIO fondovai buxeta Republike Srbije. Stranih penzionera je mali broj u odnosu na doma}e penzionere usled ~ega suoni procentualno malo zastupqeni u uzorku (svega 68 osoba u uzorku je primalo iskqu~ivo stranu penziju)

1 Prema modifikovanoj liniji siroma{tva u 2002. Vidi fusnotu 5. za obja{wewe.


tako da nije mogu}e izvr{iti posebne analize ove grupe, a wihovim spajawem sa grupom doma}ih penzione-ra slika doma}ih penzionera bi mogla biti poreme}ena.

Vrsta penzije: Upitnik pruà mogu}nost utvr|ivawa vrste penzije (starosna, porodi~na ili invalidska)koju osoba prima kao i dobijenog iznosa svake od ove tri vrste penzije. Za svega 5,4% penzionera nedostajuinformacije o vrsti penzije koju primaju, tj. da li primaju starosnu, invalidsku ili porodi~nu penziju.

Pripadnost PIO fondu: Upitnik nije pokrivao pitawa o fondu iz kog se finansira penzija, a budu}i da smosmatrali veoma va`nim utvr|ivawe razlika izme|u penzionera po ovom kriterijumu, pripadnost fondu je re-konstruisana iz nekoliko pitawa. Prvo smo poku{ali sa pitawem o prethodnom radnom iskustvu i samodekla-risanom profesionalnom statusu. Me|utim, kada se uzmu u obzir samo ova dva kriterijuma u skupu poqopri-vrednih penzionera, dobijamo suvi{e visoku prose~nu penziju koja nije u skladu sa administrativnim poda-cima. Naime, administrativni podaci pokazuju da je u 2007. godini 92% poqoprivrednih penzionera prima-lo minimalnu penziju koja je u periodu ankete iznosila 5.7 hiqada dinara i da je prose~na starosna penzijaza fond poqoprivrednika bila 5.76 hiqada dinara. Me|utim, u skupu poqoprivrednih penzionera iz istra-ìvawa, definisanom preko navedena dva kriterijuma veliki broj penzionera navodio je da prima penzije od7, 10, 12 hiqada dinara, a dobijena prose~na penzija za ovaj skup bila je 8.12 hiqada dinara. Bilo je o~igled-no da dva navedena kriterijuma nisu dovoqna i da je potrebno uvesti i tre}i kriterijum za selekcionisawepoqoprivrednih penzionera i veli~inu penzije. Zbog toga smo iz skupa poqoprivrednih penzionera defini-sanih preko navedena dva pitawa iskqu~ili one koji primaju penziju ve}u od 7 hiqada dinara2. Granicu smopostavili na 7 hiqada dinara (a ne na 5.7) kako bi skupom bila obuhva}ena i lica koja su zaokruìvala vred-nost penzije na 6 hiqada dinara, ili nisu ta~no znala iznos penzije pa su navodili ne{to ve}e cifre. Timesmo svesno iskqu~ili 8% poqoprivrednih penzionera iz analize, kako bismo se usredsredili na one ~iji nasìvotni standard prevashodno zanima.3 Skup poqoprivrednih penzionera smo sa druge strane pro{irili li-cima koja se nisu mogla kategorisati ni u jedan fond, a primaju penziju izme|u 5 i 6 hiqada dinara i ìve ururalnim oblastima. Nakon uvo|ewa tre}eg kriterijuma za ketagorisawe penzionera po pripadnosti fondu –kriterijuma veli~ine penzije, prose~ne penzije poqoprivrednih penzionera dobijenih u istraìvawu i onihiz administrativnih podataka su se slagale u velikoj meri, {to je veoma va`na provera da su kriterijumi do-bro definisani. Oko 1/3 (ta~nije 34%) penzionera nismo mogli da grupi{emo u neki od tri PIO fonda i wihsmo prikazali u grupi Nekategorisanih. (Ta~nu operacionalnu definiciju pogledati u Okviru 1.).

Okvir 1. Operacionalna definicija penzionera

Skup penzionera1. Svi koji samodeklarativno izjavquju da su penzioneri (B5=10), a pri tome ne primaju stranu

penziju (C4.2.11) ili2. Svi koji, pri prijavqivawu prihoda navode neki iznos za starosnu (C4.2.8), invalidsku (C4.2.9)

ili porodi~nu (C4.2.10) penzijuDobijawe korisnika tri fonda: zaposlenih, samostalnih delatnosti i poqoprivrednika:1. Fondove dobijamo iz prethodnog radnog iskustva:

118

2 Uvo|ewe kriterijuma veli~ine penzije bilo je neophodno jer je skup poqoprivrednih penzionera veoma te{-ko definisati samo na osnovu izjava ispitanika o prethodnom radnom iskustvu i sada{wem radnom statusu i ne-minovno je do{lo do odre|enog me{awa. Ako pogledamo operacionalnu definiciju penzionera u Okviru 1, vidi-mo da bi na primer, osoba koja se izja{wava kao poqoprivrednik, a prima starosnu penziju bila svrstana me|upoqoprivedne penzionere. Ali to je u stvari mogao biti penzionisani radnik koji se sada bavi poqoprivredom.Tako|e, na primer, osoba koje je navela da je sa prethodnog posla oti{la u penziju, a da je taj posao bio u oblastipoqoprivrede svrstana je u poqoprivredne penzionere, iako je to, na primer, mogla biti osoba koja je radila unekom poqoprivrednom kombinatu za platu, i samim tim bi trebalo da pripadne fondu zaposlenih. Uvo|ewemkriterijuma veli~ine penzije mislimo da je u velikoj meri poboq{ano razvrstavawe i da su na taj na~in ovakvii sli~ni slu~ajevi pre{li u kategoriju Nekategorisanih.

3 Ovih 8% u populacijskim ciframa iznosi oko 18.500 lica. Kao {to se moè videti u Tabeli 1. kada se i ovalica pridodaju skupu poqoprivrednih penzionera dobijamo ukupno oko 220 hiqada poqoprivrednih penzionera,{to je u skladu sa administrativnim podacima.


Fond samostalnih delatnosti: Svi koji su naveli da su ranije radili (C2.1=1) i da su sa prethod-nog posla oti{li u penziju (C2.3=1), da su na prethodnom poslu imali status samostalca sa/bez za-poslenih (C2.4=1 ili C2.4=2), ali da nisu radili u poqoprivrednim delatnostima (C2.8, cifre20 i vi{e)Fond zaposlenih: Svi koji su naveli da su ranije radili (C2.1=1) i da su sa prethodnog posla oti-{li u penziju (C2.3=1) i da su na prethodnom poslu imali status zaposlenog (C2.4=3) ), ali da ni-su radili u poqoprivrednim delatnostima (C2.8, cifre 20 i vi{e)Fond poqoprivrednika: Svi koji su naveli da su ranije radili (C2.1=1) i da su sa prethodnog po-sla oti{li u penziju (C2.3=1), a da su radili u poqoprivrednim delatnostima (C2.8, cifre do 20),bez obzira koji su status naveli na pitawu C2.4

2. Me|utim, postoji dosta osoba koje nisu odgovarale na pitawa o prethodnom radnom iskustvu, zakoje pretpostavqamo da su poqoprivredni penzioneri. Wih smo kategorisali na osnovu pitawa oaktivnosti – svi koji nisu naveli da imaju prethodno radno iskustvo, a rekli su da su individual-ni poqoprivrednici (B5=4) ili pomaù}i ~lanovi u doma}instvu (B5=6), a pri tome su naveli daprimaju starosnu (C4.2.8) ili invalidsku (C4.2.9) penziju spadaju u poqoprivredne penzionere.

3. Na kraju:a. od svih poqoprivrednih penzionera izdvajamo sve koji imaju penziju ve}u od 7.000 dinara (bilo

starosnu, invalidsku ili porodi~nu) i svrstavamo ih u podeli po fondu u ‚Nekategorisani’.b. od svih „Nekategorisanih“ u podeli po fondu izdvajamo sve koji primaju penziju izme|u 5.000 i

6.000 dinara, a ìve u ruralnim oblastima, i svrstavamo ih u poqoprivredne penzionere.

Kao {to se iz Tabele 1. na slede}oj strani moè primetiti u istraìvawu A@S 2007. dobijen je prece-wen broj penzionera, ali razlika nije preterano velika u odnosu na administrativne podatke. Razlika ma-lo izlazi iz okvira intervala poverewa za uzorak ove veli~ine (koji se za dobijenu vrednost kre}e od 1674do 1778 hiqada osoba). Razlog moè leàti u tome da je jedan deo penzionera koji primaju stranu penzijunaveo da prima starosnu ~ime se broj starosnih penzionera dobijen iz uzorka pove}ao u izvesnoj meri.

Tako|e, moèmo zapaziti da veliki broj penzionera nije mogao biti klasifikovan po fondu, tako da subroj~ane vrednosti korisnika fondova podcewene. Ako pogledamo strukturu korisnika po vrsti penzije,prime}ujemo da se ona u totalu u velikoj meri slaè sa administrativnim podacima – iako je broj staro-snih penzionera malo precewen (do ~ega je moglo do}i iz ve} navedenog razloga ili ukoliko, a pretposta-vqamo da to jeste slu~aj, jedan deo penzionera ne zna ta~no koju penziju prima). Broj invalidskih i poro-di~nih penzionera je umawen otprilike za onoliko koliko imamo penzionera u kategoriji Nepoznato.

119


120

Tabela 1. Pore|ewe administrativnih podataka i podataka dobijenih iz A@S 2007.

Starosni 623.649 48,7% 17.635 628.456 69,2% +/- 2.2 16.996

Invalidski 345.005 27,0% 13.869 200.204 22,0% +/- 2.0 14.269

Porodi~ni 310.586 24,3% 10.498 32.208 3,5% +/- 0.9 13.510

Nepoznato 47.464 5,2% +/- 2.5

Ukupno 1.279.239 100% 14.996 908.332 100% 16.257

Starosni 19.007 39,2% 16.952 21.737 65,7% +/- 12.8 16.882

Invalidski 15.770 32,5% 14.991 7.977 24,1% +/- 11.6 12.441

Porodi~ni 13.714 28,3% 10.652 528 1,6% +/- 3.4 6.200

Nepoznato 2.855 8,6% +/- 7.6

Ukupno 48.491 100% 14.533 33.097 100% 15.772

Starosni 193.399 84,3% 5.762 166.778 82,2% +/- 3.3 5.365

Invalidski 12.121 5,3% 6.105 9.533 4,7% +/- 1.8 5.278

Porodi~ni 23.940 10,4% 4.159 23.814 11,7% +/- 2.8 5.501

Nepoznato 2.694 1,3% +/- 1.0

Ukupno 229.460 100% 5.613 202.819 100% 5.377

Starosni 164.534 28,4% +/- 2.6 15.339

Invalidski 94.135 16,2% +/- 2.1 12.229

Porodi~ni 281.681 48,6% +/- 2.8 9.319

Nepoznato 39.548 6,8% +/- 1.4

Ukupno 579.897 100% 11.669

Starosni 836.055 53,69% 14.873 981.504 56,9% +/- 1.7 14.743

Invalidski 372.896 23,95% 13.664 311.849 18,1% +/- 1.3 13.331

Porodi~ni 348.240 22,36% 10.068 338.230 19,6% +/- 1.3 9.445

Nepoznato 92.562 5,4% +/- 0.8

Ukupno 1.557.191 100% 13.509 1.724.146 100% 13.394

*Ocena intervala poverewa

Fond zaposlenih

Fond samostalnih delatnosti

Fond poqoprivrednika

Neklasifikovani penzioneri

UKUPNO

2007. Administrativni podaci Podaci dobijeni iz A@S

Broj StrukturaProse~napenzija

Broj Struktura IP 95%*Prose~napenzija


Me|utim, slagawe sa administrativnim podacima je ne{to lo{ije kada posmatramo strukturu po vrstipenzije u svakom od fondova posebno. Prime}ujemo podcewen broj porodi~nih penzionera u fondu zaposle-nih i fondu samostalnih delatnosti. To je stoga {to za porodi~ne penzionere nismo imali dovoqno infor-macija iz upitnika kako bi ih razvrstali po fondu (razvrstavawe se oslawalo na informacije o prethod-nom poslu) tako da su oni uglavnom ostali kao Nekategorisani penzioneri (49% nekategorisanih penzio-nera su porodi~ni penzioneri). Fond poqoprivrednika, za razliku od prethodna dva fonda u velikoj me-ri podràva strukturu iz administrativnih podataka, {to je rezultat opisanog postupka pri definisawuskupa poqoprivrednih penzionera.

Porede}i prose~ne penzije po pripadnosti fondu i tipu penzije dobijene u istraìvawu sa administra-tivnim podacima, vidimo da je slagawe u prili~noj meri ispuweno.

Analize indikatora ìvotnog standarda penzionera uradili smo disagregirano po demografskim vari-jablama: polu, starosti, obrazovawu, tipu doma}instva; geografskim: regionu i tipu naseqa; ekonomskim:poloàju u odnosu na liniju siroma{tva i kvantilima po potro{wi, kao i odlikama same penzije: vrsti iveli~ini penzije i penzijskom fondu.

II.b. Osnovni skup starih lica 65+

Starim licima smatrali smo sve osobe sa navr{enih 65 godina i preko. Nikakav drugi kriterijum nijeuzet u obzir, jer smo imali nameru da kroz analizu utvrdimo koji su to delovi ove populacije posebno ugro-èni siroma{tvom i lo{im ìvotnim uslovima.

Analize indikatora ìvotnog standarda starih lica 65+ uradili smo disagregirano po demografskimvarijablama: polu, godinama, tipu doma}instva; geografskim: regionu i tipu naseqa; ekonomskim: poloà-ju u odnosu na liniju siroma{tva i kvantilima po potro{wi.

III. Analiza glavnih rezultataIII.a. Indeks siroma{tva kod penzionera i starih lica 65+

III.a.1. Pore|ewe indeksa siroma{tva kod penzionera i starih lica 65+ u 2002/07.

Prvo }emo razmotriti indeks siroma{tva kao osnovnu meru siroma{tva kod penzionera i lica sa 65 ivi{e godina i promenu ovog indeksa od 2002. do 2007. godine.

Indeks siroma{tva u 2007. za penzionere iznosio je 5,5%. Indeks siroma{tva od 5,5% razlikuje se odonog objavqenog u Studiji o ìvotnom standardu Srbija 2002-2007. (5,3%), budu}i da je skup penzioneradruga~ije definisan u ovom tekstu4 . Vrednost indeksa je statisti~ki zna~ajno nià u odnosu na vrednostdobijenu na op{toj populaciji (6,6%). Indeks siroma{tva za stara lica 65+ iznosi 9,6% i statisti~ki jezna~ajno vi{i od proseka za op{tu populaciju.

U 2002. i penzioneri i stara lica preko 65 godina bili su izloèni ve}em riziku od siroma{tva od pro-se~nog gra|anina. Indeks siroma{tva penzionera iznosio je 15,9%, a indeks siroma{tva starih 65+ bioje 19,9% i obe razlike bile su statisti~ki zna~ajno vi{e u odnosu na prosek za op{tu populaciju (14,0%)5.

121

4 Za detaqe oko skupa definisawa penzionera pogledati deo Opis metodologije.5 Linija siroma{tva izra~unata je prvi put iz A@S 2002. godine. Tada izra~unata linija iznosila je 4.489 di-

nara, a indeks siroma{tva bio je 10,6% za op{tu populaciju. Me|utim, na~in izra~unavawa linije siroma{tvaje donekle modifikovan u A@S 2007. Kada se isti metod iz A@S iz 2007. godine primeni i na A@S iz 2002. godinedobije se linija siroma{tva od 5.235 dinara u 2002. godini, a indeks siroma{tva iznosi 14% za op{tu popu-laciju. Kako se ovde bavimo pra}ewem promena od 2002. do 2007, koristi}emo modifikovanu liniju siroma{tvau 2002. godini, po kojoj je indeks siroma{tva bio 14%. Indeksi siroma{tva za penzionere i stare 65+ tako|e suizra~unati po novoj metodologiji.


Moèmo zakqu~iti da je trend smawewa siroma{tva od 2002. do 2007. godine, uo~en u op{toj populaci-ji, zabeleèn i kod penzionera i starih lica 65+. Kod penzionera je promena dosta izraèna i bila je ve-}a nego u op{toj populaciji. Kod starih lica preko 65 godina, iako je do{lo do smawewa siroma{tva, pro-mena je ne{to mawa nego kod ukupne populacije.

Tabela 2. Indeks siroma{tva kod penzionera i starih lica 65+, 2007.

Stari preko 65 godina su i u 2002. i u 2007. populacija sa izraènim rizikom od siroma{tva. Posebnougroènu kategoriju ~ine stari preko 65 godina koji nisu penzioneri – kod wih je za 5 godina do{lo do ve-oma malog poboq{awa u odnosu na rizik od siroma{tva i pored op{teg smawewa siroma{tva u Srbiji (in-deks siroma{tva je pao svega sa 24,3% na 19,7%). Dakle mali pad siroma{tva kod ove kategorije se moèpripisati op{tem padu siroma{tva, ali kada gledamo odnos indeksa siroma{tva ove populacije u odnosuna indeks siroma{tva ukupne populacije, vidimo da je zapravo do{lo do zna~ajanog relativnog rasta (Gra-fikon 1.). Preciznije, stanovni{tvo staro preko 65 godina, koje ne prima penziju, je u 2007. godini 3 putasiroma{nije u odnosu na ukupnu populaciju.

III.a.2. Indeks siroma{tva i karakteristike penzionera i starih lica 65+, 2007.

Pogledajmo sada demografske karakteristike penzionera i starih lica i profil siroma{tva u zavisno-sti od tih karakteristika.

Pol i bra~ni status: Me|u penzionerima ne{to je ve}e prisustvo èna nego u op{toj populaciji (55% uodnosu na 52%). Preko polovine penzionera je u bra~noj zajednici, ali je ~ak 1/3 udovac ili udovica. Udo-vice su skoro ~etiri puta zastupqenije nego udovci (udovci ~ine 7%, a udovice 27% populacije penzione-ra). Udovice su tako|e zastupqenije u ruralnim krajevima, a mawe su zastupqene u Beogradu.

122

2002. 2007.

Op{ta populacija 14,0% 6,6%

Penzioneri 15,9% 5,5%

Stari 65+ 19,9% 9,6%

Stari 65+ penzioneri 18,0% 7,3%

Stari 65+ kojinisu penzioneri 24,3% 19,7%

Grafikon 1. Odnos indeksa siroma{tva populacije penzionera i starih 65+ u odnosu na op{tupopulaciju, 2002-2007.

Penzioneri65+/Op{ta populacija

Stari 65+ kojinisu penzioneri/Op{ta populacija

Stari 65+/Op{tapopulacija

Penzioneri/Op{tapopulacija

Odn

os i

ndek

sa

siro

ma{

tva

3

2

1

0

2002.

2007.


Ako pogledamo status penzionera u odnosu na liniju siroma{tva prime}ujemo da, iako nema razlika iz-me|u mu{karaca i èna, postoje razlike u odnosu na bra~ni status. Tako su najvi{e pogo|ene siroma{tvomupravo udovice (indeks siroma{tva 7,8%, dok za udovce iznosi 4,5%), a najmawe su pogo|ene siroma{tvomrazvedena lica (indeks siroma{tva 1%).Na osnovu detaqnije analize ostalih karakteristika udovica vi-dimo da je najverovatniji razlog ovakvog stawa to {to one u najve}em procentu primaju porodi~nu penziju(62% udovica prema svega 5% udovaca su porodi~ni penzioneri), a tako|e ~esto ìve u jedno~lanim doma-}instvima (39% udovica). Kao {to }e kasnije biti re~i ove dve karakteristike (porodi~na penzija i jed-no~lano doma}instvo) u velikoj meri koreliraju sa siroma{tvom.

Me|u starim licima preko 65 godina tako|e uo~avamo ve}e prisustvo èna (57%), posebno udovica (31% po-pulacije starih lica). Me|u starima, ène su, vi{e nego mu{karci ugroène siroma{tvom (10,8% prema8,0%). Zanimqivo je da nema razlika u odnosu na bra~ni status, ve} samo u odnosu na veli~inu i tip doma}in-stva (kao {to }e kasnije biti re~i stara~ka doma}instva su ugroènija siroma{tvom, dvo~lana vi{e nego jed-no~lana, {to je verovatno razlog zbog ~ega se bra~ni status ne pokazuje kao relevantna karakteristika).

Starost: âk 39% svih penzionera su penzioneri do 64 godine starosti. Penzionera od 65 do 74 godineima tako|e 39% dok penzionera preko 75 godina ima 22%.

Penzionere do 65 godina odlikuje veoma nizak rizik od siroma{tva (svega 2,7%), dok su najvi{e ugroè-ni siroma{tvom upravo najstarija grupacija penzionera od 75 i vi{e godina (kod wih je indeks siroma{tva9,5%). Ove razlike u zavisnosti od starosti penzionera najvi{e se mogu pripisati fondu iz kog primajupenziju – naime penzioneri do 65 godina starosti su u ve}em procentu invalidski penzioneri kod kojih segeneralno prime}uje niì rizik od siroma{tva, a penzioneri preko 75 godina su u najve}em procentu po-qoprivredni i porodi~ni penzioneri koji imaju najve}i indeks siroma{tva. Me|utim, ~ak i u okviru sva-kog fonda ili tipa penzije, indeks siroma{tva raste sa godinama. Razlog za to leì u demografskim karak-teristikama – stariji penzioneri su ~e{}e bez ikakvog obrazovawa (47% u odnosu na prosek za penzionere28%) i ìve u jedno~lanim doma}instvima (28% u odnosu na 18%), 43% su udovice (u odnosu na 27%).

Me|u starim licima preko 65 preko 1/3 su osobe starije od 75 godina i za ove osobe indeks siroma{tvaje zna~ajno vi{i od proseka za stara lica - 11,5%.

123

Grafikon 2. Profil siroma{tva kod penzionera i starih lica 65+ u zavinosti od demografskihkarakteristika 2007.

Penzioneri

Stari 65+20

10 9.6%

5.5%

0

Ind

eks

siro

ma{

tva

Mu{

ki

@en

ski

U br

a~no

j zaj

edni

ci

U va

nbra

~noj

Neo

èw

en/n

euda

ta

Razv

eden

/raz

vede

na

Udov

ac/u

dovi

ca

Do

64

65-7

4

75+

Bez

osno

vne

Nep

otpu

na o

snov

na

Osn

ovna

I, I

I, I

IIst

epen

IVst

epen

Vi{

e i

viso

ko

Rura

lno

Urba

no

Beog

rad

Vojv

odin

a

Zapa

dna

Srbi

ja

[um

adij

a

Ist

o~na

Srb

ija

Jugo

isto

~na

Srbi

ja

Pol Bra~no stawe Godine Obrazovawe Tip naseqa Region


Obrazovawe. Me|u penzionerima, kao i me|u starijom populacijom 65+ generalno dominira veoma lo{aobrazovna struktura – ~ak 28% sada{wih penzionera i 45% starih lica nema zavr{enu ni osnovnu {kolu(u odnosu na 19% u op{toj populaciji 15%).

Ovaj deo populacije penzionera je izloèn ve}em riziku od siroma{tva – indeks siroma{tva kod penzi-onera bez {kole je ~ak 17%, a kod penzionera sa nepotpunom osnovnom {kolom 10%. Penzioneri, ve} sasredwom trogodi{wom {kolom znatno su mawe pogo|eni siroma{tvom (indeks siroma{tva 2,6%), dok me-|u vi{e i visoko obrazovanima skoro da i nema siroma{nih (0,2%).

Kod starih lica preko 65 godina najrizi~nija grupa su, tako|e, osobe bez osnovne {kole (indeks siroma-{tva 21,7%), i rizik od siroma{tva opada sa rastom nivoa obrazovawa.

Tip naseqa i region. Kao i u op{toj populaciji, penzioneri i stari iz ruralnih oblasti i iz isto~ne ijugoisto~ne Srbije su vi{e pogo|eni siroma{tvom nego penzioneri i stari iz drugih oblasti. Me|u stari-ma tako|e uo~avamo visok procenat siroma{nih u zapadnoj Srbiji.

Tip doma}instva: Doma}instva u kojima ìve penzioneri i stara lica sa 65 i vi{e godina su mnogobroj-na. U vi{e od polovine svih doma}instava u Srbiji ìve penzioneri. Stara lica preko 65 godina ìve u41% doma}instava u Srbiji.

Najve}i broj doma}instava u kojima ìve penzioneri su me{ovita doma}instva u kojima ima i drugih li-ca koja ostvaruju li~ne prihode – 54% ukupnog broja doma}instava u kojima ìve penzioneri. Oko 1/3 ili31% ~ine doma}instva u kojima ìve iskqu~ivo penzioneri (zva}emo ih penzionerska doma}instva) - jed-no~lana penzionerska doma}instva ~ine 21%6, a dvo~lana 10% doma}instava sa penzionerima. Preosta-lih 15% su najugroènija doma}instva, ona u kojima osim penzionera ìve i druga lica, ali u kojima jepenzija glavni izvor prihoda. Kako }e se pokazati u narednim analizama, tip doma}instva je veoma zna~aj-na karakteristika koja umnogome uti~e na ìvotni standard pojedinca.

Analiza siroma{tva penzionera zavisno od tipa doma}instva u kome ìve pokazuje da je, kao {to se mo-glo o~ekivati, najve}i indeks siroma{tva kod penzionera iz me{ovitih doma}instava bez zaposlenih(9,4%). Penzioneri iz jedno~lanih penzionerskih doma}instava tako|e imaju indeks siroma{tva ve}i odproseka (7,2%). Penzioneri iz dvo~lanih penzionerskih i ostalih me{ovitih doma}instava imaju indek-se siroma{tva koji su niì od proseka.

124

6 Ovaj podatak mo`da zbuwuje budu}i da smo prethodno rekli da je 1/3 penzionera udovac/udovica. Me|utim,39% penzionera kojima je preminuo bra~ni drug ìvi u jedno~lanim doma|instvima, ostali ìve u više~lanimsa drugim ~lanovima familije.

Grafikon 3. Profil siroma{tvadoma}instva sa penzionerima 2007.

Grafikon 3. Profil siroma{tva doma}instvasa starim licima 65+ 2007.

12%

10%

8%

6%

4%

2%

0%

14%

12%

10%

8%

6%

4%

2%

0%

Ind

eks

siro

ma{

tva

9,9%7,2%

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

iovi

to b

ezza

posl

anih

Ost

ala

me{

ovit

a

4,7% 5,5%

9,4%

4,3%

Jedno~lanostara~ko

Vi{e~lanostara~ko

Me{ovito

14,1%

9,6%

7,4%


Stara~ka doma}instva (svi ~lanovi doma}instva imaju 65 i vi{e godina) ~ine 42% ukupnog broja doma-}instava u kojima ìve stara lica 65+. Pri ~emu su 27% jedno~lana, a 16% dvo~lana doma}instva. Preo-stalih 58% su me{ovita doma}instva (osim starih lica ìve i drugi, mla|i ~lanovi doma}instva). Rizikod siroma{tva je najve}i kod starih lica iz vi{e~lanih stara~kih doma}instava (14,1%), a najmawi, {toje o~ekivano, kod starih lica iz me{ovitih doma}instava (7,4%).

Kao {to je ve} pomenuto u uvodnom delu, stara lica 65+ bez penzije su posebno ugroèn segment populacije(indeks siroma{tva 19,7%). U pitawu su u ve}em procentu ène (79%), osobe koje ìve u braku (66%), u ne{tove}em procentu osobe preko 75 godina (40%), sa osnovnom {kolom i nièg obrazovawa (93%), iz ruralnih kra-jeva (67%), Vojvodine i zapadne Srbije. Ove osobe ~e{}e od proseka za stara lica ìve u vi{e~lanim stara~-kim doma}instvima, {to je verovatno uzrok ve}e vulnerabilnosti vi{e~lanih stara~kih doma}instava.

Moèmo zakqu~iti da su sve ispitivane demografske karakteristike (pol, bra~ni status, starost, obra-zovawe, tip naseqa, region i tip doma}instva) osim pola kod penzionera i bra~nog statusa kod starih li-ca u zna~ajnoj povezanosti sa rizikom od siroma{tva.

III.a.3. Indeks siroma{tva i karakteristike penzije, 2007.

Veli~ina penzije: Podaci pokazuju da ìvotni standard penzionera, a posebno rizik od siroma{tva uvelikoj meri zavisi od veli~ine penzije. Osobe prvog kvantila po veli~ini penzije, ili 20% penzionerasa najniòm penzijom imaju prose~nu penziju od svega 5,1 hiqada dinara i izrazito su pogo|eni siroma-{tvom (indeks siroma{tva 12,0%). âk i penzioneri 2. kvantila po veli~ini penzije imaju prose~nu pen-ziju od svega 8,4 hiqade dinara i pove}an rizik od siroma{tva (8,5%). Primaoci niskih penzija su pre sve-ga poqoprivrednici i primaoci porodi~ne penzije (pogledati Tabelu 1. u Opisu metodologije).

Penzioneri koji ìve sami ili sa licima bez li~nih primawa zavise u potpunosti od svojih penzija i u timslu~ajevima je, kako i podaci pokazuju veza izme|u veli~ine penzije i rizika od siroma{tva ~vr{}a (grafikon5). Me|utim, ~ak i kod penzionera koji ìve u multigeneracijskim porodicama (me{ovitim doma}instvima), pasamim tim i sa drugim licima sa li~nim primawima postoji veza izme|u visine penzije i rizika od siroma{tva.

125

Grafikon 5. Indeks siroma{tva u zavisnosti od kvantila po veli~ini penzije i tipa doma}instva 2007.

18%

1 1.kvantil 2 2.kvantil 3 3.kvantil 4 4.kvantil 5 5.kvantil Ukupno

9%7%

1% 2%

7%

16%

10%

5%1% 1%

5%

16%

21%

8%5%

3%

10% 10%

5%3% 1% 0%

4%

Jedno~lanopenzionersko

Vi{e~lanopenzionersko

Me{ovito bezzaposlenih

Ostala me{ovita

Grafikon 6. Profil siroma{tva prema vrstipenzije 2007.

Grafikon 7. Profil siroma{tva premapenzionom fondu 2007.

Ind

eks

siro

ma{

tva

Ind

eks

siro

ma{

tva

Starosna Invalidska Porodi~na Bez odgovora

5,4%

3,7%

5,5%

8,1%

3,9%

2,7%

3,7% 5,5%

12%

6,3%

Samostalnedelatnosti

Zaposleni Poqopriv-rednici

Nekategorisani

12

8

4

0

10%9%8%7%6%5%4%3%2%1%0%


Vrsta penzije: Po A@S 2007, 57% penzionera prima starosnu penziju, 18% invalidsku, a 20% porodi~-nu (5% nije bilo mogu}e klasifikovati). Slagawe i razlike u odnosu na administrativne podatke opisalismo u delu Opis metodologije. U ovom delu }emo detaqnije da sagledamo demografsku strukturu korisnikai rizik od siroma{tva u zavisnosti od wihovih karakteristika.

Porodi~ni penzioneri su najvi{e pogo|eni siroma{tvom (indeks siroma{tva je 8,1%), dok su invalid-ski penzioneri pogo|eni u najmawoj meri (3,7%).

Nalaz o pove}anom riziku od siroma{tva kod porodi~nih penzionera je u saglasnosti sa podacima o ve-oma niskoj prose~noj veli~ini porodi~ne penzije koja iznosi 10,1 hiqada dinara (po administrativnimpodacima iz 2007). I demografske karakteristike porodi~nih penzionera idu tome u prilog. Skoro iskqu-~ivi primaoci porodi~ne penzije su ène (94% primaoca porodi~ne penzije). Po bra~nom statusu, to su unajve}oj meri udovice (83% primaoca porodi~ne penzije). Primaoci porodi~ne penzije su ~e{}e od prose-ka za penzionere, osobe preko 75 godina, sa niskim obrazovawem, ~e{}e ìve u jedno~lanim penzionerskimdoma}instvima, u ruralnim oblastima, u Vojvodini.

Me|utim, dobijeni niì indeks siroma{tva kod invalidskih penzionera je interesantan podatak, pogo-tovu stoga {to su i invalidske penzije prose~no niè od starosnih (13,7 u odnosu na 14,9 hiqada dinarapo administrativnim podacima). Niì rizik od siroma{tva kod invalidskih penzionera je mo`da posle-dica wihovih demografskih karakteristika. U pitawu su mu{karci, do 64 godine (skoro 2/3 – 61%), naj~e-{}e sa sredwim stepenom obrazovawa, iz urbanih krajeva. Ipak najva`nija karakteristika verovatno je ta{to ove osobe ~e{}e od proseka ìve u vi{e~lanim doma}instvima.

PIO fond: Kao {to se moè videti u Opisu metodologije, fond penzionera je rekonstruisan na osnovunekoliko pitawa iz upitnika. Iako je skoro 1/3 penzionera ostala nekategorisana, bilo nam je va`no dautvrdimo karakteristike penzionera za koje verujemo da smo uspeli da odredimo pripadnost fondu iz ko-jeg primaju penziju. Penzioneri koji primaju penziju iz fonda poqoprivrednika7 imaju veoma visok indekssiroma{tva – vrednost indeksa je vi{e nego 2 puta ve}a od proseka za penzionere (12,0%). Fond poqopri-vrednika ~ine skoro iskqu~ivo neobrazovani (72%) i nisko obrazovani penzioneri (26%), preko 70 godi-na starosti. Oni u najve}oj meri i daqe obavqaju neki posao koji donosi zaradu (43%, dok me|u penzione-rima druga dva fonda takvih lica nema). Budu}i da tako|e znamo da je poqoprivredna penzija naj~e{}e uisto vreme i minimalna penzija za Fond PIO poqoprivrednika, koja je u periodu anketirawa iznosila5700 dinara, èleli smo da utvrdimo kako se indeks siroma{tva razlikuje u zavisnosti od tipa doma}in-stva kod poqoprivrednih penzionera (Grafikon 8). Me|utim, ovde treba da naglasimo da je broj ispitani-ka po tipu doma}instva suvi{e mali za pouzdano zakqu~ivawe. Ipak dobijeni rezultati indiciraju da jeindeks siroma{tva poqoprivrednih penzionera posebno visok kod vi{e~lanih penzionerskih (18,7%) ime{ovitih doma}instava bez zaposlenih (19,4%), ali da je iznad proseka za penzionere (5,5%) bez obzirana tip doma}instva.

126

7 Ovde samo èlimo da napomenemo, što je ve} opisano u metodologiji, da smo se pri pravqewu kategorije po-qoprivrednih penzionera opredelili da posmatramo samo skup penzionera koji primaju do 7.000 dinara penzi-ju, svesno iskqu~uju}i one preko ove cifre. To je ura|eno stoga što administrativni podaci pokazuju da ova gru-pa ~ini 92% svih poqoprivrednih penzionera, a sa druge strane za wih je bilo i najva`nije utvrditi odlikeìvotnog standarda i rizik od siromaštva.


*Osnova N suvi{e mala za pouzdano statisti~ko zakqu~ivawe, podaci dati samo u ilustrativne svrhe

Dobijene nalaze o poqoprivrednim penzionerima moèmo uporediti sa jo{ jednim podatkom - siroma-{tvom me|u poqoprivrednim i nepoqoprivrednim stanovni{tvom. Ovde pre svega èlimo da skrenemo pa-`wu na razliku izme|u poqoprivrednog i ruralnog stanovni{tva. U poqoprivredno stanovni{tvo spadajuosobe koje ìve u poqoprivrednim gazdinstvima, a ova gazdinstva se defini{u preko posedovawa zemqe iìvotiwa. Ruralno stanovni{tvo je, sa druge strane, ono koje, bez obzira na tip doma}instva, ìvi u rural-nim oblastima, definisanih na nivou naseqa. (Za detaqe pogledati u Studiji o ìvotnom standardu, Srbi-ja 2002-2007, str. 140)8. Podaci o siroma{tvu kod poqoprivrednog stanovni{tva dati su u Tabeli 2a. Moè-mo primetiti da, prema nalazima istraìvawa, iako poqoprivredno stanovni{tvo generalno nije vi{eugroèno siroma{tvom od nepoqoprivrednog stanovni{tva, situacija me|u penzionerima je znatno druga-~ija – indeks siroma{tva me|u poqoprivrednim penzionerima je 12% (u odnosu na 6,6% kod celokupnog po-qoprivrednog stanovni{tva), dok je me|u nepoqoprivrednim penzionerima indeks 3,7% (u odnosu na 6,6%kod celokupnog nepoqoprivrednog stanovni{tva). Ovaj nalaz jasno ukazuje da poqoprivredna penzija nijedovoqno efikasno sredstvo u borbi protiv siroma{tva. Me|u starima 65+ koji ìve u poqoprivrednim ga-zdinstvima indeks siroma{tva ima sli~nu vrednost (12,5%) kao i kod poqoprivrednih penzionera.

Tabela 2a. Indeks siroma{tva kod ukupnog stanovni{tva, penzionera i starih lica 65+ zavisno dali ìve u poqoprivrednim gazdinstvima ili ne, 2007.

Veli~ina penzije i demografske karakteristike: Budu}i da skoro svi poqoprivredni penzioneri prima-ju penziju iste veli~ine, tj. minimalnu penziju u Srbiji od 5.700 dinara pri analizi veli~ine penzije,usredsredi}emo se samo na skup penzionera iz fonda zaposlenih i samostalnih delatnosti. Podaci A@S zaovaj skup pokazuju da postoje razlike u prose~noj penziji u zavisnosti od demografskih karakteristika: è-ne imaju niè starosne i invalidske penzije, visina sve tri vrste penzije raste sa nivoom obrazovawa, pen-zioneri iz urbanih oblasti, posebno Beograda imaju znatno vi{u penziju od penzionera ruralnih oblasti.

127

Poqoprivredno gazdinstvo Ostalo (nepoqoprivredno)

Op{ta populacija 6,6% 6,6%

Penzioneri 12,0% 3,7%

Stari 65+ 12,5% 7,5%

8 Po definiciji Republi~kog zavoda za statistiku, u privatno poqoprivredno gazdinstvo ra~una se svako do-ma}instvo koje koristi najmawe 10 ari (0.1 ha) obradivog zemqišta, ili je koristilo mawe od 10 ari obradivogzemqišta, a posedovalo najmawe: 1 kravu i tele ili 1 kravu i june, ili 1 kravu i 2 odrasla grla sitne stoke, ili5 odraslih ovaca, ili 3 odrasle sviwe, ili 4 odrasla grla ovaca i sviwa zajedno, ili 50 komada odrasle ìvi-ne, ili 20 košnica p~ela.

Grafikon 8. Profil siroma{tva prema tipu doma}instva kod poqoprivrednih penzionera, 2007.

Ind

eks

siro

ma{

tva

20%

16%

12%

8%

4%

0%

Jedno~lanopenzionersko(N=60*)

Vi{e~lanopenzionersko(N=59*)

Me{ovitobez zaposlenih(N=23*)

Ostalame{ovita(N=470*)

9,3%

18,7%

12,0%

19,4%

11%


Pogleda}emo distribucije starosne i invalidske penzije kod penzionera koji primaju penziju iz fondazaposlenih i samostalaca. U Tabeli 2b. date su prose~ne penzije i indeksi siroma{tva za kvantile po ve-li~ini penzije za oba tipa penzije. Moèmo videti da iako je prose~na penzija 1. kvantila invalidske pen-zije mawa od prose~ne starosne penzije, indeks siroma{tva za ovu grupu penzionera je mawi od indeksa si-roma{tva u 1. kvantilu starosnih penzionera. Ovaj nalaz ide u prilog tezi da su invalidski penzioneripod mawim rizikom od siroma{tva, iako su im penzije niè od starosnih, jer ~e{}e od proseka ìve u vi-{e~lanim doma}instvima.

Tabela 2b. Indeksi siroma{tva i prose~ne penzije po kvantilima po veli~ini penzije kod penzio-nera koji primaju penziju iz fonda zaposlenih i samostalnih delatnosti , 2007.

III.b. Ostali indikatori ìvotnog standarda i socijalne iskqu~enosti penzionera i sta-rih lica 65+

III.b.1. Zdravstveni status

Zdravstveni status je veoma osetqiva dimenzija ìvotnog standarda penzionera i starih lica uop{te.Kako im je zdravstveno stawe po prirodi stvari lo{ije, tako je mogu}nost pristupa zdravstvenim ustano-vama i dobijawa adekvatne zdravstvene nege od velikog zna~aja za ovu populaciju. Zbog toga }e zdravstve-

128

Grafikon 9. Profil veli~ine penzije kod penzionera iz fonda zaposlenih i samostalnih delat-nosti (u hiqadama dinara), 2007.

StarosnaInvalidskaPorodi~na

9.700 dinara

Pol Godine Obrazovawe Tip naseqa Region

16.700 dinara

13.600 dinara

Pro

se~n

a pe

nzij

a (u

1.0

00 d

inar

a)

25

20

15

10

5

0

Mu{

ki

@en

ski

Do

64

65-7

4

75+

Bez

osno

vne

Osn

ovna

I, I

I, I

IIst

epen

IVst

epen

Vi{

e i

viso

ko

Rura

lno

Urba

no

Beog

rad

Vojv

odin

a

Zapa

dna

Srbi

ja

[um

adij

a

Ist

o~na

Srb

ija

Jugo

isto

~na

Srbi

ja

1 2 3 4 5

8.476 12.100 15.359 19.313 28.626

10,3% 5,8% 1,8% 1,2% 1,1%

6.544 9.986 12.688 16.141 25.649

5,0% 7,1% 4,6% 0% 0,7%

Starosna penzija

Prose~na penzija

Indeks siroma{tva

Prose~na penzija

Indeks siroma{tva

Invalidskapenzija

Kvantili po veli~ini penzije


nom statusu, a posebno zdravstvenoj deprivaciji u ovom izve{taju biti posve}ena posebna pa`wa.

Subjektivna ocena zdravstvenog statusa: Ako uporedimo subjektivnu ocenu zdravstvenog statusa op{tepopulacije sa jedne strane i penzionera i starih lica sa druge, o~ekivano, dobi}emo znatno lo{iju ocenukod druge dve populacije9 i takvo stawe nam ne govori mnogo o uskra}enosti u oblasti dimenzije zdravqa.Me|utim, moèmo pogledati kako subjektivna ocena zdravstvenog stawa varira u zavisnosti od demograf-skih karakteristika. Kod penzionera znatno lo{iju ocenu zdravstvenog stawa daju osobe preko 75 godina,sa niìm obrazovawem, iz jedno~lanih penzionerskih doma}instava, ruralnih krajeva, sa invalidskom,ali i porodi~nom penzijom, koju primaju iz fonda poqoprivrednika i samostalaca, osobe sa penzijom do8.000 dinara, penzioneri ispod linije siroma{tva.

Kod starih lica sa 65 i vi{e godina, lo{iju ocenu daju ène (60% prema 54% prosek za stara lica), li-ca preko 75 godina (60%), lica bez penzije (64%), iz vi{e~lanih stara~kih doma}instava (60%), iz rural-nih podru~ja (61%), posebno [umadije (61%) i, naravno, siroma{ni (66%).

[ta uti~e na lo{iju percepciju zdravstvenog stawa kod penzionera i starih lica? To je sa jedne stranesigurno lo{ije zdravstveno stawe ovih populacija, ali sa druge strane, kako smo videli, i neki ~iniocikoji vi{e poga|aju siroma{nije stanovni{tvo.

Zdravstveno stawe. Dok svega 32% osoba u op{toj populaciji izjavquje da ima neko hroni~no oboqewe,to ~ini ~ak 71% penzionera i 75% starih lica preko 65 godina. Naj~e{}e oboqewe na koje se àle penzi-oneri i stari 65+ je visok krvni pritisak (59% i 60%). 22% penzionera i 25% starih koji imaju neko hro-ni~no oboqewe izjavquje da ih ono veoma ograni~ava u obavqawu svakodnevnih aktivnosti. Penzioneri istari se, generalno vi{e od op{te populacije àle da ih oboqewe ograni~ava u obavqawu slede}ih ak-tivnosti, odnosno u slede}im situacijama: kada nose namirnice, kad mewaju svoju dnevnu rutinu, kad ~i-taju kwige, novine, kad koriste ruke (drè ka{iku ili olovku), kad sami sebe ~uvaju.

Invaliditet. Preko ¼ penzionera i starih lica preko 65 godina (ta~nije 26,9% i 25,9%) spada u osobesa invaliditetom10 dok je taj procenat u op{toj populaciji 9,6%.

Kori{}ewe usluga zdravstvene za{tite. 59% penzionera i 58% starih lica je u referentnom periodu11

koristilo usluge zdravstvene za{tite u pore|ewu sa 35% gra|ana op{te populacije. Ako posmatramo samo

129

9 Subjektivna ocena zdravstvenog statusa dobija se kao odgovor na 5-stepenoj skali na pitawe Kako je general-no va{e zdravqe? (veoma dobro, dobro, prose~no, lo{e, veoma lo{e).

10 Po operacionoj definiciji invalidnosti koja je kori{}ena u Studiji o ìvotnom standardu Srbija 2002-2007.

Grafikon 10. Ocena zdravstvenog stawa kao lo{eg i veoma lo{eg u zavisnosti od demografskihkarakteristika 2007.

70%

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0%

46,4%

Pol Godine Obrazovawe Tip doma}instva Karakteristike penzije

Mu{

ki

@en

ski

Do

64

65-7

4

75+

Bez

osno

vne

Osn

ovna

I, I

I, I

IIst

epen

IVst

epen

Vi{

e i

viso

ko

Rura

lno

Jedn

o~la

no

Vi{

e~la

no

Me{

ovit

o be

z

Ost

ala

Urba

no

Siro

ma{

ni

Ost

ali

Star

osna

Inv

alid

ska

Por

odi~

na

Poq

opri

vred

nici

Zapo

slen

i

16.0

00+

8.00

1-16

.000

Do

8.00

0 di

n.

Sam

osta

lne

dela

tnos

ti


bolesnu populaciju12, tj. one za koje smatramo da su im ove usluge neophodne, dobijamo 72% penzionera i70% starih lica, korisnika zdravstvene za{tite u odnosu na 67% obolelih osoba u op{toj populaciji.Druga~ije re~eno, iako su hroni~no bolesni, 28% penzionera, 30% starih lica 65+ i 33% op{te popula-cije ne koriste zdravstvene usluge. Pogledajmo detaqnije razloge koje ove osobe navode za nekori{}eweusluga zdravstvene za{tite.

Kao razlog naj~e{}e navode da nije bilo potrebe, a zatim da je problem bio mawi i da su ga sami sani-rali. Me|utim, me|u bolesnim osobama koje nisu koristile zdravstvene usluge 5% penzionera i 7% stari-jih osoba navodi nedostatak novca i 3%, odnosno 5%, veliku udaqenost. Jo{ 3% bolesnih lica preko 65godina navodi da nije koristilo zdravstvene usluge jer nije imalo zdravstveno osigurawe, a to su skoro upotpunosti stara lica koja ne primaju penziju. Navo|ewe bilo kog od ova tri razloga jasno govori o zdrav-stvenoj deprivaciji. Na grafikonu je prikazano pore|ewe sa op{tom populacijom – moèmo zakqu~iti daje intenzitet zdravstvene deprivacije po ovom indikatoru sli~an u sve tri posmatrane populacije.

