Analiza javnog duga jan-sep 2018pbk.rs/wp-content/uploads/2018/11/Analiza_javnog_duga_jan... · 2018. 11. 22. · Title: Analiza_javnog_duga_jan-sep_2018 Author: Parlamentarna budzetska

Анализа јавног дуга

Јануар–септембар 2018. године

22.11.2018.

ЈД 04/18

У извештају се анализирају стање и промена јавног дуга у првих девет месеци 2018. године.

Посматрају се општи ниво државе, ниво Републике (централни ниво државе) и локални ниво власти.

Анализа је израђена на основу званичних података Управе за јавни дуг, Министарства финансија и Народне банке Србије.

САДРЖАЈ

Списак скраћеница .................................................................................................................................................................................................... 1

Резиме ........................................................................................................................................................................................................................... 2

Уводне напомене ........................................................................................................................................................................................................ 3

1 Дуг опште државе повећан за 729,2 млн евра од почетка 2018. године .................................................................................................... 4

2 Директан дуг Републике повећан за 937,6 млн евра од почетка 2018. године ......................................................................................... 6

2.1 Обавезе Републике по основу емитованих хартија од вредности повећане ...................................................................... 6

2.1.1 Република се нето задужила на домаћем финансијском тржишту ............................................................................. 7

2.1.3 Обавезе Републике по основу еврообвезница повећане ............................................................................................... 8

2.1.4 Обавезе Републике по основу еврообвезница Лондонског клуба поверилаца отплаћене ................................... 8

2.2 Обавезе Републике по основу кредита повећане ........................................................................................................................... 8

2.2.1 Обавезе Републике по основу кредита међународних финансијских институција повећане ............................. 9

2.2.2 Обавезе Републике по основу кредита страних влада и развојних банака повећане ........................................... 10

2.2.3 Обавезе по основу осталих кредита Републике смањене ............................................................................................ 11

2.3 Преузете обавезе Републике смањене............................................................................................................................................. 12

3 Индиректне обавезе Републике смањене за 200,4 млн евра од почетка 2018. години ......................................................................... 13

3.1 Обавезе по основу гаранција датих јавним предузећима смањене ......................................................................................... 13

3.2 Обавезе по основу гаранција датих предузећима са уделом државе у власништву смањене .......................................... 14

3.3 Обавезе по основу гаранција датих градовима и општинама смањене ................................................................................. 15

3.4 Обавезе по основу гаранција датих другим државним ентитетима смањене ...................................................................... 16

3.5 Активиране гаранције смањене ....................................................................................................................................................... 16

4 Укупан негарантовани дуг смањен за 8,0 млн евра од почетка 2018. године ........................................................................................ 18

4.1 Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен .................................................................................................................... 18

4.2 Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП „Путеви Србије“ смањен ........................................................................................ 19

5 НеПовољан утицај валутних промена – јавни дуг изражен у еврима повећан .................................................................................... 20

5.1 Валутна структура јавног дуга .......................................................................................................................................................... 20

5.2 Ефекат промене девизних курсева .................................................................................................................................................. 20

6 Отплата камате на јавни дуг смањена .............................................................................................................................................................. 21

Прилог 1 – Дуг локалног нивоа власти смањен од почетка 2018. године .................................................................................................. 22

Прилог 2 – Карактеристике емитованих ХОВ Републике углавном побољшане .................................................................................... 25

П.2.1 Карактеристике емитованих ХОВ Републике на домаћем финансијском тржишту ..................................................... 25

П.2.1 Карактеристике ХОВ Републике емитованих на међународном финансијском тржишту .......................................... 26

Прилог 3 – Показатељи одрживости јавног дуга стабилни ........................................................................................................................... 27

П.3.1 Премија на ризик ............................................................................................................................................................................. 27

П.3.2 Кредитни рејтинг ............................................................................................................................................................................. 27

Извори ........................................................................................................................................................................................................................ 28

1

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА

БДП бруто домаћи производ

ЕБРД Европска банка за обнову и развој (енгл. European Bank for Reconstruction and Development)

ЕИБ Европска инвестициона банка (енгл. European Investment Bank)

ЕУ Европска унија

ЕУР/EUR евро

ЕУРИБОР међубанкарска каматна стопа у оквиру Европске монетарне уније

ИБРД Међународна банка за обнову и развој (енгл. International Bank for Reconstruction and Development) (чланица Групације Светске банке)

ИДА Међународна асоцијација за развој

KfW Немачка развојна банка

млн милион

млрд милијарда

ММФ Међународни монетарни фонд

НБС Народна банка Србије

ПБК Парламентарна буџетска канцеларија

РСД/RSD динар

SDR специјална права вучења

УСД/USD амерички долар

ХОВ хартије од вредности

CEB Банка за развој Савета Европе (енгл. Council of Europe Development Bank)

CHF швајцарски франак

2

РЕЗИМЕ

На крају септембра 2018. године дуг општег нивоа

државе је износио 24,3 млрд евра (56,7% БДП-а). Од

тога:

▪ Јавни дуг Републике износи 24,0 млрд евра (55,9% БДП-а), а

▪ Укупан негарантовани дуг износи 0,3 млрд евра.

Дуг опште државе је повећан за 729,2 млн евра у првих девет месеци 2018. године. Повећање је у највећој мери

последица нето задуживања на домаћем финансијском

тржишту (емитовано је више нових ХОВ него што је

отплаћено доспелих ХОВ).

Прорачунато је да је, по основу промена девизних

курсева у односу на крај 2017, стање дуга изражено у

еврима више за око 205 млн евра.

За више детаља видети ▶▶ Утицај промене девизног курса.

Уколико се изузме утицај промене девизних курсева

јавни дуг опште државе је повећан за око 525 млн евра.