130

11 Mesec dana za vanbolni~ke i stomatolo{ke, 12 meseci za bolni~ke usluge.12 Bolesne smo u istraìvawu definisali kao lica koja odgovaraju Da na pitawe Da li imate neku dugotrajnu

bolest ili dugotrajni zdravstveni problem?

Grafikon 11. Razlog za{to nisu koristili zdravstvene usluge - procenat odgovora me}u onima kojisu bili bolesni, a nisu ih koristili, 2007.

Mawi poreme}aji, sam se le~io

Mawi poreme}aji, nije se le~io

Velika udaqenost

Lo{e usluge

Nedostatak novca

Bez zdravstvenog osigurawa

Drugo

Op{ta populacijaPenzioneriStari 65+

Grafikon 12. Procenat obolelih u populaciji penzionera koji su pogo|eni zdravstvenom deprivacijom(razlozi nekori{}ewa zdrav. usluga, nedostatak novca, udaqenost i nepokrivenost osigurawem), 2007.

18%

15%

12%

9%

6%

3%

0%

Pol Godine Obrazovawe Tip doma}instva Karakteristike penzije

Mu{

ki

@en

ski

Do

64

65-7

4

75+

Bez

osno

vne

Osn

ovna

I, I

I, I

IIst

epen

IVst

epen

Vi{

e i

viso

ko

Rura

lno

Jedn

o~la

no

Vi{

e~la

no

Me{

ovit

o be

z

Ost

ala

Urba

no

Siro

ma{

ni

Ost

ali

Star

osna

Inv

alid

ska

Por

odi~

na

Poq

opri

vred

nici

Zapo

slen

i

16.0

01+

8.00

1-16

.000

Do

8.00

0 d

in.

Sam

osta

lne

dela

tnos

ti

7,9%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%


Ako pogledamo vezu uzme|u zdravstvene deprivacije i karakteristika penzionera vidimo da je siroma-{ni segment obolelih penzionera vi{e od 2 puta pogo|eniji ovom vrstom deprivacije od prose~nog penzi-onera. Zdravstvena deprivacija vi{e poga|a obolele penzionere preko 75 godina (lica ispod 65 godina supogo|ena mawe od proseka), bez osnovne {kole, iz ruralnih krajeva, sa penzijom do 8 hiqada dinara, pen-zionere koji ìve u jedno~lanim penzionerskim i me{ovitim doma}instvima bez zaposlenih. To su ~e{}eod drugih grupa primaoci porodi~ne i invalidske, a tako|e i poqoprivredne penzije.

U populaciji obolelih starih lica sa 65 i vi{e godina, deprivacijom su vi{e pogo|ena lica koja ìveu stara~kim doma}instvima, u ruralnim krajevima, vi{e ène, lica preko 75 godina, a obolela lica 65+koja ìve ispod linije siroma{tva pogo|ena su vi{e od 2 puta (31% obolelih 65+ ispod linije siroma-{tva u odnosu na 14% koliki je prosek za obolela stara lica). Stara lica 65+ bez penzije su tako|e veomapogo|ena zdravstvenom deprivacijom (27%).

Zdravstveno osigurawe. Problem nedostatka zdravstvenog osigurawa skoro da ne postoji me|u penzio-nerima, me|utim 4% starih lica preko 65 godina nema zdravstveno osigurawe. Nedostatak zdravstvenogosigurawa izraèniji je me|u osobama preko 75 godina (6%), iz ruralnih krajeva (7%), iz jugoisto~ne Sr-bije (8%), me|u siroma{nima (12%) i me|u osobama bez penzije (18%).

Na kraju moèmo zakqu~iti da zdravstvena deprivacija posmatrana kroz tri indikatora (subjektivnaocena zdravstvenog stawa, dostupnost zdravstvenih usluga od strane bolesnih lica i pokrivenost zdrav-stvenim osigurawem) u populaciji penzionera i starih poga|a naj~e{}e upravo ona lica koja su ve} iden-tifikovana kao lica sa najve}im rizikom od siroma{tva: osobe preko 75 godina, sa niskim obrazovawem,iz ruralnih krajeva. Kod penzionera to su primaoci porodi~ne i poqoprivredne penzije, kao i osobe kojeìve u jedno~lanim penzionerskim i me{ovitim doma}instvima gde je penzija glavni izvor prihoda, a kodstarih lica sa 65 i vi{e godina to su osobe bez penzije, kao i osobe koje ìve u vi{e~lanim stara~kim do-ma}instvima. Primaoci invalidske penzije imaju lo{iju subjektivnu ocenu zdravstvenog statusa, ali nijeuo~ena ve}a nedostupnost zdravstvenih ustanova kao oblik deprivacije.

III.b.2. Uslovi stanovawa

Kada su u pitawu uslovi stanovawa, doma}instva u kojima ìve penzioneri, kao i doma}instva u kojimaìve stara lica 65+ ne razlikuju se mnogo od proseka u op{toj populaciji doma}instava. Razlog za to je-ste mnogobrojnost ovih doma}instava – naime, penzioneri ìve u vi{e od ½ svih doma}instava u Srbiji,a stara lica 65+ ìve u 41% svih doma}instava. Zato }emo u ovoj analizi pa`wu obra}ati na penzioner-ska (doma}instva u kojima ìve iskqu~ivo penzioneri) i stara~ka (doma}instva u kojima ìve iskqu~ivostara lica 65+) doma}instva.

95% penzionerskih i isto toliko stara~kih doma}instava su vlasnici stana/ku}e u kojima ìve i tajprocenat je ne{to ve}i nego u op{toj populaciji doma}instava (90%).

Penzionerska i stara~ka doma}instva ìve u stanovima/ku}ama koja u proseku imaju 49 m2 po ~lanu, od-nosno 47m2 po ~lanu, tj. imaju u proseku vi{e ìvotnog prostora nego prose~na doma}instva op{te popula-cije – 30m2.

Jedan od indikatora materijalne deprivacije koji se ~esto koristi za odre|ivawe doma}instava kojaìve ispod egzistencijalnog minimuma jeste i indikator prenaseqenosti.13 Dok je u op{toj populacijiprocenat doma}instava koji ìvi ispod ovog minimuma 7,9%, u populaciji penzionerskih doma}instva iz-nosi 0,4%, dok u populaciji stara~kih doma}instva iznosi 1%. Moèmo zakqu~iti da po navedenim indi-katorima penzionerska i stara~ka doma}instva nisu ugroèna.

131

13 Ovaj indikator ukqu~en je u UN Habitatovu agendu indikatora. On se naj~e{}e defini{e kao „proporcijadoma}instava koja imaju mawe od 8m2 do 10m2 po ~lanu doma}instva i kao proporcija doma}instava koja imajuvi{e od dve osobe po sobi“. Mi }emo ovde koristiti kriterijum Mawe od 10m2 po osobi i vi{e od 2 osobe po sobi.


Me|utim, dok na prethodnim indikatorima uslova stanovawa penzionerska i stara~ka doma}instva ima-ju ~ak i boqe uslove stanovawa nego prose~no doma}instvo u Srbiji, naredni indikatori pokazuju oblikedeprivacije koji su ~e{}i u ovim doma}instvima.

Tabela 3. Indikatori deprivacije u oblasti stanovawa (materijalne deprivacije), 2007.

Penzionerska i stara~ka doma}instva se razlikuju po opremqenosti infrastrukturnim elementi-ma od doma}instava op{te populacije. Ako posmatramo indikator Podstandardna infrastrukturna opre-mqenost14 jedno~lana penzionerska doma}instva imaju vrednost 20,0%, me{ovita doma}instva u kojima jepenzija glavni izvor prihoda 15,1%, a stara~ka ~ak 24,1% u odnosu na op{tu populaciju doma}instava (gdevrednost ovog indikatora iznosi 12,7%). Najve}e razlike prime}uju se u pogledu prikqu~enosti na kana-lizaciju, kao i posedovawa nu`nika i kupatila u sastavu ku}e.

132

14 Ovo je indikator materijalne deprivacije koji se koristi u me|unarodnim istraìvawima. Izra~unava seproporcijom doma}instava ~iji stan nema elektri~nu energiju, teku}u vodu, WC, prikqu~ak na javnu kanal-izaciju, kupatilo (svi koji su na sumarnoj skali ispod prose~nog skupa).

Nisu vlasnicinad stanom/ku}om 9,6% 4,3% 6,5% 0,8% 7,0% 3,3% 3,9% 6,2% 2,1% 3,4%

Prenaseqenost 7,9% 6,2% 0,2% 0,8% 6,2% 9,5% 5,2% 2,7% 8,3%

Podstandardnainfrastrukturnaopremqenost

12,7% 12,6% 20,0% 7,8% 15,1% 9,8% 16,6% 25.2% 22,2% 11,2%

Indikatorimaterijalnedeprivacije

Op{

ta p

opul

acij

a

Ukup

no

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

ovit

o be

zza

posl

enih

Ost

ala

me{

ovit

a

Ukup

no

Jed

no

~l

an

ost

ara~

ko

Vi{

e~la

nost

ara~

ko

Me{

ovit

o

Doma}instva sa penzionerima Doma}instva sa starim licima

Grafikon 13. Tip grejawa u zavisnosti od tipa doma}instva, 2007.

Samo centralno grejawe

Samo elektri~no grejawe

Samo grejawe na ~vrsta goriva

Samo grejawe na gas

Samo grejawe na te~na goriva Op{ta populacija doma}instva

Penzionerska doma}instva

Stara~ka doma}instva

Ostale kombinacije

Bez grejawa

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%


U odnosu na tip grejawa razlikuje se stawe u penzionerskim i stara~kim doma}instvima. U penzioner-skim doma}instvima, ne{to vi{e od proseka zastupqeno je centralno grejawe i grejawe na struju, dok je uvi{e~lanim stra~akim doma}instvima iznad proseka zastupqeno grejawe na ~vrsta goriva koje spada u„nekomforne“ na~ine grejawa (pogledati Aneks, deo 1.4. i 2.4.).

Kada se gleda opremqenost trajnim dobrima penzionerska i stara~ka doma}instva su ispod prosekaopremqena svim aparatima osim {poretom i televizorom (koje poseduju skoro sva doma}instva u Srbiji).Posebno je nià opremqenost savremenijim aparatima (klima ure|aj, ma{ina za sudove, mikrotalasna rer-na, stereo ure|aj), a u dosta mawem procentu poseduju i automobil (pogledati Aneks, deo 1.4. i 2.4.).

Moèmo zakqu~iti da kada su uslovi stanovawa u pitawu, rezultati nisu jednozna~ni. Penzionerska istara~ka doma}instva imaju lo{iju infrastrukturnu opremqenost, a tako|e su slabije opremqena trajnimdobrima od op{te populacije. Sa druge strane ova doma}instva su u ve}em procentu vlasnici svojih stano-va/ku}a, koji su i prostorno ve}i, a tako|e je u penzionerskim doma}instvima ~e{}e zastupqeno central-no grejawe i grejawe na struju kao dva „komfornija“ na~ina grejawa.

III.b.3. Prihodi i rashodi

U ovom delu analizira}emo prose~ne prihode i rashode doma}instva i wihovu strukturu po tipu doma-}instva sa penzionerima i sa starim licima 65+. Struktura rashoda prikazana je u Tabeli 4.

Ukupni prose~ni rashodi doma}instva po jedinici ekvivalentne skale (potro{a~koj jedinici)15 su veo-ma niski kod vi{e~lanih stara~kih doma}instava – svega 15,7 hiqada dinara (u pore|ewu sa 22,2 hiqadekoliki je prosek u op{toj populaciji). Vi{e~lana stara~ka doma}instva, tako|e, imaju veoma nepovoqnustrukturu rashoda, sa velikim udelom tro{kova na hranu od preko 40%. I kod stara~kih i kod penzioner-skih doma}instava smawen je udeo tro{kova za alkohol i duvan, ode}u i obu}u, komunikacije, rekreaciju ikulturu, restorane, a pove}an je udeo „neophodnih“ tro{kova – tro{kova za hranu, komunalije i zdravstvo.Ovaj nalaz se ipak moè posmatrati i druga~ije: mo`da on govori vi{e o razli~itim navikama starijih qu-di, a ne o nedostatku finansijskih sredstava.16 Stara~ka i penzionerska jedno~lana doma}instva imaju ve-oma veliki udeo tro{kova na stanovawe i komunalije (od preko 25%) u ukupnim tro{kovima.

133

15 Za detaqe {ta je ta~no potro{a~ka jedinica i ~emu ona sluì pogledati u Studiji o ìvotnom standarduSrbija 2002-2007.

16 Naime, mogu}e je da starije osobe nemaju naviku da tro{e novac na artikle koji se standarno ispitujuovakvom vrstom istraìvawa: ode}u i obu}u, rekreaciju, restorane... Ovo bi trebalo imati na umu pri inter-pretaciji indeksa siroma{tva ovih populacija merenog preko potro{we doma}instva.


Tabela 4. Prose~an mese~ni rashod i struktura rashoda doma}instva, 2007.

*Potro{a~ka jedinica

Kada pogledamo strukturu prihoda (Tabela 5), prime}ujemo da penzije ~ine tek 39% ukupnih primawa do-ma}instava sa penzionerima, {to nije za~u|uju}e budu}i da doma}instva u kojima ìve penzioneri pred-stavqaju vi{e od polovine doma}instava u Srbiji. Ako posmatramo samo penzionerska doma}instva (doma-

134

Ukupni rashodi doma}instva(U 1.000 dinara)

52,8 46,6 20,0 36,0 39,3 61,0 42,8 18,0 27,1 58,4

Ukupni rashodi dom. po PJ* (U 1.000 dinara)

22,2 20,4 20,0 20,7 18,3 20,9 18,9 18,1 15,7 19,6

Ukupni rashodi 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

SOISOP 1 (Hrana) 33,7% 35,1% 36,4% 36,8% 35,9% 34,7% 36,9% 39,4% 42,3% 35,9%

SOISOP 2(Alkohol i duvan)

3,9% 3,8% 2,2% 3,2% 3,4% 4,2% 3,8% 2,1% 3% 4,2%

SOISOP 3(Ode}a i obu}a)

5,2% 4,4% 2,4% 3,1% 3,5% 5% 4,2% 2,2% 2,4% 4,7%

SOISOP 4 (Stanovawe, voda, struja, gas)

18,6% 19,6% 30,8% 23,1% 21,5% 17,4% 19,6% 31% 24,9% 17,4%

SOISOP (Name{taj, opremawe i odràvawedoma}instva)

3,1% 3% 3,7% 3,7% 3% 2,9% 3,2% 3,9% 4% 3%

SOISOP 6(Zdravqe)

4,1% 5,2% 7,3% 8,8% 5,6% 4,5% 5,4% 6,9% 8,8% 4,7%

SOISOP 7(Transport)

8,5% 8,1% 3,4% 6,8% 5,7% 9,2% 7,9% 2,8% 4,7% 9%

SOISOP 8(Komunikacije)

3,4% 3,2% 2,7% 2,2% 3,1% 3,4% 3% 2,5% 1,8% 3,2%

SOISOP 9(Rekreacija i kultura)

5,8% 5,4% 3,8% 3,5% 9,6% 5,1% 4,4% 2,3% 2,7% 5%

SOISOP 10(Obrazovawe)

1,4% 1,1% 0% 0% 1% 1,3% 0,9% 0% 0% 1,1%

SOISOP 11(Restorani i hoteli)

4,6% 3,6% 1% 1,4% 1,9% 4,4% 3,5% 0,6% 0,2% 4,4%

SOISOP 12(Ostala roba i usluge)

7,8% 7,5% 6,3% 7,5% 5,7% 7,9% 7,2% 6,3% 5,3% 7,6%

Struktura rashoda


Op{

ta p

opul

acij

a

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

ovit

o be

zza

posl

enih

Ost

ala

me{

ovit

a

Ukup

no

Ukup

no

Jedn

o~la

nost

ara~

ko

Vi{

e~la

nost

ara~

ko

Me{

ovit

o


}instva u kojima ìve iskqu~ivo penzioneri) penzije su ubedqivo osnovni izvor prihoda – ~ine 70% ukup-nog prihoda kod jedno~lanih i 80% kod vi{e~lanih penzionerskih doma}instava. Od ostalih izvora pri-hoda najzna~ajniji su prihodi od poqoprivrede i prihodi u naturi. Kada gledamo ukupne prihode po jedi-nici ekvivalentne skale prime}ujemo da su oni najniì kod me{ovitih doma}instava bez zaposlenih gdeje penzija osnovni izvor prihoda – 12,3 hiqade u odnosu na 18,3 hiqade (prosek u op{toj populaciji).

I kod stara~kih doma}instava penzije ~ine 62% ukupnih prihoda kod jedno~lanih, odnosno 66% kod vi-{e~lanih doma}instava. I ovde su slede}i po zna~ajnosti prihodi od poqoprivrede i prihodi u naturi.

Tabela 5. Prose~an mese~ni prihod i struktura prihoda doma}instva, 2007.

*Potro{a~ka jedinica

135

Struktura prihoda


Op{

ta p

opul

acij

a

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

ovit

o be

zza

posl

enih

Ost

ala

me{

ovit

a

Ukup

no

Ukup

no

Jedn

o~la

nost

ara~

ko

Vi{

e~la

nost

ara~

ko

Me{

ovit

o

Ukupni prihod doma}instva(U 1.000 dinara)

43.6 41,5 17.3 36.7 26.4 55.9 39,8 17.4 30.7 52.6

Ukupni prihod dom. po PJ* (U 1.000 dinara)

18.3 18,2 17.4 21.1 12.3 19.2 17,6 17.5 17.8 17.6

Ukupni prihodi 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

Prihod od rada 49,4% 32,2% 0% 0% 1,7% 43,7% 29% 1% 2,1% 37,5%

Prihod od penzija(doma}ih)

20,9% 39,3% 69,7% 80,3% 61,3% 28% 37,1% 62% 65,6% 28,9%

Prihod od socijalnihdavawa

2,1% 2% 1,3% 1% 6,1% 1,7% 2,1% 1,5% 1,5% 2,2%

Nov~ana primawaiz inostranstva

2% 1,6% 2,5% 1,3% 2,9% 1,3% 3,1% 4,6% 3,6% 2,9%

Prihod od poqoprivrede 6,8% 7,4% 4,4% 3% 5,2% 8,5% 9,7% 6,7% 9,1% 10,3%

Naturalni prihodi 7,4% 7,5% 7,2% 4,2% 8,6% 7,8% 9,1% 9,3% 9,4% 9,1%

Ostali prihodi 2,8% 2,1% 2,8% 2% 3,6% 1,9% 1,9% 3,3% 1,3% 1,8%

Imputirana rentai amortizacija trajnihdobara

8,6% 8% 12% 8,1% 10,5% 7,2% 7,9% 11,7% 7,3% 7,4%


Ono {to se jo{ zapaà, a predstavqa zabriwavaju}i nalaz jeste da je udeo socijalne pomo}i u ukupnimprihodima veoma nizak i kod stara~kih i kod penzionerskih doma}instava, ~ak niì nego {to je prosek zapopulaciju (1,5% i 1,2% u odnosu na 2,1% - prosek u ukupnoj populaciji doma}instava). Tako|e, udeo pri-mawa od socijalne pomo}i nizak je i me|u siroma{nim doma}instvima u kojima ìve penzioneri i u koji-ma ìve stari 65+ (3,5% i 5,1%), dok je me|u ukupnim siroma{nim doma}instvima ~ak 9,2%.17 U narednimredovima proba}emo da vidimo razloge zbog kojih doma}instva u kojima ìve penzioneri i stara lica, po-sebno penzionerska i stara~ka doma}instva, imaju mawi udeo prihoda od socijalnih davawa nego {to je toprosek u op{toj populaciji.

III.b.4. Socijalni programi

Doma}instva sa penzionerima u odnosu na op{tu populaciju doma}instava koriste u ve}em procentu je-dino nov~ana sredstva programa Naknada za tu|u negu i pomo} (4,5% u odnosu na 3,1%). Ostali programi sume|u doma}instvima sa penzionerima zastupqeni u mawoj meri nego u op{toj populaciji doma}instava.

Me|utim, ~ak i kori{}ewe programa Naknada za tu|u negu i pomo} mawe je zastupqeno u jedno~lanimpenzionerskim doma}instvima (2,8%) nego u op{toj populaciji. Kao {to znamo iz prethodnih nalaza, ovadoma}instva imaju vi{i indeks siroma{tva pa moèmo pretpostaviti da je wima ovaj oblik pomo}i najpo-trebniji. Zbog toga dobijeni nalaz o niskom kori{}ewu ove vrste pomo}i pre moè sugerisati da penzio-neri ovih doma}instava, ili nisu bili obave{teni, ili nisu znali kako da konkuri{u za ovaj program, ne-go to da nisu bili zainteresovani.

Tako|e, ako posmatramo sve ispitivane socijalne programe zajedno18, 10% doma}instava sa penzioneri-ma prima nov~ana sredstva iz bilo kog ispitivanog programa. Ponovo, ova nov~ana sredstva prima samo 3%jedno~lanih penzionerskih doma}instava, 5% vi{e~lanih penzioneriskih doma}instava, a ~ak 16% me{o-vitih doma}instava bez zaposlenih i 13% ostalih me{ovitih doma}instava. Razlog {to me{ovita doma-}instva primaju socijalnu pomo} u znatno ve}em procentu leì u ~iwenici da ona naj~e{}e imaju mogu}-nost da primaju de~iji dodatak, kao i ostale programe za pomo} deci (roditeqski dodatak, alimentaciju),a kako je navedeno u Studiji o ìvotnom standardu Srbija 2002-2007, „najve}i broj socijalnih programausmeren je na ostvarivawe prava dece“(str. 74).

Kod doma}instava sa starim licima 65+ situacija je sli~na. 5,1% prima Naknadu za tu|u negu i pomo},a to je ponovo znatno niè u jedno~lanim stara~kim doma}instvima (2,4%).

Ipak, nas najvi{e zanima kolika je pokrivenost socijalnom pomo}i kod siroma{nih doma}instava. Ovdesamo moramo da naglasimo da je broj lica ispod linije siroma{tva razbijen na kategorije po tipu doma}in-stva i za penzionere i za stara lica 65+ suvi{e mali da bi rezultati bili pouzdani, tako da su podaci pri-kazani samo u ilustrativne svrhe. Ako posmatramo Naknadu za tu|u negu i pomo} samo kod siroma{nih doma-}instava vide}emo da je pokrivenost nià kod jedno~lanih penzionerskih doma}instava, kao i kod stara~-kih doma}instava. Donekle je sli~na situacija i u odnosu na MOP program.

136

17 Dobijeni procenti odnose se na sva doma}instva, odnosno sva siroma{na doma}instva, ne samo na one kojiprimaju pomo}.

18 Programi pokriveni istraìvawem su: Naknada za tu|u negu i pomo}, Za{tita veterana i ratnih invalida,Za{tita civilnih `rtava rata, Materijalno obezbe|ewe porodice (MOP), Humanitarna pomo}, Jednokratnanov~ana op{tinska pomo}, De~iji dodatak, Roditeqski dodatak i Alimentacija.


Tabela 6. Pokrivenost socijalnim programima u populaciji siroma{nih doma}instava, 2007.

*Suvi{e mala osnova za pouzdano zakqu~ivawe – rezultati dati u ilustrativne svrhe

Koji su razlozi za niù pokrivenost socijalnim programima kod jedno~lanih penzionerskih i stara~kihdoma}instava? Kako ova pitawa nisu postojala za Naknadu za tu|u negu i pomo}, analizira}emo pitawa ko-ja se odnose na MOP. Svega 1,7% doma}instava sa penzionerima (2,7% me|u siroma{nima) se u 12 mesecikoji su prethodili istraìvawu prijavilo za MOP. U slu~aju doma}instava sa starim licima, 2,1% se pri-javilo (5,4% me|u siroma{nima). Ovaj nalaz je veoma sli~an onom dobijenom u op{toj populaciji i govorinam da se jedan od osnovnih razloga nepokrivenosti programima socijalne pomo}i nalazi u niskom procen-tu prijavqivawa.

Tabela 7. Razlozi zbog kojih se penzioneri i stara lica 65+ nisu prijavili za MOP program, 2007.

137

Socijalni programi


Op{

ta p

opul

acij

a

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

ovit

o be

zza

posl

enih

Ost

ala

me{

ovit

a

Ukup

no

Jedn

o~la

nost

ara~

ko

Vi{

e~la

nost

ara~

ko

Me{

ovit

o

Svi 1,4% 0,5% 0,2% 0,3% 1,7% 0,4% 0,8% 0,5% 1,2%

Siroma{ni* 8,6% 0,9% 6,2% 1,5% 3,7% 1,1% 7,3%

Svi 3,1% 4,5% 2,8% 4,2% 7,0% 4,5% 5,1% 2,4% 4,6% 6,5%

Siroma{ni* 6,9% 6,7% 3,3% 6,2% 9,5% 7,2% 8,2% 2,6% 3,9% 14,3%

Naknada za tu|u negu i pomo}

Materijalno obezbe|ewe porodice (MOP)

Ukup

no

Razlozi neprijavqivawa


Op{

ta p

opul

acij

a

Jedn

o~la

nope

nzio

ners

ko

Vi{

e~la

nope

nzio

ners

ko

Me{

ovit

o be

zza

posl

enih

Ost

ala

me{

ovit

a

Ukup

no

Ukup

no

Jedn

o~la

nost

ara~

ko

Vi{

e~la

nost

ara~

ko

Me{

ovit

o

Nije mi bilo potrebno 41.0% 40.0% 38.6% 51.1% 34.0% 40.1% 37.9% 37.5% 41.4% 37.2%

Nije mi bilo poznato dapostoji takav program 19.4% 19.5% 16.9% 14.9% 22.2% 20.6% 19.0% 17.3% 16.6% 20.4%

Ne znam kako da se prijavim 7.6% 8.7% 12.5% 4.6% 10.9% 7.3% 10.6% 13.8% 13.0% 8.5%

Administrativna proceduraje previ{e komplikovana 5.7% 5.2% 6.6% 3.4% 8.3% 4.2% 5.9% 7.0% 5.0% 5.7%

Znam da ne ispuwavam uslove 26.3% 26.7% 25.4% 25.9% 24.6% 27.9% 26.5% 24.4% 24% 28.2%


Razlozi za slabo prijavqivawe prikazani su u Tabeli 7. Ovakve analize se obi~no rade samo na siroma-{nim osobama, me|utim budu}i da bi u tom slu~aju imali suvi{e mali broj ispitanika u }elijama odlu~i-li smo se da prikaèmo procente od celokupne populacije. Naj~e{}i razlog neprijavqivawa jeste nepo-znatost programa. Moèmo primetiti da je me|u jedno~lanim penzionerskim i stara~kim doma}instvimasam program poznat koliko i u op{toj populaciji, ali da ~lanovi ovih doma}instava ~e{}e nego {to je toslu~aj u op{toj populaciji ne znaju, tako|e, kako da se prijave za ove programe, dok u me{ovitim doma}in-stvima bez zaposlenih gde je penzija glavni izvor prihoda ~e{}e smatraju da je procedura suvi{e kompli-kovana.

Moèmo zakqu~iti da je udeo prihoda od socijalnih davawa u penzionerskim i stara~kim doma}instvi-ma niì nego u op{toj populaciji doma}instava. Razlog za to sa jedne strane leì u ~iwenici da je najve-}i broj socijalnih davawa usmeren prema deci, {to dovodi do toga da socijalna davawa igraju mnogo zna-~ajniju ulogu u prihodima me{ovitih doma}instava. Sa druge strane, dva programa za koja penzioneri i sta-ra lica mogu da konkuri{u, a koji ne predstavqaju jednokratne pomo}i – Naknada za tu|u negu i pomo} iMOP, mawe su zastupqena me|u jedno~lanim penzionerskim i stara~kim doma}instvima, kod kojih pretpo-stavqamo da postoji najve}a potreba za ovim vrstama pomo}i. Kao i u op{toj populaciji, razlog je velikanepoznatost ovih programa me|u ovim doma}instvima, ali su penzioneri i stara lica koja u wima ìve ~e-sto navodili i da ne znaju kako da se prijave.

Zakqu~ak i preporukea) Zakqu~ak

Nalazi pokazuju da je je populacija penzionera izloèna mawem riziku od siroma{tva nego op{ta popu-lacija (5,5% u odnosu na 6,6%), ali da postoje odre|ene vulnerabilne grupe penzionera. To su pre svega:

Poqoprivredni penzioneri – poqoprivredni penzioneri su grupa penzionera posebno ugroènasirma{tvom (indeks siroma{tva 12,0%). Nalaz se odnosi na 92% poqoprivrednih penzionera ko-ji primaju minimalnu penziju u Srbiji – 5700 dinara. Budu}i da je niska penzija osnovni razlog wi-hovog ve}eg rizika od siroma{tva posebno su ugroèni poqoprivredni penzioneri koji ìve u do-ma}instvima gde je penzija osnovni izvor prihoda – penzioneri iz vi{e~lanih penzionerskih do-ma}instava i me{ovitih doma}instava gde nema zaposlenih ~lanova.

Porodi~ni penzioneri – imaju rizik od siroma{tva 8,1% i prose~nu penziju 10,1 hiqada dinara(administrativni podaci). Porodi~ni penzioneri su skoro iskqu~ivo ène, veoma ~esto udovice.

Generalno, penzioneri sa niskom penzijom iznadprose~no su ugroèni siroma{tvom (prose~na pen-zija za 1. kvantil po veli~ini penzije iznosi 5,1 hiqada dinara, a indeks siroma{tva wenih pri-maoca je 12,0%). Niske penzije posebno ugroàvaju penzionere iz penzionerskih doma}instava ime{ovitog doma}instva gde je penzija glavni izvor prihoda.

Jedno~lana penzionerska, zatim me{ovita doma}instva u kojima je penzija glavni izvor prihoda –indeks siroma{tva za me{ovita doma}instva iznosi 9,4%, dok za jedno~lana penzionerska doma-}instva iznosi 7,2%. Penzioneri iz ove dve grupe doma}instava doìvqavaju i druge oblike de-privacije: iako su ~esto vlasnici stanova/ku}a i imaju „komforne“ na~ine grejawa (centralno gre-jawe i grejawe na struju), wihovi objekti stanovawa se odlikuju podstandardnom infrastruktur-nom opremqeno{}u. Tako|e ova doma}instva imaju visok udeo tro{kova za komunalije u ukupnimtro{kovima (preko 25%).

Udovice, zatim penzioneri sa niskim obrazovawem, preko 75 godina starosti, iz ruralnih oblasti,kao i iz oblasti isto~ne, jugoisto~ne i zapadne Srbije.

Sve ove grupe doìvqavaju i ve}u zdravstvenu deprivaciju merenu subjektivnom ocenom zdravstvenogstatusa i nedovoqnom dostupno{}u zdravstvenih usluga u slu~aju bolesti.

138


Zanimqiv je nalaz da su invalidski penzioneri mawe ugroèni siroma{tvom od op{te penzionerske po-pulacije. Budu}i da su im prose~ne penzije niè od starosnih penzija razlog moè leàti u tome {to oni~e{}e od proseka ìve u vi{e~lanim, me{ovitim doma}instvima.

Nalazi pokazuju da je zna~ajno smawewe siroma{tva od 2002. do 2007. godine pratilo i smawewe siro-ma{tva me|u penzionerima i starim licima. Me|utim, stara lica sa 65 i vi{e godina i u 2007. imaju ve}iindeks siroma{tva od ukupne populacije (9,6%), a pre svega su ugroène osobe 65+ bez penzije (indeks si-roma{tva 3 puta ve}i nego u op{toj populaciji), kao i osobe koje ìve u stara~kim doma}instvima.

● Osobe 65+ bez penzije – indeks siroma{tva 19,7%. U pitawu su u ve}em procentu ène, osobe ko-je ìve u braku, u ne{to ve}em procentu osobe preko 75 godina, sa osnovnom {kolom i niè, izruralnih krajeva. Ove osobe ~e{}e od proseka za stara lica ìve u vi{e~lanim stara~kim doma-}instvima. Kod starijih osoba bez penzije veoma je izraèna zdravstvena deprivacija posmatra-na po osnovu sva tri ispitivana indikatora (subjektivna ocena zdravstvenog stawa, nemogu}nostpristupa zdravstvenim uslugama u slu~aju bolesti, kao i nepokrivenost zdravstvenim osigura-wem).

● Stara~ka doma}instva - indeks siroma{tva jedno~lanih stara~kih je 9,9%, a vi{e~lanih stara~-kih doma}instava je ~ak 14,1%. U vi{e~lanim stara~kim doma}instvima, kao {to smo rekli, ~e-{}e od proseka ìve starije osobe bez penzije, {to najverovatnije uti~e na lo{iji standardovih doma}instava. Osobe iz ovih doma}instava doìvqavaju, tako|e, razli~ite oblike depri-vacije – veoma veliki udeo svojih tro{kova daju na hranu (preko 40%) i komunalije (preko 25%).Tako|e doìvqavaju u ve}oj meri zdravstvenu deprivaciju. U pogledu stanovawa, i pored toga {tosu vlasnici stanova, infrastrukturna opremqenost je ispodprose~na, kao i opremqenost traj-nim dobrima, a vi{e od proseka se greju na ~vrsta goriva.

Nalazi jo{ pokazuju da je me|u doma}instvima sa penzionerima i starim licima mala pokrivenost soci-jalnim programima. Razlozi leè u tome {to je ve}ina socijalnih davawa u Srbiji usmerena na decu, papenzioneri i stara lica za ve}inu programa i ne mogu da konkuri{u, ali i u neinformisanosti penzione-ra i starih lica o postojawu datih programa, naro~ito onih kojima su oni najpotrebniji – osoba iz jedno-~lanih penzionerskih i stara~kih doma}instava.

b) Preporuke za daqa istraìvawa

U budu}a istraìvawa penzionera i starih lica bilo bi potrebno ukqu~iti pitawa o penzijskom fon-du, budu}i da smo ovde pripadnost penzijskom fondu rekonstruisali na osnovu pitawa o prethodnom rad-nom iskustvu i sada{wem profesionalnom statusu, ~ime je neminovno do{lo do preklapawa, a tako|e i ve-liki deo penzionera nije bilo mogu}e kategorisati.

Na{a je sugestija, tako|e, da se u budu}im istraìvawima napravi ve}a distinkcija izme|u penzija ko-je se dobijaju u zemqi i stranih penzija. Na osnovu rezultata ankete moèmo pretpostaviti da je do{lo doizvesnog me{awa i da je jedan broj ispitanika koji prima stranu naveo da prima doma}u starosnu penziju.Ovakav problem je kasnije nemogu}e ispraviti, jer nema pitawa koja bi mogla u tome da pomognu (pitawakoja govore o ìvotu van Srbije pre 1991. godine pokazuju neznatan procenat osoba koje su prijavile da supre ove godine ìvele van Srbije).

139


Literatura

Bogi}evi}, Biqana, Gorana Krsti}, Bo{ko Mijatovi} i Branko Milanovi}, Siroma{tvo i reforma fi-nansijske podr{ke siroma{nima, Ministarstvo za socijalna pitawa CLDS, Beograd 2003.

European Commission, Eurostat, Laeken’ Indicators, Detailed Calculation Methodology, DOC. E2/IPSE/2003.

Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Studija o ìvotnom standardu, Srbija 2002-2007, Beograd, 2007.

Strategic Marketing, Anketa o ìvotnom standardu 2002-2003, @ivot u Srbiji prema rezultatimaistraìvawa, Beograd, 2007.

Vlada Republike Srbije, Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji, 2003.http://www.prsp.sr.gov.yu/dokumenta.jsp

Vlada Republike Srbije, Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smawewesiroma{tva, Izve{taj socijalne iskqu~enosti u Srbiji, nepublikovano (2008).

140


USLOVI SOCIJALNE I ZDRAVSTVENESIGURNOSTI STARIJIH @ENA

U SEOSKIM SREDINAMACENTRALNE SRBIJE (OP[TINA KRAGUJEVAC)

I JU@NE SRBIJE (NI[KI OKRUG)

Sawa Jankeli}

141

!sanja jankelic1.qxd 3/23/2009 7:30 AM Page 141

142

Istraìvawe koje je sprovedeno deo je i {ireg istraìva~kog projekta: „Basic Human Rights of ElderlyWomen in Rural Areas in Serbia: Evaluation of Social and Health Status and Care Needs of the Rural Women Aged65+ in Serbia“ koji }e biti sproveden do kraja 2009. godine i obuhvati}e teritoriju Beograda i severne Srbi-je. Istraìvawe se sprovodi uz podr{ku Odeqewa za istraìvawe i razvoj ERSTE Fondacije.


143

Sadràj

Apstrakt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144

I UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145Osobenosti demografskog trenda starewa stanovni{tva u Srbiji - FEMINIZACIJA STAREWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145Osobenosti socio-ekonomskih uslova ìvota starijih èna na selu - FEMINIZACIJA SIROMA[TVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146

II METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148Uzorak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149

III REZULTATI ISTRA@IVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150

III-1 Starije ène u seoskim sredinama op{tine Kragujevac (centralna Srbija) . . . . . . . . . . . . . . . .150Osnovni socio-demografski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150Kori{}ewe usluga zdravstvene za{tite i zdravstveni status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152Kori{}ewe usluga iz sistema socijalne za{tite i psihosocijalni status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156Kori{}ewe usluga iz sistema neformalne za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .160

III-2 Starije ène u seoskim sredinama Ni{kog okruga (jugoisto~na Srbija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161Osnovni socio-demografski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161Kori{}ewe zdravstvene za{tite i zdravstveni status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165Kori{}ewe usluga iz sistema socijalne za{tite i psihosocijalni status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168Kori{}ewe usluga iz sistema neformalne za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171

IV DISKUSIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172

REFERENCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176

Aneks: UPITNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178


Apstrakt

Istraìvawe koje je sprovedeno predstavqa poku{aj blièg sagledavawa socio-demografskih, socijal-nih i zdravstvenih osobenosti i potreba starijih èna u seoskim sredinama op{tine Kragujevac i terito-rije Ni{kog okruga (op{tina Ni{ i op{tina Mero{ina), kako bi se definisali osnovni uslovi wihovezdravstvene i socijalne sigurnosti. Ispitivawem je obuhva}eno 400 èna starosti 65 i vi{e godina kojeìve u uzorkovanim seoskim naseqima op{tina Kragujevac i Ni{. U istraìvawu je kori{}ena kvantita-tivna i kvalitativna metodologija. Dobijeni rezultati su potvrdili polazne pretpostavke o niskom obra-zovnom statusu ispitanica, visokom procentu nepismenosti, nepostojawu li~nih izvora prihoda, niskomprocentu vlasni{tva nekretnina, kao i siroma{nom sadràju dru{tvenih aktivnosti i relativno visokomprocentu nezadovoqstva starijih èna seoskih sredina postoje}im ìvotom. Ve}ina starijih èna ispi-tivanog podru~ja nisu nosioci zdravstvenog i socijalnog osigurawa ve} su osigurana lica preko supru`ni-ka. Stepen kori{}ewa usluga iz sistema zdravstvene i socijalne za{tite je na nièm nivou, kao i dostup-nost posebnih usluga pomo}i i podr{ke. Nizak socio-ekonomski status, uz oteàn pristup resursima za-{tite javnog i civilnog sektora generalno predisponiraju lo{e uslove za ostvarivawe prava na zdrav-stvenu i socijalnu sigurnost ispitanica. Istraìvawe je pokazalo da starije ène u seoskim sredinama upogledu mnogobrojnih aspekata svakodnevnog ìvota zavise od neformalne socijalne mreè, pre svega od~lanova porodice.

144


I UVOD

Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih fenomen feminizacije starewa stanovni{tva ima zna~ajne dru-{tveno-ekonomske i politi~ke implikacije u ve}ini savremenih zemaqa. Pre svega, populacija èna pred-stavqa zna~ajan deo svetske populacije koja je u konstantnom porastu. Demografske projekcije ukazuju da}e se broj èna starih 60 i vi{e godina pove}ati sa 336 miliona koliko svetske statistike beleè u 2000.godini na preko 1 milijardu do 2050. godine.(25)1 Projekcije ukupnog stanovni{tva u Srbiji ukazuju da }ese broj starih 60 i vi{e godina pove}ati sa 1.582.504 u 1991. godini na 2.411.621 u 2021. godini. Procesdemografskog starewa populacije prati porast disbalansa izme|u broja starijih mu{karaca i starijih è-na koji raste sa porastom godina starosti i to u korist èna. Iako nemamo ta~ne projekcije koje bi ukaza-le koliko }e se pove}ati broj starijih èna u Srbiji u narednom periodu, lako je zakqu~iti da, budu}i dase radi o dugoro~nom demografskom procesu postupnog pove}awa zastupqenosti èna u dru{tvima s viso-kom prose~nom staro{}u, taj broj ne moè biti zanemarqiv. (15)

Mnogobrojne implikacije demografskog starewa populacije i feminizacije populacije starih, razvije-ne zemqe re{avaju rodno definisanim programima i politikama sveukupnog dru{tvenog, ekonomskog i kul-turnog razvoja zajednice.

S obzirom da se zemqe u razvoju suo~avaju sa intenzivnim procesom starewa populacije i o~ekivanimkontinuiranim porastom broja starijih èna, kao prioritetan zadatak se name}e ukqu~ivawe osnovnihprincipa rodne ravnopravnosti u strate{ke programe i politike razvoja dru{tvene zajednice. Ipak, ka-da su zemqe u razvoju u pitawu, posebno zemqe u tranziciji, kakva je Srbija, koju karakteri{e veliki jazizme|u tradicionalnog i modernog, izme|u urbanog i ruralnog, posebno je neophodno sagledati stvarneuslove ìvota i potrebe populacije starijih èna u ruralnim sredinama. Druga~ije re~eno, u ciqu dono-{ewa efikasnog strate{kog programa dru{tvenog razvoja, u Srbiji je potrebno sagledati rodnu specifi~-nost u kontekstu urbanih i ruralnih sredina, u kontekstu tradicionalnih i modernih obrazaca pona{awa,kao i u kontekstu neravnomernog ekonomskog razvoja zemqe.

Iz tih razloga, ciq ovog rada jeste poku{aj da se doprinese rasvetqavawu specifi~nosti poloàja è-na u pomenutim kontekstima i to kroz sagledavawe socio-demografskih, socio-ekonomskih i zdravstvenihosobenosti i potreba posebne populacije èna, a to su starije ène u ruralnim sredinama centralne i ju-`ne Srbije i to na primeru izabranih seoskih naseqa op{tine Kragujevac, op{tine Ni{ i Mero{ina (Ni-{ki okrug).

Osobenosti demografskog trenda starewa stanovni{tva u Srbiji -FEMINIZACIJA STAREWA

Republika Srbija nije izuzetak kada su u pitawu svetski demografski trendovi. Danas, na pragu 21. veka,Srbija se nalazi u grupi zemaqa sa starim stanovni{tvom, sa visokim procentualnim u~e{}em starih u ukup-noj populaciji (16,5%, od toga èna 18,6% i mu{karaca 14,5%- 16), sa tendencijom daqeg demografskog sta-rewa stanovni{tva. S obzirom na prose~no duì ìvotni vek èna, sa porastom broja starih u ukupnoj popu-laciji, o~ekuje se kontinuirano pove}awe broja starijih èna, a posebno u seoskim sredinama gde je trend„feminizacije sela“ uslovqen i dodatno migracijama mu{ke radne snage iz pravca sela ka gradovima.

Tako|e, beleì se intenzivan demografski trend starewa seoskog stanovni{tva i porast broja stara~-kih doma}instava u seoskim sredinama (20,5%). Studija o ìvotnom standardu ukazuje na jo{ alarmantni-ji podatak: da postoji visok procenat sama~kih stara~kih doma}instava (59%) u ukupnom broju sama~kih do-ma}instava.(15) Uzimaju}i u obzir prose~no duì ìvotni vek èna, za pretpostaviti je da su ova sama~-ka stara~ka doma}instva u najve}em broju slu~ajeva „ènska“. I ovakvi najop{tiji podaci name}u zakqu-~ak da se Srbija suo~ava sa pove}awem broja starijih èna u seoskim sredinama, koje }e sve vi{e ìveti usama~kim doma}instvima.

145

1 Reference u prilogu


Starije ène, posebno starije ène ruralnih oblasti predstavqaju zna~ajan deo ukupne populacije ze-mqe i vaàn su humani resurs koji u~estvuje u procesu ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja zajedni-ce. Iz tih razloga, postoji odgovornost svih politi~kih segmenata da sagledaju stvarne potrebe i usloveìvota starijih èna u urbanim i ruralnim oblastima i da obezbede wihovu participaciju u kreirawu po-litike dru{tvenog razvoja, sa jedne strane, dok sa druge strane potrebno je obezbediti i ekonomski efi-kasnu, blagovremenu za{titu i brigu vulnerabilnih kategorija, uz po{tovawe i uvaàvawe osnovnih qud-skih prava kao {to je pravo na socijalnu i zdravstvenu sigurnost.

Osobenosti socio-ekonomskih uslova ìvota starijih èna na selu -FEMINIZACIJA SIROMA[TVA

Starewe stanovni{tva i feminizacija procesa starewa u Srbiji imaju dodatnih osobenosti koje prois-ti~u iz mnogobrojnih specifi~nih dru{tveno-politi~kih de{avawa u zemqi u posledwe dve decenije, kao{to su ratovi, ekonomska kriza, migracije stanovni{tva, tranzicija.

Politi~ka de{avawa, ekonomska kriza i rat na prostorima biv{e Jugoslavije, uticali su na marginali-zovawe potreba i prava ostarelog stanovni{tva u celini, a u najve}oj meri pogo|eni su svi segmenti sva-kodnevnog ìvota vulnerabilnih grupacija, me|u kojima su i starije ène u ruralnim podru~jima.

U procesu tranzicije, selo koje ina~e nije u dovoqnoj meri u sredi{tu razvojnih politika, postalo jejo{ vi{e marginalizovano, a ène na selu postaju gotovo potpuno nevidqive. Poqoprivreda, kao domi-nantna delatnost seoskog stanovni{tva, je marginalizovana privredna grana, {to za posledicu ima osi-roma{ewe stanovni{tva agrarnih podru~ja i wihovu iskqu~enost iz ekonomskih, kulturnih i politi~kihprocesa.

Siroma{tvo postaje ruralni fenomen, a vi{egodi{wi dru{tveni i ekonomski problemi doveli sudo feminizacije bede i izrazite pauperizacije ènskog seoskog stanovni{tva. (13)

Studija o ìvotnom standardu pokazala je da je indeks siroma{tva u 2007. godini zna~ajno ve}i u rural-nim podru~jima (18,7%) nego u gradskim sredinama (3%), {to jo{ jednom potvr|uje ~iwenicu da je siroma-{tvo u Srbiji prete`no ruralni fenomen. Podaci Studije ukazuju i da su starija lica izloèna mnogo ve-}em riziku od siroma{tva u odnosu na ostale starosne grupacije i da je taj rizik ~ak 40% ve}i od prosekapopulacije. Alarmantan podatak je da je procenat siroma{nih koji ìve u seoskim sredinama porastao sa55% u 2002. godini na 61% u 2007. godini. (15)

Fenomen siroma{tva u Srbiji u velikoj meri predstavqa kako „ruralni“, tako i „stara~ki“ fenomen, na{ta ukazuju mnogobrojni podaci, a naro~ito Studija o ìvotnom standardu. Mnogo toga ukazuje da seovim atributima stara~kog i ruralnog siroma{tva moè dodati i epitet „ènski“.

Kako zbog siroma{tva, tako i zbog dominantnih tradicionalnih i paternalisti~kih obrazaca pona{a-wa, starije ène u ruralnim oblastima Srbije ostavqene su, u najve}em broju slu~ajeva, bez mogu}nosti naizbor i bez mogu}nosti da ostvare osnovna qudska prava. Postoje}a saznawa o uslovima ìvota starijihèna u seoskim sredinama Srbije ukazuju na nizak stepen obrazovawa, visok procenat nepismenosti, nepo-stojawe zdravstvenog, socijalnog i penzionog osigurawa, oteàn pristup socio-kulturnim i ekonomskimresursima. (4,10,13)

Tradicionalni mehanizmi odlu~ivawa, obi~aji i prakse koji su dominantni, ~esto iskqu~uju ène izìvota zajednice i odlu~ivawa o wenom razvoju. @ene na selu ostaju naj~e{}e izvan uticaja dru{tvenihi ekonomskih promena. Starije ène na selu, usled kontinuirane marginalizacije prava i potreba, ostajuli{ene osnovih qudskih prava kao {to su pravo na socijalnu i zdravstvenu sigurnost, ~esto ne postoje sta-tisti~ki podaci o wima, nevidqive su i neprepoznatqive.

Socio-kulturni i ekonomski uslovi ìvota èna u seoskim sredinama imaju zna~ajne implikacije na wi-hovo zdravqe. (25) Kada je u pitawu zdravstveni status podaci ukazuju da starije ène u seoskim sredina-

146


ma u Srbiji u mnogo ve}oj meri pate od hroni~nih bolesti i multipli morbiditeta.(27) Stepen kori{}ewausluga zdravstvene za{tite je nizak (27), {to zbog nedostupnosti, {to zbog nedovoqno razvijenih znawai svesti o zna~aju individualne odgovornosti u brizi za sopstveno zdravqe.

Obezbe|ivawe adekvatne pomo}i i podr{ke, naro~ito obezbe|ivawe efikasne za{tite starijim èna-ma u seoskim sredinama, posebno vulnerabilnim kategorijama hroni~no obolelih, invalida i sl. oteànoje geografskom izolacijom seoskih podru~ja u zemqi, nerazvijenom infrastrukturom, nedostatkom javnogprevoza. Decentralizacija usluga za{tite te~e sporo. Alternativni vidovi obezbe|ivawa usluga podr{kei pomo}i nisu dovoqno razvijeni u ruralnim sredinama. Ne samo da su te{ko dostupni profesionalci izjavnog sektora, ve} pretpostavqamo da su u seoskim sredinama i usluge privatnog i civilnog sektora te-{ko dostupne i gotovo da ne postoje.

U postoje}im uslovima dru{tvene i ekonomske tranzicije u Srbiji, populacija starijih èna iz seoskihsredina i daqe ostaje na marginama demokratskih razvojnih procesa. Naàlost, iskustva pokazuju da po-stoje}e NVO, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, koje se bave ènskim pitawima, najve}im de-lom su usmerene na ekonomsku i politi~ku emancipaciju èna u urbanim sredinama, na pitawa seksualnogi porodi~nog zlostavqawa i trgovine qudima radi seksualne eksploatacije na prostorima Srbije i Bal-kana. Pitawa o~uvawa i unapre|ewa osnovnih qudskih prava èna u seoskim sredinama, ukqu~uju}i presvega pravo na zdravstvenu i socijalnu sigurnost i daqe ostaju marginalozovana u aktuelnim projektimacivilnog sektora koji se bavi ovom problematikom.

Starije ène u seoskim sredinama tako ostaju zarobqene u tradicionalnoj ruralnoj kulturi u kojoj so-cijalna mreà, dakle ~lanovi porodice, prijateqi i susedi, imaju zna~ajnu ulogu u obezbe|ivawu podr{ke,pomo}i i brige. Pitawe koje se postavqa je {ta }e se desiti starijim ènama u seoskim sredinama usledtendencije i{~ezavawa prirodne socijalne mreè zbog intenzivnih migracija selo-grad i porasta stara~-kih sama~kih doma}instava, usled sporog tehnolo{kog razvoja i spore decentralizacije usluga.

Dru{tveno-politi~ki autoriteti na lokalnom i nacionalnom nivou imaju odgovornost da u vakumu u kom„tradicionalno srpsko selo neo~ekivano brzo nestaje, a novo sporo nastaje“ (3), u procesu dono{ewa stra-te{kih programa razvoja dru{tvene zajednice, obezbede sagledavawe stvarnih potreba starijih èna u se-oskim sredinama Srbije i u skladu sa postoje}im uslovima organizuju kratkoro~ne i dugoro~ne programe od-govora na identifikovane potrebe.

Istraìvawe koje je sprovedeno predstavqa poku{aj blièg sagledavawa socio-demograf-skih, socijalnih i zdravstvenih osobenosti i potreba starijih èna u seoskim sredinama op-{tine Kragujevac i teritorije Ni{kog okruga (op{tina Ni{ i op{tina Mero{ina), kako bi sedefinisali osnovni uslovi wihove zdravstvene i socijalne sigurnosti.

Ciqna podru~ja su izabrana s obzirom na podatke koji ukazuju da je stepen siroma{tva izrazitiji u cen-tralnim i ju`nim regionima Srbije. Postoje}a saznawa o ispitivanom problemu uglavnom su parcijalna inaj~e{}e su deo generalnih istraìvawa o ìvotnom standardu (Studija o ìvotnom standardu, 2007) ilizdravstvenom statusu stanovni{tva Srbije (Zdravstveno stawe, zdravstvene potrebe i kori{}ewe zdrav-stvene za{tite stanovni{tva u Republici Srbiji, 2002) ili su deo nekih nau~noistraìva~kih radova uoblasti rodne ravnopravnosti i ènskih prava.

I studije koje se odnose na istraìvawe osobenosti fenomena starewa i starih u Srbiji uglavnom se te-meqe na ispitivawima op{te populacije starih iz urbanih sredina. Ve}ina postoje}ih podataka generali-zuje bitnu ~iwenicu: da je populacija starijih èna u seoskim sredinama posebno vulnerabilna.

Iz tih razloga, sagledavawe stvarnih potreba starijih èna u seoskim sredinama kroz subjektivnu i ob-jektivnu procenu socijalnog i zdravstvenog statusa i socijalnih i zdravstvenih potreba ispitivane popu-lacije, trebalo bi da pomognu preciznijem i blièm definisawu pitawa o~uvawa wihove socijalne izdravstvene sigurnosti u uslovima ekonomske i socio-kulturne deprivacije. Posebno zna~ajnom ~ini se su-bjektivna procena samih ispitanica o socio-zdravstvenom statusu i potrebama. Jedna takva analiza, uz

147


raspoloìva saznawa iz postoje}e istraìva~ke gra|e, vodila bi definisawu prioritetnih mera za o~u-vawe i unapre|ewe osnovnih qudskih prava starijih èna, pre svega, poboq{awa uslova wihove zdrav-stvene i socijalne sigurnosti. Ovakve preporuke bile bi namewene akterima lokalnih zajednica.

U definisawu konkretnih ciqeva istraìvawa po{lo se od pretpostavki da kod ispitivane populaci-je postoji:

● nizak obrazovni i socio-ekonomsi status ispitivane populacije,● visoka socio-ekonomska zavisnost od ~lanova porodice i samim tim visoka neizvesnost u pogledu so-

cijalnog i zdravstvenog osigurawa istih,● nizak stepen kori{}ewa usluga za{tite (zdravstvene i socijalne) iz javnog, privatnog i civilnog sek-

tora, ● niska dostupnost organizovanih usluga za{tite, posebno usluga prevencije, kako socijalne depriva-

cije, tako i o~uvawa zdravqa,● visoka zastupqenost hroni~nih oboqewa, ● siroma{an sadràj socijalnih aktivnosti, ● stawe koje ukazuje na to da je stepen socijalne i zdravstvene sigurnosti u najve}oj meri determinisan

postojawem prirodne socijalne mreè koja ima odlu~uju}u ulogu u obezbe|ivawu pomo}i i podr{ke.

U skladu sa polaznim pretpostavkama definisan je ciq istraìvawa kao procena nivoa zdravstvene isocijalne sigurnosti starijih èna u selima op{tina Ni{ (ju`na Srbija) i u selima op{tine Kragujevac(centralna Srbija).

Svrha istraìvawa je da se doprinese rasvetqavawu problema siroma{tva starijih èna u seoskim sre-dinama iz jedne druga~ije perspektive i ukaè da se sadràj wihovog siroma{tva ne iscrpquje u granica-ma statisti~kih procena potro{we. Problem siroma{tva starijih èna u seoskim sredinama je dubqi i~esto pored socio-ekonomske deprivacije ukqu~uje socio-kulturnu, emotivnu i psiholo{ku li{enost, a sastanovi{ta osnovnih qudskih prava velika je verovatno}a da su uskra}ene i za pravo na po{tovawe li~-nog integriteta i qudskog dostojanstva.

II METODOLOGIJAU procesu istraìvawa kori{}ena je kvantitativna i kvalitativna metodologija.

Kvantitativna metodologija zasniva se na primeni metoda deskriptivne statistike u obradi prikupqe-nih podataka dobijenih primenom standardizovanog upitnika i publikovanih podataka Republi~kog zavo-da za statistiku sa Popisa stanovni{tva, doma}instva i stanova 2002. godine: „Pol i starost po naseqi-ma“ (izvor podataka).

Sredi{wi izvor podataka svakako ~inila je primena standardizovane ankete tj. upitnika. Anketa jesprovedena putem direktnog intervjua. Pitawa su osmi{qena tako da budu jasna, jednostavna i razumqivatj. prilago|ena populaciji starih.

Upitnik sadrì ukupno 42 pitawa podeqena u 5 tematskih oblasti i to:1. Osnovne socio-demografske karakteristike ispitivane populacije2. Stepen dostupnosti i kori{}ewa usluga zdravstvene i socijalne za{tite 3. Osnovni zdravstveni i socijalni status 4. Subjektivna procena potreba za uslugama za{tite, podr{ke i pomo}i 5. Kori{}ewe usluga iz sistema neformalne za{tite

Prikupqeni podaci obra|eni su i analizirani u SPSS-u.

U upitniku je ostavqen prostor za sva zapaàwa i komentare anketara koji }e biti uzeti u obzir u pro-cesu analize i tuma~ewa rezultata. S obzirom na kompleksnost ispitivane problematike i izvesna ogra-

148


ni~ewa upitnika, anketarima je sugerisano da kad god je to mogu}e sprovedu i dubinske intervjue, odnosnopostave vi{e pitawa i kroz neposredniji razgovor do|u do relevantnih saznawa i da ih unesu u deo upit-nika koji je ostavqen za zapaàwa i utiske anketara. Deskriptivnom analizom ovih podataka generali-zovna su neka saznawa o naj~e{}im problemima starijih èna u seoskim sredinama izabranih podru~ja.

U prikupqawu i analizi relevantnih podataka kori{}ena su i postoje}a saznawa drugih studija, nala-za itd. U tu svrhu ura|en je pregled i sadràjna analiza postoje}e literature.

U saradwi sa organizacijama Crvenog krsta Kragujevca i Crvenog krsta Mero{ina mobilisani su anke-tari, po dve osobe za svaku op{tinu. Pre izlaska na teren, sa anketarima su obavqene konsultacije i pro-sle|eno im je kratko uputstvo o ispuwavawu upitnika.

UZORAKCiqanu populaciju ~inile su ène starosti 65 i vi{e godina koje ìve u seoskim naseqima op{tine

Kragujevac i op{tine Ni{. Studijska populacija obuhvatila je N=400 èna starosti 65+ godina u dva seo-ska naseqa op{tine Kragujevac i dva sela op{tine Ni{. Na teritoriji svake op{tine anketirano je po 200slu~ajno izabranih i dostupnih ispitanica.

Za identifikaciju seoskih naseqa za svaku op{tinu kori{}eni su podaci Republi~kog zavoda za stati-stiku: Popis stanovni{tva, doma}instva i stanova u 2002, „Stanovni{tvo prema polu i starosti prema ti-pu naseqa“, Kwiga 2.

Zbog velikog broja seoskih naseqa u izabranim regionima izabrana su po tri seoska naseqa u svakoj op-{tini. U dva seoska naseqa svake op{tine sprovedeno je istraìvawe, tre}e naseqe je izabrano kao re-zervno u slu~aju nedovoqnog odziva ispitanica.

Izbor seoskih naseqa (uzorkovawe) ura|en je prema slede}im kriterijumima: 1) broju stanovnika: sela sa vi{e od prose~nog broja stanovnika izra~unatog za sva seoska naseqa, 2) najve}em procentualnom u~e{}u populacije starih 65+ godina u ukupnoj populaciji, 3) najve}oj prose~noj starosti stanovnika - demografski stara naseqa.

Izbor naseqa na teritoriji op{tine Kragujevac. Na osnovu podataka Republi~kog zavoda za stati-stiku sa Popisa stanovni{tva, doma}instva i stanova 2002. godine, Kwiga 2: „Pol i starost prema tipu na-seqa“, u op{tini Kragujevac identifikovano je 56 seoskih naseqa sa ukupnim brojem stanovnika 29.427.Najmawe seosko naseqe (Tre{wevak) ima 24 stanovnika, a najbrojnije seosko naseqe (ûmi}) ima 1600 sta-novnika. Seoskih naseqa sa vi{e od 600 stanovnika u op{tini Kragujevac ima ukupno 12 i to: Gorwa Saban-ta sa 26,58% starih 65+ godina u ukupnom broju stanovnika, Gro{nica sa 18,91%, Desimirovac sa 16,99%,Dragobra}a sa 14,67%, Dra~a sa 25,06%, Jovanovac sa 19,74%, Lu`nice sa 24,13%, Resnik 27,11%, Straga-ri 27,92% , Cvetojevac 22,25%, Cerovac sa 19,47% i ûmi} sa 27,31%.

Daqe su izdvojena naseqa koja imaju vi{e od 22,5% starih 65+ godina i to su Gorwa Sabanta, Dra~a, Lu-`nice, Resnik, Stragari i ûmi}. Daqe uzorkovawe ra|eno je u skladu sa kriterijumom najdubqe demograf-ske starosti i to su: Gorwa Sabanta sa prose~nom starosti stanovnika 45,6 godina, ûmi} sa prose~nom sta-rosti stanovnika 45,8 godina i Resnik sa prose~nom starosti stanovnika 45,6 godina. Uzorak ~ini 200slu~ajno izabranih dostupnih starijih èna koje ìve u selima Gorwa Sabanta, Resnik i ûmi}na teritoriji op{tine Kragujevac. Adrese su dobijene na osnovu bira~kog spiska op{tine Kra-gujevac.

Anketirawe je u celosti sprovedeno u nasequ Gorwa Sabanta i Resnik.

Uzorkovawe naseqa na teritoriji op{tine Ni{: Na osnovu podataka Republi~kog zavoda za stati-stiku sa Popisa stanovni{tva, doma}instva i stanova 2002. godine, Kwiga 2: „Pol i starost prema tipu na-seqa“, u op{tini Ni{ (bez Ni{ke Bawe) identifikovano je 51 seosko naseqe sa ukupnim brojem stanovni-

149


ka 61.435. Najmawe seosko naseqe Ber~inac ima 129 stanovnika, a najve}e 4.305, Deveti Maj. Izdvojena sunaseqa sa vi{e od 1.200 stanovnika i to 15 seoskih naseqa: Brzi Brod sa procentualnim u~e{}em starihod 9,79% u ukupnom stanovni{tvu, Gorwa Topaonica sa 22,72%, Gorwi Matejevac sa 21,61%, Deveti Maj sa9,87%, Dowa Vreìna sa 8,88%, Dowe Me|umurovo sa 19,80%, Dowi Komren sa 10,27%, Kamenica sa17,57%, Lalinac sa 19,86%, Medu{evac sa 14,76%, Pasi Poqana sa 10,71%, Popovac sa 16,27%, Trupale sa21,86%, Hum sa 17,45% i ôkot sa 15,85%.

Naseqa koja imaju vi{e od 15,8% starih su: Gorwa Topaonica, Gorwi Matejevac, Dowe Me|umurovo, Ka-menica, Lalinac, Popovac, Trupale, Hum i ôkot. Daqe uzorkovawe je vr{eno prema kriterijumu najdubqedemografske starosti i to su naseqa ~ija prose~na starost stanovni{tva je iznad 41,8 godina, a to su: Gor-wa Topaonica, Gorwi Matejevac i Trupale.

Uzorak ~ini 200 slu~ajno izabranih èna starosti 65+ godina koje ìve u selima Gorwa Topa-onica, Gorwi Matejevac i Trupale na teritoriji op{tine Ni{.

Anketirawe je zapo~eto u seoskom nasequ Gorwa Topaonica i ispra}eno je lo{im odzivom i nepovere-wem me{tana. Dodatni problem je predstavqala i nesaradwa lokalnih vlasti u dostavqawu bira~kihspiskova na osnovu kojih su identifikovane adrese. U susret problemu iza{la je op{tina Mero{ina i Cr-veni krst ove op{tine i uspe{no su ispunili predvi|enu kvotu uzorka od 200 ispitanika. Anketirawe jesprovedeno u seoskim naseqima Obla~ina i Bali~evac na teritoriji op{tine Mero{ina kojapripada Ni{kom okrugu i grani~i se sa op{tinom Ni{ i u selu Gorwa Topaonica na teritorijiop{tine Ni{.

U toku obrade podataka prime}ene su mawkavosti u upitniku koje su delom savladane u procesu kodira-wa odgovora. Na primer, na neka pitawa nisu predvi|eni svi mogu}i odgovori, ili nije ponu|en dovoqnodobar interval odgovora. Da bi se prevazi{li ovakvi problemi i validnost upitnika poboq{ala, bilo jeneophodno sprovesti pilot istraìvawe ~iji ciq bi bio testirawe upitnika. Kratak vremenski periodpredvi|en za sprovo|ewe celokupnog projekta uslovio je mnogobrojna ograni~ewa i determinisao u veli-koj meri definisawe uzorka, kvalitet upitnika, kao i obim istraìvawa.

III REZULTATI ISTRA@IVAWA

III-1 Starije ène u seoskim sredinama op{tine Kragujevac (centralna Srbija)

Uzorak za istraìvawe uslova zdravstvene i socijalne sigurnosti starijih èna u centralnoj Srbijisprovedeno je na teritoriji op{tine Kragujevac i to u seoskim naseqima Resnik i Gorwa Topaonica. Ispi-tivawem je obuhva}eno 200 èna starosti 65 i vi{e godina.

Osnovni socio-demografski podaci

Kragujevac je najzna~ajniji gradski centar u centralnoj Srbiji sa perspektivom relativno dobrog eko-nomskog razvoja. Prema podacima sa posledweg popisa 2002. godine na teritoriji cele op{tine registro-vano je 175.802 stanovnika, od toga u gradskom podru~ju 146.373 stanovnika, u ostalim naseqima ukupno jeregistrovano 29.429 stanovnika. U~e{}e populacije starih 65+ u ukupnoj populaciji op{tine je 14% {tozna~i da je starosna struktura teritorije Kragujevca povoqnija od iste strukture na nivou Republike Sr-bije. Prose~na starost seoskih naseqa na teritoriji Kragujevca je 44,3 godine, dok je prose~na starost sta-novn{tva ciqanih seoskih naseqa 45,6 godina, {to ih svrstava u duboko demografski stare sredine. Samoovaj podatak ukazuje na neophodnost ozbiqnijeg pristupa organizovawu posebnih programa za{tite stari-jeg stanovni{tva u seoskim sredinama, na osnovu realno sagledanih potreba i postoje}ih dru{tveno-eko-nomskih uslova.

Prose~na starost ispitivane populacije èna je 75,8 godina.

150


Osnovni podaci o bra~nom statusu ispitanica pokazuju da je najve}i procenat ispitivanih starijih è-na u braku 63,1%, a 32,8% su udovice. Najve}i procenat èna ima dvoje ìvoro|ene dece 45,5%, jedno ì-voro|eno dete imalo je 32,3%, dok je 12,1% ispitivanih èna imalo troje i vi{e dece. Najmawi procenat9,1% ispitanica nije imalo dece.

U skladu sa o~ekivawima podaci o obrazovnoj strukturi pokazali su da najve}i procenat ispitanica imanepotpunu osnovnu {kolu do 4 godine i to 69,2%, osnovnu {kolu ima 17,7% i bez {kole bilo je 11,6% is-pitanica. Na pitawe da li znaju da ~itaju, odnosno da pi{u, relativno visok procenat ispitanica zna sa-mo da se potpi{e 18,2%, a 17,2% ispitanica ne ume da ~ita.

S obzirom na obrazovnu strukturu bilo je normalno o~ekivati da }e glavno zanimawe ve}ine ispitani-ca biti doma}ica i to u 67,7% slu~ajeva. Poqoprivredom kao glavnim zanimawem tokom ìvota bavilo se30,3% èna, a svega 2 ène su bile kvalifikovani radnici i jedna u~iteqica. Podaci o redovnom izvoruprihoda pokazuju da li~nu penziju ima svega 25,3%, {to ukazuje da ~ak ni sve ène koje su se redovno bavi-le poqoprivredom nisu upla}ivale penziono osigurawe. Porodi~nu penziju primalo je 26,3% i to su udo-vice koje su nasledile muèvqevu penziju.

Grafikon 1. Glavno zanimawe - seoska naseqa op{tine Kragujevac

Interesantno zapaàwe je da je veliki broj ispitanica na pitawe {ta vam je redovan izvor prihoda, od-govarao „penzija“, iako penziju ne primaju one, ve} supru`nici. Ovaj podatak moè da ukaè na nesvesnoodbacivawe potpune ekonomske zavisnosti od supru`nika i nepostojawa svesti o nepostojawu socijalnesigurnosti. Kada je konstatovano kroz razgovor da penzija koju navode kao redovan izvor prihoda je prihodsupruga i da one nemaju redovan izvor prihoda te da je odgovor u su{tini zavisnost od porodice, nerado isa nelagodom su prihvatale ovu konstatciju. Moèmo zakqu~iti da 44,4% ispitanica nije imalo nikav re-dovan li~ni izvor prihoda i zavisile su od porodice, dok su 3,5% ispitanica primale socijalnu pomo},odnosno materijalno obezbe|ewe.

Grafikon 2. Izvor prihoda

151

67,7% Doma}ice

3% Ostali

30% Poqoprivrednici

Zavisnostod porodice

Socijalnapomo}

Porodi~napenzija

Li~napenzija

25,3% 26,3%

3,5%

44,4%

50

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0


Dodatni izvor prihoda najve}i procenat 87,4% ispitanica nema, u mawem procentu su ispitanice pri-javile rentu poqoprivrednog zemqi{ta kao dodatan izvor prihoda, 7,6%.

Grafikon 3. Dodatni izvor prihoda

Od ukupnog broja ispitanica, 36,9% ih je ìvelo u zajednici sa jednom osobom i to u najve}em procentusa supru`nikom, u porodi~nom doma}instvu sa dva i vi{e ~lanova ìvelo je 48% i to sa decom u najve}embroju slu~ajeva, osim u 2% slu~ajeva kada su to bili brat, odnosno sestra, dok 14,6% ispitanica ìvele susame.

Va`no je napomenuti da od ukupnog broja udovica 38,5% je ìvelo u sama~kim doma}instvima, dok je53,8% ìvelo u zajednici sa decom. Mawi broj je ìveo sa drugim srodnicima. Ovakav podatak obja{wavarelativno dobru zbrinutost starijih èna odnosno mali procenat iskazanih potreba za razli~itim vrsta-ma usluga, pomo}i i podr{ke.

U skladu sa o~ekivawima, mali procenat èna je vlasnik nekretnine u kojoj ìve i to u 20,7% slu~ajeva,a 74,2% ispitanica ìvi u domu koji je porodi~no, odnosno zajedni~ko vlasni{tvo supruga i dece. @ene suina~e u Srbiji u mnogo mawem procentu nosioci vlasni{tva nekretnina. Uticaj patrijarhalnih obrazacapona{awa gde se deca pojavquju kao nosioci nasledstva nekretnina nakon smrti supruga je veoma prisutan.Patrijarhalna kultura se naro~ito ogleda u prevashodnom pravu mu{kog deteta na nasle|e. I drugi podacio dru{tvenom poloàju èna u selima centralne Srbije ukazuju da ène nemaju pravo na nasle|ivawe, bu-du}i da je zastupqen dominantan izrazito patrilinearni obrazac uspostavqawa i odràvawa svojinskihodnosa, te da u ve}ini slu~ajeva imovinu i ku}u nasle|uju sin, brat, pa ~ak pre zet, nego }erka. (4)

Osnovni socio-demografski podaci potvrdili su polazna o~ekivawa o niskom obrazovnomstatusu starijih èna u seoskim sredinama i wihovoj relativno visokoj zavisnosti od porodi-ce u socio-ekonomskom pogledu. @ivot u porodi~nom zajedni{tvu sa decom u velikoj meri na-dokna|uje osnovne uslove socijalne sigurnosti u smislu zadovoqewa osnovnih egzistencijal-nih potreba. Zbog niskog obrazovawa, potreba za zadovoqewem drugih, druga~ijih i sadràjni-jih socijalnih potreba nisu prepoznate ni kod na{ih ispitanica.

Kori{}ewe usluga zdravstvene za{tite i zdravstveni status

Svetski podaci, kao i podaci o zdravstvenom stawu stanovni{tva u Srbiji ukazuju da su masovne hroni~-ne nezarazne bolesti vode}i uzroci morbiditeta i mortaliteta u svetu i zemqi. (25)

Svetske statistike ukazuju da skoro 80% smrtnosti usled hroni~nih bolesti de{avaju se u zemqama urazvoju i nerazvijenim zemqama. Faktori rizika za nastanak komplikacija hroni~nih bolesti i fatalneishode su visoko prisutni kod starijih u Srbiji, kao {to su povi{en krvni pritisak, gojaznost, odsustvo

152

Ne

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

87,4%

7,6%

0,5% 0,5%

3%

Da renta poqoprivrednogzemqi{ta i sl.

Da dodatak zatu}u negu i

pomo}

MOP Pomo} porodice


fizi~ke aktivnosti, itd. Siroma{tvo zdruèno sa neinfomisawem i neznawem zajedno pove}avaju ve} po-stoje}e rizike za nastanak komplikacija i pogor{awe zdravqa.

Starije ène u seoskim sredinama zbog lo{ih ìvotnih navika, neobrazovawa, lo{e ishrane u mla|imgodinama, neredovne zdravstvene kontrole izloène su visokom riziku za patolo{ko starewe i nastanakfunkcionalne zavisnosti, odnosno razli~itih oblika onesposobqenosti.

Iako ovim istraìvawem nije ispitivana objektivna procena zdravstvenog stawa ispitanica, na osno-vu subjektivne tj. „self-report” dijagnoze moè se zakqu~iti da se epidemiolo{ke osobenosti starijih ènana selu ne razlikuju od o~ekivanih. Na pitawe da li imaju neko oboqewe, najve}i broj ispitanica naveoje povi{en krvni pritisak 19,8% i bolesti srca i krvnih sudova 33,8%. Daqe, po u~estalosti izdvajaju serazli~ita reumatska oboqewa 15,2%, dijabetes je prijavilo 9,1% ispitanica, razli~ite vrste digestiv-nih oboqewa prijavilo je 4,0% èna. Interesantan podatak je i da su svega 2 ène prijavile da imaju gi-nekolo{kih problema, a poseta ginekologu je jedna od najre|e obavqanih zdravstvenih kontrola.

Ve}ina ispitanica su fizi~ki pokretne i mogu same da obavqaju svakodnevne aktivnosti ìvota. Setpitawa koji se odnosio na procenu funkcionalnog statusa pokazao je da u preko 90% slu~ajeva ispitanicemogu da obavqaju instrumentalne aktivnosti svakodnevnog ìvota i da imaju relativno o~uvan funkcio-nalni status. Razlika se uo~ava kod obavqawa teìh i zahtevnijih fizi~kih aktivnosti kao {to je obavqa-we lak{ih, odnosno teìh ku}nih poslova. Ispitanice su u 66,2% slu~ajeva istakle da ne mogu da obavqa-ju teè ku}ne poslove kao {to su prawe prozora i veliko spremawe. Procena fukcionalnog statusa stari-jih osoba je neophodna zbog objektivne procene potreba za uslugama za{tite.

Tabela 1. Funkcionalni status - op{tina Kragujevac

Procena kori{}ewa osnovnih vrsta pomagala ukazuje da najve}i procenat starijih èna koriste nao~a-re 30,3%, samo dve osobe koriste aparat za sluh, iako prema proceni anketara 21,2% ispitanica imalo jeproblema sa sluhom. Zubnu protezu koristi 16,2%, {tap 13,1% ispitanica, dok 37,9% ispitanica ne kori-sti ni{ta od pomagala.

153

Instrumentalne aktivnosti DA NE Uz tu|u pomo}

Da iza|e napoqe 94,9 1,5 3,5

Da se kre}e po ku}i 96,5 1,5 2,0

Da koristi toalet 97,0 1,5 1,5

Da se opere i okupa 97,0 1,5 1,5

Da se obu~e i svu~e 97,0 1,5 1,5

Da legne i ustane 96,5 2,0 1,5

Da obavqa lak{e ku}ne poslove(brisawe pra{ine, usisavawe i sl.) 53,5 21,2 25,3

Da obavqa teè ku}ne poslove(prawe prozora, veliko spremawe) 14,6 66,2 19,2


Tabela 2. Problemi sa sluhom i vidom

Kori{}ewe usluga zdravstvene za{tite u ruralnim sredinama pokazao je o~ekivane rezultate i ujednoporaàvaju}e. Specijalizovane usluge zdravstvene za{tite, usluge ku}nog le~ewa, redovni lekarski pre-gledi u najve}em procentu nisu kori{}ene usluge od strane na{ih ispitanica.

Grafikon 4. Da li ste u posledwih godinu dana posetili lekara u najbliòj ambulanti - op{tinaKragujevac

U posledwih godinu dana najve}i broj ispitanica koristio je usluge lekara op{te prakse u ustanovamaprimarne zdravstvene za{tite, odnosno u dostupnoj zdravstvenoj stanici tj. domu zdravqa i to u 97% slu-~ajeva.

Tako|e, 97,5% ispitanica je istaklo da u posledwih godinu dana nisu imale posete ekipa ku}nog le~e-wa.

Pregled kod lekara specijaliste, {to podrazumeva odlazak u gradsku bolnicu, obavilo je 44,9%, dok55,1% ispitanica nije koristilo ovu uslugu zdravstvene za{tite. Diskriminacija starijih osoba kada je upitawu upu}ivawe na specijalisti~ke lekarske preglede nije nepoznat fenomen generalno. [to zbog dis-kriminatorskog odnosa profesionalnog osobqa, kao i ~esto nedovoqne profesionalne edukacije iz obla-sti gerijatrijske prakse, ali i zbog neznawa i neinformisanosti starijih osoba, specijalisti~ki pregle-di ukqu~uju}i savremenu dijagnostiku ostaju ~esto nedostupni starijim osobama. Razlozi su i druge priro-de, a to je ~iwenica da se bolnice i specijalizovane ustanove zdravstvene za{tite nalaze u gradskim cen-trima, odnosno ove vrste specijalizovanih usluga su centralizovane i samim tim nedostupne udaqenijimruralnim sredinama. Slabija saobra}ajna infrastruktura i problemi prevoza, uz prirodnu smawenu funk-cionalnu pokretqivost starijih osoba su razlog vi{e koji specijalisti~ke preglede ~ini mawe dostupnimstarijoj populaciji u seoskim sredinama.

154

Pote{ko}e Procenat

Ima problema sa sluhom 21,3

Ima problema sa vidom 22,8

Nema problema sa sluhom i vidom 55,3

Nepoznato 0,5

Ukupno 100,0

Da 97%

Ne 3%


Grafikon 5. Specijalisti~ki pregledi u posledwih godinu dana - Ni{ki okrug

Ovakvi trendovi zna~ajno uti~u na komplikacije hroni~nih oboqewa u starosti i smrtne ishode kojimogu biti spre~eni. Kvalitet ìvota kod starijih hroni~no obolelih osoba usled ovakvog stava moè bi-ti naru{en.

Grafikon 6. Da li ste u posledwih godinu dana obavili pregled kod privatnog lekara?

Preglede u privatnoj praksi, {to iziskuje pla}awe usluga, obavilo je 23,2% ispitanica, i to su u naj-ve}em procentu ène koje ìve u porodi~noj zajednici sa decom. Naime, od ukupnog broja èna koje su ko-ristile usluge privatnog lekara wih 45,7% ìve u zajednici sa decom, a 37% ìvi sa suprugom. Od ukup-nog broja ispitanica koje su obavile pregled u privatnoj praksi 10,9% osoba ìve same. Ovaj podatak ideu prilog pretpostavci da ène koje ìve u stara~kim i sama~kim doma}instvima u znatno mawoj meri ima-ju pristup ekonomskim, socijalnim, zdravstvenim resursima, {to ih stavqa u neravnopravan i oteàvaju-}i poloàj i izlaè visokom riziku za naru{avawe osnovnih uslova socijalne i zdravstvene sigurnosti.

Redovne zdravstvene kontrole u skladu sa preporukama lekara obavqa 53% ispitanica, a 36,4% delimi~-no. Pretpostavqamo da ove redovne kontrole najve}im delom se odnose na odlazak kod lekara zbog prepisi-vawa lekova, {to se ne bi moglo smatrati visokom odgovorno{}u za sopstveno zdravqe i dobrom prevenci-jom nastanka bolesti. Posebno na to ukazuju podaci o tome kada su posledwi put obavqeni ginekolo{ki pre-gledi. Naime, 79,3% ispitanica je izjavilo da su bile kod ginekologa davno da se i ne se}aju, pre vi{e od 5godina ginekologa je posetilo 12,6%, a u posledwih 6 meseci svega 1% ispitanica je posetilo ginekologa.

[to se ti~e nabavke lekova, najve}i procenat ispitanica obavqaju to same i to 68,2%, ~lanovi poro-dice u 22,2% slu~ajeva nabavqaju potrebne lekove, dok to profesionalne slu`be ku}nog le~ewa rade u6,1% slu~ajeva.

155

Pregledkod lekaraspecijaliste

44,9%

55,1%

NeDa

60

50

40

30

20

10

0

Pregledu privatnojpraksi23,2%

76,8%

NeDa

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0


Na pitawe da li Vam odlazak kod lekara u najbliù ambulantu ili dom zdravqa predstavqa problem ve-}ina ispitanica je odgovorilo da „ne“ i to u 79,8% slu~ajeva, dok problem odlaska kod lekara u potpuno-sti ili delimi~no ima 19,7% ispitanica. Razlozi koji predstavqaju pote{ko}e pri odlasku kod lekara suu jednakoj meri razlozi zdravstvene prirode kao {to su fizi~ka onesposobqenost odnosno polupokretnost(50%) i sa druge strane problemi prevoza i udaqenosti(50%).

Overenu zdravstvenu kwiìcu ima ve}ina ispitanica 93,4%, dok 5,1% ima zdravstvenu kwiìcu kojanije overena i to naj~e{}e zbog nedostatka vremena, a 3 ispitanice nisu imale zdravstveno osigurawe.Najve}i broj ispitanica nije direktan nosilac zdravstvenog osigurawa.

Kori{}ewe usluga iz sistema socijalne za{tite i psihosocijalni status

Ostvarivawe prava na materijalno obezbe|ewe i prava na tu|u negu i pomo}, kao dva zna~ajna vida fi-nansijske pomo}i, koristilo je nekoliko starijih èna kod kojih su postojale socijalne potrebe i koje suìvele same. Na pitawe da li ih je nekada posetio socijalni radnik, 80,8% ispitanica je izjavilo da ni-je nikada, a 17,7% istaklo je da nije, jer nije bilo potrebe. Ovo ukazuje da je verovatno mali procenat onihèna koje su informisane o pravima iz sistema socijalne za{tite. Sigurno je da u najve}em procentu is-pitanica koje nije posetio socijalni radnik nije ni bilo potrebe, ali one nisu uo~ile bitnu razliku iz-me|u ova dva odgovora. U ovakvoj situaciji name}e se dilema da li bi starije ène u slu~aju postojawa po-trebe znale da mogu, i koju vrstu usluge mogu da dobiju. Druga~ije re~eno, u kolikoj meri su starije ène useoskim sredinama informisane da potraè uslugu, odnosno pomo} kada im je potrebna, i sa druge strane ukojoj meri u selima postoje „punktovi“ centara za socijalni rad koji neposredno mogu da obezbede adekvat-nu i potrebnu informaciju. Naime, osnovna tj. primarna zdravstvena za{tita seoskog stanovni{tva obez-be|ena je formirawem zdravstvenih stanica, odnosno ambulanti u seoskim naseqima. Socijalna za{titaseoskog stanovni{tva nije obezbe|ena na isti ili sli~an na~in i usluge socijalne za{tite su centrali-zovane u gradskim centrima.

Drugo i posebno pitawe je koliko se sistem socijalne za{tite svodi na re{avawe potreba ekstremno eg-zistencijalno ugroènih osoba, a koliko na unapre|ewe i o~uvawe socijalnog blagostawa i socijalnogzdravqa. Koliko na{ sistem socijalne za{tite poznaje i/ili obuhvata prevenciju socijalne izolacije iobezbe|uje podr{ku o~uvawu socijalne integracije starijih èna koje ìve u sama~kim doma}instvima se-oskih oblasti.

Usluge gerontodoma}ice nije imala nijedna ispitanica, s tom razlikom {to je 14,1% ispitanica ista-klo da nije bilo potrebe za takvom vrstom usluga.

Analiza podataka o sadràju i obimu socijalnih aktivnosti, koje zna~ajno determini{u stepen socijal-ne integrisanosti, kao mentalno zdravqe, odnosno psihosocijalno blagostawe individue, ukazuje da naj-~e{}i oblik socijalne aktivnosti je u~e{}e u razli~itim vrstama porodi~nih okupqawa u vreme ro|en-dana, slava i sl., pri ~emu ni to nije ~esta tj. svakodnevna aktivnost. Putovawa kao i posete nekim kultur-nim de{avawima gotovo da nisu zastupqene.

Ustanove kulture retko da postoje u seoskim sredinama u Srbiji. Nekada{wi domovi kulture koji su i po-stojali u varo{icama, ili „kulturni centri“ u prostorijama mesnih seoskih zajednica i{~ezli su sa ne-stajawem socijalizma i komunizma gde su postojali vi{e kao regrutni partijski centri, nego kao ustanovekulturnog prosve}ivawa. Intenzivnim migracijama mla|eg stanovni{tva iz sela u gradove i{~ezava pot-puno interesovawe lokalnih autoriteta za organizovawe sadràjnijih, ako ne i bilo kakvih, kulturnihaktivnosti u ruralnim sredinama. [to su sela mawa i udaqenija od centra grada, situacija je lo{ija.

156


Tabela 3. Koliko ~esto u~estvujete u slede}im socijalnim aktivnostima?

Slobodno vreme najve}i broj èna 66,2% provodi uz TV i radio, dok u druèwu sa ~lanovima bliègokruèwa 28,8% ispitanica provodi svoje slobodno vreme, a 3,5% navelo je putovawa kao na~in kori{}e-wa slobodnog vremena i to su uglavnom posete ~lanovima porodice tj. deci koja ìve u gradskim centrima.Fizi~ka aktivnost i razli~iti oblici zabave van ku}e (izlasci) ne postoje kao odgovori.

Grafikon 7. Koliko ~esto ste same?

Na pitawe koliko su ~esto same, 18,7% èna je izjavilo da su ~esto same, 56,6% su istakle da su retkosame i 24,7% da nisu same nikada.

Grafikon 8. Koliko ~esto se ose}ate usamqenim?

Na pitawe koje je sledilo, koliko ~esto se ose}ate usamqenim, 37,4% je odgovorilo da se ponekad ose-}aju usamqenim, 5,1% ~esto i 55,1% da se nikada ne ose}aju usamqenim.

157

Aktivnosti DA ~esto, skorosvakodnevno

Da, retko jednomu par meseci NE

Porodi~na okupqawa 18.7 55.1 25.8

Religiozni obredi 3.5 18.7 77.8

Kra}a putovawa i izleti 2.0 2.0 96.0

Posetili neku kulturnu manifestaciju 1.0 0.5 98.5

56,6%

24,7%18,7%

5,1%

37,4%

55,1%

2,5%

êsto Retko Nikada

Te{ko je re}iNe, nikadaDaDa, ~esto

60

50

40

30

20

10

0

60

50

40

30

20

10

0


U skladu sa o~ekivawima ose}awe usamqenosti je u korelaciji sa bra~nim statusom i ìvotom u sama~-kom, odnosno porodi~nom doma}instvu. Ose}awe usamqenosti je najzastupqenije kod udovica i èna kojeìve u sama~kim doma}instvima. Udovice su izjavile u 61,6% slu~ajeva da se ose}aju ~esto, odnosno pone-kad usamqenim, a ène koje ìve u sama~kim doma}instvima ~ak u 89,6% slu~ajeva su izjavile da se ose}a-ju ~esto, odnosno ponekad usamqenim.

Ose}awa usamqenosti uti~u na subjektivnu procenu zdravqa i zadovoqstva ìvotom, kao i na mental-no zdravqe i sveukupno socijalno blagostawe. Sama~ki ìvot, odsustvo dru{tvenih kontakata i socijal-nih aktivnosti vodi u socijalnu izolaciju i pove}ava mnogobrojne rizike za nastanak depresije koja naru-{ava sveukupno zdravstveno stawe osobe, a zatim pove}ava rizike za pojave razli~itih vidova zanemari-vawa, samozanemarivawa, pa i pojavu zlostavqawa starijih. (9) Iz tih razloga, blagovremena identifi-kacija starijih osoba koje su izloène riziku za socijalnu izolaciju i za naru{avawe mentalnog zdravqauz organizovawe efikasnih usluga psiholo{ke i socijalne podr{ke takvim osobama, najboqi je na~in una-pre|ewa socijalne sigurnosti, koja ne moè da se svodi, kako to naj~e{}e jeste, samo na uslove materijal-ne sigurnosti.

Tako|e, svetske studije ukazuju da rodna pripadnost zna~ajno uti~e na mentalno zdravqe, odnosno psi-hosocijalno blagostawe koje je u korelaciji sa faktorima kao {to su godine starosti i socijalna podr-{ka.(25) Neke studije pokazale su da su depresija i nezadovoqstvo ìvotom kod èna tesno povezani sa ne-gativnim stavovima prema wima, nedostatkom i nepostojawem priznawa za wihov rad, nedostatkom prili-ka za obrazovawe i zaposlewe. Svakako da je rizik za mentalno zdravqe i lo{e psihosocijalno blagosta-we u korelaciji sa indikatorima siroma{tva. (21,25 ) Podaci ovog istraìvawa ukazuju da u grupi ispi-tanica koje su svoju materijalnu situaciju ocenile kao goru nego {to je bila, 85,2% èna su ujedno nezado-voqne ìvotom.

Tabela 4. Ocena materijalne situacije i zadovoqstvo ìvotom

Naime, „zadovoqstvo ìvotom“ svakako nije indikator za procenu mentalnog zdravqa ili depresivno-sti, ali je bitna determinanta psihosocijalnog statusa individue, kao {to ni subjektivna procena mate-rijalne situacije nije indikator siroma{tva. Ali pozitivna korelacija ovih varijabli ide na ruku pret-postavkama da su rizici za mentalno zdravqe povezani sa elementima socio-ekonomske deprivacije.

Subjektivna procena zadovoqstva ìvotom u mnogo ve}oj meri oslikava stvarne uslove ìvota starijihèna u seoskim sredinama, nego drugi podaci. Na pitawe koliko ste zadovoqni sada{wim ìvotom, 4,5%èna je izjavilo da su zadovoqne, u brojkama to je svega 9 ispitanica, 54% starijih ispitanica je izjavi-lo da su prili~no zadovoqne i 41,4% je izjavilo da su nezadovoqne.

158

[ta misliteo va{oj sada{wojmaterijalnojsituaciji?

Zadovoqstvo sada{wim ìvotom

Zadovoqan Prili~nozadovoqan Nezadovoqan Te{ko je re}i Total

Boqa je 15,2% 69,7% 12,1% 3,0% 100,0%

Ista je 5,5% 56,2% 30,1% 8,2% 100,0%

Gora je 0,0% 7,4% 85,2% 7,4% 100,0%

Te{ko je re}i 0,0% 63,1% 23,1% 13,8% 100,0%

Total 4,5% 54,0% 32,3% 9,1% 100,0%


Grafikon 9. Koliko ste zadovoqne svojim sada{wim ìvotom?

Generalno svi podaci, uzimaju}i u obzir i osnovne socio-demografske podatke o obrazovnomstatusu i izvoru prihoda, uz procenu sadràja i intenziteta socijalnih aktivnosti, ukqu~uju-}i i subjektivnu procenu zadovoqstva ìvotom, ve} na prvi pogled ukazuje na zavisnost od po-rodice u svakom pogledu. Bilo kakva iskqu~iva zavisnost (materijalna, socijalna, psiholo-{ka) dovodi u pitawe uslove socijalne sigurnosti starijih èna, naro~ito u uslovima dru{tve-ne tranzicije koje uti~u i na promene tradicionalne porodice, u uslovima intenzivnih rural-no-urbanih migracija mla|eg stanovni{tva i uz tendenciju sve duèg ìvotnog veka èna.

Ovakvoj perspektivi potrebno je dodati i jo{ jedan podatak, a to je subjektivna procena za potrebamarazli~itih vrsta usluga i mogu}nost da se neka usluga plati. Usluge koje su ponu|ene su pomo} u obavqawuku}nih poslova, usluge ku}nog le~ewa i nege, usluge pedikira i manikira, pomo} u spremawu hrane i dono-{ewu namirnica, dolazak radi druèwa, razgovora, pomo} radi odlaska kod lekara, pomo} u nabavci le-kova, aparata za sluh, nao~ara, ili nekog drugog pomagala (navesti). Sve ispitanice su odgovorile da ne-maju potrebu za nekom od navedenih usluga. Ovakav stav, koji pretpostavqamo nije u skladu sa objektivnomprocenom potreba za nekom od usluga, te{ko je objasniti, osim nekim kulturolo{kim obrascima pona{awa.Naime, u tradicionalnoj i patrijarhalnoj kulturi ène se od najmla|ih dana u~e odricawima u korist mu-{kih ~lanova porodice. Dugodi{we odricawe potreba u ime supruga i dece, zatim nepostojawe sopstvenihprihoda, uz ograni~eni pristup ekonomskim porodi~nim resursima, uz neinformisanost o pravima na raz-li~ite vrste usluga i pomo}i, kod starijih èna stvara ose}aj inferiornosti i odre~an stav da im „ni{tanije potrebno“.