За више детаља видети ▶▶ Дуг опште државе.

Укупна отплата камате на дуг опште државе је у првих девет месеци 2018. износила 97,2 млрд динара, што је за

10,1 млрд динара мање него у истом периоду 2017.

године.

За више детаља видети ▶▶ Отплата камате на јавни дуг.

ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Директни дуг Републике (настао задуживањем) на крају

септембра 2018. године износио је 22,4 млрд евра. У

односу на крај 2017. повећао се за 937,6 млн евра

(односно, уколико се изузме неповољан утицај промене

девизних курсева, директан дуг је повећан за 743,3 млн

евра):

▪ Обавезе по основу државних ХОВ су повећане за 744,9 млн евра, што се дугује нето задуживању Републике на домаћем финансијском тржишту (за

785,9 млн евра) и превременој отплати целокупног

дуга према Лондонском клубу поверилаца (од 141,0

млн евра). У посматраном периоду није било

плаћања по основу Еврообвезница, те се повећање

ових обавеза дугује искључиво неповољном кретању

курса долара у односу на евро.

▪ Обавезе по основу узетих кредита су повећане за 247,6 млн евра, највише услед нето повлачења кредита страних влада и развојних банака

(првенствено кредита од Фонда за развој Абу Дабија

намењеног буџетској подршци). Обавезе према

међународним финансијским институцијама су,

такође, повећане (пре свега услед повлачења кредита

ЕИБ-а намењених изградњи Коридора 10). Са друге

стране, обавезе по основу осталих кредита су

смањене, пре свега по основу исплате Париског

клуба поверилаца и кредита Европске уније;

▪ Преузете обавезе су се смањиле за 55,0 млн евра, највећим делом услед отплате преузетих обавеза ЈП

„Србијагас“ и државног предузећа Петрохемија

према НИС-у.

За више детаља видети ▶▶ Директне обавезе.

ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Индиректне обавезе Републике (настале издавањем

гаранција Републике) на крају трећег квартала 2018.

године су износиле 1,6 млрд евра. У односу на крај 2017.

смањене су за 200,4 млн евра услед смањења обавеза по

основу издатих гаранција:

▪ Републичким јавним предузећима, за 142,3 млн евра, највећим делом по основу отплате кредита ЈП

„Србијагас“ и ЈП „Путеви Србије“.

▪ Предузећима са уделом државе у власништву, за 46,9 млн евра, пре свега по основу отплате доспелих кредита РТБ Бора и ФИАТ-а;

▪ Другим државним ентитетима, за 2,4 млн евра, услед отплате кредита Агенције за контролу летења Србије

и Црне Горе;

▪ Градовима и општинама за 8,7 млн евра, највише услед отплате кредита града Београда.

Смањење индиректних обавеза једним делом је резултат

самосталне отплате доспелих кредита, а једним делом је резултат исплата из буџета Републике по основу активираних гаранција (у износу од 132,1 млн евра).

За више детаља видети ▶▶ Индиректне обавезе.

НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ

Укупан негарантовани дуг је на крају септембра 2018.

износио 324,4 млн евра. Од тога се на негарантовани дуг

локалног нивоа власти односило 321,5 млн евра, а на

негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП „Путеви Србије“

2,9 млн евра.

У односу на крај 2017. године негарантовани дуг је

смањен за 8,0 млн евра, готово потпуно услед смањења негарантованог дугa локалне власти.

За више детаља видети ▶▶ Негарантовани дуг.

ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ

Укупан дуг локалног нивоа власти на крају трећег

квартала 2018. године износио је 549,2 млн евра. Већи део овог дуга (око 59%) није гарантован од стране Републике. Преостали део дуга, за који су дате гаранције Републике (гарантован дуг), пре свега је намењен за финансирање инфраструктурних пројеката (Мост на

Сави, унапређење водоснабдевања и др.).

Дуг локалног нивоа власти је смањен за 16,6 млн евра у односу на крај 2017. године, услед смањења и

гарантованог и негарантованог дуга.

За више детаља видети ▶▶ Дуг локалног нивоа власти.

3

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Јавни дуг је дуг државе. Чине га директан дуг који настаје задуживањем државе (уговарањем кредита или издавањем

државних ХОВ) и индиректне обавезе (по основу датих гаранција).

У Републици Србији се подаци о јавном дугу прате на нивоу Републике и на нивоу опште државе.

Јавни дуг Републике је утврђен Законом о јавном дугу, као збир директног дуга Републике и гаранција које је издала.

Директан дуг Републике настаје задуживањем, по основу узимања кредита и издавања државних ХОВ. Индиректне обавезе чине гаранције Републике које издаје на задуживање јединица локалне самоуправе, јавних предузећа чији је оснивач Република, фондова обавезног социјалног осигурања, као и других правних лица дефинисаних овим законом.

Циљ издавања гаранција је да се омогући да се поменути субјекти задуже по повољнијим условима.

Дуг општег нивоа државе је утврђен Законом о буџетском систему, као збир директног дуга и издатих гаранција општег

нивоа државе. Директан дуг опште државе чине директан дуг Републике и дуг осталих нивоа државе за који Република

није дала гаранцију (негарантовани дуг). Индиректне обавезе опште државе једнаке су индиректним обавезама Републике, будући да једино Република може да издаје гаранције. То значи да се јавни дуг опште државе може приказати

и као збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга јединица локалне власти, ЈП „Путеви Србије“ и Фонда за развој.

4

1 ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ ПОВЕЋАН ЗА 729,2 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2018. ГОДИНЕ

На крају септембра 2018. године дуг општег нивоа

државе износио је 24,3 млрд евра. Од овог износа на

јавни дуг Републике односило се 24,0 млрд евра, а на

укупан негарантовани дуг 0,3 млрд евра.