Grafikon 10. Da li ste u mogu}nosti da platite neku od usluga?

Odgovor na pitawe da li ste u mogu}nosti da platite neku od usluga ukoliko postoji potreba za tim,42,4% ispitanica je reklo da nije u mogu}nosti, 28,8% ispitanica nije dalo odre|en odgovor i 28,8% jeistaklo da mogu da plate.

159

Ne 42%

Da 29%Drugo 29%

Prili~nozadovoqne

54%

Zadovoqne 4,5%

Nezadovoqne 41,4%

Vrlo zadovoqne 0%

60

50

40

30

20

10

0


Kori{}ewe usluga iz sistema neformalne za{tite

Neformalna podr{ka najblièg socijalnog okruèwa, porodice i prijateqa je najzna~ajniji resurs po-dr{ke, pomo}i i za{tite u postoje}im uslovima. Zna~aj neformalne podr{ke opstaje zbog nedostupnostidrugih formalnih vidova za{tite i zbog niskog stepena informisanosti starijih èna o pravima na raz-li~ite vrste usluga.

Grafikon 11. Ko vam naj~e{}e pomaè u re{avawu pote{ko}a iz svakodnevnog ìvota?

Na pitawe ko vam naj~e{}e pomaè u prevazilaèwu pote{ko}a i obavqawu svakodnevnih aktivnosti,kao {to je nabavka namirnica, spremawe po ku}i, uplata ra~una i sl. u 48,5% slu~ajeva to su suprug i ~la-novi porodice koji ìve u istom doma}instvu. Na drugom mestu su deca i bliì srodnici koji ne ìve uistom porodi~nom doma}instvu i to 35,4%, dok 13,1% ispitanica je izjavilo da im niko ne pomaè u oba-vqawu svakodnevnih aktivnosti i re{avawu pote{ko}a.

Koliki je intenzitet ove neformalne podr{ke govori podatak o u~estalosti pruàwa pomo}i i podr{keu obavqawu svakodnevnih aktivnosti. Na osnovu podataka moèmo zakqu~iti da 75,8% ispitanica ima po-mo} svakodnevno, odnosno svaki put kada je to potrebno, 20,2% ispitanica ima pomo}, ali samo u izuzet-nim prilikama tj. retko i 4% nemaju nikog ko bi im pomogao kada je to potrebno.

160

48,48%35,35%

13,13%

Niko Suprugi ~lanovi

doma}instva

Susedi iprijateqi

Deca i srodnicikoji ne ìve u

istom doma}instvu

Izvori podr{ke i pomo}i u prevazilaèwu svakodnevnih pote{ko}a

3,03%

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t


Grafikon 12. Da li imate nekoga ko vam pomaè uvek kada je to potrebno?

Odnos sa susedima i prijateqima, ispitanice u 80% slu~ajeva opisuju kao bliske odnose i ukazuju na po-stojawe me|usobne pomo}i kad god je to potrebno, dok 17% ispitanica opisuje odnos sa okruèwem kao do-bre odnose uz retko me|usobno pose}ivawe ili pomo}. Neznatan procenat ispitanica nemaju nikakve kon-takte sa susedima.

Podr{ka civilnog sektora vulnerabilnim grupacijama stanovni{tva posledwih godina je u intenziv-nom razvoju. Naàlost, {iroka lepeza usluga pomo}i i podr{ke civilnog dru{tva najdostupnija je u urba-nim sredinama i seoska naseqa ostaju ~esto van doma{aja misija mnogobrojnih nevladinih, neprofitnih ihumanitartnih organizacija i udruèwa gra|ana.

U ispitivanim podru~jima 87,9% ispitanica nisu bile nikada pose}ene od strane predstavnika neke hu-manitarne ili sl. organizacije, od strane volontera, predstavnika Crvenog krsta i sl., dok 97% ispita-nica nije nikada primilo neki oblik pomo}i, podr{ke ili usluge od civilnog dru{tva.

III - 2 Starije ène u seoskim sredinama Ni{kog okruga (jugoisto~na Srbija)

Istraìvawe uslova zdravstvene i socijalne sigurnosti starijih èna u seoskim sredinama ju`ne Sr-bije sprovedeno je na teritoriji op{tine Ni{ i teritorije op{tine Mero{ina, i to u seoskim naseqimaGorwa Topaonica (op{tina Ni{) i Obla~ina i Beli~evac (op{tina Mero{ina). Ispitivawem je obuhva}e-no 200 èna starosti 65 i vi{e godina.

Osnovni socio-demografski podaci

Mero{ina je mala op{tina koja se nalazi u jugoisto~nom delu Srbije i pripada Ni{kom okrugu; ima 27seoskih naseqa, ukupno 14.812 stanovnika. Zastupqenost starih osoba sa 65 i vi{e godina u ukupnom sta-novni{tvu op{tine je visoko i iznosi 23,2%; prose~na starost stanovni{tva je 42,9 godina. Naseqe Bali-~evac prema podacima posledweg popisa ima 1185 stanovnika i prose~nu starost stanovni{tva 41,7 godi-na. Naseqe Obla~ina ima ukupno 443 stanovnika i prose~nu starost stanovni{tva 46,6 godina. S obziromna demografsku strukturu stanovni{tva i teritorijalnu pripadnost op{tine Mero{ina Ni{kom okrugu,kao i da je anketirawe sprovedeno delom na teritoriji op{tine Ni{, tj. u nasequ Gorwa Topaonica, dobi-jenim rezultatima generalizova}e se saznawa o uslovima socijalne i zdravstvene sigurnosti starijih è-na u seoskim sredinama Ni{kog okruga.

Prose~na starost ispitivane populacije je 73,91 godina. Osnovni podaci o bra~nom statusu ispitanicaukazuju da 51,5% starijih èna ìvi u braku, 44,5% su udovice, i neznatan je procenat neudatih starijih

161

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

Intenzitet podr{ke i pomo}i

Da, svakodnevno

75,76%

20,20%

4,04%

Retko, i samo uizuzetnim prilikama

Ne, nemam nikoga


osoba 2,5%, odnosno razvedenih 1,5%. Najve}i procenat ispitanica ima dvoje ìvoro|ene dece i to 61%,dok jedno dete ima 13%. Bez dece bilo je 10,5% ispitanica. U odnosu na broj ìvoro|ene dece podaci serazlikuju izme|u centralne i jugoisto~ne Srbije.

Grafikon 1. Broj ìvoro|ene dece - Ni{ki okrug

Dok je u Kragujevcu pribli`no jednak procenat ispitanica sa jednim odnosno dvoje ìvoro|ene dece, uNi{u je zna~ajno ve}i procenat ispitanica sa dvoje dece u odnosu na ispitanice sa jednim detetom.

Grafikon 2. Broj ìvoro|ene dece (Kragujevac)

Podaci o obrazovnoj strukturi ispitanica u skladu su sa o~ekivanim. Najvi{e je ispitanica sa nepot-punom osnovnom {kolom 44,5% i mnogo vi{e ispitanica bez {kole je na teritoriji Ni{kog okruga 33,5%,{to je vi{e nego u Kragujevcu. Osnovno {kolsko obrazovawe imalo je ukupno 16% starijih èna.

162

Pro

cena

t

60

40

20

0

50

40

30

20

10

0

10,5%

9,09%

32,32%

45,45%

13,13%

13,0%

61,0%

15,5%

Troje i vi{e deceDvoje deceJedno deteBez dece

Troje i vi{e deceDvoje deceJedno deteBez dece

Pro

cena

t


Grafikon 3. Obrazovna struktura

Na teritoriji jugoisto~ne Srbije mnogo je ve}i procenat starijih ènskih osoba koje ne znaju da pi{u40,5% i ne znaju da ~itaju 51% u odnosu na centralnu Srbiju.

Zbog nièg obrazovnog statusa starijih èna u selima Ni{kog okruga, o~ekivali smo da }e broj doma}i-ca biti zastupqeniji, {to je i potvr|eno (75,5% ispitanica su doma}ice). Poqoprivredom se tokom ì-vota bavilo svega 12,5% ispitanica, nekvalifikovanih radnica je bilo 6,0% i u brojevima jedan intelek-tualni radnik.

Grafikon 4. Glavno zanimawe Kragujevac i Ni{ki okrug

Li~nu penziju kao izvor primawa na teritoriji Ni{kog okruga ima 22,5% starijih èna, dok najve}iprocenat 43,5% ispitanica nema redovan izvor prihoda, odnosno finansijski zavise od porodice, a 29%udovica ima porodi~nu penziju kao izvor prihoda. Utisak je da su starije ène u jugoisto~nom delu Srbijemnogo svesnije svoje ekonomske zavisnosti od ~lanova porodice jer su ~e{}e direktno odgovarale da nema-ju nikakav redovan izvor prihoda i da zavise od porodice. To se vidi i na osnovu odgovora na pitawe o do-datnom izvoru prihoda gde je 25% starijih èna izjavilo da imaju materijalnu pomo} porodice, u odnosuna centralnu Srbiju gde je svega 3% èna izjavilo da uìvaju materijalnu podr{ku porodice. U ukupnombroju ispitanica 72% nema nikakav dodatni izvor prihoda.

163

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Nepotpuna O[

69,2

44,5

17,716

15,5

0,5 0,5

11,6

33,5

O[ SSS

Kragujevac Ni{ki region

V[S Bez {kole

80

70

60

50

40

30

20

10

0

Kragujevac Ni{ki region

Doma}ica

67,7%75,5%

30,3%

12,5%

1%

6%

0,5%3,5%

0,5% 0,5% 0% 0%

Poqoprivrednik NK radnik KV radnik Intelektualniradnik

Ostalo


Tabela 1. Izvor prihoda - Ni{ki okrug

Tabela 2. Dodatni izvor prihoda - Ni{ki okrug

Pretpostavku da me|u osobama bez redovnih prihoda ima najvi{e onih bez osnovnog obrazovawa i da jeneobrazovawe jedna od zna~ajnih determinanti li~ne ekonomske deprivacije potrv|uje i podatak da je me-|u ispitanicama koje nemaju prihode, tj. zavise od porodice 52,9% je sa nepotpunom osnovnom {kolom i37,9% bez {kole.

[to se ti~e veli~ine doma}instva i na~ina ìvota starijih èna u ruralnim oblastima jugoisto~ne Sr-bije, podaci ukazuju da 57% ispitanica ìvi u porodi~nom doma}instvu sa jo{ dve i vi{e osoba, 24% sta-rijih èna ìvi u doma}instvu sa jo{ jednom osobom, tj. u dvo~lanom doma}instvu, i to su najve}im delomstara~ka doma}instva starijih èna i supru`nika, dok 18,5% ispitanica ìve same tj. u sama~kim stara~-kim doma}instvima. Od ukupnog broja udovica 69,7% ìve u zajednici sa decom i 30,3% ìve same, {to sva-kako ima uticaja na wihove boqe uslove socijalne i zdravstvene sigurnosti u godinama starosti.

Utisak je da je zastupqenost ìvota u vi{e~lanim porodi~nim doma}instvima sa decom ne{to ~e{}a po-java na jugoistoku Srbije, nego u centralnoj Srbiji. Ova ~iwenica moè se objasniti intenzivnijim utica-jem tradicionalne patrijarhalne kulture na jugoistoku zemqe, ali i uslovima ekonomske nerazvijenostiregiona i siroma{tva koje sporije uti~e na modernizaciju porodice.

[to se ti~e vlasni{tva nekretnina, 22,5% ispitanica su vlasnice ku}e u kojoj ìve, 68,5% ispitani-ca ìve u ku}i koja je u porodi~nom vlasni{tvu supruga i dece i 7% ispitanica ìve u domu koji je u vla-sni{tvu dece. Kvalitet fizi~kog okruèwa, odnosno uslova ìvota nije procewivan detaqno, ali osnov-ni podaci o posedovawu minimalnih standarda, kao {to su kupatilo i toalet u ku}i, telefon i odvojenaspava}a soba, ukazuju da 96,5% ispitanica ìve u pristojnim uslovima, odnosno 4,5% ispitanica nisuimale zadovoqene minimalne ìvotne standarde kao {to su toalet u ku}i i odvojena spava}a soba.

164

Broj Procenat

Li~na penzija 45 22,5

Porodi~na penzija 58 29,0

Socijalna pomo} 10 5,0

Zavisnost od porodice 87 43,5

Ukupno 200 100,0

Dodatni izvor prihoda Broj Procenat

Ne 144 72,0

Da, renta poqoprivrednogzemqi{ta i sl. 5 2,5

Da, dodatak na tu|u negu i pomo} 0 0

Materijalno obezbe|eweporodice 1 ,5

Pomo} porodice 50 25,0

Drugo 0 0

Total 200 100,0


Kori{}ewe zdravstvene za{tite i zdravstveni status

Podaci o zdravstvenom statusu, odnosno prisutnim zdravstvenim tegobama kod ispitanica putem subjek-tivnog iskaza o dijagnostikovanim oboqewima bilo je te{ko dobiti kod velikog broja ispitanica u Ni-{kom okrugu, za razliku od ispitanica na teritoriji op{tine Kragujevac. Naime, 54,5% ispitanica je iz-javilo da nema nikakvo dijagnostikovano oboqewe, odnosno 18,5% je istaklo da pati od hipertenzije, 9%ima neko od kardiovaskularnih oboqewa, 4,5% boluje od dijabetesa, 11,5% ispitanica boluje od reumat-skih bolesti i 2% imaju neko od cerebrovaskularnih oboqewa. Na osnovu prikupqenih podataka te{ko jegeneralizovati saznawe o naj~e{}im oboqewima starijih èna na ispitivanom podru~ju, jer pretposta-vqamo da su iskazi o nepostojawu oboqewa nerealni, a u prilog tome idu i podaci o funkcionalnom sta-tusu ispitanica. Obja{wewe moèmo da na|emo u podacima o stepenu kori{}ewa usluga zdravstvene za-{tite koji su pokazali poraàvaju}e rezultate o kontroli zdravqa kod na{ih ispitanica. Na osnovu do-bijenih podataka da se pretpostaviti da su kardiovaskularna oboqewa vode}i uzrok morbiditeta kod is-pitivane populacije, {to je u skladu sa svetskim i nacionalnim epidemiolo{kim statistikama.

Podaci o funkcionalnom statusu ispitanica, ~ija je procena neophodna zbog objektivne procene potre-ba za uslugama za{tite ukazuje na lo{iji status u odnosu na starije ène u Kragujevcu. Iz tabele se vidi daizvestan procenat starijih èna ima problema sa osnovnim aktivnostima svakodnevnog ìvota, odnosnoda imaju probleme u samostalnom obavqawu elementarnih aktivnosti kao {to su obla~ewe i svla~ewe, od-nosno odràvawe li~ne higijene.

Tabela 3. Funkcionalni status - Ni{ki okrug

Procena kori{}ewa osnovnih vrsta pomagala ukazuje da najve}i procenat ispitanica koristi {tap, da-kle da veliki procenat ima problema sa pokretqivo{}u i to 32,5%, zatim 26,5% ispitanica koristi na-o~are, 7% koristi aparat za sluh, zubnu protezu koristi 12% i 21% starijih èna ne koristi ni{ta od po-magala.

Obim kori{}ewa usluga zdravstvene za{tite moè da objasni nerealnu subjektivnu procenu o dijagno-stikovanim oboqewima. Naime, poseta lekarima op{te medicine je najzastupqenija i u posledwih godi-nu dana, 80,5% je posetilo lekara u najbliòj ambulanti, odnosno domu zdravqa. Ne treba zaboraviti daje naj~e{}i razlog odlaska kod lekara op{te prakse prepisivawe recepata za lekove. Dok ukupno 19,5%ispitanica nije u posledwih godinu dana posetilo lekara uop{te.

165

Instrumentalne aktivnosti DA NE Uz tu|u pomo}

Da iza|e napoqe 92,5 1,0 6,5

Da se kre}e po ku}i 99,5 0,5

Da koristi toalet 95,0 0,5 4,5

Da se opere i okupa 83,0 3,0 14,0

Da se obu~e i svu~e 85,5 2,5 12,0

Da legne i ustane 91,5 1,0 7,5

Da obavqa lak{e ku}ne poslove(brisawe pra{ine, usisavawe) 72,0 7,5 20,5

Da obavqa teè ku}ne poslove(prawe prozora, veliko spremawe stana) 44,5 32,0 23,5


Grafikon 4. Poseta lekaru u najbliòj ambulanti (domu zdravqa) - Ni{ki okrug

Grafikon 5. Specijalisti~ki pregledi u posledwih godinu dana - Ni{ki okrug

Pregled kod lekara specijaliste u posledwih godinu dana obavilo je 29% ispitanica, dok 71% nije bi-lo ni na kakvom specijalisti~kom pregledu.

Usluge ku}nog le~ewa u posledwih godinu dana koristilo je 14%.

Preglede u privatnoj praksi u posledwih godinu dana obavilo je svega 14,5% ispitanica i to je zna~aj-no mawe u odnosu na ispitanice u centralnoj Srbiji. Na pitawe da li obavqate redovne zdravstvene pre-glede u skladu sa preporukom lekara zna~ajno mali procenat ispitanica je odgovorio da redovno obavqapreglede i to svega 21,5%, negativan odgovor dalo je 74,5% i delimi~no svega 4% ispitanica. Posete gi-nekologu najve}i procenat 95% ispitanica je obavilo davno da se i ne se}aju, dok 2,5% ispitanica ovajpregled su obavile u posedwe 3 godine.

166

Pro

cena

tP

roce

nat

Da Ne

19,50%

80,50%

Da li ste u posledwih godinu dana posetili lekara u najbliòj ambulanti?

100

80

60

40

20

0

Da li ste u posledwih godinu dana obavili pregled kod lekara specijaliste?

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

29,0%

71,0%

Da Ne


Na pitawe da li odlazak do najbliè ambulante predstavqa pote{ko}u, 38% ispitanica od ukupnog bro-ja je istaklo da odlazak predstavqa problem, 4,5% ispitanica se opredelilo za odgovor- delimi~no pred-stavqa problem i 57,5% je izjavilo da nema problema pri odlasku do najbliè ambulante tj. zdravstveneustanove. Od ukupnog broja ispitanica koje su istakle da im odlazak do najbliè zdravstvene ustanovepredstavqa problem 66,67% je kao glavni razlog navelo probleme prevoza, dok u 28,74% slu~ajeva razlo-zi su funkcionalna onesposobqenost tj. razli~iti zdravstveni problemi koji ograni~avaju funkcionalnuosposobqenost ispitanica. Kod 3,45% ispitanica razlozi su druge prirode kao {to je nedostatak vreme-na i sl.

Grafikon 6. Ako Vam odlazak do najbliè ambulante predstavqa problem, navedite razlog.

Da dostupnost usluga zdravstvene za{tite starijim ènama na ispitivanom podru~ju predstavqa pote-{ko}u moè se zakqu~iti i na osnovu podataka o tome kako nabavqaju potrebne lekove. Ukupno 60% ispi-tanica je istaklo da ~lanovi porodice nabavqaju potrebne lekove, ekipe ku}nog le~ewa pruàju ovu uslu-gu kod 11% ispitanica i 4,55% starijih èna ima podr{ku i pomo} suseda i prijateqa kada je potrebno na-baviti lekove.

Dobijeni rezultati o osnovnim osobenostima zdravqa i funkcionalne sposobnosti, kao i stepena kori-{}ewa zdravstvene za{tite za starije ène na teritoriji Ni{kog okruga razlikuju se od istih podataka ostarijim ènama iz seoskih sredina sa teritorije op{tine Kragujevac. Na podru~ju seoskih naseqa Ni{kogokruga, starije ène zna~ajno su mawe koristile usluge zdravstvene za{tite, posebno specijalizovanezdravstvene usluge. To u velikoj meri obja{wava iskaze o nepostojawu dijagnostikovanih oboqewa, ali izna~ajno lo{iji funkcionalni status ispitanica. Funkcionalna onesposobqenost, bilo da je delimi~naili potpuna, zajedno sa nedovoqno razvijenom saobra}ajnom infrastrukturom oteàvaju dostupnost uslu-ga za{tite starijim osobama ciqnog podru~ja. Ispitanice iz jugoisto~ne Srbije i same su istakle da imodlazak kod lekara predstavqa pote{ko}u.

Rizike za naru{avawe zdravstvenog stawa, nastanak komplikacija, zanemarivawe potreba i sli~no,zna~ajno umawuje podr{ka ~lanova porodice i neformalne socijalne mreè. Na ovaj na~in potv|ene supretpostavke da u uslovima niskog ìvotnog standarda, ekonomske nerazvijenosti, nepostojawa adekvatnesaobra}ajne infrastrukture u ruralnim oblastima, podr{ka i pomo} neformalne socijalne mreè, odno-sno ~lanova porodice, prijateqa i suseda ima presudnu ulogu u o~uvawu bazi~ne zdravstvene i socijalnesigurnosti.

167

Pro

cena

t

60

40

20

0

28,74%

66,67%

3,45%

Funkcionalnaonesposobqenost

Nedostatakvremena

Pote{ko}evezane za prevoz


Pitawe koje se name}e je koliko se jo{ dugo profesionalne slu`be, kao i lokalni politi~ki autorite-ti mogu oslawati na neformalnu podr{ku ~lanova porodice u o~uvawu osnovne zdravstvene i socijalne si-gurnosti starijih èna u ruralnim podru~jima. Druga~ije re~eno, u kojoj meri politika decentralizacijeusluga za{tite i pove}awe dostupnosti usluga za{tite svim kategorijama stanovni{tva i u svim podru~-jima prati intenzivan trend demografskog starewa sela i intenzivan porast broja stara~kih doma}insta-va u seoskim podru~jima.

Kori{}ewe usluga iz sistema socijalne za{tite i psihosocijalni status starijih èna

Pravo na materijalno obezbe|ewe tj. socijalnu pomo} kao redovan i jedini izvor prihoda koristilo je5% ispitanica, dok ovu vrstu materijalnog obezbe|ewa kao dodatni izvor prihoda koristila je samo jed-na ispitanica. Korisnika prava na tu|u negu i pomo} me|u ispitanicama nema. Kao i na teritoriji op{ti-ne Kragujevac, korisnici prava na materijalno obezbe|ewe su starije ène koje su se nalazile u stawimasocijalne potrebe, tj. egzistencijalno veoma ugroène i koje ìve same. Socijalni radnici su, u ne{to ve-}oj meri, pose}ivali ispitanice Ni{kog okruga i 15,5% starijih èna je izjavilo da ih je posetio soci-jalni radnik, 79,5% nije nikada posetio socijalni radnik, a 5% ispitanica je istaklo da za posetom nijebilo potrebe. Usluge pomo}i u ku}i koristilo je 2,5% ispitanica, {to nije bilo o~ekivano, s obzirom na~iwenicu da su usluge gerontodoma}ice retko dostupne u seoskim sredinama, dok 3% starijih èna je is-taklo da nije postojala potreba za ovom vrstom usluge iz sistema socijalne za{tite. Iako je kori{}eweusluga iz sistema socijalne za{tite neznatno zastupqeniji u seoskim sredinama Ni{kog okruga, i daqe po-stoji visoka nesrazmera izme|u stepena kori{}ewa resursa i potreba {to }e se kasnije videti i na osno-vu iskazane subjektivne procene za uslugama za{tite, podr{ke i pomo}i.

Za razliku od ispitivane populacije u centralnoj Srbiji gde nije pokazana spremnost niti voqa stari-jih èna za izja{wavawem o postoje}im potrebama za uslugama za{tite, pomo}i ili podr{ke, starije è-ne Ni{kog okruga u mnogo ve}oj meri su iskazale svoj stav o postoje}im potrebama. Ubedqivo najzastupqe-nija potreba je pomo} u nabavci lekova i takvu potrebu je iskazalo 60,5% ispitanica, 59,5% èna je izja-vilo da im je potrebna pomo} radi odlaska kod lekara, 53% ispitanica je tako|e izjavilo da su im potreb-ne usluge ku}nog le~ewa i nege. Interesantan podatak je da 39% ispitanica ima potrebu za pomo}i u oba-vqawu ku}nih poslova, a preko 51% osoba ima potrebu za uslugama {i{awa, se~ewa noktiju na nogama u ku-}i. Tako|e, 24,5% starijih èna nije krilo svoju potrebu za razli~itim vrstama psihosocijalne podr{kekao {to je dolazak radi druèwa, razgovora i sli~no.

Tabela 5. Subjektivna procena potreba za razli~itim vrstama usluga za{tite, pomo}i i podr{ke - Ni{ki okrug

168

Pomo} u obavqawu ku}nih poslova(~i{}ewe, spremawe, dono{ewe ogreva) 122 61,0 78 39,0

Ku}no le~ewe i nega 94 47,0 106 53,0

Usluge u ku}i – {i{awe,brijawe, se~ewe noktiju na nogama 97 48,5 103 51,5

Spremawe ili dono{ewe hrane 144 72,0 56 28,0

Dolazak radi razgovora, ~itawanovina ili kwige, druèwe 151 75,5 49 24,5

Pomo} radi odlaska kod lekara 81 40,5 119 59,5

Pomo} u nabavci lekova 79 39,5 121 60,5

Aparat za sluh 163 81,5 37 18,5

Nao~are 144 72,0 56 28,0

Drugo pomagalo 170 85,0 30 15,0

NE DA

Broj Procenat Broj Procenat Da li imate potrebu za nekomod slede}ih usluga?


U ukupnom broju ispitanica 32% je izjavilo da mogu da plate neku od usluga, dok i daqe najve}i proce-nat nije u situaciji da plati bilo koju vrstu usluge (64,5%). U skladu sa o~ekivawima, me|u ènama koje suizjavile da mogu da plate 93,8% ìve u zajednici sa supru`nikom odnosno sa decom, a samo 4 ène koje ì-ve same izjavile su da mogu da plate neku od usluga. To je jo{ jedan podatak koji ukazuje na visoku ekonom-sku zavisnost starijih èna od ~lanova porodice.

Analiza podataka koji se odnose na socijalne aktivnosti i zadovoqstvo ìvotom ukazuju tako|e na ~i-wenicu da je neformalna socijalna mreà najzna~ajniji humani resurs u o~uvawu kvaliteta ìvota u sta-rijoj ìvotnoj dobi èna. Najzastupqeniji oblik socijalne aktivnosti je u~e{}e u porodi~nim okupqawi-ma, ali i to je u 55% slu~ajeva retko tj. jednom u par meseci, 26,5% ne u~estvuje nikada u porodi~nim oku-pqawima i svega 18,5% je izjavilo da ~esto tj. svakodnevno u~estvuje u porodi~nim okupqawima. U~estvo-vawe u religioznim obredima u smislu odlaska u crkvu ne{to je zastupqenije u Ni{kom okrugu nego na te-ritoriji op{tine Kragujevac. Rezultati su slede}i: 32,5% u~estvuje retko, 17% u~estvuje ~esto i 50,5%nikada ne upra`wava ovaj vid socijalne angaòvanosti. Putovawa i poseta kulturnim manifestacijama suretko zastupqene u sadràju socijalnih aktivnosti starijih èna u seoskim sredinama.

Tabela 6. Da li ste u posledwih godinu dana u~estvovali ili posetili neku od aktivnosti - Ni{ki okrug

Slobodno vreme najve}i broj èna provodi uz TV, u 60% slu~ajeva, dok 38% je izjavilo da slobodno vre-me provodi u druèwima sa prijateqima i kom{ijama. Fizi~ke aktivnosti i zabava van ku}e gotovo da nepostoje kao vid provo|ewa slobodnog vremena.

Ukupno 61% starijih èna je izjavilo da su retko same, a 27,5% da su ~esto same. Ose}awe usamqenostije prisutno kod 23% ispitanica ponekad, a 13,5% èna se ose}aju ~esto usamqenim.

Grafikon 6. Koliko ste ~esto same - Ni{ki okrug

169

Socijalne aktivnosti Da, ~esto Da, retko jednomu par meseci NE, nikada

Porodi~na okupqawa 18,5 55,0 26,5

Religiozni obredi 17,0 32,5 50,5

Kra}a putovawai izleti 5,5 6,0 88,5

Posetili nekukulturnu manifestaciju 4,0 6,0 90,0

70

60

50

40

30

20

10

0 êsto

27,5%

61%

10%

Retko Nikada


Grafikon 7. Koliko ~esto se ose}ate usamqenim - Ni{ki okrug

Subjektivna procena materijalnog poloàja ukazuje da 11% starijih èna aktuelnu materijalnu situa-ciju ocewuje kao dobru, 52,5% ispitanica kao zadovoqavaju}u, dok 21% je izjavilo da im je materijalnipoloàj lo{. Pore|ewe materijalne situacije u odnosu na period od pre deset godina ukazuje da je pogor-{awe sveprisutno. Naime, 57,5% ispitanica je izjavilo da im je materijalna situacija gora u pore|ewu saonom od pre deset godina, 33,5% da je ista i svega 4,5% da je boqa. Isto toliko ispitanica bilo je neod-lu~no, odnosno izjavile su da je te{ko re}i.

Grafikon 8. Pore|ewe materijalne situacije u odnosu na period pre deset godina - Ni{ki okrug

Te{ko je zakqu~iti u kolikoj meri je ovakva subjektivna procena vezana za proces starewa, a koliko jeposledica ekonomske krize u zemqi koja je pogodila sve slojeve stanovni{tva.

Subjektivna procena zadovoqstva ìvotom kod starijih èna u seoskim sredinama Ni{kog okruga poka-zuje da je 40% osoba nezadovoqno svojim sada{wim ìvotom, 10% je istaklo da je te{ko re}i i 39% su pri-li~no zadovoqne, odnosno 10,5% su zadovoqne.

170

70

60

50

40

30

20

10

0Da, ~esto

13,5%

23%

59%

1,5%

Da, ponekada Ne, nikada Te{ko je re}i

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Kako biste ocenili materijalnu situaciju u odnosu na period od pre 10 godina?

4,52%

Boqa je Ista je Gora je Te{ko je re}i

33,67%

57,79%

4,02%


Grafikon 9. Koliko ste zadovoqne svojim sada{wim ìvotom - Ni{ki okrug

Kori{}ewe usluga iz sistema neformalne za{tite

O zna~aju neformalne podr{ke ukazali su mnogobrojni drugi podaci ovog istraìvawa. ^lanovi poro-dice i najblièg okruèwa naj~e{}e se pojavquju kao resursi pomo}i i podr{ke, bilo da je u pitawu ma-terijalna odnosno finansijska pomo}, pomo} u nabavci lekova, pomo} pri odlasku kod lekara, podr{ka ipomo} u obavqawu instrumentalnih aktivnosti svakodnevnog ìvota, itd. Osim ovih posrednih podataka,na ovu ~iwenicu ukazuju i neposredni odgovori na pitawe ko je naj~e{}i izvor pomo}i i podr{ke u preva-zilaèwu svakodnevnih ìvotnih aktivnosti. I na teritoriji Ni{kog okruga ispitanice su izjavile da suto u najve}em procentu 46,5% suprug i ~lanovi porodi~nog doma}instva, zatim su to u 30,5% slu~ajeva de-ca i srodnici koji ne ìve u istom porodi~nom doma}instvu i u 15% slu~ajeva ne postoji niko. Aktivistihumanitarnih organizacija pojavquju se kao resurs pomo}i retko, svega u 4% slu~ajeva tj. kod 8 osoba.

Ukupno 72,5% ispitanica Ni{kog okruga je izjavilo da svakodnevno imaju podr{ku od nekog iz najbliègokruèwa, odnosno svaki put kada je to potrebno, 13,5% ima podr{ku iz okruèwa retko tj. u izuzetnimprilikama i 13% je izjavilo da nema nikoga u okruèwu ko bi pruìo pomo} i podr{ku u prevazilaèwusvakodnevnih pote{ko}a. I to su naj~e{}e supru`nik 45,1% i deca 46,9%. Susedi i prijateqi se pojavqu-ju u 7,4% slu~ajeva kao zna~ajan resurs pomo}i.

[to se ti~e odnosa sa susedima, 63,5% ispitanica taj odnos opisuje kao blizak i ukazuje na postojaweme|usobne podr{ke i pomo}i, {to je zna~ajno ve}i procenat nego {to je to slu~aj u Kragujevcu, dok 33,5%ispitanica Ni{kog okruga odnos sa susedima opisuje kao dobar, ali bez postojawa uzajamne pomo}i, podr-{ke, poseta i sl.

I na teritoriji op{tina Ni{ i Mero{ina dostupnost usluga civilnog sektora u seoskim sredinama je naniskom nivou. Ukupno 82,5% osoba je izjavilo da ih nikada nije posetio aktivista neke civilne organiza-cije. Tako|e 88,5% ispitanica nije nikada primilo neku vrstu pomo}i i podr{ke od civilne organizaci-je. Isti broj starijih èna je izjavio da bi prihvatile neku vrstu pomo}i i podr{ke od nevladinih, huma-nitarnih i sl. neprofitnih organizacija.

171

40%

35%

30%

25%

20%

15%

10%

5%

0%Zadovoqna

10,50%

39% 40%

0%

10%

Prili~nozadovoqna

Nezadovoqna Vrlo zadovoqna

Te{ko je re}i


IV DISKUSIJA

Rezultati ovog istraìvawa potvrdili su ve}inu polaznih pretpostavki i ve}ina nalaza je u skladu sao~ekivawima, kao i ve} postoje}im saznawima o starijoj populaciji èna u seoskim oblastima nerazvije-nih, odnosno zemaqa u razvoju. Nizak obrazovni status, visok procenat nepismenosti, nepostojawe redov-nih i li~nih izvora prihoda, {to zna~i istovremeno nepostojawe li~nog penzionog osigurawa, neposedo-vawe nekretnina ili udela u vlasni{tvu nekretnina imaju za posledicu nizak socio-ekonomski status ipredisponiraju lo{e uslove za ostvarivawe prava na zdravstvenu i socijalnu sigurnost starijih èna useoskim sredinama. Posledica ovakvih tendencija ne predstavqa samo rizik za materijalno siroma{tvo,ve} i ve}u verovatno}u za socio-kulturno, psiholo{ko i duhovno siroma{tvo.

Ve}ina starijih èna ispitivanog podru~ja nisu nosioci zdravstvenog i socijalnog osigurawa ve} suosigurana lica preko supru`nika. Sa formalno pravne ta~ke gledi{ta, dràva i lokalna samouprava suobezbedili preduslove zdravstvene i socijalne sigurnosti. Me|utim, pravo na formalno osigurawe nezna~i i stvarnu sigurnost. U prilog toj tezi idu podaci o obimu kori{}ewa usluga za{tite, posebno spe-cijalizovane zdravstvene za{tite. Kako smo i pretpostavili obim kori{}ewa usluga zdravstvene za{ti-te je nizak u oba regiona, i ne{to niì na teritoriji Ni{kog okruga. Implikacije su lo{iji funkcional-ni status koji nastaje usled pogor{awa zdravstvenog stawa i ve}a zastupqenost potrebe za posebnim uslu-gama za{tite, pomo}i i podr{ke.

Naime, na osnovu dobijenih podataka o zastupqenosti oboqewa tj. potvr|enih dijagnoza te{ko da moè-mo generalizovati saznawa o zdravstvenom stawu ispitanica. Na teritoriji op{tine Kragujevac, starijeispitanice su u ve}oj meri poznavale svoje zdravstveno stawe, ali one su i u ve}em procentu kontrolisa-le svoje zdravqe tj. koristile usluge zdravstvene za{tite. Moèmo da pretpostavimo da je ovakva kontro-la zdravqa uticala na boqu funkcionalnu osposobqenost starijih èna iz seoskih sredina Kragujevca.Kao i {to moèmo da pretpostavimo da je nizak stepen kori{}ewa usluga kod Ni{lijki imao za poslediculo{iji funkcionalni status. U istom kontekstu mogli bismo da objasnimo subjektivnu procenu potreba zauslugama za{tite, kada u situaciji slabije kontrole zdravqa ~e{}e dolazi do komplikacija i naru{ava-wa funkcionalne osposobqenosti, pa samim tim i do porasta potreba za razli~itim uslugama za{tite, po-mo}i i podr{ke, {to je bio slu~aj kod starijih èna na teritoriji Ni{kog okruga.

Zdravstveno stawe jeste delom posledica procesa starewa i propadawa mnogobrojnih biolo{kih i psi-holo{kih funkcija, ali i delom rezultat op{te nebrige o zdravqu. Te{ko da ovu ~iwenicu moèmo pripi-sati iskqu~ivo odsustvu li~ne odgovornosti na{ih ispitanica za sopstveno zdravqe. Kako smo videli, po-sete lekarima u najbliòj ambulanti ili zdravstvenoj stanici postoje u skoro 80% slu~ajeva na oba ispi-tivana podru~ja. Pitawe koje se name}e jeste u kojoj meri je nizak procenat kori{}ewa specijalizovanihzdravstvenih usluga starijih èna na selu posledica fizi~ke udaqenosti gradskih bolnica i specijali-zovanih ustanova i problema vezanih za prevoz, a u kojoj meri je prisutno odsustvo upu}ivawa na specija-listi~ke preglede od strane profesionalnog osobqa seoskih ambulanti. Fizi~ka udaqenost i pote{ko}evezane za saobra}ajnu infrastrukturu jesu razlog lako vidqiv i merqiv. Me|utim, latentni uzroci moguda se nalaze i u predrasudama i stereotipima o starima i starewu. (9) Predrasude da starost neminovnozna~i i bolest i prepisivawe svakog simptoma bolesti procesu starewa od strane profesionalnog osobqanekada neopravdano rezultira uskra}ivawem savremenih dijagnosti~kih procedura ovoj populaciji, i/iliuskra}ivawem potrebnih informacija („To je starost, {ta se tu moè“).

Posledice neblagovremene i kvalitetne zdravstvene brige jeste naru{avawe zdravstvenog stawa kojepove}ava rizike za nastanak funkcionalne onesposobqenosti, hospitalizaciju ili ~ak trajnu instituci-onalizaciju. Na ovaj na~in ne samo da se naru{ava kvalitet ìvota u starosti, ve} to uobi~ajeno moè davodi i pove}awu tro{kova za{tite.

Briga o zdravqu starijih je specifi~na i po tome {to usled ve}e zastupqenosti hroni~nih oboqewa imultiple patologije u starosti, ova grupacija stanovni{tva ima ve}u potrebu za kontinuiranim le~ewemi negom, nego za akutnim zbriwavawem, koje se najadekvatnije obezbe|uje uslugama ku}nog le~ewa i nege.

172


Populacija starih jeste najve}i korisnik usluga ku}nog le~ewa i nege.(27) Da su usluge ku}nog le~ewa i ne-ge me|u prioritetnim potrebama da se zakqu~iti i na osnovu podataka o subjektivnoj proceni potreba sta-rijih èna u Ni{kom okrugu. Najzastupqenija iskazana potreba starijih èna u seoskim sredinama Ni{kogregiona je potreba za ku}nim le~ewem, pomo} radi odlaska kod lekara i pomo} u nabavci lekova.

Zastupqenost usluga iz sistema socijalne za{tite u seoskim sredinama ispitivanog podru~ja je na ni-skom nivou. Kao nosilac prava, pravo na materijalno obezbe|ewe i pravo na tu|u negu i pomo} ostvarujetek neznatan broj ispitanica, kao {to je to slu~aj i sa uslugom gerontodoma}ice. Usluge iz sistema soci-jalne za{tite u Srbiji uglavnom su usmerene na re{avawe osnovnih egzistencijalnih problema individuakoje se nalaze u stawima socijalne potrebe. I u ovom istraìvawu potvr|eno je da je lokalni Centar za so-cijalni rad (poseta socijalnog radnika) intervenisao iskqu~ivo u slu~ajevima gde su starije ène ìve-le same, bile bez bliìh srodnika i/ili dece, bez primawa i naj~e{}e teè obolele. Briga za socijalnozdravqe u smislu o~uvawa i unapre|ewa socijalne aktivnosti starijih èna, o~uvawa socijalne integra-cije, unapre|ewa zadovoqstva postoje}im ìvotom, ne postoji kao preventivna aktivnost javnih ustanovaiz sistema socijalne za{tite. U takvim uslovima te{ko je identifikovati osobe koje bi mogle biti izlo-ène riziku za zanemarivawe ili samozanemarivawe potreba i dovo|ewe u stawe socijalne potrebe.

Socijalno zdravqe je zna~ajna dimenzija sveukupnog zdravqa, {to se ~esto ignori{e, zna~ajan preduslovo~uvawa mentalnog zdravqa i mnogo je zna~ajnija determinanta sveukupnog ~ovekovog blagostawa. Mnogo-brojna saznawa su potvrdila da upravo socijalno zdravqe (u smislu socijalne angaòvanosti, o~uvawa so-cijalnih uloga, o~uvawa socijalne integracije) ima ve}i uticaj na ~ovekovo zadovoqstvo ìvotom i na kva-litet ìvota nego {to to moè biti fizi~ko zdravqe (6,10). @ene na selu najve}i deo svog ìvotnog vekausredsre|ene su na porodicu, podizawe dece i brigu o drugim ~lanovima doma}instva. Starewe nosi sa so-bom promene na socijalnom nivou u smislu gubitka socijalnih uloga, osipawa socijalne mreè odlaskom de-ce, nastankom udovi~anstva i sli~no. Intenzitet socijalnih aktivnosti se smawuje,a time se pove}ava ose-}awe usamqenosti i nezadovoqstvo ìvotom. Na ovaj na~in rizici za psiholo{ke pote{ko}e se pove}ava-ju, kao i predispozicije za nastanak depresivnosti i naru{avawe mentalnog zdravqa. Kvalitet ìvota mo-è biti doveden u pitawe. Rezultati istraìvawa su tako|e pokazali da je stepen zadovoqstva ìvotom ukorelaciji sa intenzitetom i sadràjem socijalnih aktivnosti. Starije ène koje su izjavile da su nezado-voqne svojim sada{wim ìvotom u preko 50% slu~ajeva u oba regiona su retko u~estvovale u porodi~nimokupqawima, a preko 35% slu~ajeva ne u~estvuju nikada u takvoj vrsti socijalne angaòvanosti.

U sistemu socijalne za{tite usluge koje bi bile usmerene na o~uvawe socijalnog zdravqa posebno vul-nerabilnih grupacija ne postoje, kao {to nije bila prepoznatqiva usluga psihosocijalne podr{ke stari-jim ènama ispitivanih podru~ja. Dodatni problem predstavqa i ~iwenica da u seoskim sredinama ne po-stoje institucionalni kapaciteti socijalne za{tite, odnosno punktovi centara socijalne za{tite. Rad naterenu u najve}em broju slu~ajeva odvija se kao intervencija po ne~ijem pozivu.

Obezbe|ivawe adekvatnih uslova zdravstvene i socijalne sigurnosti starijih èna u seoskim sredina-ma oteàva i nedostatak integrisanog sistema za{tite, odnosno integrisani pristup proceni i zbriwa-vawu zdravstvenih i socijalnih potreba koje su tesno vezane u starijoj ìvotnoj dobi. Pretpostavqamo daje koordinacija i saradwa pomenuta dva sektora slaba.

Generalno, starije ène u seoskim sredinama pravo na socijalnu i zdravstvenu sigurnost, koju formal-no imaju, nisu u situaciji da ostvare u svakodnevnom ìvotu. Razlozi su mnogobrojni, koliko nedostupnostinstitucionalnih kapaciteta, toliko i nedostupnost profesionalnih resursa u ovim sredinama. Tako|e,sadràj, obim i intenzitet usluga iz sistema zdravstvene i socijalne za{tite, koje realno postoje, ~estonisu u dovoqnoj meri prilago|ene stvarnim potrebama starijih èna u seoskim sredinama. Pretpostavqa-mo da nedostaje kontinuitet u obezbe|ivawu usluga za{tite, koliko i boqa koordinacija izme|u razli~i-tih sektora. Nizak obrazovni status i neinformisanost dodatno oteàvaju uslove obezbe|ivawa zdrav-stvene i socijalne sigurnosti ovih vulnerabilnih grupa.

Iskustva razvijenih zemaqa ukazuju da se deficiti usluga javnog sektora u izvesnoj meri kompenzuju ja-~awem usluga civilnog sektora i tesnom saradwom izme|u javnog i civilnog sektora u obezbe|ivawu uslu-

173


ga, pomo}i i podr{ke vulnerabilnim grupama. Posledwih deset godina civilni sektor u Srbiji intenziv-no se razvija. Sadràj aktivnosti je sve bogatiji i raznovrsniji i mnogobrojne neprofitne organizacije iudruèwa svojim delovawem nadome{}uju nedostatke javnih slu`bi. U najnovije vreme intenzivno se raz-vija pokret za o~uvawe ènskih prava u okviru kog se tretiraju najrazli~itiji problemi ìvota èna, na-siqe nad ènama, trgovina belim robqem, ekonomsko osnaìvawe èna, politi~ka emancipacija ènaitd. Ono {to je specifi~no je da se populacija starijih èna retko nalazi u fokusu interesovawa ili mi-sija postoje}ih organizacija, a starije ène iz seoskih sredina jo{ re|e. I neprofitne organizacije kojese bave pitawima brige o starima, delokrug svog rada pretpostavqamo zavr{avju negde na periferijamagradova i u prigradskim naseqima. Limitirani finansijski fondovi i nedovoqna podr{ka lokalne samo-uprave, mnogobrojne organizacije civilnog dru{tva naj~e{}e ograni~avaju u sprovo|ewu aktivnosti.

Na teritoriji oba istraìvana regiona postoji desetine registrovanih nevladinih organizacija, udru-èwa, humanitarnih asocijacija i sl. U skladu sa podacima direktorijuma Centra za razvoj neprofitnogsektora u Srbiji, na teritoriji Kragujevca postoji registrovanih 69 neprofitnih organizacija, a na teri-toriji Ni{a 58 razli~itih organizacija. Sude}i po broju moglo bi se zakqu~iti da je civilni sektor rela-tivno razvijen u oba ispitivana podru~ja. Sa druge strane broj poseta, recimo interesovawa, predstavni-ka neke nevladine organizacije za ispitivanu populaciju je neznatan. U okviru programa „Kontakt organi-zacije civilnog dru{tva“ za implementaciju Strategije za smawewe siroma{tva u Republici Srbiji pred-vi|eno je da kontakt organizacija civilnog dru{tva za pitawa starih okupi najmawe 50 organizacija u kla-ster, ukqu~uju}i udruèwa i sindikate penzionera, verske organizacije i druge nevladine organizacije.Ako uzmemo u obzir rezultate istraìvawa i saznawe da nijedna starija èna seoskih ispitivanih podru~-ja nije bila ~lan nekog udruèwa, a retko ili gotovo nikada nisu u~estvovale u religijskim obredima iliorganizovanim okupqawima verskih zajednica, posete aktivista nevladinih organizacija gotovo da nisuni postojale, za o~ekivati je da stvarne potrebe starijih èna seoskih podru~ja ostanu izvan aktivnostipomenutih organizacija civilnog dru{tva koje se bave pitawima starih.

Uzimaju}i u obzir prethodno re~eno, postoje}a iskustva i saznawa, kao i rezultate ovog istraìvawa zna-~ajan zakqu~ak ogleda se u slede}em: socijalna i zdravstvena sigurnost starijih èna u seoskim sredinamau najve}oj meri determinisana je postojawem prirodne socijalne mreè koja ima odlu~uju}u ulogu u obezbe-|ivawu pomo}i i podr{ke. Rezultati su pokazali da ispitanice u velikom procentu socio-ekonomski zavi-se od ~lanova svoje porodice, da su ~lanovi porodice najva`niji i naj~e{}i izvor pomo}i u nabavci leko-va i prilikom odlaska kod lekara, naj~e{}i izvor pomo}i i podr{ke kod prevazilaèwa svakodnevnih ì-votnih pote{ko}a, da je druèwe sa ~lanovima porodice naj~e{}e najverovatnija socijalna aktivnost itd.@ivot u porodi~nom okruèwu ne samo da pruà uslove socijalne i ekonomske sigurnosti, ve} uti~e i naboqu subjektivnu precepciju zdravqa i zadovoqstva ìvotom. Iskazane mogu}nosti da se plati neka odusluga za{tite ukoliko postoji potreba u tesnoj je korelaciji sa ìvotom u porodi~nom okruèwu.

Na osnovu sprovedenog istraìvawa i postoje}eg saznawa moè se zakqu~iti da osnovne socio-demo-grafske osobenosti starih èna u seoskim sredinama op{tine Kragujevac i teritorije Ni{kog okruga, ste-pen kori{}ewa usluga za{tite od strane ispitanica, karakteristike zdravstvenih i socijalnih potrebadetermini{u siroma{ne i nekvalitetne uslove zdravstvene i socijalne sigurnosti. Tako|e, o~igledan jeraskorak izme|u formalno pravnih uslova obezbe|ivawa osnovne zdravstvene i socijalne sigurnosti i mo-gu}nosti da formalna prava realizuju u stvarnosti. Uzroci postoje}eg jaza su mnogobrojni, koliko nedo-stupnost institucionalnih i profesionalnih resursa, dostupnost alternativnih oblika za{tite u seo-skim sredinama, toliko i neinformisanost, neobrazovawe i visoka socio-ekonomska zavisnost od drugih~lanova porodice. Neformalna socijalna mreà se pojavquje kao najva`niji resurs i materijalnog, socio-kulturnog, psiholo{kog i duhovnog blagostawa i sigurnosti starijih èna ispitivanih seoskih sredina.

U postoje}im uslovima dru{tvene tranzicije i mnogobrojnih dru{tvenih reformi, lokalne zajednice seu najve}oj meri mogu osloniti na prirodnu socijalnu mreù i porodicu u organizaciji pomo}i i podr{kestarijoj populaciji èna u ruralnim oblastima. Naàlost, dru{tvena tranzicija uti~e i na promenestrukture i kulturnih obrazaca pona{awa tradicionalne seoske porodice. Stoga slede}i korak lokalnihzajednica bio bi da promene tradicionalne porodice isprate razvojem alternativnih izvora za{tite,usluga pomo}i i podr{ke, a ta podr{ka pre svega treba da predstavqa podr{ku aktivnostima civilnog sek-

174


tora izvan urbanih sredina. Tako|e, unapre|ewe dostupnosti institucionalnih kapaciteta za{tite u se-oskim sredinama treba posmatrati kao najdugoro~niji ciq s obzirom na ekonomske uslove regiona i zemqeu celosti.

Iskustvo nam, dakle sugeri{e, da siroma{tvo moè da ima mnogo lica i mnogo sadràja i da se ne iscr-pquje, kao {to se i ne re{ava materijalnim obezbe|ivawem najugroènijh, odnosno pruàwem „prve pomo-}i“ u slu~ajevima egzistencijalne ugroènosti. Socio-kulturno, emotivno i duhovno siroma{tvo moè davodi u materijalno, kao i obrnuto. Stoga, u programima smawewa siroma{tva neophodno je uzeti u obzirsve dimenzije svakodnevnog ìvota i razli~ite potrebe razli~itih populacionih grupa. Starije ène is-pitivanih seoskih sredina u najve}em broju slu~ajeva ne nalaze se na granici materijalnog siroma{tva,ali analiza drugih dimenzija wihovog svakodnevnog ìvota i procena wihovih potreba ukazuje na nizakstepen wihove li~ne zdravstvene i socijalne sigurnosti i ukazuje na razli~ite faktore koji ih posrednoili neposredno mogu odvesti u siroma{tvo.

175


REFERENCE

1. Ben-Shlomo, Y., Kuh, D., A life course approach to chronic disease epidemiology: conceptualmodels, empirical challenges and interdisciplinary perspectives. International Journal ofEpidemiology, 2002, 31:285–293.

2. Davidovi}, M., Erceg, P., Jankeli}, S., Milo{evi}, D., \urica, S., Despotovi}, N., Ageing in Serbiaand Montenegro, Quality of Old Age (Kakovostna starost), Journal of Anton Trstenwak Institute, Vol.7,No 4, Qubqana, 2004. (Davidovi}, Mladen, Erceg, P., Jankeli}, S., Milo{evi}, P. D.,\urica, S., Despo-tovi}, N.- STARAWE V SRBIJI IN ^RNI GORI - Kakovostna starost, 7/4, 2004: 49-54.

3. \ura Stevanovi}, Selo-brojke i stereotipi, Politika, 2008.(www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komnetari/selo-brojke-i-stereotipi.lt.html)

4. Dr Qubica Rajkovi}, Porodica i poloàj ène u ruralnoj Srbiji, Agencija za ènskuinicijativu - AZIN, Elektronska biblioteka (www.awin.org.yu/srp/elbert14.htm)

5. Ersado Lire. Rural Vulnerability in Serbia, September 2006, World Bank (http://papers.ssrn.com)

6. Hall, M., Havens, B., The effect of social isolation and loneliness on the health of olderwomen.Winnipeg, 2005. (www.pwhce.ca/effectSocialIsolation.htm)

7. HelpAge International, A generation in transition: older people’s situation and civil society’sresponse in East and Central Europe. London, 2002. (www.helpage.org/publications)

8. HelpAge International, Violence and older people: the gendered dimension. London, 2002.(www.helpage.org)

9. Jankeli}, Sawa, Kosi}, T., Predrasude o starewu: barijera u uspostavqawu komunikacijei sagledavawu stvarnih potreba, Gerontologija, âsopis Gerontolo{kog dru{tva Srbije,br.1/2001, Beograd, 2001:73.

10. Jankeli}, Sawa, 1999, Social Network Support Adds Life to Year - Elderly in Belgrade.Dissertation submitted for Postgraduate Diploma Course in Gerontology and Geriatrics,Institute of Gerontology, University of Malta.

11. Kalache, A., Kickbusch, I., A global strategy for healthy ageing-World health, 1997, 4:4–5.

12. Mapping existing research and identifying knowledge gaps concerning the situation of olderwomen in Europe (MERI). Summary of the European synthesis report, Older Women’s Network, Europe, 2005. (www.own-europe.org)

13. Marina Blagojevi}. Istraìvawe o poloàju èna na selu u Vojvodini u ciqu izradepreporuka za poboq{awe wihovog poloàja, 2008, Skup{tina AP Vojvodine(www.gov.me/files/1224685835.ppt)

14. Mestheneos, E., Triantafillou, J., Services for supporting family carers of elderly people in Europe:characteristics, coverage and usage. Hamburg, Eurofamcare, 2005.

15. Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Studija o ìvotnom standardu: Srbija 2002-2007, Beograd, 2008.

16. Republi~ki zavod za statistiku. STANOVNI[TVO, popis stanovni{tva , doma}instvai stanova u 2002.g., Stanovni{tvo prema polu i starosti prema tipu naseqa, Kwiga 2,Beograd, 2003.

17. UN. Gender equality: striving for justice in an unequal world. Geneva, Research Institute for SocialDevelopment, 2005.

18. UN. Madrid International Plan of Action on Agein, New York, 2002.(www.un.org/esa/socdev/ageing/4)

176


19. UN. Millennium Development Goals. New York, 2000. (www.un.org/millenniumgoals)

20. UN. The world’s women 2000: trends and statistics. New York, 2000. (http://unstats.un.org/unsd/demographic/products/indwm/wwpub.htm

21. WHO. Women’s mental health: an evidence based review. Geneva, 2000. (www.who.int)

22. WHO. Active ageing: a policy framework, Geneva, 2002. (www.who.int/hpr/ageing)

23. WHO. Gender, women and health: incorporatinga gender perspective into the mainstream ofWHO’s policies and programmes. Report by the Secretariat. WHO Executive Board, 116th Session,Geneva, 2005.

24. WHO. Growing older, staying wel - Ageing and physical activity in everyday life. Geneva, 1998.(www.who.int)

25. WHO. Women, Ageing and Health: A Framework for Action. Focus on Gender. Geneva, WHO, 2007.

26. WHO. The Situation of Elderly Women-Available Statistics and Indicators, Joint Publication of theUN International Research and training Institute for Advancement of Women (INSTRAW) and the StatisticsDivision of the UN Secretariat

27. Zdravstveno stawe, zdravstvene potrebe i kori{}ewe zdravstvene za{tite stanovni{tvaRepublike Srbije, Rezultati istraìvawa, Glasnik, âsopis Instituta za za{titu zdravqa Srbije,2002: Sveska 1-2, Beograd

177


Aneks: UPITNIK

SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA SIGURNOST STARIJIH @ENAU SEOSKIM SREDINAMA SRBIJE (Op{tine Ni{ i Kragujevac)

Istraìvawe se sprovodi uz saradwu i podr{ku Tima potpredsednika za implementacijuStrategije za smawewe siroma{tva Republike Srbije i Erste Fondacije

A N K E T A

Upitnik koji je pred Vama je anoniman i dobijeni podaci ne mogu biti kori{}eni u druge svrheosim u one definisane ciqevima istraìvawa. Ciq ovog ispitivawa je sagledavawe osnovnihuslova socijalne i zdravstvene sigurnosti populacije starijih èna u seoskim sredinama.

Molimo Vas da intervju obavite sa direktnom ispitanicom kada god je to mogu}e, wenomdobrom voqom i pristankom da u~estvuje u anketi, ili kada to nije mogu}e sa ~lanom porodiceukoliko je prisutan.

Redni broj __________________

Popuwava anketar:

Mesto intervjua: Op{tina ______________ Selo _____________________

Ime i prezime ispitanika: ________________________________________

Intervju obavqen sa:

1. Ispitanikom

2. Drugo lice (navesti srodstvo sa ispitanikom) ____________________

Intervju obavio: ______________________

Datum intervjua: ______________________

Zapaàwe, utisci anketara (utisci na kraju intervjua) ________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

178


Molimo Vas da zaokruìte broj ispred ponu|enog odgovora ili upi{ete podatak na mesto gde je predvi|eno.

I OSNOVNI-SOCIODEMOGRAFSKI PODACI

1. Datum ro|ewa _______________________ Godina starosti _______________________

2. [kolska sprema koju ste zavr{ili:1. Nepotpuna osnovna {kola 5. Fakultet/visoka {kola2. Osnovna {kola 6. Bez {kole3. Sredwa {kola 7. Drugo_________________________4. Vi{a {kola

2.1. Ukupno godine redovnog {kolovawa __________________2.2. Da li ste znali da pi{ete? 1. DA 2. NE 3. Samo da se potpi{em2.3. Da li znate da ~itate? 1. DA 2. NE

3. Bra~ni status:1. Udata 4. Neudata2. Razvedena 5. @ivi u vanbra~noj zajednici3. Udovica 6. Drugo ____________________

4. Broj ìvoro|ene dece _______________________

5. Koliko osoba sada ìvi sa vama?1 - Nijedna 2 - Jedna 3 - Dve i vi{e (navesti broj ___________)

6. Da li je neko od wih Va{e:1. Dete 4. Brat/sestra2. Unuk 5. @ivi sama3. Mu` 6. Drugo ____________________

7. Koji je Va{ redovan izvor prihoda?1. Li~na penzija 4. Zavisnost od porodice2. Porodi~na penzija 5. Drugo ________________3. Socijalna pomo}

8. Da li imate druge (dodatne) izvore prihoda?1. Ne 4. Da, materijalno obezbe|ewe (socijalna pomo})2. Da (rente za poqoprivredno zemqi{te) 5. Da, pomo} i podr{ku (materijalnu) od ~lanova porodice3. Da (dodatak za tu|u negu i pomo}) 6. Drugo, navesti_______________________

9. Va{e glavno zanimawe pre penzije:1. Doma}ica 5. Kvalifikovani radnik2. Poqoprivrednik 6. Administrativni radnik3. Zanatlija 7. Intelektualni radnik4. Nekvalifikovani radnik 8. Drugo ______________________

USLOVI STANOVAWA

10. Da li je stan/ku}a u kojoj ìvite u:1. Va{em vlasni{tvu 4. Vlasni{tvu drugih srodnika2. Porodi~nom vlasni{tvu 5. Nije u privatnom vlasni{tvu (za{ti}eno vlasni{tvo)

(supruga i deca)3. Vlasni{tvu dece 6. Drugo _____________________

179


11. Da li u stanu/ku}i imate:7.1. Kupatilo 1. DA 2. NE7.2. WC u ku}i 1. DA 2. NE7.3. TV 1. DA 2. NE7.4. Odvojenu spava}u sobu 1. DA 2. NE

II STEPEN DOSTUPNOSTI I KORI[}EWA USLUGA ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZA[TITE

12. Da li imate overenu zdravstvenu kwiìcu?1. DA 2. NE 3. Imam zdravstvenu kwiìcu, ali nije overena12.1. Ako je nema ili nije overena, navedite razlog________________________________________________________________________________

13. Da li ste u posledwih godinu dana posetili lekara op{te medicine u najbliòj ambulanti ilizdravstvenoj stanici?

1. DA 2. NE

14. Da li Vas je u posledwih godinu dana posetila ekipa ku}nog le~ewa i nega u va{em domu?1. DA 2. NE

15. Da li ste u posledwih godinu dana posetili (obavili pregled) lekara specijaliste u gradskoj bolnici?1. DA 2. NE

16. Da li ste u posledwih godinu dana, zbog zdravstvenih tegoba, obavili lekarski pregled kod lekara u pri-vatnoj praksi (bilo da je pregled obavqen u ordinaciji ili u ku}noj poseti)?

1. DA 2. NE

17. Kada ste posledwi put obavili ginekolo{ki pregled?:1. U posledwih 6 meseci 3. U posledwe 2 godine 5. Pre vi{e od 5 godina2. U posledwih godinu dana 4. Pre vi{e od 3 godine 6. Davno, ne se}am se

18. Da li obavqate redovne preglede zdravstvenog stawa u skladu sa preporukom va{ih lekara?1. DA 2. NE 3. DELIMI^NO

19. Da li Va{ odlazak do najbliè ambulante ili zdravstvene stanice predstavqa problem?1. DA 2. NE 3. DA, delimi~noAko DA, za{to________________________________________________________________

20. Kako nabavqate potrebne lekove (ukoliko postoji terapija)?1. Odlazim sama u ambulantu, dom zdravqa 3. ^lanovi porodice mi nabavqaju lekove2. Ekipe ku}nog le~ewa mi donose lekove 4. Kom{ije ili prijateqi mi nabavqaju lekove5. Drugo__________________________________

21. Da li Vas je nekada posetio socijalni radnik ili neko drugi iz Centra za socijalni rad?1. DA 2. NE 3. NE, nije bilo potrebe

22. Da li ste u posledwih godinu dana imali pomo} u ku}i od profesionalnih slu`bi (prawe, ~i{}ewe, nabav-ka namirnica i sl.)?

1. DA pera~ice/doma}ice 2. NE 3. NE, nije bilo potrebe

23. Da li ste u posledwih godinu dana bili privremeno sme{teni u dom za stare?1. DA 2. NE

III ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI STATUS

24. Da li imate neko dijagnostifikovano oboqewe?1. ______________________ 2. ______________________ 3. ______________________

180


181

25. Da li koristite neko od slede}ih pomagala?1. Aparat za sluh 3. @u~nu protezu 5. Drugo, navesti ____________________2. Nao~are 4. [tap

Napomene za anketara: molimo anketara da nazna~i ukoliko ispitanik ima problema za sluhom ili vidom:1. Ima problema sa sluhom ______________________2. Ima problema sa vidom _______________________

26. Da li moète samostalno da: Da Ne Da, ali uz tu|u pomo}

a) Da iza|ete napoqe 1 2 3b) Da se kre}ete po ku}i 1 2 3v) Da koristite toalet 1 2 3g) Da se sami operete i okupate 1 2 3d) Da se sami obu~ete i svu~ete 1 2 3|) Da sami legnete i ustanete 1 2 3e) Da radite lak{e poslove 1 2 3`) Da radite teè ku}ne poslove 1 2 3

(prawe prozora, generalno spremawe stana i sl.)

27. Da li ste aktivni ~lan nekog mesnog kluba, udruèwa ili sli~no?1. DA 2. NEAko DA, navesti _____________________________________________

28. Da li ste u posledwih godinu dana posetili slede}a mesta ili u~estvovali u aktivnostima:(jednom u par meseci)

1. Porodi~na okupqawa , ro|endani, slave 1. DA, ~esto 2. Da, retko 3. NE2. Religiozni obredi 1. DA, ~esto 2. Da, retko 3. NE3. I{li na kra}a putovawa ili izlete u zemqi 1. DA, ~esto 2. Da, retko 3. NE4. Posetili neku kulturnu manifestaciju, koncert 1. DA, ~esto 2. Da, retko 3. NE

29. Kako naj~e{}e provodite svoje slobodno vreme?1. Uz TV, radio, novine 4. Fizi~ke aktivnosti - rekreacija2. Dru{tveni kontakti - 5. Zabava van ku}e

u druèwu sa kom{ijama, 6. Drugo ______________________prijateqima, porodicom i sl.

3. Putovawa

30. Koliko ~esto ste sami?1. êsto 2. Retko 3. Nikad

31. Da li se ose}ate usamqenim?1. Da, ~esto 2. Da, ponekad 3. Ne, nikad 4. Te{ko je re}i

IV SUBJEKTIVNA PROCENA POTREBA ZA USLUGAMA ZA[TITE/PODR[KE I POMO]I, zdravqa,zadovoqstva ìvotom

32. Da li vam je potrebna neka od slede}ih vrsta pomo}i/usluga/pomagala:Ne Da

1. Pomo} i obavqawe ku}nih poslova (~i{}ewe, spremawe, dono{ewe ogreva) 1 22. Ku}no le~ewe i nega 1 23. Usluge u ku}i - {i{awe, brijawe, se~ewe noktiju na nogama 1 24. Spremawe ili dono{ewe hrane 1 25. Dolazak radi razgovora, ~itawe novina ili kwige 1 26. Pomo} radi odlaska kod lekara 1 27. Pomo} u nabavci lekova 1 2


8. Aparat za sluh 1 29. Nao~are 1 2

10. Drugo pomagalo, navesti _______________________11. Drugo (navesti) _______________________________

33. Da li ste u mogu}nosti da platite neku uslugu ukoliko Vam je potrebna?1. DA 2. NE 3. Drugo, (navesti) _______________________

34. Kako biste ocenili svoje zdraqe?1. Dobro 2. Prose~no dobro 3. Lo{e 4. Veoma lo{e

35. Kako biste ocenili svoj materijalni poloàj?1. Dobar je 2. Zadovoqavaju}i 3. Lo{ 4. Te{ko je re}i

36. [ta mislite o Va{oj sada{woj materijalnoj situaciji upore|uju}i je sa onom od pre 10 godina?1. Boqa je 2. Ista je 3. Gora je 4. Te{ko je re}i

37. Da li ste zadovoqni svojim sada{wim ìvotom?1. Zadovoqan 2. Prili~no zadovoqan 3. Nezadovoqan 4. Vrlo zadovoqan

V KORI[]EWE USLUGA IZ SISTEMA NEFORMALNE ZA[TITE

38. Ko vam u re{avawu pote{ko}a iz svakodnevnog ìvota (nabavka namirnica, {tampe, lekova, uplata ra~una)ili u obavqawu poslova u va{em doma}instvu, kada postoji potreba, naj~e{}e pomaè?:

1. Niko, sama 4. Susedi i prijateqi2. Suprug ili ~lanovi doma}instva 5. Aktivisti humanitarnih organizacija3. Deca ili srodnici koji ne ìve u doma}instvu 6. Profesionalne slu`be

39. Da li imate neku osobu iz va{eg neposrednog okruèwa (~lan porodice, prijateqi, susedi) koja vam pruàpomo} i podr{ku u svakodnevnim ìvotnim aktivnostima ili u situaciji kada za to postoji potreba?

1. Da, svakodnevno ili uvek kad je potrebno2. Da, ali retko ili samo u izuzetnim prilikama3. Ne, nemam nikoga

38.1. Ako „da“ da li su to uglavnom:1. Supru`nik 3. Prijateqi2. Deca, odnosno ~lanovi porodice 4. Drugo ________________________

40. Koji od slede}ih izraza najboqe opisuje Va{ odnos sa susedima i prijateqima: 1. Na{i odnosi su jako bliski i pomaèmo se me|usobno kad god je potrebno2. Imam dobre odnose sa susedima, ali se retko ili nikad ne pose}ujemo3. Nemam nikakve kontakte sa susedima

41. Da li Vas je u skorije vreme posetio neki volonter, aktivista humanitarne organizacije Crvenog krsta ilidruge organizacije da pita da li Vam je potrebna pomo}?

1. DA 2. NE, nikada 3. Nema potrebe 4. Ne èlim i ne bih ih primila

42. Da li ste u skorije vreme primili neku uslugu pomo}i ili podr{ke od humanitrane, volonterske ili nekedruge organizacije, odnosno udruèwa (pomo} u ogrevu, higijenski paket, nov~ana pomo}, pomo} u obavqawuposlova, druèwe i sl.)?

1. DA 2. NEAko Da, navesti od koga i kakvu vrstu pomo}i ili podr{ke _________________________________________

43. Da li biste prihvatili neki vid pomo}i ili podr{ke kada bi Vam bili ponu|eni od neke volonterske orga-nizacije ili udruèwa?

1. DA 2. NE 3. Drugo (navesti) ________________________________

182


ANALIZA SIROMA[TVAINTEGRACIJA

IZBEGLIH LICA

Tijana Milojevi}

\or|e Vuksanovi}

183

!analiza siromastva-izbegla lica1.qxd 3/23/2009 7:32 AM Page 183

184

Apstrakt

Ciq ove analize je da utvrdimo da li postoji razlika izme|u izbeglog i domicilnog stanovni{tva popitawu verovatno}e da }e biti siroma{ni. Primenom ekonometrijskih modela utvrdili smo da postojirazlika za sve kategorije stanovni{tva, tj. da su izbegla lica izloènija siroma{tvu nego domicilna. Na-ro~ito je bitan rezultat koji pokazuje da se jaz izme|u domicilnog i izbeglog stanovni{tva produbquje saporastom verovatno}e da lice bude siroma{no, odnosno za ugroènije kategorije stanovni{tva. Zakqu~akkoji je donet na osnovu ove analize je da, prilikom definisawa mera za pomo} siroma{nima posebno tre-ba obratiti pa`wu na to da li je lice u izbegli~kom statusu ili je to do skora bilo.


185

UvodU proteklih dvadeset godina na teritoriji Republike Srbije desile su se veoma zna~ajne promene u po-

gledu prostornog kretawa stanovni{tva. Naime, usled raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Ju-goslavije i rata u Bosni i Hrvatskoj, do{lo je do zna~ajnog priliva izbeglica. Upravo iz navedenih razlo-ga, Srbija predstavqa zemqu sa najve}im brojem izbeglica i interno raseqenih lica u Evropi.

Grafik 1. Kretawe broja izbeglica

Izvor: Komesarijat za izbeglice

Sa prethodnog grafika moèmo uo~iti da je dolazak bio u talasima i to : 1991-1992, 1995-1996. i 1998.godine.

Prvi talas izbeglica vezan je za progla{ewe nezavnisti Slovenije i Hrvatske i po~iwe 1991. godine.Podaci govore da je upravo 1991. godine u Srbiju stiglo 46.000 izbeglica (broj izbeglica iz Slovenije jezanemarqivo mali u ukupnom broju), dok je 1992. godine 96.123 lica napustilo Bosnu i Hercegovinu i svo-je uto~i{te prona{lo na teritoriji Republike Srbije.

Drugi veliki talas po~iwe sa akcijom hrvatske vojske „Oluja“, leta (avgust i septembar) 1995. godinekada je vi{e od 190.000 izbeglica napustilo teritoriju Republike Hrvatske. Tako|e, iste godine do{lo jedo potpisivawa Dejtonskog sporazuma kojim se zavr{ava rat na teritoriji Bosne i Hercegovine, koji je iza-zvao novi talas izbeglica. Naime, prema podacima Komesarijata za izbeglice 1995. godine izbeglo je50.000 a 1996. godine 30.000 qudi sa ove teritorije prona{lo je uto~i{te u Srbiji.

Posledwi veliki talas izbeglica beleì se 1998. godine kada je usled pripajawa teritorije isto~neSlavonije Republici Hrvatskoj, 20.000 qudi napustilo ove krajeve.

Kao {to se sa grafikona moè videti, nakon 1998. godine u zna~anoj meri dolazi do smawewa broja iz-beglih lica, tako da prema podacima iz 2001. godine mawe od 3% ukupnog broja izbeglica odnosi se na li-ca koja su do{la u Srbiju nakon 1998. godine.

1990. 1992. 1994. 1996. 1998. 2000. 2002.

180.000

150.000

140.000

120.000

100.000

80.000

60.000

40.000

20.000

0


Tabela 1. – Kretawe broja izbeglih lica


U skladu sa trendom kretawa broja izbeglica, vidimo da je najve}i broj izbeglica zabeleèn 1995. godine.

Slede}om tabelom prikaza}emo kako se kretao broj izbeglica u apsolutnom broju u periodu od 1996. go-dine do 2008. godine.

Tabela 2. – Ukupan broj izbeglih lica


186

Broj % Broj % Broj % Broj % Broj %

1991. 1.240 0,93% 20.846 8,59 2 15,38% 202 31,51% 22.290 5,91%

1992. 60.723 45,37% 16.366 6,75% 4 30,77% 213 33,23% 77.306 20,50%

1993. 10.887 8,13% 6.539 2,70% 1 7,69% 87 13,57% 17.514 4,64%

1994. 6.194 4,63% 4.001 1,65% 1 7,69% 41 6,40% 10.237 2,71%

1995. 26.713 19,96% 142.700 58,82% 1 7,69% 59 9,20% 169.473 44,94%

1996. 20.418 15,25% 18.183 7,49% 0 0,00% 8 1,25% 38.609 10,24%

1997. 3.429 2,56% 10.353 4,27% 1 7,69% 14 2,18% 13.797 3,66%

1998. 2.172 1,62% 18.007 7,42% 3 23,08% 9 1,40% 20.191 5,35%

1999. 1.059 0,79% 3.397 1,40% 0 0,00% 7 1,09% 4.463 1,18%

2000. 840 0,63% 1.962 0,81% 0 0,00% 1 0,16% 2.803 0,74%

2001. 178 0,13% 270 0,11% 0 0,00% 0 0,00% 448 0,12%

Ukupno 133.853 100,00% 242.624 100,00% 13 100,00% 641 100,00% 377.131 100,00%

Prebivali{te pre 1992. (zemqa porekla)

BiH Hrvatska Makedonija Slovenija Ukupno

Godinedolaskau SRJ

Godina Bosna i Hercegovina Hrvatska Ukupan broj izbeglih lica

1996. 232.974 290.667 523.641

2001. 103.607 242.624 346.231

2004. 27.541 76.546 104.087

2008. 24.943 72.411 97.354

Mati~na dràva


Podaci pokazuju da u narednim godinama dolazi do zna~ajnog smawewa ukupnog broja izbeglica kao re-zultat slede}ih doga|aja:

● Veliki broj izbeglica stekao je pravo na dobijawe Dràvqanstva Republike Srbije (oko 200.000)

● Jedan broj izbeglica se vratio u zemqe iz kojih su izbegli, kroz razli~ite programe povratka(149.000)

● Deo izbeglica je emigrirao u druge zemqe Zapadne Evrope i SAD (50.000)

Ukoliko poredimo situaciju iz 2008. godine i 1996. godine uo~avamo ~iwenicu da je broj izbeglica sma-wen za gotovo 80%.

Repubilka Srbija uloìla je zna~ajna sredstava u pogledu zbriwavawa i prihvatawa izbeglica. Naime,u proteklom periodu ukupno izdvojena sredstva iznose vi{e od 250 miliona evra (42 za sme{taj u kolek-tivne centre i socijalna davawa, 72 miliona za zdravstvenu za{titu, 150 miliona za obrazovawe). Bitnoje napomenuti da su ova sredstva izdvojena iz buxeta Republike Srbije. Svesna zna~aja ovog pitawa VladaRepublike Srbije 2002. godine usvojila je Nacionalnu strategiju za re{avawe pitawa izbeglih i raseqe-nih lica. Osnovne aktivnosti koje proizilaze iz ovog akta su :

● Republika Srbija u~ini}e zna~ajne napore u pogledu obezbe|ivawa trajnih re{ewa za izbegla lica(Finansirawe iz sredstava IPA )

● Republika Srbija je preko Centralne Evropske banke obezbedila kredit od 10 miliona evra za finansi-rawe izgradwe stanova za izbeglice koje mogu samostalno da otpla}uju kroz povoqne kreditne uslove

● Iz dràvnog i op{tinskih buxeta u 2009. i 2010. godini bi}e obezbe|eno 4 miliona evra za pomo} iz-beglim licima

● Autonomna Pokrajina Vojvodina (u kojoj boravi najve}i broj izbeglica – oko 40 % ukupnog broja) izdvoji-}e u narednoj godini 7% ukupnog buxeta pokrajine za projekte trajne integracije i povratka izbeglica

● Kroz Nacionalni investicioni plan u toku 2009. i 2010. godine planira se izgradwa 150 stambenihjedinica u vrednosti od 4,2 miliona evra

Na osnovu ovog dokumenta zakqu~ujemo da je prioritet trajno re{ewe stambenog pitawa izbeglica ipotpuno zatvarawe kolektivnih centara. Trenutno na teritoriji Republike Srbije postoji 74 kolektivnacentra (17 na teritoriji Kosova i Metohije) u kojima ìvi 1.361 lice izbeglo sa teritorije Hrvatske i Bo-sne i Hercegovine.

Komesarijat za izbeglice u saradwi sa UNHCR-om i IOM-om sproveo je u septembru i oktobru 2008. go-dine istraìvawe u ciqu prikupqawa neophodnih podataka za programirawe i prikupqawe nov~anihsredstava za re{avawe pitawa izbeglih lica. Istraìvawe pokazuje veoma nepovoqnu socio-ekonomskustruktura izbeglih lica {to }emo ilustrovati slede}om tabelom:

Tabela 3. – Istraìvawe UNHCR-a

187

Lica

Radni status Kolektivnisme{taj

Privatnisme{taj Ukupno %

Zaposlen 111 870 981 26,63%

Nezaposlen 759 807 1.566 42,51%

Pomaù}i ~landoma}instva 31 36 67 1,82%

Penzioner 127 259 386 10,48%

Dete, u~enik, student 189 495 684 18,57%

Ukupno 1.217 2.467 3.684 100,00%


Jasno moèmo videti da je stopa nezaposlenosti kod izbeglih lica znatno ve}a od referentne vredno-sti kod domicilnog stanovni{tva (kod domicilnog stanovni{tva ova stopa iznosi oko 18 %). Me|utim, po-stoji zna~ajna razlika u stopi nazaposlenosti ukoliko poredimo izbegla lica koja ìve u privatnom i ko-lektivnom sme{taju. Naime, stopa nezaposlenosti lica koja ìve u kolektivnom sme{taju iznosi 63% iduplo je ve}a od stope nezaposlenosti kod lica koja ìve u privatnom sme{taju. Samim tim ne ~udi foku-sirawe Vlade Republike Srbije na re{avawa stambenog pitawa izbeglih lica i zatvarawe kolektivnihsme{taja. Naredna tabela prikazuje prose~ni prihod izbeglih doma}instava u USD:

Tabela 4. – Ukupni prihodi doma}instva na mese~nom nivou u USD

Izvor: Istraìvawe UNHCR i IOM-a

Ova tabela nam prikazuje izuzetno zabriwavaju}e podatke. Naime, preko polovine od ukupnog broja izbe-glih doma}instava ima mese~na primawa mawa od 300 USD, dok je prose~ni mese~ni prihod po ~lanu doma-}instva na nivou od 39,9 USD po ~lanu doma}instva (daleko ispod linije siroma{tva - podaci UNHCR-a).

Svi ovi podaci ukazuju nam da su problemi sa kojima se suo~avaju izbeglice i daqe veliki. Procena ko-ju je dao Komesarijat za izbeglice govori o tome da je neophodno oko 300 miliona evra za infrastruktu-ru i 475 miliona evra za povoqne kredite (u najve}oj meri ovi krediti bi se koristili za trajno re{ava-we stambenog pitawa izbeglih lica). Tako|e, potrebno je voditi ra~una o qudima koji vi{e nemaju statusizbeglih lica (lica koja su u me|uvremenu dobila dràvqanstvo Republike Srbije), jer se wihov poloàjne razlikuje bitno od izbeglog stanovni{tva.

Osim finansijske pomo}i u narednom periodu o~ekuju se daqe aktivnosti po osnovu povratka izbeglih li-ca. Naravno, da bi se ovo ostvarilo potrebno je presko~iti mnoge prepreke, pre svega politi~ke prirode.

Sve prethodno navedeno navelo nas je da za temu istaìva~kog rada uzmemo jedan aspekat integracije iz-beglih lica. Na{im istaìvawem èlimo da utvrdimo u kojoj meri su zna~ajne razlike izme|u domicilnogi izbeglog stanovni{tva, kao i u kojoj meri je izbeglo stanovni{tvo podlo`nije siroma{tvu.

188

Nema prihoda 62 7,75%

0-150 167 20,88%

151-300 222 27,75%

301-450 139 17,38%

451-750 162 20,25%

751-1200 38 4,75%

1.201-1.500 9 1,13%

Preko 1.500 1 0,13%

Ukupno 800 100%

Ukupni prihodi doma}instava na mese~nom nivou u USD


Metodologija

Podaci kori{}eni u analizi

Kao {to smo ve} naglasili u prethodnom poglavqu, metodolo{ka analiza }e biti bazirana na primenimodela sa kvalitativnom zavisnom promenqivom – Probit model. Podaci koje koristimo u analizi preuze-ti su iz Ankete o ìvotnom standardu 2007. (A@S). Anketa o ìvotnom standardu sprovedena je 2002, 2003.i 2007. godine. Prve dve ankete sprovedene su od strane Strategic Marketinga dok je anketa iz 2007. godinesprovedena od strane Republi~kog zavoda za statistiku Srbije uz podr{ku DFID-a.

Ciq ovog rada je odre|ivawe efekata faktora koji zna~ajno uti~u na ~iwenicu da li je lice siroma{noili ne, sa posebnim osvrtom na kategoriju izbeglog stanovni{tva. Primenom modela sa kvalitativnom za-visnom promenqivom, dobi}emo verovatno}u da li }e lice biti siroma{no ili ne, u zavisnosti od vred-nosti nezavisnih promenqivih. U prvom delu rada bavi}emo se pitawem izbeglih lica, wihovim kretawemi karakteristikama. Zatim }emo detaqno objasniti metodologiju koju smo koristili pri ocewivawu mode-la. Na kraju }e biti izloèni osnovni rezultati i zakqu~ci dobijeni iz analize.

Detaqan opis uzorka

Populacija za A@S sastoji se od stanovni{tva Republike Srbije, iskqu~uju}i Kosovo i Metohiju. Okviruzorka A@S zasniva se na popisnim krugovima definisanim za Popis 2002. godine, iskqu~uju}i popisnekrugove sa mawe od 20 doma}instava. Proceweno je da doma}instva u iskqu~enim popisnim krugovimapredstavqaju samo 1% stanovni{tva Srbije.

Uzorak A@S za 2007. godinu ~ini 7.140 doma}instava iz 510 izabranih popisnih krugova. Unutar svakogpopisnog kruga, izabrano je 14 nastawenih stanova. U svakom stanu, izabrano je po jedno doma}instvo (po-mo}u Ki{ove tablice slu~ajnih brojeva). Veli~ina uzorka odre|ena je sa ciqem da se prikupi 5000 popu-wenih anketa doma}instava, uz o~ekivanu stopu neodgovora od oko 30%. Krajwa stopa odgovora bila je78%, {to ukupno ~ini uzorak od 5.557 doma}instava. Ukupan broj anketiranih lica je bio 17.375.1

U Anketi o ìvotnom standardu dostupni su nam podaci kako o doma}instvima tako i o licima (baze Do-macinstva.SAV i Lica.SAV ). Na{a analiza bazirana je na predvi|awu verovatno}e da li }e lice biti si-roma{no ili ne, kao i na odre|ivawu marginalnih efekata razli~itih nivoa (sa posebnim aspektom na ka-tegoriju izbeglih lica), koristi}emo bazu Lica.SAV, jer nivo posmatrawa jeste upravo lice i wegove ka-rakteristike.

Imaju}i u vidu da analizom èlimo da prikaèmo poloàj izbeglih lica u ukupnoj populaciji, uzoraksmo prilagodili na{im potrebama. Naime, uzorak koji }emo u nastavku posmatrati ukqu~uje samo lica sta-rija od 18 godina, sa teritorije Republike Srbije (nisu ukqu~ena lica sa teritorije Kosova i Metohije).Struktura uzorka prikazana je slede}om tabelom:

Tabela 5. – Struktura uzorka

189

Broj lica Procenat

Izbeglo stanovni{tvo 391 2,78%

Domicilno stanovni{tvo 13.697 97,22%

Ukupno 14.088 100,00%

1 Studija o ìvotnom standardu, Srbija 2002-2007.


Pre nego {to nastavimo sa daqim opisivawem uzorka potrebno je detaqnije objasniti kategoriju izbe-glog stanovni{tva. Naime, na{a èqa je bila da u analizu ukqu~imo sva ona lica koja su u bilo kom tre-nutku u periodu od 1991. do 2008. godine imale status izbeglog lica i iz tog razloga kategorija Izbeglo sta-novni{tvo dobijena je kao zbir promenqivih A5 i A5a12 .

Po~etna varijabla koju }emo ukqu~iti u analizu je varijabla pod imenom poor u bazi Lica.sav i onapredstavqa zavisnu promenqivu u Probit modelu. Promenqiva poor u originalu ima slede}e modalitete:

1. siroma{ni2. ostali

i predstavqa poloàj lica u odnosu na liniju siroma{tva. Dakle, ukoliko se lice nalazi ispod linije si-roma{tva, ovoj varijabli se dodequje vrednost 1, a ukoliko se nalazi iznad dodequje joj se vrednost 2.Podseti}emo da je u 2007. vrednost linije siroma{tva po potro{a~koj jedinici iznosila 8.883 dinara. Izmetodolo{kog dela ovog rada videli samo da se kod modela sa binarnom zavisnom promenqivom, zavisnapromenqiva formira tako da uzima vrednosti 0 i 1. Dakle, iz tehni~kih razloga, preformulisa}emo ovuvarijablu, tako da ona umesto 1 i 2 uzima vrednosti 1 i 0 , stoga su nove vrednosti zavisne promenqive:

0 ostali1 siroma{ni

Slede}om tabelom prikaza}emo broj lica ispod (siroma{nih) i broj lica iznad linije siroma{tva:

Tabela 6. – Siroma{ni ~ija je potro{wa ispod 8.883 dinara

Tabela 6 nam pokazuje da je procenat siroma{nih lica u ukupnoj populaciji 7,10% (podaci iz 2007. go-dine). Zvani~ni podaci govore da je ovaj procenat na ne{to nièm nivou, me|utim, treba imati u vidu dau na{em istraìvawu koristimo redukovani uzorak koji ukqu~uje samo punoletna lica, tj. lica starija od18 godina.

Baza Lica.SAV sadrì 346 varijabli, me|utim, u na{oj analizi koristi}emo samo set varijabli za kojepretpostavqamo da zna~ajno uti~u na poloàj lica u odnosu na liniju siroma{tva.

Nezavisne promenqiveStarostVarijabla Starost prikazana je na instrumentalnoj skali i predstavqa godine starosti posmatranih li-

ca. U bazi Lica.sav postoji izvedena varijabla age_cat ,koja se odnosi na starost, data je na ordinalnoj ska-li i prikazuje grupu godina. Grupe su napravqene na slede}i na~in: 0-14, 15-29, 30-44, 45-59, 60 plus. Me-|utim, kako bismo opisali metod ra~unawa marginalnih efekata za varijable date na instrumentalnoj ska-li, u model }emo ukqu~iti originalnu varijablu, a u ovom delu, deskriptivnu analizu }emo sprovesti naizvedenoj. Tako|e, jo{ jednom nagla{avamo da na{ uzorak ne ukqu~uje lica mla|a od 19 godina (ukqu~ujelica ro|ena 1989. godine i kasnije). Prose~na starost anketiranih lica iznosi 48,91 godina. Iz tabele 7.vidimo da je siroma{tvo najvi{e zastupqeno u kategoriji lica starijih od 60 godina.

190

2 A5 i A5a1 predstavqaju biv{e i sada{we izbeglice

Poloàj u odnosuna liniju siroma{tva Broj lica Procenat

Siroma{ni 1.000 7,10%

Ostali 13.088 92,90%

Ukupno 14.088 100,00%


Tabela 7. – Starosna struktura stanovni{tva

Pol

Pol je varijabla koja je data na nominalnoj skali i ima slede}e modalitete:1 mu{ki2 ènski

Iz istog razloga kao i u slu~aju zavisne promenqive poor, varijablu pol preformulisa}emo tako da imaslede}e modalitete:

0 ènski1 mu{ki

Tabela 8. – Polna struktura i broj siroma{nih

Kao {to se moè videti iz Tabele 8. siroma{tvo je vi{e zastupqeno kod ènske populacije kako u apso-lutnom tako i relativnom iznosu .

NAPOMENA: Vidimo da je razlika izme|u mu{ke i ènske populacije veoma mala, stoga }emo u modelu proveri-ti da li postoji statisti~ki zna~ajna razlika izme|u ove dve kategorije, odnosno da li }e koeficijent ispredvarijable koja opisuje pol biti zna~ajan.

Bra~no stawe

Bra~no stawe ispitanika u fajlu Lica.sav dato je varijablom Brak koja ima slede}e modalitete:1. U bra~noj zajednici2. U vanbra~noj zajednici3. Neoèwen/neudata4. Razveden/razvedena5. Udovac/udovica

S obzirom da ova varijabla ima 5 modaliteta, a data je na nominalnoj skali, {to oteàva wenu inter-pretaciju, kao i interpretaciju marginalnih efekata koje ima na poloàj lica u odnosu na liniju siroma-{tva, izvr{i}emo wenu modifikaciju tako da ima samo dva modaliteta i to:

191

Grupe godina Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenatsiroma{nih

19-29 2.522 19,40% 132 5,23%

30-44 3.328 19,20% 229 6,88%

45-59 4.148 23,90% 223 5,38%

60+ 4.090 23,50% 416 10,17%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%

Pol Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenatsiroma{nih

@ene 7.325 51,99% 528 7,21%

Mu{karci 6.763 48,01% 472 6,98%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%


0 lica koja ìve u zajednici (bra~noj ili vanbra~noj)1 lica koja ne ìve u zajednici (neoèweni/neudate, razvedeni/razvedene, udovci/udovice)

Tabela 9. – Bra~no stawe ispitanika i broj siroma{nih

Od ukupnog broja onih koji ne ìve u zajednici, siroma{no je 7,22 % lica, dok od onih koji su u zajedni-ci 7,03 % je siroma{no. Ovaj podatak nam govori da su samci skloniji siroma{tvu.

NAPOMENA: Vidimo da je razlika izme|u mu{ke i ènske populacije veoma mala, stoga }emo u modelu proveri-ti da li postoji statisti~ki zna~ajna razlika izme|u ove dve kategorije, odnosno da li }e koeficijent ispredvarijable koja opisuje pol biti zna~ajan.

ObrazovawePrilikom odabira varijabli koje }emo ukqu~iti u model vodili smo ra~una o tome da te varijable zna-

~ajno uti~u na poloàj lica u odnosu na liniju siroma{tva. Za o~ekivati je da }e varijabla Obrazovawebiti od zna~aja za poloàj lica u odnosu na liniju siroma{tva u smislu da lica koja imaju vi{e obrazova-we imaju i mogu}nost da rade na boqe pla}enim pozicijama i poslovima, a samim tim je i wihovo materi-jalno stawe boqe od lica koja imaju niè obrazovawe. Varijabla Obrazovawe u bazi Lica.sav data je na or-dinalnoj skali i to sa slede}im modalitetima:

1. Deca pred{kolskog uzrasta i u~enici osnovne {kole2. Bez {kole3. Nepotpuna osnovna {kola4. Osnovna {kola5. Jedno/dvogodi{wa stru~na {kola6. Sredwa – trogodi{wa i KV7. Sredwa – ~etvorogodi{wa i VKV8. Gimnazija9. Vi{a {kola

10. Fakultet – visoka {kola11. Magistratura, specijalizacija12. Doktorat

Iz tog razloga }emo u model ukqu~iti ve{ta~ke (indikatorske) varijable za svaki nivo obrazovawa (neukqu~ujemo modalitet 0, jer na{om analizom nisu obuhva}ena lica mla|a od 19 godina) osim za modalitet1 koji }emo tretirati kao bazni. Modalitet 4, 5 ,6 i 7 spoji}emo u novi modalitet koji }emo nazvali Sred-wa {kola. Tako|e, modalitete 8, 9, 10, 11 spojili smo u modalitet – Vi{a i visoka {kola. Varijabla Obra-zovawe u na{oj analizi uzima slede}e modalitete:

1. Bez {kole2. Nepotpuna osnovna {kola3. Osnovna {kola4. Sredwa {kola5. Vi{a {kola6. Fakultet, magistratura i doktorat

192

Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenat

siroma{nih

U zajednici 9.075 64,42% 638 7,03%

Nije u zajednici 5.013 35,58% 362 7,22%

Ukupno 14.088 100% 1.000 7,10%


Na po~etku odeqka vezanog za varijablu Obrazovawe treba pretpostaviti da se broj siroma{nih smawu-je kako se pove}ava stepen stru~ne spreme. Kao {to se moè videti u tabeli 7 empirijski podaci su potvr-dili ovu pretpostavku. Naime, najvi{u stopu siroma{tva, o~ekivano, imaju lica bez {kole. Naime stopasiroma{tva ove kategorije je 27,20% i znatno je vi{a od prose~ne stope siroma{tva. Kako raste stepenstru~ne spreme broj siroma{nih se sve brè smawuje, tako da u kategoriji Magistara i Doktora nauka ne-ma lica koja su siroma{na.