Дуг општег нивоа државе је повећан у односу на крај

2017. године за 729,2 млн евра, пре свега услед нето

задуживања на домаћем финансијском тржишту

(Република је емитовала више нових ХОВ него што је

отплатила доспелих ХОВ).

1 У овој анализи приказани су ревидирани подаци о учешћу јавног дуга у БДП-у, који су последица ревизије обрачуна бруто домаћег производа. Наиме, РЗС је ревидирао податке о обрачунатом БДП-у за период 2015-17. навише, што је као последицу имало смањење удела јавног дуга у БДП-у у односу на раније приказане податке. Подаци за период пре 2015. биће накнадно ревидирани.

Сем тога, Министарство финансија је у септембру ревидирало навише процењену вредност БДП-а за 2018. годину (ревидирана је пројекција реалне стопе раста са 3,5% на 4,2%), што је такође утицало да се удели јавног дуга у БДП-у у 2018. години смање.

Дуг опште државе је на крају трећег квартала 2018.

године био на нивоу од 56,7% БДП-а, а јавни дуг

Републике 55,9% БДП-а.1 Поменути удели су смањени у

поређењу са нивоом дуга на крају 2017. године, као

резултат тога што је процењени БДП за 2018. виши од

БДП-а који је остварен у 2017. години.

Детаљнији подаци о јавном дугу опште државе и јавном

дугу Републике Србије приказани су на Графикону 1 и Графикону 2.

Графикон 1. ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕГ НИВОА ДРЖАВЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала)

Извор података: Управа за јавни дуг *Напомена: РЗС је ревидирао податке о БДП-у за период 2015-17, а подаци за претходни период ће бити ревидирани током 2018 и 2019. године.

Графикон 2. ЈАВНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала)

Извор података: Управа за јавни дуг *Напомена: РЗС је ревидирао податке о БДП-у за период 2015-17, а подаци за претходни период ће бити ревидирани током 2018 и 2019. године.

5

Дуг опште државе највећим делом чине директне обавезе Републике (92,2%), које износе 22,4 млрд евра на крају септембра 2018. године (видети Графикон 3).

Дуг опште државе се повећао у односу на крај 2017.

године услед повећања директних обавеза, док су

индиректне обавезе и укупног негарантовани дуг

смањени (видети Графикон 4).

Јавни дуг Републике (као збир директних и индиректних

обавеза Републике) повећао се за 737,2 млн евра.

Главни извори повећања јавног дуга опште државе били

су нето задуживање на домаћем финансијском тржи-шту, неповољан утицај промене девизних курсева и нето повлачење кредита страних влада и развојних банака и

међународних финансијских институција. Насупрот

томе, главни извори смањења јавног дуга били су

отплата обавеза према Лондонском и Париском клубу поверилаца и исплата активираних гаранција.

Главни извори промене јавног дуга у првих девет месеци

2018. године приказани су на Графикону 5.

Графикон 3. СТРУКТУРА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Стање појединих врста обавеза, у млрд евра

Крај септембра 2018. године

Извор података: Управа за јавни дуг

Графикон 4. ПРОМЕНА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Промена појединих врста обавеза, у млн евра

Крај септембра 2018. у односу на крај 2017. године

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг

Графикон 5. ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПРОМЕНЕ ДУГА

ОПШТЕ ДРЖАВЕ У млн евра


Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг и Народне банке Србије

Напомена: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена.

6

2 ДИРЕКТАН ДУГ РЕПУБЛИКЕ ПОВЕЋАН ЗА 937,6 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2018. ГОДИНЕ

Директни дуг Републике је на крају септембра 2018.

износио 22,4 млрд евра и чинио је 92,2% укупног дуга

опште државе.

У структури директног дуга Републике највеће учешће (59%) имају државне ХОВ емитоване на домаћем и међународном финансијском тржишту (Графикон 6).

Директан дуг Републике се повећао за 937,6 млн евра2 у

поређењу с крајем 2017. (Графикон 7), пре свега услед нето задуживања на домаћем финансијском тржишту.

Посматрано по појединачним категоријама:

▪ Обавезе по основу државних ХОВ су повећане, као последица нето задуживања на домаћем финансиј-

ском тржишту (доминантно у динарима);

▪ Обавезе по основу узетих кредита су повећане, највише услед нето повлачења кредита страних

влада и развојних банака (првенствено од Емирата

Абу Даби намењеног буџетској подршци). Обавезе

према међународним финансијским институцијама

су, такође, повећане (пре свега услед повлачења

2 Уколико се изузме утицај промене девизних курсева директан дуг је повећан за 743,3 млн евра.

кредита ЕИБ-а намењених изградњи Коридора 10).

Са друге стране, обавезе по основу осталих кредита

су смањене, првенствено по основу отплате Парис-

ког клуба поверилаца и кредита Европске уније;

▪ Преузете обавезе су се смањиле, пре свега по основу отплате преузетих обавеза Србијагаса и Петрохемије

према НИС-у.

2.1 Обавезе Републике по основу емитованих хартија од

вредности повећане

Обавезе Републике по основу ХОВ емитованих на

домаћем и међународном финансијском тржишту на

крају септембра 2018. године износе 13,2 млрд евра.

Графикон 6. СТРУКТУРА ДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ Стање појединих категорија директних обавеза, у млрд евра



ДРЖАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Државне хартије од вредности (ХОВ) су, према Закону о јавном дугу, ХОВ које емитује Република Србија.

Република Србија емитује државне ХОВ на домаћем и на међународном финансијском тржишту.