Tabela 10. – Obrazovawe i siroma{tvo

Region

Mnogobrojne analize ukazuju na ~iwenicu da jedan od glavnih razloga nedovoqne razvijenosti Srbijeleì upravo u neravnomernom regionalnom razvoju. U uvodu smo naveli da Anketa o ìvotnom standardu neukqu~uje Kosovo i Metohiju, te iz tog razloga isti i ne postoji kao modalitet. Varijabla region ima sle-de}e modalitete:

1. Beograd2. Vojvodina3. Zapadna Srbija4. [umadija5. Isto~na Srbija6. Jugoisto~na Srbija

Varijabla region je tako|e, kao i obrazovawe, data na ordinalnoj skali tako da }emo u model ukqu~itive{ta~ke varijable za sve regione osim za Beograd koji predstavqa bazni region.

193

Obrazovawe Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenat

Bez {kole 751 4,40% 198 27,20%

Nepotpuna osnovna {kola 1.537 8,90% 217 14,40%

Osnovna {kola 2.977 21,30% 305 9,40%

Jedno/dvogodi{wastru~na {kola 125 0,70% 10 8,00%

Sredwa - trogodi{wa i KV 2.054 11,90% 101 5,10%

Sredwa - ~etvorogodi{wai VKV

4.142 23,90% 145 3,50%

Gimnazija 746 4,30% 12 1,60%

Vi{a {kola 791 4,60% 8 1,00%

Fakultet - visoka {kola 885 5,10% 4 0,50%

Magistratura,specijalizacija 62 0,40% 0 0,00%

Doktorat 18 0,10% 0 0,00%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000


Tabela 11. – Regioni i siroma{tvo

Tip naseqa

Prema tipu, naseqa delimo na ruralna i urbana. U bazu Lica.SAV ova podela je definisana promenqi-vom urban koja ima slede}e modalitete:

0 Ruralno1 Urbano

Tabela 12. – Tip naseqa i siroma{tva

Tabela 12. nam pokazuje da je udeo siroma{nog stanovni{tva duplo ve}i u ruralnim nego u urbanim sre-dinama (9,88% prema 4,54%).

Zaposlenost

Ukupno stanovni{tvo prema obele`ju radne aktivnosti deli se na aktivno i neaktivno. Aktivno stanov-ni{tvo u~estvuje na trì{tu rada i moè biti zaposleno i nezaposleno. Prema preporuci Statisti~ke ko-misije UN u neaktivno stanovni{tvo treba svrstati slede}e kategorije stanovni{tva: lica zaposlena sa-mo u ku}nim poslovima koje ona vr{e bez nov~ane naknade (doma}ice); studente, odnosno sve u~enike kojinisu ukqu~eni u neku delatnost; pitomce kaznenih zavoda; zavoda za du{evno oboqewe i dobrotvornih za-voda; sva ostala lica koja nisu ukqu~ena u privredni ìvot kao {to su penzioneri, lica nesposobna zarad, deca i ostala lica koja svoj dohodak ostvaruju iz renti, privilegija, dividendi, penzija itd.3 Premaovakvoj definiciji, izvr{ena je podela ispitanika u A@S a status svakog ispitanika dat je varijablompStatus, koja ima 3 modaliteta, upravo ovako definisanih. Dakle varijabla pStatus uzima vrednost:

194

Region Broj lica Procenti Broj siroma{nih Procenat

Beograd 2.269 16,11% 65 2,86%

Vojvodina 3.338 23,69% 184 5,51%

Zapadna Srbija 1.888 13,40% 165 8,74%

[umadija 2.691 19,10% 107 3,98%

Isto~na Srbija 1.678 11,91% 167 9,95%

Jugoisto~naSrbija

2.224 15,79% 312 14,03%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%

Tip naseqa Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenat siroma{nih

Urbano 7.338 52,09% 333 4,54%

Ruralno 6.750 47,91% 667 9,88%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%

3 Definicija preuzeta iz: Ekonomski re~nik, (2006), Centar za izdava~ku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu, Beograd.


1. ako je lice zaposleno2. ako je lice nezaposleno i3. ako je lice neaktivno

Tabela 13. – Radna aktivnost i siroma{tva

U~e{}e neaktivnog stanovni{tva je izuzetno veliko i u budu}nosti se moè o~ekivati daqi trend ra-sta pre svega zbog demografskog starewa stanovni{tva Srbije. Varijabla pStatus je tako|e data na ordi-nalnoj skali, tako da ponovo moramo uvesti ve{ta~ke promenqive.

Izbegli~ki status

Predmet ovog rada je analiza integracije izbeglih lica, i upravo iz tog razloga ova nezavisna promen-qiva za nas ima najve}i zna~aj. U samom uvodu, naveli smo da promenqiva izbegli~ki status ima dva moda-liteta (u pitawu je naravno binarna ve{ta~ka promenqiva):

0 nema izbegli~ki status1 ima izbegli~ki status

Slede}om tabelom prikaza}emo u~e{}e siroma{nih u ove dve kategorije stanovni{tva:

Tabela 14. – Udeo broja siroma{nih u kategoriji domicilnog i izbeglog stanovni{tva

Zakqu~ak koji nam daje ova tabela je slede}i – siroma{tvo je prisutnije kod izbeglog stanovni{tva uodnosu na domicilno stanovni{tvo. U narednim koracima ispita}emo statisti~ku zna~ajnost promenqiveizbegli~ki status na obele`je da li je neko siroma{an ili ne.

Pregled kori{}ene metodologije

U ciqu ocewivawa optimalnog modela koji bi u najve}oj meri objasnio faktore koji uti~u na siroma{tvo,u po~etni model smo ukqu~ili sve malopre navedene varijable. Iz ocewenog modela smo videli da pojedinevarijable nisu zna~ajne (varijable za koje je p-vrednost>0.05, Tabela 15). Me|utim, kako se wihovim iskqu-~ivawem dobija model koji ima lo{ije pokazateqe kvaliteta4 od modela koji ukqu~uje sve varijable a i zbog

195

Radna aktivnost Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenat

siroma{nih

Zaposleno lice 7.040 49,97% 355 5,04%

Nezaposleno lice 1.035 7,35% 138 13,33%

Neaktivnostanovni{tvo 6.013 42,68% 507 8,43%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%

Broj lica Procenat Broj siroma{nih Procenatsiroma{nih

Izbeglostanovni{tvo 391 2,78% 38 9,72%

Domicijalnostanovni{tvo 13.697 97,22% 962 7,02%

Ukupno 14.088 100,00% 1.000 7,10%

4 Više re~i o pokazateqima kvaliteta dato je u Aneksu ovog rada.


kasnije interpretacije, odlu~ili smo da ih zadrìmo u modelu, uz napomenu da nisu zna~ajne. Ukoliko bismo,na primer, iskqu~ili ve{ta~ku varijablu koju smo u model ukqu~ili za lica koja ìve u Vojvodini, onda bi-smo ta lica posmatrali zajedno sa licima koja ìve u Beogradu, pa time ne bismo imali jasnu sliku o tomekoliko se razlikuju. Ostale varijable koje u ocewenom modelu imaju p-vrednost ve}u od 0,05, {to zna~i danisu zna~ajne na nivou rizika od 5% mogu se smatrati zna~ajnim ukoliko dozvolimo da rizik bude 10%, odno-sno, da p-vrednost bude mawa od 0,1, tako da }emo ih zadràti u modelu. Model smo ocenili primenom poseb-ne metodologije koja se koristi u slu~aju kada je zavisna promenqiva, u regresiji koja se ocewuje, binomnogtipa, odnosno kada ima samo dva mogu}a ishoda 0 i 1. Ovo su takozvani modeli sa binarnom zavisnom promen-qivom5. Ranije je re~eno da, u na{em primeru, zavisna varijabla uzima vrednost 1 ukoliko je lice siroma-{no, a vrednost 0 ukoliko nije, odnosno, ukoliko se nalazi iznad linije siroma{tva. Ovi modeli se ocewu-ju primenom transformisanih modela linearnih verovatno}a koji se nazivaju probit i logit modeli.

Ocewivawem modela primenom naizmeni~no probit i logit modela zakqu~ili smo da probit model imaboqe pokazateqe kvaliteta modela tako da }emo i daqu analizu sprovesti na osnovu ocewenog probit mo-dela. Kod ovih modela transformacija LPM-a se bazira na primeni standardizovane normalne distribu-cije. Kod probit modela parametri modela se ocewuju primenom metoda maksimalne verodostojnosti, a za-tim se pomo}u tablice slu~ajnih brojeva ra~una funkcija gustine u izra~unatoj vrednosti. Matemati~kiizraèno, vrednost zavisne promenqive se ra~una po formuli:

Dakle, verovatno}a da }e zavisna promenqiva uzeti vrednost 1 (odnosno, u na{em primeru, verovatno-}a da }e lice biti siroma{no), pod uslovom da su poznate realizacije vektora X (vektor X je vektor neza-visnih promenqivih)6, se ra~una kao povr{ina ispod krive funkcije standardizovane normalne distribu-cije u intervalu (-∞, β,x). Pri tom, β je vektor ocewenih parametara, a F je oznaka za kumulativnu normal-nu distribuciju.

Istraìvawe postojawa razlike izme|u domicilnog stanovni{tva i lica koja su imala status izbeglicau periodu od 1991. do danas bazira}emo upravo na ovom ekonometrijskom modelu, jer }e zavisna promenqivakoju }emo posmatrati biti poloàj lica u odnosu na liniju siroma{tva. Ukoliko se lice nalazi ispod lini-je siroma{tva odnosno ukoliko spada u siroma{ne, po metodologiji Studije o ìvotnom standardu, Srbija2002-2007, zavisna promenqiva }e uzeti vrednost 1, dok }e uzeti vrednost 0 ukoliko lice nije siroma{no.

Napomenimo da se takozvana linija odsecawa kod probit modela uzima arbitrarno. Odnosno, u litera-turi se naj~e{}e za vrednost linije odsecawa uzima vrednost izra~unate verovatno}e od 0,5. To zna~i daukoliko je izra~unata vrednost verovatno}e <0,5 promenqiva Y (da li je lice siroma{no ili ne) uzimavrednost 0 dok je u suprotnom Y=1. Me|utim ovo vaì samo kod izbalansiranih uzoraka, tj. kod uzoraka kodkojih je ujedna~eno u~e{}e nula i jedinica. Kako je u na{em istraìvawu re~ o prili~no neizbalansira-nom uzorku (dosta ve}i broj 0- nesiroma{nih lica, u odnosu na mali broj 1- siroma{na lica), za liniju od-secawa }emo uzeti vrednost od, na primer, 0,2.

Dakle, ukoliko je vrednost izra~unate verovatno}e >0,2 smatra}emo da je lice siroma{no, ali u anali-zi se ne}emo bazirati na odre|ivawu toga da li je lice siroma{no ili ne ve} samo na ra~unawu verovat-no}a i ra~unawu razlika u verovatno}ama za lica koja se razlikuju jedino u ~iwenici da li su imali sta-tus izbeglica.

Dakle, primenom metoda maksimalne verodostojnosti, dobijene su ocene parametara modela. Ove ocenesu prikazane u tabeli 15.

196

5 Kada bismo ovakav model ocenili primenom klasi~nog metoda obi~nih najmawih kvadrata, naišli bismo naproblem heteroskedasti~nosti reziduala (problem koji se javqa kada varijansa nije konstanta ve} se mewa zarazli~ite jedinice posmatrawa).

6 Vrednosti nezavisnih promenqivih u modelu ~iji uticaj posmatramo.


Tabela 15. – Ocene parametara

Napomena: ukoliko je p-vrednost >0.05 varijabla nije zna~ajna

Bitno je da napomenemo, mada se to iz samog oblika probit modela vidi, da ocene parametara nisu mar-ginalni efekti nezavisnih varijabli. Ta~nije, oceweni parametri se ne mogu tretirati kao u klasi~nomlinearnom regresionom modelu kao promena vrednosti zavisne promenqive pri jedini~noj promeni neza-visne promenqive, dok su sve ostale promenqive u modelu fiksirane. Ovo je iz razloga {to je su{tinaprobit modela da se prona|e vrednost kumulativne distribucije koja se ra~una kao odre|eni integral nor-malne standardizovane distribucije, pri ~emu su granice od -∞ do β,x , dakle sa promenom vrednosti va-

197

Varijabla Opis varijable Ocene parametara p-vrednost

Konstanta -0.6226 0.0000

Izbeglice Da li je lice imalo statusizbeglice u bilo komtrenutku do sad

0.3463 0.0003

Pol Pol ispitanika 0.1779 0.0000

Brak Bra~no stawe -0.0651 0.0850

Starost Starost u godinama -0.0045 0.0003

Urban Tip naseqa -0.1051 0.0071

Vojvodina Za lica koja ìveu Vojvodini 0.0125 0.8603

Zap. Srbija Za lica koja ìveu zapadnoj Srbiji 0.2548 0.0006

[umadija Za lica koja ìveu [umadiji -0.1271 0.0954

Ist. Srbija Za lica koja ìveu isto~noj Srbiji 0.3438 0.0000

Ji. Srbija Za lica koja ìveu jugoisto~noj Srbiji 0.5759 0.0000

Nepotpuna O[ Za lica koja imaju zavr{enunepotpunu osnovnu {kolu -0.4762 0.0000

O[ Za lica koja imajuzavr{enu osnovnu {kolu

-0.7854 0.0000

Sredwa Za lica koja imajuzavr{enu sredwu {kolu(ma koliko godina trajala)

-1.3362 0.0000

Vi{a Za lica koja imajuzavr{enu vi{u {kolu -1.8091 0.0000

Fax1 Za lica koja imaju zavr{enfakultet ili vi{e -2.0496 0.0000

Nezaposleni Za nezaposlena lica 0.6458 0.0000

Neaktivno Za neaktivna lica 0.1321 0.0020


rijable x mewa se samo granica intervala, a time samo verovatno}a. Iz ovoga se moè zakqu~iti da bipredznak ispred parametra trebalo da predstavqa smer promene verovatno}e sa promenom nezavisne va-rijable tj. da li se verovatno}a da lice bude siroma{no smawuje ili pove}ava sa promenom te nezavisnepromenqive, na primer da li je ve}a verovatno}a da lice bude siroma{no ukoliko je mu{ko ili ukoliko jeènsko, da li se verovatno}a da lice bude siroma{no smawuje sa dodatnim obrazovawem,.... Me|utim, ovotreba uzeti sa rezervom i treba imati u vidu da svaka pojedina~na varijabla u modelu, to jest parametarkoji woj odgovara, nije ocewena kao izolovana, ve} kao deo celog modela. Ta~nije, moè se desiti da nekavarijabla ima predznak za koji mi, na osnovu ranijih istraìvawa, znamo da treba da bude suprotan. Ovomproblemu }emo posvetiti vi{e pa`we kada budemo interpretirali dobijene rezultate.

Rezultati istraìvawa

U Tabeli 15. dat je oceweni model. Na osnovu ovog modela, poku{a}emo da opi{emo odnose izme|u vari-jabli, to jest da odgovorimo na pitawe da li postoji razlika u verovatno}ama da lica budu siroma{na u za-visnosti od toga da li spadaju u kategoriju domicilnog stanovni{tva ili su u nekom trenutku od 1991. dodanas imali status izbegica. Pri analizi ima}emo u vidu i ~iwenicu da verovatno}a da lice bude siro-ma{no ne zavisi samo od ~iwenice da li je izbeglo ili ne ve} i od drugih faktora, koje smo u model ukqu-~ili. Dakle poredi}emo lica koja imaju sli~ne karakteristike a razlikuju se jedino prema tome da li suizbegla ili ne. U model su ukqu~ene varijable me|u kojima moè postojati uzro~no-posledi~na veza kao naprimer veza izme|u starosti i statusa na trì{tu rada, starosti i nivoa obrazovawa ili pola i nivoa ob-razovawa, itd. Usled ovoga moèmo nai}i na problem interakcije me|u nezavisnim promenqivama. Ovajproblem }emo pri interpretaciji re{iti tako {to }emo redom posmatrati svaku od promenqivih u mode-lu pojedina~no, dok }e ostale varijable uzimati modus za odgovaraju}i modalitet posmatrane zavisne pro-menqive. Preciznije, posmatra}emo uzorak prema odre|enom kriterijumu, na primer radni status, a kaovrednosti ostalih varijabli u modelu (obrazovawe, pol,…) uzima}emo vrednosti koje se najvi{e puta po-javquju za posmatranu kategoriju stanovni{tva.

Analiza ocewenog modela

U delu analize koji se bavio deskriptivnom analizom varijabli ukqu~enih u model videli smo da je ve-}i procenat siroma{nih lica me|u ènama nego me|u mu{karcima. Me|utim, oceweni model pokazuje da jeve}a verovatno}a da mu{karac koji ima iste ostale karakteristike kao èna bude siroma{an. Za{to? Re-kli smo da moramo imati u vidu i druge karakteristike lica da bismo mogli tuma~iti rezultate. Procen-tualno vi{e je mu{karaca koji ne ìve u bra~noj/vanbra~noj zajednici nego èna, a vidimo da lica kojaìve van zajednice imaju ve}u verovatno}u da budu siroma{na, zatim, vi{e je mu{karaca koji ìve u ru-ralnoj sredini nego èna, {to tako|e pove}ava verovatno}u da budu siroma{ni, itd. Kao {to vidimo, ovosu faktori koji su u odre|enoj meri odredili da predznak ispred varijable pol bude ovakav kakav je.

Iz deskriptivne analize smo tako|e videli da se broj siroma{nih razlikuje po raznim starosnim gru-pama. U na{em modelu, negativan predznak pokazuje da se sa pove}awem godina starosti smawuje verovat-no}a da lice bude siroma{no, {to je suprotno rezultatima analize siroma{tva u Srbiji. Me|utim, imaju-}i u vidu da su u kategoriji lica starijih od 65 godina, uglavnom neaktivna lica, a u kategoriji lica mla-|ih od 65 vi{e je onih koji su zaposleni, zakqu~ujemo da i pored negativnog predznaka ispred varijablestarost, pozitivan predznak ispred varijable koja je uvedena za neaktivna lica dovodi do toga da starijalica imaju zaista ve}u verovatno}u da budu siroma{na, naro~ito kada se u igru uvede i ~iwenica da sta-rija lica u najve}em broju slu~ajeva imaju zavr{enu nepotpunu osnovnu {kolu. Navedimo primer za ovo: po-smatrajmo, s jedne strane lice, staro na primer 45 godina, koje je zavr{ilo sredwu {kolu i zaposleno je i,s druge strane, lice staro 75 godina koje je neaktivno i ima zavr{enu nepotpunu osnovnu {kolu. Verovat-no}a da mla|e posmatrano lice bude siroma{no je 0.027, dok je za starije lice verovatno}a ~ak 0.143! Vi-dimo da se ove verovatno}e u velikoj meri razlikuju.

Predznak ispred varijable koja opisuje bra~no stawe se poklapa sa o~ekivawem. Naime, znak navodi nazakqu~ak da lica koja ìve u nekoj vrsti zajednice, bilo bra~noj bilo vanbra~noj, imaju mawu verovatno-}u da budu siroma{na od lica koja ne ìve sa partnerom.

198


Zakqu~ak koji je od velikog zna~aja za na{e istraìvawe je da je oceweni parametar ispred varijableizbeglice (koja opisuje da li je lice imalo status izbeglice u nekom trenutku do sada) statisti~ki zna~a-jan odnosno da ovu varijablu ne treba iskqu~ivati iz modela i da zna~ajno uti~e na ~iwenicu da li }e li-ce biti siroma{no. Predznak ovog parametra tako|e ukazuje na ~iwenicu da izbeglice imaju ve}u verovat-no}u (u proseku!) da budu siroma{ne.

Ovim smo hteli da pokaèmo samo da ne treba previ{e pa`we posve}ivati razlozima koji su doveli do„pogre{nih“ predznaka, jer to nije ni ciq ove analize ve} }emo se posvetiti razlikama izme|u domicil-nog i izbeglog stanovni{tva. U daqem radu poku{a}emo da spoznamo koje su to kategorije izbeglih lica ko-je su najugroènije, kao i kod kojih kategorija su najizraènije razlike izme|u izbeglog i domicilnogstnovni{tva.

Interpretacija dobijenih rezultata

Za po~etak pretpostavi}emo da sve varijable u modelu, osim varijable koja opisuje status lica, uzimajusvoju aritmeti~ku sredinu, ili preciznije, posmatra}emo prose~no lice. Verovatno}a da lice koje ima ovekarakteristike, i pri tom spada u domicilno stanovni{tvo bude siroma{no je jednaka 0.063, dok je za izbe-glo lice ova verovatno}a jednaka 0.119. Vidimo da je verovatno}a da }e „prose~no“ lice biti siroma{no go-tovo duplo ve}a kod izbeglog nego kod domicilnog stanovni{tva. Dakle, s obzirom da je ovde re~ o prose~-nom licu, moèmo zakqu~iti da }e postojati kategorije kod kojih je ovaj disparitet ve}i, odnosno mawi.

Posmatrajmo sada razlike izme|u domicilnog i izbeglog stanovni{tva prema nivou obrazovawa (ostalevarijable }e biti date u sredini). Lice koje je bez {kole i spada u kategoriju domicilnog stanovni{tvaima relativno visoku verovatno}u da bude siroma{no, 0.282, {to bi zna~ilo da od 100 posmatranih licasa ovim karakteristikama u proseku bi 28.2 lica bilo siroma{no! Me|utim, izbeglice koje imaju ove ka-rakteristike imaju zna~ajno ve}u verovatno}u da budu siroma{ne i ona iznosi 0.409. Kada posmatramo li-ca koja imaju najmawe zavr{en fakultet, verovatno}a da }e ta lica biti siroma{na je zna~ajno nià negou prethodno navednom slu~aju. Naime, kod domicilnog stanovni{tva verovatno}a je jednaka 0.004 dok je kodizbeglica 0.011. U narednoj tabeli date su verovatno}e prema svim nivoima obrazovawa za domicilno od-nosno stanovni{tvo koje je imalo status izbeglice, kao i razlike u verovatno}ama.

Tabela 16. – Rezultati istraìvawa

Posmatrajmo sada verovatno}e za radni status. U Anketi o ìvotnom standardu, definisana su tri tiparadnog statusa. To su zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica. Ova varijabla, dakle ima tri modaliteta izbog toga smo morali da uvedemo dve ve{ta~ke varijable dok smo jedan od modaliteta smatrali baznim. Zabazni smo uzeli zaposlena lica, dok smo za nezaposlena i neaktivna uveli po jednu ve{ta~ku varijablu. Iztabele 1.1. vidimo da su koeficijenti uz varijabe za nezaposlena i za neaktivna lica pozitivnog predzna-ka, {to zna~i da ova lica imaju ve}u verovatno}u da budu siroma{na od zaposlenih lica. Pri tom, koefi-

199

Nivo obrazovawa Razlika Domicilno Izbeglice

Verovatno}a da }e lice biti siroma{no

Bez {kole 0.282 0.409 -0.127

Nepotpuna osnovna {kola 0.146 0.240 -0.094

Osnovna {kola 0.087 0.155 -0.068

Sredwa {kola 0.028 0.059 -0.031

Vi{a {kola 0.009 0.021 -0.012

Fakultet i vi{e 0.004 0.011 -0.007


cijent ispred varijable za nezaposlena lica je vi{estruko ve}i nego za neaktivna lica. Ovaj rezultat jejasan ako se zna da u neaktivna lica spadaju i penzioneri koji primaju penziju. Verovatno}e da }e lice bi-ti siroma{no prema radnom statusu date su u Tabeli 17.


Sada moèmo posmatrati lica i prema nivou obrazovawa i prema radnom statusu. Naj~e{}i nivo obra-zovawa posmatranih izbeglih lica je sredwa {kola, dok je radni status lica sa sredwom {kolom naj~e{}ezaposleni. Zbog ovoga }emo pogledati koja je verovatno}a da lica koja imaju ovakve karakteristike budu si-roma{na, u zavisnosti od toga da li su izbegla ili ne. Za lica koja spadaju u domicilno stanovni{tvo ve-rovatno}a da }e biti siroma{ni je 0.023, dok je za izbegla lica jednaka 0.049.

Posmatra}emo sada da li postoji i kolika je razlika izme|u domicilnog i izbeglog stanovni{tva, po re-gionima. U tabeli 18. date su verovatno}e.


Vidimo da su najugroènija lica, lica koja ìve u jugoisto~noj Srbiji. U ovom regionu, tako|e je i naji-zraènija razlika izme|u domicilnog i izbeglog stanovni{tva u pogledu verovatno}e da }e posmatranolice biti siroma{no.

Nakon {to smo razmotrili sve varijable pojedina~no i wihov uticaj na zavisnu varijablu kao i razli-ke u efektima nezavisnih varijabli za domicilno i izbeglo stanovni{tvo pogleda}emo jo{ neke konkret-ne primere. Posmatrajmo na primer mu{karca prose~nih godina koji je u braku, ìvi u Beogradu u urbanojsredini, ima zavr{enu sredwu {kolu i zaposlen je i koji }e u jednom slu~aju biti u kategoriji domicilnoga u drugom u kategoriji izbeglog stanovni{tva. Prvo lice ima verovatno}u da bude siroma{no 0.016 dok jeu drugom slu~aju, odnosno za lice koje je imalo ili jo{ uvek ima status izbeglog lica, verovatno}a jednaka0.036. Vidimo da oba lica imaju relativno nisku verovatno}u. Razmotrimo sada malo druga~iji primer,ta~nije primer za koji i bez ikakvih ekonometrijskih rezultata moèmo pretpostaviti da }e biti siroma-

200

Radni status Razlika Domicilno Izbeglice


Zaposlena lica 0.053 0.101 -0.048

Nezaposlena lica 0.165 0.265 -0.100

Neaktivna lica 0.068 0.127 -0.059

Region Razlika Domicilno Izbeglice


Beograd 0.047 0.092 -0.045

Vojvodina 0.048 0.094 -0.046

Zapadna Srbija 0.078 0.142 -0.064

[umadija 0.036 0.073 -0.037

Isto~na Srbija 0.092 0.163 -0.071

Jugoisto~na Srbija 0.136 0.226 -0.090


{no. Nakon izra~unavawa proveri}emo da li se ove na{e apriorne pretpostavke poklapaju sa dobijenimrezultatima. Posmatrajmo mu{karca sredwih godina koji ìvi u ruralnoj sredini u jugoisti~noj Srbiji,neoèwen je, bez {kole i nezaposlen. Posmatra}emo opet dva slu~aja; kada je lice domicilno i kad je iz-beglica. U oba slu~aja verovatno}a je veoma visoka i to u prvom slu~aju ~ak 0.722 dok je u drugom 0.825.

Vidimo da, iako izbegla lica imaju ve}u verovatno}u da budu siroma{na nego domicilno stanovni{tvokoje ima iste karakteristike, ipak na verovatno}u da }e lice biti siroma{no nije presudno uticalo to dali je izbeglo ili ne, ve} su tu uticale ostale karakteristike, a na prvom mestu radni status lica, zatimnivo obrazovawa kao i region u kojem lice ìvi. Ostali faktori, iako su zna~ajni u modelu, nisu od pre-sudnog zna~aja, ve} samo poboq{avaju kvalitet modela.

201


DiskusijaCiq ovog rada je bio da proverimo da li i u kojoj meri ~iwenica da je lice imalo status izbeglog, u bi-

lo kom periodu od 1991. godine do danas ili ga jo{ uvek ima, uti~e na verovatno}u da }e to lice biti si-roma{no. Dakle, ciq je bio pokazati da li postoji kvantitativno merqiva razlika izme|u domicilnogstanovni{tva i stanovni{tva koje je imalo/ima status izbeglica. Ocewivawem probit modela, a primewu-ju}i iznetu metodologiju, do{li smo do modela koji kao zavisne promenqive pored one koja se odnosi nastatus lica, ukqu~uje i druge varijable za koje smo smatrali da mogu biti od zna~aja u modelu. Proveromzna~ajnosti dobijenih koeficijenata, do{li smo do zakqu~ka da je varijabla koja opisuje status lica zna-~ajna u modelu, to jest da bitno uti~e ne ~iwenicu da li }e posmatrano lice biti siroma{no ili ne. Re-zultat koji smo dobili sugeri{e da izbegla lica zaista imaju ve}u verovatno}u da budu siroma{na. Me|u-tim, ~iwenicu da je lice siroma{no u mnogoj ve}oj meri odre|uju varijable kao {to su nivo obrazovawa,radni status ili region u kome lice stanuje nego sama ~iwenica da je lice izbeglo. Naime, ukoliko je kom-binacija ostalih varijabli (karakteristika lica) takva da dovodi do visoke verovatno}e da je lice siro-ma{no, ona je visoka bilo da se radi o izbeglom licu ili ne.

Glavni rezultat ovog istraìvawa je upravo nalaz da izbegla lica imaju ve}u verovatno}u da budu siro-ma{na od domicilnog. Me|utim, nekoliko rezultata koje smo dobili na prvi pogled se nisu uklapali u na-{e preliminarne stavove. Re~ je o koeficijentima ispred promenqive pol i promenqive starost. Naime,o~ekivali smo da }e predznak ispred varijable pol biti negativan, {to bi zna~ilo da ène imaju ve}u ve-rovatno}u da budu siroma{ne od mu{karaca. Me|utim, mi smo dobili pozitivan predznak koji zna~i pot-puno suprotno, to jest, na{ zakqu~ak bi bio da u stvari ène imaju mawu verovatno}u da budu siroma{ne.Ovaj rezultat se dobija tek kada u model ukqu~imo sve ostale navedene nezavisne varijable. Dakle imaju-}i u vidu ostale faktore, pored pola lica, i wihovu me|usobnu interakciju, moèmo zakqu~iti da èneipak imaju mawu verovatno}u da budu siroma{ne. Sli~na je situacija i sa varijablom starost, a o tom pro-blemu vi{e re~i je bilo u rezultatima istraìvawa. S obzirom da ove interakcije i uzro~no-posledi~neveze nezavisnih varijabli nisu predmet analize, nismo se detaqno posvetili razja{wavawu ovog fenome-na, ve} to moè biti zanimqiva tema za neko dodatno istraìvawe.

Rezultati ovog istraìvawa pokazuju da postoje kategorije stanovni{tva koje su ugroène vi{e negoostale. Tako|e je pokazano da, i pored mera Vlade Republike Srbije, i daqe postoji zna~ajna razlika izme-|u domicilnog i izbeglog stanovni{tva. Jaz izme|u izbeglog i domicilnog stanovni{tva se produbquje saporastom verovatno}e da lice bude siroma{no, odnosno za ugroènije kategorije stanovni{tva. Iz svegapredo~enog sledi osnovna preporuka da prilikom definisawa mera za pomo} siroma{nima posebno trebaobratiti pa`wu na to da li je lice u izbegli~kom statusu ili je to do skora bilo.

Na kraju napomenimo da na materijalni status izbeglih lica uti~u i mnogi drugi faktori koje je nemo-gu}e kvantifikovati a time ni ukqu~iti u model. To su pre svega socijalni i psiholo{ki faktori koji seodnose na ukqu~enost u dru{tvenu mreù. Naime, domicilno stanovni{tvo je od ro|ewa ukqu~eno u zajed-nicu, ima prijateqe, porodicu, itd. koji u velikoj meri mogu pomo}i kako materijalno tako i moralno usmislu pruàwa podr{ke, eventualne pomo}i pri zapo{qavawu i sli~no. Izbegla lica, me|utim, retkoimaju nekog u zajednici u koju su se doselili a samim tim nemaju ni ovakve vidove podr{ke. Proces inte-gracije izbeglih lica u zajednicu u koju su se doselili je dug i ne uvek tako lak.

202


Reference

Kwige

(2008), Studija o ìvotnom standardu: Srbija 2002-2007, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd.

Gujarati D., (2003), Basic Econometrics, New York, The McGraw-Hill Companies.

Jovi~i}, M., (2002), Ekonometrijski metodi, Beograd, Ekonomski fakultet.

Green, W., (2003), Econometreic Analysis, New Jersey, Pearson Education International, 663-755.

âsopisi

Jovi~i}, M., Upotreba modela binarnog izbora u testirawu uticaja ekonomskih faktora na verovatno}ura|awa dece, Ekonomski anali br. 126, Ekonomski fakultet, Beograd, 19-31.

Nojkovi}, A., Modeli diskretne zavisne promenqive, Ekonomski anali br. 172, Ekonomski fakultet, Be-ograd.

Radni papiri

Strategija za smawewe siroma{tva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2002.

Kennedy, P., (2002), „Oh No! I Got Wrong Sign! What Should I do, Simon Fraser University;http://www.stat.columbia.edu/~gelman/stuff_for_blog/oh_no_I_got_the_wrong_sign.pdf

Daniel, M., „Applied Econometrics with Eviews, Lecture 17“.

http://www.fetp.edu.vn/shortcourse/0102/Eviews/Handouts/17E%20Lecture%20Notes%2017.pdf

Lunt, W., 2003. „The Probit, Logit, Tobit and Linear Probability Models“. Vassar College Working Paper;irving.vassar.edu/faculty/wl/Econ210/LPMf02.pdf

Cornelißen, T., Sonderhof, K., „The marginal interaction effects in a probit model with a triple dummy variableinteraction term“, http://www.wiwi.uni-hannover.de/aoek/pubs/text/dp-386.pdf

UNHCR Global Appeal 2007.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, „Stawe i potrebe izbegli~ke populacije u RepubliciSrbiji“, 2008.

Internet sajtovi

http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/2000/

http://www.prsp.sr.gov.yu/strateski.jsp

http://www.poverty.com

http://www.globalissues.org/issue/2/causes-of-poverty

203


AneksPrevazilaèwe problema heteroskedasti~nosti

Problem heteroskedasti~nosti je mogu}e prevazi}i ocewivawem modela primenom metoda uop{tenihnajmawih kvadrata (UNK). Model koji se ocewuje primenom uop{tenih najmawih kvadrata naziva se modellinearne verovatno}e (LPM), upravo zbog ~iwenice da se ocewivawem ra~una verovatno}a da }e zavisnapromenqiva uzeti vrednost 1, odnosno da }e se posmatrana karakteristika jedinica posmatrawa ispoqi-ti ili ne. Me|utim kada model ocenimo uobi~ajenim najmawim kvadratima, dolazimo do novog problema,~ija je su{tina da se ocewene vrednosti zavisne promenqive naj~e{}e ne nalaze u intervalu 0-1, a kakosu to verovatno}e, neophodno je transformisati LPM tako da se izra~unate verovatno}e zaista nalaze uovom intervalu. Transformacija se vr{i u zavisnosti od toga koju raspodelu ima gre{ka modela. U zavisno-sti od toga koja se raspodela gre{ke pretpostavi, postoje razli~iti modeli. Naj~e{}a pretpostavka je dagre{ka modela ima standardizovanu normalnu raspodelu sa aritmeti~kom sredinom 0 i varijansom 1. Mo-del koji odgovara ovoj pretpostavci naziva se probit model. Ukoliko je pretpostavka da gre{ka ima logi-sti~ku raspodelu, govori se o logit modelima.

Pokazateqi kvaliteta modela

Kod klasi~nog regresionog modela kao pokazeteqi kvaliteta modela koriste se R2 i korigovani R2, me-|utim oni u modelima sa binarnom zavisnom promenqivom nisu dobar pokazateq. Iz tog razloga, koristise tzv. pseudo R2 (McFadden R2). Su{tina ovog pokazateqa je da poredi vrednost verovatno}e ocewenog mo-dela sa vrednostima verovatno}e kada nisu ukqu~eni regresori xi. Vrednosti ovog parametra se kre}u od 0do 1 i nema smislenu interpretaciju, jer ne predstavqa, kao klasi~an koeficijent determinacije R2 u vi-{estrukom linearnom regresionom modelu, udeo obja{wenih u ukupnim varijacijama. Predloèno je da sevrednost LRI (indeks koli~nika verodostojnosti) jednaka jedinici tuma~i kao pokazateq „perfektne“prognoze modela. Me|utim, u potpunosti je prihva}eno tuma~ewe da se kvalitet modela pove}ava sa rastomvrednosti LRI7.

Matrica pogodaka i proma{aja

Sumarni pokazateq sposobnosti predvi|awa modela koji moè biti od zna~aja je matrica pogodaka iproma{aja, dimenzija 2x2. Ova matrica se popuwava po slede}em pravilu:

ako je P>P* onda je y=1, a ukoliko je p>p* onda je y=0Gde je P modelom ocewena verovatno}a.

Dakle, prvo se utvr|uje vrednost takozvane linije odsecawa P* (obi~no 0,5) pa se zatim opservacije raz-vrstavaju po tome da li se nalaze ispod ili iznad te linije odsecawa, odnosno da li }e, na osnovu ocewe-nog modela, vrednost zavisne promenqive biti 0 ili 1 i zatim se poredi sa stvarnim vrednostima. Ukoli-ko model predvi|a npr. da }e zavisna promenqiva uzeti vrednost 1 za odre|enu opservaciju a realizova-na vrednost je stvarno 1 to }e se smatrati za pogodak. Me|utim, ukoliko model predvi|a 1 a stvarno rea-lizovana vrednost je 0 to }e biti svrstano kao proma{aj.

Tabela 2. 1. – Matrica pogodaka i proma{aja

204

7 Green, W., (2003), Emonometrics Analysis, New Jersey, Pearson Education International, 663-755.

Realizovane 0 Realizovane 1

Modelom predvi|ene 0 Pogoci Proma{aji

Modelom predvi|ene 1 Proma{aji Pogoci

> > > >

>


PREGLED SOCIO-EKONOMSKIHKARAKTERISTIKA DOMA]INSTAVA

ÎJI JE NOSILACSAMOHRANI RODITEQ

Irena Veqkovi}

205

!analiza samohrani roditelj1.qxd 3/23/2009 7:35 AM Page 205

206

APSTRAKTIstraìvawe „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samo-

hrani roditeq“ ima za ciq da utvrdi op{te socijalne i ekonomske karakteristike jednog takvog doma-}instva. U ciqu istraìvawa anketirano je 186 samohranih roditeqa na teritoriji grada Ni{a. Istraì-vawem su obuhva}eni svi aspekti za koje smo smatrali da mogu stvoriti jednu kompleksnu sliku o realnommaterijalnom i socijalnom poloàju doma}instva ~iji je nosilac samohran roditeq: prose~an broj ~lano-va ispitivanog doma}instva, motivi stupawa u brak/vanbra~nu zajednicu, razlozi prekida bra~ne/van-bra~ne zajednice, nivo obrazovawa i dodatna edukacija, prihodi i rashodi doma}instva, kupovna mo}, ni-vo ostvarenih prava na socijalnu za{titu, dostupnost zdravstvene za{tite, kvalitet i raznovrsnost is-hrane doma}instva, uslovi stanovawa, posedovawe dobara, kao i ispitivawe stavova ispitanika. Smatra-li smo da bi se analizirawem postoje}eg stawa doma}instava ~iji je nosilac samohran roditeq zna~ajnodoprinelo sagledavawu specifi~nih karakteristika i dimenzija siroma{tva samohranih roditeqa koje suu Studiji o ìvotnom standardu samo delimi~no sagledane.


207

I UVOD

U Srbiji ne postoji sistemska briga i podr{ka samohranim roditeqima. Po priznawu nadle`nih u Mi-nistarstvu za rad i socijalnu politiku – obaveza ministarstva da kreira politiku u ovoj oblasti prili~-no je ograni~ena, jer ministarstvo nema celovita i potpuna istraìvawa pojave o samohranosti i proble-mu koji nosi taj poloàj. Godine 1992. ukinute su sve institucije koje su se bavile kontinuiranim pra}e-wem problema samohranih roditeqa. U na{em porodi~nom zakonu ne postoji pojam samohranog roditeqa itim zakonom se {tite samo ~lanovi porodice1. Budu}i da je Srbija duì niz godina zemqa diskontinuite-ta gde svaki sistem deluje za sebe, porodi~no-pravna i socijalna za{tita je ovu kategoriju porodica pri-li~no zapostavila. Fondovi socijalne za{tite nisu dovoqni, a Centri za socijalni rad ~esto ostavqajusliku neefikasnih institucija. U jednom ovakvom zatvorenom sistemu koji se sporo mewa nedostaje aùr-nost, postojawe jedinstvene baze podataka, kao i komunikacija me|u segmentima koji tretiraju iste kate-gorije korisnika, a samim tim i samohranih porodica. Ovome treba dodati i ~iwenicu da alimentacionifondovi u Srbiji nisu u funkciji.

Na nacionalnom nivou obezbe|uju se de~iji dodaci i socijalna pomo}, nov~ane naknade za siroma{neporodice, tu|a nega i pomo}, kao i sme{taj u ustanove socijalne za{tite i hraniteqstvo. Iz republi~kogbuxeta obezbe|uje se 90% ukupnih sredstava za socijalnu za{titu. Na lokalnom nivou, gradovi tj. op{ti-ne finansiraju pravo na jednokratnu nov~anu pomo} i druge privremene mere socijalne za{tite. Me|utim,praksa pokazuje da mawe razvijene i nerazvijene lokalne zajednice nisu u mogu}nosti da razviju ni najma-wi deo usluga koje su administrativno ve} decentralizovane. Tako decentralizacija u oblasti socijalneza{tite koja bi na efikasan na~in obezbedila dostupnost socijalnih usluga svima kojima je takva pomo}potrebna, pa i porodicama ~iji je nosilac samohrani roditeq ostaje da ~eka neka boqa vremena dok se neizna|u finansijski mehanizmi putem kojih bi se lokalnim samoupravama obezbedili nov~ani izvori zarazvoj socijalnih usluga.

Iako je uloga nedràvnih aktera u pruàwu usluga socijalne za{tite zanemarqiva, ona u ekonomski ne-razvijenim lokalnim samoupravama pruà veliku podr{ku i pomo} neefikasnom i sporom sistemu socijal-ne za{tite, {to je potvr|eno i ovim istraìvawem u konkretnom primeru grada Ni{a.

Region sa najve}im udelom siroma{nih je jugoisto~na Srbija. Grad Ni{ sa oko 260.000 stanovnika, po po-sledwim podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (filijala Ni{), zvani~no ima oko 36.000 regi-strovanih nezaposlenih lica. Predstavnici ni{ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe tako|eisti~u da se broj nezaposlenih godinama vrti oko cifre od 80.000, iako ima 180.000 radno sposobnih gra-|ana. Prema wihovoj evidenciji postoje i firme koje radnike prijavquju i odjavquju na dva meseca, pa sei to registruje kao upo{qavawe, iako realno ne dolazi do poboq{awa situacije. Grad Ni{ naro~ito je po-go|en siroma{tvom iz vi{e razloga, kao {to su: propast velikih industrija, nedostatak stranih investi-cija u proteklom periodu, nerazvijenost malih i sredwih preduze}a, veliki broj izbeglih i raseqenih li-ca, veliki procenat romske populacije.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku prose~na bruto zarada u Republici Srbiji, ispla}e-na u decembru 2008. godine iznosi 53.876 dinara, a prose~na zarada bez poreza i doprinosa u RepubliciSrbiji, ispla}ena u decembru 2008. godine iznosi 38.626 dinara (neto). Prose~na neto zarada za grad Ni{u toku decembra meseca 2008. godine iznosila je 33.648 dinara.

1 Porodi~ni zakon, Slu`beni glasnik Republike Srbije 18/05.


Ilustracije radi, u tabeli su priloèni podaci o prose~nim zaradama za oktobar i novembar mesec uRepublici Srbiji i ve}im gradovima.

O~igledno je da je grad Ni{, kao sedi{te Ni{avskog okruga i najve}i grad jugoisto~ne Srbije, u pore|e-wu sa drugim velikim gradovima, posledwi po prose~nim primawima u Republici. To dokazuju i zarade pozaposlenom po okruzima i op{tinama za decembar 2008. godine u Republici Srbiji, gde je Ni{avski okrugna samom dnu lestvice prihoda.2 Procenat gra|ana koji nemaju nikakve prihode ili im je li~ni dohodak is-pod egzistencijalnog minimuma neophodnog za zadovoqavawe minimalnih ìvotnih potreba je ogroman ugradu Ni{u i o tome nema zvani~nih podataka.

Statistika Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ pokazuje da se skoro svaki tre}i bra~ni par u Ni{urazvede. Broj samohranih roditeqa }e uvek da raste, zato {to tradicionalna patrijarhalna porodica do-ìvqava transformaciju, pa se moè re}i da je porodica u krizi u celom svetu, pa i kod nas. I na Zapadu,i u biv{im jugoslovenskim republikama samohrane majke su veoma za{ti}ene, dok na{a dràva jo{ uvek ne-ma mehanizme da na adekvatan na~in tretira tu populaciju. To prosto zna~i da institucije dràve morajushvatiti kao neophodnost prilago|avawe postoje}em stawu stvari, i to na vi{e nivoa.

Prema podacima iz nacrta Nacionalne strategije za poboq{awe poloàja èna i unapre|ewe ravno-pravnosti polova (2008–20143, iz januara 2008. godine), samohrane majke ~ine preko tri ~etvrtine samo-hranih roditeqa. @ene ~ine vi{e od polovine stanovni{tva u Srbiji (51,4% ukupne populacije) i u lo-{ijem su poloàju kada je u pitawu stopa zaposlenosti, koja kod wih iznosi 44%, dok je kod mu{karaca63%. Razmatraju}i nivo obrazovawa, one tako|e imaju i najve}i rizik od siroma{tva s obzirom da su ni-ìh obrazovnih kvalifikacija. Ako posmatramo grupu siroma{nih vide}emo da 71,3% siroma{nih doma-}instava ima nosioca koji ima samo nezavr{enu ili zavr{enu osnovnu {kolu. Kako je siroma{tvo najra-sprostrawenije me|u doma}instvima sa nezaposlenim nosiocem doma}instva, samohrane majke kao nosio-ci doma}instva su naro~ito pogo|ene siroma{tvom. Budu}i da ìvotni standard ne zavisi samo od statu-sa na trì{tu rada nosioca doma}instva, ve} i od statusa u zaposlewu svih ~lanova doma}instva, dolazi-mo do podataka da su samohrane majke kao nosioci doma}instva - ili neaktivna doma}instva ili doma}in-stva sa jednim zaposlenim ~lanom (u najboqem slu~aju). U samohranim doma}instvima u praksi naj~e{}e be-leìmo dvoje, troje ili vi{e maloletne dece, {to ukazuje na potencijalno visok rizik od siroma{tva s ob-zirom da deca od 7 do 14 godina starosti spadaju u kategoriju sa natprose~nim rizikom od siroma{tva. Ka-ko se indeks siroma{tva pove}ava kada se doma}instvu prikqu~i jedno staro lice (obi~no jedan ili obaroditeqa samohranih majki), na kraju dobijamo poraàvaju}u sliku.

Na osnovu izloène problematike sti~e se utisak da doma}instva ~iji je nosilac samohran roditeqspadaju u rawive, najsiroma{nije i socijalno ugroène grupe. Ovome treba dodati i ~iwenicu da regionjugoisto~ne Srbije spada u najmawe razvijena podru~ja tj. podru~ja pogo|ena visokom stopom siroma{tva.

208

2 Izvor: http://www.webrzs.stat.gov.rs3 http://www.minrzs.gov.rs

Prose~na zarada za oktobar 2008. Prose~na zarada za novembar 2008.

Srbija 34.311,00 dinara Srbija 33.613,00 dinara

Beograd 41.565,00 dinara Beograd 41.374,00 dinara

Novi Sad 39.588,00 dinara Novi Sad 39.138,00 dinara

Kragujevac 34.531,00 dinara Kragujevac 29.256,00 dinara

Ni{ 28.922,00 dinara Ni{ 28.693,00 dinara


Sistemskih istraìvawa i ispitivawa samohranog roditeqstva u Ni{u i jugoisto~noj Srbiji nema. Po-stojali su parcijalni poku{aji sagledavawa poloàja samohranih majki, ali se naàlost sve zavr{avalona tome. Tako se javila potreba za jednim druga~ijim i ozbiqnijim poku{ajem sagledavawa socio-ekonom-skih obele`ja doma}instava ~iji je nosilac samohran roditeq kako bi se napravio akcioni plan za aktiv-no delovawe u ciqu poboq{awa materijalnog i socijalnog poloàja samohranih roditeqa, uz adekvatnupomo} i podr{ku nadle`nih dràvnih institucija, gradskih uprava, ustanova, biznis sektora i NVO-a.

Ciq istraìvawa „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilacsamohrani roditeq“ je bio utvrditi socio-ekonomske karakteristike samohranog roditeqa u ciqu do-datnog sagledavawa faktora i rizika siroma{tva koji u Studiji o ìvotnom standardu nisu dovoqno sagle-dani. Nakon opisa metodologije kori{}ene u ovom istraìvawu sledi analiza rezultata fokusirana na ne-koliko osnovnih kategorija:

● Socio-demografske karakteristike;● Uslovi socijalne sigurnosti; ● Kvalitet ishrane, potro{wa doma}instva;● Stambeni uslovi, posedovawe trajnih potro{nih dobara i kupovna mo};● Zdravstvene karakteristike;● Pomo} i li~no vi|ewe izlaza iz situacije.

II METODOLOGIJA

Ispitivawe socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohrani roditeq je iz-vr{eno primenom anketne metode pomo}u strukturiranog upitnika razvijenog u svrhu ovog istraìvawa.

Uzorak

Uzorkom su obuhva}eni samohrani roditeqi koji su nosioci doma}instva. Po{to u Ni{u ne postoje zva-ni~ni podaci o evidentiranim licima koji su samohrani roditeqi, niti jedinstvena baza podataka, u ci-qu istraìvawa ura|ena je identifikacija institucija i organizacija koja se na bilo koji na~in u svomeradu bavila i bila u kontaktu sa ovom populacijom. Do podataka o ciqnoj grupi se do{lo:

● Preko Udruèwa samohranih majki (NVO); ● Preko baze podataka samohranih roditeqa Op{tine Medijana koji su se javqali za jednokratnu nov~a-

nu pomo}, besplatnu pravnu pomo} ili neki drugi vid pomo}i;● Preko Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ Ni{.

Kao {to je i na samom po~etku istraìvawa pretpostavqeno, saradwa sa jedinom zvani~nom instituci-jom u gradu koja treba da se bavi ovom problematikom bila je na veoma povr{nom nivou. Jedini na~in do-laska do podataka o ciqnoj grupi su bile baze podataka o primaocima materijalnog obezbe|ewa i de~ijegdodatka. U velikoj meri dostupnost podataka zavisla je od motivisanosti referenta koji vodi bazu poda-taka odre|ene kategorije korisnika. Neaùriranost podataka iz postoje}ih baza, kao i softverska neopre-mqenost doprinela je da terensko istraìvawe traje duè nego {to je predvi|eno. Kako se ne bi doveli upitawe reprezentativnost i veli~ina uzorka bilo je neophodno da se preko drugih institucija i organi-zacija do|e do podataka o potencijalnim ispitanicima.

Prikupqawem informacija od ove 3 institucije/organizacije napravqena je jedinstvena baza podatakapotencijalnih ispitanika.

Veli~ina uzorka

Prema popisu stanovni{tva u Ni{u ìvi 250.518 stanovnika. Statisti~ki godi{wak 2007. Republi~kogzavoda za statistiku beleì da u Ni{u ima 60.753 doma}instava. Kao {to je ranije napomenuto, u Ni{u nepostoje zvani~ni podaci o broju doma}instava ~iji je nosilac samohrani roditeq, a o wihovom realnombroju moè samo da se naga|a. Najkompletnijom bazom samohranih roditeqa raspolaè NVO „Udruèwe sa-

209


mohranih majki“ koje ima zvani~no registrovanih 553 ~lanova sa teritorije celog grada, odnosno sa teri-torije svih 5 gradskih op{tina.

Istraìvawe „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samo-hrani roditeq“ je obuhvatilo anketirawem 200 samohranih roditeqa - nosioca doma}instava sa terito-rije grada Ni{a.

Kona~an broj validnih i vaqano popuwenih upitnika koji je u{ao u uzorak istraìvawa je 185.

Uklupno 15 upitnika nije ispunilo uslove da budu obra|eni i tretirani zbog neregularnosti u postupkuanketirawa ispitanika, kao i zbog nepotpunosti.

Anketni upitnik

Za potrebe istraìvawa napravqen je direktni strukturirani anketni upitnik (Prilog 1) koji je sa-stavqen od 67 pitawa kako bi se dobili vaqani i statisti~ki zna~ajni podaci koji bi bili uporedivi saodre|enim podacima dobijenim u Anketi o ìvotnom standardu. Upitnik sadrì pitawa koja se ti~u soci-jalnog i ekonomskog poloàja samohranih roditeqa i wihovih porodica (li~ni podaci, radni status, pri-mawa, socijalna za{tita, obrazovawe, potro{wa doma}instva, rashodi, stambeni uslovi, posedovawe do-bara, kvalitet ishrane, zdravstvena za{tita i dr.).

Prikupqawe podataka na terenu

Anketari su dobili podatke o potencijalnim ispitanicima i wihove adrese stanovawa. Anketirawe jeobavqeno „licem u lice“, u neposrednom kontaktu sa ispitanikom, u stanu ispitanika, u ciqu dobijawa{to boqih rezultata. Odre|en broj intervjua sa ispitanicima je izvr{en i u prostorijama Udruèwa sa-mohranih majki. Terensko istraìvawe je obavqeno u periodu od 01.01.2009. do 10.02.2009. godine.

Obrada podataka

Softverski paket kori{}en za unos i obradu podataka je SPSS (v. 13). Napravqena je baza podataka, a po-daci dobijeni sa terena su svakodnevno uno{eni i obra|eni u SPSS programu.

210


III REZULTATI ISTRA@IVAWA

1. SOCIO-DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Od 185 anketiranih ispitanika samohranih nosioca doma}instva – 95,7% je bilo èna i 4,3% mu{karaca.

Prose~na starost ispitanika je 37,75 godina. Najmla|i ispitanik obuhva}en uzorkom ima 21, a najstari-ji 56 godina. Najbrojnija je starosna grupa samohranih roditeqa od 31 do 40 godina – 42,7 %, zatim staro-sna grupa od 41 do 50 godina kojih ima 35,1%. Samohranih roditeqa od 21 do 30 godina ima 19,5%, dok jenajmawe onih preko 50 godina – 2,6%.

Grafikon br. 1 – Prose~na starost ispitanika

Najbrojniji su ispitanici sa zavr{enom sredwom {kolom – 47,6%, kao i oni koji su zavr{ili trogodi-{wu stru~nu {kolu – 20,5%. Najmawe je stru~waka sa magistraturom, odnosno doktoratom – 2,2%, dok je sazavr{enom osmogodi{wom {kolom, odnosno bez {kole 3,7% ispitanika. [kolska sprema ispitanika pri-kazana je u dowoj tabeli.

Tabela br. 1 – [kolska sprema ispitanika

211

Fre

kven

cija

Koliko imate godina?

25

20

15

10

5

020 30 40 50 60

Mean - 37,75Std. Dev. = 7.181N = 185

[KOLSKA SPREMA BROJ ISPITANIKA PROCENAT ISPITANIKA

Bez {kole ili nezavr{ena osnovna {kola 1 0,5

Zavr{ena osnovna {kola (8 razreda) 6 3,2

Trogodi{wa stru~na {kola 38 20,5

Zavr{ena sredwa {kola 88 47,6

Zavr{ena vi{a {kola 23 12,4

Fakultet, akademija 25 13,5

Magistratura, doktorat 4 2,2

Total 185 100,0


Zanimawe ispitanika je dato u priloènoj tabeli:

Tabela br. 2 – Zanimawe ispitanika

Prose~an broj ~lanova ispitivanog doma}instva iznosi 2,98. Najbrojnija su doma}instva sa 3 ~la-na – 55,7%. Doma}instava sa 2 ~lana ima 25,4%, a doma}instava sa po 4 ~lana 14,1%. Najmawe su zastupqe-na peto~lana doma}instva – 4,9%.

Broj dece ispitivanog doma}instva samohranih roditeqa je 1,84. Najvi{e je doma}instava sa dvoje de-ce – 51,9% i doma}instava sa jednim detetom 33,5%. Doma}instva sa troje dece su zastupqena u 11,9% slu-~ajeva, dok je najmawe doma}instava sa ~etvoro dece 2,7%.

Prose~na starost starijeg deteta je 13,6 godina, a mla|eg 11,4 godina. Tre}e odnosno ~etvrto dete u is-pitivanim porodicama ima u proseku 9,3, tj. 8,8 godina.

Istraìvawe je pokazalo da u svim porodicama, bez izuzetka, sva deca ìve u doma}instvu sa rodite-qem koji je ovim istraìvawem definisan kao nosilac doma}instva.

Samohrani roditeqi su u najve}em procentu stupali u brak/vanbra~nu zajednicu u ìvotnom dobu odsvoje 19. do 25. godine ìvota – 59,5%.

Tabela br. 3 – @ivotno doba zapo~iwawa bra~ne/vanbra~ne zajednice

212

ZANIMAWE ISPITANIKA PROCENAT ISPITANIKA

Poqoprivrednik ili doma}icau poqoprivrednom doma}instvu

1,6

Radnik/ca 21,1

Slu`benik 37,3

Stru~wak 11,4

U~enik ili student 0,5

Doma}ica 6,5

Penzioner/ka 1,1

Nezaposlen 20,5

GODINE ZAPOÎWAWAZAJEDNI^KOG @IVOTA BROJ ISPITANIKA PROCENAT ISPITANIKA

Pre 15. god. 3 1,6%

16-18. god. 9 4,9%

19-25. god. 110 59,5%

26-30. god. 50 27,0%

Iznad 30. god. 13 7,0%

Total 185 100,0%


Motivi stupawa u brak/vanbra~nu zajednicu su od strane ispitanika odre|eni na slede}i na~in:

Tabela br. 4 – Motivi stupawa u bra~nu/vanbra~nu zajednicu

Razlozi zbog kojih je dolazilo do prestanka odnosno prekida bra~ne/vanbra~ne zajednice sunaj~e{}e bili: razvod – u 81,6% slu~ajeva i prekid vanbra~ne zajednice – 9,2%. Smrt supru`nika je raz-log samohranog roditeqstva u 6,5% slu~ajeva, dok je samovoqnu odluku da decu podiè samostalno donelo2,7% ispitanika.

Razlozi za razvod/prekid vanbra~ne zajednice su naj~e{}e bili devijantno pona{awe supru`ni-ka (bolesti zavisnosti – alkoholizam, droga, kockawe i dr.) – 24,3%, zatim neverstvo – 23,2% i nasilnopona{awa supru`nika – 18,4%. Neretko se de{avalo da je neverstvo supru`nika bilo udruèno sa nasil-nim pona{awem – 10,3%.

Grafikon br. 2 – Razlozi za razvod/prekid vanbra~ne zajednice

[to se ti~e vremenskog perioda kada je do{lo do prekida zajednice, u najve}em broju slu~ajeva to se do-godilo u periodu od 1. do 3. godine zajedni~kog ìvota – u 35,6% slu~ajeva, i u periodu od 5. do 10. godine za-

213

RAZLOZI STUPAWA U BRAK BROJ ISPITANIKA PROCENAT ISPITANIKA

Qubav prema budu}em supru`niku 149 80,5%

Neplanirana trudno}a 26 14,1%

Lo{a materijalna situacijaporodice iz koje poti~em 1 0,5%

Lo{i porodi~ni odnosi u porodiciiz koje poti~em 4 2,2%

Sve navedeno 3 1,6%

Ne{to drugo 2 1,1%

Total 185 100,0%

25

20

15

10

5

0

Nasilnopona{awe

supruga

Devijantnopona{awe

supruga(bolesti

zavisnosti)

Neverstvo Nepomir-qive

razlikeme|u

supru`-nicima

Nezapo-slenost

Siroma-{tvo ineima-{tina

Ne{todrugo

Udovica Neverstvoi nasilnopona{awe

Pro

cena

t


po~iwawa zajedni~kog ìvota – 23,3%. Ne{to mawi procenat je onih koji su se za prekid zajednice odlu~i-li u periodu posle 10. godine – 21%, a najmawe je onih koji su se za to odlu~ili u periodu od 3. do 5. – 18,9%.

Prose~an broj godina koliko su na{i ispitanici samohrani nosioci doma}instva je 6,7 godina.

2. KARAKTERISTIKE SOCIJALNE SIGURNOSTI

U posledwa tri meseca li~ni prose~ni prihodi ispitanika bili su 20.893 dinara. Bez ikakvih li~-nih primawa u posledwa 3 meseca je bilo 11,9% ispitanika, dok su najve}a zabeleèna primawa 70.000 di-nara – zastupqena kod 1,1% ispitanika. Najvi{e je ispitanika sa primawima od 10.000 dinara – 13,5%, sa30.000 dinara – 12,4%, kao i onih sa 20.000 – 10,8%.

Pravo na alimentaciju je ostvarilo 35,1% ispitanika, dok mnogo ve}i broj – 119 doma}instava odno-sno – 64,4% ne ostvaruje to pravo. Prose~an iznos alimentacije za svu decu u doma}instvu koja su ostvari-la to pravo, u posledwa 3 meseca iznosi 4.587 dinara.

Pravo na de~iji dodatak ostvaruje 42,2% doma}instava, dok ve}i procenat ne ostvaruje to pravo –57,8%. Prose~an iznos de~ijeg dodatka koji su na{i ispitanici ostvarili po detetu, u posledwa 3 mesecaje 2.074 dinara.

Imaju}u u vidu sve izvore prihoda (plata, alimentacija, socijalna primawa, privremeni i povremeniposlovi, poqiprivreda i dr.), ukupni mese~ni prihodi doma}instava na{ih ispitanika u posledwa 3meseca bili su u proseku 26.387 dinara.

[to se ti~e primarnog na~ina izdràvawa doma}instava u toku prethodne godine, ispitanici suodgovorili na slede}i na~in:

Tabela br. 5 – Na~in izdràvawa ispitanika u toku prethodne godine

Kao {to se iz priloène tabele moè videti, najvi{e je onih kojima je primaran na~in izdràvawa do-ma}instva stalno zaposlewe u privatnom sektoru – 28,1%, kao i onih zaposlenih u dràvnom sektoru –26,5%. Veliki je procenat i onih kojima su jedini na~in izdràvawa doma}instva socijalna davawa tj. de-~iji dodatak, alimentacija, socijalna pomo}, kao i izdràvanih lica od strane ro|aka i prijateqa –16,8%.

214

NAÎN IZDR@AVAWA U TOKU PRETHODNE GODINE BROJ ISPITANIKA PROCENAT

ISPITANIKA

Poqoprivreda 3 1,6

Stalno zaposlewe u dràvnom preduze}u 49 26,5

Stalno zaposlewe u privatnom preduze}u 52 28,1

Rad na „crno“ 30 16,2

Pruàwe usluga uz nadoknadu za novac(npr. ~i{}ewe stanova, ~uvawe starih lica,tu|e dece i dr.)

16 8,6

Socijalna pomo}, de~iji dodatak 19 10,3

Alimentacija 9 4,9

Penzija 4 2,2

Izdràvano lice 3 1,6

Total 185 100,0


Upitani da procene sada{wu materijalnu situaciju svoje porodice u odnosu na period kada subili u zajednici sa supru`nikom, najve}i procenat ispitanika je odgovorio da sada ìvi gore – 54,6%.Procenu da se materijalno nije promenio poloàj porodice ima 23,8% ispitanika, dok 21,2% ìvi boqeu odnosu na period zajednice sa supru`nikom. U dowoj tabeli prikazane su procene ispitanika o mate-rijalnoj situaciji svoje porodice dok su bili u braku u pore|ewu sa materijalnom situacijomporodice od kada su samohrani roditeqi.

Tabela br. 6 – Li~na procena materijalne situacije svoje porodice u odnosu na period kada su biliu zajednici sa supru`nikom

Po mi{qewu ispitanika najodgovorniji za materijalnu situaciju u kojoj se sada nalaze su grad-ske odnosno dràvne vlasti – 55,1%, zatim biv{i supru`nik – 22,2% i kriza u zemqi – 15,7%. Kao kriv-ca za sada{wi materijalni poloàj 3,2% ispitanika vidi porodicu iz koje poti~e, 2,7% krivca nalazi usebi, dok su institucije socijalne za{tite po mi{qewu ispitanika odgovorne u 1,1% slu~ajeva.

Grafikon br. 3 – Mi{qewe ispitanika o tome ko je najodgovorniji za wihovu trenutnu materijalnusituaciju

215

OCENA MATERIJALNESITUACIJE PORODICE

DOK SU BILI U BRAKUOD KADA SU

SAMOHRANI RODITEQI

Odli~no 5,9 % 0,5 %

Dobro, imali smo dovoqno novcaza osnovne ìvotne potrebe 42,7 % 21,6 %

Relativno lo{e, uspevali smo nekakoda zadovoqimo samo najosnovnije potrebeza hranom i ku}nim izdacima

36,8 % 42,2 %

Lo{e, nismo uspevali da zadovoqimoni najosnovnije potrebe za hranomi ku}nim izdacima

14,1 % 35,7 %

Pro

cena

t

Vi li~no Biv{isupru`nik

Porodicaiz koje

poti~em(roditeqska

porodica)

Kriza uzemqi

Dràva Grad Institucijesocijalneza{tite

30

25

20

15

10

5

0


Stepenom stru~ne spreme je zadovoqno 33% ispitanika, dok je wih 124 odnosno 67% ispitanika ne-zadovoqno.

Grafikon br. 4 (kru`ni dijagram) – Zadovoqstvo postignutim stepenom stru~ne spreme

Zbog stupawa u brak, 18,9%ispitanika je napustilo svojedaqe {kolovawe. Evidenti-ran je veliki procenat onih is-pitanika kojima se suprug pro-tivio nastavku daqeg {kolova-wa – 28,6%, a posve}enost poro-dici i nedostatak novca su raz-lozi prestanka {kolovawa u6,5%, odnosno 8,1% slu~ajeva.Na pitawe da li su nastavilisa {kolovawem u braku do do-bijawa èqene diplome, ispi-tanici su odgovarali na slede-}i na~in.

Tabela br. 7 – Da li ste nastavili sa {kolovawem u braku do dobijawa èqene diplome?

Finansijska situacija je bila od presudnog zna~aja za izbor {kole i nivo obrazovawa dece porodi-ca ~iji je nosilac samohrani roditeq u 40,5% slu~ajeva, dok u 59,5% slu~ajeva materijalna situacija ni-je imala na to uticaja.

Da je na samohranim roditeqima ogromana odgovornost za vaspitawe dece svedo~i i podatak da ~ak u90,8% slu~ajeva biv{i supru`nik ne pomaè i ne deli odgovornost za vaspitawe i obrazovawezajedni~ke dece. To ~ini samo 9,2% biv{ih supru`nika ispitivane populacije.

216

Da li ste zadovoqni stepenom stru~ne spreme koju imate?

Da

Ne

DA LI STE NASTAVILI SA [KOLOVAWEMU BRAKU DO DOBIJAWA @EQENE DIPLOME?

PROCENAT ISPITANIKA

Da 16,8

Ne, jer sam svoje {kolovawe zavr{ila pre stupawa u brak 34,6

Ne, jer nisam imala vremena zbog posve}enosti porodici 6,5

Ne, jer nismo imali dovoqno novca za zavr{etak mog {kolovawa 8,1

Suprug se protivio 28,6

Nisam imala èqe ni potrebe za nastavkom {kolovawa 5,4


Grafikon br. 5 – Da li Vam biv{i supru`nik pomaè i deli odgovornost za vaspitawe i obrazova-we zajedni~ke dece?

Dok su bili u braku, ispitanici su u najve}em broju slu~ajeva bili zaposleni – 51,4%. Velikije procenat i onih ispitanika kojima je prepreka za zaposlewe bila protivqewe supruga – 20,5%. Nemo-gu}nost dolaèwa do bilo kakvog posla je zabeleèna u 9,2% slu~ajeva, dok su obaveze oko podizawa decei ku}nih poslova bile razlog nezaposlenosti u braku kod 5,9% ispitanika. Dok su bili u bra~noj zajedni-ci, 5,4% wih nije ni traìlo nikakvo zaposlewe, dok je isti procenat onih koji su traìli iskqu~ivo po-sao u struci za koji su kvalifikovani, ali ga nisu na{li.

Stalno ili privremeno zaposlewe u trenutku sprovo|ewa istraìvawa ima 54,1% ispitanika. Naevidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe kao nezaposlena lica vodi se 37,3% ispitanika. Upita-ni da li su odustali od traèwa posla i za razloge zbog kojih su odustali, ispitanici su u 12,4% slu-~ajeva naveli kao razlog brigu o deci i porodici, dok je 11,9% ispitanika navelo kao razlog i dugotrajnunemogu}nost pronalaèwa bilo kakvog zaposlewa.

Grafikon br. 6 – Razlozi zbog kojih su ispitanici odustali od traèwa posla

217

Da Ne

Pro

cena

t

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

60

50

40

30

20

10

0

Ve} imamposao

Dugotrajnanemogu}nost

da sezaposlim

Briga oporodici

i deci

Bolest Ne{to drugo Nisamodustala od

traèwaposla


Ukoliko bi dodatno {kolovawe, obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sl. uticali napronalaèwe adekvatnog odnosno boqe pla}enog posla koji bi omogu}io poboq{awe materijalnogpoloàja ispitanika i wihove dece, kurseve bi poha|alo 82,7% ispitanika, 11,9% anketiranih bi se pri-javilo za obuku samo ukoliko bi im to garantovalo posao odmah po zavr{etku kursa, dok 3,8% ispitanikasmatra da nema potrebe za tim jer vide sebe kao ve} dovoqno kvalifikovane, a samo 0,5% je kao negativanodgovor navelo razlog nedostatak vremena zbog porodi~nih i ku}nih obaveza.

Za usluge podr{ke pri zapo{qavawu, besplatnu obuku i kurseve prekvalifikacije i dokvali-fikacije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i organizacija koje se bave za{titom prava samohranih ro-diteqa ~ulo je 81,1% anketiranih ispitanika, dok 18,9% nije ~ulo da i{ta sli~no postoji.

U protekle 2 godine 34,1% anketiranih samohranih roditeqa je u~estvovalo, odnosno poha|alo neki odprograma aktivnog zapo{qavawa ili kurseva dodatne edukacije. U trenutku ispitivawa jedan od kursevaupravo poha|a 6,5% ispitanika, odnosno wih 12.

Zahvaquju}i programu dodatne edukacije 14,1% ispitivane populacije je do{lo do sada{weg privreme-nog, povremenog ili stalnog zaposlewa, dok 20% u~esnika kurseva prekvalifikacije jo{ uvek nije prona-{lo bilo kakav posao. Ukupno 38,4% ispitanika prosto ne èli da bude ukqu~eno u bilo kakav program do-datne edukacije, 6,5 % ispitanika ne èli da u~estvuje u takvim programima jer je zadovoqno postoje}imstawem, a 20,5% ispitanika nije upoznato sa prednostima koje nosi dodatna edukacija.

Za start-up kredite, odnosno povoqne kredite namewene po~etnicima u biznisu koji se ispla}uju izdràvnog buxeta kao podr{ka zapo{qavawu ~ulo je 80% ispitanika, s tim da 59,5% wih je veoma zainte-resovano da sazna ne{to vi{e o tome, dok 20,5% ispitanika su ~uli za ovaj kredit, ali nisu zainteresova-ni za tako ne{to. Ukupno 20% ispitanika nikada nije ~ulo za start-up kredite.

3. KVALITET ISHRANE, POTRO[WA DOMA]INSTVA

Ispitanici su kvalitet i raznovrsnost ishrane svog doma}instva naj~e{}e definisali kao „podno{qi-vo“ – 37,3% i „lo{e“ – 33,5%. „Dobro“ se hrani 21,6 % doma}instava, „veoma lo{e“ 6,5%, dok je onih kojisvoju ishranu defini{u kao „odli~nu“ – 1,1%.

Grafikon br. 7 (histogram) – Ocena kvaliteta i raznovrsnosti ishrane

218

Veoma lo{e Lo{e Podno{qivo Dobro Odli~no

40

30

20

10

0

Pro

cena

t


Kao ilustracija da su kvalitet i raznovrsnost ishrane ispitivanih doma}instava na veoma niskom ni-vou, a zastupqenost alkoholnih pi}a svakodnevna ili pojava koja se javqa 2 do 3 puta nedeqno u 10,2% slu-~ajeva, moè se videti iz priloène tabele.

Tabela br. 8 – Zastupqenost i u~estalost namirnica u ishrani ispitivanog doma}instva

Za korpu u toku januara meseca 2009. godine ispitivano prose~no tro~lano doma}instvo je u prose-ku tro{ilo 20.013 dinara. Najbrojnija su doma}instva koja su prose~no za potro{a~ku korpu tro{ila izme-|u 10.000 i 20.000 - 47,5%. Do skromnih 10.000 dinara je bilo u mogu}nosti da izdvoji 27,4% ispitanika.Preko 20.000 dinara je bilo utro{eno u 24,9% doma}instava.

Upitani da odgovore koliko bi po wihovom mi{qewu bilo potrebno novca da zadovoqe osnovnemese~ne potrebe doma}instva za hranom i higijenom, ispitanici su smatrali da ta cifra u proseku izno-si 40.000 dinara.

Ispitivano doma}instvo je u toku januara meseca 2009. godine na sve prate}e ̀ ivotne tro{kove (hra-na, higijena, stanarina, ra~uni za struju, grejawe, ogrev, vodu, komunalije, kupovinu garderobe i sl.) pro-se~no tro{ilo 32.932 dinara.

Upitani su, na pitawe koliko bi im realno bilo potrebno novca da zadovoqe ukupne osnovne me-se~ne ìvotne tro{kove, davali prose~an odgovor – 66.950 dinara.

4. STAMBENI USLOVI, POSEDOVAWE TRAJNIH POTRO[NIH DOBARAI KUPOVNA MO]

Najve}i broj ispitanika sa svojom porodicom ìvi u stanu svojih, odnosno roditeqa svog biv-{eg supruga – 64,3%. U sopstvenom stanu/ku}i tj. objektu koji su sami kupili tj. gradili ìvi 15,1% do-ma}instava. Stambeni prostor je nasledilo 8,6%, dok je 7% podstanarskih doma}instava. U nu`nom sme-{taju i bespravno se uselilo po 2,2%, dok je adaptacijom neuslovnih zajedni~kih prostorija, potkrovqa,podruma i sl. do ìvotnog prostora za svoje doma}instvo do{lo 0,5%.

219

Hleb/peciva Uop{te ne jedemo / Jedanput nedeqno

1,1 2-3 puta nedeqno

2,7 Svakog dana

96,2

Povr}e Uop{te ne jedemo / Jedanput nedeqno


47,6 Svakog dana

40,0

Vo}e Uop{te ne jedemo

1,1 Jedanput nedeqno


28,1 Svakog dana

25,9

Mleko/mle~niproizvodi

Uop{te ne jedemo1,6

Jedanput nedeqno37,3

2-3 puta nedeqno30,3

Svakog dana30,8

Meso/riba/mesneprera|evine

Uop{te ne jedemo5,4



Svakog dana11,4

Slatki{i Uop{te ne jedemo



17,3 Svakog dana

18,4

Bezalkoholnapi}a

Uop{te ne pijemo9,2



Svakog dana16,8

Alkoholna pi}a Uop{te ne pijemo



5,9 Svakog dana

4,3

NAMIRNICA ZASTUPQENOST U ISHRANI


Grafikon br. 8 – Kako ste do{li do stana/ku}e u kojoj ìvite?

Stambeni prostor ispitivanog doma}instva u proseku iznosi 58,96 kvadratnih metara. Kako ispitiva-no doma}instvo u proseku broji 3 ~lana, dolazimo do podatka da svakom ~lanu ispitivanog doma}instvapripada 19,65 kvatdratnih metara stambenog prostora.

Stambene uslove u kojima ìve, ispitanici su ocenili na slede}i na~in.

Tabela br. 9 – Ocena stambenihuslova u kojima ìve

Ispitivano doma}instvo od minimuma materijal-nih dobara potrebnih za nesmetano funkcionisaweposeduje slede}e.

220

70

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Gradili Kupili @ivimou stanumojih

roditeqa

@ivimo ustanu

roditeqamog

biv{egsupruga

Nasledili Bespravnose uselili

U nu`nomsme{taju/

izbegli~kicentar

Podstanari Adaptacijomneuslovnihstanova i

prostorija(podruma)

STAMBENI USLOVI PROCENAT

ISPITANIKA

Skromna ku}a/stan 74,1

Neuslovna, mala ku}a/stan 10,8

Komforna ku}a/stan 9,7

Podstanar u veoma lo{im uslovima 2,7

Podstanar u solidnim uslovima 2,2

Ne{to drugo 0.5

DOBRO PROCENAT

ISPITANIKA

TV 96,8

Friìder 99,5

Zamrziva~ 69,2

[poret 98,4

Ve{ ma{ina 82,2

Usisiva~ 93,5

Muzi~ki ure|aj 62,2

DVD plejer 39,5

Kompjuter 40,5

Automobil 22,7

Tabela br. 10 – Posedovawe minimumamaterijalnih dobara


Posledwi put je neka ve}a kupovina (name{taj, bela tehnika, televizor, auto i sl.) obavqena naj~e{}epre 1-3 godine – u 24,9% slu~ajeva, pre vi{e od 5 godina u 23,8% slu~ajeva, pre 3-5 godina – 22,2%. Ve}u ku-povinu je pre vi{e od 10 godina obavilo 17,3% ispitivanih doma}instava, dok je u toku 2008. godine to u~i-nilo 11,9%. Ispitanici su odgovaraju}i na pitawe naj~e{}e komentarisali da su svoje ve}e kupovine ku}-nih ure|aja i aparata usledile posle raspada bra~ne/vanbra~ne zajednice prilikom podele imovine.

Prime}en je trend da se deci garderoba i obu}a kupuju mnogo ~e{}e nego {to to ispitanici obavqaju zasvoje potrebe. U~estalost kupovine ode}e/obu}e za decu i za sebe prikazana je u slede}oj tabeli.

Tabela br. 11 – U~estalost kupovine garderobe i obu}e

Da bi preìveli 37,3% ispitanika je bilo prinu|eno da proda ne{to od li~ne imovine. Kao naj-~e{}e nabrajana prodavana dobra navodi se polovna garderoba, nakit, automobil i stan/ku}a. Prose~navrednost prodatog dobra iznosi 816 evra.

5. ZDRAVSTVENE KARAKTERISTIKE

Zdravstveno osigurawe poseduje 90,3% anketiranih, dok 9,7% ne ostvaruje to pravo. Svoje zdravstvenostawe ispitanici naj~e{}e opisuju kao dobro – 63,8%, zatim kao odli~no 21,1%, kao lo{e 12,4% ispita-nika, dok 2,8% svoje zdravstveno stawe defini{e kao veoma lo{e.

Neku od hroni~nih bolesti poseduje 20,5% anketiranih samohranih nosioca doma}instva.

Svog lekara op{te medicine nema 12,4% ispitanika i 4,9% wihove dece.

U protekle 2 godine je ozbiqnije bilo ugroèno zdravqe 25,4% ispitanika i 10,3% wihove dece.

Hroni~na bolest je u svakodnevnim aktivnostima i to u duèm vremenskom periodu ograni~avala 15,7%nosioca doma}instva. Kao naj~e{}e aktivnosti koje su bile prepreka, nabrajane su: ku}ni poslovi, ogra-ni~eno kretawe i radna nesposobnost.

Na pitawe da li su u protekle 2 godine ispitanici ili wihova deca odustali od posete lekaru/zubaru,prekinuli propisanu terapiju, odustali od dijagnosti~kog ili terapijskog tretmana, ispitanici su daliodgovore koji su izloèni u dowoj tabeli.

221

UÊSTALOST KUPOVINE ISPITANIK DECA

U posledwa 3 meseca 25,9 69,2

U posledwih godinu dana 36,8 22,7

Pre vi{e od godinu dana 23,8 4,3

Pre vi{e od 3 godine 3,8 ,5

Ne se}am se 9,7 3,2


Tabela br. 12 – Da li ste u protekle 2 godine Vi ili Va{a deca odustali od posete lekaru/zubaru,prekinuli propisanu terapiju, odustali od dijagnosti~kog ili terapijskog tretmana?

Ginekolo{ki pregled je u posledwe 2 godine obavilo 73,1% ispitanika ènskog pola, 41,1% je to ura-dilo samo kada je nastupio zdravstven problem, 33% ispitanica tvrdi da to ~ini redovno, 13,5% ispitani-ca smatra da za tim nema potrebe, dok je neki drugi razlog neodlaska ginekologu navo|en u 8,1% slu~ajeva.

6. POMO] I LI^NO VI\EWE IZLAZA IZ SITUACIJE

Da je ispitanicima blià porodica bila oslonac podr{ke u trenutku kada su ostali bez supru`nika,svedo~i slede}i set pitawa. Na pitawe da li ih je blià porodica (roditeqi, sestra/brat) na bilokoji na~in podràla kada su ostali samohrani roditeqi, ispitanici su odgovorili na slede}i na~in.

Tabela br. 13 – Podr{ka bliè porodice

[to se ti~e finansijske pomo}i doma}instvu ~iji je nosilac samohrani roditeq, wu od strane ro-diteqa, ~lanova bliè i {ire porodice i prijateqa dobija 50,8% ispitanika, dok 48,1% doma}in-stava nema nikavu finansijsku pomo} od pomaù}ih ~lanova porodice tj. prijateqa.

Na pitawe da li su traìli neku vrstu pomo}i protekle godine, ispitanici su dali slede}e odgovore.

Tabela br. 14 – Traèna vrsta pomo}i tokom 2008. godine

222

Ne, obavqali smo redovno preglede, pridràvali seterapije lekara i uzimali propisanu terapiju

48,1

Da, zbog nedostatka novca 43,2

Da, zbog nedostatka vremena 5,9

Da, jer posao koji radim nije dozvoqavao odsustvovawesa posla i posve}enost le~ewu sebe i svoje dece

1,6

Da, jer nemamo zdravstveno osugurawe 1,1

Da, finansijski i materijalno 56,2%

Da, stambeno 20,0%

Da, bili su mi velika podr{ka u svemu 10,3%

Nisu bili u situaciji da mi materijalno pomognu, ali su me podràli 7,0%

Ne, nisam u kontaktu sa svojom roditeqskom porodicom 4,9%

Protivili su se mom razvodu i nagovarali me da ostanem u braku 1,6%

VRSTA TRA@ENE POMO]I PROCENAT ISPITANIKA

Jednokratna nov~ana pomo} od dràvnih/gradskih institucija 34,1

Jednokratna nov~ana pomo} od nevladinih/humanitarnih org. 1,1

Pomo} u hrani, sredstvima za higijenu, ogrevu, garderobi 9,2

Traìla sam, ali nisam ostvarila pravo 5,9

Ne, nije mi potrebna 15,1

Ne, jer nisam upu}ena 34,6


U protekloj godini pravo na neku vrstu pomo}i je ostvarilo 48,1% ispitanika, dok 16,2% nijeostvarilo nikakvo pravo. [to se ti~e vrste pomo}i, ispitanici su naj~e{}e dobijali jednokratnu nov~a-nu pomo} od neke od op{tina na ~ijoj teritoriji ìve tj. grada – 28,1% i pomo} u hrani, sredstvima za hi-gijenu, ogrevu i garderobi od nevladinih tj. humanitarnih organizacija – 18,9%.

Ispitanici u najve}em procentu okrivquju institucije dràve zbog situacije u kojoj se nalaze –66,5%. Kao krivca za sada{wu situaciju 18,9% ispitanika vidi svog biv{eg supru`nika. Nikoga ne okri-vquje 11,4% ispitanika, dok samu/samog sebe vidi kao uzro~nika situacije u kojoj se nalazi 2,7%.

Grafikon br. 9 (krug dijagram) – Koga okrivqujete za situaciju u kojoj se nalazite?

Upitani za vi|ewe na koji na~in misle da mogu li~no da uti~u na poboq{awe materijalnog po-loàja sebe i svoje dece, ispitanici su odgovorili na slede}i na~in.

Tabela br. 15 – Na~in na koji ispitanici misle da mogu li~no da uti~u na poboq{awe materijanogpoloàja

223

Nikoga

Biv{eg supru`nika

Samu/samog sebe

Institucije dràve

Ne{to drugo

NAÎN NA KOJI MISLE DA MOGU POBOQ[ATI MATERIJALNI POLO@AJ PROCENAT ISPITANIKA

Zaposlewem u dràvnom sektoru 30,3

Odlaskom u inostranstvo 27,0

Zapo~iwawem sopstvenog privatnog biznisa 17,3

Dodatnim {kolovawem (obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija) 5,9

Pristupawem i ~lanstvom u organizacijama koje se bave za{titomi osnaìvawem samohranih roditeqa 4,3

Ostvarivawem prava na socijalna davawaiz buxeta republike/grada/op{tine 3,8

Ostvarivawem prava na alimentaciju 2,7

Zaposlewem i dodatnim {kolovawem 2,7

Angaòvawem u politi~kim partijama 2,7

Zaposlewem u privatnom sektoru 1,6

Ne{to drugo 1,6


Na pitawe „[ta Vas po Va{em mi{qewu spre~ava da iza|ete iz situacije u kojoj se nalazite?”ispitanici su naveli slede}e odgovore.

Tabela br. 16 – Ograni~avaju}e okolnosti za izlazak iz trenutne situacije

Ispitanici smatraju da bi im najvi{e pomoglo da dostignu nivo materijalne sigurnosti za svoje doma-}instvo i za sebe.

Tabela br. 17 – Li~no vi|ewe izlaza iz situacije

Ispitanicima se kao prioritetna potreba u ovom trenutku ~ini.

Tabela br. 18 – Prioritetna potreba

224

RAZLOG PROCENAT ISPITANIKA

Kriza u dràvi 40,5

Mala primawa 33,0

Nemogu}nost pronalaèwa posla 15,7

Prihodi koji kasne 2,7

Briga o deci 2,7

Lo{e funkcionisawe/sporost institucija socijalne za{tite 2,2

Nemogu}nost ostvarivawa prava socijalne za{tite 1,1

Bolest koja me onemogu}ava da radim 1,1

Ne{to drugo 1,1

Boqe pla}en posao 70,3%

Razne olak{ice – subvenicije za samohrane roditeqe 10,3%

Bilo kakvo zaposlewe 9,2%

Zaposlewe dece 7,0%

Ve}a socijalna davawa i ve}a alimentacija 1,1%

Jednokratna nov~ana pomo} 1,1%

Ne{to drugo 0,5%

Ostvarivawe prava na alimentaciju 0,5%

Novac 65,4

Posao 29,7

Podr{ka porodice 2,2

Stru~na psihosocijalna podr{ka od nadle`nih institucija i organizacija 2,7


IV DISKUSIJA

Istraìvawe „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samo-hrani roditeq“ je imalo za ciq utvr|ivawe socio-ekonomskih karakteristika samohranih roditeqa nateritoriji grada Ni{a u ciqu dodatnog sagledavawa faktora i rizika siroma{tva. Istraìvawe je foku-sirano na nekoliko osnovnih segmenata (socio-demografske karakteristike, uslovi socijalne sigurnosti,kvalitet ishrane, potro{wa doma}instva, stambeni uslovi, posedovawe trajnih potro{nih dobara i ku-povna mo}, zdravstvene karakteristike) koji su u Studiji o ìvotnom standardu definisani kao kqu~ni in-dikatori siroma{tva.

Polazna hipoteza je bila da doma}instva ~iji je nosilac samohrani roditeq spadaju u rawi-ve, najsiroma{nije i socijalno ugroène grupe, s obzirom da profil samohranih roditeqa ob-uhvata ve}inu indikatora vi{edimenzionalne crte siroma{tva (kako je vidi EU) koji su prika-zani u Studiji o ìvotnom standardu, a koji se ti~u indikatora pristupa socijalnoj pomo}i, tr-ì{ta rada, obrazovawa, zdravqa i dr.

Iniciraju}i ovo istraìvawe na ciqnoj grupi samohranih roditeqa, smatrali smo da je od izuzetnogzna~aja regionalna komponenta siroma{tva. Prisutne su velike regionalne razlike u siroma{tvu, aregion jugoisto~ne Srbije spada u jedan od najnerazvijenijih i ekonomski zaostalih regiona. Grad Ni{, kaocentar Ni{avskog okruga, nalazi se na dnu lestvice po zaradama, {to je rezultat propasti velike indu-strije, sporog tempa restruktuirawa preduze}a, lo{e investicione klime i dr.

Prose~na neto zarada za oktobar, novembar i decembar u gradu Ni{u bila je najmawa u pore|ewu sasvim ve}im gradovima Srbije i iznosila je 30.421 dinar. Da su ispitivani samohrani nosioci doma}instvadaleko ispod proseka primawa za grad Ni{ pokazalo je sprovedeno istraìvawe. U posledwa tri mesecali~ni prose~ni prihodi ispitanika bili su 20.893 dinara. Najvi{e je bilo ispitanika sa prose~nim pri-mawima od 10.000 dinara – 13,5%. Bez ikakvih li~nih primawa u posledwa 3 meseca je bilo 11,9% ispita-nika, onih sa 20.000 – 10,8%, dok je onih najbliìh proseku primawa za grad Ni{ (30.000 dinara) – 12,4%.

U periodu od 1990 - 2000. godine, broj zakqu~enih brakova u Srbiji opao je za 27%, a broj razvedenihbra~nih parova pove}an je za 24%. Prilikom razvoda, ènama se u 80% slu~ajeva poverava samostalnovr{ewe roditeqskih prava4.

Kao zna~ajan faktor uslova socijalne sigurnosti doma}instva ~iji je nosilac samohrani roditeq poka-zalo se pravo na alimentaciju, kao i spremnost biv{ih supru`nika da u~estvuju, doprinose i dele odgo-vornost u izdràvawu zajedni~ke dece. Kako su samohrane majke u ovom istraìvawu zastupqene sa 95,7%,dobijeni podaci govore da je izbegavawe o~eva i beg od odgovornosti za vaspitawe i obrazovawe zajedni~-ke dece masovna pojava. Sporost sudskih procesa i nedostatak mehanizama sigurne naplate alimentacije susvakako oteàvaju}e okolnosti, a tome govori u prilog i podatak da je pravo na alimentaciju ostvarilo sa-mo 35,1% ispitanika.

Kako ve}inu ispitanika samohranog nosioca doma}instva ~ine ène, od posebnog su zna~aja istraìvawa ianalize 5 koje pokazuju da se u zemqama u tranziciji pogor{ava ekonomski poloàj èna. To se obja{wavakao posledica delovawa vi{e faktora – transformacije tradicionalnog i patrijarhalnog sistema vrednosti,pada bruto dru{tvenog proizvoda, smawewa za{titne uloge dràve, rasta stope nezaposlenosti, rasta u~e-{}a èna me|u siroma{nim stanovni{tvom, pove}awa sive ekonomije i dr. Istraìvawe „Analiza socio-eko-nomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohrani roditeq“ je pokazalo da je veoma zna~ajan ikonflikt uloga na relaciji posao – porodica, gde teret i ve}i deo odgovornosti jo{ uvek nose ène.

225

4 Izvor: Nacrt Nacionalne strategije za poboq{awe poloàja èna i unapre|ewe ravnopravnosti polova(2008-2014), http://www.minrzs.gov.rs.



Prema istraìvawu o poloàju èna na trì{tu rada, stopa nezaposlenosti èna za polovinu je ve-}a od stope nezaposlenosti mu{karaca. Me|u zaposlenima ima 44% èna, a me|u nezaposlenima ima ih54,3%. Od lica koja su dobrovoqno napustila posao iz porodi~nih razloga, 80% su ène.6 Istraìvawem„Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohrani roditeq“ utvr|eno jeda stalno ili privremeno zaposlewe u trenutku sprovo|ewa istraìvawa ima 54,1% ispitanika. Upita-ni da li su odustali od traèwa posla i za razloge zbog kojih su odustali, ispitanici su u 12,4% slu~aje-va naveli kao razlog brigu o deci i porodici. Svi ispitanici koji su odustali od traèwa posla zbog bri-ge o deci i porodici su u na{em istraìvawu bez izuzetka ène – 100%.

U brojnim istraìvawima, posebno je nagla{en problem zapo{qavawa osoba preko 45 godina, doma-}ica, poqoprivrednica, mladih èna, kao i èna iz vi{estruko diskriminisanih grupa. Kao osnovni pro-blemi u zapo{qavawu èna navode se neadekvatna kvalifikaciona struktura, diskriminacija po starostii dr. Statistika dobijena na{im istraìvawem pokazuje da je me|u ispitivanom populacijom najvi{e za-stupqeno radni~kih/slu`beni~kih zanimawa – 71,8% koja zahtevaju IV ili niì stepen stru~ne spreme,dok je nezaposlenih 20,5%. Zbog stupawa u brak 18,9% ispitanica napustilo je svoje daqe {kolovawe. Evi-dentiran je i veliki procenat onih ispitanica kojima se suprug protivio nastavku daqeg {kolovawa –28,6%, a posve}enost porodici i nedostatak novca su razlozi prestanka {kolovawa kod 6,5%, odnosno8,1% ispitanica. Za dodatno {kolovawe, obuku, dokvalifikaciju/prekvalifikaciju je zainteresovano82,7% anketiranih ispitanika. Zahvaquju}i programu dodatne edukacije 14,1% ispitivane populacije jedo{lo do sada{weg privremenog, povremenog ili stalnog zaposlewa.

Realne prepreke u samozapo{qavawu u Srbiji danas su: nedostatak po~etnog kapitala, kreditna nespo-sobnost, nepovoqna investiciona klima, nesigurnost ekonomskog okruèwa, nedostatak vlasni{tva nadnekretninama, nedostatak znawa i ve{tina neophodnih za preduzetni{tvo i dr. @ene ~ine svega 23,3% po-pulacije me|u samozaposlenima. Ve}ina èna, s obzirom na niz ograni~avaju}ih faktora, nije motivisanada se bavi preduzetni{tvom.7 Istraìvawe je pokazalo da 17,3% ispitanika kao izlaz iz trenutne mate-rijalne situacije vidi u zapo~iwawu sopstvenog privatnog biznisa. S obzirom na podatak da je u toku an-ketnog ispitivawa odre|eni broj ispitanika poha|ao kurseve prekvalifikacije/dokvalifikacije i imaoobuku iz aktivnog traèwa posla, kao i prezentaciju programa za start-up kredite, mi{qewa smo da im jeto ulilo nerealno optimisti~an stav da }e pokretawe sopstvenog privatnog biznisa re{iti veliki deowihovih materijalnih problema.