На домаћем финансијском тржишту Република Србија емитује државне записе, државне обвезнице и штедне обвезнице:

- државни записи су краткорочне ХОВ, које се емитују ради финансирања привремене неликвидности буџета (неусклађе-них кретања прихода и расхода током године). Рочност је до једне године (три месеца, шест месеци или 53 недеље) или до две године (18 месеци или 24 месеца). Државни записи Републике Србије су деноминовани у динарима;

- државне обвезнице су дугорочне ХОВ, које се емитују првен-ствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга. Рочност им је две године и дуже. Могу бити дено-миноване у динарима или у страној валути (пре свега еврима);

- штедне обвезнице су дугорочне ХОВ, које могу куповати само домаћа пунолетна физичка лица. Рочност им је две године и дуже. Могу бити деноминоване у динарима или у еврима.

На међународном финансијском тржишту Република Србија емитује дугорочне државне обвезнице деноминоване у доларима, тзв. еврообвезнице. Оне се емитују првенствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга.

ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ

Директни дуг Републике првенствено настаје задуживањем и то по основу:

- узетих кредита и - емитованих државних ХОВ на домаћем и међународном

финансијском тржишту.

У директни дуг Републике улазе и све друге обавезе које је Република преузела да отплати, на пример:

- стара девизна штедња, - дуг ЈП Србијагас и државног предузећа Петрохемија према

НИС-у, и др.

Графикон 7. ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање на крају периода, у млрд евра


7

Око 71% обавеза по основу ХОВ Републике потиче од ХОВ емитованих на домаћем финансијском тржишту (видети Графикон 8).

Обавезе по основу ХОВ Републике су повећане за 744,9

млн евра у односу на крај 2017. (видети Графикон 9), што се, пре свега, дугује нето задуживању Републике на

домаћем финансијском тржишту (за 785,9 млн евра).

Обавезе по основу ХОВ емитованих на међународном

финансијском тржишту су смањене услед превремене

отплате обавеза према Лондонском клубу поверилаца у

износу од око 141 млн евра; у посматраном периоду није

било плаћања по основу Еврообвезница, те се повећање

ових обавеза дугује искључиво неповољном кретању

курса долара у односу на евро.

3 Будући да је динар незнатно апрецирао у односу на евро (за 0,05%) од почетка године, није било утицаја промене курса на обавезе по основу динарских ХОВ изражене у еврима. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

2.1.1 Република се нето задужила на домаћем

финансијском тржишту

Обавезе по основу ХОВ Републике емитованих на

домаћем финансијском тржишту износе 9,3 млрд евра.

Од тога се на ХОВ емитоване у динарима односи 65,7%

(видети Графикон 10).

Република се током прва три квартала 2018. године нето задужила на домаћем финансијском тржишту за 785,9 млн евра. То значи да је за толико више издала нових ХОВ него што је отплатила доспелих ХОВ.

▪ По основу динарских ХОВ Република се нето заду-

жила за 852,2 млн евра3: емитовано је ХОВ у износу

од 1.912,5 млн евра, а доспело је 1.060,3 млн евра;

▪ По основу ХОВ деноминованих у еврима Република

се нето раздужила за 66,3 млн евра: емитовано је

ХОВ у износу од 565,5 млн евра, а доспело је 631,8

млн евра;

Детаљнији подаци о емитованим и доспелим ХОВ (у

динарима и еврима) на домаћем финансијском тржишту

током прва три квартала 2018. године приказани су на

Графикону 11.

Графикон 8. СТРУКТУРА ХОВ РЕПУБЛИКЕ Стање обавеза по појединачним категоријама ХОВ, у млрд евра



Графикон 10. ХОВ РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ

ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра


Напомена: подацима су обухваћене дугорочне штедне обвезнице емитоване у динарима и еврима.

Графикон 9. ХОВ РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ И

МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра


8

Током првих девет месеци 2018. године каматне стопе

на ХОВ које је Република емитовала на домаћем

тржишту су смањене. То важи за ХОВ свих рочности,

деноминованих како у динарима, тако и у еврима.

Смањена је и просечна пондерисана каматна стопа.

Просечно време доспећа дуга насталог емитовањем ових

ХОВ је продужено. За више детаља видети ▶▶ Прилог 2.

2.1.3 Обавезе Републике по основу еврообвезница

повећане

Обавезе по основу еврообвезница емитованих на

међународном финансијском тржишту износе 3,9 млрд

евра (односно 4,5 млрд долара).4 У децембру 2018.

доспева петогодишња еврообвезница, у вредности од 1

милијарде долара.

Ове обавезе су повећане за 99,6 млн евра, искључиво као последица промене девизног курса. Наиме, у односу на крај 2017. године амерички долар је апрецирао (ојачао)

према евру за 2,6%, услед чега су обавезе по основу

еврообвезница изражене у еврима повећане.

4 Све еврообвезнице Републике Србије емитоване су у доларима. Оне укључују: једну петогодишњу обвезницу у вредности од 1 млрд долара; једну седмогодишњу обвезницу у вредности од 1,5 млрд долара; и једну десетогодишњу обвезницу у вредности од 2 млрд долара. Последња еврообвезница емитована је 2013. године. 5 Реч је о репрограмираним обавезама према Светској банци (ИБРД) и према Париском клубу кредитора, као и према Кини и Кувајту.

Током првих девет месеци 2018. године стопа приноса

еврообвезнице (2021) Србије имала је тенденцију

повећања, као и премија на ризик Србије (мерена EMBI индексом), пре свега услед утицаја глобалних фактора.

Рејтинг агенције S&P и Fitch су у јуну потврдиле кредитни рејтинг BB са стабилним изгледима. За више

детаља видети ▶▶ Прилог 2 и Прилог 3.

2.1.4 Обавезе Републике по основу еврообвезница

Лондонског клуба поверилаца отплаћене

Обавезе по основу еврообвезница емитованих ради

измирења дуга према Лондонском клубу поверилаца су

у потпуности отплаћене у априлу, и по том основу

смањене за око 141 млн евра.

2.2 ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ КРЕДИТА ПОВЕЋАНЕ

Обавезе Републике по основу кредита на крају

септембра 2018. износе 8,7 млрд евра. Ови кредити су

намењени:

▪ Буџетској подршци (око 2 млрд евра);

▪ Унапређењу саобраћајне инфраструктуре (око 2,1

млрд евра) и подизању капацитета за производњу

електричне енергије (око 304 млн евра);

▪ Унапређењу приватног и финансијског сектора (око

609 млн евра);

▪ Унапређењу јавног сектора и јавних финансија (око 782 млн евра), унапређењу здравства и образовања (око 194 млн евра), развоју локалних самоуправа (око 144 млн евра), и др.;

▪ Део кредита (од око 2,1 млрд евра) чине

репрограмиране обавезе по основу раније узетих

кредита (пре свега из времена СФРЈ)5.

Када је реч о врсти кредитора, највећи део обавеза по

основу кредита (око 49%) се односи на међународне финансијске институције (видети Графикон 12).

ЛОНДОНСКИ КЛУБ ПОВЕРИЛАЦА

Лондонски клуб је назив за неформалну групу приватних поверилаца (пре свега банака) које дају кредите сувереним државама (пре свега земљама у развоју).

Република Србија је 2004. године потписала Споразум са Лондонским клубом поверилаца, којим је договорен отпис око 62% дуга из времена СФРЈ и отплата преосталог дуга у периоду од 20 година са 5 година почека.

У складу с одредбама Споразума, 2005. године је извршена замена дуга Републике Србије за обвезнице у вредности од око 1.080 милиона америчких долара.

Графикон 11. ЕМИТОВАНЕ И ДОСПЕЛЕ ХОВ

РЕПУБЛИКЕ – ДОМАЋЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Износ емитованих и доспелих динарских ХОВ, у млрд динара


Износ емитованих и доспелих евро деноминованих ХОВ, у млн

евра



Напомена: подацима нису обухваћене дугорочне штедне обвезнице емитоване у динарима и еврима.

9

Обавезе Републике по основу кредита су повећане за

247,6 млн евра у односу на крај 2017. (Графикон 13), превасходно услед нето повлачења кредита страних влада и развојних банака. Уколико се искључи утицај међувалутних промена, кредитне обавезе су се повећале

за 153,5 млн евра:

▪ порасле су обавезе према страним владама и развојним банкама (пре свега услед повлачења кредита Фонда за развој Абу Дабија намењеног

буџетској подршци) и међународним финансијских институција (највише по основу повлачења кредита ЕИБ-а намењених изградњи Коридора 10);

▪ смањени су остали кредити Републике (првенствено по основу исплате Париског клуба поверилаца и

кредита Европске уније за макроекономску помоћ);

6 Неповољна промена девизних курсева је утицала да обавезе по основу кредита међународних финансијских институција изражене у еврима буду више за 10,2 млн евра. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

2.2.1 Обавезе Републике по основу кредита

међународних финансијских институција повећане

Обавезе по основу кредита узетих од међународних

финансијских институција на крају септембра 2018.

године износе 4,2 млрд евра, од тога:

▪ Половина ових обавеза односи се на кредите ИБРД-а (видети Графикон 14). Кредити ове финансијске институције су намењени реструктурирању држав-

них и јавних предузећа (око 361 млн евра),

унапређењу и развоју путне инфраструктуре (око

339 млн евра), приватног сектора (око 260 млн евра),

унапређењу јавних финансија (око 138 млн евра) и

др. Део кредита у износу од око 725 млн евра

представља репрограмиране обавезе по основу

раније узетих кредита (из времена СФРЈ);

▪ Око једне четвртине обавеза према међународним

финансијским институцијама потиче од кредита узе-

тих од ЕИБ-а. Кредити ЕИБ-а су намењени изградњи Коридора 10 (око 558 млн евра), малим и средњим

предузећима (око 245 млн евра), обнови и модер-

низацији школа и болница (око 130 млн евра) и др.

Обавезе по основу кредита међународних финансијских

институција су повећане за 86,7 млн евра. Повећање је

последица нето повлачења кредита међународних финансијских институција у износу од 76,4 млн евра6 (пре свега кредита ЕИБ-а намењених изградњи Коридора 10).

Графикон 12. СТРУКТУРА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ – ПРЕМА ВРСТИ КРЕДИТОРА Стање, у млрд евра



Графикон 13. ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ

КРЕДИТА Стање на крају периода, у млрд евра


Графикон 14. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА Стање, у млн евра



10

Износи нето раздуживања или задуживања према

појединачним међународним финансијским институ-

цијама су приказани на Графикону 15.

2.2.2 Обавезе Републике по основу кредита страних

влада и развојних банака повећане

Обавезе по основу кредита узетих од страних влада и

развојних банака на крају трећег квартала 2018. износе

3,3 млрд евра. Од тога:

▪ Највећи део (41,3%) се односи на кредите добијене од Емирата Абу Даби, највећим делом намењене буџетској подршци;

▪ Кредити добијени од Кине (25,3%) намењени су, пре свега, за изградњу саобраћајне инфраструктуре и

Костолца Б, док се

▪ Око 15% односи на кредите добијене од Руске Федерације. Реч је о извозном кредиту7 и кредиту намењеном буџетској подршци.

За више детаља видети Графикон 16.

7 Реч је о кредиту намењеном за набавку робе и услуга у области железнице од овлашћених руских компанија („Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о одобрењу државног извозног кредита Влади Републике Србије“, Сл. гл. – Међународни уговори бр. 3/13).

Обавезе према страним владама и развојним банкама су

у првих девет месеци 2018. повећане за 280,2 млн евра,

пре свега услед повлачења кредита Фонда за развој Абу Дабија намењеног буџетској подршци, као и кредита Кине намењених изградњи путне и железничке инфра-

структуре. Такође, на висину наведених обавеза су

утицале и неповољне међувалутне промене – уколико се

искључи утицај девизног курса обавезе су порасле за

209,2 млн евра. Нето задуживање и раздуживање по

појединим владама и развојним банкама приказано је на

Графикону 17.

Графикон 15. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ

ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА Промена, у млн евра



Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена.

Графикон 16. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА

СТРАНИМ ВЛАДАМА И РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Стање, у млн евра



11

2.2.3 Обавезе по основу осталих кредита Републике

смањене

Обавезе Републике по основу осталих кредита на крају

септембра 2018. године износе 1,1 млрд евра. Оне

обухватају следеће обавезе:

▪ највећи део (96,6%) односи се на Париски клуб поверилаца (видети Графикон 18), а остатак се односи на

▪ кредите Европске уније намењене макроекономској

помоћи.

8 Реч је о кредиту намењеном куповини зграде Амбасаде у Бриселу.

Обавезе по основу осталих кредита су ниже за 119,2 млн

евра у односу на крај 2017, пре свега услед отплате обавеза према Париском клубу поверилаца и Европској унији (Графикон 19). Такође, током првог квартала у потпуности је отплаћен кредит Комерцијалне банке8.

Графикон 17. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА СТРАНИМ ВЛАДАМА И

РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Промена, у млн евра




Графикон 19. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ КРЕДИТА У млн евра Крај септембра 2018. у односу на крај 2017. године



Графикон 18. СТРУКТУРА ОСТАЛИХ КРЕДИТНИХ

ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ Стање кредита према врсти кредитора, у млн евра



12

2.3 ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕНЕ

Обавезе Републике које су настале преузимањем дугова

различитих државних ентитета на крају септембра 2018.

године износе 488,5 млн евра.

Највећи део преузетих обавеза (око 80%) чини стара девизна штедња (видети Графикон 20). Преузете обавезе према НИС-у представљају дуг државног предузећа

Петрохемија, који је Република преузела да отплати9.

9 Преузете обавезе ЈП „Србијагас“ према НИС–у отплаћене су у потпуности у мају 2018. године.

Преузете обавезе су смањене за 55,0 млн евра, пре све

услед отплате преузетих обавеза ЈП Србијагас (30,8 млн евра) и државног предузећа Петрохемија (16,8 млн евра)

према НИС-у (видети Графикон 21).

Графикон 21. ПРОМЕНА ПРЕУЗЕТИХ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ У млн евра




Графикон 20. ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање, у млн евра



13

3 ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕНЕ ЗА 200,4 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2018. ГОДИНИ

Индиректне обавезе Републике (гаранције) су на крају

трећег квартала 2018. године износиле око 1,6 млрд евра

и чиниле су 6,4% укупног дуга опште државе. Од тога, обавезе по основу кредита на које је активирана гаранција су износиле 734,0 млн евра.

Највећи део гаранција (76,1%) односи се на кредите републичких јавних предузећа (видети Графикон 22). Гаранције су издате и на задуживање предузећа у којима држава има власнички удео (РТБ Бор, ФИАТ, Галеника, Air Serbia и др.), као и градова и општина (Београд, Нови Сад и Суботица). Ови кредити су већим делом намење-

ни финансирању инфраструктурних пројеката и произ-

водних капацитета предузећа, али и за финансирање

текуће ликвидности (нпр. део кредита ЈП „Србијагас“).

10 За више детаља о томе која предузећа не измирују самостално обавезе по основу доспелих кредита видети у делу Активиране гаранције.

Индиректне обавезе Републике су смањене за 200,4 млн

евра у поређењу са крајем 2017. (видети Графикон 23), услед смањења обавеза по издатим гаранцијама јавним

предузећима, предузећима са уделом државе у власни-

штву, другим државним ентитетима и локалном нивоу

власти. Смањење индиректних обавеза је једним делом

резултат самосталне отплате доспелих кредита, а једним делом исплате из буџета Републике по основу активираних гаранција10 (у износу од 132,1 млн евра).

3.1 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција јавним

предузећима на крају септембра 2018. године су

износиле 1,2 млрд евра (видети Графикон 24).

Графикон 24. ГАРАНЦИЈЕ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање на крају периода, у млрд евра


ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ

Индиректне обавезе Републике настају по основу издатих гаранција на задуживање:

- јединица локалне самоуправе, - јавних предузећа чији је оснивач Република, - фондова обавезног социјалног осигурања, као и - других правних лица дефинисаних Законом о јавном дугу.

Државне гаранције представљају инструмент осигурања којим Република гарантује да ће обавеза за коју даје гаранцију бити испуњена. Циљ издавања гаранција је да се омогући задуживање поменутих субјеката по повољнијим условима.

Уколико дужник за кога је Република гарантовала не испуни обавезу, гаранција се активира и обавеза се испуњава исплатом новца из буџета Републике. Средства која се издвајају за исплату активираних државних гаранција се у закону о буџету исказују на позицији „Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика)“.

У циљу смањења нивоа јавног дуга, од 2015. године Законом о јавном дугу је прописано да држава може да даје гаранције само на пројектне зајмове за финансирање капиталних пројеката, и то под одређеним условима.

Графикон 22. СТРУКТУРА ИНДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА

(ГАРАНЦИЈА) Стање, у млн евра



Графикон 23. ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ (ГАРАНЦИЈЕ) Стање на крају периода, у млрд евра


14

Детаљнији подаци по појединачним републичким

јавним предузећима приказани су на Графикону 25.

Обавезе по основу издатих гаранција јавним

предузећима смањене су за 142,3 млн евра, највећим

делом по основу отплате кредита ЈП „Србијагас“, као и

ЈП „Путеви Србије“ (видети Графикон 26).Обавезе ЈП „Србијагас“ су једним делом исплаћене из буџета Републике, а једним делом из средстава предузећа.

3.2 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са

уделом државе у власништву на крају трећег квартала

2018. су износиле 137,4 млн евра (видети Графикон 27).

Графикон 26. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ

ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ЈАВНИМ

ПРЕДУЗЕЋИМА У млн евра



Напомене: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. * Приказане збирне обавезе 3 предузећа – „Железнице Србије“ а. д., „Инфраструктура Железнице Србије“ а. д. и „Србија Воз“ а. д.

Графикон 25. ГАРАНЦИЈЕ – ПО ПОЈЕДИНИМ

ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање, у млн евра


Извор података: Управа за јавни дуг *Напомена: Приказане збирне обавезе 3 предузећа – „Железнице Србије“ а. д., „Инфраструктура Железнице Србије“ а. д. и „Србија Воз“ а. д.

Графикон 27. ГАРАНЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋИМА СА

УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање на крају периода, у млн евра


15

Детаљнији подаци по појединачним предузећима

приказани су на Графикону 28.

Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са

уделом државе у власништву су смањене за 46,9 млн евра

у односу на крај 2017. године, највећим делом по основу

отплате доспелих кредита РТБ Бора и ФИАТ–а (видети

Графикон 29).

3.3 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција градовима и

општинама на крају септембра 2018. године су износиле

227,7 млн евра (видети Графикон 30).

Највећи део ових гаранција (око 91%) издат је на задуживање града Београда, и то за финансирање изградње моста на Сави и обнове београдског језгра.

Намена гарантованих кредита осталих градова и

општина је изградња и унапређење водоснабдевања.

Детаљнији подаци по свим појединачним градовима и

општинама на чије задуживање је Република дала

гаранцију приказани су на Графикону 31.

Укупне обавезе по основу издатих гаранција градовима

и општинама су смањене за 8,7 млн евра у односу на крај

2017, највећим делом услед раздуживања града

Београда. Смањења гарантованих обавезе појединачних

градова и општина приказана су на Графикону 32.

Графикон 30. ГАРАНЦИЈЕ ГРАДОВИМА И

ОПШТИНАМА Стање на крају периода, у млн евра



ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СА

УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ У млн евра





ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА Стање, у млн евра




ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање, у млн евра



16

За више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти

видети ▶▶ Прилог 1.

3.4 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА СМАЊЕНЕ

Обавезе по основу издатих гаранција другим државним

ентитетима на крају трећег квартала 2018. су износиле

8,1 млн евра (видети Графикон 33). Ове гаранције се у потпуности односе на Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе.

Обавезе по основу гарантованих кредита Агенције за

контролу летења Србије и Црне Горе су смањене за 2,4

млн евра у односу на крај 2017. године.

11 На основу података Министарства финансија и Управе за јавни дуг и прорачуна Парламентарне буџетске канцеларије, гаранције су активиране на кредите следећих ентитета: ЈП „Путеви Србије“, ЈП „Србијагас“, „Железнице Србије“ а. д., „Air Serbia“ а. д. (бивши ЈАТ) и „Галеника“ а. д. Главница кредита на које је активирана гаранција се у случају ЈП „Србијагас“, „Железнице Србије“ а. д., „Air Sebia“ а. д. (бивши ЈАТ) и „Галеника“ а. д. исплаћује из буџета Републике, са позиције Активиране гаранције, и евидентира се као расход буџета, чиме утиче на фискални резултат. Са друге стране, главница кредита на које је активирана гаранција у случају ЈП „Путеви Србије“ (које је део централног нивоа власти) се евидентира као издатак буџета Републике у рачуну финансирања, тако да не утиче на фискални резултат.

3.5 АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ СМАЊЕНЕ

Стање дела јавног дуга на који је активирана гаранција на крају септембра 2018. године износи 734,0 млн евра11 (видети Графикон 34), што представља 47,0% од укупних индиректних обавеза (гаранција).

Током првих девет месеци 2018. расходи буџета Репу-

блике на име главнице по основу активираних гаранција

исплаћени су у износу од 132,1 млн евра (односно 15,6

млрд динара), што је за 37,6 млн евра мање (односно 5,1

млрд динара) него у истом периоду 2017. (Графикон 35).

Графикон 33. ГАРАНЦИЈЕ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ

ЕНТИТЕТИМА Стање на крају периода, у млн евра



ГАРАНЦИЈА – ПО ПОЈЕДИНИМ ГРАДОВИМА И

ОПШТИНАМА У млн евра



Графикон 34. СТАЊЕ ОБАВЕЗА НА КОЈЕ ЈЕ

АКТИВИРАНА ГАРАНЦИЈА Стање на крају периода, у млн евра

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија

АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ

Активиране гаранције се отплаћују из буџета Републике за гарантоване кредите које је држава преузела да отплаћује, уместо јавних и државних предузећа која нису била у стању да у року враћају своје обавезе.

Позиција „Активиране гаранције“ приказује износ за отплату главнице кредита за који је гаранција активирана. Износ плаћене камате по основу ових кредита укључен је у оквиру позиције „Отплата камата“.

У Фискалној стратегији за 2018. годину се наводи да су корисници за које су отплаћиване активиране гаранције у 2017. пре свега: Србијагас, Железнице Србије, Железара Смедерево, Галеника и ЈАТ.

Графикон 35. АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Износ расхода за период јануар–септембар 2017. и 2018. године,

у млн евра

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија

17

До смањења расхода по основу исплате активираних

гаранција дошло је услед тога што је:

▪ превремено отплаћен део обавеза ЈП „Србијагас“ у

јануару 2017. године12;

▪ неколико кредита на које су активиране гаранције је

у потпуности доспело и отплаћено у току 2017.

године, па је и по том основу смањен износ главнице

која се отплаћује из буџета Републике у 2018. години;

▪ међувалутна кретања, такође, су утицала на то да

активиране гаранције буду ниже него у истом

периоду 2017. године13.

12 Реч је о превременој отплати кредита са релативно вишим каматним стопама. Од четири гарантована кредита ЈП „Србијагас“ која су превремено отплаћена, два кредита би по оригиналном плану отплате доспела у фебруару 2018. Списак кредита који су превремено отплаћени дат је у Закону о буџету Републике Србије за 2017. годину. 13 Kредити на које су активиране гаранције су највећим делом уговорени у доларима и у еврима. Услед тога, апрецијација динара у односу на евро и долар (у првих седам месеци) у поређењу са истим периодом у 2017. години утицала је на то да ова плаћања прерачуната у динаре буду нижа него што би била да се курс није мењао. На исти начин, апрецијација евра у односу на долар у првих седам месеци у поређењу са истим периодом у 2017. години је утицала на то да исплата активираних гаранција прерачуната у евре буде нижа.

Додатно се из буџета Републике у форми издатака који

не утичу на фискални резултат, врше исплате на име

главнице по основу активираних гаранција ЈП „Путеви

Србије.

18

4 УКУПАН НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ СМАЊЕН ЗА 8,0 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА 2018. ГОДИНЕ

Укупан негарантовани дуг је на крају септембра 2018.

износио 324,4 млн евра и чинио је 1,3% укупног дуга

опште државе.

На крају трећег квартала 2018. укупан негарантовани

дуг:

▪ готово у потпуности чини негарантовани дуг

локалног нивоа власти (321,5 млн евра), док је

▪ негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП „Путеви

Србије“ износио 2,9 млн евра (видети Графикон 36).

Укупан негарантовани дуг је смањен за 8,0 млн евра у

односу на крај 2017. године (видети Графикон 37), готово у потпуности по основу смањења негарантованог

дуга локалног нивоа власти.

4.1 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ СМАЊЕН

Негарантовани дуг локалног нивоа власти је на крају

септембра 2018. износио 321,5 млн евра (Графикон 38).

▪ Више од половине овог износа чине кредити послов-них банака, највећим делом намењени финансирању капиталних пројеката (видети Графикон 39);

Графикон 36. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА Стање по посматраним нивоима власти, у млн евра



Графикон 37. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ Стање на крају периода, у млн евра


Графикон 38. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ

НИВОА ВЛАСТИ Стање на крају периода, у млн евра


Графикон 39. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА

ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Стање, у млн евра



НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ

Негарантовани дуг су обавезе које не спадају у директан дуг Републике и за које Република није дала гаранције.

Негарантовани дуг чине део дуга локалног нивоа власти, Фонда за развој и ЈП „Путеви Србије“ на који Република није издала гаранције.

Према Закону о јавном дугу, обавезе ових нивоа власти и државних ентитета за које није издата гаранција од стране Републике нису укључене у јавни дуг Републике. С друге стране, према Закону о буџетском систему негарантовани дуг је укључен у јавни дуг општег нивоа државе. Дакле, јавни дуг опште државе представља збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга.

Негарантовани дуг локалног нивоа власти настаје узимањем кредита без гаранције Републике и издавањем ХОВ од стране јединица локалне власти (муниципалне обвезнице).

Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП „Путеви Србије“ настао је узимањем кредита код пословних банака.

19

▪ Преостали износ негарантованог дуга локалног нивоа власти настао је:

o задуживањем код ЕБРД-а, и

o емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница). Око

90% обавеза по основу емитованих ХОВ се односи

на АП Војводина и град Нови Сад (видети

Графикон 40).

Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен је за

7,9 млн евра14 у односу на крај 2017. године, услед

раздуживања по основу ХОВ и отплате обавеза према

ЕБРД и пословним банкама (видети Графикон 41). За више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти

видети ▶▶ Прилог 1.

4.2 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ И ЈП „ПУТЕВИ СРБИЈЕ“ СМАЊЕН

Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП „Путеви

Србије“ на крају трећег квартала 2018. године је износио

2,9 млн евра. Реч је о обавезама које су настале узимањем

кредита код пословних банака.

Ове обавезе су смањене у односу на крај 2017. године за

0,1 млн евра (видети Графикон 42): отплаћено је 0,2 млн евра, али је јачање долара у односу на евро утицало да

стање обавеза изражених у еврима порасте за 0,1 млн

евра.

14 Кретање девизних курсева (пре свега промена курса динара у односу на евро) није значајније утицало на промену негарантованог дуга локалне власти израженог у еврима. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг.

Графикон 42. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ФОНДА ЗА

РАЗВОЈ И ЈП „ПУТЕВИ СРБИЈЕ“ Стање обавеза на крају посматраног периода, у млн евра

Извор података: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни

Documents

Analiza javnog duga jan-sep 2018pbk.rs/wp-content/uploads/2018/11/Analiza_javnog_duga_jan... · 2018. 11. 22. · Title: Analiza_javnog_duga_jan-sep_2018 Author: Parlamentarna budzetska