Interesantan je i podatak da ~ak 30,3% anketiranih ispitanika zaposlewe u dràvnom/vanprivrednomsektoru vidi kao izlaz iz materijalne situacije u kojoj se nalazi, dok samo 1,6% ispitanika preferiraprivatni sektor. Me|utim, ako se uzme u obzir podatak da je prose~na neto zarada za decembar mesec na ni-vou grada Ni{a u privrednim delatnostima bila 26.487 dinara, a u vanprivrednim delatnostima 46.442dinara, onda ovakvi odgovori imaju prili~no opravdawe u pogledu o~ekivawa.

Studija o ìvotnom standardu razmatra i uslove stanovawa i posedovawe trajnih potro{nih do-bara kao jedne od indikatora siroma{tva. Najve}i broj na{ih ispitanika sa svojom porodicom ìvi u sta-nu svojih, odnosno roditeqa svog biv{eg supruga – 64,3%. Stambene uslove u kojima ìve ispitanici sunaj~e{}e ocewivali kao „skromna ku}a/stan“ u 74,1% i „neuslovna, mala ku}a/stan“ u 10,8% slu~ajeva.Prose~na povr{ina stambenog objekta i prose~na povr{ina po ~lanu doma}instva Studijom su definisanikao zna~ajni indikatori kvaliteta uslova stanovawa. Prose~na povr{ina stambenog objekta lica koja ì-ve iznad linije siroma{tva je 75,5 kvadratnih metara, dok je prose~na povr{ina stana po ~lanu doma}in-stva 30,9% kvadratnih metara. Doma}instva koja ìve ispod linije siroma{tva stanuju u objektu od oko52,7 metara kvadratnih, dok je prose~na stambena povr{ina tih doma}instava po ~lanu 22,4 metara kva-dratnih.8 Istraìvawe „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohra-ni roditeq“ je pokazalo da stambeni prostor ispitivanog doma}instva u proseku iznosi 58,96 kvadratnih

226

6 Izvor: Nacrt Nacionalne strategije za poboq{awe poloàja èna i unapre|ewe ravnopravnosti polova(2008 – 2014), http://www.minrzs.gov.rs.

7 Izvor: Nacrt Nacionalne strategije za poboq{awe poloàja èna i unapre|ewe ravnopravnosti polova(2008 – 2014), http://www.minrzs.gov.rs.


metara. Kako ispitivano doma}instvo u proseku broji 3 ~lana, dolazimo do podatka da svakom ~lanu ispi-tivanog doma}instva pripada 19,65 kvatdratnih metara stambenog prostora, {to ih nesumwivo ubraja u do-ma}instva koja ìve ispod linije siroma{tva.

Za siroma{ne, osim najneophodnijih dobara – {poreta, friìdera, ma{ine za ve{, usisiva~a i zamrzi-va~a, ve}ina modernih ku}nih ure|aja i aparata je nedosti`na. [to se ti~e minimuma materijalnih doba-ra neophodnih za nesmetano funkcionisawe doma}instva, prime}eno je da doma}instva u najve}em procen-tu poseduju friìder – 99,5%, {poret – 98,4%, TV ure|aj – 96,8%, usisiva~ - 93,5% i ve{ ma{inu – 82,2%.Kompjuter poseduje 40,5%, dok automobilom raspolaè 22,7% ispitanika. Kako je Studijom definisano,siroma{na doma}instva ne poseduju trajna dobra od ~ijeg datuma proizvodwe nije pro{lo vi{e od jednegodine. Na{e istraìvawe je pokazalo da je posledwi put neka ve}a kupovina (name{taj, bela tehnika, te-levizor, auto i sl.) u najve}em broju slu~ajeva obavqena pre 1 – 3 godine – u 24,9% slu~ajeva, pre vi{e od5 godina u 23,8% slu~ajeva, pre 3 – 5 godina – 22,2%. Ve}u kupovinu je pre vi{e od 10 godina obavilo 17,3%ispitivanih doma}instava, dok je u toku 2008. godine to u~inilo samo 11,9%. Ispitanici su odgovaraju}ina pitawe naj~e{}e komentarisali da su kupovine ku}nih ure|aja, aparata i dobara usledile kao posledi-ca podele imovine prilikom raspada zajednice u kojoj su ìveli, iako ~esto nije bilo materijalnih mogu}-nosti za to, kao i da je razlog za kupovinu uglavnom dotrajalost i nefunkcionalnost ure|aja koje poseduju,a ne zamena modernijim.

Op{te zdravqe populacije jeste su{tinsko pitawe i elementarni uslov kvaliteta ìvota jedne naci-je. Siroma{tvo ima negativan efekat na zdravqe, a veza izme|u siroma{tva i bolesti je usko povezana. Stu-dija o ìvotnom standardu kao jedan od veoma zna~ajnih pokazateqa zdravstvenog stawa i kvaliteta ìvo-ta navodi percepciju tj. subjektivnu procenu zdravqa, koja nije savr{eni odraz klini~ki merenog zdrav-stvenog stawa, ali se naj~e{}e poklapa sa klini~kim nalazom. Ona ukqu~uje individualnu evaluaciju fi-ziolo{kog, fizi~kog, psiholo{kog i socijalnog blagostawa i efekte zdravqa na druge aspekte ìvota.

Istraìvawe „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samohrani rodi-teq“ je pokazalo da svoje zdravstveno stawe ispitanici naj~e{}e opisuju kao dobro – 63,8%, kao odli~no21,1%, kao lo{e 12,4% ispitanika, dok svoje zdravstveno stawe defini{e kao veoma lo{e 2,8%. Neku odhroni~nih bolesti poseduje 20,5% anketiranih samohranih nosioca doma}instva. U protekle 2 godine jeozbiqnije bilo ugroèno zdravqe 25,4% ispitanika i 10,3% wihove dece. Kao naj~e{}e hroni~ne bole-sti kod ispitanika se javqaju kardiovaskularni problemi, maligni tumori, bolesti reumatizma, psihoso-matski poreme}aji, poreme}aji mentalnog zdravqa, a najve}i broj ispitanika je navodio i izloènoststalnom stresu. Hroni~na bolest je u svakodnevnim aktivnostima, i to u duèm vremenskom periodu, ogra-ni~avala 15,7% nosioca doma}instva. Na osnovu Studije ustanovqeno je da postoji zna~ajno mawe korisni-ka zdravstvenih usluga me|u bolesnim stanovni{tvom koje se nalazi ispod linije siroma{tva i da je re-dovno uzimawe terapije za le~ewe hroni~nih bolesti mawe prisutno me|u stanovni{tvom koje se nalaziispod linije siroma{tva. U protekle 2 godine na{i ispitanici ili wihova deca su odustali od posete le-karu/zubaru, prekinuli propisanu terapiju, odustali od dijagnosti~kog ili terapijskog tretmana u 51,8%slu~ajeva, a kao razlog za to je naj~e{}e navo|en nedostatak novca – 43,2%.

@ensko zdravqe je od naro~itog zna~aja za populacionu politiku i wime se odraàva ukupno zdravqestanovni{tva. îwenica je da ène u Srbiji ne poklawaju dovoqno pa`we prevenciji. Zdravstveno staweèna je dodatno ugroèno i materinstvom i ekonomskom zavisno{}u. Danas oboqewa reproduktivnih orga-na i seksualno prenosive bolesti ~ine 20% ukupnih oboqewa kod èna u Srbiji. Bar dva osnovna uzrokaumirawa i razboqevawa èna (kardiovaskularne i maligne bolesti) mogu se spre~iti merama primarneprevencije (promocija zdravqa, razvijawe zdravih stilova ìvota) i merama sekundarne prevencije (ra-no otkrivawe bolesti, naro~ito bolesti reproduktivnih organa). Reproduktivno i seksualno zdravqe jeva`no za svaku osobu i ono predstavqa fundamentalnu odrednicu dru{tveno-ekonomskog razvoja. Redovnii preventivni odlasci ginekologu su najzna~ajnija mera za rano otkrivawa malignih oboqewa reproduk-tivnih organa èna. [to se ti~e ispitanica obuhva}enih uzorkom istraìvawa, ginekolo{ki pregled je u

227

8 Izvor: Studija o ìvotnom standardu: Srbija 2002-2007. (urednici Dragan Vukmirovi}, Rachel SmithGovoni). – Beograd: Republi~ki zavod za statistiku Srbije, 2008. (Beograd: Publikum).


posledwe 2 godine obavilo 73,1%; 41,1% ispitanica je to uradilo samo kada je nastupio zdravstveni pro-blem, 33% ispitanica tvrdi da to ~ini redovno, 13,5% ispitanica smatra da za tim nema potrebe, dok jeneki drugi razlog (naj~e{}e kao izgovor) neodlaska ginekologu navo|en u 8,1% slu~ajeva.

Nasiqe nad ènama je rezultat neravnoteè mo}i izme|u èna i mu{karaca koja dovodi do ozbiqnediskriminacije èna, i u okviru dru{tva i u okviru porodice. Ne postoje precizni podaci o obimu i ras-prostrawenosti nasiqa nad ènama u na{oj zemqi. Ve}ina podataka obezbe|ena je zahvaquju}i istraì-vawima nevladinog sektora, i oni pokazuju da je ovaj vid nasiqa veoma ra{iren, ~emu su, pored patrijar-halnog odnosa me|u polovima, doprineli i te{ka ekonomska kriza, izbegli{tvo, raseqavawe, ratno okru-èwe, kao i procesi transformacije tradicionalne porodice. Prema ovim istraìvawima, skoro svakadruga èna doìvi neki oblik psihi~kog nasiqa u porodici, svaka tre}a èna doìvi fizi~ki napad odnekog ~lana porodice, dok se svakoj ~etvrtoj preti nasiqem. U preko 92% slu~ajeva po~inilac je bio su-prug ili partner sa kojim èna jeste ili je bila u braku/zajednici.9 Nasilno pona{awe supru`nika je na-vo|eno kao razlog razvoda tj. prekida vanbra~ne zajednice na{ih ispitanica u 20,7% slu~ajeva. Nasiqesamo po sebi je bilo razlog prekida zajednice kod 18,4% ispitanica, dok je neretko bio slu~aj da je nasi-qe udruèno sa neverstvom supru`nika i bolestima zavisnosti - 10,3%.

Zbog posledica koje izaziva, nasiqe nad ènama jedna je od osnovnih prepreka za harmoni~an, human idemokratski razvoj dru{tva.

* * *

Istraìvawem „Analiza socio-ekonomskih karakteristika doma}instava ~iji je nosilac samo-hrani roditeq“ hteli smo da pored utvr|ivawa socio-ekonomskih karakteristika u ciqu dodatnog sagle-davawa rizika od siroma{tva, ukaèmo i na neophodnost novog, solidarnijeg pristupa ovoj rawivoj grupii wene socijalne inkluzije. Smatramo za potrebno formirawe jedinstvene baze podataka o samohranim ro-diteqima nosiocima doma}instva, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, gde bi svi kqu~ni ak-teri – nadle`na ministarstva, institucije, ustanove, organizacije civilnog dru{tva, biznis sektor – bi-li pozvani na saradwu. Formirawem jedinstvene zvani~ne administrativne evidencije, kao i podstica-wem daqih istraìvawa karakteristika i obele`ja ove populacije, stvorili bi se uslovi za pravqewejednog sveobuhvatnog akcionog plana za aktivno delovawe u ciqu poboq{awa materijalnog i socijalnogpoloàja samohranih roditeqa.

Sistemski pristup u sagledavawu ove, kao i drugih rawivih i ekonomski ugroènih grupa, bi direktnodoprineo poboq{awu kvaliteta ìvota svih gra|anki i gra|ana. Nadamo se da smo ovim istraìvawem ma-kar malo doprineli tom poku{aju.

228



V REFERENCE

1. Studija o ìvotnom standardu: Srbija 2002-2007. (urednici Dragan Vukmirovi}, Rachel Smith Go-voni). – Beograd: Republi~ki zavod za statistiku Srbije, 2008. (Beograd: Publikum).

2. Strategija za smawewe siroma{tva.

3. Nacionalna strategija za poboq{awe poloàja èna i unapre|ivawe rodne ravnopravnosti.

4. Strategija razvoja socijalne za{tite.

5. Nacionalna strategija Srbije za pristupawe Srbije i Crne Gore EU.

6. Nacionalna strategija zapo{qavawa za period 2005-2010.

7. Nacionalna strategija Srbije za pristupawe SCG EU.

8. Nacionalna strategija za prevenciju i za{titu dece od nasiqa.

9. Porodi~ni zakon, Slu`beni glasnik Republike Srbije 18/05.

10. www.prsp.sr.gov.yu

11. http://www.srbija.gov.rs

12. http://www.minrzs.gov.rs

13. http://webrzs.stat.gov.rs

14. http://www.fren.org.yu

229


PRILOG 1GRAFIKONI

230

Magistraturadoktorat

Nezaposlen

Penzionerka U~enik ili student

Poqoprivrednikili doma}ica na poqoprivrednom

imawu

Slu`benik

Doma}ica Stru~wak Radnik/ca

Fakultetakademija

Zavr{enasredwa{kola

Zavr{enavi{a{kola

Trogodi{wastru~na{kola

Zavr{enaosnovna{kola

(8 razreda)

Bez {koleili

nezavr{enaosnovna{kola

Fre

kven

cija

Pro

cena

tP

roce

nat

25

20

15

10

5

0

50

40

30

20

10

0

40

30

20

10

0

20 30 40 50 60

Mean=37,75Std. Dev.=7,181N=185

Koliko imate godina?

[kolska sprema ispitanika

Zanimawe


231

120

100

80

60

40

20

0

120

100

80

60

40

20

0

Fre

kven

cija

Fre

kven

cija

Mean=2,98Std. Dev.=0,769N=185

Mean=1,84Std. Dev.=0,734N=185

1 2 3 4 5 6

0 1 2 3 4 5

Iznad 30. godine

Pre 15.godine

26-30 godina

19-25 godina

16-18 godina

Koliko ~lanova broji Va{e doma}instvo?

Broj dece

Sa koliko godinaste stupili u brak?


232

Pro

cena

t

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

tF

rekv

enci

ja

100

80

60

40

20

0

40

30

20

10

0

Qubavprema

budu}emsupru`niku

Razvodom Prekidom vanbra~ne zajednice

Smr}usupru`nika

Sopstvenom odlukom dadete/cu podiète sami

Neplaniranatrudno}a

Lo{a materijalnasituacija izkoje poti~em

Lo{i porodi~niodnosi u

porodici izkoje poti~em

Ne{to drugo Sve navedeno

0 5 10 15 20 25

Mean=6,76Std. Dev.=4,831N=185

Razlozi stupawa u brak

Kako ste postalisamohrani roditeq?

Koliko ste dugosamohrani roditeq?


233

25

20

15

10

5

0

40

30

20

10

0

Pro

cena

tF

rekv

enci

jaNasilno

pona{awesupruga

Devijantnopona{awe

supruga(bolesti

zavisnosti)

Neverstvo

Nezaposlenost

Ne{todrugo

Neverstvoi nasilno

pona{awe

Nepomirqiverazlike me|usupru`nicima

Siroma{tvoi nema{tina

Udovica

Mean=20893,51Std. Dev.=15312,735N=185

0 10.000 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000 70.000

Da

Ne

Nedostaje

Razlozi zbog kojihste se razveli

Koliki su Va{i li~ni prose~niprihodi u posledwa tri meseca?

Da li primatealimentaciju?


234

Da

Ne

Fre

kven

cija

Pro

cena

t

Poqoprivreda Stalnozaposleweu dràvnompreduze}u

Stalnozaposlewe uprivatnompreduze}u

Rad na„crno“

Pruàweusluga uz

nadoknadu(~i{}ewe)

Socijalnapomo},de~iji

dodatak

Alimen-tacija

Penzija Izdràvanolice

40

30

20

10

0

30

25

20

15

10

5

0

0 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000 120.000

Mean=26387,46Std. Dev.=16882,398N=185

Da li va{a decaprimaju de~iji

dodatak?

Imaju}i u vidu sve izvore prihoda (plata, alimentacija, socijalnaprimawa, privremeni i povremeni poslovi, poqoprivreda i dr.),navedite koliki su ukupni mese~ni prihodi va{eg doma}instva?

Na~in izdràvawa u tokuprethodne godine


235

Kako ocewujete materijalnu situaciju dok ste bili u braku?

Kako ocewujete materijalnu situaciju Va{e porodice od kada ste samohrani roditeq?

Kako sada ìvite u materijalnom smislu u pore|ewu sa periodom kada ste bili u braku?

Odli~no

Odli~no

Nedostaje

Dobro, imali smodovoqno novca zaosnovne ìvotnepotrebe

Dobro, imamo dovoqnonovca za osnovneìvotne potrebe

Lo{e, ne uspevamoda zadovoqimo ni najosnovnije

potrebe

Relativno lo{e,uspevali smo nekakoda zadovoqimo samo

najosnovnije

Relativno lo{e, uspevamo da zadovoqimosamo najosnovnije

Boqe

Gore

Nedostaje

Isto

Lo{e, nismo uspevalida zadovoqimo

ni najosnovnije potrebe


236

Ko je po Va{em mi{qewu najodgovorniji za materijalnu situaciju u kojoj se sada nalazite?

Na koji na~in mislite da moète Vi li~no da uti~ete na poboq{awe materijalnog poloàja sebe i svoje dece?

30

25

20

15

10

5

0

Pro

cena

t

30

20

10

0

Pro

cena

t

Vi li~no Biv{isupru~nik

Porodicaiz koje

poti~em/roditeqska

porodica

Kriza uzemqi

Dràva Grad Institucijesocijalneza{tite

Zaposlewemu dràvnom

sektoru

Zaposlewemu privatnom

sektoru

Dodatnim{kolovawem

(obuka, dokvali-fikacija,prekvali-fikacija

Pristupawemi ~lanstvom u

organizacijama

Ostvarivawemprava na soc.

davawaiz buxetaRepublike

Ne{todrugo

Zapo~iwawemsopstvenogprivatnog

biznisa

Angaòvawemu politi~kim

partijama

Odlaskom uinostranstvo

Ostvarivawemprava na

alimentaciju

Zaposlewemi dodatnim

{kolavawem


237

Da ste zadovoqni stepenom stru~ne spreme koji imate?

Da ste zadovoqni stepenom stru~ne spreme koji imate?

Da li ste nastavili sa {kolovawem u braku do dobijawa èqene diplome?

Da

Da

Ne

Ne

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Da Ne, ja samsvoje

{kolovawezavr{ila

pre stupawau brak

Ne, jer nisamimala

vremena zbogposve}enosti

porodici

Ne, jer nismoimali

dovoqnonovca za

zavr{etak mog{kolovawa

Nisam imalaèqe ni

potrebe zanastavkom

{kolovawa

Suprug seprotivio


238

Da li je Va{a finansijska situacija uticala na izbor {kole i nivo obrazovawa Va{e dece?

Da li vam Va{ biv{i suprug pomaè i deli odgovornost u vaspitawu i obrazovawu Va{e dece?

Da

Ne

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Da

Da Ne, nijebilo poslau struci za

koji samkvalifiko-

vana

Ne,traìlasam bilo

kakavposao, aliga nisamna{la

Ne, obavezeoko podizawadece i ku}nih

poslovami nisu

dozvoqavali

Ne, nisam nitraìla

posao

Ne, suprug seprotivio

Ne{todrugo

Ne

Dok ste bili u braku, da li ste bili zaposleni?


239

Ukoliko bi dodatno {kolovawe, obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sl. uticalo na pronalaèweadekvatnog posla/boqe pla}enog posla i poboq{awe materijalnog poloàja Vas i Va{e dece, da li bistepoha|ali kurseve?

Da li ste u~estvovali u nekom od programa aktivnog zapo{qavawa preko Trì{ta rada ili organizacijakoje se bave za{titom Va{ih prava u protekle 2 godine?

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Da, svakako

Da, to mi jepomoglo dado|em dosada{weg

posla

Da, ali jo{uvek nisam

na{laposao

Da, upravopoha|amjedan odkurseva

Ne, ne znam{ta je to

Veoma lo{e

Lo{e

Odli~no

Podno{qivo

Dobro

Ne èlim Zaposlenasam

Da, samo ako mito garantujeposao odmah

po zavr{etku

Ne, nemam vremena zbogporodi~nih

i ku}nih obaveza

Ne, ve} samdovoqno

kvalifikovana

Ne{to drugo

Kako ocewujetekvalitet i

raznovrsnostishrane Va{egdoma}instva?


240

50

40

30

20

10

0

Fre

kven

cija

80

60

40

20

0

Fre

kven

cija

60

50

40

30

20

10

0

Fre

kven

cija

0 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000

0 50.000 100.000 150.000

0 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000 120.000 140.000

Mean=20013,51Std. Dev.=15175,104N=185

Mean=39405,41Std. Dev.=24034,011N=185

Mean=32932,43Std. Dev.=22229,95N=185

Koliko je Va{e doma}instvo ukupnopotro{ilo novca u toku januara 2009. na sveprate}e ìvotne tro{kove (hrana, higijena,stanarina, ra~uni za struju, grejawe, vodu,komunalije, kupovina garderobe i dr.?

Koliko je Va{e doma}instvo u toku januara2009. potro{ilo za potro{a~ku korpu?

Koliko smatrate da bi Vam bilo potrebnonovca da zadovoqite osnovne mese~nepotrebe za hranom i higijenom?


241

50

40

30

20

10

0

Fre

kven

cija

120

100

80

60

40

20

0

Fre

kven

cija

0 50.000 100.000 150.000 200.000

Gradili Kupili @ivimou stanumojih

roditeqa

@ivimou stanu

roditeqabiv{egsupruga

Ne{todrugo

Neuslovnamala ku}a

Podtanar usolidnimuslovima

Podtanar uveoma lo{im

uslovima

Komfornaku}a/stan

Skromnaku}a/stan

Nasledili Bespravnose uselili

U nu`nomsme{taju/

izbegl.centar

Podstanari Adaptacijomneuslovnihstanova i

prostorija(potkrovqa,

podruma)

Mean=66945,95Std. Dev.=32616,802N=185

Koliko novca smatrate da bi Vam bilopotrebno da zadovoqite osnovne mese~neìvotne tro{kove (hrana, higijena,stanarina, ra~uni za struju, grejawe, vodu,komunalije, kupovina garderobe i dr?)

Kako ste do{li do stana/ku}e u kojoj ìvite?

Kako ocewujete stambeneuslove Va{eg doma}instva?


242

Koliko kvadratnih metara imastambeni prostor u kojem ìvite?

Kada ste posledwi put obavilineku ve}u kupovinu - name{taj,bela tehnika, televizor, auto i sl.?

100

80

60

40

20

0

Fre

kven

cija

60

50

40

30

20

10

0

Fre

kven

cija

0 100 200 300 400 500

0 1 2 3 4 5 6

Mean=58,96Std. Dev.=58,905N=168

Mean=3,1Std. Dev.=1,286N=185

U posledwatri meseca

U posledwihgodinu dana

Pre vi{e odgodinu dana

Ne se}am sePre vi{e od

tri godine

Kada ste posledwi putkupili sebi ne{to odode}e i obu}e?


243

Kada ste posledwi putkupili deci ne{to odode}e i obu}e?

Da li ste biliprinu|eni da prodatene{to od li~neimovine da bistepreìveli?

Da li ste zdravstvenoosigurani?

U posledwatri meseca

Ne

Da

U posledwihgodinu dana

Pre vi{e odgodinu dana

Pre vi{e odtri godine

Ne se}am se

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

Da Ne


244

Kako biste opisali svojezdravstveno stawe?

Da li je Va{e zdravqebilo ozbiqnije ugroènou protekle dve godine?

Da li imate nekuhroni~nu bolest?

70

60

50

40

30

20

10

0

80

60

40

20

0

Pro

cena

tP

roce

nat

Da Ne

Odli~no Dobro Lo{e

Da

Ne

Veoma lo{e


245

100

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Ne, obavqalismo redovne

preglede,pridràvali se

terapije

Da, zbognedostatka

novca

Da, zbognedostatka

vremena

Da, jer posaokoji radim nijedozvoqavao da

odsustvujem

Da, jer nemamozdravstvenoosigurawe

Da

Da

Ne

Ne

Da li je zdravqe Va{e decebilo ozbiqnije ugroènou protekle dve godine?

Da li Vas je bolest (hroni~na)u duèm vremenskom perioduograni~avala u svakodnevnimaktivnostima?

Da li ste u protekle dve godine Vi ili Va{adeca odustali od posete lekaru/zubaru, prekinuli propisanu terapiju, odustali oddijagnosti~kog ili terapijskog tretmana?


246

50

40

30

20

10

0

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

40

30

20

10

0

Pro

cena

tP

roce

nat

Da, ~inimto redovno

Da, finansijskii materijalno

Da, stambeno Da, bili sumi velikapodr{kau svemu

Nisu bili ustawu da mematerijalno

pomognu, ali su mepodràli

Ne, nisam ukontaktu sa

svojomroditeqskom

porodicom

Protivili suse mom razvodui nagovaralime da ostanem

u braku

Da, ~inim totek kad nastupi

zdravstveniproblem

Ne, smatram danema potrebe

Ne, drugirazlog

Mu{ki ispitanik

Da li ste u posledwe dvegodine posetile ginekologa?

Da li Vas je blià porodica (roditeqi,sestra/brat) na bilo koji na~in podràlakada ste ostali samohrani roditeq?

Da li ste traìli neku vrstupomo}i protekle godine?

Da, jednokratnanov~ana pomo}od dràvnih/

gradskih institucija

Da, jednokratnanov~ana pomo}od nevladinihhumanitarnihorganizacija

Pomo} uhrani,

sredstvimaza higijenu,

ogrevu, garderobi

Traìla sam, ali nisamostvarila

pravo

Ne, nije mipotrebna

Ne, jernisam

upu}ena


247

Da li ste primili neku vrstupomo}i protekle godine?

Koga okrivqujete za situacijuu kojoj se nalazite?

[ta Vas po va{em mi{qewuspre~ava da iza|ete izsituacije u kojoj se nalazite?

30

25

20

15

10

5

0

Pro

cena

t

Da, jednokratnanov~ana pomo}od dràvnih/

gradskih institucija

Nikoga

Kriza udràvi

Prihodikoji

kasne

Malaprimawa

Nemogu}nostpronalaèwa

posla

Briga odeci

Bolestkoja me

onemogu}avada radim

Ne{todrugo

Lo{efunkcionisawe

sporostinstitucijasoc. za{tite

Nemogu}nostostvarivawa

prava socijalneza{tite

Biv{egsupru`nika

Samu/samogsebe

Institucijedràve

Ne{to drugo

Da, jednokratnanov~ana pomo}od nevladinihhumanitarnihorganizacija

Pomo} uhrani,

sredstvimaza higijenu,

ogrevu, garderobi

Traìla sam, ali nisamostvarila

pravo

Ne, nije mipotrebna

Ne{to drugo

70

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t


248

[ta bi Vam najvi{e pomogloda postignete materijalninivo sigurnosti?

[ta Vam se u ovom trenutku~ini kao prioritetna potreba?

80

60

40

20

0

Pro

cena

t

70

60

50

40

30

20

10

0

Pro

cena

t

Posao Novac Podr{kaporodice

Stru~napsiho-socijalna

podr{ka odnadle`nihinstitucija

Posao/novac ipsiho-socijalna

podr{ka

Boqepla}enposao

Bilo kakvozaposlewe

Zaposlewedece

Jednokratnanov~anapomo}

Ostvarivaweprava na

alimentaciju

Ve}a socijalna

davawai ve}a ali-mentacija

Razneolak{ice

subvencijeza samohrane

roditewe

Ne{to drugo


PRILOG 2

UPITNIK1. Pol ispitanika: 1. @enski 2. Mu{ki

2. Koliko imate godina:__________________

3. [kolska sprema ispitanika:1. Bez {kole ili nezavr{ena osnovna {kola2. Zavr{ena osnovna {kola (8 razreda)3. Trogodi{wa stru~na {kola4. Zavr{ena sredwa {kola5. Zavr{ena vi{a {kola6. Fakultet, akademija7. Magistratura, doktorat

4. Zanimawe:1. Poqoprivrednik ili doma}ica u poqoprivrednom doma}instvu2. Radnik/ca3. Slu`benik 4. Stru~wak5. U~enik ili student6. Privatni preduzetnik – vlasnik7. Zanatlija8. Doma}ica9. Penzioner/ka

10. Nezaposlen11. Ne{to drugo, {ta?__________________

5. Koliko ~lanova broji Va{e doma}instvo? __________________

6. Broj dece:__________________

7. Starost dece (upisati broj navr{enih godina):Dete 1___________Dete 2___________Dete 3___________Dete 4___________Dete 5___________

8. Broj dece koji ìve u doma}instvu sa Vama? __________________

9. Sa koliko godina ste stupili u brak?1. Pre 15. god.2. 16-18. god.3. 19-25. god.4. 26-30. god.5. Iznad 30. god.

10. Razlozi stupawa u brak:1. Qubav prema budu}em supru`niku2. Neplanirana trudno}a3. Lo{a materijalna situacija porodice iz koje poti~em

249


250

4. Lo{i porodi~ni odnosi u porodici iz koje poti~em5. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

11. Kako ste postali samohrani roditeq?1. Razvodom2. Prekidom vanbra~ne zajednice3. Smr}u supru`nika4. Sopstvenom odlukom da dete/cu podiète sami5. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

12. Koliko dugo ste samohran roditeq? ________________ godina.

13. Razlozi zbog kojih ste se razveli:1. Nasilno pona{awe supruga2. Devijantno pona{awe supruga (bolesti zavisnosti – alkoholizam, droga, kockawe i sl.)3. Neverstvo4. Nepomirqive razlike me|u supru`nicima5. Nezaposlenost, ~ija? A) Sopstvena B) Supruga 6. Bolest, ~ija? A) Sopstvena B) Supruga V) Dece 7. Siroma{tvo i nema{tina8. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

14. Koliki su Va{i li~ni prose~ni prihodi u posledwa 3 meseca?_____________________ din.

15. Da li primate alimentaciju?1. Da, ukupan mese~ni iznos alimentacije za svu decu _____________________ din.2. Ne

16. Da li va{a deca primaju de~iji dodatak?1. Da, ukupan mese~ni iznos de~ijeg dodatka za svu decu _____________________ din.2. Ne

17. Imaju}i u vidu sve izvore prihoda (plata, alimentacija, socijalna primawa, privremenii povremeni poslovi, poqoprivreda i dr.), navedite koliki su ukupni mese~ni prihodi va{egdoma}instva?_____________________ din.

18. Na~in izdràvawa u toku prethodne godine?1. Poqoprivreda2. Stalno zaposlewe u dràvnom preduze}u3. Stalno zaposlewe u privatnom preduze}u4. Rad na „crno“5. Prihodi od „sive ekonomije“6. Pruàwe usluga uz nadoknadu za novac (npr. ~i{}ewe stanova, ~uvawe dece,starih dr.)7. Socijalna pomo}, de~iji dodatak8. Alimentacija9. Penzija

10. Izdràvano lice, od koga?_______________________________________________________________11. Ne{to drugo, {ta?______________________________________________________________________

19. Kako ocewujete materijalnu situaciju Va{e porodice dok ste bili u braku?1. Odli~no2. Dobro, imali smo dovoqno novca za osnovne ìvotne potrebe 3. Relativno lo{e, uspevali smo nekako da zadovoqimo samo najosnovnije potrebe za hranom i ku}nim

izdacima


251

4. Lo{e, nismo uspevali da zadovoqimo ni najosnovnije potrebe za hranom i ku}nim izdacima

20. Kako ocewujete materijalnu situaciju Va{e porodice od kada ste samohrani roditeq?1. Odli~no2. Dobro, imamo dovoqno novca za osnovne ìvotne potrebe 3. Relativno lo{e, uspevamo da zadovoqimo samo najosnovnije potrebe za hranom i ku}nim izdacima4. Lo{e, ne uspevamo da zadovoqimo ni najosnovnije potrebe za hranom i ku}nim izdacima

21. Kako sada ìvite u materijalnom smislu u pore|ewu sa periodom kada ste bili u braku?1. Boqe2. Gore3. Isto

22. Ko je po Va{em mi{qewu najodgovorniji za materijalnu situaciju u kojoj se sada nalazite?1. Vi li~no2. Biv{i supru`nik3. Porodica iz koje poti~em/roditeqska porodica4. Kriza u zemqi5. Dràva6. Grad7. Institucije socijalne za{tite8. Neko drugi, ko,{ta?______________________________________________________________________

23. Na koji na~in mislite da moète Vi li~no da uti~ete na poboq{awe materijalnog polo-àja sebe i svoje dece?

1. Zaposlewem u dràvnom sektoru2. Zaposlewem u privatnom sektoru3. Zapo~iwawem sopstvenog privatnog biznisa4. Dodatnim {kolovawem (obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija)5. Angaòvawem u politi~kim partijama6. Pristupawem i ~lanstvom u organizacijama koje se bave za{titom i osnaìvawem samohranih majki7. Odlaskom u inostranstvo8. Ostvarivawem prava na socijalna davawa iz buxeta republike/grada/op{tine9. Ostvarivawem prava na alimentaciju

10. Ne{to drugo, {ta?______________________________________________________________________

* * *24. Da li ste zadovoqni stepenom stru~ne spreme koji imate?1. Da2. Ne

25. Da li ste zbog stupawa u brak napustili svoje {kolovawe?1. Da2. Ne

26. Da li ste nastavili sa {kolovawem u braku do dobijawa èqene diplome?1. Da2. Ne, jer sam svoje {kolovawe zavr{ila pre stupawa u brak i stekla èqenu diplomu3. Ne, jer nisam imala vremena zbog posve}enosti porodici4. Ne, jer nismo imali dovoqno novca za zavr{etak mog {kolovawa i podizawe dece5. Suprug se protivio6. Nisam imala èqe, ni potrebe za nastavkom {kolovawa7. Ne{to drugo, {ta?______________________________________________


252

27. Da li je Va{a finansijska situacija uticala na izbor {kole i nivo obrazovawa Va{e dece?1. Da2. Ne

28. Da li vam Va{ biv{i suprug pomaè i deli odgovornost u vaspitawu i obrazovawu Va{edece?

1. Da2. Ne

* * *

29. Dok ste bili u braku, da li ste bili zaposleni?1. Da2. Ne, nije bilo posla u struci za koji sam kvalifikovana3. Ne, traìla sam bilo kakav posao, ali ga nisam na{la4. Ne, obaveze oko podizawa dece i ku}nih poslova mi nisu dozvoqavale da radim5. Ne, nisam ni traìla posao6. Ne, nisam èlela da radim7. Ne, suprug se protivio8. Ne, suprug je dovoqno zara|ivao za izdràvawe porodice9. Ne{to drugo, {ta? ______________________________________________________________________

30. Ukoliko ste nezaposleni, da li ste prijavqeni na evidenciju Nacionalne slu`be za zapo-{qavawe?

1. Da, nalazim se na evidenciji Trì{ta rada kao nezaposleno lice2. Bila sam nekada, ali sada vi{e nisam 3. Ne, nikada nisam bila, jer nisam upoznata sa tim4. Ne, jer sam zaposlena

31. Ukoliko ste odustali od traèwa posla razlozi su:1. Ve} imam posao2. Dugotrajna nemogu}nost da se zaposlim3. Briga o porodici i deci4. Bolest5. Ne èlim da radim6. Alimentacija i socijalna davawa su mi dovoqni7. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

32. Ukoliko bi dodatno {kolovawe, obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sl. utica-li na pronalaèwe adekvatnog posla/boqe pla}enog posla i poboq{awe materijalnog polo-àja Vas i Va{e dece, da li biste poha|ali kurseve?

1. Da, svakako2. Da, samo ako mi to garantuje posao odmah po zavr{etku kursa3. Ne, jer nemam vremena zbog porodi~nih i ku}nih obaveza4. Ne, jer sam ve} dovoqno kvalifikovana5. Ne, jer sam zadovoqna postoje}im poslom6. Ne, jer ne èlim, ne interesuje me7. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

33. Ako ste nezaposleni: Da li ste ~uli za usluge podr{ke pri zapo{qavawu i besplatnu obu-ku i kurseve prekvalifikacije i dokvalifikacije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i orga-nizacija koje se bave za{titom Va{ih prava?

1. Da2. Ne


253

34. Ako ste nezaposleni: Da li ste u~estvovali u nekom od programa aktivnog zapo{qavawaTrì{ta rada ili organizacija koje se bave za{titom Va{ih prava u protekle 2 godine?

1. Da, to mi je pomoglo da do|em do sada{weg posla, koji kurs?____________________________________2. Da, ali jo{ uvek nisam na{la posao3. Da, upravo poha|am jedan od kurseva, koji?__________________________________________________4. Ne, ne znam {ta je to5. Ne èlim

35. Da li ste ~uli za start-up kredite – povoqne kredite po~etnicima u biznisu koji se ispla-}uju iz dràvnog buxeta za nezaposlene kao podr{ka samozapo{qavawu i zapo{qavawu?

1. Da, ~ula sam i veoma sam zainteresovana da saznam ne{to o tome2. Da, ~ula sam, ali me to ne interesuje3. Ne, nikada nisam ~ula

* * *36. Kako ocewujete kvalitet i raznovrsnost ishrane Va{eg doma}instva?1. Veoma lo{e2. Lo{e3. Podno{qivo4. Dobro5. Odli~no

37. Koliko puta u toku nedeqe u ishrani doma}instva koristite:

38. Koliko je Va{e doma}instvo u toku januara meseca 2009. god. potro{ilo na potro{a~kukorpu?__________________ din.

39. Koliko smatrate da bi Vam bilo potrebno novca da zadovoqite osnovne mese~ne potrebeza hranom i higijenom?__________________ din.

40. Koliko je Va{e doma}instvo ukupno potro{ilo novca u toku januara meseca 2009. god. nasve prate}e ìvotne tro{kove (hrana, higijena, stanarina, ra~uni za struju, grejawe, vodu, ko-munalije, kupovina garderobe i dr.)?__________________ din.

Hleb/peciva Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Povr}e Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Vo}e Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Mleko/mle~neproizvode Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Meso/ribu/mesneprera|evine Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Slatki{e Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Bezalkoholna pi}a Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Alkoholna pi}a Uop{te ne jedemo Jedanput nedeqno 2-3 puta nedeqno Svakog dana

Namirnica U~estalost


254

41. Koliko smatrate da bi Vam bilo potrebno novca da zadovoqite osnovne mese~ne ìvotnetro{kove (hrana, higijena, stanarina, ra~uni za struju, grejawe, vodu, komunalije, kupovinagarderobe i dr.)?__________________________ din.

* * *42. Kako ste do{li do stana/ku}e u kojoj ìvite?

1. Gradili2. Kupili3. @ivimo u stanu mojih roditeqa4. @ivimo u stanu roditeqa mog biv{eg supruga5. Dobili smo stan, od koga? _______________________________________________________________6. Nasledili, od koga?_____________________________________________________________________7. Bespravno se uselili8. U nu`nom sme{taju/izbegli~ki centar9. Podstanari

10. Adaptacijom neuslovnih stanova i prostorija (potkrovqa, podrumi, ve{ernice, {upe i sl.)11. Ne{to drugo, {ta?______________________________________________________________________

43. Kako ocewujete stambene uslove Va{eg doma}instva?1. Komforna ku}a/stan2. Skromna ku}a/stan3. Neuslovna, mala ku}a/stan4. Podstanar u solidnim uslovima5. Podstanar u veoma lo{im uslovima6. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

44. Koliko kvadratnih metara ima stambeni prostor u kojem ìvite?______________ m2

* * *

45. Koje od navedenih dobara poseduje va{e doma}instvo?

46. Kada ste posledwi put obavili neku ve}u kupovinu – name{taj, bela tehnika, televizor,auto i sl.?

1. Pro{le godine 2008, vrednost kupovine u evrima_____________________________________________2. Pre 1-3 godine, vrednost kupovine u evrima ________________________________________________3. Pre 3-5 godina, vrednost kupovine u evrima ________________________________________________4. Pre vi{e od 5 godina5. Pre vi{e od 10 godina

Televizor Da Ne

Friìder Da Ne

Zamrziva~ Da Ne

[poret Da Ne

Ve{ ma{inu Da Ne

Usisiva~ Da Ne

Muzi~ki ure|aj Da Ne

DVD plejer Da Ne

Kompjuter Da Ne

Automobil Da Ne


255

47. Kada ste posledwi put kupili sebi ne{to od ode}e ili obu}e?1. U posledwa 3 meseca2. U posledwih godinu dana3. Pre vi{e od godinu dana4. Pre vi{e od 3 godine5. Ne se}am se

48. Kada ste posledwi put kupili deci ne{to od ode}e ili obu}e?1. U posledwa 3 meseca2. U posledwih godinu dana3. Pre vi{e od godinu dana4. Pre vi{e od 3 godine5. Ne se}am se

49. Da li ste bili prinu|eni da prodate ne{to od li~ne imovine da biste preìveli?1. Ne2. Da, {ta?_______________________________________________________________________________Vrednost prodatog dobra u evrima______________

* * *50. Da li ste zdravstveno osigurani?1. Da2. Ne, za{to?_____________________________________________________________________________

51. Kako biste opisali svoje zdravstveno stawe?1. Odli~no2. Dobro3. Lo{e4. Veoma lo{e

52. Da li imate neku hroni~nu bolest?1. Da, koju?_______________________________________________________________________________2. Ne

53. Da li imate svog lekara op{te medicine?1. Da2. Ne, razlog?_____________________________________________________________________________

54. Da li Va{a deca imaju lekara op{te medicine?1. Da2. Ne, razlog?_____________________________________________________________________________

55. Da li je Va{e zdravqe bilo ozbiqnije ugroèno u protekle 2 godine?1. Da, uzrok bolesti? ______________________________________________________________________2. Ne

56. Da li je zdravqe Va{e dece bilo ozbiqnije ugroèno u protekle 2 godine?1. Da, uzrok bolesti? ______________________________________________________________________2. Ne

57. Da li Vas je bolest (hroni~na) u duèm vremenskom periodu ograni~avala u svakodnevnimaktivnostima?

1. Da, u kojim aktivnostima?________________________________________________________________2. Ne


256

58. Da li ste u protekle 2 godine Vi ili Va{a deca odustali od posete lekaru/zubaru, preki-nuli propisanu terapiju, odustali od dijagnosti~kog ili terapijskog tretmana?

1. Ne, obavqali smo redovno preglede, pridràvali se terapije lekara i uzimali propisanu terapiju2. Da, zbog nedostatka novca 3. Da, zbog nedostatka vremena4. Da, jer posao koji radim nije dozvoqavo odsustvovawe sa posla i posve}enost le~ewu sebe i svoje dece5. Da, jer ku}ne obaveze i poslovi nisu dozvoqavali da se posvetim le~ewu sebe i svoje dece6. Ne, jer nemamo zdravstveno osugurawe7. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

59. Da li ste u posledwe 2 godine posetile ginekologa?1. Da, ~inim to redovno2. Da, ~inim to tek kad nastupi zdravstveni problem 3. Ne, smatram da nema potrebe4. Ne, razlog?_____________________________________________________________________________

* * *

60. Da li Vas je blià porodica (roditeqi, sestra/brat) na bilo koji na~in podràla kadaste ostali samohran roditeq?

1. Da, finansijski i materijalno2. Da, stambeno3. Da, bili su mi velika podr{ka u svemu4. Nisu bili u situaciji da mi materijalno pomognu ali su me podràli5. Ne, nisam u kontaktu sa svojom roditeqskom porodicom6. Protivili su se mom razvodu i nagovarali me da ostanem u braku7. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

61. Da li Vas neko finansijski pomaè (pomaù}i ~lanovi {ire porodice, prijateqi)?1. Da, ko?_________________________________________________________________________________2. Ne

62. Da li ste traìli neku vrstu pomo}i protekle godine?1. Da, jednokratna nov~ana pomo} od dràvnih/gradskih institucija (Centar za socijalni rad, op{ti-

na, grad i sl.)2. Da, jednokratna nov~ana pomo} od nevladinih/humanitarnih organizacija3. Da, dugoro~na nov~ana pomo}, od koga?______________________________________________________4. Pomo} u hrani, sredstvima za higijenu, ogrevu, garderobi od nevladinih/humanitarnih organizacija,

od koga?________________________________________________________________________________5. Traìla sam, ali nisam ostvarila pravo, od koga?____________________________________________6. Ne, nije mi potrebna7. Ne, jer nisam upu}ena

63. Da li ste primili neku vrstu pomo}i protekle godine?1. Da, jednokratna nov~ana pomo} od dràvnih/gradskih institucija

(Centar za socijalni rad, op{tina, grad i sl.)2. Da, jednokratna nov~ana pomo} od nevladinih/humanitarnih organizacija3. Da, dugoro~na nov~ana pomo}, od koga?______________________________________________________4. Pomo} u hrani, sredstvima za higijenu, ogrevu, garderobi i dr.

od nevladinih/humanitarnih organizacija, od koga?__________________________________________5. Ne, traìla sam, ali nisam ostvarila pravo, od koga?_________________________________________6. Ne, nije mi potrebna7. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________


257

* * *

64. Koga okrivqujete za situaciju u kojoj se nalazite?1. Nikoga 2. Biv{eg supru`nika3. Samu/samog sebe4. Svoju porodicu, decu5. Institucije dràve6. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

65. [ta Vas po Va{em mi{qewu spre~ava da iza|ete iz situacije u kojoj se nalazite?(zaokruìte samo jedan odgovor!)1. Kriza u dràvi2. Lo{e funkcionisawe/sporost institucija socijalne za{tite3. Nemogu}nost ostvarivawa prava socijalne za{tite4. Prihodi koji kasne5. Mala primawa 6. Nemogu}nost pronalaèwa posla7. Briga o deci8. Bolest koja me onemogu}ava da radim9. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________

66. [ta bi Vam najvi{e pomoglo da postignete nivo materijalne sigurnosti?1. Boqe pla}en posao2. Bilo kakvo zaposlewe3. Zaposlewe dece 4. Jednokratna nov~ana pomo}5. Ostvarivawe prava na socijalnu za{titu (materijalno obezbe|ewe, de~iji dodatak)6. Ostvarivawe prava na alimentaciju7. Ve}a socijalna davawa i ve}a alimentacija8. Razne olak{ice – subvenicije za samohrane roditeqe9. Ponovno sklapawe braka

10. Ne{to drugo, {ta?______________________________________________________________________

67. [ta Vam se u ovom trenutku ~ini kao prioritetna potreba? 1. Posao2. Novac3. Podr{ka porodice4. Stru~na psihosocijalna podr{ka od nadle`nih institucija i organizacija5. Ne{to drugo, {ta?_______________________________________________________________________


Documents

Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji