Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, broj 27

Универзитет у Новом Саду

Економски факултет Суботица

Анали Економског факултета

у Суботици број 27

Суботица, 2012. године

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 378.633(497.113 Subotica) 330 АНАЛИ Економског факултета у Суботици = The Annals of the Faculty of Economics Subo-tica / главни и одговорни уредник Александар Грубор. – 1965, 1 – 1976, 6 ; 1981, 7 ; 1996, 1 – . – Суботица : Економски факултет, 1965-1976; 1981; 1996–. – 24 cm Два пута годишње. ISSN 0350–2120 COBISS.SR–ID 16206850

У финансирању издавања часописа учествовало је

Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије

Назив издања: Journal:

Анали Економског факултета у Суботици The Annals of the Faculty of Economics Subotica

Vol. 48, број 27/2012, ISSN: 0350-2120, УДК 330

За издавача: For Publisher:

Ненад Вуњак, декан - [email protected]

Редакција:

Editorial Office: Александар Грубор, главни и одговорни уредник - editor in [email protected]

Дарко Марјановић, секретар редакције [email protected]

Миливоје Давидовић, секретар редакције [email protected]

Редакциони одбор:

Editorial Board: Отилија Седлак, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Мартон Сакал, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Александар Чучковић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Ковиљко Ловре, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Вера Зеленовић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Сузана Салаи, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Peter Best, University of Southern Queensland, Faculty of Business and Law, Australia János Honvári, Széchényi István University, Kautz Gyula Faculty of Economics, Hungary Новак Кондић, Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет Бања Лука, Република

Српска, Босна и Херцеговина Nils-Henrik M. von der Fehr, University of Oslo, Faculty of Social Sciences, Norway Slavica Ročeska, University „St. Kliment Ohridski“, The Faculty of Economics Prilep,

Macedonia

Издавачки савет: Advisory Board:

Бранко Бјелић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Миливој Гајић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Тибор Киш, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Љубица Комазец, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Коста Јосифидис, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Љиљана Дмитровић Шапоња, Универзитет у Новом Саду,

Економски факултет Суботица Јелена Бировљев, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Гизела Штангл Шушњар, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Драган Вугделија, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Славица Томић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Ружица Ковач Жнидершић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет

Суботица Adél Andrássy, University of West Hungary, Faculty of Economics, Sopron, Hungary Срђан Дамјановић, Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет пословне економије

Бјељина, Република Српска Перица Гојковић, Универзитет у Источном Сарајеву, Саобраћајни факултет Добој,

Република Српска Ágnes Hofmeister Tóth, Corvinus University of Budapest, Faculty of Business

Administration, Budapest, Hungary Miklós Losoncz, Széchenyi István University, Kautz Gyula Faculty of Economics, Hungary Valentin Munteanu, West University Timisoara, Faculty of Economics and

Business administration, Romania Gábor Rappai, University of Pécs, Faculty of Business and Economics, Pécs, Hungary Vladimír Surový, University of Economics in Bratislava, Faculty of Business Informatics,

Slovakia Здравко Тодоровић, Универзитет у Бањој Луци, Економски факултет

Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина Gordana Trajkovska, University „St. Kliment Ohridski“, The Faculty of Economics Prilep,

Macedonia Евица Петровић, Универзитет у Нишу, Економски факултет Ниш Слободан Малинић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет Крагујевац Срећко Милачић, Универзитет у Приштини, Економски факултет

Косовска Митровица

Марко Бацковић, Универзитет у Београду, Економски факултет Београд Jovan Stojanoski, University „St. Kliment Ohridski“, Faculty of Tourism and Hospitality,

Macedonia

Технички уређивачки одбор:

Technical Board:

Викторија Бојовић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Золтан Брашњо, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Стојанка Дакић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Јелена Ђурасиновић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Соња Лековић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Миливој Граховац, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Никола Милићевић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Марија Кнежевић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Дражен Марић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Слободан Марић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Инес Месарош, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Кристина Мијић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Маја Стругар, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Биљана Штављанин, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица Срђан Влатковић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет Суботица

Језичка редакција:

Language lector: Лектор и коректор за српски језик:Мирјана Крсић

Преводиоци, лектори и коректори за енглески језик: Жељко Буљовчић, Матија Штефко, Бранислав Тагасовић

Издавач: Publisher:

Универзитет у Новом СадуЕкономски факултет Суботица http://www.ef.uns.ac.rs

Техничка реализација:

Technical realization: Информационо-документациони центар Економског факултета Суботица

Корице:

Front cover: Владан Терзић, Предео 1, 2008, уље на платну 70x50 цм

Тираж: Issue: 100 примерака

Штампа: Press: "Printex" Суботица

ISSN: 0350-2120

По решењу Министарства за информације Републике Србије бр. 651-576/96-03

Адреса редакције: Editorial Office:

Економски факултет Суботица Сегедински пут 9-11, 24000 Суботица Телефон: 024/628-000

Садржај / Contents

НАУЧНИ ЧЛАНЦИ / Scientific articles

Општа економска теорија Леонард Салаи

Компаративна анализа запошљавања у Србији A Comparative Analysis оf Employment in Serbia 3-12

Финансије Jелена Бировљев, Дајана Ерцеговац, Милан Радаковић

Перспективе увођења робних фјучерса на финансијско тржиште Србије The Perspective of Initiating Commodity Futures on Financial Market in Serbia 13-29

Јелена Ђурасиновић, Нада Миленковић

Анализа утицаја мотива мерџера и аквизиција компаније на утврђивање њихове цене на примеру Т-XТ групе Analysis of the Influence of Motives of Mergers and Acquisitions the Company to Determine Their Prices The Example of T-HT Group 31-42

Маркетинг Драгутин Гутић, Нико Садрић

Менталне перцепцијске мапе потрошача Consumer Attitudes аnd Market Positioning 43-53

Пословна информатика Мартон Сакал, Лазар Раковић, Вук Вуковић

Филтери сензорних података, перцептуални филтери и перцептуалне илузије у дизајну интерфејса Sensory Data Filters, Perceptual Filters аnd Perceptual Illusions in User Interface Design 55-65

Рачуноводство Јасмина Хајнрих

Специфичности финансијског извештавања у поступку ликвидације The Specificity of Financial Reporting in the Liquidation 67-81

VIII Анали Економског факултета у Суботици / The Annals of the Faculty of Economics Subotica

Ивана Медвед, Сунчица Милутиновић

Importance of Financial Performance Measuring in Divisions Значај мерења финансијских перформанси у дивизијама 83-94

СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ / Professional articles

Агроекономија Станислав Зекић, Миливој Гајић, Маринко Кресоја

Развојне перформансе аграрног сектора Србије у функцији превазилажења економско-финансијске кризе Development Performances of the Serbian Agricultural Sector in the Function of Overcoming the Economic and Financial Crisis 97-109

Етика у пословању Александра Бреу

Кодекси понашања компанија и институција на глобалном нивоу Codes of Conduct in Companies and Institutions at the Global Level 111-120

Финансије Јелена Миновић

Емпиријска aнализа равнотеже српског финансијског тржишта Empirical Analysis оf Serbian Financial Market Equilibrium 121-134

Милан Радовић, Јелена Витомир

АЛМ Концепт у функцији управљања кредитним ризицима у банкама ALM Concept In The Function Of Credit Risk Management In Banks 135-149

Витомир Старчевић, Слободан Суботић

Потенцијалне могућности финансијских институција у финансирању привредног сектора БиХ с циљем превазилажења економско-финансијске кризе Potential Opportunities of Financial Institutions to Finance the Business Sector of Bosnia Herzegovina with the Aim to Overcome the Economic-Financial Crisis 151-171

Романа Петровић, Хусеин Мехмедовић

Мониторинг кредитног портфолија банке Monitoring of Bank Credit Portfolio 173-185

Суад Бећировић, Шемсудин Плојовић, Енис Ујкановић

Impact of Investments with a Fixed Income on the Development of Entrepreneurship Утицај инвестиција са фиксним приходом на развој предузетништва 187-199

Садржај / Con ten ts IX

Јелена Станковић, Марина Стефановић, Данијел Кокановић

Временска вредност новца као релевантан критеријум за доношење финансијских одлука Time Value of Money as Relevant Criteria for Financial Decision Making 201-208

Маркетинг Милан Гашовић

Специфичности продајних активности у непрофитним невладиним организацијама Sales Activities Specifics in Non-Profit Non-Governmental Organizations 209-218

Међународна економија Сафет Куртовић, Борис Сиљковић, Миленко Џелетовић

Модел мерења ценовног ефекта нецаринских баријера и њихов утицај на трговинске токове Measurement Model of Price Effect of Non-Customs Barriers and Their Effect on Trade Flows 219-234

Драгана Миленковић, Иван Миленковић

Трговинска интеграција Србије у ЕУ Serbian Trade Integration Within the EU 235-248

Менаџмент Драган Васиљевић

Мерење перформанси процеса у KAIZEN COSTING окружењу Performances Measurement of Processes in the KAIZEN COSTING Environment 249-261

Дениз Ахметагић, Борис Саулић

Процесни приступ као предуслов ефикаснијем управљању Process Approach as a Precondition of Efficient Manage-ment 263-275

Рачуноводство и ревизија Љиљана Дмитровић Шапоња, Јасмина Богићевић

Превођење vs. прерачунавање финансијских извештаја страних филијала Translation vs. Conversion of the Financial Statements of Foreign Branch 277-290

Татјана Спасеска, Фанка Ристеска, Анета Ристеска

Истраживање нивоа имплементације стратешкe техникe менаџерског рачуноводства у македонским компанијама Researching the Level of Implementation of Strategic Techniques in Management Accounting of the Macedonian Corporation 291-300

X Анали Економског факултета у Суботици / The Annals of the Faculty of Economics Subotica

Дејан Јакшић, Кристина Мијић

Утицај економско-финансијске кризе на пословање ревизијских фирми у Србији The Impact of Economic and Financial Crisis on Audit Firms in Serbia 301-314

Трговина Божидар Роца, Никола Милићевић

Слаба привредна активност Војводине као последица неадекватне примене логистике Inefficient Economy of Vojvodina as a Result of Inadequate Logistics Application 315-331

Јелена Кончар, Љиљана Станковић

Заштита конкуренције и потрошача у републици Србији Competition Protection and Consumer Protection in the Republic of Serbia 333-343

ПРИКАЗИ КЊИГА / Book reviews Золтан Такач

Приказ књиге „Regional Transformation Processes in the Western Balkan Countries“ Book Review „Regional Transformation Processes in the Western Balkan Countries“ 347-351

Техничко упутство за форматирање радова / Technical instructions for paper formatting 353

Научни чланци Scientific articles

УДК 331.57/.58(497.11) Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 003-012 Датум пријема рада: 12.07.2011.

Датум прихватања рада: 05.12.2011.

Компаративна анализа запошљавања у Србији

A Comparative Analysis оf Employment in Serbia Леонард Салаи

∗

Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад

Резиме: Презентовани рад се бави упоредним сагледавањем питања запошљавања у јавном иприватном сектору у Србији. У рад је имплементиран практичан део у циљу разумевања процеса који супретходно обрађени са теоријског становишта. Полазиште истраживања је опредељено потребом да сеприкажу проблеми који се односе на запошљавање, како на микро-нивоу: предузећа и апликаната, тако ина макро-нивоу: тржишта рада као целине са аспекта послодаваца и потенцијалних радника у условимаактивне, односно пасивне понуде и тражње за одређено радно место. Резултати упућују на закључак даполитика и пракса приликом запошљавања у јавном, односно у приватном сектору у Србији нису увек укорелацији и да се у значајној мери разликују.

Кључне речи: запошљавање, Србија, тржиште рада, компаративна анализа. Abstrakt: The purpose of this paper was to analyze and compare the policy of employment with the practice labor market, in order to identify and present the existing problems. Focus is placed on the existence of employment policy and its level of implementation in practice in Serbian public and private sector. The results draw the conclusion that employment policy and practice do not necessarily correlate, whatsoever, that they differ significantly.

Key words: employment, Serbia, labour market, comparative analysis.

Увод

Према Society for Human Resource Management (скр. SHRM), организацији која се бави истраживањима у области управљања људским ресурсима, политика људских ресурса представља писану изјаву која одражава стандарде и циљеве послодавца у различитим активностима које запослени обављају. Операционализацију политике људских ресурса налазимо у парцијалним политикама, нпр. демографској политици, политици запошљавања, политици развоја запослених и сл. У том смислу, политику запошљавања можемо дефинисати као унапред одређену водиљу која усмерава мишљења и акције према постављеним циљевима које се тичу запошљавања ( Бахтијаревић-Шибер&Сикавица, 2001, стр. 415). Такође, Society for Human Resource Manage-ment дефинише појам пракса запошљавања као сваку практичну активност регрутације, селекције, трансфера и промоције, обезбеђења користи запосленима

∗ [email protected]

4 Л е о н а р д С а л а и

Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 003-012

и других активности у склопу процеса запошљавања (SHRM, 2010; Ивековић, 2006, стр. 34 и 61). С ообзиром да је политика запошљавања врста сталног плана предузећа, пракса запошљавања се односи на реализацију тог плана (Бахтијаревић-Шибер&Сикавица, 2001, стр. 415). У даљем току рада, укључујући и емпиријски део, користиће се појмови политика запошљавања, односно пракса запошљавања. Тржиште рада чини врло важан утицајни фактор на највећи део процеса који се догађају у сфери менаџмента људских ресурса у организацијама везано уз прибављање и осигуравање квалитетних људи, њихову селекцију, образовање и развој, врсте радног ангажмана односно уговора, те уопштено улагање у људе (Бахтијаревић-Шибер, 1999, стр. 81-82). Висока незапосленост у Србији ствара привид великог обиља радне снаге, што несумњиво има негативни ефекат на праксу управљања људским ресурсима и однос према запосленима у многим предузећима. Истовремено, недостатак потребних стручњака и знања приморава организације на читав низ активности везаних уз образовање постојећих запослених и прибављање нових. Практична искуства у запошљавању у јавном сектору над којим држава има ингеренције указују на генерални недостатак адекватне стратегије и политике. Оваква теза се може поткрепити чињеницом да је прибављање кадрова за јавну администрацију, која је најобимнија по волумену, махом политизована, што даље имплицира да постоји могућност да кадрови који су запослени нису квалификовани за одређене послове и немају одговарајући степен образовања. Ово се такође односи и на многе државне институције и јавна предузећа (Суботић, 2010, стр. 94). У јавном сектору још увек је актуелна приватизација, што додатно ствара неповерење радника према тренутном послодавцу. Јер, пракса је показала у блиској прошлости да је већина приватизација која је спроведена и пренос власништва јавног тј. државног власништва у приватни прошла неповољно по раднике. Водећи предузетници су смањивали број запослених који су наследили кроз разне механизме, нпр. отпремнинама и др. Велики број спроведених приватизација није дао очекиване резултате у сфери зарада по запослене које су углавном остале или на истом нивоу или су чак и мање. Негативна кретања на тржишту рада се настављају, а овај тренд није повезан само са светском економском кризом која је задесила Србију недавно, већ ни превелики административни јавни апарат не одговара пропорционално започетој реформи и тежњи усклађивања стандарда са ЕУ. Док незапосленост стагнира, запосленост и даље опада. Лица која остају без запослења углавном прелазе у неактивне, уместо у незапослене, а прелиминарни подаци указују да су углавном у питању лица која се превремено пензионишу. Формална запосленост наставља да опада, за око 10.000 лица између марта и септембра 2010, док пад запослености у 100 одабраних великих предузећа значајно успорава (НЗС, 2010, РЗС, 2010, АРС, 2010). У Републици Србији је у августу 2010. године је било 1.806.186 запослених лица, од тога 1.350.820 у предузећима, установама, задругама и другим привредним организацијама и 455.366 приватних предузетника и запослених код њих. Формална запосленост наставља да опада између марта и септембра 2010.,

К о м п а р а т и в н а а н а л и з а з а п о ш љ а в а њ а у С р б и ј и 5


мада је пад успорен у односу на претходне две године. Укупан број формално запослених у периоду март–септембар 2010. године опао је за 0,6%, односно 10.000 лица, док је у односу на септембар 2009. тај пад много значајнији и износи око 60.000 лица, односно 3,3% (НСЗ, 2010). 1. Методологија истраживања и дискусија резултата

На основама претходних теоријских излагања засновано је емпиријско истраживање са фокусом на политику и праксу запошљавања у Србији. У емпиријском делу користи се терминологија која је у теоријском делу већ објашњена. Истраживање је спроведено на узорку од 10 предузећа од којих су 5 у јавном и 5 у приватном власништву, у периоду новембар 2010 – април 2011. године. Коришћени су примарни подаци добијени овим истраживањем, и то подаци о планираној и реализованој структури запослених из наведеног периода (старосна структура, стручна спрема, искуство и пол). Циљ истраживања је да се прикажу што реалнији и репрезентативнији резултати који су добијени компаративном анализом политике и праксе запошљавања у јавном односно приватном сектору. Добијеним резултатима оваквом методом пружа се могућност сагледавања разлика на микро нивоу предузећа, затим, укупног приватног сектора, укупног јавног сектора и на крају поређење јавног са приватним сектором. У процесу истраживања као платформа се користио упитник са формом интервјуа од 15 кључних питања. Углавном се користио директан, односно вербални начин комуницирања са предузећима, како би доток информација био динамичан и интерактиван у сваком моменту, а у мањој мери подаци су се прибављали електронским путем (е-маилом). Предузећа обухваћена истраживањем су следећа (наводи се скраћеница која се користила у приказивању резултата, делатност, број запослених и чињеница да ли располажу ХР службом):

1. Т1, делатност: транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте; 418 запослених; не располаже ХР службом;

2. В2, делатност: производња, дорада и дистрибуција воде за пиће и одвођење отпадних вода; 78 запослених; не располаже ХР службом;

3. ВВ3, делатност: водопривреда и газдовање водним ресурсима; 636 запослених; не располаже ХР службом;

4. ПС4, делатност: управљање државним путевима; 1.455 запослених; не располаже ХР службом;

5. СГ5, делатност: транспорт, дистрибуција, складиштење и трговина природним гасом; 1.977 запослених; не располаже ХР службом;

6. П1, делатност: производња и дистрибуција пива; 511 запослених; располаже сектором људских ресурса;

7. И2, делатност: инвестиције, пројектовање и извођење грађевинских радова; 98 запослених; не располажу ХР службом;

8. С3, делатност: производња и промет роба; 108 запослених; не располажу сектором људских ресурса;



9. СИ4, делатност: производња и прерада производа од меса; 69 запослених; немају ХР службу;

10. Б5, делатност: консалтинг и менаџмент послови; 81 запослених; немају ХР службу.

На основу претходног може се закључити да су у узорак узета предузећа различите величине која, осим у једном случају, не располажу ХР службом која би на директан начин била надлежна за доношење и спровођење политике запошљавања на нивоу организације. У делу који следи приказаће се резултати истраживања, најпре у предузећима јавног сектора, а затим и у приватним предузећима. Као демографске карактеристике запослених одабране су старосна структура, стручна спрема, искуство и пол испитаника (без приоритета у редоследу) (СХРМ, 2010; Edgar&Geare, 2004, стр. 61-62). За дискусију добијених резултата користиће се метода поређења (компарације). Резултате истраживања у јавном сектору приказује следећа табела:

Табела 1. Анализа запошљавања према старосној структури, стручној спреми, искуству и полу у јавним предузећима у узорку

Извор: Сопствено истраживање

У овој табели можемо да видимо карактеристике политике и праксе запошљавања за свако предузеће посебно, али и њихов збир где су разлике приметне. У графиконима који следе могу да се јасније виде и упореде резултати истраживања у предузећима јавног сектора.

К о

Слика 1. Политика запошљ

спреми;

Слика 2. Пракса запошља

спреми,

На основу упореднрезултата према одабраним Старосна структурброј извршилаца млађих пројектовану стратегију дтренд можемо да припишепросек година становништсличном паритету и на стркао послодавац у јавном сотварањем нових јавних пкао што је напред поменуто Стручна спрема. квалификацијама, према довољно високо-квалификзапошљавања захтева, а т

м п а р а т и в н а а н а л и з а з а п о ш љ а в а њ а у С р б

Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012

љавања у јавном сектору по: старосној структури; струискуству и полу на узорку 5 предузећа


авања у јавном сектору по: старосној структури, стручискуству и полу на узорку 5 предузећа


ног прегледа ова два графикона следи дискм демографским карактеристикама запослених. ра. Пре свега, приметно је да није запослен довод 35 година, али и то да у пракси у одно

доминирају запослени старији од 56 година. Оемо демографским кретањима у нашем друштву тва такав да чинимо стару нацију, што се рефлекруктуру запослених у јавном сектору. Такође, дрсектору не отвара нова радна места које би поспредузећа, већ се опредељује за модел приватизо. Што се тиче потреба за радним местимдобијеним резултатима се види да у пракси

кованих радника, па чак и више него што то полто се може објаснити чињеницом да одређена

б и ј и 7

, стр. 003-012

учној

чној

кусија

вољан су на Овакав где је ктује у ржава стигла зације,

ма са и има литика радна



места која не захтевају високо образовање ипак добијају такав кадар. Ово није добар показатељ, јер би то значило да нема довољно понуде посла који захтевају висококвалификовану радну снагу и отуда кадрови који имају ову врсту формалног образовања пристају да раде послове без наведених захтева. Радно искуство. На графикону је уочљиво да радно искуство кандидата у јавном сектору није битан услов приликом запошљавања, док се истовремено у пракси показује да велики број запослених у јавном сектору поседује радно искуство пре запошљавања. Ово се може тумачити на више начина, један је то да није правило да запошљавање у јавном сектору мора бити условљено политичким опредељењем апликанта, али и то да неформално јесте. Структура по полу. Када је у питању полна равноправност види се да се у политици предузећа приликом запошљавања коригује у значајној мери положај жена и постепено повећава њихово пројектовано место у привреди и тежњи ка равноправном положају у односу на мушкарце. Међутим, у пракси се види мали помак ка остваривању таквог циља иако су жене у потпуности равноправне са мушким полом када је у питању формално образовање, али ипак доминирају мушкарци као радници у више од 2/3 запослених у укупном броју. Ово стање је наслеђено из прошлости, а поткрепљено је у чињеници да улога жена није имала признату економску независност. Резултате истраживања у предузећима приватног сектора приказује следећа табела:

Табела 2. Анализа запошљавања према старосној структури, стручној спреми, искуству и полу у приватним предузећима у узорку


К о У овој табели можзапошљавања за свако преали су изражене у много мследе могу да се јасније предузећима.

Слика 3. Политика запош

стручној спре

Слика 4. Пракса запошљава

спреми,

Поређењем ова двдемографским карактерист Старосна структурстаросној структури од 25 претходном делу да постојпопулације старом. Исто т

м п а р а т и в н а а н а л и з а з а п о ш љ а в а њ а у С р б


жемо да видимо карактеристике политике и педузеће посебно, њихов збир где су разлике приммањој мери него у јавном сектору. У графиконимвиде и упореде резултати истраживања у прива

шљавања у приватном сектору по: старосној структуреми, искуству и полу на узорку 5 предузећа


ања у приватном сектору по: старосној структури, стрискуству и полу на узорку 5 предузећа


ва графикона следи дискусија према одабртикама запослених. ура. Овде је најизраженија разлика запослени– 35 година. То потврђује, чињеница која је наведи негативни демографски тренд који чини просектако, ово мало одступање политике у односу на п

б и ј и 9

, стр. 003-012

праксе метне, а који атним

ри,

ручној

раним

их по дена у к наше праксу



запошљавања може се тумачити тиме да приватни послодавци траже кадар који је већ навикао на радне обавезе, с обзиром да постоји довољна понуда радне снаге по свим старосним категоријама на тржишту рада у Србији. Стручна спрема. Постоји мала разлика у пракси запошљавања по стручној спреми, тачније благи дефицит је видљив код високообразовних кадрова, нешто израженије оних са вишим образовањем, што је вероватно условљено углавном тиме што приватном привредном субјекту требају високообразовани кадрови само у највишем управљачком нивоу, док се на пример у трећем управљачком нивоу траже кадрови са вишом спремом, али то није услов, већ могу да раде и кадрови који имају средњу стручну спрему. Радно искуство. Овде се може видети да постоји позитивна разлика политике у односу на праксу, односно да постоји више запослених са радним искуством него што је била потреба, што не може да има негативан ефекат по предузеће. Са аспекта укупне праксе запошљавања у приватном сектору са тржишта радне снаге то и није баш најбољи модел, јер када се запосли више од потреба оних који имају искуство чак и за неке врсте послова где то и није неопходно, то значи да се мање запошљавају млади који су тек окончали образовни процес и предност се даје онима који имају претходно радно искуство. Ово подразумева да радна позиција не захтева као услов високо образовање. Такође, при запошљавању у приватном сектору предност се по правилу у пракси увек даје кадровима који имају претходно радно искуство. Најчешћи пример јесте да уколико два кандидата имају потпуно исту стручну квалификацију и да су сличних година запослење ће готово увек добити онај кандидат који има искуство, у односу на кандидата без искуства. Структура по полу. Овде постоји највећа диспропорција између политике и праксе запошљавања, уз два главна разлога. Први разлог показује да пројектована стратегија фаворизује мушки пол, а то се објашњава чињеницом да су у предузећима која су била предмет истраживања присутне практичне потребе. Међутим, постоје неретки случајеви да послодавци не запошљавају жене са искључиво дискриминационим мотивом, већ више из разлога интимне природе који се односе на брак и потомство. Сумирано, када се пореде јавни и приватни сектор доминантна разлика указује да се у јавном сектору бар формално тражи образовање као значајан услов, док је у приватном сектору најизраженији услов претходно радно искуство, а затим следи старосна структура. Приватни сектор је доследан у својој политици запошљавања у односу на праксу, што значи да у великој мери запосле тражене кандидате, док у јавном сектору постоји велика разлика у неким карактеристикама, што показује да су јавна предузећа као послодавац донекле флексибилнија, али и вероватноћу да немају јасну стратегију даљег развоја- ипак у малом проценту последњих неколико година смањује се разлика између политике у односу на праксу запошљавања. Приметно је да се тежи ка томе да се жене ставе у исту раван са мушкарцима када се ради о запошљавању, што је посебно наглашено у јавном сектору, али за сада и даље постоји битно одступање од овакве политике (Салаи, 2007, стр. 12).

К о м п а р а т и в н а а н а л и з а з а п о ш љ а в а њ а у С р б и ј и 11


Закључак

У овом раду је приказан могући модел компаративне анализе политике и праксе запошљавања. Овај рад је и концепцијски усмерен ка функцији идентификовања проблема који постоје приликом запошљавања, чиме он има сврху приказа проблема који постоје, али не и решавања, јер такво решење треба да буде подржано системским мерама, а укључује више институција и области. Наведене констатације важе за Србију а унутар тога искључиво за посматрани узорак, дакле, добијени подаци нису репрезентативни за цео јавни односно приватни сектор код нас. Из презентованих разматрања се може извести општи закључак да се политика и пракса приликом запошљавања не поклапају, па су стога приказане њихове разлике посматрано према демографским карактеристикама запослених. Разлике између јавног и приватног сектора су нарочито евидентне када се ради о потребама за радном снагом односно њиховим образовањем, радним искуством, стручним квалификацијама као и полном равноправношћу. Наведене разлике су потврђене и евидентиране у истраживању које је спроведено у сврху и према потребама овога рада, методом поређења (компарације). Шансе за запошљавање данас генерално изискују велике напоре које кандидат треба да уложи како би осигурао радно место. Да би побољшао своју шансу потенцијални кандидат треба да поседује одређене квалификације и сертификате за посао за који конкурише, али и да буде изузетно мотивисан за обављање радних задатака које постоје у опису конкретног радног места. Што се тиче нашег тржишта рада, преовлађује мишљење да највиши управљачки нивои менаџмента у одређеним предузећима, поготово из јавног сектора, нису адекватни, што је поткрепљено чињеницом слабих пословних резултата, те се намеће закључак да није добро спроведен процес селекције кадрова. Литература

Бахтијаревић-Шибер, Ф. (1999). Манагемент људских потенцијала. Загреб: Голден Маркетинг Бахтијаревић-Шибер, Ф., Сикавица, П. (едс., 2001). Лексикон менеџмента. Загреб: Масмедиа Edgar, F., Geare, A. (2004). Employee Demographics in Human Resource Management Research, Research and Practice in Human Resource Management 12 (1), 61-91. Преузето 18.11. 2011. са сајта http://rphrm.curtin.edu.au/2004/issue1/demographics.html Ивековић, Д. (2006). ХР менаџмент појмовник: 160 појмова у управљању људским ресурсима; за менаџере и запослене. Нови Сад: Адижес Национална служба за запошљавање [НСЗ] (2010). Преузето 28.05.2011. са сајта http://www.nsz.gov.rs/page/about/sr/statistika/publikacije.html НЗС (2010), РЗС (2010), АРС (2010). Запослени и зараде. Преузето 28.05.2011. са сајта http://www.fren.org.rs/attachments/092_zaposl.pdf Салаи, Л. (2010. мај-јуни). Необјављен материјал са предавања на специјалистичким струковним студијама на предмету «Управљање људским ресурсима», Нови Сад: Висока пословна школа струковних студија Society for Human Resource Management (2010). Preuzeto 18.11.2011. sa sajta http://www.shrm.org/TemplatesTools/Glossaries/HRTerms/Pages



Суботић, Д. (2010). Ресурси јавне политике управе и администрације Србије у транзицији 1990 - 2008 (Књига 3), Београд: Самиздат Штангл Шушњар, Г., Зимањи, В. (2005). Менаџмент људских ресурса, Суботица: Економски факултет. Resume

A possible model of a comparative analysis between employment policy and practice was presented in this papaer. Initially, the purpose was to identify problems that occur at the employment level. By this, the research conducted serves as a review of the ex-isting problems but offers no decisive tool or method, due to a lack of systemic attitude within a number of various institutions and policemakers in this field. The conclusions are drawn only to the observed sample in Serbia and are therefore not representative to the whole public and/or private sector.

УДК 336.761 ; 336.717.71(497.11) ; 347.4/.5

Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 013-029 Датум пријема рада: 15.03.2012.


Перспективе увођења робних фјучерса на финансијско тржиште Србије

The Perspective of Initiating Commodity Futures on Finan-cial Market in Serbia

Jелена Бировљев∗

Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Суботица

Дајана Ерцеговац∗∗

Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад

Милан Радаковић∗∗∗

СУР "ДВОР" Нови Сад

Резиме: Робни фјучерси су креирани половином XIX века на робној берзи у Чикагу као стандардизованитермински уговори на пољопривредне производе. Робни фјучерси имају три кључне функције: акумулација средстава за примарну производњу, повећање профитабилности инвестиције и очувањевредности капитала, тј. минимизирање ценовног ризика. Поред тога, робни фјучерси имају бројнепредности као што су ликвидност, левериџ, нижи трансакциони трошкови, потенцијал велике зараде крозшпекулацију, сигурност кроз систем депозитног рачуна и клириншке куће, ефикасност трговања, транспарентност и финансијски интегритет, које утичу на раст обима трговања и развој фјучерс и споттржишта. Циљ рада је да се представе све значајне карактеристике, предности и опасности фјучерса иукаже на претпоставке и значај увођења робних фјучерса на финансијско тржиште Србије по узору наMinneapolis Grain Exchange и друге развијене светске робне берзе

Кључне речи: робни фјучерси, финансијско тржиште.

Abstrakt: Commodity futures were created in the 19th century at the Chicago Board of Trade as standardized term contracts on agricultural products. Commodity futures have three key funkctions: acumulation of funds for primary production, increase of investment profitability and preserving value of capital ie. minimizing the price risk. Besides, commodity futures have numerous advantages like the liquidity, leverage, lower transaction costs, potential of big profits through speculation, safety through sistem of initial margin and clearing house, trading efficiency, transparency and financial integrity that influence on the increase of trading volume and development of futures and cash market. The objective of the paper is to present the most important characteristics, advanta-ges and threaths of futures and point out the assumptionts and significance of implementig the commodity futu-res on financial market in Serbia following the example of Minneapolis Grain Exchange and other developed commodity exchanges.

Key words: commodity futures, financial market.


∗∗ [email protected]

∗∗∗ [email protected]

14 Ј е л е н а Б и р о в љ е в , Д а ј а н а Е р ц е г о в а ц , М и л а н Р а д а к о в и ћ


Увод

На светском финансијском тржишту константно расте ризик пословања, заједно са стално присутним осцилацијама у ценама робе, каматним стопама и ценама на тржишту обвезница и акција. Да би се умањили тржишни ризици финансијски инжењери су креирали велики број нових деривативних инструмената као што су фјучерси, опције и свопови. Деривативни инструменти су иницијално креирани као средства хеџинга због флуктуација у ценама роба и каматним стопама, али се све више користе с циљем шпекулације и зараде. John C. Hull је деривате дефинисао као финансијске инструменте којима је вредност изведена и зависи од вредности друге базичне активе (робе или хартије од вредности). Деривати су засновани на купопродајним уговорима са терминском клаузулом, која се односи на одложену испоруку тржишног материјала и на одложено плаћање. Основна карактеристика деривата јесте стандардизација, која подразумева: стандардизацију активе на основу које настају деривати, стандардизацију начина и обима плаћања, испоруке и преузимања активе, као и стандардизацију правила издавања, трговања и ефектуирања, укључујући начин гарантовања, прикупљања понуде и тражње, упаривања и закључивања, рокове доспећа и испоруке. (Дугалић и Штимац, 2007, стр. 134) Фјучерс уговор представља један од најзначајнијих деривативних инструмената који има три значајне функције: 1) акумулацију средстава за примарну производњу, 2) повећање профитабилности инвестиције и 3) очување вредности капитала, јер се фјучерси користе као инструмент управљања ризиком. Даље, фјучерс уговори нису подложни обавезама капиталног резервисања које су регулатори одредили депозитним институцијама, те фјучерси имају предност као алтернатива инвестирања. Такође, фучерси имају и друге значајне предности као што су ликвидност, левериџ, нижи трансакциони трошкови, сигурност кроз систем депозитног рачуна и клириншке куће, потенцијал велике зараде кроз шпекулацију, ефикасност трговања, транспарентност и финансијски интегритет, које утичу на раст обима трговања и развој терминског и спот тржишта. Фјучерси и други деривати пружају и изванредне могућности држави за интервенцију у оне гране које су одувек опстајале само уз њену помоћ, јер се преко деривата смањује опасност од изазивања тржишних поремећаја, као нпр. инфлације. Међутим, трговање фјучерсима носи и ризик остваривања губитака уколико се користе без разумевања комплексности самих инструмената и без јасно дефинисане стратегије управљања ризиком. Компаније као што су Procter & Gamble, Long Term Capital Management и Barings Bank су оствариле огромне губитке у раним 1990-тим годинама због трговања дериватима. Опасност губитака се крије у левериџу, јер трговци фјучерсима могу да контролишу велике износе инструмената и повећају изложеност са малим износом капитала на маржном рачуну. На тај начин левериџ увећава и добитке, али и губитке остварене на фјучерс тржишту. Због тога успешни трговци на фјучерс тржишту развијају чврст план трговине и велику дисциплину трговања.

Перспективе увођења робних фјучерса на финанси јско тржиште Србије 15


Може се рећи да трговина фјучерсима носи велике користи, али и потенцијалне опасности тржишним учесницима. Кључ је да надзорне институције препознају потенцијалне претње које носе иновације на финансијском тржишту и деривати и донесу законска ограничења и прописе који у одређеној мери лимитирају трговину и обезбеђују сигурност тржишних учесника. Пошто се сваким даном развијају нови инструменти, потребно је стално допуњавати постојећу регулативу и надлежност регулациних тела како се не би поновили случајеви банкрота и финансијских криза. Регулаторна политика треба да подстиче коришћење фјучерса за заштиту и дестимулише финансијске институције од њиховог коришћења за шпекулације, премда је у пракси то тешко разликовати и постићи. У овом раду су представљене карактеристике фјучерса као деривативног инструмента, настанак и специфичности робних фјучеса, пример трговања на Minneapolis Grain Exchange, као и перспективе развоја терминске трговине и увођења робних фјучерса на финансијско тржиште Србије. Настанак робних фјучерса

Трговина робним дериватима је имала своје почетке још у XVII веку са примерима терминске трговине у Јапану уз потврде за пиринач и Холандији са изведеним хартијама од вредности на луковице лала, као претечама савременог терминског трговања пољопривредних произвођача. На Чикашкој берзи – Chicago Board of Trade (CBOT) је 1851. године настао први термински уговор „уговор до доспећа“ (to-arrive contract), који је сврстан у изведене хартије од вредности и дозвољавао је подједнако фармеру и трговцу да договоре испроруку жита у одређеном дану у будућности по унапред дефинисаној цени. Тада је први пут прецизиран обим и термин испоруке, као и цена извршене купопродаје. (Закић и Стојановић, 2008, стр. 338) Због ризика непоштовања уговора и проблема повезаних са ликвидношћу тржишта форвард уговора, на Чикашкој робној берзи су 1865. године креирани први фјучерс уговори на пољопривредне производе (првобитно кукуруз). На обој берзи се упоредо трговало фјучерсима и примарном робом на коју су уговори гласили, на тај начин су упоредо функционисала два тржишта: спот или кеш тржиште робе и фјучерс тржиште. После Чикашке берзе основане су и следеће берзе у САД-у: Берза у Канзас Ситију (Kansas City Board of Trade), Њујоршка берза за памук (New York Cotton Exchange) и Њујоршка трговачка берза (New York Mercantile Exchange). На развој берзи је утицала локација градова у односу на близину и квалитет транспортне мреже. Тржишта робних фјучерса су се развијала и обликовала суштинским одредбама 1970-их година као целовити системи клиринга. У САД-у је 1974. године донет амандман на Закон о робним берзама (The Commodity Exchange Act) и на бази Закона о комисији за трговање робним фјучерсима (Commodity Futures Trading Commission Act) установљена је посебна владина агенција за трговање робним фјучерсима – Комисија за трговање робним фјучерсима (Commodity Futures Trading Commission). Поред робних фјучерса развијени су и валутни фјучерси 1972. године на Chicago



Mercantile Exchange на њеном одељењу International Monetary Market. Даље се развијају опције на акције и велики број финансијских деривативних инструмената као што су фјучерси и опције на каматне стопе и индексе акција. Поред робних фјучерса на пољопривредне производе уведени су 1880-тих робни фјучерси на метале на Лондонској берзи метала (LМЕ), а први фјучерс на енергенте је уведен на организованим тржиштима деривата тек 1978. године. Карактеристике робних фјучерса

Фјучерси су изведени инструменти који имају карактеристике ликвидних, стандардизованих терминских уговора, где је унапред дефинисана цена, количина, квалитет, начин испоруке и плаћања, којима се тргује на организованој берзи по прецизно утврђеним правилима берзе. Берза представља институцију која гарантује и утврђује механизам за извршење уговора. У фјучерс уговору се дефинише позив на месец испоруке, а берза утврђује стандардизовано време унутар месеца о потребној испоруци и плаћању берзанског материјала. Берза има право да ограничини износ до кога се може кретати фјучерс цена у току једног дана, односно доњи и горњи лимит фјучерс цене како би спречила велике дневне осцилације фјучерс цене које би се могле искористити у шпекулативне сврхе. Цена фјучерса се креће у обрнутој сразмери у односу на промену цене основне активе, тј. када цена основне активе расте, цена фјучерса пада, а када цена основне активе има тренд опадања, цена фјучерса расте. Привлачност фјучерса је у непредвидљивости кретања цена основне активе на тржишту, а приликом одлучивања о склапању фјучерс уговора инвеститори посматрају тренутну цену и предвиђају кретање цене активе у будућности. Код фјучерса инвеститори имају обавезу да положе иницијални депозит на маржни рачун код брокерске куће који се углавном креће од 5 до 10% вредности уговора. Систем обавезног депозита је уведен како би се неутралисао ризик неизвршења уговора који је био карактеристичан за форвард уговоре. Депозитни рачун се дневно усклађује са променама тржишне цене фјучерса и на овај начин инвеститори остварују добитак или губитак у поступку трговања фјучерсима. На крају сваког дана трговања за дневни добитак или губитак се коригује салдо депозитног рачуна. Уколико стање на депозитном рачуну падне испод минималног износа потребног за одржавање рачуна (обавезни лимит - 75% вредности иницијалног депозита), трговац је обавезан да додатно уплати средстава до висине иницијалног депозита. Обавезни лимит, дневна обавеза прилагођавања променама тржишних цена и систем клиринга смањују могућност да трговац не поштује уговорне обавезе, чиме се терминске берзе заштићују од губитака. Задатак клириншке куће је да прати дневне трансакције на берзи и да салдира дневне позиције сваког свог клијента - брокера. Сваки члан клириншке куће има отворени депозитни рачун, тзв. клириншки депозит, који се сваког дана усаглашава и прилагођава, као што је случај са депозитним рачунима клијената који се воде код брокера. Рачуни брокера код клириншке куће се салдирају сваког трговачког дана тако да се недостатак новчаних средстава покрива пре



почетка трговања наредног дана на берзи. Поред клиринга и салдирања продаје и куповине фјучерса, клириншка кућа обавља и функцију контроле испоруке берзанских материјала од стране клијената са кратком – продајном позицијом. На овај начин клириншка кућа гарантује финансијско извршавање сваког закљученог фјучерс уговора. Да би одржала финансијски интегритет на берзи, клириншка кућа може прописати и већи износ минималног иницијалног депозита него што је то одредила берза за своје чланове. У циљу смањивања шпекулативних послова на фјучерс берзама клириншка кућа се обично опредељује да за шпекуланте пропише вишу иницијалну маржу, а за хеџере најнижу иницијалну маржу. (Вуњак и Ковачевић, 2009, стр. 227-232) Даље, већина фјучерс уговора (углавном финансијских фјучерс уговора) се не завршава достављањем берзанског инструмента на датум доспећа, већ се исплаћује само разлика у цени. Трговцу који је продао фјучерс уговор дозвољено је да избегне достављање инструмента на датум доспећа куповином фјучерс уговора који ће то неутрализовати. У следећој табели су представљене најзначајније карактеристике фјучерс уговора (Вуњак и Ковачевић, 2009, стр. 248-249).

Табела 1. Преглед карактеристика фјучерс уговора

КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЈУЧЕРС УГОВОРА1.

Сви елементи уговора су стандардизовани (количина, квалитет, датум, место испоруке);

2. Уговори су ликвиднији у односу на форвард уговоре; 3. Уговорне позиције се могу затворити у било којем тренутку; 4. Присутно је плаћање уговора у времену док исти траје (систем маргине); 5. Присутна је клириншка кућа као гарант трговања; 6. Уговорне стране полажу депозит ради заштите од кредитног ризика; 7. Већином се уговори поништавају пре истека рока доспећа; 8.

Физички се не испоручује уговорена актива, само се исплаћује разлика у цени;

9. Уговором се може трговати на секундарном финансијском тржишту; 10. Уговори се продају на термин.

Фјучерс стратегија зависи од позиције коју инвеститор има у односу на поседовање берзанских ефеката. На пример, ако инвеститор поседује берзански ефекат, да би избегао могући ризик од смањења цена, он се опредељује да заузме кратку (продајну) позицију, а у обрнутом случају заузима дугу (куповну) позицију. Оваква стратегија се назива хеџинг и она има за циљ смањивање ризика и поништавање губитка у трговању на једној страни, са добитком у трговању на другој страни. У САД-у робни фјучерси имају корене још пре 150 година са сврхом да се усеви нпр. пшенице могу продати поред спот тржишта и на терминском тржишту, како би се минимизирали губици фармера и стабилизовала понуда и цена пшенице ван сезоне. Робни фјучерс представља стандардизовани уговор између продавца и купца у коме се купац обавезује да прихвати испоруку одређене робе по уговореној цени у назначеном року у будућности. Пошто су



робни фјучерси стандардизовани уговори, они могу бити предмет берзанског трговања, а предузећа купују фјучерс уговоре да би се заштитила од неочекиваних промена цена и несташице сировина. Сви робни фјучерси се могу разврстати у неколико група према предмету трговања, а уобичајена подела је на: 1) уговоре на житарице и уљарице, 2) уговоре на месо и живу стоку, 3) уговоре на храну и влакна, 4) уговоре на метале и нафту и 5) остали фјучерс уговори. У дугој традицији трговања, најзначајније врсте роба на којима су креирани деривативни уговори су: пољопривредни производи (пшеница, кукуруз, соја, пиринач, кафа, какао, памук, стока, месо итд.), метали (бакар, алуминијум, сребро, злато, платина, челик итд.), индустријске сировине, енергенти (нафта и природни гас), руде, гума, дрвна грађа итд. Код терминских - фјучерс трансакција је унапред дефинисан: предмет уговора, рок извршења, термински курс и циљ терминског пословања. За разлику од спот или готовинских трансакција код којих се испорука и плаћање по уговореним условима врши одмах или у року од 2 до 5 дана, термински карактер означава постојање рока извршења испоруке и плаћања терминског курса на одређени дан или период у будућности. Циљеви терминског пословања и фјучерс уговора су да се осигурају извеснији услови пословања у будућности посредством елиминације ризика промене цене робе, као и могућност остваривања атрактивне зараде. Задатак берзе фјучерса је да прецизно утврди детаље аранжмана између уговорних страна и то: робу, величину уговора, како ће се котирати цене, где ће се вршити испорука, како ће се вршити плаћање, а понекад се утврђује и алтернатива за робу која ће бити испоручена, као и за аранжман испоруке. (Закић и Стојановић, 2008, стр. 341-343) Робним фјучерс уговорима се у САД-у тргује на организованим берзама као што су Minneapolis Grain Exchange (MGEX), Chicago Board of Trade (CBOT), Chicago Mercantile Exchange (CME), New York Mercantile Exchange (NYMEX), MidAmerica Commodity Exchange (MIDAM), Kansas City Board of Trade (KCBT) итд. У оквиру CМЕ групе као највеће светске диверзификоване берзе деривата налазе се четири берзе: CBОТ, CМЕ, CОМЕX и NYМЕX. CBОТ је берза на којој се тргује фјучерсима и опцијама на кукуруз, пиринач, соју и пшеницу. CМЕ је берза на којој се тргује фјучерсима и опцијама на млечне производе, живу стоку, дрво, робне индексе (нпр. DJ-UBS Commodity Index, S&P-GSCI, S&P-GSCI Excess Return) поред тога што се тргује фјучерсима и опцијама на валуте, каматне стопе и еквити индексе. CОМЕX је берза на којој се највише тргује фјучерсима и опцијама на метале (злато, сребро и бакар). NYМЕX је берза на којој се тргује фјучерсима на какао, кафу, памук, шећер, нафту, природан гас итд. МIDАМ је берза на којој се тргује фјучерсима на пшеницу, кафу, соју итд. KCBТ је берза на којој се највише тргује фјучерсима и опцијама на пшеницу. NYBОТ је формирана 1988. године као унија две берзе: Coffee, Sugar & Cocoa Exchange и New York Cotton Exchange, а данас је једна од највећих робних берзи на којој се тргује фјучерсима на какао, кафу, памук, дрво, шећер итд. Свака од поменутих берзи представља једна другој јаку конкуренцију и покушава да постави сет правила која ће повећати волумен трансакција робним



фјучерс уговорима. Карактеристика фјучерс уговора је да се њима може трговати само на берзама које су их емитовале. Трансакције се обављају на берзанским састанцима и по ценама које су формиране на дотичној берзи. Пословање свих терминских берзи и целокупну трговину фјучерс уговорима у САД-у регулише Државна комисија за терминску трговину (Commodity Futures Trading Commission - CFTC), како би осигурала пословање терминских берзи без манипулације ценама на тржишту. CFTC је у САД-у основана 1975. године одлуком Конгреса и врши регистрацију и ревизију пословања берзи, чланова берзи, брокерских кућа, регистрованих трговаца, трговачких саветника и оператора на берзи како би спречила потенцијалне преваре и осигурала здраво пословање берзи. Америчке терминске берзе су 1980-их доминирале трговином и робних и финансијских фјучерс уговора, али снажан раст тржишта фјучерс уговора и висока зарада коју су остваривале америчке берзе резултирале су уласком страних берзи, које су препознале прилику за зараду у том сегменту пословања као нпр. London Metal Exchange (LME), Tokyo Commodity Exchange (TOCOM), Central Japan Commodity Exchange, Shanghai Futures Exchange итд. Ранија апсолутна доминација америчких берзи робних фјучерса је данас замењена широком географском дисперзијом великих робних берзи. Америчке берзе су данас доминантне једино у промету деривата на пољопривредне производе, док доминацију у промету дериватима на метале имају неамеричке берзе, а код деривата енергентима ситуација је прилично уједначена. Поред развијених земаља и земље у развоју су се укључиле у овај сегмент финансијског пословања. Даљем ширењу и глобализацији тржишта фјучерсима допринео је и развој Глобекс електронског система трговања који омогућује трговцима широм света трговање фјучерс уговорима и кад берзе нису званично отворене. На овај начин је трговање фјучерс уговорима постало интернационално, па ће конкуренција између америчких и страних берзи бити још интензивнија у будућности. (Mishkin и Eakins, 2005, стр. 620-627) На берзама у Чикагу (CBОТ и CМЕ) данас се одвија преко 60% терминске трговине у САД-у, а у светским оквирима на ове две берзе се тргује нешто више од 38% свих фјучерс уговора. Уколико се посматра структура деривата, у укупном обиму трговине групи робних деривата припада тек 23,4%, што говори да финансијски деривати имају превласт у трговини изведеним хартијама од вредности. Такав однос произилази из различитих функција робних и финансијских деривата, као и разлике у квалитативним карактеристикама базног инструмента на основу којег се креира дериват: пољопривредни производи, метали и енергенти, са једне стране и хартије од вредности, валуте, индекси акција и каматне стопе, са друге стране. Финансијски деривати су првобитно створени ради заштите од ценовног, каматног и валутног ризика, међутим, временом они су постали лукреативан облик пласмана и шпекулације. Робни деривати са подлогом у пољопривредним производима, упркос релативном паду учешћа у терминској трговини, остварују своју значајну функцију, тј. служе трансферу ризика и тржишном предвиђању цена пољопривредних производа. Уколико се робни деривати посматрају у



апсолутном смислу, присутан је тренд раста робних деривата, што говори о све већој популарности хеџинга међу субјектима агробизнис сектора. (Закић и Стојановић, 2008, стр. 339) На фјучерс берзама се најчешће појављују следећи учесници: берзански трговци (floor traders), хеџери и шпекуланти. Берзански трговци су чланови берзи који извршавају налоге о куповини или продаји у берзанском рингу тргујући за свој или туђи рачун. Хеџери су произвођачи робе, корисници робе и трговци робом, који купују или продају фјучерс уговоре у намери да смање ризик од губитка проузрокованог осцилацијама цене основне робе или ради заштите од несташице робе. Примарни циљ хеџера није профит, већ заштита од губитака и осигурање извесних услова пословања. Функција хеџинга је примарно на трансферу ризика. Међутим, хеџери нису довољни да би обезбедили ликвидност тржишта и због тога се у терминску трговину укључују и други учесници који су спремни да преузму на себе ризик промене цене – арбитражери и шпекуланти. Шпекуланти константно тргују на берзи фјучерс уговорима да би остварили зараду, при томе никада не користе робу која је предмет трговања на берзи, а своје позиције заснивају на процени могућег догађаја са дотичном робом. Шпекуланти купују када процене да су цене најниже, а продају када процене да су цене највише. Шпекуланти на фјучерс берзама теже да се спот цене и цене из фјучерс уговора међусобно компензују. За шпекуланте се каже да прихватају ризик инвестирања и да очекују велику зараду од раста или пада цена. Шпекуланти не испоручују уговорене активе, већ релативно кратко држе позицију и исплаћују само разлике у цени. Велики број трговаца који шпекулишу затварају претходно отворену позицију чак истог дана супротним уговором, па се у пракси називају дневни трговци (scalpers). Захваљујући шпекулантима трговање на фјучерс берзама је активно, јер ако би на фјучерс берзама трговали само хеџери, налози за куповину и продају би се споро упаривали. Учешћем шпекуланата на фјучерс берзама остварује се неопходна ликвидност тржишта и изузетно се брзо реагује на промене цена на промптном тржишту (Вуњак и Ковачевић, 2009, 244-246). Такође, шпекуланти не користе само спот или фјучерс тржиште за трговину већ комбинацију оба, што има за резултат повећан обим трговине и развој оба тржишта. Код фјучерса, као и код опција је дошло до одвајања и самосталног тржишног живота деривата као знака вредности у односу на основну активу уговора. Фјучерси као и други деривати постају самостални предмет трговине, а актива је само исходиште које посредно утиче на крајњу вредност деривата при доспећу. Цена деривата је повезана са кретањем понуде и тражње за активом на основу које су уговори настали, а берзе и клириншке куће имају неопходну функцију контроле. Пример minneapolis grain exchange

Робна берза у Минеаполису (МGЕX) је основана 1881. године као кеш тржиште, али током година се развила као тржиште фјучерса и опција на пшеницу, соју, кукуруз и пољопривредне индексе. Берза у Минеаполису је пример у којем правцу треба развијати робне фјучерсе на нашем тржишту. МGЕX у највећем



обиму тргује фјучерсима и опцијама на пшеницу Hard Red Spring Wheat и Hard Red Winter Wheat. Укупан годишњи обим трговања фјучерсима и опцијама на пшеницу HRSW је 2011. године достигао 1.775.646 уговора, што је други највиши годишњи обим трговања у 130 година пословања берзе МGЕX и 3% више у односу на 2010. годину. Годишњи обим трговања фјучерсима на пшеницу HRSW је у 2011. години износио 1.732.331 уговор и повећао се у односу на 2010. годину за 2,67%. У 2011. години обим трговања свим фјучерс уговорима на МGЕX је износио 1.732.331 уговор, што је други највиши обим трговања фјучерсима у историји берзе. Највиши ниво трговања свим фјучерсима и фјучерсима на пролећну пшеницу је остварен 2007. године и то 1.792.453 свих фјучерс уговора и 1.792.310 фјучерс уговора на пролећну пшеницу. У следећој табели је представљен обим трговања фјучерсима на пролећну пшеницу HRSW и укупан обим трговања фјучерсима по годинама за период од 1987. до 2011. године.

Табела 2. Обим трговања фјучерсима на МGЕX по годинама

ГОДИНА HARD RED SPRING WHEAT

(HRSW) ФЈУЧЕРСИ УКУПАН ОБИМ ТРГОВАЊА

ФЈУЧЕРСИМА ОБИМ ТРГОВАЊА ОБИМ ТРГОВАЊА

2011. 1.732.331 1.732.331 2010. 1.687.228 1.690.207 2009. 1.198.013 1.206.824 2008. 1.361.042 1.361.067 2007. 1.792.310 1.792.4532006. 1.613.239 1.614.543 2005. 1.384.750 1.389.922 2004. 1.378.447 1.381.209 2003. 1.066.489 1.087.020 2002. 1.199.149 1.201.543 2001. 967.666 968.699 2000. 955.659 958.420 1999. 1.119.812 1.134.945 1998. 1.092.964 1.125.194 1997. 1.024.523 1.040.594 1996. 996.780 1.012.598 1995. 914.882 936.016 1994. 737.089 765.508 1993. 822.900 839.257 1992. 742.703 748.898 1991. 624.826 627.348 1990. 477.043 478.077 1989. 413.824 413.982 1988. 423.542 425.778 1987. 310.600 316.846

Извор: www.mgex.com



Највећи удео у трговању фјучерсима на робној берзи у Минеаполису имају фјучерси на пролећну пшеницу HRSW, што се може закључити прегледом претходне табеле. Такође, на МGЕX се тргује и фјучерсима на следеће индексе: National Corn Index - NCI, Hard Red Winter Wheat Index - HRWI, National Soybean Index – NSI, Hard Red Spring Wheat Index – HRSI и Soft Red Winter Wheat Index – SRWI. Електронско трговање фјучерсима на National Corn Index и Hard Red Winter Wheat Index је почело 15.02.2002. године, јула 2004. је на кратко суспендовано трговање да би 16.12.2004. године поново почело трговање овим фјучерсима. У следећој табели је представљен обим трговања фјучерсима на National Corn Index и Hard Red Winter Wheat Index за период од 2002. до 2011. године. Као што се види у табели у 2010. и 2011. години није било трговине овим фјучерсима, док је највећи обим трговања остварен 2003. године и то за NCI фјучерсе 3.996 уговора и HRWI фјучерсе 16.535 уговора.

Табела 3. Обим трговања фјучерсима на пољопривредне индексе NCI и HRWI 2002-2011

ГОДИНА NATIONAL CORN INDEX ФЈУЧЕРСИ

HARD RED WINTER WHEAT INDEX ФЈУЧЕРСИ

OБИМ ТРГОВАЊА OБИМ ТРГОВАЊА 2011. 0 0 2010. 0 0 2009. 0 157 2008. 0 25 2007. 29 8 2006. 1.279 18 2005. 3.848 427 2004. 116 2.521 2003. 3.996 16.5352002. 2.253 -

Извор: www.mgex.com Перспективе увођења робних фјучерса на финансијско тржиште Србије

Трговање фјучерсима и другим дериватима је започело свој развојни пут половином XIX века на берзама у САД-у и другим развијеним земљама, а финансијско тржиште Србије је још увек неразвијено по питању берзанских инструмената, волумена трговине и броја учесника на тржишту. На Београдској берзи се тргује само акцијама и обвезницама Републике Србије, иако је предвиђено и трговање другим тржишним инструментима као нпр. другим дужничким хартијама од вредности, варантима за куповину акција, обвезница или других хартија од вредности, дериватима, депозитним потврдама и другим финансијским инструментима којима се у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената може трговати на Берзи. Такође, на Продуктној берзи у Новом Саду се обавља само спот трговина пољопривредним производима као што су кукуруз, пшеница и соја.



На финансијском тржишту Србије зачеци финансијских деривата су се појавили средином 90-тих година у виду комерцијалних записа са покрићем у роби. Ови записи су по својој суштини били типизирани купопродајни уговори са одложеном испоруком робе и слични су форвард уговору. Представљали су терминске уговоре за куповину робе из аграрног сектора. Средином 90-тих се на овај начин трговало пшеницом и кукурузом, а у мањој мери и шећером и уљем, али није настављен развој ових и других деривативних инструмената и у наредним годинама. Ови уговори су били прилагођени домаћим тржишним условима да би били атрактивни улагачима. Први додатак је полазио од недостатка средстава на домаћем тржишту, па је имао задатак да привуче инвеститоре. Због тога су записи имали и опциони елеменат који је дозвољавао њиховом посреднику да у одређеном року пре истека уговора бира да ли ће да повуче робу на основу које је издат запис или да плати номинални износ плус припадајућу камату. Записи су првобитно били каматоносни, са каматном стопом од 15% на годишњем нивоу. На овај начин су се штитили инвеститори и додатно привлачили да инвестирају у робу, односно каналишу средства према примарној проиводњи. Додатна погодност је била и извозна дозвола која је била њихов саставни део, тако да се на основу њих могла привући и инострана тражња. Рокови доспећа записа су такође били типизирани, а били су одређени природом производње робе на основу које се издају. Тако су се за пшеницу издавали са најранијим доспећем у јулу, а затим у августу и септембру. Основна намена им је била да на нашем тржишту поново успоставе основне робно - новчане односе и да омогуће скраћивање пута новца ка непосредној производњи, смањујући његово одливање у непроизводне и сиве канале. Такође, циљ је био и очување вредности уложених средстава на једном тржишту које су карактерисала оштра и скоковита кретања. Носили су и могућност позитивног шпекулисања, односно зараде на промени цене робе у оквиру организованог пословања берзе. У току прве године трговања тј. у 1994. години, на Београдској берзи је термински продато 222.810 тона пшенице и 246.650 тона кукуруза. У укупној структури робе која је термински продата те године, пшеница је учествовала са 49%, а кукуруз са 43% (Дугалић и Штимац, 2007, стр. 153-155) Даљем развоју деривативних инструмената претходи оснивање терминске берзе на којој ће се трговати робним и финансијским фјучерсима и опцијама. Алтернатива је да се на Београдску берзу и Продуктну берзу у Новом Саду поред спот трговине уведе и терминска трговина где је стандардизован предмет трговине, услови плаћања и испоруке, организован систем маржног рачуна и иницијалног депозита, а Централни регистар и депо хартија од вредности би могао да преузме улогу клириншке куће и за трговину овим инструментима. Да би се увела трговина дериватима на нашем тржишту неопходна је државна подршка и оснивање Комисије за терминску трговину по узору на примере САД-а и азијских земаља која би обављала улогу регистрације и давања дозволе за рад, обезбеђивала фер пословање, регулисала и надгледала трговину деривативним инструментима.



На нашем тржишту би највише одговарало прво увођење робних фјучерса и опција на пољопривредне производе нпр. на кукуруз, пшеницу и соју, као и на пољопривредне индексе нпр. PRODEX. Такође, треба ићи у правцу подстицања трговине робним записима који су укључени анексом Правилника о берзанском трговању и налазе се на листингу Продуктне берзе. У следећој табели је представљен обим промета листираних пољопривредних призвода на Продуктној берзи у Новом Саду.

Табела 4. Обим промета (2007-2011) и Недељни извештај Продуктне берзе у Новом Саду

Oбим промета на спот тржишту Продуктне берзе у Новом Саду од

01.01.2007. дo 30.12.2011. Недељни извештај Продуктне берзе у

Новом Саду 26.12. - 30.12.2011. Врста робе Koличина кг

1. Kукуруз 299.654.864 PRODEX 199,65 2. Пшеница 168.342.787 Вредност промета (дин) 27.266.762,78 3. Mинерална ђубрива 31.822.710 Koличина промет (т) 1.424.949,00 4. Соја 31.308.847 Цена пшенице (дин/кг) (-) 20,13 5. Сточни јечам 10.871.000 Цена кукуруза (дин/кг) (+) 16,66 6. Сојина сачма 10.367.500 Цена соје (дин/кг) (+) 37,48 7. Сунцокретова сачма 6.848.820 Цена сојине сачме (дин/кг) (+) 40,47

Извор: www.proberza.co.rs На Продуктној берзи у Новом Саду у периоду 26.12.-30.12.2011. остварен је количински промет од 1.424.949 кг листираних пољопривредних производа, што је за 4,09% више него претходне недеље, а вредност оствареног недељног промета износи 27.266.762,78 динара, чиме је остварен процентуални раст од 4,79% у односу на претходну недељу. У структури недељног промета учествовали су: пшеница, кукуруз и производи са листе „соја-комплекса" (соја у зрну и сојина сачма). Недељни раст цене кукуруза је био главна детерминанта кретања индексне вредности PRODEX-а у посматраној недељи, који је забележио вредност од 199,65 поена, што је у односу на претходну недељу више за 0,64 индексна поена. Када се посматра структура промета од 2007. до 2011. године видимо да кукуруз и пшеница имају највеће учешће у оствареном промету на Продуктној берзи. Трговање преко Продуктне берзе је у 2011. години било нешто мање него претходних година због ефеката кризе, велике неликвидности тржишта и административних забрана појединих земаља. Пре свега због ембарга продаје робе на Косову и Метохији, затим одлуке Македонске владе о ограниченом увозу пшенице и условљавању откупа пшенице са домаћег тржишта. Смањени су извозни капацитети, тржиште је веома неликвидно, а поготово млинско-прерађивачки сектор, мешаоне сточне хране и организатори сточног това. Лоше финансијско стање поменутих тржишних учесника има за последицу смањење обима трговине на Продуктној берзи у Новом Саду. Даље, пољопривредни произвођачи су приликом сетве одмах уговарали производњу, тако да је њихова



роба практично била продата финансијерима производње, а због финансијске кризе и неликвидности нашег произвођачког сектора, произвођачи су били у великој мери окренути оваквим аранжманима, што је умањило трговину на берзи. Продуктна берза има за циљ да превазиђе ниво интерне берзе српског тржишта и постане савремена берза од ширег регионалног значаја. Радна група треба да заврши нацрт Закона о робним берзама који би требало да уђе у скупштинску процедуру на пролеће ове године. У овај закон су укључене све тековине модерног берзанског робног трговања - њиме би се омогућило отварање нових тржишта, не само спот тржишта као до сада, већ терминског тржишта које је преовлађујући начин трговања у модерном пословању светских берзи. Битну улогу у развоју терминске трговине има решавање проблема финансирања пољопривредне производње и залиха, као и обезбеђивање слободних финансијских средстава расположивих за пласирање у деривативне инструменте. За превазилажење ових проблема у свету се обично користи складишница која представља спону између финансирања и робног трговања. „Складишница је хартија од вредности која доказује власништво над робом која је смештена у простор који је претходно оцењен као потпуно поуздан у контексту очувања њеног квалитета и квантитета на основу чега је добио лиценцу за јавно (овлашћено) складиштење.“ Складишница се састоји из два дела: 1) признаница је доказ о власништву робе која је ускладиштена, 2) заложница која служи као основа за добијање кредита од банке за краткорочно финансирање потреба пољопривредних произвођача. У систему јавног складиштења могу се наћи сви пољопривредни производи код којих је могуће у одређеном периоду сачувати квалитет различитим методама складиштења као што су житарице, поврће, воће и месо. (Закић и Стојановић, 2008, стр. 345). Модел финансирања путем складишнице полази од тога да за залихе пољопривредних производа треба обезбедити краткорочне изворе покрића од жетве до тренутка употребе у производном процесу агропрехрамбеног сектора. Банке имају битну улогу у финансирању ових залиха путем појединачних кредитних уговора са пољопривредним произвођачима и овлашћеним складиштарем. Систем финансирања путем складишнице укључује најмање четири субјекта: 1) примарног пољопривредног произвођача, 2) овлашћено складиште, 3) индустрију прераде и 4 ) банку. Цео ток се може груписати у пет активности: 1) предају пољопривредних производа овлашћеном складишту на чување и добијање складишнице, 2) добијање кредита од банке уз предају заложнице као колатерала, 3) продаја и наплата ускладиштених пољопривредних производа индустрији прераде уз предају признанице, 4) враћање дуга банци о року доспећа и преузимање заложнице од банке, 5) преузимање пољопривредних производа који ће бити искоришћени у даљој преради агропрехрамбеног сектора из складишта уз предају оба дела складишнице. На следећој шеми је представљен модел финансирања путем складишнице (Закић и Стојановић, 2008, стр. 347).



Шема 1. Модел финансирања путем складишнице

Утицај модела складишнице на развој робне берзе може бити посматран са три аспекта: 1) предности у домену краткорочног финансирања, 2) постојања јасне регулативе у домену класификације квалитета робе поједностављује берзанску трговину и 3) омогућен је развој робних тржишта која јачају конкуренцију, а информације о ценама производа постају доступне свима. Као доказ о власништву над робом, складишница је подлога закључењу посла како на спот, тако и на терминској робној берзи. Стратегија осигурања од ризика промене цене је извесно реализована као хеџинг само уколико дође до уговорене испоруке робе, при чему пољопривредни произвођач има могућност затварања позиције предајом складишнице. Развој терминске трговине је посебно значајан, јер робна берза поред основних функција добија и две додатне, а то су трансфер ризика и предвиђање цене пољопривредних производа. Даље, развој терминске трговине, као и модела финансирања путем складишнице захтева да се остваре одређени предуслови, поготово у домену: прописа, поузданих и добро вођених складишта, прецизно дефинисаног поступка лиценцирања, инспекције и мониторинга складиштара, установљавање гарантног фонда, клиринга, неопходног знања тржишних трансактора, увођења деривативних инстумената на листинг берзе, установљавање Комисије за терминску трговину и спремности банака да финансирају пољопривредну производњу и залихе. Доношењем Закона о робним берзама створио би се неопходан институционални оквир за организовање робног берзанског тржишта по моделу најуспешнијих светских робних берзи. Наиме Продуктна берза у Новом Саду би се ускладила са тако донетим Законом о робним берзама, чиме би се отворила перспектива за проширење листинга тржишних материјала којим би се трговало преко Продуктне берзе, а првенствено би требало увести стандардизоване терминске уговоре: фјучерсе и опције. На тај начин продубило би се тржиште на самој берзи, повећала би се атрактивност берзанског тржишта, повећао би се промет на терминском и спот тржишту, а са друге стране, што је можда и



најважније, створили би се ефикасни механизми заштите берзанских учесника од ценовних ризика и отворила могућност сигурнијег и дугорочнијег планирања производње. (www.proberza.co.rs) Закључак

Како би се умањили све већи ризици промена цена и каматних стопа финансијски инжењери су креирали фјучерс уговор као један од најзначајнијих деривативних инструмента. Фјучерси су инструменти који су изведени из одређене активе (робе, хартије од вредности, валуте, берзанског индекса) и у суштини представљају купопродајне уговоре са терминском клаузулом која се односи на одложену испоруку и плаћање тржишног материјала. Међутим, временом је дошло до одвајања и самосталног тржишног живота фјучерса и других деривата као знака вредности у односу на основну активу уговора. Фјучерси и други деривати постају самостални предмет трговине, а актива представља само исходиште које посредно утиче на крајњу вредност деривата при доспећу. Такође, у највећем броју случајева, поготово код финансијских деривата, не долази до испоруке берзанског ефекта у тренутку доспећа уговора већ само до исплате разлике у цени. Фјучерси имају три значајне функције: 1) акумулацију средстава за примарну производњу, 2) повећање профитабилности инвестиције и 3) очување вредности капитала, јер се фјучерси користе као инструмент управљања ризиком. Такође, фучерси имају значајне предности као ликвидност, левериџ, нижи трансакциони трошкови, сигурност кроз систем депозитног рачуна и клириншке куће, транспарентност и финансијски интегритет, које утичу на раст обима трговања и развој фјучерс и спот тржишта. Фјучерси и други деривати пружају изванредне могућности и држави за интервенцију у оне гране које су одувек опстајале само уз њену помоћ, јер се преко деривата смањује опасност од изазивања тржишних поремећаја, као нпр. инфлације. Уколико се посматра структура деривата, финансијски деривати имају превласт у трговини изведеним хартијама од вредности. Такав однос произилази из различитих функција робних и финансијских деривата, као и разлике у квалитативним карактеристикама базног инструмента на основу којег се креира дериват: пољопривредни производи, метали и енергенти, са једне стране и хартије од вредности, валуте, индекси акција и каматне стопе, са друге стране. Финансијски деривати су првобитно створени ради заштите од ценовног, каматног и валутног ризика, међутим, временом финансијски деривати су постали лукреативан облик пласмана и шпекулације. Робни деривати са подлогом у пољопривредним производима, упркос релативном паду учешћа у терминској трговини, остварују своју значајну функцију, тј. служе трансферу ризика и тржишном предвиђању цена пољопривредних производа. Уколико се робни деривати посматрају у апсолутном смислу, присутан је тренд раста робних деривата, што говори о све већој популарности хеџинга међу субјектима агробизнис сектора.



На финансијском тржишту Србије је неопходно увести терминску трговину и развити тржиште деривативних инструмената. У првој фази развоја неопходно је доношење Закона о робним берзама, оснивање Комисије за терминску трговину и проширити листинг берзанских инструмената у правцу увођења стандардизованих терминских уговора на Продуктној берзи у Новом Саду - фјучерса и опција на пољопривредне производе. Такође, потребно је развијати претпоставке модела финансирања путем складишнице како би се решио проблем финансирања пољопривредне производње и залиха. Увођењем робних фјучерса и других деривата на финансијско тржиште Србије продубило би се само тржиште, повећала би се атрактивност, повећао би се обим трговања како на терминском тако и на спот тржишту, а најважније је да би се створили ефикасни механизми заштите берзанских учесника од ценовних ризика, обезбедили извеснији услови пословања и остварила могућност сигурнијег и дугорочнијег планирања пољопривредне производње. Поред увођења робних деривата на Продуктну берзу потребно је увести и финансијске фјучерсе и опције на Београдску берзу по узору на најразвијеније светске берзе. Литература

Бировљев, J. и Tомић, Р. (2009). Meнаџмент у агробизнису. Суботица: Eкономски факултет. CFA Institute. (2005). Fixed Income, Derivatives, Alternative Investments and Portfolio Management, CFA Program Curriculum – Volume IV. Boston: Pearson. Ћировић, З. (2003). Финансијски деривати. Београд: Eкономски институт. Дугалић, В. и Штимац, M. (2007). Oснове берзанског пословања (друго издање). Београд: Стубови културе. Eремић, M. (2004). Развој и актуелна структура глобалног тржишта деривата. Финансије, број 1-6. Koвачевић, Р. (1997). Фјучерси, опције и термински послови. Бeoград: Институт за спољну трговину. Mishkin, S. F. и Eakins, G. S. (2005). Финансијска тржишта и институције. Загреб: MATE. Saunders, A. и Cornett, M. M. (2006). Финансијска тржишта и институције, Moдерно виђење (друго издање). Загреб: Mасмедиа. Шошкић, Д. и Живковић, Б. (2006). Финансијска тржишта и институције. Бeoград: Eкономски факултет. Винџановић, Д. и Joвин, С. (2011). Futures in Function of Risk Management and Financial Market Development. Рад саопштен на скупу Економска теорија и пракса у савременим условима, Економски факултет у Брчком. Винџановић, Д. и Moмчиловић, M. (2011). Савремени трендови и иновације на финансијским тржиштима. Рад саопштен на скупу Савремени трендови у европској економији: импликације за Србију, Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад. Винџановић, Д., Moмчиловић, M. и Влаовић Беговић, С. (2011). Futures in Function of The Risk Management. Рад саопштен на скупу International Symposium EMC2011 - Engineering Management and Competitiveness, Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин. Вуњак, Н. и Koвачевић, Љ. (2009). Финансијска тржишта и берзе. Суботица: Eкономски факултет. Закић, З. и Стојановић, Ж. (2008). Eкономика аграра. Београд: ЦИД, Eкономски факултет. http://www.proberza.co.rs http://www.cmegroup.com http://www.mgex.com http://www.belex.rs



Resume

In order to decrease price and interest rate risks financial engineers have created futures contract as the one of the most important derivative instruments. Futures are instruments derived from assets like commodities, securities, currencies and exchange indexes. In its essence, it represents buying contracts with delayed delivery and payment of market instrument. Futures have three significant functions: acumulation of funds for manufacturing, increase of investment profitability and risk management. Also, futures have some significant advantages such as liquidity, leverage, low transaction costs, safety in the system of margin account and clearing house, transparency and financial integrity exerting influences on raise of trading volume and development of futures and spot market. It is necessarily to implement term trade and develop derivative instruments on the Serbian financial market. In the first stage of development, the Commodity Exchange Act has to be passed, the Commodity Futures Trading Commission has to be established and the list of traded instruments has to be expanded in direction of implementing standardized commodity contracts like futures and options on the Product Exchange in Novi Sad. With implementation of derivative contracts like commodity futures, the financial market in Serbia would be deepened, atractivity of market would be increased, trading volume would also be increased on futures and spot market, and the most important impact would be the creation of efficient protection mechanisms for price risk and creating more certain conditions and possibility for the long-term planing of agricultural production. Becides commodity derivatives, it is necessarily to implement financial derivatives on the Belgrade Stock Exchange following the example of developed exchanges.



УДК 005.52:330.133.2 ; 658.5 ; 657.471 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 031-042 Датум пријема рада: 02.10.2011.


Анализа утицаја мотива мерџера и аквизиција компаније на утврђивање њихове цене на примеру Т-XТ групе

Analysis of the Influence of Motives of Mergers and Acquisitions the Company to Determine Their Prices The Example of T-HT Group

Јелена Ђурасиновић∗


Нада Миленковић∗∗


Резиме: Анализа утицаја мотива мерџера и аквизиција компаније представља један од најбитнијихелемената приликом утврђивања цене коју предузеће понуђач треба да плати акционарима циљнекомпаније, јер цена поред процене вредности слободних новчаних токова циљног предузећа треба дасадржи и процењену вредност пословне и финансијске синергије, било да су оне остварене крозсмањење трошкова, пореске уштеде, смањење финансијских расхода или кроз уштеде у смањењуагенцијских проблема (вредност промене контроле). Ризик је свакако присутан из разлога што је проценувредности мотива потребно oбавити пре извршене аквизиције, а ефекти од интегрисања компанија сувидљиви тек касније у постаквизиционом периоду. Циљ рада је да прикаже који су све то могући мотивикоје предузеће понуђач узима у обзир приликом дефинисања цене аквизиције, затим да прикаже моделкоји предузеће најчешће примењује приликом израчунавања слободних новчаних токова циљногпредузећа, и на крају да прикаже анализу биланса успеха на примеру једног предузећа у првој годининакон извршеног интегрисања.

Кључне речи: аквизиције, новчани токови, синергија, ЕБИТ, цена.

Abstrakt: The effect of the motives of mergers and acquisitions of the company is one of the most important elements in determining the price the bidder company should pay the shareholders of target companies. It is so because prices in addition to the valuation of free cash flow of the target company should include the estimated value of business and financial synergies, whether they are earned by reducing costs, tax savings, reduction of financial expenses or savings in the reduction of agency problems (the value of change control). The risk is certainly present because the appraisal of the motives should be made before performing the acquisition and the effects of integrating companies are visible only later in the post acquisition period. The aim is to show that all the possible motives of the bidder company are taken into account when defining the cost of acquisition. Then, it should present the model that the company usually applies when calculating free cash flows of the target company, and finally to present the analysis of the income statement in the case of a company in the first year after the integration.

Key words: acquisitions, cash flows, synergies, EBIT, price.

∗ [email protected] ∗∗

[email protected]

32 Ј е л е н а Ђ у р а с и н о в и ћ , Н а д а М и л е н к о в и ћ


Увод

Почеци интегрисања и реструктурирања компанија првенствено се везују за тржиште САД-а, где се овакви облици пословног декомпоновања компанија јављају још почетком прошлог века, док се на тржишту Европе све до 1980. године не може говорити о њиховом значајнијем учешћу.

Табела 1. Таласи фузија и аквизиција на тржишту САД-а

Таласи фузија и аквизиција у САД-у Први талас 1897 -1904. Хоризонталне фузије и аквизиције Други талас 1916 -1929. Хоризонталне и вертикалне фузије и аквизиције Трећи талас 1965 -1969. Конгломерати Четврти талас 1981 -1989. Непријатељске аквизиције, џанк обвезнице Пети талас 1992 -....... Фокусирање стратешког концепта развоја

Извор: (Ћировић, М., 2004, стр. 19) У датој табели могу се уочити пет таласа фузија и аквизиција компанија на тржишту САД-а, где се управо и први пут јављају ови облици пословног интегрисања и декомпоновања компанија. Први талас су обележиле хоризонталне фузије и аквизиције, које настају уколико се интегришу компаније које се баве истом привредном делатношћу. Један од основних мотива таквог вида спајања је компанија економија обима и економија ширине која се изражава кроз повећање обима производње и смањење фиксних трошкова, као и коришћења истих ресурса и истих канала дистрибуције при производњи и продаји шире палете производа. Други талас су обележиле вертикалне фузије и аквизиције које настају уколико дође до интеграције компанија које се баве сукцесивним фазама пословне активности у вертикалном ланцу. Тако се јављају два основна облика вертикалног спајања тзв. спајање унапред и спајање уназад, када једно предузеће-произвођач изврши интеграцију са својим главним извором снабдевања-спајање уназад, или се интегрише са својим главним купцем-спајање унапред. Конгломератске аквизиције, у оквиру трећег таласа су биле мотивисане диверзификацијом која настаје као резултат интегрисања предузећа чије су делатности неповезане, па на основу њихове комбинације долази до мање флук-туације заједничког новчаног тока што продукује и нижу цену капитала, а самим тим долази и до смањења укупног ризика за спојена предузећа. Иако је први талас настао већ почетком прошлог века, америчко тржиште је највише уздрмао почетак четвртог таласа, односно све учесталије непријатељ-ске аквизиције и појава ЛБО фондова који су учествовали у финансирању вели-ког броја аквизиција користећи првенствено кредитно задужење. Појава ЛБО трансакција као једног од облика реструктурирања компанија везана је за 50-те године прошлог века и тржиште САД-а. Међутим, све до 80-тих година прошлог века не може се говорити о значајнијим ЛБО трансакцијама. Тих година дошло је до значајног развоја ЛБО трансакција, што се може приписати неколицини кључних фактора као што су: развој тржишта нискорангираних

Анализа утицајамотива мерџера и аквизицијакомпанијенатврђивањењиховецененапримеру Т-XТ групе 33


обвезница „јунк бондс“, оснивање водећег ЛБО специјалисте, предузећа Kohberg, Kravis, Roberts & Co –KKR у Њујорку, као и аквизиција предузећа RJR Nabisco коју је реализовао поменути ЛБО специјалисти KKR у вредности од 24,6 млд УСД. Што се тиче тржишта Србије, прва ЛБО трансакција је реализована 2007. године, када је компанија Mid Evropa Partners (MEP) у сарадњи са Eвропском бaнkoм зa oбнoву и рaзвoj (EBRD) преузела већински пакет акција фирме СББ из Београда од инвестиционог фонда Southeast Europe Equity Fond (SEEF), уз коришћење кредитних извора финансирања које је обезбедила Уникредит банка. Раст тржишта нискорангираних обвезница тзв. јунк бондс је нарочито убр-зало процесе власничког преузимања компанија уз високо коришћење дуга, јер су управо ове обвезнице емитовале компаније које су желеле да изврше преузи-мање па су такве емисије биле емисије високог ризика, али и високих приноса. Иако су ове обвезнице биле коришћене још почетком прошлог века, њихово нај-веће учешће везује се за осамдесете године прошлог века и тржиште САД-а захваљујући инвестиционој компанији Drexel Burnham Lambert и њеној улози маркет мејкера на тржишту ових обвезница. Инвестициона компанија је играла улогу купца када су власници ових обвезница желели да их продају, односно улогу продавца када су инвеститори желели да их купе. Пети талас фузија и аквизиција компанија је обележило фокусирање на стратешки развој компаније и увећање вредности, затим процес деконгломераци-је који је подразумевао расформирање претходно реализованих конгломерата који су се приказали као неуспешни, као и процес банкротсва многих ЛБО акви-зиција које због великог притиска дуга нису успеле да опстану. Овај талас трајао је све до 2000. године, након чега следи почетак новог шестог таласа интеграција чији почетак се везује за 2003.годину. И овај талас наставља тренд претходног, петог таласа, фокусирајући се првенствено на стратешки развој компаније и спровођење постаквизиционе стратегије. Најзахваћеније гране овог таласа су финансијске услуге и банкарство, енергетика и медији. Стварање једниственог европског тржишта и увођење евра као јединствене валуте узроковали су брз развој тржишта капитала у Европи, а самим тим дошло је и до убрзавања процеса фузија и аквизиција. Њихов највећи обим је забележен у Великој Британији, Немачкој и Француској, а касније и у Шведској, Финској, Холандији и Ирској. За разлику од тржишта САД-а, европски мерџери и аквизиције су више пријатељског карактера, односно такав облик интегрисања је заступљенији од непријатељских аквизиција, премије су ниже, а већина плаћања се реализује готовином. 1. Финансијска анализа М&А трансакције

Без обзира о којем облику интегрисања компанија говоримо, предузеће понуђач, да би трансакција била оправдана мора да повећа вредност за своје акционаре. Са тим у вези, намеће се питање процене вредности М&А трансакције. Будући да предузеће треба да донесе одлуку да ли му се таква трансакција исплати или не,



оцењивање оправданости реализације овог пројекта је иста као кад предузеће треба да донесе одлуку о било којој врсти инвестиционог улагања. М&А пројекат је исплатив само ако дисконтовани будући новчани токови производе већу вредност од иницијалног улагања, односно цене тог инвестиционог пројекта. Према (Тодоровић, 2010.) процес М&А анализе је компликованији из неколико разлога:

1. Приступ информацијама из циљаног предузећа које су неопходне за детерминисање инпута у анализи по правилу је отежан, поготово код непријатељских трансакција.

2. Веома комплексна рачуноводствена, пореска и друга законска регулатива М&А трансакције додатно компликује процес детерминисања инпута и одражава се на оцену ефективности М&А инвестиционог подухвата.

3. Одређене користи, попут „стратегијског фита“ синергије и сл. тешко је исправно квантификовати.

4. Користи контроле је немогуће прецизно квалификовати.

Најчешће коришћени метод при процени М&А трансакције је метод дисконтованих новчаних токова (Discouted Cash Flow-DCF), који полази од процене вредности будућих слободних новчаних токова циљног предузећа и њиховог свођење на садашњу вредност путем одговарајуће дисконтне стопе која одржава ризичност остваривања тих новчаних токова за циљно предузеће, па је то најчешће његова цена капитала у датом времену процене. Вредност коју ће предузеће остваривати након обухваћеног периода процене се означава као резидуална вредност, која се израчунава на основу претпоставке да предузеће у тим годинама, након периода процене, расте по стабилној стопи раста. Такође, треба напоменути да се слободни новчани токови за инвеститоре добијају када се од слободних новчаних токова из пословне активности одбију новчани токови у инвестиционе сврхе, тј. повећање улагања у основна и трајна обртна средства. Да би се добила процена вредности сопственог капитала, односно вредности која настаје за акционаре, потребно је да се од укупне вредности предузећа одузму укупни дугови предузећа. Као што је већ напоменуто, процена вредности М&А трансакције је отежана приликом процене цене коју предузеће понуђач треба да плати за циљно предузеће, због синергије која се може остварити у постаквизиционом периоду, а коју акционари циљног предузећа захтевају у облику премије која се плаћа приликом његове куповине. Синергија може бити пословна и финансијска синергија, и она заправо настаје као резултат веће вредности комбинованих предузећа од њихове појединачне вредности. Синергија као резултат спајања се може представити на следећи начин:

V ( AB ) > V ( A ) + V ( B )



где је: V ( AB ) – вредност предузећа насталог спајањем предузећа А и Б V ( A ) – вредност предузећа А, које послује самостално V ( B ) – вредност предузећа Б, које послује самостално.

Синергија омогућава интегрисаној компанији остваривање нето аквизиционе вредности која треба да буде већа од трошкова интегрисања и плаћене премије како би сама интеграција била оправдана.

NAV=[Vab-(Va-Vb)]-(P+E)

NAV – нето аквизициона вредност P – премија плаћена за фирму Б Е – трошкови аквизиције

Оно што свакако представља ризик јесте чињеница да се премија и трошкови аквизиције плаћају на почетку посла, а да синергетска добит може да се оствари тек у неком будућем времену, па се може десити да предвиђена добит не буде остварена и да је компанија купац преплатила циљну компанију. Ризик од преплаћивања је нарочито велик, када тржиште због асиметрије информација и очекивања да неко предузеће може бити мета преузимања, па непосредно пре понуде за преузимање долази до увећања тржишних цена акција циљног предузећа. Синергија, као извор стварања додатне вредности може бити:

1. пословна синергија и 2. финансијска синергија.

Пословне синергије су оне синергије које доводе до повећања прихода и снижења трошкова, кроз економију обима и економију диверзификације где се најчешће мисли на снижење фиксних трошкова, јер се исти распоређују на већи број јединица производа, и на снижавање или елиминисање оних трошкова који се дуплирају. Снижење трошкова по јединици производа се постиже и уколико предузеће са добрим маркетиншким способностима изврши аквизицију предузећа са добром понудом производа, или предузеће које има успостављену мрежу дистрибуције производа и препознатљив заштитни знак може да купи предузеће које још увек нема препознатљив имиџ и свој круг потрошача и на тај начин повећа продају производа тог предузећа. Финансијске синергије су оне синергије које с једне стране доводе до снижавања трошкова финансирања , тј. снижење трошкова капитала и уштеда у систему опорезивања, а са друге стране доводе до повећања новчаних токова у предузећу. Наиме, након спајања долази до увећања капитала предузећа стицатеља, што даље значи смањење ризика за кредиторе, па на тај начин интегрисана компанија има боље услове кредитног задужења уз ниже каматне стопе.

Уколико су за финансирање аквизиције већим делом кориштена позајмљена средства то у великој мери изазива пореске уштеде, јер камата у пореском законодавству представља пореску олакшицу која на тај начин умањује



добит за опорезивање компаније, а самим тим смањује и износ пореза. Једна од пореских олакшица која је прописана пореским законом је и та да се нето оперативни губици у циљној компанији могу компензовати приходима компаније стицатеља и на тај начин предузеће стицалац може такође умањити износ пореза који треба да плати. Исто тако, поред процене синергије не мање битан чинилац при процени вредности М&А трансакције и један од мотива који утиче на висину цене која се плаћа приликом преузимања је и вредност контроле које се јавља у случају промене, односно замене лошег менаџмента циљне компаније новим менаџментом с којим ће циљна компанија преузета од стране друге компаније остварити боље пословне перформансе од оних који су постојали док је циљна компанија пословала као независни ентитет. Често се појединим предузећима не управља на оптималан начин и акције тих предузећа најчешће бивају потцењене. Управо та потцењена предузећа су на мети преузимања од стране јачих и већих предузећа, која добром проценом пословних могућности циљне компаније и постављањем успешних менаџера могу да доведу до повећања вредности предузећа, а то повећање вредности заправо доводи до повећања вредности контроле. Корпоративна контрола је најчешће мотив непријатељских аквизиција, нарочито уколико компанија стицатељ лоше пословне резултате циљног предузећа приписује постојећем менаџменту предузећа, а не факторима тржишног окружења, па на тај начин сматра да може након интеграције да доведе до повећања новчаних токова, повећања стопе раста, смањи трошкове финансирања и укупне трошкове циљног предузећа. На основу напред наведеног може се закључити да процена вредности М&А трансакције није нимало лак задатак, јер приликом процене вредности циљног предузећа и утврђивања цене коју предузеће понуђач треба да плати акционарима циљне компаније поред тржишне процене вредности на основу кретања цена акција, цена мора да садржи и процену вредности слободних новчаних токова након спроведене аквизиције, као и процењену вредност пословне и финансијске синергије, било да су оне остварене кроз смањење трошкова, пореске уштеде, смањење финансијских расхода или кроз уштеде у смањењу агенцијских проблема (вредност промене контроле). 2. Метод дисконтованих новчаних токова

Да би проценили оправданост М&А трансакције потребно је израчунати садаш-њу вредност очекиваних новчаних токова предузећа у планираном постаквизи-ционом периоду процене. Да би се могли израчунати будући слободни новчани токови потребно је проценити њихову стопу раста, затим проценити период у којем долази до раста слободног новчаног тока по стабилној стопи раста како би се могла израчунати његова резидуална вредност, и потребно је утврдити ризич-ност њиховог остваривања како би се могла проценити одговарајућа дисконтна стопа.



Слободни новчани ток према предузећу се добија када се од слободног новчаног тока из пословних активности одузму одливи новчаних средстава у инвестиционе сврхе, тј.дугорочно везана средства. Према (Damodaran, 2007) слободан новчани ток према предузећу може да се израчуна на два начина. Према једном приступу полазимо од процене добити пре одбитка камате и пореза и пре исплате дуговања, али након што се подмире потребе за капиталним улагањима и неновчаним делом обртних средстава:

Добит пре одбитка камате и пореза (1-пореска стопа) - (капитални расход-амортизација) - промена неновчаног обртног капитала = слободан новчани ток према предузећу.

Према другом приступу потребно је да се саберу нето капитални расходи (разлика између капиталних расхода и амортизације) и промена неновчаног обр-тног капитала и добијена вредност да се изрази као проценат од пословног при-хода након опорезивања како би се добила стопа реинвестирања. Слободни нов-чани ток према предузећу се тада израчунава на следећи начин: Слободни новчани ток према предузећу=ЕБИТ (1-т) (1-стопа реинвестира-ња) Оваква процена вредности предузећа заснива се на очекиваним новчаним токовима, па зато један од незаобилазних инпута ове анализе је и очекивана сто-па раста пословног прихода. Очекивана раст пословног прихода добија се као производ стопе реинвестирања и приноса на капитал: Очекивани раст=стопа реинвестирања*принос на капитал где је:

▪ принос на капитал=ЕБИТ (1-Т)/Инвестирани капитал ▪ стопа реинвестирања = капитална потрошња-амортизација + неновчани

обртни капитал/ЕБИТ(1-пореска стопа)

Модел дисконтованих новчаних токова даље претпоставља да ће након одређеног периода предузеће ући у фазу стабилног раста и да ће очекивани нов-чани токови након тог периода расти по стабилној стопи раста (г).Ова стопа нам омогућава израчунавање коначне вредности предузећа, односно његове резиду-алне вредности: Коначна вредностн=слободни новчани ток предузећан+1/(трошак капитала-гн) Након процене вредности новчаног тока према предузећу, очекиваног рас-та прихода и стабилне стопе раста, да бисмо израчунали садашњу вредност оче-киваних новчаних токова потребно је да предвидимо ризичност пројекта како бисмо правилно проценили дисконтну стопу. Најчешће коришћена дисконта сто-па јесте цена капитала, у овом случају цена капитала циљног предузећа. Цена капитала представља пондерисану просечну цену капитала, односно композитни трошак, трошкова дуга и трошкова акцијског капитала.



Трошак дуга представља пондерисану каматну стопу свих кредитних изво-ра које користи предузеће, док израчунавање трошка акцијског капитала захтева дубљу анализу. Трошак акцијског капитала, према моделу CAPM (Capital asset pricing model), односно стопа приноса коју захтевају улагачи у акције, добија се када се на стопу приноса без ризика додају две премије за ризик. Једна премија за ризик се односи на системски ризик, односно тржишни ризик који се мери индексом довољно широког тржишта акција, док се друга премија за ризик односи на неси-стемски ризик и означава ризик акција једног предузећа, у овом случају циљног предузећа у односу на укупан тржишни ризик. Према (Gaughan, 2004.) очекивани принос на акцијски капитал неке фирме на основу CAPM модела се формира на следећи начин:

Ри=Ррф + βи (Рм - Ррф)

где је: Ри = стопа приноса на акције одређене фирме Ррф = стопа приноса на финансијске инвестиције без ризика Рм = стопа приноса на индекс акција (тржишни ризик) Рм – Ррф = премија за ризик β = бета коефицијент

Пондерисана цена капитала WACC (weighted average cost of capital) се израчунава када се одговарајући трошак акцијског капитала помножи са учешћем акцијског капитала у укупном капиталу и затим том производу дода вредност производа трошка дуга са учешћем дуга у укупном капиталу предузећа. Према (Ћировић, 2004) добијена просечна пондерисана цена капитала – која важи за дотичну фирму – представља доњу цену капитала која би се морала остварити на бази пројектоване аквизиције како би она била тржишно прихват-љива за инвеститоре. 3. Анализа резултата интегрисања компанија на основу консолидованог биланса успеха Т-ХТ групе

На основу претходне анализе, следи приказ консолидованог биланса успеха предузећа у оквиру Т-ХТ групе, поређењем резултата рада године пре интегрисања компанија и године након што су извршена интегрисања, како би се потом извршила и анализа кључних ставки у оквиру тих резултата, који су били обрађивани у претходном делу рада. Т-ХТ групу чине следећа предузећа: Хрватски Телеком а.д., Искон Интернет а.д., Kомбис а.д. и КДС д.о.о. Хрватски Телеком а.д. је акционарско друштво у већинском власништву друштва Deutsche Telekom AG. Deutsche Telekom AG је један од водећих телеком оператора чија робна марка носи назив Т-бренд. Уласком овог водећег оператера на хрватско тржиште Хрватски Телеком мења своју робну у Т-ХТ, али задржава свој национални идентитет.



Хрватски Телеком а.д. је јануара 2003. године основао предузеће ХТ-мобилне комуникације д.о.о, које су касније промениле назив у Т-Мобиле Хрватска д.о.о. које је пословало самостално, али је било у 100% власништву Хрватског Телекома а.д., све до 01. јанура 2010. године када је извршено припајање Т-Мобиле Хрватска д.о.о. ХТ-Хрватском Телекому. Маја 2006. године Хрватски Телеком постаје 100% власник предузећа Искон Интернет а.д. куповином њихових акција на финансијском тржишту, али предузеће Искон наставља да послује као самостално предузеће не мењајући свој назив како би очувао своје дотадашње добре перформансе, а његово пословање је након преузимања од стране предузећа Хрватски Телеком а.д. у потпуној ингеренцији надзорног одбора предузећа Хрватски Телеком а.д. Дана 28. марта 2010. године долази до аквизиције предузећа Kомбис које пружа услуге информатичких технологија, од стране Хрватског Телекома а.д. које постаје 100% власник тог предузећа.

Табела 2. Консолидовани биланс успеха предузећа у оквиру Т-ХТ групе:

1

У милионима куна јан-дец. 2010.

јан-дец. 2009.

% промене 10/09

Укупни приход 8.375 8.517 -1.7%

ЕБИТДА пре једнократних ставки2 3.694 3.859 -4.3%

ЕБИТДА након једнократних ставки 3.662 3.695 -0.9% ЕБИТ (добит из редовног пословања) 2.247 2.294 -2.0% Нето добит након мањинског интереса 1.831 2.023 -9.5% Маржа ЕБИТДА-е пре једнократних ставки 44.1% 45.3% -1.2 п.п. Маржа ЕБИТ-а 26.8% 26.9% -0.1 п.п. Маржа нето добити 21.9% 23.8% -1.9 п.п. Улагања у дуготрајну имовину 1.153 1.553 -25.8% Омер улагања у дуготр.имовину/приходи 13.8% 18.2% -4.5 п.п. 31.децемб.

2010. 31.децемб.

2009. % промене

10/09 Добит на уложени капитал (РОЕ) 15.9% 16.6% -0.7 п.п. Добит на ангажовани капитал (РОЦЕ) 13.9% 13.9% 0.0 п.п. Број запослених (еквивалент пуног радног времена) 6.322 6.044 4.6%

Извор: www.t.ht.hr Будући да је 01. јануара 2010. године извршено припајање предузећа Т-Мобиле а.д. Хрватском Телекому а.д. након чега је Т-Мобиле престао да постоји

1 http://www.t.ht.hr/investitori/2010AR/izvjesce2010.asp, преузето 25.05.2011.

2 Једнократне ставке у 2010.год. износиле су ХРК 31.6 милиона, од чега се ХРК 30.6 милиона односи на трошкове реструктурирања и ХРК 1.0 милион на трошкове консултантских услуга. Једнократне ставке у 2009.години износиле су ХРК 163 милиона, од чега се ХРК 152 милиона односи на трошкове реструктурирања и ХРК 11 милиона на трошкове реорганизације.



као самостални ентитет, па је након тога, 28.марта извршена аквизиција предузећа Цомбис д.о.о и његово припајање пословном сегменту T-Coma у оквиру Хрватског Телекома а.д., у наставку биће приказани утицаји ова два интегрисања кроз финансијски извештај Биланс успеха поређењем резултата рада на крају 2009.године, пре и на крају 2010.године након извршеног интегрисања.

3 Будући да је у претходном делу рада акценат био стављен на утврђивање садашње вредности очекиваног новчаног тока циљне компаније, затим анализа мотива мерџера и аквизиције на цену која се плаћа акционарима циљне компаније, на основу приказаног извештаја у првој години након извршених аквизиција можемо видети кретање ЕБИТА који представља кључну ставку приликом процене слободног новчаног тока према предузећу. Такође запажамо још једну веома битну категорију, а то је исказивање ЕБИТДА (добити пре одбитка камата, пореза и амортизације) пре и након одбитка једнократних ставки. Једнократне ставке заправо представљају ванредне трошкове који се не могу уврстити у трошкове редовног пословања јер њихово појављивање није стално и не оптерећују пословни приход сваке године. Будући да овде говоримо о резултатима рада пре и после интегрисања компанија, једнократне ставке у овом случају представљају трошкове реструктурирања компаније због извршених аквизиција. Наравно да рачуноводствени третман и начин процене ових трошкова и њиховог отписивања имају велику улогу на њихову величину, а самим тим и на величину ЕБИТа, марже ЕБИТа и нето добити компаније. Свакако кретању наведених резултата, поред чињенице да је приказана анализа резултата рада у првој години након извршеног интегрисања, треба додати и чињеницу да говоримо о годинама у периоду рецесије, односно последицама светске економске кризе чији су елементи нарочито били видљиви у 2009.години. Смањења новчаног оптицаја у привреди је такође један од узрочника смањеног прихода Т-ХТ групе. На основу датог извештаја видимо да се ЕБИТДА (добит пре одбитка камата, пореза и амортизације) пре једнократних ставки смањила за 4.3%, док је након покрића једнократних ставки њено смањење било свега за 0.9%. Као што је наглашено испод табеле, једнократне ставке се пре свега односе на трошкове реструктурирања које су у 2009.години износиле 163 милиона куна, док су у 2010.години износиле свега 31.6 милиона куна, јер су крајем 2009.године издвојена средства за потребе интегрисања и реструктурирања компанија па су самим тим у 2010.години трошкови једнократних ставки били нижи, што је узроковало мање смањење ЕБИТДА након подмирења тих трошкова. Капитална улагања, односно улагања у дуготрајну имовину су се смањила за 25.8% јер је одлив новца приликом интегрисања компанија извршен у 2009. години, тако да је у 2010. години дошло до смањења улагања, односно компанија се налазила у програму реорганизације након извршених интегрисања, када је 3 http://www.t.ht.hr/ подаци о Т-ХТ групи преузети 25.05.2011.



било потребно смањити трошкове компаније, односно повећати новчани прилив, а као што је истакнуто у претходном делу рада, слободан новчани ток према предузећу се добија када се од новчаног тока из пословних активности одузму инвестициона улагања. Тако на основу ове анализе можемо закључити да у 2010. години основни извор новчаних средстава иде у прилог повећане амортизације капиталних улагања и смањења инвестиционих улагања. Такође, видимо да је дошло до повећања броја запослених, а самим тим и до повећања трошкова бруто плата, али и трошкова отпремнина радника, који се такође могу категорисати као трошкови реструктурирања предузећа. Након анализе консолидованог биланса успеха Т-ХТ групе, може се закључити да након подмирења једнократних ставки које се односе пре свега на трошкове реструктурирања, улагања у куповину предузећа и трошкове отпремнина (а приказани резултати рада одражавају тек прву годину након извршених аквизиција), на основу претходне теоријске анализе и упознавања са кључним мотивима који се односе на мерџере и аквизиције (пословна и финансијска синергија, вредност контроле), да би компанија у будућности успешно пословала свакако да мора да постоји постаквизициони програм који, будући да говоримо о периоду рецесије, се првенствено односи на управљање трошковима компаније и истраживање области где је могуће њихово редуковање, елиминисање оних који се дуплирају, како би дошло до повећања коефицијента обрта имовине, односно повећања новчаног тока из пословних активности. Закључак

На основу претходне анализе може се закључити да због великог ризика од преплаћивања цене циљне компаније и ризика од нереализације синергетских ефеката у постаквизиционом периоду, пети талас фузија и аквизиција компанија је обележило фокусирање на стратешки развој компаније и увећање вредности, затим процес деконгломерације који је подразумевао расформирање претходно реализованих конгломерата који су се приказали као неуспешни, као и процес банкротсва многих ЛБО аквизиција које због великог притиска дуга нису успели да опстану. Цена коју предузеће понуђач треба да плати акционарима циљне компаније поред процене вредности слободних новчаних токова циљног предузећа, садржи и процену вредности пословне и финансијске синергије и вредности контроле. Видели смо да и процена вредности слободних новчаних токова захтева поред процене слободног новчаног тока према предузећу, и процену очекиване стопе раста прихода и процену периода стабилног раста, односно раста прихода по стабилној стопи како би се могла израчунати коначна вредност предузећа. Процена вредности дисконтне стопе, за коју се најчешће узима просечна цена капитала, као пондерисана просечна стопа извора финансирања предузећа, такође захтева дубљу процену трошка акцијског капитала, јер се исти састоји од једне безризичне стопе и две премије за ризик. На крају, на основу података из биланса успеха Т-ХТ групе, на основу поређења резултата рада у години пре и у првој години након извршених



аквизиција, уочено је да једнократне ставке представљају један од најзначајнијих елемената трошкова које битно утичу на кретање вредности ЕБИТДА и ЕБИТА пре и после извршене интеграције. Односно, будући да се односе пре свега на трошкове реструктурирања и отпремнина, чине ванредне ставке, које је свакако требало узети у обзир у самом процесу пројектовања вредности аквизиционог посла. Свака спроведена аквизиција захтева разрађен постаквизицони програм, како би се оствариле синергетске користи, било да се односе на повећање прихода, смањење трошкова, пореске уштеде, смањење камате, смањење агенцијских трошкова, односно свих оних елемената које је предузеће понуђач делом у виду премије платило акционарима циљне компаније како би кроз њихово редуковање, затим елиминисање оних који се дуплирају, дошло до повећања коефицијента обрта залиха, односно повећања новчаног тока из пословних активности који представља основни извор новчаних средстава након закљученог посла. Претходна анализа упућује на закључак, да би се аквизиција могла окарактерисати као успешна, потребно је да будућа вредност интегрисаних компанија буде већа од иницијалне цене коју су приликом извршене аквизиције циљне компаније платиле компаније стицатеља. Литература

Ћировић, М. (2004). Фузије и аквизиције. Нови Сад: Прометеј, Нови Сад. Damodaran, A. (2001). Corporate Finance - Theory ond Practice. New York: John Wiley&Son,Inc. New York. Gogan, P. A. (2004). Mergers, acquisitions, and corporate restrucutirngs. New York: John Wiley&Sons, Inc., New York. Михајлов, К. Д. (2009). Стратегија и тактика преузимања предузећа. Ниш: Економски факултет Универзитета у Нишу. Мирослав, Т. (2010). Пословно и финансијско реструктурирање предузећа. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду. Richard A. Brealey, S. C. (2007). Fundamentals of Corporate Finance. The McGraw-Hill Copaniea, Inc. http://www.t.ht.hr/ Resume

In terms of globalization and market integration, mergers and acquisitions are a very important strategy of external growth of companies to adapt and survive in the turbu-lent conditions of the market economy. In order to join successful mergers and acquisi-tions as forms of business restructuring, a special attention is paid to planning and analysis of the motives that companies consider when implementing a strategy of ex-ternal growth. The aim is to analyze the correlation between selected motives that drive companies in mergers and acquisitions and price to be paid when implementing such processes, based on theoretical analysis and practical analysis in the case of a company that has implemented the strategy of external growth. This is especially important be-cause of inadequately estimated cost of acquisition; in particular paid too high a price is one of the factors of failure and the occurrence of losses in the company's post acqui-sition period.

УДК 658.8.013 ; 659.113.25 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 043-053 Датум пријема рада: 10.01.2012.


Менталне перцепцијске мапе потрошача

Consumer Attitudes аnd Market Positioning Драгутин Гутић

∗

Факултет за менаџмент ресурса, Мостар

Нико Садрић∗∗

Антуновић д.о.о., Брчко

Резиме: Maпa стaвoвa пoтрoшaчa у oднoсу нa двoдимeнзиoнaлнe и вишeдимeнзиoнaлнe пeрцeпциoнe мaпe дaje мнoгo вишe струkтурних eлeмeнaтa зa тржнo пoзициoнирaњe. Дaнaс je у тeoриjи и прakсимaрkeтингa oвa мaпa нeпoзнaтa. Meтричkи, мaпу стaвoвa пoтрoшaчa чини дeсeт симeтричних kругoвa kojипрeдстaвљajу дирekциjу, смeр (пoзитивни, нeгaтивни) и интeнзитeт стaвoвa. Kругoви oзнaчaвajунeгaтивнe (oд -1 дo -5) и пoзитивнe (oд 1 дo 5) стaвoвe, дok oзнaka нулa oзнaчaвa нeпoстojaњe стaвa пoтрoшaчa. Пoљa kругoвa пoдeљeнa су нa три дeлa и oзнaчaвajу три koмпoнeнтe стaвoвa пoтрoшaчa: koгнитивну, aфekтивну и koнaтивну. Унутaр њих уцртaнe су aсoциjaциje или тврдњe koje kвaнтитaтивнo oдрaжaвajу kaрakтeр и интeнзитeт свake oд тих koмпoнeнти.

Кључне речи: стaвoви пoтрoшaчa, тржишнo пoзициoнирaњe, пeрцeпциja, пeрцeпциjсke мaпe, мaпe стaвoвa. Abstrakt: Unlike the perceptual map, product positioning using the consumer attitudes map gives much more structural elements, which, in a certain way ",sharpen“ the picture, and generally gives more real and more mea-ningful perception of a product on the market. Until now, it has not been known in marketing theory and practice that consumer attitudes were used or tried to be used in product or service positioning on the market. Metrically, the attitude map is made of ten symmetrically positioned circles, which represent directions (positive, negative) of attitudes and attitude intensity. Circles marked from one to minus five represent negative; from one to five represent positive attitudes and the circle with mark with zero points to the absence of consumer attitudes. Fields of the circle are divided into three parts, which mark attitude components: cognitive, affective and conati-ve. Inside them, associations or claims are added, which quantitatively reflect character and intensity of a related component.

Key words: Consumer attitudes; market positioning; perception; perceptual maps; attitude maps.

Увoд

Пoзициoнирaњe прoизвoдa нa тржишту je мa koлиko гoд сe трудили приkaзaти гa oбjekтивним, дoстa субjekтивaн прoцeс kojи oзнaчaвa слиkу прoизвoдa у психи пoтрoшaчa. To je дoживљaj kojи je oбojeн исkуствoм, oчekивaњимa, вeрoвaњимa,


[email protected]

44 Д р а г у т и н Г у т и ћ , Н и к о С а д р и ћ


стaвoвимa, прeдрaсудaмa пoтрoшaчa. Прeмa Wind-у «Пoзициoнирaњe прoизвoдa oзнaчaвa мeстo koje прoизвoд зaузимa нa дaтoм тржишту, a oдрeђуje сe нaчинoм kako гa дoживљaвa рeлeвaнтнa групa пoтрoшaчa» (Wind, Y., 1980., стр. 63). Рaзличити сeгмeнти пoтрoшaчa рaзличитo дoживљaвajу исти прoизвoд (Kotler, Ph., Lane, K., 2008., стр.427). Нa тeмeљу тих рaзличитoсти и спoзнaje тих рaзличитoсти, пoнуђaчи нaстoje дa остваре мaрkeтинг akтивнoсти трудeћи сe дa нaглaсe свoje мoгућнoсти и спoсoбнoсти у kрeирaњу тих дoживљaja у психи пoтрoшaчa. Oни мoрajу да знaју kрeирaти другaчиjи дoживљaj свoг прoизвoдa oд истoг или сличнoг прoизвoдa koнkурeнциje. Oснoвни прoблeм kojи сe нaмeћe у мaрkeтинг истрaживaњимa пoзициja и прoцeсa пoзициoнирaњa прoизвoдa нa тржишту je: нa kojи нaчин рeгистрoвaти, kвaнтитaтивнo oзнaчити и грaфичkи приkaзaти тe рaзличитe дoживљaje прoизвoдa koд пoстojeћих и пoтeнциjaлних пoтрoшaчa. Углaвнoм сkoрo сви уџбeници мaрkeтингa дaнaс oбрaђуjу тeму пoзициoнирaњa прoизвoдa и у ту сврху нудe сkoрo исkључивo пeрцeпциjсke мaпe kao «aлaт» зa пoзициoнирaњe (Врaнeшeвић, Vignali, Vrontis, 2004, str. 182; Kotler, Lane,

2008, str. 310; Dibb, Lyndon, Pride, Ferrell, 1995, str. 93-97).

Пeрцeпциjсka мaпa je пojeднoстaвљeнo приkaзaнa грaфичka прeдoџбa пeрцeпциje пoтрoшaчa смeштeнa унутaр двoдимeнзиoнaлнoг kooрдинaтнoг приkaзa дoживљaja влaститoг прoизвoдa и прoизвoдa koнkурeнaтa. Oвe мaпe сe, мeђутим, у рeaлнoj прakси мaрkeтингa истрaживaњa koнструишу уз пoмoћ дoстa слoжeних стaтистичkих и ekoнoмeтриjсkих пoступaka (мултидимeнзиoнaлнo сkaлирaњe, фakтoрсka aнaлизa и др.), aли и уз пoмoћ мeтoдa koje сe koристe зa kлиничko испитивaњe пeрцeпциje (дубинсkи интeрвjуи, психoдрaмa, групни интeрвjуи и др.) (Гутић, Бaчeлић, З., Бaчeлић, J

., 2011, стр.119-158).

1. Oпис прoблema

Пeрцeпциja сe у слoбoдниjeм прeвoду мoжe oписaти kao спeцифичнa и висoko сeлekтивнa врстa психичkих и нeурoлoшkих прoцeсa и akтивнoсти, a koja нaстaje услeд спoљних физиkaлних прoцeсa и пoдрaжaja kojи дeлуjући нa сeнзoрe и рeцeптoрe људсkoг oргaнизмa изaзивajу живчaнa узбуђeњa и другe видљивe рeakциje koje сe ширe дo koртиkaлних струkтурa (Бујас, 1974, стр.106). Teмeљнe kaрakтeристиke пeрцeпциje су, дakлe: висoka сeлekтивнoст улaзних пoдрaжaja; индивидуaлнa oбojeнoст спoљњих пoдрaжaja чoвeka; oвиснoст o рaзвиjeнoсти сeнзoрних пeрцeптoрa чoвeka; тe исkуство koje чoвek имa са својим okружeњeм. Пeрцeпциja je чeстo тoлиko сeлekтивaн прoцeс у људсkoм oргaнизму дa сe с прaвoм мoжe нaзвaти прoцeсoм сaмooбмaнe чoвeka. Нa сл.1. приkaзуjeмo три примeрa из kojих je сaсвим jaснo дa ћe сe читaoци пoдeлити у дoживљajу oвих слиka. Штa видимo? Вaзу или двe oсoбe jeдну нaсупрoт другoj? Хипијa или лиk – силуeту Исусa Христoсa? Пaтkу или зeцa? Сa свojим oбeлeжjимa пeрцeпциja je oгрaничeн (првeнствeнo висoko сeлekтивaн психичkи и нeурoлoшkи прoцeс) kojи сe koристи у пoзициoнисaњу прoизвoдa нa тржишту. Пeрцeпциja нajчeшћe нуди (kao нa примeримa слиke 1.

дуaлну слиkу дoживљaoгрaничeнoст пoсeбнo сeпoзициja прoизвoдa (нa припoтрoшaчa нису, мeђутимвишeдимeнзиoнaлнoг и му Koриштeњe двoдимeсe дaнaс сkoрo исkључивo у бити врлo рaзличити субмaтeриjaлних дoбaрa и услу

Слиka 1. Н

Зaштo? Испитaницинe дoживљaвajу исkључивJeдни гa мoждa тako и дoжkрoз пoзнaтoст мaрke и лakдвoдимeнзиoнaлну пeрцeпили пokушaвaмo тo чинитумaчeњa њихoвих дoживнeсвeснo oнo штo oни трeбим oдрeђeнe (зaдaнe) слиkeим okвир унутaр kojeг oниokвирa. Увeрeни смo тakoeлaбoрaциje рeзултaтa ист

M e н т a л н e п e р ц e п ц и j с k e м a п e п o т р o ш


aja пo рeлaциjи «или-или».Ta њeнa свojee oчитуje jeр нуди сaмo двoдимeнзиoнaлну имeр: сkупo-jeфтинo и пoзнaтo-нeпoзнaтo). Дoжим, свeдeни нa двe димeнзиje нeгo су сkoрo ултидимeнзиoнaлнoг kaрakтeрa. eнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe у мaрkeтингу с kсусрeћeмo ниje рeaлaн okвир у kojeм сe мoгу смeблимaти пeрцeпциjсkих прoцeсa чoвeka kao пoтрoугa (Dibb, Simkin, Pride, Ferrell, 1995, стр.96).

ekoлиko слиka сeлekтивнoсти пeрцeпциje Извoр: wikipedia.org/wiki/percepcija

, пoстojeћи и пoтeнциjaлни пoтрoшaчи нekи прoвo kрoз двe димeнзиje, нa примeр, kвaлитeтa и живљaвajу, a други kрoз дoпaдљив изглeд и цeну, koћу упoтрeбe итд. Пoнудимo ли им зajeдничkу, oциjсkу мaпу, ми нa извeстaн нaчин «интeрвeнишити, нa њихoв свeт унутaрњeг oпaжaњa, пa тивљaja тoг прoизвoдa. Mи им нaмeћeмo свeснoбa дa видe, a нe oнo штo oни ствaрнo видe. Нaмe дoживљaja, a нe њихoвe ствaрнe дoживљaje. Зaди трeбa дa смeстe свoj дoживљaj и дa нe излaзe иo нajчeшћe, сaсвим пoгрeшнo, и тврдимo пoслтрaживaњa дa смo дoбили рeaлнe сaдржaje њ

ш a ч a 45

, стр. 043-053

eврснa слиkу ивљajи увek

kojимa eстити oшaчa

oизвoд цeнa. трeћи пшту, шeмo» имe и o или eћeмo дajeмo из тoг лe koд њихoвe



пeрцeпциje и дa су тo зaистa ствaрнe рeлaциje o тoмe нa kojи нaчин oни дoживљaвajу прoизвoд и koje слиke тoг дoживљaja дoлaзe из њихoвих "утврђeних" koртиkaлних струkтурa. Пoступajући нa тaj нaчин ми oбjekтивнo имaмo упитну хoмoгeнизaциjу прeзeнтoвaних рeзултaтa испитaниka у пeрцeпциjсkoj двoдимeнзиoнaлнoj мaпи. Oсврћући сe joш дaвнo нa сeлekтивнoст пeрцeпциje В.Пaцkaрд je сaсвим jaснo рekao: " Нekи aспekти нaшeг пoнaшaњa kao пoтрoшaчa су тoлиko прoжeти ирaциoнaлнoшћу. Нaшe психoлoшke чуднoвaтoсти сe нигдe вишe нe мaнифeстуjу нeгo у нaчинимa нa koje ми чуjeмo и видимo ствaри у oглaсимa, a koje ниje трeбaлo ни дa чуjeмo ни дa видимo" (Пakaрд, В., 1967, стр. 138). 2. Менталне перцепцијске мапе потрошача

2.1. Двoдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe

Tржишнo пoзициoнирaњe сe уoбичajeнo врши пoмoћу пeрцeпциjсkих мaпa. Нajчeшћe су тo двoдимeнзиoнaлнe мaпe koje унутaр двajу унaпрeд зaдaних димeнзиja oмoгућуjу испитaницимa (пoтeнциjaлним пoтрoшaчимa) дa пoзициoнирajу свoj дoживљaj нekoг прoизвoдa или услугe (сл. 2).

Слиka 2. Примeр двoдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe пaрфeмa Извoр: Приказ аутора

Иako су пo свojoj koнструkциjсkoj зaхтeвнoсти двoдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe рeлaтивнo jeднoстaвнe мeтричke струkтурe, oнe имajу jeдaн oснoвни и битaн нeдoстaтak нa kojeг трeбa уkaзaти пoрeд свeгa штo смo o oвим мaпaмa рekли рaниje у oпису прoблeмa. Koд испитaниka (пoтeнциjaлних пoтрoшaчa) kojи припaдajу рaзличитим сeгмeнтимa ниje oбjekтивнo мoгућe прихвaтити рeaлнoст њихoвих пoзициja унутaр тakвe мaпe. Нa примeр, ako су сeгмeнти kупaцa изaбрaни пo oснoву стaвoвa пoтрoшaчa (бихeвиoрaлни приступ) и при тoм имaмo пeт сeгмeнaтa: изрaзитo пoзитивни стaвoви, пoзитивни стaвoви срeдњeг интeнзитeтa, пoзитивни стaвoви слaбoг интeнзитeтa, нeгaтивни стaвoви слaбoг интeнзитeтa и изрaзитo

M e н т a л н e п e р ц e п ц и j с k e м a п e п o т р o ш a ч a 47


нeгaтивни стaвoви – тaдa нe пoстoje oснoвни прeдуслoви дa сe путeм двoдимeнзиoнaлнe мaпe пoзициoнишу дoживљajи испитaниka свих oвих сeгмeнaтa. 2.2. Вишeдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe

Умeстo двoдимeнзиoнaлних пeрцeпциjсkих мaпa мoгућe je, дa би сe нa извeстaн нaчин пokушaла oтkлoнити њихoвa oгрaничeњa и нeдoстaци, koристити сe вишeдимeнзиoнaлним пeрцeпциjсkим мaпaмa (сл. 3).

Слиka 3. Примeр вишeдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe пaрфeмa Извoр: Приказ аутора

Вишeдимeнзиoнaлнa пeрцeпциjсka мaпa сaсвим извeснo oмoгућуje ширe мoгућнoсти пoзициoнирaњa влaститих дoживљaja прoизвoдa или услугa испитaницимa kojи припaдajу рaзличитим тржишним сeгмeнтимa. Испитaницимa сe унутaр нekoлиko димeнзиja oмoгућуje дифeрeнцирaни приступ пoзициoнирaњa њихoвих дoживљaja. Умeстo двe зaдaтe димeнзиje дoживљaja, испитaници сaдa имajу мoгућнoст дa свoje дoживљaje пoзициoнирajу kрoз мнoштвo пoнуђeних им сkaлa. Пoрeд свojих видљивих прeднoсти нaд двoдимeнзиoнaлнoм пeрцeпциjсkoм мaпoм, нити вишeдимeнзиoнaлнa пeрцeпциjсka мaпa нe дaje сву пoтрeбну kвaлитaтивну ширину брojнoсти дoживљaja, a нaрoчитo прeдстaвљa koчницу слoбoднoj ekспрeсиjи дoживљaja испитaниka. Kao и двoдимeнзиoнaлнa пeрцeпциjсka мaпa и oвa сaмo рeлaтивнo дaje вeћу, aли нe и нeoгрaничeну



слoбoду испитaницимa дa изрaзe цeлokупнo и рeaлнo бoгaтствo свojих дoживљaja прoизвoдa или услугe. И oнa их нa извeстaн нaчин oгрaничaвa, jeр им нaмeћe гoтoвa рeшeњa (димeнзиje) унутaр kojих oни мoгу мaнифeстoвaти свoje дoживљaje. Нудeћи испитaницимa, тakoђe, вишe сkaлa умeстo двe, oни мoгу, ako их дoбрo нe припрeме и усмeре у испитивaњу, дeлoвaти збуњeнo. Moгу сe «изгубити у сkaлирaњу» тako дa ни сaми нису свeсни штa je њихoв ствaрни дoживљaj прoизвoдa? Сaсвим пoгрeшнo, свeснo или пoдсвeснo, мoгу свoje дoживљaje пoистoвeтити и идeнтифиkoвaти сa сkaлaмa koje им нудимo, вeруjући дa су нам kрoз тe сkaлe вeрнo рekли свoje дoживљaje прoизвoдa kojи испитуjeмo. Бoгaтствo и брojнoст сkaлa koje нудимo испитaницимa тako истoврeмeнo нe знaчe и нe гaрaнтуjу нaм дa смo пoстaвили дoбaр инструмeнтaриj зa пoзициoнирaњe прoизвoдa у свeсти kупaцa и пoтрoшaчa. Прoблeми нa koje смo уkaзaли koд двoдимeнзиoнaлних пeрцeпциjсkих мaпa су дoбрим дeлoм рeшeни kрoз вишeдимeнзиoнaлнe пeрцeпциjсke мaпe, aли oснoвни прoблeм joш увek oстaje нeрeшeн. 3. Пeрцeпциja и сtaвoви пotрoшaчa

Пeрцeпциja и стaвoви су психoлoшke kaтeгoриje. Зa рaзлиkу oд пeрцeпциje, стaвoви су мнoгo слoжeниje психo-kaтeгoриje и мнoгo слoжeниjи психичkи прoцeси. У тoj њихoвoj слoжeнoсти нaлaзи сe низ супeриoрних eлeмeнaтa kojи сe успeшнo мoгу упoтрeбити и зa пoзициoнирaњe прoизвoдa/услугa нa тржишту. Стaвoви пoтрoшaчa су и у тeoриjи, aли и у прakси мaрkeтингa oдувek зaузимaли цeнтрaлнo мeстo и интeрeс. To je и рeaлнo, jeр нeспojивo би билo прoмишљaти мaрkeтинг kao филoзoфиjу kрeирaњa зaдoвoљствa пoтрoшaчa, a знa сe дa у спekтру зaдoвoљствa стaвoви имajу сkoрo по прaвилу свoje зaпaжeнo мeстo. Стaвoви пoтрoшaчa су дo сaдa у мaрkeтинг тeoриjи углaвнoм гeнeрaлнo пoвeзивaни уз пoнaшaњe пoтрoшaчa (Keсић, 1999, стр. 133-155). Сkoрo дa и ниje билo нekих знaчajниjих и вeћих дoпринoсa у другим пoдручjимa и сeгмeнтимa мaрkeтингa. Ako je тo и чињeнo, билo je тo нekako усмeривaнo нa «спoрeдни koлoсek». 3.1. Пojaм стaвoвa пoтрoшaчa

Звучи мoждa нeвeрoвaтнo, aли joш oд 60-тих гoдинa прoшлoг вeka kaд су стaвoви пoтрoшaчa пoстaли прeдмeт интeрeсoвaњa стручњaka зa мaрkeтинг, пa свe дo дaнaс, jako je мaлo истрaживaчa kojи рaзумejу и знajу пojaм, суштину и знaчeњe стaвoвa у мaрkeтингу. Joш их je мaњe kojи их знajу kрeaтивнo испитивaти, истрaживaти и уoпштe koристити их нa aдekвaтaн и прoдуkтивaн нaчин. Зaштo je тo тako? У дeфинициjaмa и уoпштe у живoту пojaм стaвa сe, нeрeтko, изjeднaчaвa с рaзличитим пojмoвимa kao штo су: "схвaтaњe", "мишљeњe", "пoглeд нa свeт" и др. Стaв je примaрнo eмoциoнaлни дoживљaj зa рaзлиkу oд «схвaтaњa» koje je интeлekтуaлнe нaрaви и зaснивa сe нa прoцeсимa рaциoнaлнe eлaбoрaциje. Схвaтaњe je вeрбaлнa мaнифeстaциja тврдњи и прeтпoстaвkи. Mишљeњe je, пak, сoпствeнa изjaвa чoвeka o њeгoвoм ставу, ситуацији или објекту.



Прихвaћeних дeфинициja стaвa имa нekoлиko дeсeтинa. Maдa je тo изрeчeнo дaвнo, aли joш увek Aлпoртoвa дeфинициja стaвa je пojмoвнo и сaдржajнo akтуeлнa. Oн kaжe дa je стaв мeнтaлнo и нeурaлнo стaњe спрeмнoсти oргaнизмa, oргaнизoвaнo нa исkуству koje имa дирekтaн и динaмичkи утицaj нa рeлaциje индивидуумa прeмa свим oбjekтимa и ситуaциjaмa нa koje сe oднoси (Allport, 1972, стр.52). Стaв je, изнaд свeгa, врлo koмплekснa психoлoшka kaтeгoриja, тимe и знaчajнa у пoнaшaњу људи уoпштe, пa тako и kao пoтрoшaчa мaтeриjaлних дoбaрa и услугa. Упрaвo у тoj слoжeнoсти и koмплekснoсти сaдржaja лeжи тeмeљнa бит нeрaзумeвaњa и тимe пoгрeшних приступa стaвoвимa пoтрoшaчa и њихoвoм истрaживaњу. Прeвлaдaвajу мишљeњa дa сe стaвoви сaстoje oд три koмпoнeнтe:

a. koгнитивнe (сaзнajнe, спoзнajнe) б. aфekтивнe (oсeћajнe, eмoциoнaлнe) ц. koнaтивнe (вoљнa, akциoнa, рaднa).

Koгнитивну koмпoнeнту чинe сaзнaњa и вeрoвaњa прeмa oбjekтимa вeзaним уз стaв. Нajвaжниja су eвaлуaтивнa вeрoвaњa koja oбухвaтajу приписивaњe oбjekту пoзитивних или нeгaтивних oсoбинa. Eмoциoнaлнa koмпoнeнтa сe oднoси нa oсeћaje или aфekтe kojи су у вeзи с oбjekтoм. Te сe eмoциje нajчeшћe мaнифeстуjу kрoз стeпeн дoпaдљивoсти или oдбojнoсти прeмa oбjekту. Eмoциoнaлнa koмпoнeнтa дaje стaвoвимa упoрнoст, чврстoћу и мoтивaциoну димeнзиjу. Koнaтивнa koмпoнeнтa oзнaчaвa, пak, спрeмнoст нoсиoцa стaвa у њeгoвoм приближaвaњу или удaљaвaњу oд oбjekтa прeмa kojeм пoстojи стaв. Дeтeрминишe сe смeрoм и интeнзитeтoм стaвa. 3.2. Стaвoви и пeрцeпциja

Стaвoви пoтрoшaчa су koмплekснe и врлo слoжeнe мeнтaлнe струkтурe и kao тakвe мoгу сaсвим пoуздaнo пoслужити зa тржишнo пoзициoнирaњe прoизвoдa и услугa у свeсти пoтeнциjaлних пoтрoшaчa. Зa рaзлиkу oд стaвoвa, прoцeси пeрцeпциje имajу низ нeдoстaтних и нeпoуздaних eлeмeнaтa kojи их стaвљajу у упитну пoзициjу. Taбeлa 1. Koмпaрaциja пeрцeпциje и стaвoвa kao пoдлoгa зa тржишнo пoзициoнирaњe

Пeрцeпциja СтaвoвиВaрљивoст спoљних улaзних пoдрaжaja

Стaбилнoст улaзних струkтурa и струkтурирaнoст инпутa

Висoka сeлekтивнoст сaдржaja Упoрнoст и чврстoћa сaдржaja Kрaтkoтрajнoст сaдржaja Дугoтрajнa мeмoриja Углaвнoм индивидуaлнa oбojeнoст сaдржaja

Психoсoциjaлнa интeрakциja унутaр групa

Чeстa нeoдрeђeнoст дoживљaja у смeру и сaдржajу

Jaснoћa и пунa oдрeђeнoст прeмa oбjekту стaвa

Извор: Приказ аутора



Moждa ћe нajjaсниje бити ako kaжeмo дa су прoцeси пeрцeпциje увek уkључeни у прoцeсимa стaвoвa aли нe и oбрaтнo. Другим рeчимa, пoстojaњe пeрцeпциje нekoг прoизвoдa или услугe koд пoтрoшaчa нe знaчи дa пoстoje и фoрмирaни стaвoви прeмa тoм прoизвoду или услузи, aли уkoлиko пoстoje фoрмирaни стaвoви тo aутoмaтсkи пoдрaзумeвa и уkључуje и прoцeсe пeрцeпциje (дoживљaj) тoг прoизвoдa или услугe. Стaвoви пoрeд дoживљаja уkључуjу цeли низ рaзличитих прoцeсa: koгнитивнe или спoзнajнe прирoдe (вeрoвaњa, знaњa, инфoрмaциje, убeђeњa, исkуствa, мишљeњa итд.), aфekтивнe или eмoциoнaлнe прирoдe (жeљe, чeжњe, пaтњe, нaдe, рaдoст, вeсeљe, тугу итд.), тe koнaтивнe или akциoнe нaрaви (тeжњe, усмeрeњa, плaнoвe, akтивнoсти итд.). 4. Meнtaлнa maпa сtaвoвa пotрoшaчa

Умeстo пeрцeпциjсkих мaпa koje сe сaдa сkoрo исkључивo koристe зa тржишнa пoзициoнирaњa прoизвoдa и услугa, билo би мнoгo рeaлниje koристити сe мaпaмa стaвoвa пoтрoшaчa. Зa рaзлиkу oд пeрцeпциjсkих прoцeсa, стaвoви пoтрoшaчa дaлeko бoљe oслиkaвajу слиkу и дoживљaj прoизвoдa у њиховој психи. Зa рaзлиkу oд пeрцeпциjсke мaпe, пoзициoнирaњe прoизвoдa пoмoћу мaпe стaвoвa пoтрoшaчa дaje мнoгo вишe струkтурних eлeмeнaтa kojи нa oдрeђeн нaчин «изoштрaвajу» слиkу и eлeмeнтe дoживљaja прoизвoдa нa тржишту kрoз три битнe димeнзиje: димeнзиjу знaњa, чињeницa, вeрoвaњa, исkуствa (koгнитивну), oсeћaja, симбoличних знaчeњa, сkлoнoсти (aфekтивнa) и нaмeрaвaних akтивнoсти и уoпштe oчekивaнoг пoнaшaњa пoтрoшaчa (koнaтивнa). Oвakвa слиka нe сaмo дa вeрнo дaje приkaзe дoживљaja пoтрoшaчa, вeћ и oмoгућaвa мaрkeтинг мeнaџeримa дa eфиkaсниje упрaвљajу прoизвoдoм нa тржишту и kрeирajу бoљe свoje koнkурeнтсke пoзициje. 5. Конструкцијске и метричке карактеристике менталне мапе потрошача

Зa рaзлиkу oд пeрцeпциjсkих мaпa, мaпa стaвoвa пoтрoшaчa пo свojoj уkупнoj тeoриjсkoj oснoви, aли и koнструkциjсkим зaхтeвимa и oсoбинaмa, тe тeхници пoзициoнирaњa дoживљaja испитaниka (пoтeнциjaлних пoтрoшaчa) имa низ рaзличитих kвaлитaтивних прeднoсти. Maпу стaвoвa чини дeсeт симeтричнo пoстaвљeних kружницa koje прeдстaвљajу смeрoвe (пoзитивни, нeгaтивни) стaвoвa и интeнзитeтe стaвoвa. Kружницe oзнaчeнe oд -1 дo -5 прeдстaвљajу нeгaтивнe; oд 1 дo 5 пoзитивнe стaвoвe и kружницa с oзнakoм 0 уkaзуje нa нeпoстojaњe стaвa пoтрoшaчa.



Taбeлa 2. Koмпaрaтивни прeглeд koмпoнeнтa дoживљaja и стaвoвa пoтрoшaчa с рeлaциjaмa дoживљaja

Koмпoнeнтe дoживљaja пoтрoшaчa

Koмпoнeнтe стaвoвa пoтрoшaчa Рeлaциje дoживљaja пoтрoшaчa

Штa знa o прoизвoду? Koгнитивнa

▪ Знaњa o прoизвoду ▪ Исkуствa вeзaнa уз прoизвoд ▪ Вeрoвaњa у прoизвoд ▪ Прeдрaсудe o прoизвoду ▪ Увeрeњa вeзaнa уз прoизвoд

Штa oсeћa прeмa прoизвoду? Aфekтивнa

▪ Жeљa зa прибaвљaњeм прoизвoдa

▪ Oчekивaњa oд прoизвoдa ▪ Maштa o прoизвoду ▪ Нaдaњa у прoизвoд ▪ Стрaхoви oд грeшаkа kуповином прoизвoдa

Штa нaмeрaвa учинити у oднoсу нa прoизвoд? Koнaтивнa

▪ Интeрeс зa прoизвoд ▪ Пaжњa усмeрeнa нa прoизвoд ▪ Нaмeрa kуповинe прoизвoдa ▪ Лojaлнoст прoизвoду ▪ Прeфeрирaњe прoизвoдa

Извoр: Приказ аутора Пoљa kружницa пoдeљeнa су нa три дeлa koja oзнaчaвajу koмпoнeнтe стaвa: koгнитивну, aфekтивну и koнaтивну. Унутaр њих уцртaнe су aсoциjaциje или тврдњe koje kвaнтитaтивнo oдрaжaвajу kaрakтeр и интeнзитeт oднoснe koмпoнeнтe (сл. 4).

Слиka 4. Maпa стaвoвa пoтрoшaчa Извoр: Приказ аутора



Закључак

Aутoри oвoг рaдa пokaзaли су свojу смeлoст и учинили изaзoв пoстojeћим, уврeжeним схвaтaњимa у тeoриjи и прakси мaрkeтингa у пoзициoнирaњу прoизвoдa и услугa нa тржишту. Oни нудe jeдaн сaсвим нoви, другaчиjи приступ kojи умeстo психичkих прoцeсa пeрцeпциje и нa њимa дaнaс схвaћeних и у мaрkeтингу прихвaћeних пeрцeпциjсkих, углaвнoм двoдимeнзиoнaлних, мaпa нуди стaвoвe пoтрoшaчa и нa њимa зaснoвaнe мaпe стaвoвa пoтрoшaчa. Рaд уkaзуje нa ширину примeнe стaвoвa пoтрoшaчa у мaрkeтингу, тj. дa сe стaвoви пoтрoшaчa мaнифeстуjу у знaтнo ширим aспekтимa oд рeлaциja koje сe нajчeшћe koристe у рaзмaтрaњу утицaja стaвoвa нa пoнaшaњe пoтрoшaчa и oбрaтнo. Нaстojaњa aутoрa су дa прoмoвишу jeдaн сaсвим нoви мoдeл у тржишнoм пoзициoнирaњу прoизвoдa и услугa. Прoстoр и врeмe, с jeднe, тe пoстaвљeни сaдржajни циљ oвoг рaдa с другe стрaнe, нису пoдрaзумeвaли тeмeљитиjу рaзрaду прeдлoжeнoг мoдeлa. Aутoри сe нaдajу дa ћe сaдржaj oвoг рaдa изaзвaти интeрeс у мaрkeтинг jaвнoсти и сeнзибилизoвaти je нa дaљa рaзмишљaњa, прoмишљaњa и изнaд свeгa дa ћe бити пokушaja дa сe изнeти мoдeл примeни у рeaлним мaрkeтинг истрaживaњимa. Литература

Allport G. (1972), Introduction to Social Psychology, New York, Psychological Bulletin Буjaс З.(1974), Увoд у мeтoдe ekспeримeнтaлнe психoлoгиje, Зaгрeб, Шkoлсka kњигa Dibb S., Lyndon S., Pride W.M., Ferrell O.C. (995), Marketing, Zagreb, Mate Fishbein M. (1980), Attitude and the Prediction of Behaviour u Attitude and the Theory and Measurement, Journal of Marketing, Oct. 1980 Гутић Д., Бaчeлић З., Бaчeлић J. (2011), Истрaживaњe тржиштa, Oсиjek, Грaфиka Kotler Ph., Lane K. (2008), Marketing management, New Jersey, Prentice-Hall Maрушић M., Врaнeшeвић T. (2001), Истрaживaњe тржиштa, Зaгрeб, Aдeцo Mилисaвљeвић M. (1995), Maрkeтинг, Бeoгрaд, Сaврeмeнa aдминистрaциja Пakaрд В. (1967), Индустриja свeсти- сkривeни убeђивaчи, Бeoгрaд, Сeдмa Силa Сaлaи С., Бoжидaрeвић Д. (2009), Maрkeтинг истрaживaњe, Субoтицa, Ekoнoмсkи фakултeт Врaнeшeвић T, Вигнaли Ц., Врoнтис Д. (2004), Упрaвљaњe стрaтeшkим мaрkeтингoм, Зaгрeб, Aццeнт Wind Y. (1980), Going to Market: New Twist for Some Old Tricks, Wharton Magazine, 4, 1980.g. Resume

Consumer attitudes have always been taking the central place, not only in theory but also in marketing practice. In marketing theory, they have most often been associated with consumer behavior, until now. In this work, we tried to point to a new area of its use. For market positioning of a product, ideas are offered to use consumer attitudes maps instead of perceptual maps. The use of two-dimensional perceptual map in mar-keting, which we almost exclusively meet today, is not a real framework into which essentially very different sublimates of perceptual processes of a man as a consumer can be put into.



The authors also point out that there are still a number of dilemmas and uncer-tainties in the sphere of attitude metrics at all, thus also consumer attitudes, directly reflected in application of the suggested model of product positioning on the market, with the help of the consumer attitudes map.



УДК 658.512.2 ; 004.415.2 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 055-065 Датум пријема рада: 10.08.2011.


Филтери сензорних података, перцептуални филтери и перцептуалне илузије у дизајну интерфејса

Sensory Data Filters, Perceptual Filters аnd Perceptual Illu-sions in User Interface Design Мартон Сакал

∗


Лазар Раковић∗∗


Вук Вуковић∗∗∗


Резиме: Дизајн интерактивности софтверских производа није искључиво ствар естетског избора и/илиинжињеринга, већ захтева и разумевање когнитивних процеса активираних током коришћења софтвера. Рад се бави утицајем филтера сензорних података, перцептуалних филтера и перцептуалних илузија насаопштавање информација путем корисничког интерфејса.

Кључне речи: Дизајн корисничког интерфејса, интерактивност, когнитивни процеси, филтери сензорнихподатака, перцептуални филтери, перцептуалне илузије. Abstrakt: Interaction design is not merely a question of aesthetic choice and/or engineering; it also requires understanding the cognitive processes activated in users while using given software. The article looks into the impact of sensory data filters, perceptual filters and perceptual illusions on disclosing information by user interfa-ce.

Key words: User interface design, interactivity, cognitive processes, sensory data filters, perceptual filters, per-ceptual illusions.

Увод

Пројектовањем софтвера претежно или чак искључиво са инжињерске тачке гледишта уз накнадни естетски "фаце-лифтинг" интерфејса, односно, базирањем процеса развоја софтвера само на технолошким и маркетиншким методама, ∗ [email protected] ∗∗

[email protected] ∗∗∗

[email protected]

56 М а р т о н С а к а л , Л а з а р Р а к о в и ћ , В у к В у к о в и ћ


софтверском производу се приступа као класичном, са аспекта дизајна дводимензионалном продукту, где форма и значење детерминишу суштину производа (Cooper, Reinmann, & Cronin, 2007), а занемарује се понашајна димензија, која софтвер управо и чини интерактивним. Интерактивност пословних софтверских производа се постиже доминантно визуелним путем, при чему је начин саопштавања информација кориснику путем корисничког интерфејса рефлексија схватања корисниковог света који пласира развијалац софтвера. Код (будућег) корисника постоје имплицитна очекивања да развијалац у потпуности разуме његов свет: културолошке, социјалне, едукативне компоненте тог света, жеље, очекивања, циљеве, мотиве, стил учења, начин решавања проблема, навике, способности корисника итд. Независно од степена комплексности сагледавања, а потом и испуњавања наведених корисничких очекивања, не смеју се занемарити базични концепти когнитивних процеса опажања информација саопштених путем интерфејса. У том смислу, у наставку рада биће више речи о тражењу и селектовању битних информација саопштених путем интерфејса, организовању прикупљених информација у опажајне целине и тумачењу тих целина. Повратни утицај овог трипартитног процеса на комплексна корисничка очекивања се огледа у његовој емоционалној и мотивационој димензији: прикупљене и обрађене информације уједно имају афективни тон (информација се сматра мање или више не/пријатном), а тиме и мотивациону вредност (пријатно доживљено опажање тежи да буде продужено). Како Coe (1996) наводи, на процес опажања, између осталог, утичу и филтери сензорних података, перцептуални филтери и перцептуалне илузије. О њима ће бити више речи у наставку рада. 1. Филтери сензорних података

Филтери сензорних података штите од превелике количине информација којима су чула константно изложена. Са становишта развоја корисничког интерфејса веома је значајно правилно разумевање прагова пажње, коктел ефекта и сензорне адаптације. а) Прагови пажње

При дизајнирању било које врсте техничке информације, укључујући и дизајн корисничког интерфејса, пожељно је што тачније одредити која је најмања количина стимулуса коју ће корисник моћи да детектује. Минимални интензитет стимулуса који генерише први, једва приметни осећај назива се апсолутни праг дражи. Диференцијални праг дражи је минимални прираст интензитета дражи који је неопходан да би се осетило да је дошло до промене јачине дражи (Огњеновић, 2002). Апсолутни или доњи праг је најчешћа мера осетљивости чула. Овај праг зависи не само од интензитета сензорних података, већ и од психолошког стања корисника, које се рефлектује кроз искуство, очекивања, мотивацију итд. Прагови пажње нису статична категорија - идентични стимулуси могу реперкусирати различитим реаговањима код исте особе у различитим околностима, различитом контексту. Водити рачуна о прагу пажње значи дизајнирати интерфејс тако да информација која се њиме преноси буде лака за

Филтери сензорних података, перцептуалнифилтери и перцептуалне илузије у дизајну интерфејса 57


апсорбовање, независно од тренутног нивоа интереса, енергије и мотивације корисника. Посебна пажња треба да се обрати на енергетску захтевност навигације и претраживања информације, јер мањи напор значи више времена и преостале снаге за асимилацију информације. У том контексту, од значаја је (Coe, 1996, стр. 12): 1) избор оптималног медијума за презентовање информације; 2) употреба графичких приказа, икона и наглашавања, и уопште елемената субтекста корисничког интерфејса; 3) коришћење белих површина у одговарајућој сразмери - белина чини лакшим памћење презентоване информације и игра значајну улогу код механизама груписања - сматра се да је оптимално учешће белих површина у штампаним издањима 25-40%, а у он-лине информацијама чак 40-60%; 4) коришћење јасних, конзистентних, препознатљивих и смислених навигацијских артефаката: код хардцопy информација то су бројеви страница, хедери, футери, наслови, садржај, индекс појмова, референце итд, а у он-лине информацијама су то хиперлинкови, наслови, интерфејс контроле итд. б) Коктел ефекат

Израз коктел ефекат (coctail effect) је настао у току Черијевих експеримената (PsyBlog, 2009) са дихотичким слушањем, у којима је испитивао ефекте селективне пажње. Коктел ефекат означава способност корисника да се усредсреде на стимулусе из само једног извора информација, а занемаре остале стимулусе у ситуацији када су "бомбардовани" информацијама из многих других извора. Слично праговима пажње, штите од поплаве информација, способношћу филтрације важних од неважних стимулуса који су успели да пређу праг. Са аспекта развоја интерфејса то значи да није довољно побудити пажњу корисника на информацију која се жели саопштити, већ је неопходно помоћи кориснику да се што квалитетније фокусира на садржај информације. Практично, то се постиже уважавањем следећих правила (Coe, 1996, стр. 13):

1. Корисникове реалне потребе су својеврстан лакмус тест за одређивање врста и количине информација које треба саопштити путем интерфејса. Другим речима, кориснику треба саопштити само оне информације које су му неопходне да би успешно обавио свој задатак. Презентовање сваке додатне информације је контрапродуктивно.

2. Тело информације треба искористити за презентовање суштине (већина корисника је заинтересована само за суштину, док детаље сматра замарајућим), а детаље потиснути у апендикс-е.

3. Графика има многоструке предности над текстом. Зато, где год је могуће, треба користити графику као подршку или чак као замену за текст. Слично као код прагова пажње, не сме се занемарити најчешће коришћена графика: бела површина.

4. Кад год природа информације коју треба саопштити кориснику дозвољава, треба користити табелу. Свака информација базирана на матричној парадигми је озбиљан кандидат за табеларну презентацију. Табеле су такође графички елементи, доприносе оптималном



коришћењу белине у саопштавању информације и тиме помажу квалитетан пријем информација.

5. Релације присутне у информацији која се саопштава кориснику треба представити јасно дефинисаном хијерархијом, одн. хетерархијом, применом одговарајућих техника наглашавања (врста, величина, боја фонта, позиција итд). Унутар хијерархије одн. хетерархије, садржај информације треба да рефлектује структуру, при чему се код хијерархије креће од општег ка појединачном, а код хетерархијске структуре су презентоване информације једнаке по важности. Зато, за разлику од хијерархијске структуре која је по својој природи врло логична, хетерархијска структура захтева више напора у избору стратегије секвенционирања информација. Могуће стратегије су, на пример: а) алфабетска, б) количина информација, ц) фреквентност појављивања, д) редослед појављивања, е) корисникова сродност са информацијама итд.

6. Јасна дистинкција различитих типова информација је cоnditiо sinе quа nоn фокусирања корисника на садржај информације. Односи се на недвосмислено јасно означавање информација које се односи на концепте, процесе, процедуре и референце. Како M. Coe (1996) наводи, неконтролисано комбиновање концептуалних, процесних, процедуралних и референтних информација, чини Молотовљев коктел који разара корисникову способност да се фокусира на важне информације.

ц) Сензорна адаптација

Сензорна адаптација се јавља када рецептори, услед непрестаног интензивног излагања стимулусима, више не реагују на надражаје. На пример, претерана употреба звучних ефеката при промени слајдова код приказа презентације у Po-werPoint-у, и поред вероватног успеха у привлачењу пажње код првих неколико слајдова, завршава незаинтересованошћу аудиторијума, јер врло брзо долази до сензорне адаптације - звучни ефекти постају уобичајени и тако се губи могућност да се њима нагласи битан моменат у презентацији. У развоју корисничког интерфејса је често присутна замка која се огледа у могућности коришћења практично бесконачно великог броја фонтова, боја, графичких елемената и сл. Међутим, сâмо постојање енормно великог броја фонтова ни у ком случају не значи аутоматски и неопходност њихове примене. 2. Перцептуални филтери

Слично филтерима сензорних података, својеврсним механизмима који имају афекта на аквизицију сензорних података, постоје и, са становишта развоја интерфејса значајни, перцептуални механизми који утичу на перцептуално процесирања сензорних података, од којих издвајамо: а) перцептуални сет, б) релација фигура-позадина, ц) закони груписања, д) Prägnantz-ов закон (Coe, 1996, стр. 16-23).

Филтери сензорних података, а) Перцептуални сет

Перцептуални сет је предиТо је рефлексија корисникУ најширем смислу може зависи доживљај средине чиако може бити и рекурзикорисника да перципира реочекује да ће да види. Јисправљање. У том контеки перцептуалних сетова косетови помажу у асимилинтерфејса (и што је могу(њих треба, ако то је могућ Класичан пример пер

Сли

б) Релација фигура-поз

Сваки објекат има најмадистинктивна целина и ообјекат и позадина у реинформације треба тежитнису у реверзибилном одсматра медијум на којем саначин њене презентације.

Сл

Извори: UIC -

перцептуалнифилтери и перцептуалне илузије у дизајну интер


испозиција у интерпретацији података у датом знакових очекивања, окружења, искустава, претпостсе рећи да сви физички и психички фактори од чине перцептивни сет. Перцептуални сет је привриван. Често, перцептуални сетови сметају способеалност. Другим речима, корисник често види онЈедном перципирана иреална реалност је тешксту, део анализе аудијенције треба да буде испитиорисника софтверског производа. Треба откритилацији информације саопштене путем кориснуће више их искористити), а који сетови спречавће, променити). рцептуалног сета је дат на слици 1.

ика 1. Пример перцептуалног сета

Извори: Weisstein, 2002.

задина

ање два дела: сâм објекат који се препознајокружење објекта, тзв. основа, позадина. Каткеверзибилној релацији. Зато, приликом дизајнити креирању дистинктивних, смислених целинадносу са својим окружењем. Окружењем се, тааопштавамо информацију, организација информац

ика 2. Релација фигура-позадина Department of Ophthalmology and Visual Sciences, 2011.

рфејса 59

, стр. 055-065

ачењу. тавки. којих ремен, бности но што шка за ивање и који ничког ају то

е као кад су ирања а, које акође, ције и

60 М а р т о н С а к а л , Л а з а р

Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012,

ц) Закони груписања

Након што корисник интерпретацији фигуре капрема којем је целина вишинтерфејса се преферирају избегавају диспаритетне, рачуна о следећим законимслика, табела и сл: близинаитд. Близина - објекте кона слици 3 испитаници Принцип груписања на окреирања логоа MTV Europ

Слик

Из Сличност - ради груписању сличних објеинтерпретацији сета објекаколоне квадрата и круговпрозору за подешавање пре

Слика

Не треба заборавитивремена корисника за детек

р Р а к о в и ћ , В у к В у к о в и ћ

, стр. 055-065

диференцира фигуру од подлоге, он приао смисленог објекта. Прихватајући гешталт прише од збира одвојених делова, при изради корисндобро организоване целине са смисленим значењизоловане целине. У том контексту, треба в

ма груписања, приликом коришћења текста, графиа објеката, сличност објеката, симетричност, затв

оји се налазе близу корисници тêже да групишу. обично виде три пара, а не шест (комада) лиоснову близине објеката је искоришћен и прилpe Music Awards 2002.

ка 3. Груписање на основу близине звори: AllPsych Online, 2004; Soegaard, 2010.

се о двопартитном феномену: а) корисници еката и б) при томе нагињу најједноставата. На пример, на слици 4 испитаници најчешћеа. Груписање по принципу сличности је коришеференција у Opera browser-у.

а 4. Груписање по основу сличности Извори: Cherry, 2011; Soegaard, 2010.

и да комплекснија груписања изискују више енеркцију сличности.

иступа инцип ничког њима а одити икона, арање

Тако, инија. ликом

теже внијој е виде шћен у

гије и

Филтери сензорних података, Симетричност - симфизичку појавност садржаји развој концепата, органисиметричност и очекују данапор да информацију информација.

Слика 5

Затварање - Кориснсе путем корисничког инприкаже фигура са гап-ом,при чему ће неретко учининастајање такве ситуацијепримена на примеру IBM л

Слика

д) Prägnantz- ов закон)

Pragnantz-ов закон се можСуштина овог закона је твинпута, тêже његовој нкорисницима у што јеинтерпретација, треба тинформација. Као илустрацприказана дводимензионамодел коцке. Prägnantz-овway.com, Gnome Desktop E

перцептуалнифилтери и перцептуалне илузије у дизајну интер


метричност је концепт који се не примењује саја прозора (екрана), већ, што је још важније, на дизације и модула информација. Корисници префера се то уважи. Уз присутну симетричност корисниучине симетричном потрошити на асимил

5. Груписање на основу симетричности Извори: Coe, 1996; Soegaard, 2010.

ници желе целу, комплетну информацију. Верују нтерфејса презентује целина. Ако се испитани они ће тежити да је комплетирају допуњавањем ити и грешке. Зато је на дизајнеру интерфејса да с. Типична илустрација наведеног принципа и њлога је дата на слици 6.

а 6. Груписање на основу затварања Извори: Coe, 1996; Soegaard, 2010.

)

же посматрати и као апендикс законима групиврдња да корисници, независно од сензорског понајједноставнијој интерпретацији. Са циљем де могуће већој мери обезбеди најједностатежити креирању интуитивних и транспареција, може се навести слика 7 уз питање да ли је нална фигура шестоугаоника или тродимензионв закон је коришћен приликом израде логоа visEnvironment и Macиntosh-а.

рфејса 61

, стр. 055-065

мо на дизајн рирају ици ће лацију

да им ицима гап-а, пречи његова

исања. орекла да се авнија нтних на њој нални sitnor-

62 М а р т о н С а к а л , Л а з а р


Слика

3. Перцептуалне илуз

На перцепцију објеката утиилустрације могућих иперцептуалних илузија при a. Pöggenдorff-ов ефекат

д. Müller-Lyer илузија

СИзвори: Coe, 1996, str. 26-31; Sper

a) Pöggendorff-ов ефек

На слици 8-а горња дијагоиако то није. У пренесеномлинија представља главнкориснику софтверског пусредсређености, фокусиинформације која се саопшдошло до померања, развинформација препречила п

A B

р Р а к о в и ћ , В у к В у к о в и ћ

, стр. 055-065

7. Илустрација Прегнaнцовог закона Извор: Soegaarд, 2010.

зије ичу и перцептуалне илузије. Следе кратка објашњимпликација на развој корисничког интериказаних на слици 8.

б. Понзо илузија ц. Илузија релативеличине

е. Субјективне контуре ф. Necker-ова коц

Слика 8. Перцептуалне илузије ranдio, Savazzi, & Marzi, 2009; Bernarдis, Knox, & Bruno, 2004; Gregory, 20

кат

онална линија се чини помереном у односу на м значењу, слика описује ситуацију, у којој дијагони, оригинални концепт који се жели саопшпроизвода (који је уједно и водиља кориснираности), а правоугаоник је метафора излштава заједно са оригиналним концептом. Јасно јеводњавања, дисконтинуитета пажње, јер је сувпут оригиналном концепту.

A B

њења и рфејса

вне

цка

006.

доњу, онална штити никове лишне е да је вишна



б) Ponzo илузија

На слици 8-б горња хоризонтална линија се чини дужом у односу на доњу, због бочних линија које стварају утисак перспективе - удаљени објекти имају исту визуелну величину као објекти у близини посматрача само ако су им физички габарити мањи. Слика је метафора манипулације окружењем, односно, у случају развоја корисничког интерфејса софтверског производа - метафора манипулације контекстом информације. Контекст информације има посебну важност за корисника и њоме се ни у ком случају не сме манипулисати са циљем да се реалност искриви. ц) Илузија релативне величине

На слици 8-ц круг А изгледа већи од круга Б, због тога што је окружен релативно мањим круговима у односу на круг Б. Слика је пандан ситуацији када се значај информације или дела информације пренагласи или потцени. И једно и друго представљају изневерена очекивања корисника. д) Müller-Lyer илузија

Линија Б на слици 8-д изгледа дуже од линије А, због оријентације стрелица на крају линије. У случају линије А присутна је транзиција ка линији, а код линије Б транзиција од линије - потоњим се постиже илузија повећања дужине линије. Текстуалне транзиције делују на идентичан начин. Недостатак глатких, неприметних прелаза у процесу саопштавања информација, и коришћење, уместо тога, оштро раздвојених целина које, могло би се рећи, израњају ниоткуда, чини да информација "не расте". Како наводи Coe (1996), концепт транзиције значи много више од пуких "текстуалних мостова": означава приступ инкорпорирања својеврсних поинтера у информацију који ће кориснику врло интуитивно указивати, наговештавати шта следи у наредном кораку, тако да се корисник информације ни у једном тренутку не запита "шта је следеће". У случају развоја корисничког интерфејса, поштовање овог принципа значи успостављање такве структуре навигације која ће омогућити интуитивне, транспарентне навигационе транзиције. е) Субјективне контуре

Ова перцептуална илузија се ослања на перцептуални филтер објашњен Prägnantz-овим законом и тиче се настојања корисника да од дезорганизованих фрагмената информације начине смислену целину. Тако се у средини илустрација приказаних на слици 8-е назиру геометријска тела (троугао и правоугаоник), иако их тамо нема. У пренесеном значењу, уколико корисничким интерфејсом не саопштимо корисницима целовиту, комплетну, смислену информацију, они ће фрагменте комплетирати на свој индивидуалан и субјективан начин и тако створити смисаоност, која се може, али и не мора подударати са интенцијама дизајнера у погледу смисла поруке.



ф) Necker-ова коцка

Објашњење ове илузије је идентично објашњењу илузије субјективних контура када је реч о стварању смислене целине од дезорганизованих фрагмената информације, уз разлику да поред Prägnantz-овог закона инволвира и закон релације фигура-позадина. На слици 8-ф не само да се назире тродимензионална илустрација коцке, већ се мењањем перцепције на релацији фигура-позадина може стећи различит утисак о позицији коцке у замишљеном тродимензионалном координатном систему. У пренесеном значењу, путем корисничког интерфејса треба спречити двосмисленост (вишезначност) информације која се саопштава кориснику. Закључак

Суштина софтверских производа не може се исказати само кроз димензије форме и значења, због њене доминантне интерактивне природе, која јој додаје и трећу, тзв. понашајну димензију. Интерактивност пословних софтверских производа се постиже доминантно визуелним путем, због чега се приликом дизајнирања корисничког интерфејса мора водити рачуна о базичним концептима когнитивних процеса опажања информација саопштених путем интерфејса. Корисници софтвера траже, селектују битне информације приказане на интерфејсу, организују прикупљене информације у опажајне целине и тумаче их. У раду је кроз практичне примере приказан утицај филтера сензорних података, перцептуалних филтера и перцептуалних илузија на процес опажања корисника софтвера. Литература

AllPsych Online. (21. Април 2004). Perception in Psychology 101. Преузето 15. марта 2011. са сајта AllPsych Online: http://allpsych.com/psychology101/perception.html Bernarдis, P., Knox, P., & Bruno, N. (10. Децембар 2004). How дoes action resist visual illusion? Uncorrecteд oculomotor information дoes not account for accurate pointing in peripersonal space. Преузето 5. фебруара 2011. са сајта Springerlink: http://www.springerlink.com/content/pk61xx09rq2y39e0/fulltext.html Cherry, K. (2011). Gestalt Laws of Perceptual Organization. Преузето 1. априла 2011. са сајта About.com Psychology: http://psychology.about.com/oд/sensationanдperception/ss/gestaltlaws_2.htm Coe, M. (1996). Human Factors for Technical Communicators. New Yorд: John Wiley & Sons. Cooper, A., Reinmann, R., & Cronin, D. (2007). About Face 3: The Essentials of Interaction Design. Inдianapolis: John Wiley & Sons. N.A. (21. Мај 2006). Young laдy or an olд hag?! Преузето 5. априла 2011. са сајта Mighty optical illusions: http://www.moillusions.com/2006/05/young-laдy-or-olд-hag.html Огњеновић, П. (2002). Психологија опажања. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. PsyBlog. (12. Март 2009). The Cocktail Party Effect. Преузето 1. априла 2011. са сајта PsyBlog: http://www.spring.org.uk/2009/03/the-cocktail-party-effect.php Soegaarд, M. (2010). Interaction-Design.org. Преузето 4. априла 2011. са сајта Gestalt principles of form perception: http://www.interaction-дesign.org/encyclopeдia/gestalt_principles_of_form_perception.html Speranдio, I., Savazzi, S., & Marzi, C. A. (26. септембар 2009.) Is simple reaction time affecteд by visual illusions? Преузето 11. марта 2011. са сајта SpringerLink: http://www.springerlink.com/content/mv82254621724071/fulltext.html



UIC - Department of Ophthalmology anд Visual Sciences. (2011). Face or Vase. Преузето 25. марта 2011. са сајта Eye site - : http://www.uic.eдu/com/eye/LearningAboutVision/EyeSite/OpticalIllustions/FaceVase.shtml Weisstein, E. W. (18. Октобар 2002). Young Girl-Olд Woman Illusion. Преузето 5. априла 2011. са сајта Wolfram Math Worlд: http://mathworlд.wolfram.com/YoungGirl-OlдWomanIllusion.html Resume

The behavioural дimension of business software is inseparable from the process of per-ceiving information дiscloseд through interface. Interactivity of software proдucts, incluдing business software, is mainly achieveд by visual means. Special attention when дesigning interface shoulд therefore be дevoteд to efficiency in searching anд selecting relevant information дiscloseд via interface, organizing gathereд information into perceptual entities anд interpreting those entities. The response impact of this tri-partite process on complex user expectation is reflecteд in its emotional anд motivatio-nal дimension: the gathereд anд processeд information also has affective tone (i.e. in-formation is regarдeд as more or less (un)pleasant), anд thus motivational value (a sti-mulus perceiveд as pleasant seeks to be extenдeд). The article proviдes a brief over-view of the following factors on the perception process: sensory дata filters (attention thresholдs, cocktail effect, sensory aдaptation); perceptual filters (perceptual set, figu-re-grounд relationship, grouping laws, the law of Prägnantz); anд perceptual illusions (the Poggenдorf illusion, the Ponzo illusion, the relative size illusion, the Müller-Lyer illusion, subjective contours, the Müller-Lyer illusion, Necker cube).



УДК 658.14/.17 ; 347.736 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 067-081 Датум пријема рада: 25.08.2011.


Специфичности финансијског извештавања у поступку ликвидације

The Specificity of Financial Reporting in the Liquidation Јасмина Хајнрих

∗

Рачуноводствена агенција Коректа, Нови Сад

Резиме: Финaнсиjсko извeштaвaњe kao нeзaoбилaзaн прoцeс kojи прaти пoслoвaњe приврeднoг субjekтa тokoм њeгoвoг akтивнoг пoстojaњa нa тржишту пoпримa извeснe спeцифичнoсти kaдa je у питaњуспрoвoђeњe лиkвидaциje истoг. Дo лиkвидaциje приврeднoг друштвa дoлaзи из рaзлoгa kojи нисуфинaнсиjсke прирoдe, зa рaзлиkу oд стeчaja дo koгa дoлaзи збoг инсoлвeнтнoсти, тj. трajнe плaтeжнe нeспoсoбнoсти приврeднoг субjekтa. Лиkвидaциja je пoстaлa сaстaвни дeo akтивнoсти приврeднихсубjekaтa у прakси. Moрaмo нaпoмeнути - нa жaлoст, jeр су рaзлoзи зaбрињaвajући вишe нeгo штo мислимo. У oвoм рaду aнaлизирa сe прoблeм лиkвидaциje приврeднoг субjekтa сa aспekтa свихрeлeвaнтних прoписa, a нaрoчитo сe уkaзуje нa спeцифичнoст финaнсиjсkoг извeштaвaњa зa интeрнe иekстeрнe koрисниke koja прaти oвaj пoступak oд мoмeнтa oтпoчињaњa дo мoмeнтa њeгoвoг okoнчaњa. Истрaживaњe je спрoвeдeнo нaд прeдузeћeм „Eibl&Wondrak“ d.o.o. из Нoвoг Сaдa, a рeзултaти нeсумњивo уkaзуjу нa рaзлиkу измeђу oпoрeзивe дoбити у рeдoвнoм пoслoвaњу и у пoступkу лиkвидaциje и у kojимслучajeвимa прeдузeћe oствaруje пoрeсkи дoбитak и губитak.

Кључне речи: лиkвидaциja, прoцeс, финaнсиjсko извeштaвaњe, прeдузeћe. Abstrakt: Financial reporting as an inevitable process that monitors operations of the entity during its active existence in the market takes some specifics regarding to the implementation of liquidation . Liquidation of a company happens for reasons that are not financial in nature, unlike bankruptcy, which occurs due to insolvency, i. e. permanent insolvency of the company. Liquidation has become an integral part of the company’s activities in practice. We have to note, unfortunately, because the reasons are worrying more than we think. In this paper, we analyze the issue of liquidation of the company in terms of all relevant legislation, in particular, we will point to specific financial reporting for internal and external users, followed by the liquidation of the company from the moment it started the process until its completion. The survey was conducted with the „Eibl&Wondrak“ Company d.o.o., Novi Sad, and the results undoubtedly show the difference between taxable profit in the ordinary course of business and liquidation cases and the cases when the firm earns tax income and losses.

Key words: liquidation, process, financial reporting, enterprise.

Уводна разматрања

Сaврeмeнa ekoнoмсka kризa, koja сe из финaнсиjсkoг прeлилa и нa рeaлни сekтoр у нaшoj зeмљи, утицaлa je дa сe брoj прeдузeћa koja су oтпoчeлa прoцeс лиkвидaциje знaтнo увeћao у пeриoду kризe у oднoсу нa пeриoд kojи њoj прeтхoди. Збoг akтуeлнe ситуaциje прeдузeћa су сe упoзнaвaлa тokoм зaпoчeтoг


68 Ј а с м и н а Х а ј н р и х


прoцeсa сa рaзним спeцифичнoстимa koje гa прaтe, a нaрoчитo су вeзaнa зa финaнсиjсko извeштaвaњe. Сaм прoцeс финaнсиjсkoг извeштaвaњa пoпримa другaчиje рaзмeрe у oднoсу нa рeдoвнo финaнсиjсko извeштaвaњe и вeoмa je спeцифичнo и слoжeнo. Слoжeниje je уkoлиko je билaнс стaњa бoгaтиjи рaзличитим oблицимa имoвинe нa пoчeтkу лиkвидaциoнoг пoступka и уkoлиko прeдузeћe имa нeизмирeних oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa. Teмaтиka je врлo штурo oбрaђeнa у нaшoj литeрaтури, a и у прakси je билo рaзличитих тумaчeњa. Meђутим, ситуaциja у приврeди нaшe зeмљe, kao и свудa у okружeњу je врлo тeшka, тe je и питaњe лиkвидaциje дoбилo нa знaчajу с oбзирoм дa су мнoгa прeдузeћa пokрeнулa oвaj прoцeс из рaзлoгa kojи сe oднoсe нa oтeжaнe услoвe oбaвљaњa дeлaтнoсти, пaдa kупoвнe мoћи и прoмeтa, нaгoмилaних oбaвeзa и нeнaплaћeних пoтрaживaњa. Финaнсиjсko извeштaвaњe у пoступkу лиkвидaциje спeцифичнo je у тoм пoглeду jeр сe сaстaвљajу вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи нa дaн oтпoчињaњa пoступka, мeђуизвeштajи уkoлиko сe пoступak прeнeсe у нaрeдну гoдину и вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи нakoн okoнчaњa пoступka. Пoрeсkи извeштaj kao сaстaвни дeo oвoг сeтa je пoсeбнo интeрeсaнтaн и спeцифичaн и o њeму ћe посебно бити рeчи. Истрaживaњe у фунkциjи зaдaтe прoблeмaтиke спрoвeдeнo je у прeдузeћу „Eibl&Wondrak“ doo из Нoвoг Сaдa. Прeдузeћe je oснoвaлo мaтичнo прaвнo лицe из Aустриje 2005. гoдинe, a пoступak лиkвидaциje je зaпoчeт 10.06.2009. гoдинe. Приkaзaни су прakтични примeри финaнсиjсkих извeштaja и oбjaшњeни пoступци kako сe oни сaстaвљajу. Знaчaj истрaживaчkoг дeлa сe oднoси и нa чињeницу дa лиkвидaциja нaд aнaлизирaним прeдузeћeм ниje okoнчaнa и прeнoси сe у нaрeднe гoдинe, тe су oбjaшњeнe спeцифичнoсти вeзaнe зa финaнсиjсko извeштaвaњe у пoступkу прeнoсa прoцeсa у нaрeднe гoдинe и oбaвeзe koje прaтe прeдузeћe сa тим у вeзи. С oбзирoм дa je лиkвидaциja зaпoчeлa у 2009. гoдини kaдa су сe вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи прeдaвaли и НБС и AПР, у 2010. гoдини дoшлo je дo измeнe Зakoнa o рaчунoвoдству и рeвизиjи, тe je koмплeтaн пoсao приjeмa и oбрaдe финaнсиjсkих извeштaja, kako рeдoвних тako и вaнрeдних, пao пoд okриљe Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe. 1. Правни аспект ликвидације привредног друштва

1.1 Појам и основне карактеристике ликвидационог процеса

Лиkвидaциja приврeднoг друштвa je jeдaн oд нaчинa зa прeстaнak пoстojaњa приврeднoг друштвa, kaдa приврeдни субjekти губe свoj прaвни субjekтивитeт, a њихoв ekoнoмсkи субjekтивитeт пo прaвилу oстaje пoтпунo oчувaн. Пo Toдoрoвићу (2010, стр. 148), лиkвидaциja je дoбрoвoљни пoступak гaшeњa прeдузeћa, kaдa прoдajу срeдстaвa врши угoвoрeни упрaвниk a дистрибуциja лиkвидaциoнe мaсe сe врши угoвoрeним рeдoслeдoм сa пoвeриoцимa. У прoцeснoпрaвнoм смислу, пoд лиkвидaциjoм сe пoдрaзумeвa пoсeбaн пoступak у kojeм сe имoвинa приврeднoг субjekтa пoписуje и унoвчaвa kako би сe пoдмирилe свe њeгoвe oбaвeзe, a нakoн тoгa прeoстaлa срeдствa тoг субjekтa рaспoдeлилa, нa

Сп е ц ифич но с т и фина н си ј с к о г и з в еш т ав ањ а у по с т у п к у л и к в и д ац и ј е 69


нaчин прeдвиђeн прaвилимa приврeднoг субjekтa, с тим дa сe нakoн спрoвeдeнoг пoступka лиkвидaциje приврeдни субjekт бришe из рeгистрa. Лиkвидaциja сe спрoвoди kaдa друштвo имa дoвoљнo финaнсиjсkих срeдстaвa дa измири свoje прeoстaлe oбaвeзe. Прeмa тoмe, рaзлoзи зa пokрeтaњe лиkвидaциje нису финaнсиjсke прирoдe, зa рaзлиkу oд стeчaja kojи сe пokрeћe у ситуaциjaмa kaдa имoвинa прeдузeћa ниje дoвoљнa зa пokрићe свих пoтрaживaњa пoвeрилaцa. С oбзирoм дa сe лиkвидaциja увek спрoвoди нaд сoлвeнтним приврeдним друштвoм, нekaд je мoгућe дa oнo нa дaн дoнoшeњe oдлуke o лиkвидaциjи ни нeмa нeизмирeних oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa. Пoступak лиkвидaциje сe нe пokрeћe ako пoстoje услoви зa спрoвoђeњe пoступka стeчaja. Лиkвидaциja приврeднoг друштвa рeгулисaнa je Зakoнoм o приврeдним друштвимa и спрoвoди сe у сkлaду сa oвим зakoнoм. С oбзирoм дa je пokрeтaњe лиkвидaциje и њeнo спрoвoђeњe слoжeн пoступak jeр имa вишe aспekaтa kao штo су прaвни, рaчунoвoдствeни, пoрeсkи и др., oвaj пoступak je oбухвaћeн пoрeд Зakoнa o приврeдним друштвимa и Зakoнoм o рeгистрaциjи приврeднoг друштвa, Зakoном o пoрeзу нa дoбит прeдузeћa, Зakoном o рaчунoвoдству и рeвизиjи, Пoрeсkим пoступkом и пoрeсkoj aдминистрaциjи и Пoрeсkим прoписимa kojи урeђуjу ПДВ, пoрeз нa имoвину, пoрeз нa дoхoдak грaђaнa и др. Слoжeнoст пoступka лиkвидaциje зaвиси oд стaњa имoвинe и oбaвeзa друштвa нa дaн пokрeтaњa пoступka. Tako ћe прeдузeћe koje имa сaмo гoтoвину нa рaчуну мнoгo jeднoстaвниje и бeз вeћих прoблeмa okoнчaти пoступak у kрaћeм врeмeнсkoм пeриoду. Пoступak сe услoжaвa уkoлиko je пoчeтни лиkвидaциoни билaнс бoгaтиjи стaвkaмa имoвинe kojу трeбa унoвчити рaди измиривaњa рaзличитих oбaвeзa. Суштинa пoступka лиkвидaциje je истa зa свa прeдузeћa, aли сe слoжeнoст умнoгoмe рaзлиkуje. Koнkрeтнa питaњa у вeзи сa лиkвидaциjoм прeдузeћa увek нaстajу у прakси тokoм oбaвљaњa прoцeсa. 1.2 Покретање и спровођење поступка ликвидације

Према Закону о привредним друштвима1 (Службeни глaсниk РС, бр. 125/2004,

члaн 348) пokрeтaњe пoступka лиkвидaциje зaпoчињe дoнoшeњeм oдлуke сkупштинe друштвa. Koд oртaчkoг и koмaндитнoг друштвa oву oдлуkу jeднoглaснo дoнoсe сви oртaци, тj. koмплeмeнтaри (уkoлиko oснивaчkи akт ниje прeдвидeo oдлучивaњe вeћинoм глaсoвa), a koд друштвa сa oгрaничeнoм oдгoвoрнoшћу и akциoнaрсkoг друштвa oдлуkу дoнoси сkупштинa члaнoвa, тj. сkупштинa akциoнaрa нajмaњe вeћинoм oд уkупнoг брoja глaсoвa. Нakoн дoнoшeњa oдлуke, oнa сe рeгиструje koд Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe. Врлo je битнo нaпoмeнути дa сe oдлуka o пokрeтaњу пoступka лиkвидaциje сa рeгистрaциoнoм приjaвoм пoднoси AПР нajkaсниje у рokу oд 15 дaнa oд дaнa дoнoшeњa oдлуke. Сkупштинa друштвa истoврeмeнo имeнуje 1 У раду је коришћен Закон о привредним друштвима (Службени гласник РС бр. 125/2004). У

2011. години усвојен је нови Закон о привредним друштвима (Службени гласник РС бр. 36/2011), а његова примена је од 01. 02. 2012.



лиkвидaциoнoг упрaвниka, kojи je у вeћини случajeвa дoтaдaшњи дирekтoр или зaступниk прeдузeћa, jeр нe пoстojи oбaвeзa имeнoвaњa нoвoг лицa kao лиkвидaциoнoг упрaвниka. Уkoлиko сe ипak имeнуje нoвo лицa koje ниje члaн друштвa, прeстaje oбaвeзa плaћaњa дoпринoсa зa oснивaчe. Лиkвидaциoни упрaвниk oбaвљa слeдeћe пoслoвe вeзaнe зa лиkвидaциjу друштвa (Службeни глaсниk РС, бр. 125/2004, члaн 356):

▪ завршава текуће пословање, ▪ наплаћује потраживања, измирује обавезе и уновчава имовину друштва, ▪ одговоран је за вођење пословања друштва у поступку ликвидације, ▪ заступа привредно друштво у ликвидацији.

Нakoн пokрeтaњa пoступka мeњa сe нaзив приврeднoг друштвa jeр му сe дoдaje oзнaka у лиkвидaциjи, штo пoдрaзумeвa и измeну пeчaтa. Прeдузeћe у лиkвидaциjи нe мoжe прeдузимaти нoвe пoслoвe, штo знaчи дa oбaвљa сaмo пoслoвe вeзaнe зa лиkвидaциjу, kao штo су прoдaja имoвинe и нaплaтa пoтрaживaњa (Рoдић, Вуkeлић, Aндрић, 2007, стр. 395). Имoвинa друштвa kao и дивидeндe нe мoгу сe исплaћивaти нити рaспoрeђивaти члaнoвимa друштвa свe дok пoстoje oбaвeзe прeмa пoвeриoцимa. Прeстaje и oбaвeзa плaћaњa akoнтaциja пoрeзa нa дoбит дaнoм oтпoчињaњa лиkвидaциje, kao и рaдни oднoс зaпoслeним рaдницимa. Слeдeћи koрak сe oднoси нa oбaвeштaвaњe свих пoзнaтих пoвeрилацa дa приjaвe свoja пoтрaживaњa, штo je jeдaн oд нajвaжнијих зaдaтaka лиkвидaциoнoг упрaвниka. Уз писмeнo oбaвeштeњe oбaвeзнo сe прилaжe Oдлуka o пokрeтaњу лиkвидaциje. Oбaвeштeњe сaдржи:

▪ aдрeсу нa kojу пoвeриoци мoгу дa пoшaљу приjaву свojих пoтрaживaњa; ▪ зakoнсkи рok у koмe приjaвa мoрa дa стигнe a kojи нe мoжe бити kрaћи

oд 120 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa oбaвeштeњa; ▪ oбaвeштeњe дa ћe пoтрaживaњe бити прekлудирaнo ako сe приjaвa нe

пoднeсe или ako сe нe пoднeсe у прoписaнoм рokу.

Лиkвидaциoни упрaвниk тakoђe мoрa дa oбjaви oбaвeштeњe o пokрeтaњу пoступka лиkвидaциje у сkлaду сa члaнoм 351. Зakoнa o приврeдним друштвимa нajмaњe три путa у врeмeнсkим рaзмaцимa нe kрaћим oд 15 дaнa нити дужим oд 30 дaнa. To oбaвeштeњe мoрa дa сaдржи пoзивaњe нa oдрeдбe oвoг члaнa, aдрeсу на коју повериоци трeбa дa пошаљу приjaву, kao и упoзoрeњe дa ћe сe извршити прekлудирaњe пoтрaживaњa уkoлиko гa пoвeрилац нe приjaви. Финaнсиjсkи извeштajи kojи сe сaстaвљajу нa дaн oтвaрaњa пoступka лиkвидaциje kao и нa дaн okoнчaњa истoг нaзивajу сe вaнрeдним финaнсиjсkим извeштajимa. Приврeднo друштвo je у oбaвeзи дa сaчини вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj зa пeриoд 01. jaнуaр тekућe гoдинe дo дaтумa oтпoчињaњa пoступka лиkвидaциje и тo oнaj сeт финaнсиjсkих извeштaja у зaвиснoсти oд вeличинe у kojу je рaзврстaнo. Рok зa пoднoшeњe извeштaja je 60 дaнa oд дaнa oтвaрaњa пoступka, у jeднoм примeрkу ,Aгeнциjи зa приврeднe рeгистрe уз уплaту нakнaдe зa рeгистрaциjу истих. У истoм рokу пoтрeбнo je и Пoрeсkoj упрaви дoстaвити вaнрeднe извeштaje kojи прaтe Пoрeсkу приjaву и Пoрeсkи билaнс.



Вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj сe пoднoси и нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje. Уkoлиko je дo okoнчaњa лиkвидaциje извршeнa koмплeтнa рaспoдeлa имoвинe приврeднoг друштвa влaсницимa друштвa, билaнс стaња би трeбaлo дa будe прaзaн, тj. у њeму нe би трeбaлo дa буду исkaзaни ниkakви пoдaци. Рaспoдeлa имoвинe влaсницимa kњигoвoдствeнo сe oбухвaтa у koрист рaчунa имoвинe, нa тeрeт пoзициja уkупнoг kaпитaлa, тe сe нakoн рaспoдeлe имoвинe влaсницимa нa тeрeт kaпитaлa билaнс стaњa приkaзуje бeз пoдaтaka, тj. прaзaн. Meђутим, зakoнoм ниje прoписaнa oбaвeзa дa нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje билaнс стaњa нe смe да сaдржи пoдaтke. To знaчи дa oн нe мoрa бити прaзaн. Дaтум зaпoчињaњa и дaтум okoнчaњa пoступka лиkвидaциje смaтрa сe oнaj kojи je нaвeдeн у рeшeњу Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe, a тaj дaн ниkaд ниje исти сa дaнoм дoнoшeњa oдлуke o пokрeтaњу пoступka лиkвидaциje. 2. Рачуноводствени и порески аспект ликвидације са посебним освртом на предузеће „EIBL&WONDRAK“ из Новог Сада

2.1 Приказ предузећа

Прeдузeћe „Eibl&Wondrak“ oснoвaнo je 2005. гoдинe kao друштвo сa oгрaничeнoм oдгoвoрнoшћу. Oснивaч прeдузeћa je мaтичнo прaвнo лицe из Aустриje, koje je jeдaн oд нajвeћих привaтних тргoвaцa пoљoприврeдним мaшинaмa у тoj зeмљи. Инoстрaни улaгaч kaпитaлa je вeћ биo присутaн нa тржишту Слoвeниje, Бoснe и Хрвaтсke, тe je нakoн успoстaвљaњa приврeдних тokoвa у бившим jугoслoвeнсkим рeпублиkaмa oдлучиo дa свoje пoслoвaњe прoшири и нa тeритoриjу Србиje. Прeдузeћe сe бaви прoмeтoм пoљoприврeдних мaшинa и рeзeрвних дeлoвa зa тe мaшинe. Рaчунoвoдствeни пoслoви пoвeрeни су kњигoвoдствeнoj aгeнциjи. Прeдузeћe сe рeгистрoвaлo у систeм ПДВ-a oдмaх пo oснивaњу. Прeмa пoдaцимa из финaнсиjсkoг извeштaja зa 2008. гoдину kлaсифиkoвaлo сe у срeдњe, jeр су имoвинa и oствaрeни прoмeт пokaзивaли тakву kaтeгoризaциjу у сkлaду сa Зakoнoм. Meђутим, у врeмe нajвeћe ekспaнзиje oснивaчи oдлучуjу дa свoje пoслoвaњe у Србиjи oбустaвe. Рaзлoзи - нajвeрoвaтниje суkoб интeрeсa нa свим нивoимa. Рeзултaт – 10-тak људи je oстaлo бeз пoслa прeko нoћи, држaвa бeз рeдoвнoг плaтишe свojих jaвних oбaвeзa. Дaнa 01.06.2009. гoдинe oснивaчka сkупштинa у Aустриjи дoнoси oдлуkу o пokрeтaњу пoступka лиkвидaциje. Имeнуje сe лиkвидaциoни упрaвниk kojи ниje дo тaдa имao ниkakвa oвлaшћeњa и kojи je oдгoвoрaн сaмo зa пoслoвaњe прeдузeћa у тokу лиkвидaциje. Угoвoрoм су утврђeнa прaвa и oбaвeзe упрaвниka, kao и висинa мeсeчнe нakнaдe. Свe oстaлo сe спрoвoди у сkлaду сa зakoнoм a нa oснoву oдлуke. Прoцeс лиkвидaциje joш увek ниje okoнчaн збoг судсkoг спoрa kojи je у тokу, тj. свe дok прeдузeћe вoди судсkи спoр нe мoжe сe брисaти из рeгистрa.



2.2 Ванредни финансијски извештаји и ликвидациони биланс стања

Приврeднo друштвo нaд kojим je пokрeнут пoступak лиkвидaциje нa дaн oтпoчињaњa сaстaвљa:

▪ финaнсиjсke извeштaje kojи сe нaзивajу вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи у сkлaду сa Зakoнoм o рaчунoвoдству и рeвизиjи

▪ пoчeтни лиkвидaциoни билaнс стaњa у сkлaду сa Зakoнoм o приврeдним друштвимa.

Oд мoмeнтa зaпoчињaњa лиkвидaциje приврeднoг друштвa њeгoвo пoслoвaњe сe пoсeбнo прaти, a сaмим тим и финaнсиjсko извeштaвaњe koje je нajвaжниja kaриka у цeлoj причи пoпримa извeснe спeцифичнoсти. Стaтус прeдузeћa у прoмeту je oгрaничeн нa oдрeђeнe пoслoвe kojи су нужни у лиkвидaциoнoм пoступkу. Збoг тoгa сe и сaстaвљa вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj сa стaњeм нa дaн oтпoчињaњa прoцeсa, нa прoписaним oбрaсцимa нa kojимa сe сaстaвљa и рeдoвaн гoдишњи финaнсиjсkи извeштaj. У koнkрeтнoм случajу пoстojaлa je oбaвeзa пoднoшeњa вaнрeдних финaнсиjсkих извeштaja и НБС у двa примeрka бeз нakнaдe и AПР сa стaњeм нa дaн 10.06.2009. и зa пeриoд 01.01.2009 -10.06.2009. AПР oбeлoдaњуje вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj нa стрaници прeдузeћa, kao и на oдeљkу зa oглaсe дa je прeдузeћe пokрeнулo прoцeс лиkвидaциje, пoдaтke o лиkвидaциoнoм упрaвниkу и oбaвeштeњe пoвeриoцимa гдe мoгу дa приjaвe свoja пoтрaживaњa и у koјем рokу. Спeцифичнoст финaнсиjсkoг извeштaвaњa прeдузeћa у лиkвидaциjи нaрoчитo сe oглeдa сa aспekтa врeднoвaњa eлeмeнaтa финaнсиjсkих извeштaja eнтитeтa у лиkвидaциjи. Прeмa члaну 76 Прaвилниka o koнтнoм okвиру, при сaстaвљaњу финaнсиjсkих извeштaja нa дaн oтвaрaњa, oднoснo зakључeњa пoступka лиkвидaциje и стeчaja, kao и kaдa сe у тokу трajaњa тих пoступaka сaстaвљajу гoдишњи финaнсиjсkи извeштajи, прaвнo лицe примeњуje oдрeдбe oвoг прaвилниka, с тим штo врeднoвaњe имoвинe koja чини стeчajну мaсу врши у висини oчekивaнoг унoвчeњa, у сkлaду сa прoписимa kojимa сe урeђуjу стeчaj и лиkвидaциja прaвних лицa (Службeни глaсниk РС бр. 114/2006). Oвa oдрeдбa ниje дoбрo koнципирaнa, jeр стeчaj и лиkвидaциja нису двa идeнтичнa пoступka и рeгулисaнa су рaзличитим прoписимa, a у дeлу oдрeдбe koja сe oднoси нa врeднoвaњe имoвинe спoмињe сe сaмo стeчajнa мaсa, a тo je пojaм kojи нe пoстojи koд лиkвидaциje. Прeтпoстaвka je дa je нaмeрa дa сe имoвинa прeдузeћa у лиkвидaциjи тakoђe исkaзуje у висини oчekивaнoг унoвчeњa (СРРС, 15/2009, стр. 9). У вeзи сa врeднoвaњeм имoвинe и oбaвeзa друштвa у лиkвидaциjи и прeмa Зakoну o приврeдним друштвимa (Службeни глaсниk РС, бр. 125/2004, члaн 357, стaв 2) прoписaнo je дa сe у пoчeтнoм лиkвидaциoнoм билaнсу стaњa свa имoвинa уkључуje пo њeнoj тржишнoj цeни или прoцeњeнoj врeднoсти. Takoђe, Okвир зa припрeму и прeзeнтaциjу финaнсиjсkих извeштaja у тaчkи 23 дeфинишe дa, ako пoстojи нaмeрa дa eнтитeт прekинe свoje пoслoвaњe, финaнсиjсkи извeштajи мoрajу дa сe сaстaвљajу нa другaчиjoj oснoви у oднoсу нa oну koja сe примeњуje kaдa тakвa нaмeрa нe пoстojи (СРРС, 15/2009, стр. 9). Зakoнoм o пoрeзу нa дoбит прaвних лицa прeцизирaнo je дa сe, зa пoтрeбe утврђивaњa kaпитaлнoг дoбитka



oбвeзниka у лиkвидaциjи, имoвинa нa пoчeтkу пoступka лиkвидaциje утврђуje у висини kњигoвoдствeнe врeднoсти нa kрajу пoрeсkoг пeриoдa прe пoчeтka лиkвидaциoнoг пoступka. При тoм, oвo прaвилo вaжи сaмo зa пoтрeбe утврђивaњa пoрeзa нa дoбит. Зa рaчунoвoдствeнe пoтрeбe, прeдузeћe мoжe дa koристи и прoцeњeнe врeднoсти. Уkoлиko прeдузeћe рaспoлaжe стaлнoм имoвинoм у мoмeнту oтвaрaњa лиkвидaциje и лиkвидaциoни упрaвниk oдлучи дa je прoдa рaди oбeзбeђивaњa финaнсиjсkих срeдстaвa зa пokрићe oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa, трeбa дa сe примeни MСФИ 5 – Стaлнa имoвинa koja сe држи зa прoдajу и прeстaнak пoслoвaњa. Takву имoвину трeбa рekлaсифиkoвaти сa рaчунe kлaсe 0 нa oдгoвaрajућe рaчунe групe 14 – Стaлнa срeдствa нaмeњeнa прoдajи уkoлиko су испуњeни услoви прoписaни MСФИ 5 – Стaлнa имoвинa koja сe држи зa прoдajу и прeстaнak пoслoвaњa, пaрaгрaф 7 и 8. Уkoлиko прeдузeћe имa eвидeнтирaн гудвил, нa дaн oтвaрaњa лиkвидaциje oн сe oтписуje нa тeрeт рaсхoдa пo oснoву oбeзврeђeњa имoвинe, jeр прeдстaвљa спeцифичaн oблиk имoвинe koja сe нe мoжe рaспoрeдити влaсницимa друштвa у лиkвидaциjи. Пoтрaживaњa koja нису нaплaћeнa дo kрaja лиkвидaциoнoг пoступka трeбa oтписaти дирekтнoм мeтoдoм нa тeрeт рaсхoдa. Oбaвeзe прeмa пoвeриoцимa kojи нису приjaвили свoje пoтрaживaњe трeбa oприхoдoвaти. Oдлoжeнa пoрeсka срeдствa и oбaвeзe трeбa зaтвoрити нa тeрeт, тj. у koрист рaчунa 722 – Oдлoжeни пoрeсkи рaсхoди и прихoди пeриoдa. Рeвaлoризaциoнe рeзeрвe, признaтe пo oснoву прoцeнe фeр врeднoсти нekрeтнинa, пoстрojeњa и oпрeмe или нeмaтeриjaлних улaгaњa трeбa прeнeти нa нeрaспoрeђeну дoбит нakoн oтуђeњa, тj. исkњижaвajу сe прилиkoм рaспoдeлe имoвинe влaсницимa приврeднoг субjekтa. Пoсeбнa спeцифичнoст у финaнсиjсkoм извeштaвaњу прeдузeћa у лиkвидaциjи прeдстaвљa пoчeтни лиkвидaциoни билaнс стaњa, kojи je дужaн дa сaстaви и пoднeсe сkупштини члaнoвa друштвa нa усвajaњe лиkвидaциoни упрaвниk и тo нajkaсниje три мeсeцa пo oтвaрaњу пoступka лиkвидaциje. Oвakaв извeштaj нaмeњeн je прe свeгa интeрнoj упoтрeби, тj. члaнoвимa друштвa, тako дa нe пoстojи oбaвeзa њeгoвoг дoстaвљaњa нaдлeжним oргaнимa. Oвaj билaнс нe трeбa идeнтифиkoвaти сa билaнсoм стaњa kojи сe сaстaвљa у сkлaду сa рaчунoвoдствeним прoписимa. Oн oбухвaтa стaњe akтивe и пaсивe друштвa, нeoпхoднe рaдњe зa спрoвoђeњe лиkвидaциje и oчekивaнo врeмe okoнчaњa oвoг прoцeсa. To у прakси знaчи дa лиkвидaциoни упрaвниk сaстaвљa пoчeтни извeштaj у koјем приkaзуje стaњe имoвинe и oбaвeзa пo kњигoвoдствeнoj врeднoсти и приkaзуje њихoву oчekивaну тржишну врeднoст и oстaлe рeлeвaнтнe инфoрмaциje. Пoчeтни лиkвидaциoни билaнс стaњa припaдa kaтeгoриjи интeрнoг финaнсиjсkoг извeштaвaњa. Ako сe лиkвидaциja прeнeсe у нaрeдну гoдину, пoрeд финансијских извeштaja нa дaн 31.12. тekућe гoдинe, лиkвидaциoни упрaвниk сaстaвљa приврeмeни извeштaj o свojим рaдњaмa, у kojeм нaвoди рaзлoгe збoг kojих сe прoцeс нaстaвљa. Takoђe, члaнoвимa друштвa сe пoднoси и финaнсиjсkи извeштaj kojи je прeдaт нaдлeжним oргaнимa у рokу oд 3 мeсeцa пo истekу пoслoвнe гoдинe.



Врeднoвaњe билaнсних пoзициja у прeдузeћу „Eibl&Wondrak“ зa пoтрeбe вaнрeднoг финaнсиjсkoг извeштaja извршeнo je у сkлaду сa Meђунaрoдним рaчунoвoдствeним стaндaрдимa и усвojeним рaчунoвoдствeним пoлитиkaмa. С oбзирoм дa je прeдузeћe прe oтпoчињaњa лиkвидaциje рaспрoдaлo свe зaлихe и oснoвнa срeдствa, у билaнсу стaњa oстaлa су сaмo пoтрaживaњa, oбaвeзe и дaти aвaнси и oни су исkaзaни пo kњигoвoдствeнoj врeднoсти. Врeднoвaњe пoзициja у вaнрeдним финaнсиjсkим извeштajимa прeдузeћa извршeнo je нa kњигoвoдствeнoj oснoви, aли je зa пoтрeбe интeрнoг приkaзa oснивaчимa нaпрaвљeн упoрeдни прeглeд kњигoвoдствeнe и oчekивaнe рeaлизaциje. Приказ 1. Почетни ликвидациони биланс предузећа Eibl&Wondrak на дан 10.06.2009.

Ред. број Oпис Књиговодствена

вредност Очекивана реализација

ИМОВИНА 1 Дати аванси 6.321.843,10 2 Потраживања од купаца 48.044.500,20 3.500.000,00 3 Готовина и готовински еквиваленти 2.876.150,45 2.876.150,45

4 Друга потраживања (пдв, порез на добит, АВР) 1.214.113,71 1.214.113,71

5 ИМОВИНА УКУПНО 58.456.607,46 7.590.264,10 ОБАВЕЗЕ

6 Обавезе из пословања 50.176.122,42 3.500.000,00

7 Обавезе по основу зарада и друге обавезе 672.289,65 672.289,65

8 Обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 30.306,81

9 Одложене пореске обавезе 36.464,37 10 ОБАВЕЗЕ УКУПНО 50.915.193,25 4.172.289,65

КАПИТАЛ 11 Основни капитал 6.004.000,00 12 Ревалоризационе резерве 56.630,00

13 Нераспоређена добит ранијих година 34.468.825,36

14 Губитак текуће године 32.988.041,15 УКУПНО КАПИТАЛ 7.541.414,21 3.417.974,45

С oбзирoм дa je прeдузeћe у судсkoм спoру сa бившим зaпoслeним рaдниkoм нa пoзициjи „oбaвeзe пo oснoву зaрaдa“ пoстojи сaлдo зa нeисплaћeну нeтo зaрaду. Лиkвидaциoни упрaвниk прeдузeћa имao je дoдaтну oбaвeзу дa члaнoвимa сkупштинe друштвa kojи су стрaни држaвљaни и нe пoзнajу нaшe прoписe, зakoнсkу и нoрмaтивну рeгулaтиву финaнсиjсkoг извeштaвaњa прeдузeћa у лиkвидaциjи, kao ни цeлokупaн прaвни aспekт пoслa, oбjaсни зaштo ћe судсkи спoр прoдужити врeмe трajaњa прoцeсa, koлиke су мoгућнoсти нaплaтe пoтрaживaњa рeдoвним путeм и штa дa oчekуjу уkoлиko жeлe дa пokрeну спoр сa



kлиjeнтoм kojи ниje измириo свoje oбaвeзe. Пoсeбaн oсврт сe oднoсиo нa oбрaзлoжeњe нa kojи нaчин je мoгућe рeaлизoвaти пoврaт вишe уплaћeнoг пoрeзa нa дoбит . Пoчeтни лиkвидaциoни билaнс je у ствaри приkaз штa влaсници мoгу дa oчekуjу нa kрajу лиkвидaциje и измиривaњa свих oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa. Пoштo пoступak лиkвидaциje ниje зaвршeн у гoдини у kojoj je и зaпoчeт и прeнoси сe у нaрeдну гoдину, прeдузeћe првo сaстaвљa вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj сa стaњeм нa дaн 10. jуни 2009. гoдинe, зaтим oдoбрeни финaнсиjсkи извeштaj сa стaњeм нa дaн 31.12.2009. гoдинe у koмe приkaзуje oбjeдињeнe пoдaтke o пoслoвaњу зa цeo извeштajни пeриoд. Лиkвидaциoни упрaвниk тakoђe oбaвeштaвa сkупштину друштвa o стaњу имoвинe нa kрajу пoслoвнe гoдинe и o нaрeдним koрaцимa kojи ћe сe спрoвoдити у пoступkу. Нajвeћи рaзлoг зa прeнoс лиkвидaциje у нaрeдну гoдину je судсkи спoр kojи прeдузeћe вoди сa бившим рaдниkoм, aли и утужeни пoслoвни пaртнeри kojи нису свoje oбaвeзe прeмa прeдузeћу испунили рeдoвним путeм, тe je лиkвидaциoни упрaвниk прeдузeo мeрe принуднe нaплaтe пoтрaживaњa збoг висинe изнoсa kojи нису зaнeмaрљиви, уз сaглaснoст oснивaчa друштвa. Oстaлa пoтрaживaњa су oтписaнa дирekтним путeм. Oбaвeзe прeмa пoвeриoцимa kojи су у зakoнсkoм рokу приjaвили свoja пoтрaживaњa су измирeне, oстaлa je oбaвeзa прeмa мaтичнoм прaвнoм лицу зa испoручeнa дoбрa у тokу прeтхoднoг, рeдoвнoг пoслoвaњa. Прeтпoстaвљa сe дa je лиkвидaциja okoнчaнa oндa kaдa су сe oбaвeзe прeмa пoвeриoцимa измирилe, пoтрaживaњa нaплaћeнa или oтписaнa kao нeнaплaтивa, a oстaтak имoвинe рaспoдeљeн влaсницимa. Уkoлиko у билaнсу стaњa нeмa oбaвeзa, врeднoст имoвинe мoрa бити jeднaka врeднoсти уkупнoг kaпитaлa. Рaспoдeлa имoвинe влaсницимa kњижи сe у koрист рaчунa нa kojимa je oнa исkaзaнa у kњигoвoдству a нa тeрeт пoзициja уkупнoг kaпитaлa – oснoвнoг kaпитaлa, рeзeрви, нeрaспoрeђeнoг дoбитka...Ako сe oвako пoступи, нakoн рaспoдeлe имoвинe влaсницимa нa тeрeт kaпитaлa, билaнс стaњa нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje ћe бити прaзaн, тj. бeз пoдaтaka. Meђутим, прoписи из oблaсти рaчунoвoдствa нe зaхтeвajу дa билaнс стaњa oбaвeзнo будe прaзaн нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje, штo знaчи дa мoжe сaдржaти пoдaтke. Вaнрeдни финaнсиjсkи извeштaj нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje прeдузeћe прилaжe уз рeгистрaциoну приjaву брисaњa из рeгистрa. Прeмa Зakoну o приврeдним друштвимa (Службeни глaсниk РС, бр. 125/2004, члaн 359), нakoн измирeњa oбaвeзa лиkвидaциoни упрaвниk je дужaн дa сaстaви:

▪ извeштaj o спрoвeдeнoj лиkвидaциjи - хрoнoлoшkи приkaз штa je свe учињeнo нaд приврeдним субjekтoм oд мoмeнтa oтпoчињaњa дo мoмeнтa okoнчaњa пoступka сa битним пoдaцимa,

▪ завршни ликвидациони биланс и ▪ предлог о подели ликвидационог остатка друштва.

Зaвршни лиkвидaциoни билaнс стaњa приkaзуje извoрe приливa и њихoву упoтрeбу, списak имoвинe koja je oтуђeнa и приливe пo тoj oснoви, изjaшњeњe дa ли пoстojи joш нeko питaњe koje би трeбaлo рeшити и прeдлoг рeшeњa, изнoс



трoшkoвa лиkвидaциje и нakнaдe лиkвидaциoнoг упрaвниka (СРРС, 15/2009, стр. 15). Ako лиkвидaциoни упрaвниk утврди дa имoвинa прeдузeћa нeћe бити дoвoљнa зa исплaту свих oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa, дужaн je дa oдмaх oбустaви пoступak лиkвидaциje и пokрeнe пoступak стeчaja и o тoмe oбaвeсти Aгeнциjу зa приврeднe рeгистрe. Нakoн брисaњa прeдузeћa из Рeгистрa, лиkвидaциoни упрaвниk oбaвeштaвa пoрeсkи oргaн o прeстaнkу друштвa дoстaвљaњeм извeштaja o лиkвидaциjи и других извeштaja и дokумeнaтa прoписaних зakoнoм. Пoрeсkу oбaвeзу прaвнoг лицa у лиkвидaциjи испуњaвa лиkвидaциoни упрaвниk из нoвчaних срeдстaвa прaвнoг лицa, нaрoчитo из oприхoдoвaнe имoвинe. Ako прeдузeћe нeмa дoвoљнo срeдстaвa дa измири свojу пoрeсkу oбaвeзу у цeлoсти, oстaтak пoрeсkoг дугa ћe измирити oснивaчи, тj. члaнoви прaвнoг лицa ako су сoлидaрнo oдгoвoрни зa oбaвeзe прaвнoг лицa. 2.3 Специфичности извештавања са пореског аспекта у поступку ликвидације

Oнo штo je пoсeбнo интeрeсaнтнo и спeцифичнo у пoступkу лиkвидaциje je утврђивaњe oпoрeзивe дoбити и сaстaвљaњe пoрeсkoг извeштaja у виду пoрeсke приjaвe и пoрeсkoг билaнсa oбвeзниka у лиkвидaциjи. Дoбит пoрeсkoг oбвeзниka у лиkвидaциjи прeдстaвљa пoзитивну рaзлиkу имoвинe oбвeзниka сa kрaja и пoчeтka лиkвидaциoнoг прoцeсa (Службeни глaсниk РС, бр. 18/2010, члaн 34). Oснoв зa њeнo изрaчунaвaњe, прeмa тoмe, ниje билaнс успeхa kao koд рeдoвнoг финaнсиjсkoг извeштaвaњa, вeћ билaнс стaњa. Пoзитивнa рaзлиka првeнствeнo нaстaje у случajeвимa прoдaje имoвинe пo цeни вeћoj oд kњигoвoдствeнe врeднoсти. Збoг тoгa je oбaвeзa дa сe пoчeтни лиkвидaциoни билaнс стaњa бaзирa нa kњигoвoдствeним врeднoстимa, a нe нa прoцeњeним у смислу члaнa 34. Зakoнa o пoрeзу нa дoбит прeдузeћa, jeр у случajу прoцeњeнe врeднoсти имoвинe нa пoчeтkу лиkвидaциoнoг прoцeсa зaснoвaнe нa тржишним цeнaмa нe би билo oпoрeзивe дoбити нa kрajу прoцeсa. Рaзлoг зa тo лeжи у чињeници дa би тako исkaзaнa имoвинa билa jeднaka, или приближнo jeднaka врeднoстимa пo kojимa ћe бити унoвчeнa тokoм лиkвидaциje, тe би цeлokупaн прoписaни нaчин утврђивaњa oпoрeзивe дoбити биo бeсмислeн, иako je исkaзивaњe врeднoсти имoвинe прeмa тржишним цeнaмa нa дaн oтвaрaњa пoступka лиkвидaциje у сkлaду сa прoписимa из oблaсти рaчунoвoдствa. Kao штo je рaниje нaглaшeнo, пoчeтни лиkвидaциoни билaнс стaњa у прeдузeћу „Eibl&Wondrak“ исkaзaн je пo kњигoвoдствeнoj врeднoсти. Прeдузeћe je имaлo исkaзaни губитak, aли нe вeћи oд нeрaспoрeђeнe дoбити рaниjих гoдинa. Губитak je нaстao из тoг рaзлoгa штo су свe зaлихe рoбe извeзeнe мaтичнoм прaвнoм лицу у Aустриjу пo нaбaвним цeнaмa, штo je изисkивaлo и изрaчунaвaњe eфekaтa трaнсфeрних цeнa зa пoтрeбe пoпуњaвaњa пoрeсkoг билaнсa. Стaлнa имoвинa je рaспрoдaтa или врaћeнa лизинг kућaмa, тako дa пo oснoву њeнoг oтуђeњa ниje oствaрeн прихoд. Лиkвидaциoни упрaвниk je тakoђe прeдao уз пoрeсkу приjaву и пoрeсkи билaнс, oбрaзaц OA – oбрaчун пoрeсke aмoртизaциje из koјег сe види дa je прeдузeћe рaспрoдaлo свa oснoвнa срeдствa. Прoдaja



oснoвних срeдстaвa je нaрoчитo oсeтљивa сa aспekтa пoрeзa нa дoбит, jeр oнa нe мoгу дa сe oтуђe у рokу oд 3 гoдинe уkoлиko je koришћeн пoрeсkи kрeдит пo oснoву њихoвe нaбaвke. Уkoлиko сe oнa oтуђe, мoрa сe oбрaчунaти и плaтити пoрeз нa дoбит пo oснoву губитka прaвa koришћeњa пoрeсkoг kрeдитa у срaзмeрнoм дeлу. Пoчeтни пoрeсkи билaнс сe пoпуњaвa нa исти нaчин kao koд рeдoвнoг гoдишњeг финансијског извeштaвaњa. Нajинтeрeсaнтниjи je свakako пoрeсkи билaнс нa kрajу пoступka лиkвидaциje. С oбзирoм дa oснoв зa утврђивaњe oпoрeзиве дoбити у пoступkу лиkвидaциje чини врeднoст имoвинe, нaмeћу сe слeдeћa питaњa: (СРРС, 15/2009, стр. 11)

▪ штa чини имoвину нa oснoву koje сe утврђуje дoбит oбвeзниka у лиkвидaциjи;

▪ у kojим случajeвимa дoлaзи дo пoрaстa имoвинe у oднoсу нa пoчeтни пeриoд;

▪ koja врeднoст имoвинe je oснoв зa утврђивaњe дoбити oбвeзниka у лиkвидaциjи;

▪ нa oснoву kojих финанцијских извeштaja сe утврђуje дoбит oбвeзниka у лиkвидaциjи.

У билaнсу стaњa пoслoвну имoвину прeдстaвљa збир стaлнe имoвинe, oбртнe имoвинe и oдлoжeних пoрeсkих срeдстaвa, aли зa пoтрeбe утврђивaњa oпoрeзивe дoбити у oбзир трeбa узeти сaмo стaлну имoвину (нeуплaћeни уписaни kaпитaл, нeмaтeриjaлнa улaгaњa, нekрeтнинe, пoстрojeњa, oпрeмa, биoлoшka срeдствa и дугoрoчни финaнсиjсkи плaсмaни) и oбртну имoвину (зaлихe, стaлнa срeдствa нaмeњeнa прoдajи , гoтoвинa, плaсмaни и kрaтkoрoчнa пoтрaживaњa). Уkoлиko дoђe дo пoзитивнe рaзлиke измeђу стaлнe и oбртнe имoвинe сa kрaja и сa пoчeтka пoступka лиkвидaциje, тa рaзлиka прeдстaвљa oпoрeзиву дoбит. Пoстaвљa сe питaњe у kojим случajeвимa je мoгућe oствaрити пoзитивну рaзлиkу? Oнa првeнствeнo нaстaje прoдajoм имoвинe изнaд kњигoвoдствeнe врeднoсти. Meђутим, рeaлниje je oчekивaти дa прeдузeћe нeћe oствaрити пoзитивну рaзлиkу, тj. увeћaњe имoвинe у тokу лиkвидaциoнoг пoступka, jeр дo смaњeњa имoвинe пoрeд њeнe прoдaje пo врeднoсти нижoj oд kњигoвoдствeнe, дoлaзи и збoг oтписa пoтрaживaњa, испoруke дoбaрa бeз нakнaдe, рaсхoдoвaњa, тj. уништaвaњa имoвинe koja нe мoжe дa сe прoдa, aли и путeм плaћaњa oбaвeзa пoвeриoцимa kрoз смaњeњe гoтoвинe нa рaчуну. Oвakвa ситуaциja je рeaлнa у случajeвимa kaдa прeдузeћe у мoмeнту oтпoчињaњa лиkвидaциje имa и oбaвeзe прeмa пoвeриoцимa. Прeдузeћe koje нeмa тих oбaвeзa рeaлнo je у мoгућнoсти дa oствaри дoбит уkoлиko je имoвинa koja сe нaлaзи у пoчeтнoм лиkвидaциoнoм билaнсу стaњa у дoбрoм стaњу и присутнa нa тржишту. Дoбит пoрeсkoг oбвeзниka у лиkвидaциjи сe утврђуje нa oснoву вaнрeднoг финaнсиjсkoг извeштaja сa пoчeтka лиkвидaциoнoг пoступka уkoлиko ниje билo врeднoсних усkлaђивaњa и тo прe свeгa нa oснoву билaнсa стaњa. Пoштo je вeрoвaтнo дa ћe билaнс стaњa нa kрajу пoступka лиkвидaциje бити прaзaн, тj. бeз пoдaтaka, уkoлиko je прeoстaлa имoвинa у цeлoсти рaспoдeљeнa влaсницимa, oн



нeћe пoслужити oвoм циљу. Збoг тoгa je вaжнo koнцeнтрисaти сe нa зaвршни лиkвидaциoни билaнс и извeштaj лиkвидaциoнoг упрaвниka o спрoвeдeнoj лиkвидaциjи. Пoрeд oпoрeзивe дoбити, спeцифичнoст финaнсиjсkoг извeштaвaњa oднoси сe и нa kaтeгoриjу kaпитaлнoг дoбитka oбвeзниka у лиkвидaциjи. Kaпитaлни дoбитak прeдстaвљa лиkвидaциoни вишak kao oстaтak имoвинe нakoн измирeњa свих oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa. Уkoлиko je лиkвидaциoни вишak изнaд врeднoсти улoжeнoг kaпитaлa, приврeднo друштвo je oствaрилo kaпитaлни дoбитak у пoступkу лиkвидaциje. Ako je врeднoст улoжeнoг kaпитaлa вeћa oд лиkвидaциoнoг вишka oствaруje сe kaпитaлни губитak. У пoрeсkoм билaнсу мoрa сe исkaзaти рaзлиka измeђу лиkвидaциoнoг вишka и улoжeнoг kaпитaлa у виду kaпитaлнoг дoбитka или губитka. Уkoлиko пoстojи kaпитaлни дoбитak, oн зajeднo сa oпoрeзивoм дoбити прeдстaвљa пoрeсkу oснoвицу нa kojу сe плaћa пoрeз нa дoбит прeдузeћa пo стoпи oд 10%. Улoжeни kaпитaл kojи служи зa упoрeђивaњe сe нe рeвaлoризуje. С oбзирoм нa пoмeнутo мoжe сe зakључити дa дoбит oбвeзниka у лиkвидaциjи прeдстaвљa збир oпoрeзивe дoбити и kaпитaлнoг дoбитka. У случajeвимa kaдa oпoрeзивa дoбит пoстojи kao пoзитивнa рaзлиka врeднoсти имoвинe сa kрaja и пoчeтka лиkвидaциje, oнa ћe прakтичнo бити сaдржaнa и у капиталном дoбитkу kao рaзлици лиkвидaциoнoг вишka и улoжeнoг kaпитaлa, тe сe oвakвa ситуaциja мoжe okaрakтeрисaти kao двoструko oпoрeзивaњe пoрeзoм нa дoбит jeднoг истoг изнoсa. Пoрeсkи oбвeзниk прилиkoм утврђивaњa изнoсa пoрeзa нa дoбит kojи мoрa дa плaти нeмa прaвo нa нeисkoришћeни пoрeсkи kрeдит нити прaвo нa прeнoс губитaka из пoрeсkoг билaнсa прeтхoдних пeриoдa. Ниje прoписaн пoсeбaн oбрaзaц пoрeсkoг билaнсa зa oбвeзниke у лиkвидaциjи, иako oпшти oбрaзaц ниje прилaгoђeн зakoнсkим рeшeњимa oпoрeзивaњa oбвeзниka у лиkвидaциjи. Лиkвидaциja прeдузeћa прeнoси сe у нaрeдну гoдину из рaзлoгa kojи су рaниje пoмeнути. Oвo je битнo у прakси jeр сe пoстaвљa питaњe дa ли сe пoрeсkи билaнс и oпoрeзивa дoбит у oвoм вaнрeднoм финaнсиjсkoм извeштajу сaстaвљa уoбичajeнoм мeтoдoм, с oбзирoм дa тo ниje зaвршни финaнсиjсkи извeштaj пo okoнчaњу пoступka, или сe примeњуje спeцифичaн пoступak зa oбвeзниke у лиkвидaциjи kojи je исти kao koд пoрeсkoг билaнсa kojи сe сaстaвљa нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje. Нaчин сaстaвљaњa oвoг мeђубилaнсa сa стaњeм нa дaн 31.12.2009. гoдинe, тj. утврђивaњe oпoрeзивe дoбити изрaчунaвa сe kao рaзлиka имoвинe нa kрajу гoдинe и пoчeтka лиkвидaциoнoг пoступka. Jeдинa je рaзлиka у тoмe штo у мeђубилaнсу сa стaњeм нa дaн 31.12.2009. гoдинe прeдузeћe нeћe исkaзaти kaпитaлни дoбитak или губитak jeр пoступak ниje okoнчaн. Лиkвидaциoни упрaвниk прeдузeћa сaстaвиo je стaњe имoвинe нa kрajу пoслoвнe гoдинe, тe je oвaj извeштaj пoднeo сkупштини друштвa нa oбрaзлoжeњe.



Приказ 2. Прeглeд имoвинe сa пoчeтka лиkвидaциje и kрaja пoслoвнe гoдинe рaди утврђивaњa oпoрeзивe дoбити kao пoзитивне рaзлике имoвинe сa kрaja гoдинe и

пoчeтka лиkвидaциje

Ред. број Oпис Вредност

ИМОВИНА са почетка ликвидације

1 Дати аванси 6.321.843,10

2 Потраживања од купаца 48.044.500,20

3 Готовина и готовински еквиваленти 2.876.150,45

4 Друга потраживања (пдв,порез на добит,АВР) 1.214.113,71

5 ИМОВИНА УКУПНО 58.456.607,46

Ред. број Oпис Вредност

ИМОВИНА на дан 31.12.2009.

1 Потраживања од купаца 44.392.294,22

2 Готовина и готовински еквиваленти 936.702,94

3 Друга потраживања (пдв, порез на добит) 1.189.436,00

4 Остала краткорочна потраживања 90.638,02

5 ИМОВИНА УКУПНО 46.609.071,18

Moжe сe koнстaтoвaти дa je у прeдузeћу дoшлo дo oчekивaнoг смaњeњa имoвинe нa kрajу пoслoвнe гoдинe из вишe рaзлoгa: смaњeњe гoтoвинe збoг исплaтe oбaвeзa прeмa пoвeриoцимa, oтпис пoтрaживaњa oд kупaцa зa koje eвидeнтнo нe пoстojи рeaлнa вeрoвaтнoћa њихoвe нaплaтe, a прeдузeћe je oдустaлo oд принуднe нaплaтe судсkим путeм. Нa пoзициjи пoтрaживaњa oд kупaцa oстaлa су сaмo oнa нaд kojимa je пokрeнут судсkи спoр и oчekуje сe дa ћe бити нaплaћeнa и изнoс kojи прeдузeћe пoтрaжуje нa имe пoврaтa рoбe oд свoг мaтичнoг прeдузeћa из Aустриje. Taj изнoс ниje oтписaн jeр je рeгулисaн дeвизним зakoнoм. Усaглaшaвaњeм kaртицa сa дoбaвљaчимa устaнoвљeнo je дa нa пoзициjи дaти aвaнси ниje биo исkaзaн рeaлaн изнoс jeр су нeдoстajaлe фakтурe oд дoбaвљaчa пo kojимa су ти aвaнси зaтвoрeни. Лиkвидaциoни упрaвниk je koнстaтoвao дa oпoрeзивe дoбити нeмa, тj. koнстaтуje сe губитak нa oснoву билaнсa стaњa:

46.609.071,18 – 58.456.607,46 = - 11.847.536,28 DIN

Из свeгa гoрe изнeтoг мoжe сe зakључити дa иako je прeдузeћe у тokу лиkвидaциoнoг пeриoдa у 2009. гoдини oд 10.06.2009. пa дo 31.12.2009. смaњилo свoj губитak сa пoчeтних 32.988.041,15 динaрa нa 11.815.945,86 динaрa у билaнсу успeхa, штo je рeзултaт oприхoдoвaних oбaвeзa , oвaj пoдaтak ниje рeлeвaнтaн зa



утврђивaњe oпoрeзивe дoбити и исkaзивaњe пoдaтaka у пoрeсkoм билaнсу и пoрeсkoj приjaви. Oвo je свakako jeднa oд нajвeћих спeцифичнoсти финaнсиjсkoг извeштaвaњa прeдузeћa у лиkвидaциjи. Вaжнo je нaпoмeнути у koнkрeтнoм случajу прeдузeћa дa je лиkвидaциoни упрaвниk мoрao у тokу 2009. гoдинe зakључити и угoвoр o рeвизиjи финaнсиjсkих извeштaja, kojа сe мoрa oбaвити с oбзирoм дa сe прeдузeћe рaзврстaлo у срeдњe зa 2009. гoдину прeмa пoдaцимa из финaнсиjсkих извeштaja зa 2008. гoдину и с oбзирoм дa сe прoцeс лиkвидaциje прeнoси у нaрeдну гoдину. Дakлe, иako je прeдузeћe у лиkвидaциjи, рeвизиja финaнсиjсkих извeштaja сe oбaвeзнo врши бeз oбзирa нa нoвoнaстaлe okoлнoсти у тokу гoдинe, ako сe нe okoнчa дo kрaja гoдинe. Закључак

Лиkвидaциja je jeдaн oд нaчинa зa прeстaнak рaдa прeдузeћa. Пoд лиkвидaциjoм сe пoдрaзумeвa пoсeбaн пoступak у kojeм сe имoвинa приврeднoг субjekтa пoписуje и унoвчaвa kako би сe пoдмирилe свe њeгoвe oбaвeзe, a нakoн тoгa прeoстaлa срeдствa тoг субjekтa рaспoдeлилa, нa нaчин прeдвиђeн прaвилимa приврeднoг субjekтa, с тим дa сe нakoн спрoвeдeнoг пoступka лиkвидaциje приврeдни субjekт бришe из рeгистрa. Лиkвидaциja сe спрoвoди kaдa друштвo имa дoвoљнo финaнсиjсkих срeдстaвa дa измири свoje прeoстaлe oбaвeзe. Сaм пoступak лиkвидaциje трeбa пoсмaтрaти сa вишe aспekaтa kao штo су прaвни, рaчунoвoдствeни и пoрeсkи aспekт. У рaду фokус je стaвљeн нa рaчунoвoдствeнo-пoрeсkи aспekт лиkвидaциje, jeр сe финaнсиjсko извeштaвaњe у пoступkу лиkвидaциje битнo рaзлиkуje и пoпримa oдрeђeнe спeцифичнoсти у oднoсу нa рeдoвнo финaнсиjсko извeштaвaњe. Вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи сaстaвљajу сe нa дaн oтпoчињaњa и нa дaн okoнчaњa пoступka лиkвидaциje. Пoрeд вaнрeдних финaнсиjсkих извeштaja kojи сe пoднoсe Aгeнциjи зa приврeднe рeгистрe и Пoрeсkoj упрaви, лиkвидaциoни упрaвниk je дужaн дa сaстaви пoчeтни лиkвидaциoни билaнс kojи прeзeнтуje члaнoвимa приврeднoг друштвa уз oбjaшњeњa свих рeлeвaнтних стaвkи вeзaних зa oчekивaњa влaсниka у пoглeду стицaњa eвeнтуaлнoг лиkвидaциoнoг вишka пo okoнчaњу пoступka. Дakлe, вaнрeдни финaнсиjсkи извeштajи су ekстeрнo oриjeнтисaни, a пoчeтни лиkвидaциoни билaнс je интeрни извeштaj нaмeњeн влaсницимa и нe трeбa гa пoистoвeћивaти сa вaнрeдним билaнсoм стaњa у okвиру финaнсиjсkoг извeштaja. Нaрoчитo je прeдстaвљeн пoступak утврђивaњa oпoрeзивe дoбити kao пoзитивнoj рaзлици измeђу имoвинe сa kрaja и пoчeтka лиkвидaциoнoг пoступka. Литература

Eibl&Wondrak doo Novi Sad. (2009). Početni likvidacioni bilans. Novi Sad: Eibl&Wondrak Eibl&Wondrak doo Novi Sad. (2009). Bilans stanja na dan 31.12.2009. Novi Sad: Eibl&Wondrak Родић, J., Вукелић, Г., Aндрић, M. (2007). Теорија политика и анализа биланса. Београд: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду Савез рачуновођа и ревизора Србије. (2010). Међународни стандарди финансијског извештавања. Београд: СРРС



Савез рачуновођа и ревизора Србије. (2009). Рачуноводствена пракса 15/09. Београд: СРРС Службени гласник РС бр. 125/2004. (2004). Закон о привредним друштвима. Београд: Службени гласник Службени гласник РС бр. 114/2006. (2006). Правилник о контном оквиру. Београд: Службени гласник Службени гласник РС бр. 18/2010. (2010). Закон о порезу на добит предузећа. Београд: Службени гласник Toдоровић, M. (2010). Пословно и финансијско реструктурирање предузећа, Београд: ЦИД Ekoномског факултета у Београду Resume

Liquidation is one way of closing a company. In this paper, the focus is on accounting, the tax aspects of liquidation, as the financial reporting in the liquidation process is very different, takes on certain characteristics compared to regular financial reporting. Extraordinary financial statements are prepared on the day of commencement and completion of liquidation. The liquidator shall be obliged to make the liquidation ba-lance sheet that will be represented to the members of the company along with explana-tions of all relevant items related to stakeholder expectations in terms of gaining even-tual liquidation surplus after the procedure. Thus, the extraordinary financial statements are externally oriented, and the initial liquidation balance sheet is an internal report intended for owners. It should not be identified with the extraordinary balance sheet in financial statements. The procedure for determining the taxable gain is the positive difference of assets at the end and beginning of the liquidation proceedings.



УДК 658.14/.17 ; 005:336.6 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 083-094 Датум пријема рада: 21.09.2011.


Importance of Financial Performance Measuring in Divisions

Значај мерења финансијских перформанси у дивизијама Ивана Медвед

∗


Сунчица Милутиновић∗∗


Резиме: Велики пословни субјекти у динамичном пословном окружењу усмерени су на креирањедивизија са различитим степеном независности, овлашћења и одговорности у смислу постизања циљевапословног субјекта. Дивизијама је неопходно делегирање овлашћења у пословном субјекту, као ипланирање, мерење и контрола перформанси у дивизијама и пословном субјекту као целини, у функцијимотивисања дивизија ка остваривању њихових циљева кроз остваривање циљева целине. Иакоадекватно мерење успеха дивизија захтева финансијске и нефинансијске мере перформанси, у овомраду истакли смо финансијска мерила перформанси дивизија. Адекватно мерење перформансиподржава остварење стратегије и циљева пословног субјекта. У ту сврху, неопходно је организоватидивизије као центре одговорности са сопственим овлашћењима и одговорностима, у којима сеперформансе могу мерити и контролисати на различите начине за различите кориснике. Најчешћеметоде за мерење перформанси су профит, поврат на улагања, резидуални добитак и додата економскавредност (ДЕВ)..

Кључне речи: дивизије, мере перформанси, профит, додата економска вредност. Abstrakt: Large companies in the dynamic business environment are pursued to create separate divisions with the different degrees of independence, authorities and responsibilities in the context of achieving the set goals of the company. Company divisions, may need the delegation of the authority through company and, by all means, planning, measuring and control of the performances of divisions and, also, company as a whole, in purpose of the motivating divisions to accomplish their goals through accomplishing goals of the whole company. Although appropriate measuring of the division’s success demand financial and non-financial performance measures, in this paper, we emphasized the financial measures of divisional performance. An adequate performance measu-res support achieving strategies and goals of the company. For this purpose, it is necessary to organize company’s divisions as specific responsibility centers with its own authorities and responsibilities for which per-formances can be measured and controlled in different ways for different information users. The most common measuring performance methods are profits, return on investment (ROI), residual income and economic value added (EVA®).

Key words: divisions, performance measures, profits, economic value added.


[email protected]

84 И в а н а М е д в е д , С у н ч и ц а М и л у т и н о в и ћ


Introduction

One of the tasks of contemporary accounting is seen in measuring business corporate performance. Servicing capital market by adequate information is one of important goals of contemporary accounting. Performance reports are helpful, before all, to capital owners to know how much to invest, where to invest and how long to invest, and so on. Investors evade risks and therefore, they expect business performance to be presented in the useful way. However, if accounting information does not meet investors’ information needs, they will compensate the feeling of uncertainty and bigger risk by bigger share rate in order to secure their capital. In these conditions, capital cost will be bigger, and prices of shares will be lower than usual. Company management and achieving the company goals is, also, informatively relying on performance reports. Divisional and company performance measurements allow the establishment of management control in the organization, adequate measurement of the results of divisions and the whole company and realization of corporate strategies in the function of company goals with precise delineation of responsibility for achieved results. Adequate divisional performance measurement and control, above all, include an appropriate organization of company divisions as rounded wholes, for which reports can be made in accordance with the informative requirements of division managers, company managers and finally for the needs of capital owners. 1. Divisional performance measuring – the background

The creation of divisions or divisionalization is the basis for shaping the divisional or-ganization structure. Divisional organization structure is characterized by relatively individual, different in business and program, market or non-market linked parts of the company – divisions. Divisions, depending on the degree of their independence in the decision making and rights and responsibilities which are based on their independence, are mostly formed as profit and investment centers. From the accounting point of view, profit centers are areas of profit responsibilities; they are responsible for income and costs control and they give report about the profitability of the division. The investment centers are responsible not only for the division profitability, but also for the assets engaged in the division (property investments), and the performance of investment cen-ters is measured with the rate of profit on the capital engaged. The formation of divisions as accounting areas of responsibilities (responsibility centers) depends on:

▪ the management style of the top managers and the company surrounding and the formulated company strategy;

▪ the size, organizational structure and the business activities of the company and

▪ the accountants’ and managers’ ability to correctly identify appropriate areas of responsibility in the observed organizational structure.

I m p o r t a n c e o f F i n a n c i a l P e r f o r m a n c e M e a s u r i n g i n D i v i s i o n s 85


Organizational structure of the company has the biggest influence on the formation of accounting areas of responsibilities, and is also, besides the formation of responsibility centers, conditioned by the strategy of the company. As a general rule, the company’s strategy influences the organizational structure and its change, but the organizational structure has a feedback effect on the strategy (Malinić, 1999, p. 26). through the positive influence on the company’s development and the need for forming new strategies directed towards further growth and development of the company. Concerning the relations between the organizational structure and the strategy, the following situations of strategic company positioning are possible:

1. The strategy of product differentiation, which mostly influences the formation of the divisional organization structure;

2. The strategy of cost leadership, which mostly influences the formation of functional organization structure, and

3. The strategy of market focus, which influences the formation of a kind of hybrid organization structure.

The formation of divisions, therefore, directly depends on strategic company positioning, more precisely on the determination for the product differentiation or eventually on the specific market focus, determining the production and market specificity of each division in the company. Authorizations and responsibilities of divisions to operate relatively independently, in the degree of achieved results or possible investments in divisions, influences the specific degree of decentralization of business decisions from the highest to the lowest company management levels. Even though decentralization doesn’t necessary mean divisionalization, the formation of divisions in the company encourages decentralization of management. The significance of defining and measuring the performance of divisions or responsibility centers and especially profit and investment centers, is reflected in the clear definition of responsibility for conducted actions, achieved results measured through the relation of costs and benefits, development of techniques for the performance measurement of the whole company or its parts, establishment of organizational management control, motivation of managers to achieve the company goals through the achievement of its parts’ goals (which implies the congruence of the goals of the whole company and its parts), etc. 2. Different approaches to divisional performance measuring

Contemporary business conditions, characterized by explicit globalization, rapid technical and technological transformation and the growing complexity of the product with a shorter life span, cause connection of many organizations (companies) in order to use the capacity better, save more costs, increase market share, increase the speed of acquisition and selling, etc. This is the way the research consortiums, strategic alliances, joint ventures, technology licensing alliances, etc, are made. These companies are mostly value chain vertically integrated, but different kinds of business connections among different companies are also possible (Kraus, Lind, 2007, p. 273 – 274). In such circumstances (when talking about big companies in the sense of



business, geographical, personnel and other characteristics) especially are outlined adequate determination of divisions and the report on their results in the context of realization of appropriately formulated strategies for the need of company goals achievement. Performance measurement of the division (or the company) implies evaluation of the division manager and/or the divisional (or the company) performance mostly through realized effects/results of the division or the company (measured through the product volume, service, income, profit, etc.) in financial and non-financial terms. In the late eighties and the early nineties of the previous century, many theoretical and practical researches of adequate results measurement have been conducted. The reason lied in the impossibility of former traditional performance measures to include e.g. the quality significance for customers or the necessity of the constant introduction of various innovations in a changing competitive surrounding. The traditional performance measurements (financial performance measurements) turned out to be non-functional when measuring the managers’ results for the purpose of rewarding them, because many managers maximized their own results to the detriment of their division’s results. Many companies in the world have significantly changed and improved their performance measurement system after 1995. During this period, two basic movements - contemporary performance measurement approaches came into being (Fitzgerald, 2007, p. 223):

▪ „stakeholder“ approach, directed towards the usage of financial and non-financial performance measures, tightly related to cooperative strategy, as substitute or supplement for traditional financial measures;

▪ „shareholder“ approach, directed towards the development of new performance measures based on the residual income.

Traditional performance measurements of the whole company or its divisions imply financial measures, while modern performance measurements represent multidimensional approaches which connect improved traditional financial measures with non-financial performance measures. „Stakeholder“ approach indicates a multidimensional approach which, besides the financial aspect also estimates the non-financial aspect of performance measurement of the whole company and its divisions. In this way it allows:

▪ insight in the long-term achievement of the company’s strategies; ▪ cooperation of different performance measures in providing more detailed

and accurate results; ▪ certain connections of internal performance measures (divisions, companies)

with external performance measures (customers, suppliers, competitors); ▪ easier prediction of future financial performance measures; ▪ more transparent monitoring of business performance of both divisions and

managers and motivation to achieve better results, etc.

However, the usage of non-financial performance measures can have certain disadvantages such as (Horngren, Alnoor, Datar, Foster, 2005, p. 666.):



▪ it can require a lot of time and means to implement it; ▪ frequent absence of common denominator for performance measurements;

which as a result gives more different denominators such as time, percentage, amount, etc;

▪ direct connection of performance with the level of the accounting profit or the shares price can be absent, with a possible low statistical reliability, and

▪ non-financial measures can be numerous and their connection with basic driver of performance can be non-functional.

Among numerous „stakeholder“ approaches, the most common are the Balanced Scorecard, SMART Pyramid, The Results and Determinants Framework and The Performance Prism. The Balanced Scorecard has the most widespread use. These approaches mostly refer to the performance measurement for the whole company, by merging the results of all divisions of the company.

Table 1. The most significant performance measures of „stakeholder“ and „shareholder“ approaches

„Stakeholder“ performance measures „Shareholder“ performance measures 1. SMART Pyramid 1. Discounted Economic Profits – EP 2. The Results and Determinants Framework 2. Economic Value Management – EVM

3. The Balanced Scorecard 3. Economic Value Added – EVA® 4. The Performance Prism 4. Cash Flow Return on Investment – CFROI

Source: Autors’ review „Shareholder“ approaches are directed towards improvement of existing and development of new performance measures based on residual income. The most frequently used “shareholder” measure is EVA® concept of performance measurements. In the rest of this work, some financial performance measures are discussed. 3. (Dis)advantages of financial performance measuring – a short discussion

Achievement of financial results is necessary for the existence and development of the company. Financial performance measurement implies evaluation of profitability, income, net cash flow, share price, amount of dividends, amount of earnings per share, residual income, return on investment – ROI, economic values added – EVA®, return on sales – ROS, market value added – MVA, etc. All the mentioned results are financial measures (performances) of internal (e.g. profit) or external character (e.g. share price). Performance measurement with financial but also with non-financial measures requires, above all, separate evaluations of divisional and the division manager’s performance. Financial performance measurement of the division manager implies the



inclusion of controllable costs and incomes (costs and incomes which can be influenced by decisions of certain division managers), and controllable result. Financial performance measurement of the division implies inclusion of costs and incomes which are tightly related to the business of the division, which can be influenced by the division managers or not. Controllable contribution is considered the adequate division manager’s performance measure. However, its usage is not simple because sometimes it is hard to separate uncontrollable from controllable costs and quite often only top managers can solve the problem of controllable costs and incomes. As controllable contribution is used for measuring the contribution of division managers to the performance of the whole company, it is questionable if such a result can represent the economic performance of the division. For example, amortization of division’s fixed assets can be extremely big and it can influence the realization of negative results of the division. It is also possible that division’s business significantly contributes to the more successful business of other divisions and the whole company. Division manager, in that case, cannot lower amortization costs and such a controllable contribution should be added as well to other divisions on whose business it refers to. When controllable contribution is reduced by the uncontrollable contribution, which can be assigned to a division, we get divisional contribution which is an adequate measure for economic performance measurement of the division (Drury, 2001, p. 404). Divisional contribution is suitable for economic performance measurement of the division because it does not include company costs which cannot be directly assigned to the division. It is also suitable for comparison of divisional performance with divisional performances of other companies of the same branch. However, in practice, divisional contribution is reduced by the costs incurred by the whole company (central costs), which cannot be directly assigned to the division and thus divisional net profit is created. Top managers approve this kind of practice by motivating division managers and the whole division in order to achieve profitability which covers not only divisional but also the company’s business activities, as well as by motivating them to achieve the minimum cost on the division level (Drury, 2001, p. 404). The widespread use of divisional net profit as a divisional performance measure gives top managers a variety of possible abuses in the allocation of unjustifiably high central costs. If central costs allocation is rational and division managers can influence the reduction and/or the control of company costs, then net profit is an excellent measure of division profitability. However, irrational allocations of inordinately high central costs occur more often and therefore divisional contribution is recommended as a divisional profitability measure. If the managers in the profit and investment centers are not authorized to make decisions about capital investments and cannot affect them, it is possible to evaluate the divisional performance with return on investment - ROI. This is a traditional financial measure of results, expressed through the ratio of achievement to investment. It represents a historic, ex-post measurement of return on investment, and allows the overview of conducted investment policy of divisions and the company. The capital is invested, depending on the alternatives, in the most profitable one. A division is



considered successful if the return on investment is maximized, compared to the fixed amount of capital invested. The calculation of return on investment is easier to interpret decomposed and it can be represented as follows:

Return on investment (ROI) = Revenues

x Income

= Income

Investment Revenues Investment

If two investment centers are considered, of which the first has a profit of RSD 50.000 and the second of RSD 100.000, it is not certain that the second investment centre is more profitable. If RSD 250.000 is invested in the first investment center, its ROI is 20%, and if RSD 500.000 is invested in the second investment center, its ROI is 18%. Therefore, the first investment center with apparently less profit provides a bigger return on investment. However, company managers, when making divisional investment decisions, must not be guided only by return on investment, but also to consider the whole company functioning and the achievement of company’s goals. Financial performance measure associated with the return on investment is return on sales – ROS. It is essentially a component of return on investment but does not relate profit to investments, but to sales revenue. If the managers of the investment center, and even of the profit center, can significantly affect the permanent capital investment, return on investment measurement should be avoided and instead of it, the residual income should be used. Residual income, as the difference of divisional net profit, mostly of the investment center, and the capital costs related to it, measures the performance of centre managers, encouraging the managers to, while acting in their best interest also act in the best interest for the company. A significant disadvantage of this measure is the lack of comparability of divisions in the same or other companies due to differences in the size of divisions (bigger divisions are more likely to have higher residual profit and vice versa). According to some researches in the UK in the nineties, return on investment (target return on investment determined by the group) has a wider range of use in the companies than the residual income, because it is possible to compare ROI to other divisions of the same or other companies and to compare it with inflation or interest rates, etc (Drury, 2001, p. 407). During the nineties of the previous century, residual income measurement was improved and called Economic Value Added. An acronym EVA® was derived from the English name of this performance measurement. It's a registered trademark of consulting company Stern Steward&Co, that is used today by over 270 the largest companies in the world as a framework for their financial management and their incentive compensation system for the managers and the employees. The EVA® falls into the group of indicators based on the economic concept of results, and represents the absolute indicator of corporate business performance illustrating the corporate capability to create value for owners. To many, the EVA® measurement basks in a mystique of complexity. In fact, the entire measurement is „a development of three simple ideas (Investopedia, 2010):

▪ Cash is king; ▪ Some expenses are really investments in „disguise“; and ▪ Equity capital is expensive.



Many managers consider corporate capital (their own capital) as a free source of financial transaction. Therefore, in corporate financial reports, there is no price category or expense of its own capital, but the price of loan capital is present. Corporate capital is used for financing corporate functions, as well as loan resources. EVA® aims at determining value cleared from all costs and which remains to the company, thus EVA® is considered as the narrowest form of the result. EVA® is the only indicator, which takes into consideration all costs associated with corporate business (not only costs included in accounting), as well as corporate capital costs as critical costs. The following formulas are calculating various forms of results:

VALUE ADDED = income – material costs

PROFIT = income – (production costs + interests on loan capital)

EVA® (retained value) = income – (production costs + interests on loan capital + price of its own capital)

In contemporary business conditions, managers should consider their own capital price, including it in determining business results for internal use. It is not necessary to include it in official financial reports because they are oriented to external users only. However, managers should take into consideration the price of their own capital in business decision – making. It is necessary to consider it for internal determining of corporate business quality. The EVA® method can be considered from two different aspects: as performance measure and business concept. As performance measure, it shows how much the company ‘earns money’, and what earnings are after all obligations to creditors settled. As business concept, it points to the corporate management which activities should be focused in order to realize income rate bigger than capital price (loan and equity capital price). This second aspect is in the interest of capital owners, because it points to their requirements. Therefore, in the short – term, EVA® represents a reliable concept for value measurement, and can be successfully used for making business – financial decisions. The EVA® is calculated by the following formula (Horngren, Bhimani, Datar, Foster, 2005, p. 671):

EVA® = NP – TC * WACC Where: NP = Net Operating Profit after Tax TC = Total Capital Employed = Total Equity and Liabilities of the Company WACC = Weighted Average Cost of Capital

The Weighted Average Cost of Capital (WACC) is calculated as follows:

WACC = (E * CE + SL * CS + LL * CL) / TC



Where: E = Owners Equity CE = Average Cost of Owners Equity SL = Short Term Liabilities CS = Average Cost of Short Term Liabilities LL = Long Term Liabilities CL = Average Cost of Long Term Liabilities.

The EVA® concept, besides the residual income, includes certain adjustments in the divisional financial performance measurement in order to avoid mistakes or misinterpretations that may occur with using Generally Accepted Accounting Principles – GAAP; i.e. EVA® can be defined as (Drury, 2001, p. 407): EVA® = Conventional divisional profit ± Accounting adjustments - Cost of capital charge on divisional assets. In an attempt to found the EVA® concept on the principles of cash flows, Stern Steward&Co made a series of modifications having in mind the measurement of all current and evaluation of new investments. The cited company started from financial reports and tried to get modified net profit and relevant capital basis when modifying EVA® concept. With net profit and capital basis, the main changes are done in the field:

▪ Expenses associated with loan capital. Correction is necessary here, in ac-cordance with the theory that not filed value of loan resources are shown as part of capital basis and clearing expenditure for interests are eliminated from the income statement. Paying interests on loan resources are liabilities in the balance sheet and are written off after some time. The cited write-offs are subtracted from net profit.

▪ Expenses associated for research and development, advertisement and pro-motions appeared in current period. Correction is necessary because these data relate to many fiscal periods. Corrections include eliminating expenses from the income statement, and becoming liabilities in the balance sheet. During appropriate period, the depreciation should be subtracted from net profit.

▪ Corrections of stock values. Stocks evaluated by the LIFO method become underestimated during some time because they were purchased per lower prices, and costs are now calculated per higher prices. To surmount this, cor-rections of stocks are done in the way they are reported in the balance sheet per higher current prices, with increasing business profit.

▪ Extension of taxpaying on result. Because of time difference between taxes based on tax return and taxes filed in the ledger, corrections are necessary. Changes with taxes are subtracted or added to net profit for presenting paid expenses for taxes.

▪ Goodwill depreciation. If the goodwill is a significant item in the balance sheet, correction is necessary. Goodwill depreciation is revoked in the in-



come statement, and its value remains unchanged in the balance sheet, sup-posing that this segment of assets is constantly in the structure of capital ba-sis.

It has already been said that division manager’s performance can be measured by controllable contribution. Economic performance, or the divisional performance, can be measured by divisional contribution. Net result (profit) is mainly used to measure manager and divisional performance. EVA® provides accounting adjustments of divisional net profit in order to replace the historical accounting data with the actual profit and assets value and makes possible both divisional and the division manager’s performance measurements. EVA® concept is focused on increasing the company’s owner value („shareholders“), making it a modern approach for company and divisional performance measurements. Advantages of the EVA® concept are its simplicity for using and understanding; it contributes to rational allocation of limited company resources, it provides relevant information to management for business decision-making especially if the company accepts Activity – Based Costing (ABC) method. EVA® brings to corporate performance improvement because it induces managers, when making individual decisions, to consider all cost of possible alternatives, including capital price (loan and equity capital price). This concept is also used as a criterion for alternative business decision-making. The EVA® concept is characterized by the universality and it is the advantage relating to other methods for business performance measurement. The concept enables us to have a real picture of the alternative, which is evaluated, contrary to other methods having a partial character. Disadvantages of the EVA® concept are its short – term character, as well as the fact that this method is the measure of profit realized in the past, not the measure of cash flows. This weakness can be eliminated if we use cash flows (as the difference between funds inflows and outflows) instead of profit (as the difference between revenues and expenditures) when calculating economic value added. Diversity and disharmony of definitions of economic value added, net profit after taxes, as well as capital is considered the next disadvantage of this concept. To illustrate this, in professional literature, some authors consider corporate capital as its own capital, as the sum of equity capital and accumulated profit, while other authors consider corporate capital as its own capital and long – term loan capital. Conclusion

The first step in controlling business results and bases to advance performance measuring of the whole company and its segments is business performance measurement. Performance measurement is possible through the use of financial and non-financial measures. In this work, financial performance measures such as controllable contribution, divisional contribution, residual income, return on investment - ROI, return on sales – ROS are highlighted and economic value added - EVA® is particularly explained.



The EVA® method can be considered as performance measure and as business concept. As performance measure, it shows the company’s earnings after all obligations to creditors are settled. As business concept, it points the interest of capital owners through showing the corporate management which activities should be focused in order to realize income rate bigger than capital price (loan and equity capital price). Therefore, in the short – term, EVA® represents a reliable concept for value measurement, and can be successfully used for making business – financial decisions. In the function of divisional performance measurement, this work emphasizes profit and investment centers, and the fact that their formation depends on the connection of the company’s organizational structure with its strategic positioning. Taking into account the specific circumstances and informative requirements they want to meet, it is necessary for management to cooperate with other company functions, especially with the accounting function in terms of selection and improvement of ways of divisional or company business performance measurement. References

De Wet, J. (2005). „EVA versus Traditional Accounting Measures of Performance as Drivers of Shareholder Value – A Comparative Analysis“, Meditari Accountancy Research, Vol. 13, No. 2, Pretoria: University of Pretoria, 1–16. Dmitrović, LJ., Milutinović, S. (2009). „The EVA Method – Contemporary Concept of Business Performance Measuring“, Strategic Management, Vol. 14, No. 2, Subotica: Faculty of Economics Subotica, 60–65. Drury, C. (2001). Management Accounting for Business Decisions, London: Thompson Learning Fitzgerald, L. (2007). „Performance measurement“, Issues in Management Accounting, London: Prentice Hall, 223– 241. Gajić, LJ., Medved, I. (2009). „Functions and Importance of Segment Reporting in an Agricultural Company“, 4th International Congress „Aspects and Vision of Applied Economics and Informatics”, Book of Proceedings, ISBN 978-963-9732-83-4, Faculty of Agricultural Economics and Rural Development, Debrecen: University of Debrecen, 623– 628. Horngren C.T, Bhimani, A., Datar, S., Foster, G.(2005), Management and Cost Accounting, London: Prentice Hall http://www.investopedia.com/university/EVA/default.asp (date of availability 28th August 2011) Investopedia, (2010). Economic Value Added. Preuzeto sa sajta: http://www.investopedia.com/university/EVA/default.asp Kraus, K., Lind, J. (2007). „Management control in inter-organisational relationships“, Issues in Management Accounting, London: Prentice Hall, 269 – 296. Malinić, D. (1999). Divizionalno računovodstvo – Računovodstveno izveštavanje po profitnim i investicionim centrima, (Divisional accounting – Accounting reporting by profit and investment centers), Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu Resume

An adequate performance measures support achieving strategies and goals of the company. For this purpose, it is necessary to organize company’s divisions as specific responsibility centers with its own authorities and responsibilities for which performances can be measured and controlled in different ways for different information users. Performance measurement is possible through the use of financial and non-financial measures. In this work, financial performance measures such as



controllable contribution, divisional contribution, residual income, return on investment - ROI, return on sales – ROS are highlighted and economic value added - EVA® is particularly explained.

Стручни чланци Professional articles

УДК 338.43(497.11)"1992-2010" ; 005.216.1:005.412



Развојне перформансе аграрног сектора Србије у функцији превазилажења економско-финансијске кризе1

Development Performances of the Serbian Agricultural Sector in the Function of Overcoming the Economic and Financial Crisis Станислав Зекић

∗


Миливој Гајић∗∗


Маринко Кресоја∗∗∗


Резиме: Компаративна производна пропулзивност аграрног сектора Србије битно је умањена упоследњој деценији прошлог века, а процес „опоравка“ у транзиционом периоду после 2000. године нијерезултирао очекиваним развојним ефектима. Економско-финансијска криза с краја прошле децениједодатно је потенцирала развојну проблематику привреде Србије, у којој аграрни сектор има релативнозначајну улогу. Стога су анализиране интрасекторске развојне и структурне релације, пре свега у сфериразвојних перформанси аграрног и неаграрног сектора, а потом развојне перформансе аграрног секторау сегменту производње и спољнотрговинске размене. У том контексту анализиран је раст пољопривреднепроизводње, ниво и раст парцијалних продуктивности пољопривреде, тј. продуктивности рада ипродуктивности земљишта као и извозне перформансе аграрног сектора. Истраживање има икомпаративни аспект и то пре свега на релацији са аграрним сектором земаља Европске уније. Резултатиистраживања указују на проблеме развојне ефикасности и конкурентности аграрног сектора Србије, као ина његову улогу у (не)превазилажењу економско-финансијске кризе у Србији, при чему је постојећидопринос аграрног сектора испод потенцијалног и у основи је опредељен његовим релативнимекономским положајем.

Кључне речи: Аграрни сектор, пољопривреда, агроиндустрија, продуктивност рада, продуктивностземљишта, извоз, транзиција. Abstrakt: The comparative propulsive production of agricultural sector in Serbia has been diminished in the last decade, and the process of "recovery" in the transitional period after 2000 the development has not resulted in

1 Рад је саопштен усмено на Међународној научној конференцији SM2012, Палић 20. април 2012. ∗ [email protected] ∗∗


[email protected]

98 С т а н и с л а в З е к и ћ , М и л и в о ј Г а ј и ћ , М а р и н к о К р е с о ј а


the expected effects. The economic and financial crisis at the end of the last decade has further underlined the development problems of the Serbian economy, in which the agricultural sector has a relatively important role. Therefore, the intra-sectoral development and structural relationships, especially in the sphere of development and performance of the agricultural non-agrarian sector, and then growth performance of the agricultural sector in the area of production and foreign trade are analyzed. In this context, the growth of agricultural production, the level and growth of partial productivities, i.e. productivity of labor and land productivity, and export performance of the agricultural sector are also analyzed. The survey has a comparative aspect, primarily in relation to the agrarian sector of the European Union. The results indicate developmental problems of efficiency and competiti-veness of the agricultural sector in Serbia, as well as its role in the (not) overcoming the economic and financial crisis in Serbia, where the existing contribution of the agricultural sector and below the potential is essentially determined by its relative economic position.

Key words: agricultural sector, agriculture, agro-industry, labor productivity, land productivity, export, transition.

Приступ проблему

У контексту опредељења Србије за пуноправно чланство у Европској унији (ЕУ), као и у светлу тренутне економско-финансијске кризе, пољопривреди се придаје посебно место услед значаја који има у укупној привреди, али и због њеног доприноса у смањивању спољно-трговинског дефицита земље. Стога је анализа фокусирана на производне и извозне перформансе аграрног сектора,

2 како

посебно за Србију, тако и у односу на земље ЕУ. Анализи тенденција у аграрном сектору Србије дат је дужи временски хоризонт, а све у циљу компарације стања пред-транзиционог периода са транзиционим периодом. Нагласак је стављен на тенденције у односима аграрног и неаграрног сектора, као и у релацијама у оквиру агропривреде између пољопривредне производње и агроиндустрије. Компаративна анализа производних перформанси пољопривреде дата је, како кроз релативни показатељ изражен у просечној годишњој стопи раста производње, тако и кроз апсолутне показатеље – обиму пољопривредне производње по: активном пољопривреднику – продуктивност рада у пољопривреди и хектару пољопривредног земљишта – продуктивност земљишта. Парцијалне продуктивности пољопривреде елабориране су заједно са ресурсном структуром аграра, представљеном односом пољопривредног земљишта и активних пољопривредника, која показује снабдевеност рада земљиштем, односно ресурсну повољност пољопривреде. Такође, сагледана је и производња најважнијих аграрних производа (млека, меса, кукуруза и пшенице) по јединици рада и земљишта. Анализа спољно-трговинских перформанси аграрног сектора, поред основних показатеља, као што су покривеност увоза извозом, удео у укупном и динамика аграрног извоза, инкорпорира и вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа по активном пољопривреднику и хектару пољопривредног земљишта. Све анализе у овом делу урађене су за период од 1992-2010. године, уз доследан компаративни приступ са земљама ЕУ,

2 Под аграрним сектором у овом раду подразумевају се пољопривреда и агроиндустрија, коју чине производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производа.

Развојне перформансе аграр како „старим“ (ФранцускМађарска) чланицама, али ЕУ – Хрватска. 1. Базне дугорочне раграрног сектора Срб

У дугорочном развојном ктемпу раста бруто домаћепрошлог века. Наиме, развгодинама двадесетог века ошто је стагнантне карактергодина нагло претворило упосле скоро двоиподеценпривредног раста у шездесдошло до наглашене ретартемпа раста бруто домаћеукупном и -0,2% на pe„разбијања“ тадашње Јуновоформираној СР Југослвисоко наглашене ретрогрусловима хиперинфлацијеодабраном“ моделу затвонаглим и великим падомрезултирало његовим свође

Графикон 1. Д- сталне

Извор:

ног сектора Србије у функцији превазилажења економско-финансијске


ка, Холандија, Аустрија), тако и „новим“ (Пои са једном земљом из окружења, будућом члан

азвојне карактеристике привреде и бије контексту привреда Србије је, судећи према ниег производа, у кризи од средине осамдесетих гвој привреде и аграрног сектора Србије у деведеодвијао се у условима мање-више затворене еконористике економског развојног процеса из осамдеу ретроградну развојну динамику (Графикон 1). Танијског континуираног и релативно високог сетим и седамдесетим годинама, у 1980-тим годирдације темпа економског развоја, односно до своег производа у периоду 1982-89. године на 0,5er capita нивоу. Отпочињањем активног пругославије и недуго затим увођењем санлавији, односно Србији, стагнантни развој је попррадне карактеристике, привреда је „функционисае, а привредни систем је прилагођаван „принорене привреде. Економски епилог је предстам бруто домаћег производа, што је 1993. гењем на ниво од 41% у односу на 1989. годину.

Динамика бруто домаћег производа у Србији цене 2002. године; 1989. година = 100 -

: Прорачун аутора на бази података РЗС Србије

е кризе 99

, стр. 097-109

ољска, ницом

ивоу и година есетим омије, есетих ако је, темпа инама ођења 5% на роцеса нкција римио ала“ у нудно ављен одине



Дакле, за само четири године економски развој је враћен тридесетак година уназад. При томе је економска активност неаграрног сектора сведена на 36%, а аграрног сектора на 72% у односу на 1989. годину. У оквиру аграрног сектора боље развојне перформансе имала је пољопривреда него агроиндустрија у којима је ниво бруто домаћег производа сведен на 80% и 56% у односу на 1989. годину. Процес економског опоравка је био, наравно, знатно постепенији: током пет година после 1993. године бруто домаћи производ је растао по просечној стопи од 4,9% и 1998. године достигнут је ниво од 51% у односу на 1989. годину. У 1999. години, години „интервенције“ НАТО алијансе на СР Југославију, односно Србију, обим економске активности је поново сведен на ниво од 45% у односу на 1989. годину. Транзициони период од 2000-2010. године, у коме је дошло до битних промена привредног система и отварања процеса европских интеграција, „донео“ је раст бруто домаћег производа по стопи од 4,6%, уз стопу раста од 5,3% у неаграрном и само 1,2% у аграрном сектору, при чему је обим бруто домаћег производа пољопривреде и агроиндустрије увећаван по стопи од 0,9% и 1,8% респективно. Међутим, крајем претходне деценије, тачније од 2008. године и почетка светске финансијско-економске кризе, економски раст се успорава: у периоду од 2008-10. године укупан бруто домаћи производ је смањиван по стопи од -1,3%, уз наглашеније смањење у неаграрном (-1,4%) него у аграрном сектору (-0,9%), с тим што је у пољопривреди остварен благи раст од 0,2%, а у агроиндустрији пад од -3,2%. Оваквим развојним перформансама привреда, неаграрни и аграрни сектор Србије „достигли“ су у 2010. години, ниво од 70%, 68% и 86% у односу на ниво бруто домаћег производа из 1989. године, респективно, при чему је остварени ниво виши у пољопривреди (93%) него у агроиндустрији (72%). Анализа дугорочних развојних перформанси указује да је аграрни сектор позитивно доприносио унапређењу укупних развојних перформанси у привреди Србије, али и да је његов допринос мањи од потенцијалног и потребног. Иако је распон између потенцијалног и оствареног раста, односно ниво „изгубљеног“ бруто домаћег производа у периоду од 1990-2010. године мањи у аграрном него у неаграрном сектору, могућности аграрног сектора и његове развојне перформансе потребно је сагледати и у компаративној анализи са земљама чланицама Европске уније и земљама у окружењу и у том контексту даље анализирати развојне перформансе аграрног сектора у функцији превазилажења финансијско-економске кризе у Србији. 2. Производне перформансе пољопривреде – компаративна анализа

Кретање пољопривредне производње у Србији за укупан период посматрања показује пад производње, што је пре свега последица пада производње током деведесетих година прошлог века. Од 2000. године Србија бележи раст аграрне производње. Од анализираних земаља пад производње остварен је само у земљама са високо развијеном пољопривредом – Холандији и Француској (Табела 1).

Развојне перформансе аграрног сектора Србије у функцији превазилажења економско-финансијске кризе 101


Табела 1. Просечне годишње стопе раста пољопривредне производње (у %)

Држава 1992-2010. 1992-2000. 2000-2010. Европска унија 0.15 0.68 -0.22 Француска -0.23 0.69 -0.81 Холандија -0.40 -0.75 0.62 Аустрија 0.40 1.55 -0.17 Пољска 0.60 0.05 1.18 Мађарска 0.36 0.22 0.03 Хрватска 0.08 0.24 0.85 СРБИЈА -0.17 -0.24 1.19

Извор: Прорачун аутора на бази података FAOstat-а. Продуктивност рада у пољопривреди показује заостајање Србије за анализираним земљама, као и за просеком ЕУ. Јаз код ове парцијалне продуктивности нарочито је изражен у односу на земље са високо интензивном производњом које остварују десет пута већи пољопривредни аутпут по фармеру, тј. активном пољопривреднику. Интересантно је да низак ниво продуктивности рада има и Пољска, земља у којој, као и у Србији, није била спроведена масовна колективизација пољопривреде, тако да је, са аспекта коришћења земљишта, присутна доминација индивидуалних пољопривредних газдинства. Такође, треба приметити да је ниво ресурсне повољности пољопривреде углавном у складу с нивоом продуктивности рада.

3 Изузетак је једино Холандија која захваљујући

високо интензивној пољопривредној производњи, тј. високом нивоу продуктивности земљишта, остварује високу производњу по „запосленом у аграру“, иако има релативно ограничене земљишне ресурсе (Графикони 2. и 3). Низак ниво продуктивности рада, као и неповољна ресурсна структура српске пољопривреде, показује постојање „вишка запослених“ у аграрном сектору Србије. Ово упућује на закључак да сама пољопривредна производња не може представљати извор повећања запослености, већ то могу бити сектори „везани“ за пољопривреду. Могућност „додатног запошљавања“ у пољопривреди Србије, односно повећавања искоришћености фактора рада, могли би се евентуално наћи у развоју сточарске производње, што би се позитивно одразило на укупан ниво интензивности пољопривреде. 3 Ресурсна повољност пољопривреде посматрана кроз факторски однос земљиште/рад (З/Р), опредељује доминантност у коришћењу механичке или хемијско-биолошке технологије, што даље утиче на разлике у нивоу и расту парцијалних продуктивности, као и разлике у детерминисаности раста продуктивности рада. Парцијалне продуктивности рада и земљишта су „повезане“ преко факторског односа земљиште/рад, што се може исказати преко релације: (П/Р)=(П/З)*(З/Р), где П, Р и З представљају производњу, рад и земљиште, респективно.

102 С т а н и с л а в З е к и ћ , М и


Графикон 2. Продуктивн

- про

Извор Са аспекта продукзаостаје за земљама ЕУ (анализираних земаља најнпољопривредне површине за овакве неповољне парамекстензивном карактеру. производња екстензивних заузимају скоро 60% обрсточарства, који представљзаостаје, што се може видконстатација може се датипарцијалне продуктивностистока/рад и стока/земљиштнеадекватној заступљеносискоришћености производсточарске производње продуктивности земљишткапацитета. Код производње напољопривреднику Србијакукуруза, али и ту заостаХрватском. Најизраженијенарочито производње млекчак преко 23 пута више млје заостајање и за Мађарско

и л и в о ј Г а ј и ћ , М а р и н к о К р е с о ј а

, стр. 097-109

ност рада у пољопривреди у компарацији са ресурсноструктуром

осек за период 1992-2010. година -

р: Прорачун аутора на бази података FAOstat-а.

ктивности пољопривредног земљишта Србија (у односу на продуктивност рада), мада се однижи ниво пољопривредне производње по једиостварује управо у Србији (Графикон 3). Објашметре српске пољопривреде лежи у њеном релаНаиме, у структури производње доминира братарских усева, као што су кукуруз и пшеницрадивих површина у Србији (РЗС Србије). Сља генератор интензивности пољопривреде, евиддети из наредних графикона (Графикони 4. и 5).и и за продуктивност рада, пошто су разлике кои између ЕУ и Србије условљене факторским однте (Зекић, 2008, оп. цит.), што недвосмислено говсти сточарске производње, као и ниском дног потенцијала сточног фонда у Србији. Рсвакако би био у функцији максимизита, тј. максимизирања производње по једи

ајважнијих пољопривредних производа по актиа показује нешто боље перформансе јединоаје за анализираним суседним земљама Мађарске заостајање приметно је код сточарских произка, па се тако у ЕУ произведе 5,8 пута, а у Холалека, у просеку по фармеру, него у Србији. Евидом и Хрватском, где је ова производња већа за 2,5

ом

мање д свих иници шњење ативно биљна а које Сектор дентно . Иста од обе носом вори о нивоу Развој ирања иници

ивном о код ком и звода, андији дентно 5 и 2,3

Развојне перформансе аграр пута, респективно, у одноСрбију, али и даље заостајепо активном пољопривреднкод ових основних аграрниу пољопривреди Србије. Графикон 3. Продуктивност

- про

Извор Производња наведенвећином анализираних зеповршине. Међутим, ово обзиром на повољнији опродуктивност рада. Код псу нешто „бољи“, али поструктури (око 60%), обиуказује на степен монокуратарске производње. Евјединици пољопривредненајважнијег аграрног ресупроизводњу високо вреднипута више млека и 3,4 пФранцуском, Аустријом нарочито код производње мдруге анализиране земље (Г



су на Србију. Код меса је однос нешто повољние за просеком ЕУ, где се производи 3,4 пута вишенику (Графикон 4). Ниска производна ефикасностих производа је још један показатељ „презапослен

т пољопривредног земљишта у компарацији са ресурструктуром


р: Прорачун аутора на бази података FAOstat-а

них аграрних производа у Србији заостаје за ЕУ, емаља, посматрано и у односу на пољопривзаостајање мање је изражено, што је и очекиводнос код продуктивности земљишта у односпроизводње пшенице и нарочито кукуруза показаознавајући удео ове две културе у укупној сетим њихове производње по јединици површине ултуре у биљној производњи него на интензивидентно заостајање производње млека и месе површине указује на неадекватно коришурса – земљишта, чији потенцијал није усмерих анималних производа. Тако се у ЕУ произведпута више меса у односу на Србију. Заостајањи нарочито Холандијом изражено је још и млека, али, с изузетком Пољске код меса, и у одноГрафикон 5).

е кризе 103

, стр. 097-109

ији за е меса т рада ности“

рсном

као и вредне вано с су на атељи твеној више

ивност са по шћење ен на де 5,8 ње за више, осу на



Графикон 4. Производњ

- про

Извор

Графикон 5. Производњ

- про

Извор 3. Спољно-трговинск

Покривеност увоза извозозахваљујући Заједничкој апедесетак година, тако даспољно-трговинској размеостварује суфицит у компјавља углавном код онихуслове некарактеристичне Холандија и Француска, а


, стр. 097-109

ња најважнијих пољопривредних производа по активнопољопривреднику



ња најважнијих пољопривредних производа по хектарпољопривредног земљишта



ке перформансе аграрног сектора ом пољопривредно-прехрамбених производа уаграрној политици, континуирано расте у прота се ЕУ приближила остваривању трајног суфицени аграрних производа. Тачније речено, ЕУпетитивним аграрним производима, док се дефх производа који захтевају одређене агро-еколза земље Уније. Овде анализиране земље као шод „нових“ чланица и Мађарска, остварују висок

ом

ру

у ЕУ, теклих цита у У већ фицит лошке што су к ниво

Развојне перформансе аграр покривености увоза извозоостварује позитиван спољнрелативно убрзаном расту извозни суфицит, који је укарактеристика је структурмери базира на сировинамапроизводи биљног порекловог извоза. Наиме, у извоповрће (малина, јабука), шТошин, Кресоја, 2010, стр.структури српског извоза –слабих извозних перформпросечног годишњег повећизноси преко 18%, а у перноминалном изразу. Графикон 6. Покривеност

- про

Извор 4 Унапређење трговинске позицтрговинске либерализације са нето извозник пољопривредносрпски произвођачи, прерађивависоких захтева, као и санитарпотписивања споразума о Стаб2013. године морати да смањиУније са почетног просека одспољно-трговински биланс агра



ом аграрних производа (Графикон 6). Србија, тано-трговински салдо у овом сектору и то захваљизвоза хране од 2005. године, од када и постоји ту 2010. години премашио милијарду $УС.

4 Нега

ра српског пољопривредног извоза, који се у наја и производима нижег нивоа прераде, а то су углаа и њихове прерађевине који чине преко две трозу доминирају житарице – пре свега кукуруз, вшећер, брашно и производи од брашна и сл. (З. 98-99). Значајан удео који аграрни производи им– од 2009. године преко 20%, последица је пре

манси других привредних сектора, али и веома ћања извоза хране, који у последњих двадесетак гриоду 2005-2010. година око 23% просечно годиш

увоза извозом пољопривредно-прехрамбених произвосек за период 1992-2010. година -


ције Србије кроз билатералне преговоре са земљама регЕУ у новембру 2000. године, допринело је да Србија по-прехрамбених производа. Када је тржиште Уније у пачи и извозници данас се суочавају са тешкоћама у дострних стандарда на овом високо конкурентном тржишту. билизацији и асоцијацији са ЕУ у 2008. години, Србијаи тарифе за увоз пољопривредно-прехрамбених произвд 19% на само 1,7%, што би се могло негативно одразарних производа.

е кризе 105

, стр. 097-109

акође, љујући трајни ативна ајвећој авном рећине воће и Зекић, мају у свега брзог одина шње у

вода

гиона и постане питању тизању После

а ће до вода из ити на



Графикон 7. Изв- про

Извор Као и код аналпродуктивности пољоприводносу на примарне ресузаостајање пољопривреднпољопривреднику и хектанализираних земаља, пољопривредом. Тако на пвећи је од српског за прекодоста повољнија ако се аземљишта, али је и по овомЕУ. Релативно ниска вредпо хектару пољопривредекстензиван карактер српссировинама и производипроизводње, као што је рсистему сувог ратарења. Ппољопривредне производњСрбији, у Хрватској 3,2 пу11,6 и 12,8 пута, респектив

5 Због веома високих посматрграфикону. Наиме, у просепољопривреднику у Холандијипољопривредног земљишта врФранцуској, респективно.


, стр. 097-109

воз пољопривредно-прехрамбених производа5



лизе производних перформанси, тј. парцијвреде, тако и компарација извозних перформанурсе – рад и земљиште у најбољој мери покне производње у Србији. Извоз по актитару пољопривредног земљишта мањи је од а посебно од земаља са високо развипример, хрватски извоз по активном пољопривредо пет пута, а мађарски за преко десет пута. Ситуацаграрни извоз посматра по јединици пољоприврм показатељу евидентно заостајање Србије за земдност извоза пољопривредно-прехрамбених проидног земљишта у Србији још једном потвске пољопривреде, чији се извоз базира углавноима релативно екстензивних грана пољопривратарска производња у којој доминирају житарПоређења ради, извоз аграрних производа по хење, у Пољској је за 2,6 пута већи у односу на иута, Мађарској 4,7 пута, а у Француској и Аустријвно (Графикон 7).

раних вредности, Француска и Холандија нису приказеку за посматрани период, аграрни извоз по акти износи је 164.958 US$, а у Француској 49.170 US$. По хедност извоза је била: 22.031 US$ и 1.435 US$ у Холан

алних нси у казује ивном свих

ијеном днику ција је редног мљама извода врђују ом на вредне ице у ектару исти у ји чак

ане на тивном хектару ндији и



Закључна разматрања

Развојни процес у пољопривреди Србије, током социјалистичког периода, обележила је бимодална стратегија развоја, те стварање дуалне аграрне структуре, а у последњој деценији двадесетог века и економско-политичка изолација земље. Све ово је допринело успоравању развојних перформанси, што је било нарочито изражено у периоду после 1990. године. Прву деценију овог века карактерише раст производње и продуктивности у пољопривреди, као и остваривање позитивног спољно-трговинског биланса, али и економско-финансијска криза која није мимоишла ни Србију. Компаративна анализа показује заостајање производних перформанси пољопривреде Србије за земљама ЕУ, како „старим“, тако и „новим“ чланицама, што је посебно изражено у односу пољопривредне производње по активном пољопривреднику, као и код перформанси сточарске производње, односно производњи млека и меса. Иако Србија остварује позитиван салдо у спољно-трговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа, извозне могућности нису у потпуности искоришћене, што се види у компарацији вредности аграрног извоза по јединици рада и земљишта, где Србија значајно заостаје за ЕУ, као и за свим анализираним земљама. Разлог у највећој мери „лежи“ у екстензивном карактеру српске пољопривреде у чијој структури доминира биљна производња, па тако и у извозу доминирају сировине и производи нижег нивоа финализације, претежно биљног порекла. Веома низак ниво продуктивности рада у пољопривреди, као и релативно неповољна ресурсна структура, указују на висок ниво ангажованог рада, тј. на тзв. прикривену незапосленост у аграру. Ово је великим делом последица уситњеног поседа и непропулзивног непољопривредног сектора, који није у могућности да прими вишак раде снаге из пољопривреде. У овом контексту треба и посматрати улогу пољопривреде у условима тренутне економско-финансијске кризе, односно могућности пољопривреде да креира нова радна места. За унапређење производних перформанси пољопривреде Србије, као и њених извозних потенцијала, неопходно је мерама аграрне политике подстицати измену структуре пољопривредне производње у правцу раста, првенствено сточарске, али и воћарско-виноградарске и повртарске производње, али и развој економски одрживих комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава. Наиме, интензивнијом производном структуром и одрживом поседовном структуром у оквиру европског модела пољопривреде значајно би се унапредили производни потенцијали у смислу повећавања парцијалних продуктивности пољопривреде, а тиме и створила производна основа за развој прехрамбене индустрије, што би уз раст конкурентности ове привредне гране, пресудно утицало на побољшање извозних потенцијала аграрног сектора Србије и доприносило превазилажењу последица финансијско-економске кризе у Србији. Стога ће унапређење производних перформанси пољопривреде, као и раст конкурентности агро сектора бити императив аграрне политике Србије у процесу приближавања ЕУ.



Литература

FAO, FAOstat, (2012), World agriculture statistics data base (http://faostat.fao.org). Гајић, М., Ловре, К., Зекић, С. (2007), Development performance of agricultural sector and economic development in Southeast European countries in transition, 100th Seminar of the EAAE: Development of agriculture and rural areas in Central and Eastern Europe, ed. Томић, Д., Шеварлић, М., EAAE- SAAE, Нови Сад, стр. 587-595. Гајић, М., Ловре, К., Зекић, С. (2002), Развојне карактеристике пољопривреде Србије, објављено у ед. Закић, З., Рикаловић, Г., Стојановић, Ж.: Институционалне реформе и транзиција агропривреде у Републици Србији, св. 1, ЦИД, Економски факултет, Београд, стр. 175-182. Републички завод за статистику Република Србија (2012), Електронска база података (http://webrzs.stat.gov.rs). Зекић, С., Кресоја М., Тошин М. (2011), Развојне карактеристике пољопривреде Србије и Европске уније – компаративна анализа, у: ед. Шеварлић, М., Томић, Д., Зекић, С.: Аграрна и рурална политика у Србији – нужност убрзања реформи, Тематски зборник, Друштво аграрних економиста Србије, Београд, стр. 39-47. Зекић, С., Тошин, М., Кресоја, М. (2010), Спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених производа Србије, објављено у: ед. Шеварлић, М., Томић, Д.: Агропривреда Србије и европске интеграције, Тематски зборник, Друштво аграрних економиста Србије, Београд, стр. 95-102. Зекић, С. (2008), Реформа аграрних политика и реструктурирање пољопривреде земаља југоисточне Европе у процесу европских интеграција, Докторска дисертација, Економски факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду. World Bank (2011), Republic of Serbia, Country Economic Memorandum: The Road to Prosperity: Productivity and Exports, Vol. 2 of 2, Report No. 65845-YF, December 6, 2011. (http://www-wds.worldbank.org). Resume

This paper includes an analysis of the pace of growth in Serbian Gross Domestic Product (GDP), which shows that the beginning of crisis in Serbia originated back in the mid-1980s. Economic and agricultural development operated in closed economic conditions at the beginning of the 1990s, which resulted in dramatic collapse in development dynamics of the economic process. The economic result shows decline of GDP level compared to statistics of 1989. In 1993, the level of GDP was at 41% compared to 1989 and in 1995, it was 51%. Four years later, the NATO aggression caused another drop. The period after 2000 was marked with progress, but the world economic crisis stopped development in 2008. Ultimately, the economy in 2010 reached 71%, the non-agricultural sectors 68% and the agricultural sector 86% compared to 1989. Analysis of Serbian agricultural production shows production decline at the beginning of the 1990s, but from the start of 2000, agricultural production growth has been recorded. Analysis includes several countries such as France, the Netherlands, Austria, Poland, Hungary, Croatia, Serbia and the average values of production in the European Union (EU). Further analysis is directed to the productivity of land and labor. Labor productivity of specified countries and EU shows lag of thee Serbian economy. The lag is also noted in Poland, and a common characteristic of Polish and Serbian agriculture is the absence of land collectivization. If we analyze resource advantages in specified countries, we will notice exception in the Netherlands’ case. The main reason is huge productivity of agricultural production. Land productivity in Serbia shows smaller lag than labor productivity. In fact, the



production of extensive crops in Serbia dominates, while the livestock sector, as the initiator of intensity, is neglected. Further analysis focuses on farmers’ productivity and land productivity of the most important agricultural products. According to extremely bad indicators, the livestock sector shows inadequate utilization of land resources. Export-import ratio shows surplus in external trade of EU and Serbia after 2005. The Serbian agriculture’s main flaw is a noticeable domination of crop production. The lowest values are also noticed in analysis of the Serbian agricultural export. The main reason lies in extensive agriculture production character of Serbia. There is a need for steps in the agricultural policy, which are directed to intensified production and sustainable ownership structure.



УДК 005.35:334.724 ; 174 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 111-120 Датум пријема рада: 20.05.2011.


Кодекси понашања компанија и институција на глобалном нивоу

Codes of Conduct in Companies and Institutions at the Global Level Александра Бреу

∗


Резиме: Мултинационалне компаније, а све више и друге организације као што су образовне институције, невладине организације, синдикати итд. које делују на глобалном нивоу суочавају се са не малимпроблемима, када је у питању морално и друштвено одговорно понашање. Глобално деловање значиделовање у различитим културама са различитим моралним матрицама, али и различитим еколошким иправним системима. Ова различитост намеће велики број дилема посебно у конкретним ситуацијама, када се организације суочавају са питањем: Како деловати легитимно? Коју норму поштовати? Да би сеовим организацијама олакшало пословање донето је неколико правних докумената, првенствено замултинационална предузећа, који нису обавезујући у правном, али би требало да буду обавезујући уморалном смислу.

Кључне речи: кодекс, глобално деловање, морално и друштвено одговорно понашање, легитимитет, легалитет, глобални договор, стандард, имплементација етике. Abstrakt: Multinational companies and an increasing number of other types of organisations such as educatio-nal institutions, non-governmental ogranisations, trade unions etc., which operate at the global level, face prob-lems related to morally and socially responsible behaviour. Operating at the global level means to operatee in different cultures and with different types of moral matrices, as well as ecological and legal systems. This diversity creates a significant number of dilemmas, which particularly occur in specific situations, such as when an organisation encounters problems of operating legitimately and applying appropriate norms. In order to facili-tate business operations, a few legal documents have been produced, primarily for multinational companies. These documents are not legally binding, but they should be binding in a moral sense.

Key words: code of conduct, global operations, socially responsible behaviour, legitimacy, legality, global agre-ement, standard, ethics implementation.

Увод

По схватању многих, морал и профит су супротности, које по природи ствари захтевају опредељење, било за једно или за друго. До скоро је избор у већини случајева био на страни профита. Тако су многе мултинационалне компаније максимизирање профита поставиле као свој једини стратегијски циљ. Примери


112 А л е к с а н д р а Б р е у


из праксе, као што је нпр. случај Bopal,1 међутим, указују на то, да за глобално

тржиште, које се развија последњих деценија, овај циљ није довољан. Тако су неке компаније уместо остварења добити, претрпеле губитке и зато се данас све већи број мултинационалних компанија опредељује за хармонизацију профита и морала, као једином могућем начину опстанка на дуги рок. Ово није ни мало лак задатак, поготово када је у питању глобално деловање. Глобално деловање значи деловање у различитим културама са различитим моралним матрицама, али и различитим еколошким и правним системима. Ова различитост намеће велики број дилема посебно у конкретним ситуацијама, када се не само мултинационалне компаније већ и институције, као што су образовне организације, невладине организације, синдикати и др. суочавају са питањем: Како деловати легитимно? Коју норму поштовати? Шта је за конкретну ситуацију и конкретно окружење прихватљиво морално и друштвено одговорно понашање? Како доћи до те норме? Који модел имплементације етике користити? Одговори на ова питања се могу пронаћи у теорији и то у Кантовом практичном императиву, који гласи: "Поступај тако да човештво у својој личности, као и у личности сваког другог увек употребљаваш у исто време као сврху, а никада само као средство" и у категоричком императиву - "Поступај тако да максима твога деловања може уједно да постане општи закон" (Кант, 2008, стр. 61). Дакле, по Канту човека не треба користити само као средство, већ се према њему треба опходити и као према циљу свог деловања, односно не треба да поштујемо само себе већ и друге људе као људска бића. Категорички императив упућује на практичну проверу сваке максиме деловања, односно на постављање питања: "Могу ли желети да и други поступају овако?". Ако је одговор потврдан, онда је максима исправна, њу треба применити и она може постати закон. Одговори се могу потражити и код утилитариста, који моралност једне радње одређују по количини добра коју она изазове. Ако она за последицу има добро за што већи број људи онда је треба извршити. У супротном, треба тражити алтерантивно решење. Данас се одговори могу пронаћи и у пракси, односно у неким документима међународних организација. Најважнији међу њима су: 1. Смернице OECD-а (Организације за економску сарадњу и развој) за мултинационалне компаније

OECD је организација настала 1960. године и броји 29 држава чланица2, а

основана је са циљем да се у земљама чланицама уз заједничку сарадњу створе

1 Више о овоме види у: R.T.Di Džordž: Poslovna etika, Beograd 2003. str. 519-521

2 Земље чланице: Аустрија, Белгија, Канада, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска, Велика Британија, САД, Јапан, Финска, Аустралија, Нови Зеланд, Мексико, Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка.

К о д е к с и п о н а ш ањ а к о м п а н и ј а и и н с т и т у ц и ј а н а г л о б а л н о м н и в о у 113


услови за што бољи привредни раст и развој, за постизање што веће стопе запослености и што бољег животног стандарда, као и за залагање за ширење светске трговине на мултилатералној основи без дискриминације и у складу са међународним обавезама. Следећи своје циљеве OECD је донела смернице за мултинационалне компаније, којима се додуше првенствено регулишу комерцијална питања, али оне садрже и одредбе о етичком понашању предузећа. Тако је пето поглавље овог документа посвећено питању обелодањивања и транспарентности података, веома битном делу пословања предузећа, које је уједно и веома осетљиво подручје етичких конфликата, пошто је недовољно регулисано законским оквиром. Зато је оно у овом документу разрађено прилично детаљно. Основни принцип овог поглавља гласи: "Оквир корпоративног управљања треба да обезбеди да се правовремено и тачно обелодањују све материјалне чињенице везане за компанију, укључујући финансијску ситуацију, резултате, власништво и управљање компанијом" (OEBS, 2004, стр. 17). Смерницама се захтева још и поштовање закона, заштита животне средине, борба против корупције, узимање у обзир интереса потрошача, трансфер науке и технологије у земље у развоју и сталан допринос борби за људска права и одрживи развој. Смернице су донете на основу широке расправе спроведене и у земљама које нису чланице OECD-а, али потписало их је свега 29 земаља. За њих, оне су обавезујуће, те можемо рећи да се мултинационалне компаније из ових земаља придржавају тих смерница. Међутим, поставља се питање, да ли свака норма донета у овим смерницама задовољава принцип "општег закона", односно може ли бити закон моралног деловања на територији државе домаћина? 2. Глобални договор (Global Compact)

Са сличном дилемом се сусрећемо и код текста Глобалног договора (пун текст на http://www.unglobalcompact.rs.) који је донет на иницијативу Генералног секретара Уједињених нација 2000. године и чине га Десет принципа из области људских права, права на рад, заштите животне средине и анти-корупционе политике. Они проистичу из:

▪ Универзалне декларације о људским правима; ▪ Декларације Међународне организације рада о основним правима о

раду; ▪ Декларације о животној средини и развоју усвојеној у Рио Де Женеиру; ▪ Конвенције Уједињених нација против корупције.

Принципи гласе: Људска права:

▪ Принцип 1: Компаније треба да подрже и поштују заштиту међународно загарантованих људских права.



▪ Принцип 2: Компаније не смеју да буду саучесници у кршењу људских права.

Стандарди рада:

▪ Принцип 3: Компаније треба да подрже право на слободно удруживање и право на колективне уговоре.

▪ Принцип 4: Компаније треба да елиминишу принудни рад. ▪ Принцип 5: Компаније треба да забране дечији рад. ▪ Принцип 6: Компаније треба да забране дискриминацију у вези са

запошљавањем и занимањем. Заштита животне средине:

▪ Принцип 7: Компаније треба да предузимају мере предострожности у вези са животном средином.

▪ Принцип 8: Компаније треба да предузимају мере ради промоције одговорности везане за животну средину.

▪ Принцип 9: Компаније треба да охрабре развој и ширење технологија које чувају животну средину.

Анти-корупција:

▪ Принцип 10: Компаније треба да учествују у борби против корупције у сваком смислу, укључујући изнуде и проневере.

Читајући ове принципе можемо закључити да они испуњавају захтеве "општег закона" са наше тачке гледишта, али шта то значи за тржишта Азије, Африке и осталих континената? Како се тамо схвата појам принудни рад, дечји рад, дискриминација? Да ли се европски или амерички стандарди могу без икакве претходне практичне провере применити на земље трећег света? Могу ли се амерички стандарди без икакве претходне практичне провере применити на европске земље било оне развијене или неразвијене и обрнуто? Ово су питања која нас враћају на категорички императив и на проверу у пракси са сталним питањем "Могу ли желети да и други поступају овако?", али и на количину добра која се једном радњом постиже. Дакле, код тестирања ових принципа није важна само моралност радње, већ и моралност последице коју она изазива, односно, парафразирајући Канта у овом случају: Можемо се само надати да се постигнуто добро и моралност подударе. Потписници ових принципа су велике мултинационалне компаније међу којима је и 50 немачких попут BASF-a, Siemens-a, DaimlerCrysler-а итд. За њих би принципи требало да буду обавезујући, али као што је већ горе наведено, питање је како их примењују. Исто питање се може поставити и компанијама које послују у Србији и које су се као добровољно удружење придружиле иницијативи Уједињених нација 2007. године. Удружење има 57 чланова од којих 32 компаније, 17 невладиних организација, 5 пословних удружења, 1



академску институцију, 1 град и Народну банку Србије, које запошљавају 40.000 радника. Међу компанијама су: BFC Lafarge, Holcim, Deloitte i Cisco System; банке: Eurobank EFG, Pireaus Banka, Societe Generale Banka i Credite Agricole-Meridian Banka; као и невладина организација SMart Kolektiv. 3. Друштвена одговорност (Social Accountability 8000 - SA 8000)

Одговор на питање о легитимности радње би могао дати стандард SA 8000 који је настао на иницијативу једног америчког удружења потрошача 1997. године. У сам стандард уграђени су садржаји из већ постојећих кодекса, а нарочито из Декларације УН о људским правима. Предузећа која желе да у оквиру оцене квалитета добију и SA 8000 стандард треба да испуне следеће најважније услове:

▪ да не запошљавају децу испод 14 година старости; ▪ да се боре против сваке врсте дискриминације (националне, полне,

сексуалне, телесне); ▪ да се боре против свих врста физичког кажњавања и злостављања на

радном месту; ▪ да својим запосленима обезбеде здраве и сигурне услове рада; ▪ да својим запосленима омогуће удруживање у синдикате; ▪ да радно време запосленог сарадника не износи више од 42 часа

седмично, а максимално 60 часова; ▪ да запослени имају право на барем један слободан дан у седмици; ▪ да запосленима гарантују исплату дохотка у износу који ће им

омогућити обезбеђење најмање минимума егзистенције; ▪ да за децу, коју су због стицања SA 8000 стандарда приморани да

отпусте, обезбеде фондове и програме за помоћ и школовање, пошто би у противном та деца била препуштена уличном криминалу.

У односу на OECD - смернице овај стандард је ужег обима, пошто не регулише питања као што су корупција, заштита животне средине, транспарентност, трансфер технологије и конкуренција, већ се задржава само на условима рада у процесу производње. Ипак је значајан, пошто се до њега не може доћи без претходне контроле. Дакле, етичко понашање овим постаје делимично обавезујуће, а не само израз добре воље менаџмента предузећа. Ова и друга документа треба да олакшају пословање мултинационалних компанија на глобалном тржишту. Међутим, као што је већ речено, мултинационалне компаније и институције послују у земљама са различитим моралним матрицама, те примена ових принципа без претходне практичне провере наилази веома често на проблеме, нарочито у земљама трећег света, пошто су ови принципи донети на основу вредносних представа земаља и региона из којих потичу мултинационалне компаније и не узимају у обзир вредносне представе земаља домаћина. Тако их оне најчешће одбацују као наметнуте и сматрају их изразом вредносног империјализма и етноцентризма. Тиме се поставља питање, да ли је уопште могућ консензус о принципима



понашања на светском тржишту, односно да ли се могу донети универзална правила понашања? Одговор на ово питање, а самим тим и на нека горе поменута, могао би се наћи за неке регионе у регионалним кодексима попут Banjul - karte (OAU, 1981) за афричке и Бангкок конвенције донете 1993. за азијске земље. Оба документа узимају у обзир регионалне вредносне представе, нарочито оне које се односе на обавезе према породици, друштву, држави, пошто се оне знатно разликују од представа западних земаља. На тај начин су постојећи кодекси и конвенције допуњени. Међутим, и поред тога, у многим земљама Азије и Африке још увек је присутан отпор према примени ових кодекса и конвенција. Њиховој примени се противе углавном владајуће структуре, због тога што они и овако допуњени, доносе промене у понашању у друштву у смислу јачања аутономне свести и прекидања начела послушности и подаништва, које владајућим структурама у тим државама обезбеђује моћ и власт. Један од покушаја да се вредносни системи развијених земаља и земаља у развоју ускладе је и стандард ISO - 26000. 4. ISO 26000

ISO 26000 је документ који је почео да се примењује 01. новембра 2010. године. (IMUG, 25.05.2010, стр.1) а донет је маја 2010. након петогодишње припреме. Настао је на иницијативу америчке организације US Ethics Officer Association која је октобра 2001. поднела захтев институту ANSI ( амерички институт за нормирање) за доношење међународних норми у области "Business Conduct Management System"-а.

3 На Тринидаду (Шпанија) је 2002. године одржана

радионица са темом "Corporate Social Responsibility - Concepts and solutions" 4 коју

је водио ИСО - комитет за питања потрошача. У Стокхолму је 2004. године одржана конференција о теми Social Responsibility и убрзо након тога је основана група за доношење међународне норме ISO 26000. Радна група се састојала од 430 стручњака и 175 посматрача из 91 земље, који су били представници интересних група из следећих области:

1. привреда 2. управа 3. радници, синдикати 4. потрошачи 5. невладине организације 6. услужне делатности и истраживачке делатности 7. неке делатности које се воде под "остало".

Нацрт је у мају 2009. био припремљен за изгласавање, до којег је дошло маја 2010. године. Том последњем састанку у Копенхагену присуствовало је 470 учесника из 99 земаља. И поред великог интересовања које је овај документ изазвао у фази припреме, прихваћен је са свега 77% гласова. Наиме, за њега је

3 Систем пословног понашања, прев. аутора

4 Друштвена одговорност - концепти и решења, прев.аутора



гласало само 66 земаља међу којима су водеће: Француска, Бразил, Јапан, Јужна Африка и Скандинавске земље. Против документа је гласало 5 земаља: Америка, Индија и још неке, а 11 земаља је било уздржано (IMUG, 25.06.2010, стр.1) Иако је од самог почетка доношења овог документа Немачка била веома активна и чинило се да је она у потпуности за овај документ, њени представници су се, на изненађење свих, уздржали код гласања. Ипак су његови творци задовољни резултатом, јер како Josef Wieland (CSR - Newsnet, 30.09.2010) наглашава, ово је један од првих покушаја да се на нивоу светске заједнице јавним дискурсом и међународним консензусом дефинише морално одговорно понашање предузећа и организација, као и да се конкретизују поља објеката моралне и друштвене одговорности. 4.1. Шта је ISO - 26000?

Овај стандард се, за разлику од горе наведених, не односи само на производна предузећа, већ и на услужна и организације управе, синдикате, невладине организације итд. Због тога се у њему не говори о корпоративној друштвеној одговорности већ о друштвеној одговорности. У изради овог документа учествовале су поред развијених и неразвијене земље, те он представља "допринос институционалном и организационалном дефициту глобализације"( CSR - Newsnet, 30.09.2010) . Документ обухвата следеће објекте моралног и друштвено одговорног понашања (CSR - Newsnet, 30.09.2010):

Објекат моралне и друштвене

одговорности Најважнија поља деловања

Управљање организацијом

Креирање процеса и структура одлучивања, транспарентност утицаја, улога сарадника, заступљеност жена и других мањинских група на руководећим местима

Људска права

Идентификација ризичних ситуација, избегавање саучесништва, могућност улагања примедби, избегавање дискриминације и заштита рањивих групација, гаранција грађанских, политичких, културних и верских права

Радна пракса Креирање пословних односа, социјална заштита, поштена зарада, услови рада, социјални дијалог и слобода удруживања...

Заштита животне средине

Штедљива употреба ресурса, заштита природних станишта, смањење загађења животне средине..

Поштена пословна пракса

Спречавање и борба против корупције, одговорно лобирање, поштена конкуренција, поштовање права власништва

Питања потрошача Морално одговорна потрошња, сигурни производ, решавање конфликата, заштита података, гаранција снабдевања, стварање свести о правима потрошача...

Окружење и развој

Контакт са локалним властима, образовним, културним и социјалним институцијама, отварање нових радних места, приступ новим технологијама, стварање услова за благостање и здрав живот,

Извор: CSR Newsnet



Овом листом обухваћен је знатан део поља моралног и друштвено одговорног понашања. Сам документ је много шири и даје нека могућа решења и за следећа питања моралног и друштвено одговорног понашања:

1. концепти, дефиниције и појмови 2. позадина, трендови и карактеристике 3. принципи 4. интеграција и примена у организацијама 5. идентификација интересних група 6. комуникација обавеза, задатака и даљих релевантних информација.

И поред обимности ISO - 26000 по свом садржају не представља техничку норму нити стандард менаџмент система, већ својеврсну оријентацију предузећима и организацијама, који делују на глобалном нивоу, за морално и друштвено одговорно понашање. Документ дефинише објекте моралног и друштвено одговорног понашања, али и поља деловања и покушава да да нека могућа решења. Он представља до сада први покушај давања доприноса отклањању дилема у вези са легитимним понашањем на глобалном нивоу, пошто је резултат међународног консензуса у чијем постизању су учествовале не само развијене већ и земље у развоју. Дакле, овим документом се не намећу морална схватања земаља развијеног запада, како је то и сада често случај, већ се при креирању моралног и друштвено одговорног понашања узимају у обзир и специфичности земаља у развоју. Управо из тог разлога ISO - 26000 би могао да послужи као добра основа свим предузећима и институцијама које делују на глобалном нивоу за имплементацију етике не само у стратегијско планирање, већ у целокупни систем пословања. То наравно важи и за компаније и институције које послују у Србији. Србија је од самог почетка била укључена у процес доношења Стандарда 26000. Национална комисија за стандарде Института за стандардизацију Србије тренутно припрема српску верзију овог стандарда. Иначе, поред овог стандарда компанијама у Србији ће бити на располагању и Стратегија DOP-а као једини документ на државном нивоу који ће регулисати ову област. 5. Стратегија DOP-а Србије

Стратегија DOP-а се налази још увек у фази расправе, а нацртом су предвиђена подручја за друштвено одговорно понашање предузећа. Иако се овај нацрт односи на привреду, друштво и екологију можемо га сматрати и етичким документом, пошто се њиме регулише друштвена одговорност предузећа у много ширем контексту него што се обично схвата социјалан контекст. Дакле, овим документом предузећа треба да се подстакну да своје друштвено одговорне активности не сведу само на спонзорисање одређених догађаја и поштовање закона, већ да делују и морално одговорно према својим сарадницима, потрошачима, добављачима, да се укључе у програм социјалне инклузије, процес признавања колективних уговора и програме заштите животне средине, који излазе из законских оквира. Иако термини етички и морални у самом документу



нису довољно наглашени, ипак је то етички документ којим се предузећа позивају на развој свести о значају друштвено одговорног понашања, које поред поштовања законских одредби у себе укључује још и "...умањивање или елиминисање негативних ефеката пословања по друштво и управљање ризиком (на пример, од повреде људских права или загађења)" и "....увећавање позитивних ефеката пословања и стварања вредности кроз иновације, инвестиције и партнерства усмерена ка друштвеном добру и добру по животну средину (на пример, отварање радних места, друштвени и економски развој и решавање конфликата)“. (Стратегија развоја DOP-а , 2010, стр. 7) Закључак

Питање процене легитимности деловања данас многе мултинационалне компаније и институције не посматрају само као изазов и ствар слободне воље, већ и као дужност према себи, али и према другима. Једино успешном хармонизацијом профита и морала мултинационалне компаније могу дугорочно опстати на глобалном тржишту. Свако инсистирање, било на једном, било на другом, ће их засигурно, пре или касније отерати у пропаст. То су многе мултинационалне компаније, а данас све више и институције схватиле, па све већу пажњу посвећују етичком пословању. Многе у своје мисије уграђују етичке компоненте, доносе етичке кодексе и настоје да етику имплементирају или кроз цео систем пословања или пак путем посебних одељења за етику. Моралност је постала важан део савременог пословања. Па ипак, у великом броју случајева она није давала и не даје очекиване резултате. Проблем је у различитим моралним матрицама, односно вредносним системима. Показало се да "максиме твога деловања" нису толико универзалне да могу постати "општи закон" за цео свет. Максиме настале у једном делу света морају се проверити и у другом. Без те провере и без правог одговора на питање "Могу ли желети да и други поступају овако?", али и на питање "Могу ли други желети да ја поступам овако?", нема општег закона нити правог одговора на питање: Да ли је нека радња легитимна или не? Зато се ни наведена документа, па ни ISO -26000 не могу посматрати као готови рецепти или коначни одговори на горе постављена питања, али могу у знатној мери да помогну у трагању за решењима, која би свако морално деловање учинило исплативим, али не и свако деловање моралним. Литература

Баљ Б.(2005): Увод у пословну етику. Зрењанин: ИП Београд CSR - Newsnet (30.09.2010 ): Was folgt auf die Verabschiedung der ISO 26000? - Ein Interview mit Josef Wieland, преузето са сајта http://csr-news.net/main/2010/09/30/iso- 26000-josef-wieland-im-interview/ Де Џорџ, Р.Т.(2003): Пословна етика. Београд: Филип Вишњић Göbel E. (2006): Unternehmensethik. Stuttgart: Lucius&Lucius http://www.unglobalcompact.rs (05.08.2010) IMUG, Pressemitteilung, Hannover, Dienstag, 25.Juni 2010, преузето са сајта http://www.imug.de/pdfs/csr/PM_2010_05_25_ISO%2026000.pdf



Кант, И. ( 2008): Заснивање метафизике морала. Београд: Дерета Lang, C., Kunze, А.: Der umfassende Standard für CSR - ISO 26000, u:Management und Qualität 12/2010 преузето са сајта http://www.neosys-sa.ch/pdf/publikationen/201012mq_ISO26000.pdf OAU (1981). Banjul Charta der Menschen Rechte und Völker, преузето са сајта http://www.dadalos.org/deutsch/Menschenrechte/Grundkurs_MR2/Materialien/dokument_7.htm ОЕБС Мисија у Србији и Црној Гори (2004): ОЕЦД Принципи корпоративног управљања.. преузето са сајта tp://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf Влада РС (2010). Стратегија развоја и промоција друштвено одговорног понашања у Републици Србији за период од 2010. do 2015, преузето са сајта http://www.pks.rs/portals/15/strategija%20razvoja%20i%20promocije%20dopa_final.pdf Resume

Nowadays many multinational companies and institutions do not comprehend the ques-tion of evaluating legitimacy of business performance only as a challenge or a matter of free will, but as responsibility towards themselves and others as well. Only the success-ful harmonization of profit and moral can ensure the long-term existence of multina-tional companies in the global market. The insistence on one component only would lead to downfall. Many multinational companies and the increasing number of institu-tions have become conscious of such reality and have been paying more attention to operating on the ethical basis. Many companies and institutions include ethical compo-nent in their mission statement, pass ethical codices and strive to implement ethics ei-ther through the operational system or within special departments in charge of ethical issues. Morality has become a key part of contemporary businesses. However, in many cases, it has not produced the expected results. The problem lies in various moral ma-trices and the systems of values. It has been detected that “your principle of action” is not so universal as to be-come a”universal law” that can be applied to the whole world. The maxims created in one part of the world must be examined in another part of world. Otherwise, there is neither universal law nor the answer to the question if an action is legitimate or not. It is for this reason that the documents that have been mentioned as well as ISO -26000 cannot be taken for granted. However, they can help in the search for solutions, which would make every moral action cost-effective, but not every action would ne-cessarily turn out to be moral.

УДК 336.76(497.11) ; 330.14:330.101.52 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 121-134 Датум пријема рада: 28.12.2011.


Емпиријска aнализа равнотеже српског финансијског тржишта1

Empirical Analysis оf Serbian Financial Market Equilibrium2

Јелена Миновић∗

Институт економских наука

Резиме: У овом раду дата је теоријска поставка модела за вредновање капитала (CAPM, Sharpe, 1964 иLintner, 1965). Дат је и детаљан преглед литературе из ове области. CAPM је линеарни равнотежнимодел приноса на инвестиције који објашњава приносе изнад неризичне стопе користећи само један бетакоефицијент који представља меру систематског ризика. Иначе, најчувенији модел финансијскеравнотеже је CAPM. Овај модел је емпиријски тестиран помоћу регресионе анализе на српскомфинансијском тржишту. За анализу су коришћени подаци за период: 2005-2009. Циљ анализе је био да сеутврди да ли овај модел може бити коришћен за описивање равнотеже и процес откривања цене наједном граничном тржишту као што је српско. Резултати емпиријске анализе су потврдили да је класичниCAPM постављен за развијена и ликвидна тржишта, те да није у стању да опише равнотежу граничнихтржишта, нити процес откривања цене на овим тржиштима.

Кључне речи: CAPM, равнотежа, бета коефицијент, гранично тржиште.

Abstrakt: This paper presents a theoretical background of the Capital Asset Pricing Model (CAPM, by Sharpe, 1964, and Lintner, 1965). Comprehensive literature review is given. CAPM is a linear equilibrium model of return on investments, which explains returns above risk free rate, using only one beta coefficient, which is measure of systematic risk. Indeed, CAPM is the most famous model of financial equilibrium. This model was tested empirically using regression analysis on the Serbian financial market. For this analysis, we used data for period: 2005-2009. The aim of this analysis was to determine whether this model could be used to describe equilibrium and price discovery process at a frontier market such as the Serbian one. The results of empirical analysis con-firmed that the classic CAPM is good for developed and liquid markets, but it is not able to describe the equilibrium of frontier markets, or the process of discovering prices on these markets.

Key words: CAPM, equilibrium, beta coefficient, frontier market.

1 Овај рад је део истраживачког пројекта под шифром 47009 (Европске интеграције и друш-твено-економске промене привреде Србије на путу ка ЕУ), који јефинансирало Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Рад је део истраживачког пројекта под шиф-ром 179015 (Изазови и перспективе структурних промена у Србији: Стратешки правци економског развоја и усклађивање са захтевима ЕУ), финансираног од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. 2 This paper is a part of research project No. 47009 (European integrations and social and economic

changes in Serbian economy on the way to the EU), financed by the Ministry of Science and Techno-logical Development of the Republic of Serbia. This paper is a part of research project No. 179015 (Challenges and prospects of structural changes in Serbia: Strategic directions for economic devel-opment and harmonization with EU requirements), financed by the Ministry of Science and Techno-logical Development of the Republic of Serbia. ∗ [email protected]

122 Ј е л е н а М и н о в и ћ


Увод

Sharpe (1964), Lintner (1965) и Mossin (1966) су поставили први модел за равнотежно вредновање капитала назван CAPM (енгл. Capital Asset Pricing Model). Овај модел представља линеарну релацију између очекиваног приноса и систематског ризика. CAPM описује да је очекивани принос пропорционалан бета коефицијенту, који је мера систематског ризика хартије од вредности. Бета коефицијент се може интерпретирати као мера осетљивости индивидуалне волатилности акције на тржишну волатилност. Да би CAPM важио следеће претпоставке морају бити задовољене: инвеститори могу узајмити и позајмити (дати на зајам) по неризичној стопи; инвестиционе одлуке се доносе само у једном периоду; инвеститори имају одбојност према ризику; сви инвеститори максимизирају очекивану функцију корисности на начин који је еквивалентан решавању Markowitz-евог (1952) оптимизационог проблема; инвеститори имају хомогена очекивања у погледу дистрибуције приноса хартија од вредности (то јест нема асиметрије у информацијама међу инвеститорима); не постоје порези и трансакциони трошкови; сва актива је бесконачно дељива (Урошевић, 2008), (Hoguet, 2005). Међутим, многи емпиријски докази су показали слабост CAPM-а и самог бета коефицијента, због нереалистичних претпоставки на којима се CAPM заснива. Концепт равнотеже је кључни концепт у економији и значајан је приликом проучавања финансијских тржишта. Његова главна примена у финансијама је да обезбеди алтернативни алат за вредновање активе. У стању равнотеже, претпоставља се да је цена активе подешена тако да се тражња за поседовањем активе изједначава са њеном укупном имовином (Martinez-Jaramillo, 2007). Економија је у равнотежи ако су цене такве да је укупна тражња једнака укупној понуди када се инвеститори понашају оптимално. Потребно је дакле да у равнотежи агрегирана потрошња свих агената буде једнака агрегираном богатству. Равнотежне цене зависе од инвеститорских функција корисности и њиховог богатства. Егзистенција равнотеже није увек загарантована, и може бити веома тежак проблем. Равнотежни модели нам помажу да добијемо релације између каматних стопа неризичне активе, премије ризика ризичне активе, инвеститорских преференција према ризику, као и укупног богатства агената у економији (Цвитанић и Зaпaтeрo, 2004). У раду је емпиријски испитивана равнотежа српског финансијског тржишта. Користећи регресиону анализу тестиран је модел за вредновање капитала. Коришћени су подаци о ценама за све акције које су се котирале на Београдској берзи у периоду од 14. октобра 2005. до 31. децембра 2009. За принос тржишног портфолиа коришћен је принос BELEXline индекса. За приносе инвеститорских портфолиа коришћена су два приноса портфолиа од по 20 акција. Акције су најпре сортиране према нивоу ликвидности у сваком месецу, а затим је одабрано по 20 ликвидних и 20 неликвидних акција сваког месеца. На тај начин репрезентативни инвеститор располаже са 2 портфолиа чије ће перформансе упоредити са тржишним индексом. Тестирана је следећа хипотеза:

Е м п и р и ј с к а a н а л и з а р а в н о т е ж е с р п с к о г ф и н а н с и ј с к о г т р ж и ш т а 123


Примена линеарног равнотежног модела (CAPM) на граничним финансијским тржиштима није могућа. Рад је организован на следећи начин. У другом делу је дата теоријска поставка CAPM-а. У трећем поглављу су дати резултати емпиријског тестирања CAPM-а на српском тржишту капитала. У четвртом поглављу су представљена ограничења коришћеног модела као и могући начини превазилажења тих ограничења. У петом поглављу је дат закључак. 1. Теоријска поставка CAPM модела 1.1. Модел вредновања капитала (CAPM)

Један од најзначајнијих проблема у финансијским тржиштима је објашњење процеса којим се одређују цене активе, а самим тим и стопе приноса (Martinez-Jaramillo, 2007). Један од модела који може бити коришћен за објашњавање таквих процеса је модел вредновања капитала (CAPM). CAPM је најчувенији модел финансијске равнотеже (Цвитанић и Зaпateрo, 2004). CAPM одређује равнотежну релацију између систематског ризика и очекиваног приноса. Односно, CAPM повезује очекивану равнотежну стопу приноса хартије од вредности ( )iE R са приносом на безризичну хартију од вредности Рф (Урошевић, 2008).

( ) ( )i f iM M fE R R E R Rβ − = − . (1)

У овом изразу, разлика између очекиваног приноса тржишног портфолија ( )ME R и приноса безризичне хартије од вредности Рф је премија на тржишни

ризик. То је додатни принос који репрезентативни инвеститор очекује да добије да би се одлучио да инвестира у тржишни, потпуно диверзификовани портфолио (Урошевић, 2008). Коефицијент iMβ мери додатни ризик који би неки репрезентативни инвеститор преузео уколико би се одлучио да уместо у тржишни портфолио инвестира у неки недиверзификовани портфолио или у појединачну ризичну хартију од вредности. Овај коефицијент се дефинише на следећи начин (Урошевић, 2008):

( )( )

cov ,var

i MiM i

M

R RR

β β≡ = . (2)

Коефицијент бета одређује у којој мери принос неке ризичне активе чији се очекивани принос процењује, прати кретање приноса тржишног портфолија. Производ коефицијента iβ и ризико-премије на тржишни портфолио

( )M fE R R − у једначини (1) је ризико-премија активе i, односно премија коју

би репрезентативни инвеститор захтевао за инвестирање у активу i. Из једначине



(1) уочавамо да је ризико-премија активе и пропорционална премији на тржишни ризик, са коефицијентом пропорционалности једнаким коефицијенту бета активе i. Из једначине (2) се види да је ризик саме хартије одређен коваријансом између приноса хартије и приноса тржишног портфолија. То је због тога што се претпоставља да инвеститор улаже у добро диверзификовани портфолио (Урошевић, 2008). Модел вредновања капитала (CAPM) има велики значај делом због тога што је то први потпуно финансијски равнотежни модел, и супротан равнотежним моделима који укључују нефинансијске економске варијабле. CAPM има више значајних практичних последица. Ако је модел приближно коректан, то би нам дало репер за оцењивање хартија од вредности и одлучивање да ли су њихове цене праве, или да ли су оне прецењене или потцењене (Цвитанић и Зaпateрo, 2004). 2.2. Мере перформанси хартија од вредности

У литератури се користе три мере за мерење перформанси хартија од вредности. То су: Jeнсeнов, Tрeјнoров и Шaрпeов индекс. Позитивна вредност Jeнсeновог индекса (�коефицијента) значи да хартија од вредности има боље перформансе него што предвиђа CAPM и може бити потцењена (underpriced). Слично, негативна вредност Jeнсeновог индекса значи да хартија од вредности може бити прецењена (overpriced). Проблем са Jeнсeновим индексом као индикатором перформанси је да он не даје индикацију о стварном нивоу ризика хартије од вредности. На пример, ако се претпостави да две хартије од вредности имају исте позитивне вредности Јенсен-овог индекса, а њихови бета коефицијенти су различити. Хартија од вредности са нижом бетом је атрактивнија, због тога што она пружа у просеку исти ниво перформанси изнад равнотеже, али уз мањи ризик (Цвитанић и Зaпateрo, 2004). Друга мера перформанси која разматра овај аспект перформанси хартија од вредности је Tрeјнoров индекс, Ti. Дефинисан је као:

( )i fi

i

E R RT

β−

= , (3)

где је ( )i fE R R− очекивани вишак приноса хартије од вредности. Ако је Tрeјнoров индекс дате хартије од вредности већи од Tрeјнoровог индекса тржишног портфолиа, ( )( ) /M f ME R R β− , хартија од вредности има боље

перформансе него што би имала према CAPM-у (Цвитанић и Зaпateрo, 2004). Tрeјнoров индекс је нагиб SML линије. Међутим, да би бета била прави показатељ ризика, потребно је да постоји перфектна диверзификација (то јест да је специфични ризик једнак нули). Проблем приликом процене индивидуалне хартије од вредности је да она по својој природи није диверзификована. Неки инвеститори покушавају да изаберу неколико хартија од вредности које имају боље перформансе од тржишта.



Међутим, ако портфолио није добро диверзификован, хартија од вредности може имати висок ниво специфичног ризика. У том случају Tрeјнoров индекс није задовољавајући. Одговарајућа мера перформанси ризик-принос је онда Шaрпeов индекс, Si. Дефинисан је као:

( )i fi

i

E R RS

σ−

= (Цвитанић и Зaпaтeрo, 2004). (4)

Шaрпeов индекс је нагиб CML линије. Што је већа вредност Шaрпeовог индекса за дату хартију од вредности, та хартија од вредности је боља у смислу релације очекивани принос-варијанса. За CAPM је најбоље да се буде на CML линији, то би одговарало Шaрпeовом индексу тржишног портфолиа, ( )M f

M

E R Rσ

− (Цвитанић и Запатеро, 2004).

2. Емпиријски резултати 2.1. Подаци

Београдска берза (hттp://www.belex.rs/) је децембра 2005. креирала и објавила индекс под именом BELEXfm. После је одлучено, због тржишних околности, да овај индекс треба да буде замењен општим индексом BELEXline, који би прецизније описивао тржишне тенденције. Један од основних разлога који је иницирао замену постојећег индекса новим, је чињеница да је енорман раст цена акција и уопште тржишних активности неадекватно представљен постојећим показатељем општег кретања, односно индексом BELEXfm (hттp://www.belex.rs/тrgovanje/pregled_belexline). Београдска берза је израчунала и објавила индекс BELEXline, 2. априла 2007. године, као репер за праћење ширих тржишних кретања. Пондерисање индекса је засновано на тржишној капитализацији. Како наше серије датирају од октобра 2005. године, подаци

3 су

узети за BELEXfm који је претходник BELEXline индекса. BELEXline је индекс пондерисан тржишном капитализацијом која се налази у слободном промету (free floaт), који се не прилагођава за исплаћене дивиденде, и није заштићен од дилутационог ефекта који се јавља услед исплате дивиденди. BELEXline се састоји од акција којима се тргује на тржиштима Београдске берзе и које су испуниле критеријуме за улазак у индексну корпу. Тежина компоненти у индексу је ограничена на максималних 10% у односу на free floaт тржишну капитализацију индекса (hттp://www.belex.rs/ тrgovanje/pregled_belexline). 3 Београдска берза. 2010. Коришћена временска серија.

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belexline/istorijski (Мај 2010).



Приноси индекса су израчунати по следећој формули:

11

log( ) log( ) logM

M M M tt t t M

t

PR P PP−

−

= − =

(5)

где је log( )MtP логаритамска вредност у дану т, а 1log( )M

tP− логаритамска вредност у дану т - 1. Ознака М се односи на тржишни (енгл. Markeт) портфолио или индекс. За цело српско тржиште имамо дневне приносе за све акције које су се котирале на Београдској берзи у периоду од 2005-2009. године. Због диверсификације дела приноса специфичних за свако предузеће, а и да би се добиле прецизније оцене бета коефицијената, акције су груписане у портфолије. Сваку од акција смо разврстали по нивоу ликвидности, помоћу процента нултих приноса (енгл. zero-raтes reтurn, ZR

4). Ова мера је рачуната као у Lee (2006).

Измерена је ZR мера на месечном нивоу за сваку акцију. Затим су сваког месеца акције поређане према ZR у растућем реду. Изабрано је по 20 акција сваког месеца са ниском и са високом вредношћу ZR мере. При томе су из анализе искључене акције код којих су се нулти приноси појављивали у преко 80% случајева. На тај начин формирана су два портфолија. Један, са 20 веома ликвидних акција и други са 20 неликвидних акција. Принос за сваку акцију је израчунат по формули (5), при чему су цене на затварању логаритмоване. Подаци за државне записе Републике Србије су опажени на сајту Народне банке Србије (hттp://www.nbs.rs/exporт/inтerneт/laтinica/80/moneтarni_sekтor/ SMS_najvaznije_kamaтne_sтope.xls). Државни записи Републике Србије су коришћени као неризична стопа приноса. Ови подаци представљају просечну пондерисану стопу за сваки месец (у процентима) на годишњем нивоу. За месеце када не постоје подаци

5, направљена је екстраполација између две тачке у

месецима када су подаци доступни. Како су за анализу били потребни дневни подаци, опажена стопа државних записа подељена је са 360. 2.2. Ограничења везана за податке

За повећање моћи тестирања модела у истраживањима је потребна велика количина података, то јест дугачке временске серије. Међутим, дужина испитиваних временских серија је релативно кратка (4,5 година), од 14. октобра 2005. до 31. децембра 2009. Опсервације које имамо су прекратке у поређењу са сличним истраживањима која су спроведена на развијеним тржиштима, где су временске серије дугачке преко 20 година. Проблем је што овако кратка временска серија (око 4 године) не може рефлектовати цео узорак временске серије, узимајући у обзир да испитивани период обухвата и светску економску

4 Ову меру су увели Lesmond, Ogden и Trzcinka (1999).

5 Ради се о свега четири датума где недостају подаци: април 2008, јули 2008, октобар 2008. и јануар 2009.



кризу (период рецесије). Иначе, Београдска берза практично датира од 2002. године. Како посматрани период обухвата период рецесије, резултати тестирања могу само одражавати карактеристике модела у периоду рецесије, међутим не може се поуздано тврдити да исти резултати могу бити примењени на време у коме је тржиште у фази раста (Taм, 2007). Међутим, на граничним берзама подаци за довољно дуг временски период нису доступни и не постоје, јер су то све “младе” берзе. Када би постојало више података и дужих временских серија, несумњиво је да би квалитет резултата био већи. Битно је напоменути да је иначе на испитиваним граничним тржиштима и поузданост података који су доступни веома сумњива. Дакле, доступни подаци на овим малим граничним тржиштима су сумњивог квалитета. Стога, пристрасност података (енгл. daтa bias) није могуће потпуно елиминисати. Иначе, тржишни индекс, а посебно индекс са граничног тржишта није добра апроксимације овог тржишта, јер индекс не може у потпуности рефлектовати тржишни принос за гранична тржишта. BELEXline није савршена замена за српско тржиште. Пре свега зато што је велики део укупне капитализације српског граничног тржишта веома неликвидан, а пондерисање у овом индексу је вршено управо по тржишној капитализацији. Многа предузећа су листирана на берзи само фиктивно пре него ли стварно. Додатно, само мали део предузећа је у ствари у слободном промету на берзи (енгл. floaтed). Због неликвидности хартија од вредности које улазе у састав индекса, састав индекса се често мењао то јест, релативно често је вршена ревизија индексне корпе. То је разлог зашто индекс није најбољи избор за апроксимацију тржишних кретања. Међутим, како немамо боље замене за тржишни принос, за анализу користимо принос BELEXline индекса у случају Србије. Дакле, индекс не може стварно рефлектовати тржишни принос, а стварни тржишни принос је јако тешко наћи. Због тога је могуће да се јави грешка у тестираном моделу, јер приликом тестирања модела користимо тржишни принос који је у ствари неадекватан (Taн, 2007). 2.3. Тестирање CAPM-а на српском тржишту

CAPM је емпиријски тестиран помоћу регресионе анализе која има следећи облик:

( ), ,p f M f

t t p p M t t p tR R R Rα β ε− = + − + (6)

где су:

MtR - принос тржишног индекса BELEXline. p

tR - једнако-пондерисани принос портфолиа, који се састоји од 20 ликвидних или неликвидних акција. Принос сваке акције је рачунат као разлика логаритмованих цена на затварању.

f

tR - неризична стопа приноса на државне записе Републике Србије.

M ft tR R− - тржишна премија



p f

t tR R− - инвеститорска премија (вишак приноса портфолиа у односу на неризичну стопу приноса)

β - коефицијент нагиба праве линије. У стандардном CAPM-у, то је мера тржишног ризика и израчунава се по формули (2).

α- коефицијент одсечка, Jeнсeнова α или абнормални принос.

,p tε -члан грешке, иновација, шокова. Пре него што су покренуте регресије испитана је стационарност временских серија свих променљивих (табела А1 у додатку А). Јако је важно пре покретања регресије утврдити стационарност серија. У случају да се ради о нестационарним серијама могу да се јаве такозване лажне регресије. Након што је утврђено да су све временске серије стационарне, регресије су покренуте. Обе регресије су урађене са временским серијама на дневном нивоу. Резултати регресија су сумирани у табели 1. Процењен је квалитет тестираног CAPM-а за ликвидни и неликвидни портфолио, на основу већег броја критеријума. Провера адекватности модела, то јест испитивање хипотезе о коректној спецификацији модела се врши помоћу: R2 коефицијента детерминације, F-теста значајности регресије, т-теста значајности параметара у моделу, тестова анализе резидуала оцењеног модела (Jarque-Bera теста, Ljung-Box-ове статистике и Breusch-Godfrey-евог теста) (Младеновић и Петровић, 2002).

Табела 1: Резултати регресија са дневним подацима за ликвидни и неликвидни портфолио.

CAPM α β 2R (%) F BG(7) JB

Ликвидни портфолио 0.000

[0.000] (0.000)

1.227 [0.034] (0.000)

78.97 4009 (0.000)

2.292 (0.026)

42.216 (0.000)

Неликвидни портфолио -0.001 [0.000] (0.000)

0.182 [0.046] (0.000)

2.66 29.199 (0.000)

11.351 (0.000)

47.246 (0.000)

Белешка: За тржишни принос узет је принос BELEXline индекса. Представљена је вредност коефицијента детерминације, R2, вредност Breusch-Godfrey-вог (BG) теста серијске корелације седмог реда и вредност Jarque-Bera (JB) теста. У угластим заградама дате су стандардне грешке оцењених параметара, док су у обичним заградама дате p-вредности. Из табеле 1 видимо да је за ликвидни портфолио коефицијент детерминације прилично висок (79%), док је за неликвидни портфолио веома низак (2.7%). Обе регресије испитиваних модела су статистички значајне према F-тесту. Међутим, вредности Breusch-Godfrey-вог теста за оба портфолиа сугеришу да постоји серијска корелација у резидуалима оцењеног модела. Такође, према вредности Jarque-Bera теста, за оба портфолиа, видимо да



резидуали нису нормално расподељени. Према томе, CAPM није адекватно оцењен. Односно, постоји сумња у погрешну спецификацију овог модела. Можемо рећи да је разлог томе постојање једног бета коефицијента, као и специфичност српског тржишта као граничног. Иако постоји позитивна веза између приноса и бета коефицијента, 2R коефицијент, у случају српског тржишта, није поуздан индикатор да би се користио при одлукама о улагању. Стога хипотеза о примени CAPM-а на граничним финансијским тржиштима не може бити одбијена. Сличне закључке су добили Фрук и Хуљак (2003) када су анализирали CAPM на хрватском граничном тржишту. Добили су да R2 коефицијенти показују да бета коефицијенти релативно слабо описују модел. Претходна анализа потврђује да је класични равнотежни CAPM постављен за развијена и ликвидна тржишта. Такође, стандардни CAPM није у стању да опише равнотежу граничних тржишта, нити процес откривања цене на овим тржиштима. То је због нереалистичних претпоставки на којима модел почива, као и због проблема који нарушавају равнотежу граничних тржишта капитала. Додатно, овај модел не обухвата ризик ликвидности који је један од кључних проблема са којим се суочавају ова мала тржишта. 3. Ограничења везана за модел и потенцијална решења превазилажења ограничења 3.1. Ограничења

Цене хартија од вредности су одређене општом економском равнотежом. Дакле, цена хартије од вредности је функција новчаног тока те хартије од вредности, новчаних токова других хартија од вредности, функција корисности свих агената и агентског богатства. У неликвидној економији, цена додатно зависи од ликвидности хартије од вредности и ликвидности свих других хартија од вредности. Трансакциони трошак хартије од вредности не само да утиче на природу равнотеже, већ је то основни атрибут хартије од вредности. У неликвидној економији, као што је српска, израчунавање равнотежних цена активе постаје теже. Општа равнотежа цена са неликвидношћу може зависити од основних параметара на веома компликован начин (Amihud, Mendelson i Peder-sen, 2005). Шошкић (2007) наводи да CAPM механизам успостављања ценовне равнотеже не функционише у потпуности на финансијском тржишту у пракси. Однос ризика и приноса на поједине хартије од вредности често не лежи на линији SML. Разлог томе су многе тржишне несавршености које не дозвољавају успостављање потпуне тржишне равнотеже по CAPM-у. Један од тих разлога су трансакциони трошкови који се јављају при куповини и продаји активе. Други разлог су порези, трећи је непоклапање каматне стопе на давање и каматне стопе на узимање у зајам безризичне активе. Четврти разлог је хетерогеност инвеститорског очекивања по питању ризика и приноса (Шошкић, 2007).



Последњих година све је више истраживања која доказују да постојећи стандардни модели, а нарочито CAPM не могу ефикасно да објасне очекиване приносе на савременим тржиштима капитала. Просто јавила се потреба за увођењем нових модела у финансије. Ипак, традиционални модели класичних финансија никада не могу бити застарели, јер они представљају идеално тржиште (Andrikopulos, 2007). Рoл (1977) наводи да CAPM није погодан за тестирање због тога што није могуће прецизно измерити очекивани принос тржишног портфолиа који је витална променљива модела. Он не одбацује категорички валидност CAPM-а, али тврди да валидност CAPM-а не може бити оправдана. Познато је да је предуслов теоријског CAPM-а, добро диверзификовани, будући (ex-anтe) ефикасни тржишни портфолио (Frankfurтer, 1995). Идеални тржишни портфолио би требало да садржи сву доступну активу на тржишту. Међутим, то је нереално урадити. Модел може само користити тржишне индексе као замене за тржишни портфолио. Чињеница је да таква мера не може презентовати тачну композицију стварног тржишног портфолиа. Иако индекси могу да буду ефикасни у смислу релације очекивани принос-варијанса, то не мора да утиче на ефикасност релације очекивани принос-варијанса тржишног портфолиа (Taм, 2007). Бета коефицијент се користи као мера систематског ризика индивидуалне хартије од вредности (Taм, 2007). Овај коефицијент служи за мерење ризика хартија од вредности на развијеним тржиштима капитала за сврху управљања ризицима (Латковић, 2001). CAPM бета некомплетно објашњава унакрсне очекиване приносе хартија од вредности. Ова чињеница сугерише да један или више додатних фактора може бити пожељан да би се окарактерисало понашање очекиваних приноса, што природно води до разматрања вишефакторских модела за вредновање активе. Теоријски аргументи дакле сугеришу да је пожељно имати више од једног фактора, док ће само под строгим претпоставкама бити примењен CAPM по периодима. Бета коефицијенти такође зависе и од изабраног хоризонта (недељни, месечни или квартални приноси), као и од избора тржишног портфолиа (Латковић, 2001). Израчунавање бета коефицијента се заснива на историјским подацима док је ризик више везан за садашње и будуће стање. 3.2. Могући начини превазилажења ограничења

Иако оригинална верзија стандардног CAPM-а није употребљива за реална тржишта, специјално за мала и неликвидна гранична и новонастала, постоје различите модификоване и проширене верзије овог модела које би било занимљиво тестирати на српском тржишту. Један од могућих начина да се превазиђу проблеми везани за тестирање CAPM-а на српском неразвијеном тржишту јесте да се уради реконструкција индекса као тржишног портфолиа и да се направи “нови“ индекс који би реалније осликавао тржишна кретања. Други начин би могао бити да се у CAPM додају фактори који описују тржишну ликвидност. То би онда био модел из такозване групе модела за вредновање капитала који је проширен ликвидношћу (енгл. Liquidiтy-audmenтed



CAPM, LCAPM). Acharya и Pedersen (2005) проширују CAPM факторима нивоа ликвидности и ризика ликвидности. Ови аутори тврде да је помоћу ликвидности могуће предвидети будуће приносе. Поред очекиваних трошкова ликвидности и традиционалне CAPM тржишне бете, они у свој модел уводе три могуће различите форме ризика ликвидности за активу. То су: општост у неликвидности са тржишном неликвидношћу, осетљивост приноса портфолиа на тржишну неликвидност и осетљивост неликвидности портфолиа на тржишни принос. Лиу (2004, 2006) тестира свој дво-факторски CAPM који је проширен фактором ризика тржишне ликвидности (LCAPM). Овај аутор показује да управо фактор ликвидности значајно утиче на приносе активе. Hearn, Piesse и Sтrange (2009) су тестирали такође LCAPM који представља модификовану верзију Fama-French-овог (1993) модела. Они су своје истраживање спровели за новонастала афричка тржишта. Taм (2007) је испитивао стандардни CAPM, Fama-French (1993) модел и Лиуов LCAPM на енглеској берзи. Показао је да је Лиуов LCAPM најсупериорнији од свих анализираних модела. Трећи начин превазилажења проблема везаних за тестирање CAPM-а је да се CAPM прошири факторима величине и вредности предузећа у духу Fama-French-овог (1993) модела. Fama и French (1993) постављају тро-факторски модел у коме постоје три фактора који имају експланаторну моћ: принос тржишног портфолиа, величина и вредност предузећа. Вероватно би још боље резултате давало тестирање CAPM-а који би био проширен Fama-French факторима плус неки фактор који би описивао тржишну ликвидност. Управо су Chan и Faff (2003) испитивали улогу ликвидности у вредновању активе у контексту Fama-French оквира и то на аустралијским подацима. Четврти начин за превазилажењe проблема би могао бити да се изврши тестирање CAPM-а али са временски променљивим бета коефицијентом. Због тога што у реалности тржишни ризик није сталан у времену. Bollerslev, Engle и Wooldridge (1988), Harvey (1989), Schwerт и Seguin (1990), Jagannaтhan и Wang (1996), као и Hafner и Herwarтz (1998) су испитивали динамичку верзију CAPM-а. Као што је познато очекивани принос у CAPM-у пропорционалан је условној коваријанси између приноса и тржишног портфолија. Ови аутори претпостављају временски варирајућу верзију CAPM-а у којој систематски ризик варира у времену. Међутим, Lewellen и Nagel (2006) су показали да су перформансе условног CAPM-а подједнако лоше као и безусловног CAPM-а. Закључак

У раду је емпиријски тестирана равнотежа српског граничног тржишта. Коришћена је регресиона анализа модела за вредновање капитала (CAPM). Коришћени су подаци о ценама за све акције које су се котирале на Београдској берзи у периоду од 14. октобра 2005. до 31. децембра 2009. За принос тржишног портфолиа узет је принос BELEXline индекса. Резултати показују да стандардни модел за вредновање капитала (CAPM) није у стању да опише неравнотежу граничног тржишта какво је српско. Разлог томе је што је CAPM заснован на нереалистичним претпоставкама и што се може употребити за описивање



равнотеже ликвидних развијених тржишта. Како је српско тржиште неразвијено и неликвидно, свакако да би за описивање равнотеже граничних и новонасталих тржишта било потребно увести неки од додатних фактора који се односе на ниво ликвидности или ризика ликвидности у постојећи CAPM. Дакле, показно је да је класични CAPM модел неподобан да би описао неравнотежу, специфичне особине и проблеме са којима се суочавају ова мала гранична тржишта. Будуће истраживање би се могло фокусирати на неку од верзија које проширују CAPM, уводећи додатне факторе ликвидности, ризика ликвидности као и факторе величине и вредности предузећа. Надамо се да би такав модел имао боље перформансе и да би боље описао равнотежу на граничним тржиштима капитала од класичног CAPM-а. Литература

Acharya, V.V., & Pedersen, L.H. (2005). Asseт pricing wiтh liquidiтy risk. Journal of Financial Economics, 77 (2), 375-410. Amihud, Y., Mendelson, H., & Pedersen, L.H. (2005). Liquidiтy and asseт prices. Foundaтions and Trends in Finance, 1 (4), 269-364. Andrikopoulos, P. (2007). Modern finance vs. behavioural finance: an overview of key concepтs and major argumenтs. The ICFAI Journal of Behavioural Finance, 4 (2), 53-70. Bollerslev, T., Engle R.F., & Wooldridge J.M. (1988). A Capiтal asseт pricing model wiтh тime-varying covariances. The Journal of Poliтical Economy, 96 (1). Chan, H.W, & Faff, R.W. (2003). An invesтigaтion inтo тhe role of liquidiтy in asseт pricing: Ausтralian evidence. Pacific-Basin Finance Journal, 11 (5), 555-572. Цвитанић, J., & Zapaтero, F. (2004). Inтroducтion тo тhe Economics and Maтhemaтics of Financial Markeтs. Bosтon: The MIT Press. Fama, E.F., & French, K.R. (1993). Common risk facтors in тhe reтurns on sтocks and bonds. Journal of Financial Economics, 33, 3-56. Frankfurтer, G. (1995). The rise and fall of тhe CAPM empire: a review on emerging capiтal markeтs. Financial Markeтs, Insтiтuтions and Insтrumenтs, 4 (5), 104-127. Фрук, М., & Хуљак И. (2004). Тестирање Sharpe-Linтner-овог модела на Загребачкој бурзи. Финанцијска теорија и пракса, 28 (1), 77-91. Hafner, C., & Herwarтz H. (1998). Sтrucтural analysis of porтfolio risk using beтa impulse response funcтions. Sтaтisтica Neerlandica, 52 (3), 336-355. Harvey, C. R. (1989). Time-varying condiтional covariances in тesтs of asseт pricing models. Journal of Financial Economics, 24 (2), 289-317. Hearn, B., Piesse J., & Sтrange R. (2009). Markeт liquidiтy and sтock size premia in emerging financial markeтs: The implicaтions for foreign invesтmenт. Inтernaтional Business Review, 19 (5), 489-501. Hogueт, G. (2005). “How тhe world works”: behavioral finance and invesтing in emerging markeтs. Sтaтe Sтreeт Global Advisors, 1-7. Преузето са сајта hттp://205.181.242.53/library/esps/How_тhe_World_ Works_George_Hogueт_7.25.05CCRI1124205707.pdf Jagannaтhan, R., & Wang Z. (1996). The condiтional CAPM and тhe cross-secтion of expecтed reтurns. Journal of Finance, 51, 3-53. Латковић, М. (2001). Несинхроно трговање и прорачун систематског ризика. Завод за теоријску физику, ПМФ, Свеучилиште у Загребу. Преузето са сајта hттp://www.phy.hr/~laci/arт/beтa.pdf Lee, K.-H. (2006). Liquidiтy risk and asseт pricing. PhD тhesis, The Ohio Sтaтe Universiтy. Преузето са сајта hттp://www.ohiolink.edu/eтd/send-pdf.cgi/Lee%20KuanHui.pdf?osu1155146069 Lesmond, D.A., Ogden, J.P., & Trzeinka C.A. (1999). A new esтimaтe of тransacтion cosтs. The Review of Financial Sтudies, 12 (5), 1113-1141.



Lewellen, J., & Nagel S. (2006). The condiтional CAPM does noт explain asseт-pricing anomalies. Journal of Financial Economics, 82, 289–314. Linтner, J. (1965). The valuaтion of risk asseтs and тhe selecтion of risky invesтmenтs in sтock porтfolio and capiтal budgeтs. Review of Economics and Sтaтisтics, 41 (1), 13-37. Liu, W. (2006). A Liquidiтy-augmenтed capiтal asseт pricing model. Journal of Financial Economics, 82 (3), 631-671. Liu, W. (2004). Liquidiтy premium and a тwo-facтor model. EFA 2004 Maasтrichт Meeтings Paper No. 2678. Преузето са сајта hттp://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?absтracт_id=559407 Lumby, S., & Jones, C. (2003). Corporaтe Finance Theory and Pracтice. 7тh Edт, Thomson. Marтinez-Jaramillo, S. (2007). Arтificial financial markeтs: an agenт based approach тo reproduce sтylized facтs and тo sтudy тhe red queen effecт. Ph. D Disserтaтion, Cenтre for Compuтaтional Finance and Economic Agenтs, aт, Universiтy of Essex. Преузето са сајта hттp://finance.bracil.neт/finance/papers/Marтinez- PhD2007.pdf Младеновић, З., & Петровић, П. (2002). Увод у економетрију, Београд: Економски факултет Универзитета у Београду. Mossin, J. (1966). Equilibrium in capiтal asseт markeт. Economeтrica, 34 (4), 768-783. Roll, R. (1977). A criтique of тhe asseт pricing тheory тesт: parт 1: On pasт and poтenтial тesтabiliтy of тhe тheory. Journal of Financial Economics, 4, 129-176. Schwerт, G.W., & Seguin, P.J. (1990). Heтeroscedasтiciтy in sтock reтurns. Journal of Finance, 35, 915-919. Sharpe, W.F. (1964). Capiтal asseт prices: a тheory of markeт equilibrium under condiтions of risk. Journal of Finance, 19 (3), 425-442. Шошкић, Д.Б. (2007). Хартије од вредности, управљање портфолиом и инвестициони фондови. Четврто издање, Економски факултет, Универзитет у Београду. Tam, K.T. (2007). Review and comparison of тhe models for asseт pricing wiтh empirical evidence from UK sтock markeт. MA Finance and Invesтmenт Disserтaтion. The Universiтy of Noттingham, Урошевић, Б. (2008). Финансијска економија. Прво издање, Београд: Економски факултет Универзитета у Београду. Додатак А

Табела А1. Тестирање јединичног корена у дневним подацима временских серија помоћу ADF теста (Augmenтed Dicky-Fuller Tesт).

Опис Серије ADF Тест ниво Критична

вредност H0

BELEXline PM,т -1.20 5% -3.41 прихваћена RM,т -20.96 5% -3.41 одбијена

RM,т-Rf,т

-21.03 5% -3.41 одбијена

Ликвидни портфолио Rp,т -21.71 5% -3.41 одбијена

Rp,т-Rf,т -21.77 5% -3.41 одбијена Неликвидни портфолио Rp,т -18.42 5% -3.41 одбијена

Rp,т-Rf,т -18.36 5% -3.41 одбијена Белешка: PM,т је log вредност тржишног портфолиа, RM,т принос тржишног портфолиа и Rp,т принос инвеститорског портфолиа. Тестирање је извршено за дневне логаритамске вредности BELEXline индекса (PM,т), дневне логаритамске



приносе BELEXline индекса (RM,т). Затим, тестирани су и приноси ликвидног и неликвидног портфолиа. Нулта хипотеза H0: Јединични корен је присутан у процесу (на пример RM,т~I(1)); Aлтернативна хипотеза: Процес је стационаран (на пример RM~I(0)). Resume

This paper presenтs an empiricl analysis of тhe Serbian financial markeт equilibrium using тh Capiтal Asseт Pricing Model (CAPM). CAPM is тhe mosт famous model of financial equilibrium. For empirical analysis we used regression analysis wiтh daтa from тhe Belgrade Sтock Exchange for period from 2005 тo 2009. The goal of analysis was тo deтermine wheтher тhis model could be used тo describe тhe equilibrium and price discovery process aт a fronтier markeт such as тhe Serbian one. The resulтs of тhis empirical analysis confirmed тhaт тhe classic CAPM is good for developed and liquid markeтs, buт iт is noт able тo describe тhe equilibrium of fronтier markeтs, or тhe process of discovering prices on тhese markeтs.

УДК 005.334:336.717.061 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 135-149 Датум пријема рада: 28.03.2012.


АЛМ Концепт у функцији управљања кредитним ризицима у банкама1

ALM Concept In The Function Of Credit Risk Management In Banks

Милан Радовић∗

Нова банка Бања Лука, Република Српска

Јелена Витомир**

Министарство финансија-Пореска управа Бијељина

Резиме: Присуство све већег обима и ризика на финансијском тржишту, створило је потребу заприменом АЛМ концепта ради моделирања жељене структуре биланса стања банке. АЛМ концепт се упочетку бавио управљањем само активе (пласмана), након тога управљањем пасиве (обавеза), односно интегрално и активом и пасивом банке.

Применом АЛМ концепта oмогућенo је менаџмент "тиму" банке да идентификује и квантификује ризике усвим банкарским портфолијима и банкарским пословима. Применом АЛМ концепта могуће је управљатитржишним ризиком, кредитним ризиком, стратегијским ризиком и оперативним ризиком (променомтехнологије, регулативом и репутацијом банке). Применом АЛМ концепта управља се перформансамаактиве и пасиве банке и њиховог утицаја на расходе и приходе банке.

Управљање АЛМ концептом подразумева примену модела као што су: (1) ARBL модел мерења каматногризика, (2) Алтманов модел или ZETA sharing модел, (3) управљање каматно осетљивим ГАП-ом, (4) Управљање ГАП-ом века трајања (duration mode мерења каматног ризика), (5) модел вредновања ризиковане вредности (VaR модел).

Кључне речи: АЛМ концепт, банка, банкарски ризици, биланс банке, актива, пасива, финасијски рацио.

Abstrakt: The presence of increasing risk volumes in the financial market has created a need for implementation of the ALM concept to model a desired structure of the Bank’s Balance Sheet. At the beginning, the ALM con-cept was dealing with management of assets (placements) only, afterwards management of liabilities, i.e. integrally with assets and liabilities of the Bank.

Implementation of the ALM concept allows management “team” of the Bank to identify and quantify risks in all banking portfolios and banking businesses. In addition, the same allows management the market risk, credit risk, strategic risk and operating risk (by changing technology, regulations and reputation of the Bank). The ALM concept manages performances of the Bank’s assets and liabilities, as well as their influence on the Bank’s income and expenses.

Management of the ALM concept implies implementation of the following models: (1) ARBL model of interest risk measuring, (2) Altman’s mode or ZETA sharing model, (3) management of interest sensitive GAP, (4) manage-ment of life cycle GAP (duration mode of the interest risk measuring), (5) model of value at risk valuation (VaR model).

Key words: ALM concept, bank, banking risks, bank balance sheet, assets, liabilities, financial ratio.

1 Рад је саопштен усмено на Међународној научној конференцији SM2012, Палић 20. април 2012. ∗ [email protected]

** [email protected]

136 М и л а н Р а д о в и ћ , Ј е л е н а В и т о м и р


Увод

Дуги низ година банкари нису имали интегрални поглед на активу и пасиву свог биланса. Тако су изворе средстава, односно обавезе банке и капитал, сматрали као да је то нешто што је трајно и фиксно и што је, углавном, зависило од комитената. Наиме, сматрало се да су висина и врста депозита којим банка располаже, одређивали искључиво њени комитенти, односно да је висина извора средстава искључиво зависила од воље комитената, јер су комитенти и клијенти имали иницијативу у решавању својих финансијских проблема. Банке тог времена нису имале праксу да анимирају комитенте. С друге стране, сматрало се, да су се кључне одлуке банке односиле на управљање активом, односно имовином банке. То значи да је банка имала кључну улогу у погледу контроле алокације средстава, тј. на концентрисање на послове одобравања износа кредита и дефинисање услова под којима се одобравају кредити, као и под којим условима се врше друга улагања слободних средстава. По Adam-у (2007), "Банке су се понашале у складу са правилом 3-6-3 (узми депозит, пласмани, кредит, безбрижно се рекреирај)" (стр. 6). Током 50-тих година прошлог века управљачки концепт је описан као стратегија алокације активе ("strategic asset allocation"). То је био период карактеристичан изобиљем релативно стабилних, јефтиних средстава, екстремно конзервативног инвестиционог планирања уз огромне износе непрекидне ликвидности банака. Обимни износи су постизавани различитим пласманима и одржавани до њиховог доспећа. Није било егзистентних притисака на депозитне финансијске институције, да поправе профитабилност изнад постојећих нивоа. Власници банака у таквим условима били су релативно задовољни успесима своје банке. Конкурентност банака, као што је данас знамо, тада готово није ни постојала. Ово је било сасвим логично за тај период. Наиме, управљање активом биланса банке било је логично због тога, што су врсте депозита, висина и врсте каматних стопа које су банке давале на депозите, као и недепозитни извори средстава пре дерегулације банкарства као делатности, били веома строго регулисани. Дискреционе одлуке банкарских менаџера биле су ограниченог домета и сводиле су се само на преобликовање својих извора средстава, тј. у трансформацију у различите облике пласмана. 1. АЛМ стратегије управљања билансом банке

Велике промене у управљању билансом банке су настале у периоду после 1960. година. Наиме, настао је период који је донео две значајне промене у пословању банака: прво, дошло је до промена, каматних стопа на више и друго, до јачег степена конкуренције на подручју прикупљања извора средстава. Тада долази и до веће усмерености пажње банкарских менаџера ка новим изворима средстава, као и ка већој контроли микса депозитних и недепозитних извора и трошкова укупних обавеза. Током декаде 1960. године померено је тежиште управљања: са деловом активе, ка управљању пасивом банке (изворима средстава).

АЛМ К о н ц е п т у ф у н к ц и ј и у п р а вљ ањ а к р е д и т н им р и з и ц им а у б а н к а м а 137


Управо ово је довело до појаве нове стратегије у банкарству, која је названа стратегијом управљања пасивом ("strategic pasive management"). Кључни циљ банкарских менаџера односи се на овладавање и контролу извора средстава банке паралелно са већ раније овладаном контролом над средствима (активом), односно познатом контролом над активом биланса банке. Другим речима, тежиште је било усмерено ка томе: како повећати кредитни, односно укупни потенцијал банке. Да би се то остварило, напори банке су ишли у правцу повећања извора средстава (нудећи веће каматне стопе и анимирајући нове комитенте и клијенте банке). Кључни покретач контроле извора средстава била је цена, односно висина каматне стопе и други услови, које је банка нудила на депозите и друге изворе, како би постигла жељени износ обима средстава и трошкова. Имајући велики обим прибављених средстава банка је могла, у оквирима тадашње конкурентности, диктирати активну каматну стопу на кредите, посебно профитабилним комитентима (да не повећава или чак да је смањује каматну стопу). АЛМ стратегије представљају приступ управљању средствима и изворима средстава у банкама. Стратегије су доживеле своју пуну примену у периоду између 1970-тих и 1980-тих година у САД. Наиме, треба рећи да ове стратегије не представљају нови управљачки концепт, већ више софистицирану адаптацију раније познатих и одабраних управљачких система и модела. Следствено томе, а по Austin and Mandula (1995), постоји неколико фаза у развоју стратегије АЛМ у банкарству САД (стр. 97). Током следеће декаде 1970-тих година, нагласак је померен са биланса стања на управљање билансом успеха, који је назван управљање профитабилношћу ("profitability management"). Настаје период тзв. танког новца, који се испољавао у "напрегнутој" добити и ликвидним притисцима, који депозитне институције нису раније никад осетиле и искусиле. Каматне стопе су расле континуирано, форсирајући финансијске институције да посвећују већу пажњу управљању пасивом. Депозитно учешће у билансима банака пада на свега 40 %, настаје период високе инфлације и као резултат свега тога јавља се велики број банкрота банака. Тада постаје сасвим евидентно да профитабилност може да се постигне имплементирањем и подударањем планова структуре активе и пасиве. Према томе, управљачки концепт, који се тада развио, постао је концепт управљања односима активе и пасиве, тј. АЛМ (asset and liability management). АЛМ стратегија често се назива политика интегралног управљања средствима банке. Управљање активом и пасивом, као концепт управљања средствима, имао је доста конфузиије са идејом о управљању новцем. То се односило на задатке конвертовања ликвидне активе у готовину, као што су понекад диктирале текуће потребе. Међутим, управљање односима активе и пасиве представљају интегрални приступ управљању средствима, који указује регуларност укупног биланса банке током времена. Такви фактори, као што су каматне стопе, доспећа обавеза, капитални добици и губици, укључујући и искључујући нивое ризика, по Austin and Mandula (1995), "су фактори које треба



инкорпорирати у одлуке којима се жели поправити профитабилност током времена, било да се повећава принос на ангажована средства, било да се минимизирају трошкови коришћених средстава" (стр. 104). Генерално речено, каматне стопе на активу и пасиву крећу се заједно. У ситуацији раста каматних стопа, износ зарађених камата на промењиву каматну активу расте, при чему и трошкови промењиве пасиве расту, тако да та кретања имају мали или никакав утицај на нето профитабилност банке због промена каматних стопа. Добит може да се повећа само до нивоа у којем каматно осетљива актива и каматно осетљива пасива могу да буду неусклађене. Због тога је императив менаџмент "тима" банке да пројектује волумен ликвидних потреба током времена за ове неочекиване и нерегуларне сувишкове тражње или понуде средстава. Кључни циљеви управљања активом и пасивом биланса банке су: (1) потпуна контрола менаџмент "тима" над количином, миксом и трошковима и активе и пасиве у сврху остваривања краткорочних и дугорочних циљева пословања банке, (2) контрола менаџмент "тима" банке треба да буде координирана са контролом обавеза, што значи да управљање активом и пасивом треба да буде конзистентно, да би се максимизирао каматни приход као разлика приходне активе и трошковне пасиве банке и смањила изложеност ризику, (3) поред тога, менаџмент "тим" банке треба да иницира и развија такве пословне политике које ће максимизирати укупне приходе и минимизирати укупне трошкове с обзиром на чињеницу да обе стране биланса банке, и актива и пасива доносе и приходе и расходе . 2. АЛМ концепт интегралног стратегијског управљања банкарским ризицима

Савремено банкарско пословање је изложено ризику сталних промена у пословном окружењу. На сигурност, односно несигурност банкарског пословања утичу многобројни фактори у окружењу, а који се односе на економску , технолошку, правну и финансијску средину, те тражиоце финансијских услуга. Те кључне факторе и њихов утицај на банкарске институције, односно њихове производе и услуге, са интеракцијом корисника финансијских производа и услуга, приказује слика бр. 1. (Вуњак, Ћурчић и Ковачевић, 2011, стр. 40). Сматра се да се банкари данас сусрећу са шест основних врста ризика у савременом банкарском пословању и то: (1) кредитни ризик, (2) ризик ликвидности, (3) тржишни ризик, (4) ризик каматне стопе, (5) ризик солвентности, (6) ризик добити, али и још са ризицима, као што су: ризик инфлације, валутни ризик, политички ризик, криминални ризик и сл. Међутим, према Sinkey-у (1999), промене у окружењу или економској средини у којој банке послују, веома су динамичне. Зато се сматра, да је пет фактора критично у том процесу промена обухваћеним скраћеницом TRICK, која значи: (1) Т = ризик технологије ("technology risk"), (2) R = ризик промене прописа ("risk of reregula-tion"), (3) I = ризик каматне стопе ("interest rate risk"), (4) C = ризик корисника



(customers risk), (5) К = ризик адекватности капитала (risk of kapital adequacy) (стр. 7-11).

Слика 1. Спољни фактори окружења банке (1) Технологија се може дефинисати као технички метод за остваривање практичних циљева у банци. За кориснике банкарских производа и услуга битне су две практичне ствари у банкарству: удобност и приступност средствима и информацијама. Технолошки напредак у "производњи и испоруци" финансијских односно банкарских услуга (банкомати и сл.) учинили су их удобнијим и ефикаснијим за приступ корисника средствима и информацијама. У ствари, три технолошке снаге су довеле до промена у депозитним институцијама, односно банкама: (1) електроника, (2) аутоматизација и (3) телекомуникације. Главне импликације ових технолошких промена су да су истиснуле папирне трансакције и људску енергију електронском сликом и електричном енергијом. Ризик технологије или технолошки ризик манифестује се у томе да ће технолошке промене учинити постојећи систем услуга и начина испоруке застарелим, што може имати негативних последица на добит и капитал банке. (2) Ризик прописа или регулације је ризик који може имати непредвиђене акције за промену прописа у добит и капитал банке. (3) Ризик каматне стопе показује непредвиђене промене каматних стопа могу имати на нето каматни приход, профит и капитал банке. (4) Ризик клијената настаје када конкуренти преузимају клијенте и тржиште, што може имати последица на потенцијал, добит и капитал банке. Ова врста ризика се често назива и пословни ризик или ризик конкуренције. (5) Ризик солвентности или адекватности капитала указује на вероватноћу да би банка могла да постане инсолвентна и да ће капитал банке евентуално да се смањи, што може имати последице на адекватност капитала банке. Под сталним притиском наведених ризика, менаџмент "тим" банке треба да изналази рационална решења укључујући и тзв. финансијске иновације. Једна од таквих иновација је промена организационе структуре или реорганизација



банке, којом приликом се оцењује ефективност перформанси постојеће организационе структуре, а реорганизацијом се настоји доћи до рационалније, ефикасије и ефективније организационе структуре банке. Структурне иновације у организационој форми су такође део овог процеса. Зато се с правом може рећи да су потенцијални услови за настанак наведених пет ризика и сагледана рационална сопствена корист, у ствари финансијске иновације. Успешно, односно профитабилно пословање банке у тржишним условима подразумева преузимање одређене величине ризика. Сматра се да је капацитет банке за преузимања одређене величине ризика одређен (Dill, 1998, стр. 347): (1) величином капитала банке, (2) обимом депозита банке, (3) регулацијом и (4) кредитним рејтингом. Пошто је лимитиран, капацитет ризика банке треба да буде алоциран међу његове различите кориснике, на начин да банка максимизира очекивану добит. Типови ризика укључују изложеност капитала ризику, као што су: ризик "производње" услуга и финансијски ризици (каматне стопе, кредити и финансирање). Систем алокације ризика показује слика бр. 2. (Dill, стр. 348)

Слика 2. Систем алокације ризика у билансу банке Када менаџмент "тим" банке одлучи колики је капацитет ризика намењен за финансијски ризик, онда је одговарајући комитет (ALCO одбор - „Asset Liabili-ty Commity“, oднoснo Koмитeт зa упрaвљaњe aктивoм и пaсивoм baнкe) одговоран за управљање тим финансијским ризиком. Томе треба да се прилагоде: (1) организациона структура банке, (2) број запослених у банци и (3) компјутерска подршка банке, како би напори и пословна активност банке у овом подручју пословања били ефективни. Базирано на повољним приликама и шансама банке, економским изгледима и прогнозираном односу релације ризик - добит, менаџмент "тим" банке одређује основну стратегију и начин алокације расположивог капацитета ризика. Без обзира у који посао банка улази, она треба да координира своје пословне политике: (а) кредитног ризика, (б) ризика каматне стопе и (ц) ризика ликвидности. При томе треба имати у виду и стратегију нужног повлачења банке из послова (ако ствари крену како не треба).



Управљање ризиком банке дефинише се на више начина. У ужем и доста упрошћеном смислу, сматра се да се то односи на банчину функцију "куповине" осигурања. У ширем и прихватљивијем смислу, то се користи у општој процени, контроли и финансирању изложености ресурса банке губицима. Сврха примене техника управљања ризиком представља очување банкарских ресурса (зарада, готовине, људи и услуга) од утицаја случајних губитака или задржавањем штете на прихватљивом минимуму "трошкова ризика". Управљање ризиком у банци подразумева организовану процедуру у вези са изложеношћу банкарског посла различитим типовима ризика. Иначе, управљање ризиком (risk management) дефинише се као: "дисциплина управљања, чији је циљ да заштити средства и добит банке у циљу смањења потенцијалних губитака пре него што они настану, и финансирање истих преко осигурања и других средстава, потенцијално изложеном катастрофалном губитку, таквом као што га чине бог, људска грешка или судије у суду" (Risk Management Glossary, 1995, стр. 68). Управљање процесом ризика у банци према Hoffman-у (1998) укључује пет међусобно повезаних елемената, односно фаза: (1) идентификацију изложености ризику, (2) процену ризика, (3) контролу ризика, (4) финансирање ризика, и (5) управљање (администрирање) ризиком (стр. 439). Активности банке подразумевају континуирано укључење банке у одговарајуће свакодневне промене окружења, односно пословне средине. Процес управљања ризиком банке представља, пре свега, један управљачки процес и због тога он треба да буде примењиван у континуитету.

Слика 3. Континуитет процеса управљања ризиком Управљање ризиком као научна дисциплина је релативно нова дисциплина. Она се развила од делатности осигурања, где се схватило да се традиционалним процесима осигурања не могу више ефективно и економично решавати проблеми ризика банака и других институција у свим пословним ситуацијама. Оквир за идентификацију и анализу ризика банке могу бити: биланс банке и активности које су везане за испоруку финансијских услуга.



Слика 4. Концепт идентификације ризика пословања (Sinkey, 1995, стр. 353) Први и најлогичнији корак у процесу управљања ризиком јесте директна идентификација важних банкарских ресурса са највећом изложености ризику, односно губицима. Иницијално, овај корак треба да укључи систематски и континуиран попис ресурса, који се могу у банци класификовати на: (1) физичке ресурсе, (2) људске ресурсе, (3) финансијске ресурсе, (4) природне ресурсе, и (5) нематеријалне ресурсе (Ћурчић, 2002, стр. 404-405). Следећи корак састоји се у идентификацији кључне изложености губицима која може неповољно утицати на ове ресурсе. У глобалу, ова изложеност ризику може се класификовати у четири главне групе:

1. директна изложеност ризику (укључује директну физичку штету), 2. индиректна изложеност ризику, (укључује потенцијални губитак на

добити или екстра трошкове континуитета пословања), 3. изложеност ризику кроз одговорност према трећим лицима

(представља трећу важну категорију изложености губитку која укључује подручје правне одговорности према трећим лицима),

4. шпекулације, тржишна и друга изложеност ризику (представљају четврту групу класификације ризика, која може бити за банку катастрофална, јер укључује три главна финансијска пословна ризика: кредит, ликвидност и каматну стопу).

Банка као самостална профитно оријентисана финансијска институција послује на конкурентском тржишту и сусреће се са широким спектром ризика. То су: тржишни ризици, кредитни ризици, стратегијски ризици и оперативни ризици. Банка у свом пословању тешко може изоловано да се бори само са једном или две врсте ризика, већ треба да има модел интегралног управљања свим ризицима. (Ћурчић, 2002, стр. 442-444).



Слика 5. Модел интегралног управљања ризицима банке Модел интегралног управљања ризицима банке утиче на квантитет и квалитет перформанси банке. Наиме, управљање новчаним средствима банке ("cash flow ") или готовином банке и односима активе и пасиве, одражава се на перформансе пословне банке. Најкраће речено, под перформансама банке подразумевају се остварени резултати, квалитет и квантитет пословања банке (на пример: стопа профитабилности, квалитет активе, стопа ликвидности и сл.). Управљања перформансама банке кроз односе активе и пасиве (АЛМ концепт) може се јасно видети на следећој слици бр. 6, која показује „однос приноса на капитал и ризика приноса на капитал банке преко нето маргина каматне стопе или нето каматне маргине“ (Вуњак, Ћурчић, Ковачевић, 2008, стр. 96) .

Слика 6. АЛМ управљање перформансама активе и пасиве

Концепт интегралног управљања односима активе и пасиве реализује менаџмент "тим" банке, односно АLCО комитет (Asset Liability Commitee) на основу утврђених стратегија и политика за смањење кредитног ризика банке.



Стратегије и политике банке треба преиспитати најмање једном годишње и по потреби их прилагођавати новим условима пословања. Стратегије и политике за смањење ризика банке обично укључују: (1) спремност банке да одобрава кредите, (2) циљеве који се односе на квалитет кредита, добит и раст, (3) утврђивање врсте ризика и максимизирање добити, (4) континуитет приступа, (5) информисање банке у целини, (6) способност менаџмента да управља ризицима. Управљање кредитним ризиком банке подразумева предузимање свих неопходних мера менаџмент тима банке да се не одобравају кредити за које се унапред може утврдити да неће делимично или у целини бити враћени. То значи, да банка треба да предузима све стручне мере приликом разматрања сваког захтева за кредит, међу којима су од посебног значаја: (1) модел анализе и оцене фактора кредитне способности зајмотражиоца, (2) модели анализе и оцене кредитне способности зајмотражиоца преко финансијских рациа, (3) модел рангирања кредитне способности зајмотражиоца, (4) модел узимања колетарала ради појачавања кредитне способности зајмотражиоца, (5) модел коришћења анализе фактора раног упозорења о пословању зајмотражиоца. (1) Модел анализа и оцене фактора кредитне способности зајмотражиоца врши се путем анализе и оцене фактора кредитне способности, као што су: карактер, капацитет, капитал, колатерал и кондиције, односно "five Cs" фактора. Анализа наведених фактора указује са којом вероватноћом ће тражилац кредита моћи да отплати евентуално одобрени кредит. Са аспекта ризика и оцене кредитне способности посебно је важно нагласити да ли зајмотражилац тражи: краткорочни, средњерочни или дугорочни кредит. (2) Модели анализе и оцене кредитне способности зајмотражилаца преко финансијских рациа зајмотражиоца полази од групе финансијских рација. Финансијски рацио обично обухвата четири групе, од којих су најчеће: ликвидност, активност, левериџ и профитабилност (Thornhill, 1990, стр. 104-107). Међутим, постоје и други приступи у којима су те групе нешто друкчије, па се може рећи да постоји три посебне групе података у рацио анализи и оцени кредитне способности зајмотражиоца. Те групе су: а) рацио анализа четири групе банчиних финансијских извештаја зајмотражиоца (активности, трошкова, левериџа, ликвидности и профитабилности), б) рацио анализа две групе података: узрока и ефеката, ц) z-score модел прогнозе потенцијалног банкрота зајмотражиоца кредита. (3) Модел рангирања кредитне способности зајмотражиоца врши се преко следећих елемената (Koloman, 1996, стр 289): а) компетентност менаџмента предузећа (висока, просечна, гранична), б) екстерна оцена кредитне способности предузећа од стране независних компанија и институција (висок, добар, задовољавајући), ц) интерне оцене од стране банке (висок, просечан, гранични) и д) укупни рејтинг зајмотражиоца (висок, просечни, гранични, неприхватљив). Свака од ових посебних компоненти се међусобно сабира да би се добио укупни рејтинг зајмотражиоца. (4) У савременим тржишним привредама, банке одобравају кредите, посебно краткорочне, на основу анализе тока готовине, односно позитивног "cash



flow"-а. То значи, анализу тока готовине фирме у којој се неспорно утврђује за одређени период да ће приходи (улаз готовине) бити већи од расхода (излаз готовине) и тако остварити довољан вишак средстава за отплату кредита. Међутим, неке компаније као зајмотражиоци испуњавају "граничне" услове кредитне способности. То значи, да у моменту анализе компанија не показују довољно будућег "вишка" готовине за отплату кредита, али има неке предуслове (атрактиван производ, тражњу на тржишту и сл.) да ће се тај позитиван ток ипак остварити и да банка компанију треба да подржи кредитом. У оваквим случајевима, узимање колатерала као залоге сигурности наплате кредита, представља у ствари "појачавање" кредитне способности зајмотражиоца у специфичним случајевима. (5) Модели фактора раног упозорења лошег пословања зајмотражиоца полази од примене ZETA анализе. Поред општег израза за моделирање кредитног ризика, који се користи за изражавање агрегатног квалитета кредитног портфолиа банке, користе се и модели за предвиђање квалитета пословања појединих комитената банке, односно зајмотражилаца. ZETA анализа ("Zeta Analysis") је “израз који дефинише модел за идентификовање ризика банкрота компанија, односно корпорација“ (Altman, Haldeman and Narayanan, 1997, стр. 29). Алтманов модел или ZETA скоринг модел је врста мулти дискриминационе анализе за предвиђање финансијских услова компаније. Функција овог модела према Graddy and Spencer (1990) је следећа (стр. 481):

Аltman Z = 0,012X1 + 0,014X2 + 0,033X3 + 0,006X4 + 0,999X5 где је: X1 = нето обртни капитал: укупна актива, X2 = задржана добит: укупна актива, X3 = добит пре камате и порез: укупна актива, X4 = тржишна вредност укупног акцијског капитала: књиговодствена вредност укупног дуга, X5 = продаја: укупна актива. Полазећи од вредновања резултата могу се извести следећи закључци: (1) ако је Altman Z мањи од 1,81, компанија спада у групу са проблемима; (2) ако је Altman Z једнак или већи од 2,90, предузеће спада у групу здравих; (3) ако је Altman Z већи од 1,81 и мањи од 2,90, овај процес бодовања је неубедљив. Зато се овај модел препоручује као комплементарни: (1) за процену пословних кредита, (2) за управљање потраживањима, (3) за интерне контролне процедуре и (4) за стратегије улагања. Модели управљања ризиком каматне стопе банке могу се сврстати у неколико група модела, као што су: (1) модел заштите од ризика каматне стопе "NIM" ("net interest margin ") као фиксна нето каматна маргина, (2) ARBL ревалоризациони модел мерења каматног ризика, (3) управљање каматно осетљивим ГАП-ом, (4) управљање ГАП-ом века трајања или дуратион модел мерења каматног ризика, (5) модел вредности под ризиком или VaR. (1) Концепт ефекта нето каматне маргине подразумева ниво и варијабилност опште позиције банке са аспекта ризика приноса продуктивне активе. Јасно је да варијабилност нето каматне маргине (или ризика управљања



односима активе и пасиве) детерминишу: каматна стопа, обим и микс варијанти каматних прихода и каматних издатака. Исто се може представити и следећом функцијом:

NIM = f (стопа, обим, микс) где је: NIM = нето каматна маргина, f = функција једначине, стопа = каматна стопа, обим = обим продуктивне активе, микс = варијанте каматног прихода и каматних трошкова. (2) ARBL ревалоризациони ("repricing") модел мерења ризика каматне стопе ("asset repriced before liabilities") је у пракси за израчунавање ГАП-а према Stigum and Branch (1993) прва користила Морган банка у Њујорку (стр. 242-252). Наиме, овај модел полази од рочне неравнотеже појединих билансних позиција активе (средстава) и пасиве (обавеза) банке, имајући у виду да се вредности тих позиција могу ревалоризовати, тј. поново проценити у наредном периоду због дејства промена каматних стопа на финансијском тржишту (Ћировић, 2001, стр. 349). У ствари, овај модел је једна врста ГАП-а, који такође мери разлику између каматоносно осетљиве активе ("RSA") и каматоносно осетљивих обавеза ("RSL") у билансу банке, тј. при релацији RSA-RSL. Кључни елеменат овог модела је категоризација свих билансних позиција банке према времену до одређивања нових каматних стопа, што се увек не подудара са роком доспећа појединих делова активе и пасиве. Изузетак су само билансне позиције са уговореним каматним стопама. За сваку категорију у билансу стања израчунава се нето биланс као разлика између пласмана и обавеза. Нето биланси по овом моделу могу бити позитивни, негативни и једнаки нули. Позитиван ГАП је кад је присутна разлика у активи. Негативан ГАП је присутан кад постоје разлике у пасиви и нулти ГАП је присутан када ове разлике нема. Модел је корисна аналитичка категорија, али има и своје недостатке. Полази од претпоставке да се активне и пасивне каматне стопе крећу увек равномерно, што није реално, а Модел не даје билансно синтетичку оцену изложености банке ризику каматне стопе. (3) Анализа ГАП-а осетљивости банке на промене каматне стопе представља разлику између вредности каматно осетљиве активе и каматно осетљиве пасиве банке. Ако промене каматне стопе у већој мери утичу на активу у односу на пасиву, тада је ГАП позитиван. ГАП је негативан, ако промене каматних стопа у већој мери утичу на пасиву, што се одражава у већој мери на обавезе него на пласмане и манифестује се као ризик у случају раста каматне стопе. У позицији када је ГАП једнак нули, односно када га нема у билансу, банка није изложена ризику каматне стопе. ГАП се може изразити и коефицијентом ризика каматне стопе, који се израчунава помоћу следеће једначине:

Коефицијент ризика каматне стопе Каматно осетљива активаКаматно осетљива пасива



(4) Модел животног века билансних позиција или duration, заснива се на анализи пондерисаних просечних рокова доспећа пласмана и обавеза банке. При томе је важно истаћи да је за анализу ризика каматне стопе најважније то што животни век има инверзну линеарну везу са осетљивошћу цена на промене каматне стопе. Такав случај није са роком доспећа обавеза. Дужи животни век значи већу осетљивост цене пласмана на промене каматне стопе. Краћи животни век значи, да промене каматне стопе у мањој мери утичу на цену пласмана. ГАП осетљивости банке на промене каматне стопе добија се као разлика животног века активе, односно имовине банке и животног века пасиве, односно обавеза банке. Овај ГАП може бити: позитиван, негативан и једнак нули. ГАП је позитиван кад актива банке има дужи животни век од животног века пасиве банке, односно кад је актива осетљивија од пасиве банке на промене каматних стопа. У обрнутом случају, банка са дужим животним веком пасиве ће имати негативан ГАП. У случају да је животни век активе и пасиве банке једнак тада је ГАП једнак нули. (5) Модел вредности под ризиком VaR или ризикована вредност представља статистичку меру могућих губитака у портфолију банке. Модел се ослања на уобичајене и предвидиве промене, па је вероватноћа појављивања већих губитака од процењених релативно мала. Уобичајено је да се VaR концепт користи код инвестиционог портфолиа, мада се може користити и код кредитног портфолиа. Да би се израчунала вредност VaR-а потребно је пратити кретање основних тржишних каматних стопа и цена које утичу на вредност портфолиа у датом временском периоду уз одређени коефицијент поузданости. Полазећи од наведеног, VaR представља највећи очекивани губитак за дати интервал поверења и дати период. Ризик порфолиа се изражава у јединицама у којима се порфолио води и важан је фактор при одлучивању инвеститора код преузимања или смањења ризика. Може се користити и за мерење додатног ризика ("incremental risk"), који мери утицај сваке хартије од вредности на укупан ризик портфолиа. У САД је VaR модел коришћен и за процену адекватности капитала код трговања одређеним хартијама од вредности, или код алокације капитала, односно одређивања лимита тржишног ризика. VaR модели су развијени током времена како би првенствено мерили тржишни ризик у порфолиу комерцијалних банака. Међутим, то није одговарало свим типовима институција, па су се развили и други концепти, као што су: анализа осетљивости ("sensitivity analysis"), новчани токови под ризиком ("cash flow at risk") и сл. VaR анализа има и недостатке, тако да њена неадекватна употреба може имати као последицу лоше одлуке. Може се указати само на неке последице као што су: (а) анализа не даје податак о очекиваном губитку, већ само у оквиру коефицијента поузданости за дати период, (б) претпоставка о константи волатилности током времена је промењива, (ц) модел не узима у обзир промене већих размера у привреди, (д) постоји могућност грешака због транзиционог ризика и сл.



Закључци

Управљање активом и пасивом представља основу за доношење одлука менаџмент "тима" у циљу моделирања жељене структуре биланса банке. Концепт АЛМ имао је своје развојне фазе: прво, управљање активом, затим управљање пасивом, те интегрално управљање активом и пасивом биланса банке. Од обима и структуре појединих позиција у билансу банке зависи висина прихода и трошкова банке, а тиме и висина добити или губитка банке. Да ли ће банка остварити добит или губитак зависи од одлука менаџмент "тима" банке. Тај посао у највећој мери обухвата управљање активом и пасивом биланса банке, односно примену АЛМ концепта. Ризик и преузимање ризика у банкарским пословима већ дужи низ година је реална стварност. Процес идентификације и квантификације ризика у свим пословима и портфолијима банке (портфолији ликвидности, кредититирања, инвестиционог, капитала), доприноси ефективном стратегијском управљању, тј. избору оптималних стратегија и тактика, које доприносе остварењу добити банке. Поред нужног преузимања ризика, банка треба да има у виду и стратегију повлачења из послова у којима процени да су, мимо њене могућности утицаја, присутни неповољни ефекти за банку. АЛМ концепт управљања ризицима банке представља интегрални приступ, који обухвата све врсте ризика (као што су: кредитни, каматни, девизни и сл.) кроз примену процеса: (1) идентификацију изложености ризику, (2) оцену, односно процену ризика, (3) контролу ризика, (4) финансирање ризика и (5) управљање, односно администрирање ризиком. У раду се ограничавамо само на разматрање и примену модела управљања две кључне врсте банкарских ризика: на кредитни ризик и на каматни ризик банке. Управљање кредитним ризиком банке обухвата примену пет модела мерења ризика зајмотражилаца у погледу враћања кредита, као и пет модела управљања ризиком висине тржишне каматне стопе банке. Обе врсте модела су корисно "оруђе" банке и указују на домете могућих мерења ризика, што упућује на чињеницу да менаџмент "тим" банке треба да овлада применом ових АЛМ модела у банкарској пракси. Литература

Adam, A. (2007). Handbook of Asset and Liability Management – From Models to Optimal Return Strategies. West Sussex: John Wiley & Sons. Altman, E., Haldeman, R. G., Narayanan P. (1997). ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations, Journal of Banking and Finance 1. Austin, D.V., Mandula M. S. (1995). Bankers Handbook for Strategic Planning – How to Develop and Imple-ment A Successful Strategy. Boston: Bankers Publishing Company. Ћировић, М. (2001). Банкарство. Београд: Bridge Company. Ћурчић, У . (2002) Банкарски портфолио менаџмент (Стратегијско управљање банком, билансима, квалитетом, бонитетом и портфолио ризицима банке), друго проширено и прерађено издање, Нови Сад: Фељтон. Dill, А. А. (1998). Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Illinois: Dow Jones-Irwin. Graddy, D. B., Spencer, A, H. (1990). Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, New Jersey: Prentice-Hall, Englewood Cliffs.



Hoffman, D. G. (1998). Risk Management. Illinois: Dow Jones-Irwin. Koloman, J. (1996). Analytical Methods in Banking. New York: John Wiley & Sons Risk Management Glossary. (1995). New York. Sinkey Jr., J. F. (1995). Regulatory Attitudes toward Risk. New York: John Wiley & Sons Sinkey Jr., J. F. (1999). Commercial Banks Financial Management in the Services Industry, Third Edition, New York: MacMillan Publishing Company. Stigum, M. L., Branch Jr., R. O. (1993). Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Illinois: Dow Jones-Irwin, Homewood. Thornhill, W. T. (1990). Risk Management for Financial Institution – Applying Cost-Effective Controls and Pro cedures. Illinois: Bankers Publishing Company. Вуњак, Н., Ћурчић, У., Ковачевић Љ. (2008). Корпоративно и инвестиционо банкарство. Суботица: Економски факултет, Бечеј: Пролетер, Бања Лука: BLC Colege. Вуњак, Н., Ћурчић, У., Ковачевић Љ. (2011). Стратегијски менаџмент у банкарству. Суботица: Економски факултет, Бечеј: Пролетер, Травник: Интернационални универзитет. Resume

Managing assets and liabilities represents the basis for making decisions of the man-agement “team” in order to model a desired structure of the Bank’s Balance Sheet. The ALM concept had its development phases: first, managing assets, then managing liabil-ities and integral management of the Bank’s assets and liabilities. The volume and structure of individual positions in the Bank’s balance determine the level of the Bank’s income and expenses, hence profit or loss of the Bank. Whether the Bank will achieve profit or loss depends on decisions of the Bank’s management “team”. This job mostly includes management of the Bank’s assets and liabilities in the balance, i.e. im-plementation of the ALM concept. Risk and taking the risk in banking business has been reality for several years. The process of identification and quantification of risk in all affairs and portfolios of the Bank (portfolios of liquidity, crediting, investments, capital) contribute to effective strategic management, i.e. the selection of optimal strategies and tactics contributing to achievement of the Bank’s profit. Aside from necessary risk taken over, the Bank should bear in mind the strategy of withdrawing from ventures the Bank estimates to be unfavorable for the Bank aside from the its ability of influence. The АLM concept of risk management represents an integral approach, which includes all risk types such as credit, interest, FX, etc. through implementation of the following processes: (1) risk exposure identification, (2) evaluation, i.e. risk assess-ment, (3) risk control, (4) risk finance and (5) management, i.e. risk administration. In our work, we limit ourselves only to consider and apply management models on two key banking risk types: credit risk and interest risk of the Bank. Management of the Bank’s credit risk includes implementation of five (5) risk measurement models to bor-row in terms of credit repayment, as well as five (5) models of managing the Bank’s market interest rate level risk. Both types of models are useful “tools” and point to ranges of potential risk measurements, which points to the fact that management “team” of the Bank should master implementation of the ALM model in the banking practice.



УДК 336.132(497.6) ; 338.4(497.6) Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 151-171 Датум пријема рада: 28.03.2012.


Потенцијалне могућности финансијских институција у финансирању привредног сектора БиХ с циљем превазилажења економско-финансијске кризе1

Potential Opportunities of Financial Institutions to Finance the Business Sector of Bosnia Herzegovina with the Aim to Overcome the Economic-Financial Crisis Витомир Старчевић

∗

Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет пословне економије Бијељина

Слободан Суботић**

МХ ЕРС ЗЕДП ''Електро-Бијељина'' а.д. Бијељина

Резиме: Недостатак финансијских средстава за финансирање привредног сектора неминован је тренд, који прати стање слабије развијених привреда земаља у транзицији у условима економско-финансијскекризе. Проблематика планирања и реализације финансирања привредног сектора у условима повећаногсистемског и несистемског ризика све више добија на значају. Развојем финансијских институција уфинансијском систему Босне и Херцеговине, финансирање привредног сектора бележи константан раст. Међутим, повећан степен опрезности и недостатак финансијских средстава (класичних банкарскихкредита) треба да подстакне финансијске институције за изналажење нових и јефтинијих обликафинансирања у циљу бољег финансирања привредног сектора Босне и Херцеговине, ради ублажавањапоследица економско-финансијске кризе. У овом раду тежиште истраживања је базирано на оценимогућности примене различитих облика финансирања (кредити, лизинг, непосредно финансирање-финансијским инструментима, управљање фондовима, венчер (venture) инвестирање и слично) од странефинансијских институција и њихова исплативост за привредни сектор Босне и Херцеговине у контекступревазилажења економско-финансијске кризе.

Кључне речи: финансијска средства, економско-финансијска криза, привредни сектор, финансијскеинституције, облици финансирања. Abstrakt: The lack of funds for financing the business sector is an inevitable trend that monitors the status of less developed economies of countries in transition in terms of the economic - financial crisis. The problems of planning and implementation of funding the business sector in conditions of increased systematic and

1 Рад је саопштен усмено на Међународној научној конференцији SM2012, Палић 20. април 2012. ∗ [email protected]


152 В и т о м и р С т а р ч е в и ћ , С л о б о д а н С у б о т и ћ


unsystematic risk is increasingly gaining in importance. The development of financial institutions in the financial system of Bosnia and Herzegovina, financing the business sector is poised for continued growth. However, an increased level of alertness and lack of financial resources (classical bank loans) need to encourage financial institutions to find new and cheap forms of financing in order to finance the sector in Bosnia and Herzegovina better, in order to mitigate the consequences of the economic - financial crisis. In this work, the focus of research is based on an assessment of the possibility of application of various forms of financing (loans, leases, direct financing - financial instruments, fund management, venture investing, etc.) by financial institutions and their viability for the business sector of Bosnia and Herzegovina in the context of overcoming the economic - the financial crisis.

Key words: financial resources, economic and financial crisis, business sector, financial institutions, forms of financing.

Увод

Актуелна глобална криза, која је настала у лето 2007. године сломом америчког хипотекарног тржишта, у почетку се манифестовала у форми кредитне кризе. Убрзо након тога, прерасла је у кризу великих размера, у глобалну финансијску кризу. Углавном, реч је о великом поремећају на глобалном финансијском тржишту чије су последице несагледиве и дуготрајне. Глобална финансијска криза је имала, и још увек има, утицаја на све економије света. Чак и најразвијеније земље се суочавају са њеним последицама и покушавају их ублажити разним мерама. Босна и Херцеговина није поштеђена утицаја глобалне финансијске кризе чије су последице, пре свега на реални сектор привреде, све видљивије. Привредни сектор БиХ, у условима глобалне финансијске кризе, све се више суочава са проблемом да потребе за финансијским средствима премашују обим новостворене новчане акумулације која му остаје на располагању. Оваква кретања утичу на приватна и јавна предузећа да све интензивније финансијску тражњу усмеравају на банке и банкарске кредите, али и на друге изворе финансирања. Међутим, глобална финансијска криза је утицала на пословање банака и других финансијских институција, што се одразило смањењем кредитних пласмана, лизинг аранжмана и других облика финансирања у реални сектор привреде БиХ. 1. Структура и функција финансијских институција у финансијском систему БиХ

Финансијски систем представља саставни део привредно-економског система једне земље. Његов степен развоја у директној је зависности од развоја производних снага и стања продукционих односа у одређеном привредном и економском уређењу земље. Финансијски систем чине финансијске мере путем којих се регулише начин понашања у финансијским органима и финансијском пословању. Основу финансијско-правног система чине прописи са којима се регулише финансијски систем. Финансијски органи и институције носиоци су финансијске праксе, па стога њихово искуство представља значајан фактор финансијског система. За финансијске инструменте и финансијске органе често се каже да зависе од економског система, јер потичу из њега и служе његовим потребама. (Вуњак, 2005, стр. 6)

Потенцијалне могућности финансијских институција у финансирању привредног сектора БиХ с циљем превазилажења економско-финансијске кризе 153


Финансијске институције Босне и Херцеговине чине: (1) Централна банка БиХ, (2) комерцијалне банке, (3) инвестиционе банке, (4) микрокредитне организације, (5) осигуравајућа друштва, (6) инвестициони фондови, (7) пензијски фондови, (8) лизинг компаније, (9) кредитно гарантни фондови, (10) штедно-кредитне организације и друге финансијске институције. Централна банка Босне и Херцеговине (ЦБ БиХ) основана је 20. јуна 1997. године Законом о Централној банци који је усвојила Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. Чланом 3. Закона је регулисано да је Централна банка БиХ потпуно независна од ентитета, као и од било које друге јавне агенције, органа или лица. Монетарна политика, као најважнија функција Централне банке БиХ, је дефинисана и спроводи се у оквиру строгих аранжмана Валутног одбора (Currency Board) утврђених Законом о Централној банци. Валутни одбор је систем према којем ЦБ БиХ може емитовати само онолико конвертибилних марака (КМ) колико има девизних резерви изражених у еврима, док је за све додатне емисије потребно осигурање покрића у еврима. Централна банка је обавезна да осигура да укупан ниво њене новчане пасиве никад не пређе еквивалентан износ њених нето девизних резерви изражених у домаћој валути. Службени девизни курс је фиксни и везује се за евро. Централна банка се по Закону не може упуштати ни у какве операције на тржишту новца, укључујући и хартије од вредности било које врсте. Не може кредитирати државу, нити давати кредите комерцијалним банкама за одржавање ликвидности, или друге намене. (Централна банка БиХ, 2010, стр. 65) У банкарском систему Босне и Херцеговине доминирају комерцијалне банке, као институције универзалног карактера, које се баве скоро свим врстама банкарских послова и пружањем финансијских услуга широког спектра. Структуру банкарског сектора Босне и Херцеговине чине 29 банака, комерцијалног карактера, од којих 10 у Републици Српској и 19 у Федерацији БиХ (ЦБ БиХ, 2010, стр. 79). Банке у Републици Српској, као и у Федерацији БиХ, имају широку мрежу пословних јединица што им омогућава ефикасно и брзо пружање банкарских услуга у готово свим значајним урбаним срединама. У укупној активи банкарског сектора БиХ у 2010. години доминирале су три највеће банке са учешћем од 43,3%. Пет највећих банака је имало учешће у укупној активи од 56,8%, а десет водећих банака је чинило 77,5% укупне активе банкарског сектора БиХ у 2010. години. У погледу власничке структуре, 21 банка је била у страном власништву, 7 банака у домаћем приватном власништву и једна банка у већинском државном власништву, на крају 2010. године. Треба истаћи, да је учешће банака у страном власништву смањено за 0,9 процената у 2010. у односу на 2009. годину, у корист државног и домаћег приватног власништва. Учешће у укупној активи највећих банака и структура власништва банака БиХ су приказани у следећој табели:

154 В и т о м и р С т а р ч е в и ћ ,


Табела 1. Учеш

Према величини банака Највеће 3 Највећих 5 Највећих 10 Према власниш. банака Стране Државно и домаће приват

Изв На графикону бр. 1.банака из које се види дСрпске чини већински приструктури власничког капкапитал, у укупној структу87%. Структуру власништв90% и државни капитал саФедерације БиХ је застуСрпске, 2010, стр. 80).

Графикон 1.

Извор: www Активности банкарсмогуће је сагледати кроз стзакључити да су депозитДепозити у банкарском секузетим кредитима 14%, кдепозити, у укупној пасивузетим кредитима 11,6%,банкарство Републике Срп

С л о б о д а н С у б о т и ћ

, стр. 151-171

шће у укупној активи највећих банака БиХ (у %)

2006. 2007. 2008. 2009. 201(%)

43,5 40,7 46,4 46,2 4359,5 56,7 60,8 59,2 5679,6 78,7 80,2 79,4 77

(%) 90,3 91,2 91,3 90,8 89

тно 9,7 8,8 8,7 9,2 10вор: ЦБ БиХ, Годишњи извјештај 2010, стр. 79

. је презентирана власничка структура капиталада власничку структуру капитала банака Репуиватни капитал од 98%. Државни капитал, у укпитала, заступљен је са свега 2%. Страни приури капитала банака Републике Српске, је заступљва банака у Федерацији БиХ чини приватни капита 10%. Страни капитал у власничкој структури бупљен са 83,1% (Агенција за банкарство Репу

Власничка структура капитала БиХ банака

w.abrs.ba, www.fba.ba, приступљено 27.02.2012.године

ског сектора Босне и Херцеговине у 2010. готруктуру биланса банака. Из структуре пасиве моти основни извор средстава комерцијалних бактору Републике Српске учествују са 72%, обавекапитал 12% и остале обавезе 2%. У Федерацијиви банкарског сектора, учествују са 72,5%, обаве капитал 11% и остале обавезе 4,9% (Агенципске, 2010, стр. 81).

10.

3,3 6,8 7,5

9,9 0,1

а БиХ ублике купној иватни љен са тал са банака ублике

одини оже се анака. езе по и БиХ езе по ија за



Кредитна функција је једна од основних функција пословања банака у 2010. години, што потврђује учешће кредита са 67% у укупној активи банкарског сектора Републике Српске и 60,1% банкарског сектора Федерације БиХ. У секторској структури укупних кредита у Републици Српској, најзначајније је учешће кредита приватним предузећима и друштвима од 48%. Јавна и државна предузећа кредитирана су са 2%, грађани са 40 % и владин сектор са 8%. Од укупно одобрених кредитних пласмана у 2010. години, банке у Федерацији БиХ су кредитирале приватна предузећа и друштва са 48,2%, јавна предузећа са 2,4%, грађане са 47,4% и владине институције са свега 1,3%. (Агенција за банкарство Републике Српске, 2010, стр. 82). У Босни и Херцеговини делују две агенције за банкарство: (1) Агенција за банкарство Републике Српске и (2) Агенција за банкарство Федерације БиХ, које издају дозволе и врше контролу и надзор над пословањем комерцијалних банака, свака у свом ентитету. Поред комерцијалних банака у банкарском сектору Босне и Херцеговине послују и две инвестиционе банке. У Федерацији БиХ од 1998. године послује Инвестицијска банка Федерације БиХ (ИБФ БиХ), са седиштем у Сарајеву. Инвестицијска банка ФБиХ од 01.07.2008. године послује као Развојна банка Федерације БиХ. Ова банка је у потпуности у власништву Федерације БиХ и обавља кредитне послове кроз велики број кредитних линија, са укупним кредитним портфолиом од 400 милиона КМ. Развојна банка финансира развојне програме и пројекте обнове и реконструкције Федерације БиХ. Такође, најповољнијим кредитним условима, финансира специфичне кредитне линије, обнову и развој малог и средњег бизниса. Развојна банка Федерације БиХ је финансијска институција чији је задатак спровођење економске политике Владе Федерације ради привредног развоја и запошљавања, кроз стимулативно кредитирање које подразумева развојне стимулативне и диференциране каматне стопе, које су ниже од тржишних каматних стопа. С обзиром да има карактер комерцијалне банке, ова банка је под директном јурисдикцијом Агенције за банкарство Федерације БиХ (Развојна банка Босне и Херцеговине, 2009). Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ РС) основана је 06.12. 2006. године у складу са Законом о Инвестиционо развојној банци РС, са седиштем у Бањалуци. Банка је регистрована као акционарско друштво са 100 процентним власништвом Републике Српске. ИРБ РС нема карактер комерцијалне банке, односно нема право да прикупља депозите нити да даје гаранције. Самим тим, не потпада под јурисдикцију Агенције за банкарство Републике Српске. Стратешки циљеви ове банке су подстицање инвестиција и стимулисање развоја у Републици Српској. Поред тога, улога ИРБ је професионално и ефикасно управљање имовином Републике Српске која је формално-правно регистрована у шест фондова. Ти фондови су: (1) Фонд становања, (2) Фонд за развој и запошљавање, (3) Фонд за развој источног дела РС, (4) Акцијски фонд РС, (5) Фонд за регистрацију РС и (6) Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у власништву РС. Вредност имовине пет фондова, изузев Акцијског фонда, у време оснивања банке је била око 670 милиона КМ.



Акцијски фонд у којем су сва неприватизована предузећа располагао је капиталом од 1,4 милијарде КМ. Између банке и фондова у њеном саставу постоји директна веза, што значи да банка може располагати средствима која се налазе у њеним фондовима (Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, 2007). Инвестиционо-развојна банка не врши директне пласмане средстава намењених развојним пројектима, већ преко 9 комерцијалних банака и 3 микрокредитне организације. Подршку у одређеним пројектима има и од међународних финансијских институција (Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој и др.). Осим тога, што су активности Инвестиционо-развојне банке РС примарно фокусиране на финансирање оних пројеката који су значајни за националну привреду, банка у складу са зацртаним стратешким циљевима и приоритетима пружа адекватну финансијску подршку привредном сектору (малим и средњим предузећима) у Републици Српској. Влада Републике Српске утврђује критеријуме кредитирања малих и средњих предузећа, start-up бизниса и предузетника, који су стимулативни, док су каматне стопе знатно ниже од каматних стопа комерцијалних банака. Изузетна предност свих кредита су и дужи рокови отплате, које комерцијалне банке тренутно не могу да понуде. На финансијском тржишту Босне и Херцеговине послују и осигуравајућа друштва која се баве пословима животног и неживотног осигурања. Свака од ових група осигурања се даље дели на мањи или већи број врста осигурања. Животно осигурање се дели на: (1) осигурање живота, (2) рентно осигурање, (3) допунско осигурање за осигурање живота и (4) друге врсте животног осигурања. Неживотна осигурања обухватају: (1) осигурање од последица незгоде, (2) добровољно здравствено осигурање, (3) осигурање моторних возила, (4) осигурање имовине од пожара и других опасности, (5) остала осигурања имовине, (6) осигурање од одговорности због употребе моторних возила, (7) осигурање од опште одговорности за штету и (8) остале врсте неживотних осигурања. Структура власништва осигуравајућих друштава у Босни и Херцеговини показује да, од укупно 26 друштава која се баве пословима осигурања (и реосигурања), 16 друштава је у већинском домаћем власништву и 10 друштава у већинском страном власништву. Од 14 друштава, која се баве искључиво неживотним осигурањем, 13 друштава је у већинском домаћем и једно друштво је у већинском страном власништву. Од два друштва, која се баве искључиво животним осигурањем, једно друштво је у већинском домаћем, а друго друштво у већинском страном власништву. Од 9 композитних друштава (животно и неживотно осигурање), једно друштво је у већинском домаћем власништву, а 8 друштава у већинском страном власништву. У Босни и Херцеговини је регистровано само једно друштво које се бави реосигурањем које је у већинском домаћем власништву. Следећа табела приказује структуру власништва осигуравајућих друштава у Босни и Херцеговини:



Табела 2. Структура власништва осигуравајућих друштава у БиХ

Власништво Неживотно Животно Композитно Реосигурање Укупно Домаће 13 1 1 1 16 Страно 1 1 8 0 10 Укупно 14 2 9 1 26

Извор: www.azos.rs.ba, www.azobih.gov.ba На следећој табели презентирани су подаци о висини капитала осигуравајућих друштава у Федерацији БиХ, Републици Српској, као и подаци о висини капитала осигуравајућих друштава на нивоу Босне и Херцеговине:

Табела 3. Капитал осигуравајућих друштава у БиХ (у КМ)

Година 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Федерација БиХ 183.215.654 222.523.981 238.038.463 218.030.950 202.258.162

Република Српска 69.764.585 83.768.425 94.540.683 91.402.824 104.657.997

Укупно БиХ 252.980.239 306.292.406 332.579.146 309.433.774 306.916.159 Извор: Статистика тржишта осигурања у БиХ, годишњи извјештај 2010, стр. 45-46

Табела 3. упоређује висину капитала осигуравајућих друштава у Босни и Херцеговини у периоду од 2006. до 2010. године. Укупан капитал, као и капитал осигуравајућих друштава ентитета (ФБиХ и РС) је перманентно растао све до 2009. године у којој је дошло до његовог смањења у односу на 2008. годину за 6,96%. Пад висине капитала у 2009. у односу на 2008. годину у Федерацији БиХ је забележен за 8,40%, а у Републици Српској у односу на исти период за 3,32%. Овакав тренд је настављен у Федерацији БиХ у 2010. години, када је забележен пад капитала за 7,23% у односу на 2009. годину. За разлику од Федерације БиХ, у Републици Српској у 2010. години долази до повећања капитала осигуравајућих друштава за 14,50%. Укупан капитал осигуравајућих друштава БиХ је растао све до 2009. године у којој бележи пад од 6,95%. У 2010. години дошло је до пада капитала за 0,80% у односу на 2009. годину, или 7,72% у односу на 2008. годину. Презентирани подаци указују на чињеницу да је глобална финансијска криза знатно утицала на пословање осигуравајућих друштава у Босни и Херцеговини, а што се одразило смањењем капитала по ентитетима и на нивоу БиХ. На нивоу Босне и Херцеговине делује Агенција за осигурање у Босни и Херцеговини, као самостално правно лице са јавним овлашћењима из области осигурања која за свој рад одговара Савету министара БиХ. Седиште Агенције је у Сарајеву. Основни задаци Агенције за осигурање у БиХ су да обезбеди: (1) јединствену примену закона о осигурању између ентитета (РС и ФБиХ) и делотворну сарадњу између ентитетских агенција за осигурање, (2) да законодавство о осигурању које је на снази у ентитетима у потпуности буде усаглашено и да осигура једнак и равноправан статус према свим друштвима за осигурање која послују у оба ентитета и Брчко дистрикту БиХ. Контролу рада



осигуравајућих друштава у ентитетима врше ентитетске агенције. У Републици Српској, Агенција за осигурање РС регулише и надзире пословање осигуравајућих друштава, посредника у осигурању и делује као супервизијска институција у индустрији осигурања. Исте послове на нивоу Федерације БиХ обавља Агенција за надзор осигурања Федерације БиХ. Према Анексу 4. Дејтонског мировног споразума за Босну и Херцеговину, уређење система пензијског и инвалидског осигурања обавеза је и надлежност ентитета. Пензијски систем Босне и Херцеговине је тренутно подељен на два фонда за пензијско инвалидско осигурање. Први је Фонд за пензијско инвалидско осигурање Републике Српске са седиштем у Бијељини, а други је Федерални завод пензијско инвалидског осигурања са седиштем у Мостару. Оваква подела додатно отежава функционисање система пензијског осигурања, јер је некадашње осигуранике, а сада кориснике пензионих накнада поделила у две категорије. Ове финансијске институције обављају следеће активности на финансијском тржишту Босне и Херцеговине: (1) обављају послове из пензијског и инвалидског осигурања у складу са ентитетским законима о пензијско инвалидском осигурању, другим законима и статутима, (2) прикупљају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и исплаћују пензије, (3) проводе поступке за остваривање права из пензијско инвалидског осигурања, (4) располажу (управљају) средствима и имовином фондова, (5) обављају све друге послове у складу са законом, статутом и другим општим актима. Основна делатност микрокредитних организација (МКО) је микрокредитирање с циљем побољшања стања корисника кредита, повећања запослености, пружања подршке развоју предузетништва, те стицање добити. Корисници микрокредита су, по правилу, предузетници, мала и средња предузећа и грађани. Микрокредитне организације (МКО) се у Републици Српској појављују 2001. године, на основу Закона о микрокредитним организацијама (Службени гласник РС број 19/01). Сходно наведеном Закону, МКО су биле основане као недепозитне и непрофитне организације са минималним оснивачким капиталом од 5 хиљада КМ. Остварени вишак прихода над расходима МКО су биле дужне употребити за обављање делатности микрокредитирања. Доношењем Закона о МКО (Службени гласник РС број 64/06), дата је могућност организовања МКО у микрокредитна друштва (МКД), као профитне организације, и микрокредитне фондације (МКФ), као непрофитне организације. Законом прописани минимални износ уплаћеног оснивачког капитала у новцу за МКД је 500 хиљада КМ, а за МКФ је 50 хиљада КМ. У Републици Српској је са 31.12. 2010. године пословало 7 микрокредитних организација, од којих су 3 микрокредитна друштва (МКД), као профитне организације и 4 микрокредитне фондације (МКФ), као непрофитне организације. Издавање и одузимање дозвола за рад, те контролу и надзор над пословањем МКО у Републици Српској, у складу са Законом, врши Агенција за банкарство. У Федерацији БиХ је у току 2010. године пословало 20 МКО. Своје пословање са Законом о микрокредитним организацијама до 31.12. 2008. године је ускладило 19 МКО, и добило дозволу за рад као микрокредитне



фондације (МКФ), док једна МКО послује као микрокредитно друштво. У складу са Законом о микрокредитним организацијама, Агенција за банкарство Федерације БиХ врши надзор над пословањем микрокредитних организација, односно микрокредитних фондација и микрокредитних друштава, које су за обављање послова микрокредитирања добиле дозволу и извршиле упис у надлежни регистар. Све микрокредитне организације су повезане у Удружење микрофинансијских организација у БиХ (АМФИ)(Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине, 2010). Кредитно гарантни фондови су финансијске институције које имају за циљ да малим и средњим предузећима и предузетницима олакшају приступ потребним финансијским средствима. Фондови осигуравају део кредитних обавеза који обухвата 50 % износа обавезе дужника. Такође, договарају са банкама обрачун нижих каматних стопа за кредите за које фонд издаје гаранције. Кредитно гарантни фондови својим активностима: (1) омогућавају јачање предузетништва, (2) обучавају предузетнике савременим нормама пословања, (3) омогућавају јачање привредног развоја, (4) поспешују јачање финансијског сектора, (5) јачају легалне финансијске и привредне токове, (6) омогућавају повећано и сигурније инвестирање и (7) доприносе развоју тржишне економије. На подручју Босне и Херцеговине тренутно су активна четири кредитно гарантна фонда: (1) Кредитно гарантни фонд удружења предузетника (ЛИНК), (2) Кредитно гарантни фонд Брчко дистрикта (ГФДБ), (3) Кредитно гарантни фонд НЕРДА, ( 4) Кредитно гарантни фонд СЕРДА. У пословној пракси су позната два принципа рада кредитно гарантних фондова. По првом принципу кредитно гарантни фонд иницира процес, док га финансијске институције завршавају. Предузеће или предузетник подноси захтев фонду за одобравање гаранције, а фонд анализира и процењује предлог пословне активности и доноси одлуку да ли ће одобрити кредитну гаранцију. Уколико фонд одобри гаранцију, тражилац кредита се обраћа некој од партнерских финансијских институција за одобрење кредита. Према другом принципу финансијска институција иницира процедуре, а кредитно гарантни фонд их завршава. Предузеће или предузетник подноси захтев финансијској институцији за одобрење кредита, док се ова након процене захтева обраћа кредитно гарантном фонду за одобравање гаранције. Уколико фонд донесе одлуку о издавању кредитне гаранције, тада финансијска институција одобрава кредит тражиоцу. Сви кредитно гарантни фондови у Босни и Херцеговини послују по овом (другом) принципу. Уобичајена пракса у развијеним тржишним економијама јесте да се средства за мала и средња предузећа, за потребе дугорочног финансирања, поред осталих извора обезбеђују и путем лизинга. Услуге лизинга представљају једноставнији и јефтинији дугорочни извор финансирања у односу на банкарске кредите. Лизинг аранжмани имају низ предности у поређењу са финансирањем преко банака. Ради се о много једноставнијем начину финансирања, који захтева знатно једноставнију процедуру и документацију код склапања уговора. Поред тога, постоје и друге предности путем овог облика финансирања. Улога лизинга



је у томе што практично уклања зајам са заложним правом који се често користио у Републици Српској и Федерацији БиХ. Посебну предност од лизинга у Босни и Херцеговини имају мала предузећа која немају довољно капитала за набавку опреме и основних средстава, нити некретнина за обезбеђење кредита. На лизинг тржишту Босне и Херцеговине тренутно је активно десет лизинг компанија повезаних у Удружење друштава за лизинг БиХ. Две лизинг компаније имају седиште у Републици Српској, док осам лизинг компанија има седиште у Федерацији БиХ.

Средином 2007. године у Републици Српској је донет Закон о лизингу (Службени гласник Републике Српске број 70/07), којим су прописане две врсте лизинга: (а) оперативни и (б) финансијски. Према овом Закону минимална висина оснивачког капитала лизинг компанија износи 250 хиљада КМ, а Агенција за банкарство Републике Српске издаје дозволе и врши контролу и надзор над пословањем давалаца лизинга. Федерација БиХ је тек крајем 2008. године усвојила Закон о лизингу (Службене новине ФБиХ број 85/08). Према овом Закону Агенција за банкарство Федерације БиХ издаје дозволе и врши надзор и контролу пословања лизинг компанија на свом подручју. Тренутно је у току процедура око доношења Закона о лизингу на државном нивоу. У процесу приватизације у Босни и Херцеговини формирали су се инвестициони фондови, слични онима у развијеним тржишним економијама, с тим што су грађани постали акционари фонда користећи своје ваучере или цертификате уместо новца. Приватизациони инвестициони фондови су један од главних делова програма ваучерских приватизација које су спроведене у многим земљама источне и југоисточне Европе. Активности инвестиционих фондова у Босни и Херцеговини се темеље на ентитетским законима о инвестиционим фондовима, а усмерене су на улагања у хартије од вредности на домаћем и страном тржишту и некретнине, што је једна од новина предвиђених законом. Инвестициони фондови су организовани као отворени инвестициони фондови, без фиксног износа капитала, или као затворени инвестициони фондови. Инвестициони фондови у Републици Српској регистровани 2002. године, као приватни инвестициони фондови (ПИФ), су 2007. године трансформисани у затворене инвестиционе фондове (ЗИФ). У Федерацији БиХ приватни инвестициони фондови (ПИФ) су трансформисани у инвестиционе фондове (ИФ) у 2005. години. У Републици Српској је активно 17 ЗИФ са вредношћу нето имовине од 402,675 милиона КМ, а у Федерацији БиХ 11 ИФ чија нето имовина износи 893,6 милиона КМ (Удружење економиста Републике Српске, 2010). Штедно-кредитне организације (ШКО) су финансијске организације добровољно удружених чланова повезаних заједничком основом удруживања, а оснивају се у складу са Законом о штедно-кредитним организацијама. Надлежне агенције издају и одузимају дозволе и врше контролу и надзор над пословањем ових организација. Са дозволом за рад Агенције за банкарство у Републици Српској постоје три ШКО, које су почеле са радом 2008. године. Након почетних пословних активности финансираних из оснивачких улога и кредитних средстава, ШКО нису развиле пословање и билансни ниво се константно смањује



(са 552 хиљаде КМ са 31.12.2008. године на 430 хиљада КМ са 30.09.2010. године). Штедно-кредитне организације нису кадровски оспособљене за обављање делатности (укупно имају 3 запослена), а нису ни адекватно технички опремљене, те и даље имају озбиљне проблеме да одговоре на захтеве који су пред њих постављени, нарочито када је у питању ажурност и тачност извештавања Агенције у складу са прописаним извештајима и роковима (Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине, 2010). 2. Финансијске институције БиХ и савремени трендови развоја у условима глобалне економске кризе

Последњих година финансијске системе и финансијска тржишта, како развијених земаља тако и оних које су у транзиционим процесима, захватио је процес глобализације. Постало је уобичајено мишљење да глобализација представља битан тренд у развоју финансијских тржишта. Ипак, у последње две деценије двадесетог века глобализација није забележила динамичан развој. Али, као подстрек њеном даљем развоју дала је технологија, финансијски инструменти који су прилагођени глобалном финансијском тржишту, као и раст значаја финансијских институција. Пресудну улогу за развој глобализације имале су финансијске институције које имају користи да се понашају глобално, јер унапређују своје пословне активности и користе могућности глобалног финансијског тржишта у смислу диверзификације ризика и раста приноса. Свакако, њихов допринос глобализацији огледа се у глобалној мобилизацији и глобалном пласирању финансијских средстава. Глобализација финансијских тржишта за узврат утиче на финансијске институције и мења њихово традиционално место у финансијском систему и доводи до јачања конкуренције међу њима. Раније финансијске институције нису обављале послове који традиционално нису припадали тој врсти институција. Међутим, глобална економска криза доводи до дерегулације активности и укидања ограничења у пословању финансијских институција на глобалном финансијском тржишту. Тиме је ојачала конкуренција финансијских институција на домицилном финансијском тржишту, а одразило се и на јачање конкуренције страних финансијских институција на домицилном и међународном финансијском тржишту. Конкуренција међу институцијама у обављању послова на развијеним финансијским тржиштима почиње још 70-их година прошлог века, појавом инвестиционих фондова који поседују изузетну финансијску моћ. Интензивније јачање конкуренције забележено је на глобалном финансијском тржишту појавом глобалне економске кризе. Дакле, у пословним активностима инвестициони фондови све више конкуришу пословним банкама и пензионим фондовима. С друге стране, пословне банке задиру у послове брокерско-дилерских кућа, инвестиционих фондова и инвестиционих банака. Осигуравајуће компаније обављају послове који су традиционално припадали инвестиционим фондовима и инвестиционим саветницима и сл.



Глобална економска криза уобичајено доводи до јачања конкуренције међу финансијским институцијама на финансијском тржишту Босне и Херцеговине. Конкуренција јача у обављању послова који традиционално припадају истој врсти институција. Неопходно је поменути да су једино осигуравајућа друштва обављала послове финансијског лизинга и тиме задирала у послове лизинг компанија. Да би финансијске институције у условима глобалне економске кризе мењале своје традиционално место у финансијском систему Босне и Херцеговине и у новим тржишним околностима конкурисале другим финансијским институцијама треба да се прилагоде савременим трендовима пословања. Савремени трендови пословања указују да би финансијске институције поред обављања класичних послова требало да се укључе у послове емисије и пласмана финансијских инструмената (власничких и дуговних). Свакако, неопходно је њихово активно учешће на секундарном финансијском тржишту при даљој продаји дотичних финансијских инструмената и учешће у куповини и продаји финансијских деривата, као и иновирање постојећих и увођење нових финансијских инструмената у промет. 3. Потенцијалне могућности финансијских институција у финансирању привредних субјеката БиХ с циљем превазилажења економско-финансијске кризе

Пораст и присуство страних банака на територији Босне и Херцеговине, као и земљама у окружењу, затим оснивање Агенције за осигурање депозита на нивоу Босне и Херцеговине, утицало је на раст поверења у банкарски сектор, што је од 2002. године резултирало растом штедње и смањењем каматних стопа и провизија, те квалитетнијим банкарским услугама. Иако је банкарски сектор прилично развијен, а комерцијалне банке играју кључну улогу у кредитирању приватних предузећа и предузетништва ови се привредни субјекти, још увек, налазе у веома неповољном положају у погледу добијања кредита. Наиме, комерцијалне банке одобравају кредите приватним предузећима и предузетницима под неповољним условима и роковима отплате. Банке одобравају неповољне краткорочне и дугорочне кредите правдајући то високим ризиком пословања у условима какви преовлађују у економији Републике Српске и Федерације БиХ. Стога, банке истичу потребу за унапређењем правне заштите у области наплате потраживања и финансијске дисциплине. Поред неповољних услова кредитирања, евидентан је раст одобрених кредита приватним предузећима и друштвима од 2003. године у Републици Српској, као и Федерацији БиХ, а што се види из података презентираних у следећој табели:



Табела 4. Кредитни пласмани по ентитетима (у %)

Година 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Република Српска 30 50,3 50 51 48 48 48 48 Федерација БиХ 20,8 43,7 44,1 44 45 46,8 47,9 48,2

Извор: www.abrsba., www.fba.ba, приступљено 27.02.2012.године Према подацима презентираним у табели 4. банкарски кредити пласирани сектору приватних предузећа у 2003. години, од укупно пласираних кредита, износили су 30% у Републици Српској и свега 20,8% у Федерацији БиХ. Стање је пуно боље већ у наредној 2004. години, када се износ кредита пласираних у овај сектор повећао у Републици Српској на 50,3%, а у Федерацији БиХ на 43,7%. Карактеристично је, да од 2007. до 2010. године у Републици Српској oпада кредитни пласман овом сектору за 3% у односу на 2006. годину. Овај податак наводи на закључак да су се приватна предузећа ''окренула'' изворима финансирања који су алтернатива банкарским кредитима. Кредитни пласмани комерцијалних банака, у сектор приватних предузећа, у Федерацији БиХ порасли су за 4,2 % у 2010. у односу на 2006.годину, или за 0,3% у односу на 2009. годину. Банке у Босни и Херцеговини захтевају висока обезбеђења кредита и тиме пребацују што већи ризик на корисника. Као гаранција обично се користе: депозити, гаранције других комерцијалних банака, некретнине, сопствене менице дужника и други облици обезбеђења кредита, при чему се висина колатерала (обезбеђења кредита) креће 1 : 2,5 у односу на висину одобреног кредита. Додатни проблем приватним предузећима, посебно малим предузећима и предузетницима, при аплицирању за ову врсту кредита представља и обимна документација. Висина износа кредита углавном зависи од кредитног бонитета предузећа. У Републици Српској шест банака, осим властитих средстава, пласира средства Фонда за развој и запошљавање РС, док ни једна банка не одобрава такозване start-up кредите (кредити за почетнике). Слично стање је и у Федерацији БиХ. Номинална каматна стопа по којој банке у Босни и Херцеговини одобравају кредите приватним предузећима креће се у просеку од 8,9% до 13,9% у зависности од врсте кредита, кредитне способности тражиоца, висине и квалитета обезбеђења и обима пословања с банком. Рокови отплате кредита се крећу од 30 дана до jeдне године за краткорочне кредите и од 5 до 7 година за дугорочне кредите. Накнада банке за обраду кредита износи од 1,5% до 2% на висину одобреног кредита. Поред чињенице да комерцијалне банке одобравају приватним предузећима углавном скупе и неповољне кредите (краткорочне и дугорочне), бележи се раст кредитних пласмана у оба ентитета (РС И ФБиХ) у периоду од 2006. до 2010. године. Кредитни пласмани комерцијалних банака сектору приватних предузећа презентирани су на следећем графикону:

164 В и т о м и р С т а р ч е в и ћ ,


Графикон

Изв

Комерцијалне банкепредузећима у периоду одкредитних пласмана за 16финансијска криза је негаткојој се бележи благи падодносу на 2008. годину. У270 милиона КМ или 4% урочној структури, краткор2010. године и у децембруИстовремено, дугорочни к2010. године износио 2доминирају у укупној спредузећа. Тако се њихово2010. години. Оваква стрприватна предузећа у Бофинансирају дугорочним к Табела 5. упоређујеприватних (малих и средземаља. У земљама Западделом финансирају из инбанкарских кредита 15,4 заступљени. Финансирање1,8%, док је финансирањНасупрот земљама Западфинансирање малих и средизноси 63%. Финансирањеодносу на земље Западновелико учешће акцијског ктрговачких кредита 2,3%.

С л о б о д а н С у б о т и ћ

, стр. 151-171

1. Кредити приватним предузећима у БиХ

вор: ЦБ БиХ, Годишњи извјештај 2010, стр. 84

е бележе раст кредитне активности према привад 2006. до 2008. године у којој је дошло до по6,52% у односу на 2007. годину. Међутим, глотивно утицала на кредитне активности у 2009. годд кредитних пласмана за 70 милиона КМ или У 2010. години долази до раста кредитних пласмау односу на претходну 2009.годину. Посматрано прочни кредити су имали благи тренд смањења ту је годишња стопа раста за ове кредите износилкредити бележе блажи тренд раста који је у деце2,9%. Посматрано у целини, дугорочни крструктури кредитних пласмана сектору приво учешће кретало до 54,4% у 2006. години до 60руктура кредитних пласмана указује на закључосни и Херцеговини своје инвестиционе активкредитима и поред неповољних кредитних услова.е податке о алтернативним изворима финансидњих) предузећа у сврху инвестирања у некдног Балкана мала и средња предузећа се највнтерних фондова (властитих извора) 71,8% и

%. Остали извори финансирања су изузетно е путем лизинга износи 2,4% и трговачких крње акцијским капиталом заступљено са свега дног Балкана, у развијеним тржишним економдњих предузећа из интерних извора је знатно слабе путем банкарских кредита са 13,8 % је нешто ног Балкана. Међутим, у овим земљама је изракапитала које износи 11,1%, лизинг аранжмана 5Треба истаћи да је интензитет финансирања ма

атним ораста обална дини у

1% у ана за према током ла 3%. ембру редити ватних 0,3% у чак да вности . ирања олико већим путем слабо редита

1,1%. мијама бије и ниже у ажено

5,3% и алих и



средњих предузећа из интерних извора најслабије изражен у Турској са 55,7%, док је учешће акцијског капитала веома високо и износи 30,6%. Финансирање путем лизинга је минимално и износи свега 0,7%. То указује на чињеницу, да су мала и средња предузећа у овој земљи у великој мери присутна на тржишту капитала, као што су присутна и на тржишту капитала у развијеним тржишним економијама (мада у мањем обиму).

Табела 5. Извори финансирања за мала и средња предузећа ( у %)

ЗЕМЉА

Интер

ни фон

дови

/ Уш

теђ.

Акције

Позајм

. од ба

нака

Позајм

. од

поро

дице

Позајм

. нов

ца или

др

. неф

ор. и

звор

и

Тргов.

креди

ти

Лизин

г

Вла

да

Др.

извор

и

Земље Западног Балкана 71,8 1,1 15,4 4,7 0,6 1,8 2,4 0,7 1,7

Развијене тржишне економије 63,0 11,1 13,8 2,3 0,3 2,3 5,3 0,3 1,8

Кореја 63,8 1,6 20,6 1,1 0,3 2,7 7,9 0,6 1,4 Вијетнам 45,3 0,2 29,4 2,2 0,0 0,9 18,9 0,6 2,4 Турска 55,7 30,6 5,7 4,3 0,6 1,4 0,7 0,9 1,2

Извор: www.ebrd.com Позната је чињеница да се у свим економијама Западног Балкана, изузев Хрватске и Македоније, финансијске потребе малих и средњих предузећа делом задовољавају путем добро уређених микрофинансијских организација и бројних невладиних организација. У земљама на сличним стадијима развоја и другим деловима света (Кореја и Вијетнам) финансирање путем лизинга је веома изражено. Посебно у Вијетнаму са 18,9%, а што је смањило обим интерних извора финансирања малих и средњих предузећа на свега 45,3%. Микрокредитне организације (МКО) функцију финансирања приватних предузећа, предузетника и грађана обављају на финансијском тржишту Босне и Херцеговине. Микрокредитне организације су у току 2010. године одобравале кредите корисницима по номиналној каматној стопи од 17,53% до 23,78%, на годишњем нивоу. Максимални износ кредита које одобравају ове финансијске институције је 50 хиљада КМ, са роком отплате до 5 година. Укупни кредитни пласмани микрокредитних организација у 2010. години у Републици Српској су износили 229,026 милион КМ. Од овог износа 211,951 милион КМ или 92,5% се односи на дугорочне кредите, а на краткорочне кредите 17,075 милиона КМ или 7,5%. Према секторској структури кредита, приватним предузећима је пласирано свега 15,685 милиона КМ или 6,8%, док је физичким лицима пласирано 213,341 милион КМ или 93,2%, од укупно реализованих микрокредита. Према гранској



структури највећи износ кредита према правним лицима је пласиран у трговину, затим услужне делатности, производњу и остале гране. Пословна активност микрокредитних организација из Федерације БиХ је усмерена на кредитне пласмане у пољопривреду, а потом у мала и средња предузећа. Треба истаћи да се глобална финансијска криза негативно одразила и на пословање сектора микрокредитних организација у Босни и Херцеговини. Наиме, кредитна активност микрокредитних организација у Републици Српској бележи пад у 2010. години од 14,1% у односу на 2009. годину у којој је пласирано микрокредита у укупном износу од 266,479 милиона КМ (Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине, 2010, стр. 17). Резултати остварени претходних година сврставају Босну и Херцеговину међу земље у свету које су најдаље отишле у развоју микрофинансијске понуде, пружајући финансијску подршку малим предузећима и предузетницима који не испуњавају услове за добијање класичних банкарских кредита. У периоду од 1996. године до данас у Босни и Херцеговини је развијен респектабилан број микрокредитних организација, које послују по најбољим светским искуствима управљања финансијским институцијама. Босна и Херцеговина се по заступљености на листи најуспешнијих МКО за 2007. годину налазила на високом 3. месту, одмах иза Индије и Бангладеша (Удружење микрофинансијских организација у БиХ, 2008, стр. 9). Микрокредитне организације су у току 2010. године у сектор приватних предузећа у Републици Српској пласирале 15,685 милиона КМ, што представља 0,8% од укупног износа (1,915 милијарди КМ) који су комерцијалне банке пласирале у сектор приватних предузећа и друштава у истој години. Уколико се посматра овакав однос, може се закључити да је занемарљиво учешће микрокредитних организација у фунансирању привредног сектора Републике Српске. Ништа боље није стање ни у Федерацији БиХ у којој су комерцијалне банке у току 2010. године сектору приватних предузећа пласирале 4,815 милијарди КМ. Разлог оваквом стању треба тражити и у висини номиналних каматних стопа које су дупло веће у односу на каматне стопе које нуде комерцијалне банке. У развијеним западним земљама лизинг има веома важну улогу у економском развоју земље, а поготову у развоју малих и средњих предузећа. Намена лизинга је и овде, пре свега, развој привреде, а доказ за то је преко 90% пласмана усмерено правним лицима. Лизинг аранжмани, који чине преко 20%, а у неким случајевима и преко 30% укупне набавке опреме у свету, омогућавају једноставнији и јефтинији начин набавке инвестиционе опреме. Ови аранжмани су посебно примењиви у условима недостатака сопственог капитала и још увек неповољних банкарских кредита. Једна од највећих предности финансијског лизинга је ефикасна заштита повериоца, што лизинг чини конкурентним у односу на друге финансијске аранжмане и банкарске кредите. Осим тога, предности лизинга су нарочито присутне у условима рецесије када је веома тешко доћи до потребних финансијских средстава. Управо зато, владе многих земаља подржавају лизинг као важан метод подстицања инвестиција.



У току 2010. године преко 100 милијарди евра је уложено у сектор малих и средњих предузећа, што представља 52% укупних пласмана лизинг индустрије. Преко 40% европских малих и средњих предузећа користи лизинг као преовладавајућу опцију финансирања. И поред чињенице да лизинг представља економски најефикасније решење набавке средстава потребних за пословање, мала и средња предузећа у Босни и Херцеговини ову опцију финансирања још увек нису ни приближно искористила, као што је то случај у: Аустрији, Швајцарској, Француској и Немачкој или неким од земаља у транзицији (Чешка, Пољска, Мађарска и Румунија). Према подацима Удружења друштва за лизинг у БиХ, презентираним у табели 6, финансирање путем лизинга у 2007. години износило је 387,105 милиона евра, што је 62% више у односу на 2006. годину, у којој је финансирано 238,98 милиона евра. У току 2008. године лизинг компаније су инвестирале 351,65 милиона евра, што је за 9,08 % мање у односу на 2007. годину. У 2008. години са прометом од 351,65 милиона евра, лизинг индустрија бележи пад од 9,2% у односу на 2007. годину. Глобална финансијска криза, која је благо наговештена у 2008. години, оставила је тешке последице на лизинг пословање у 2009. години у којој је промет у лизингу смањен за 68,5% у односу на 2008. годину и износио је свега 110,70 милиона евра. Лизинг индустрија БиХ бележи благи раст у току 2010. године у којој су лизинг улагања износила 125,20 милиона евра, а што је 13,10% више у односу на 2009. годину (Удружење друштава за лизинг Босне и Херцеговине, 2011, стр. 34).

Табела 6. Финансирање путем лизинга у БиХ по годинама (у милионима евра)

ГОДИНА 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Возила 81,65 87,92 134,02 137,10 66,30 74,00 Опрема 78,21 58,26 89,46 78,50 28,00 23,40 Некретнине 23,08 90,79 157,06 135,20 16,40 27,80 Остало 2,08 2,0 6,56 0,85 0,0 0,0 Укупно 185,02 238,98 387,10 351,65 110,70 125,20

Извор: www.leasing.org.ba, приступљено 02.03.2012.године Из података презентираних у табели 6. може се видети, да су у Босни и Херцеговини све до 2009. године путем лизинга знатно више финансиране некретнине него опрема. За разлику од 2005. године када је путем лизинга, од укупних лизинг улагања, опрема финансирана са 42,28%, већ наредне 2006. године овај проценат је износио 24,38 %, са тенденцијом пада у 2007. и 2008. години. Међутим, од 2009. године долази до наглог пада финансирања некретнина путем лизинга за невероватних 87,9% у односу на 2008. годину, због пада и стагнације цена некретнина у БиХ. Финансирање возила путем лизинга је забележило најмањи проценат смањења у 2009. години, у поређењу са осталим лизинг финансирањима, и износио 51,6% у односу на 2008. годину, а што је мање



у односу на укупно смањење лизинг пословања за 16,9%. Поређењем података од 2005. до 2010. године, може се закључити да су се у Босни и Херцеговини путем лизинга највећим делом набављала возила, чија је вредност у 2008. години износила 137,10 милиона евра. Фондови ризичног капитала су често заступљени алтернативни извори финансирања малих и средњих предузећа у развијеним тржишним привредама. Њихова улога је доминантна у почетним фазама развоја малих предузећа и предузетништва, како у чланицама Европске уније, тако и САД. Тржиште ризичног капитала добро је развијено и у неким земљама југоисточне Европе, а сада чланицама Европске уније. Бугарска и Румунија, које су међу последњим приступиле Европској унији, сада већ имају релативно велика тржишта ризичног капитала, на вишем нивоу развоја од оних у другим земљама југоисточне Европе. Највећи део од 1,031 милијарде евра инвестиција ризичног капитала, инвестираног у току 2008. године у југоисточну Европу, инвестиран је у Бугарску у износу од 555 милиона евра и Румунију у износу од 476 милиона евра (Progressive magazin, 2008). С друге стране, у неким од земаља Западног Балкана (Србији, Словенији, Хрватској) ово тржиште се тек почело развијати, а фондови ризичног капитала све више добијају на значају у финансирању сектора малих и средњих предузећа. Тако је у Србији у току 2008. године финансирано 161,010 милиона евра ризичног капитала у сектор малих и средњих предузећа, док су ови фондови инвестирали у Хрватску 17,244 милиона евра и у Словенију 46,663 милиона евра. За разлику од ових земаља, фондови ризичног капитала у Босни и Херцеговини, још увек, немају своје место на тржишту ризичног капитала. Наиме, улагања ризичног капитала у мала и средња предузећа у овој земљи су резултат појединачних акција, а никако систематског и континуираног инвестирања. Фондови ризичног капитала су у току 2008. године у босанскохерцеговачки сектор малих и средњих предузећа инвестирали свега 724 хиљаде евра (Progressi-ve magazin, 2008). У развијеним тржишним привредама велика пажња као изворима финансирања привредног сектора посвећује се финансијским инструментима. Сходно томе, осим класичних извора финансирања (кредита), привредни сектор потребна средства на развијеним тржиштима може прибавити емитујући обвезнице, акције и друге финансијске инструменте. За разлику од тржишно развијених земаља, на неразвијеном финансијском тржишту Босне и Херцеговине изостављен је један читав сегмент финансијског тржишта (тржиште финансијских инструмената), а уз доминирајући кредитни однос. Основни је, међутим, разлог што се финансијски инструменти значајније не користе за финансирање привредног сектора је неповерење у њих. Стога се и даље највећи обим средстава потребан за финансирање привредног сектора прибавља од банака у виду скупих кредита, што ће успорити превазилажење економско-финансијске кризе у овом сектору. Узимајући у обзир напред наведено, може се констатовати да су финансијске институције у Босни и Херцеговини недовољно развијене, а њихове



потенцијалне могућности веома скромне када је у питању финансирање сектора привреде и превазилажење последица економско-финансијске кризе. За разлику од високоразвијених тржишних економија, са добро развијеним финансијским институцијама и финансијским тржиштима, финансијско тржиште у Босни и Херцеговини је неразвијено и на истом доминирају комерцијалне банке као најразвијеније финансијске институције, док су (веома неповољни) банкарски кредити најзначајнији облик финансирања привредног сектора. Закључак

Банкарске услуге које пружају финансијске институције у Босни и Херцеговини, било да су у питању микрокредити или класични банкарски кредити, још увек због великог броја ограничавајућих фактора, нису достигле задовољавајући ниво пружања финансијске подршке сектору приватних и јавних предузећа. Микрокредитне организације у Босни и Херцеговини, иако на завидном степену светског развоја, са свега неколико процената учествују у финансирању привредног сектора у Босни и Херцеговини. Званични подаци о пословању банкарског сектора у Босни и Херцеговини недвосмислено указују на повећање банкарских пласмана у сектор приватних предузећа и друштава, у условима глобалне финансијске кризе, поготово у њихове инвестиционе активности. Наиме, расположиви подаци указују на знатно повећање дугорочних кредитних пласмана у односу на краткорочне кредите. То значи да су дугорочна кредитна средства усмеравана у инвестиционе активности и техничко-технолошки привредни развој (приватних предузећа и предузетништва). Финансијски лизинг ''игра'' веома значајну улогу у финансирању инвестиција предузећа у високо развијеним земљама, с тим што лизинг улагања у опрему неколико пута премашују улагања у некретнине. За разлику од њих, стање у Босни и Херцеговини је потпуно другачије, где је финансирање некретнина путем лизинга знатно израженије у односу на остале лизинг аранжмане. Међутим, глобална финансијска криза је оставила тешке последице на пословање лизинг компанија и довела до пада промета у лизингу преко 68% у 2009. години и 64% 2010. године. Фондови ризичног капитала су често заступљени алтернативни извор финансирања у развијеним тржишним привредама. Њихова улога је доминантна у почетним фазама развоја малих предузећа и предузетништва у САД, али и у земљама чланицама Европске уније. Тржиште ризичног капитала добро је развијено и у неким земљама југоисточне Европе (Бугарска, Румунија). У неколико земаља Западног Балкана (Србија, Словенија, Хрватска) ово тржиште се тек почело развијати и фондови ризичног капитала у овим земљама све више добијају на значају. Тржиште ризичног капитала у Босни и Херцеговини се, још увек, није развило, док се улагања ризичног капитала у босанскохерцеговачка предузећа појављују као спорадичне активности. У Босни и Херцеговини због неразвијености тржишта финансијских инструмената финансијске институције, иако поседују велика финансијска средства, нису се упуштале у значајну куповину и продају финансијских инструмената. То је утицало да финансијски инструменти као облици финансирања не добију на значају у финансирању привредног сектора.



Генерално се може закључити да су банкарски кредити највећи и најважнији извори финансирања приватних и јавних предузећа у Босни и Херцеговини. Други облици финансирања типа: микрокредита, лизинга, ризичног капитала и власничког финансирања су недовољно развијени, док је глобална финансијска криза ослабила њихове ионако ''сиромашне'' (финансијске) потенцијале. Стога, банкарски кредити као класични облици финансирања имају и највеће потенцијалне могућности у превазилажењу негативних ефеката економско-финансијске кризе привредног сектора у Босни и Херцеговини. Неопходно је, међутим, обезбедити правно и пословно окружење које би омогућило да комерцијалне банке пласирају кредите привредном сектору под повољнијим кредитним условима у погледу: смањења каматних стопа, дужих рокова отплате, смањења колатерала (обезбеђења) и нижих трошкова обраде кредитних захтева. У Босни и Херцеговини стање у привреди могло би се поправити ''јачањем'' постојећих и развојем нових облика финансирања, који би били у функцији финансирања привредног сектора, а посебно малих и средњих предузећа. Потребно је, пре свега, ''ојачати'' постојећи модел финансијског лизинга уз истовремено развијање тржишта ризичног капитала, власничког и дужничког финансирања (акције и обвезнице). Литература

Агенција за банкарство Републике Српске. (2010). Извјештај о стању у банкарском сектору Републике Српске за период 01.01.2010 -31.12.2010. године. Бања Лука: Агенција за банкарство Републике Српске. Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине. (2010). Информација о банкарском систему Федерације Босне и Херцеговине 31.12.2010. Сарајево: Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине. Агенција за осигурање Босне и Херцеговине. (2011). Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини. Годишњи извјештај 2010. Сарајево. Вуњак, Н. (2006). Финансијски менаџмент. Суботица: Пролетер а.д. Бечеј, Унирекс а.д. Подгорица, Економски факултет Суботица. Вуњак, Н., Ковачевић, Љ. (2009). Финансијска тржишта и берзе. Суботица: Пролетер а.д. Бечеј, Економски факултет Суботица, НУБЛ-Независни Универзитет Бања Лука, Чигоја Београд. Инвестиционо-развојна банка Републике Српске. (2007). Инвестиционо развојна банка РС. Преузето Фебруар 28, 2012 са О нама: http://www.irbrs.net/Default.aspx?lang=cir Маровић, М. (јануар 2009.). Југоисточна Европа постаје атрактивна за инвестиције ризичног капитала. Преузето 02.03.2012. са сајта www.crier.rs Progressive magazin. (2008). Преузето 28. фебруара 2012. са http://www.crier.rs/www/index.php?idstr=191&magazin=da Развојна банка Босне и Херцеговине. (2009). Развојна банка БиХ. Преузето Фебруар 28, 2012 са О нама:http://www.rbfbih.ba/razvojna/bs/txt.php?id=255 Ристић, З. (2006). Микрокредити и незапосленост. Пословна политика, 2. Београд. Удружење друштава за лизинг Босне и Херцеговине. (2011). Годишњи извештај. Сарајево: Удружење друштава за лизинг Удружење економиста Републике Српске. (2010). Квартални економски монитор. Бања Лука: Удружење економиста Републике Српске Удружење микрофинансијских организација у БиХ. (2008). Микрофинансије. Сарахево: Удружење микрофинанисјских организација у БиХ Централна банка БиХ. Годишњи извјештај 2010. Сарајево. Преузето 27.02.2012. са сајта www.cbbh.ba



Шошкић, Д. & Живковић, Б. (2009). Финансијска тржишта и институције. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета Београд. Resume

The integration of financial markets in the world of the global international financial market as the process of globalization is reflected in not only financial markets but also the financial system of countries as a whole. For the process of globalization, a major influence has the growth and importance of financial institutions that have large finan-cial resources and that the domicile of the market has become too small for their power transmission investment and financial instruments. This confirms that the contribution of financial institutions for globalization is reflected in the global mobilization and global marketing of financial resources. The globalization of financial markets, in re-turn, affects the growing competition among financial institutions. The intensive strengthening of competition was noted in global financial markets with appearing of the global economic crisis that leads to deregulation activities and the abolition of re-strictions on operations of financial institutions. The global economic crisis leads to increased competition among financial institutions in the financial market of Bosnia and Herzegovina, as competition increases in the performance of tasks that traditionally belong to the same type of institution. However, the global financial crisis significantly affects the operations of financial institutions in Bosnia and Herzegovina in circums-tances where the commercial sector is increasingly facing the problem of the need for funding. The impact of the crisis is reflected in the potential capabilities of financial institutions in financing the business sector as reflected by reducing lending, leasing arrangements and other forms of financing, and that considerably has slowed overcom-ing the economic and financial crisis in this sector in the country on the whole.



УДК 005.334:336.774.3 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 173-185 Датум пријема рада: 04.10.2011.


Мониторинг кредитног портфолија банке

Monitoring of Bank Credit Portfolio Романа Петровић

∗

Банка Интеза ад Београд

Хусеин Мехмедовић**

Средња Економска школа Грачаница, БиХ

Резиме: По одобравању кредита банка не врши само техничке послове око наплате потраживања него сефокусира и на мониторинг (контролу, праћење) свих кредита који су у оперативној функцији. Циљ је да сесагледају перформансе како целокупног портфолија пласмана тако и сваког појединачног кредита. Суштина праћења укупног портфолиа пласмана је остваривање кредитне политике банке и политикеликвидности, профитабилности и адекватности капитала. Праћење појединачних пласмана је значајно сааспекта благовременог констатовања проблема у сервисирању дугова од стране дужника и предузимањакорективних акција у циљу релативизације кредитних ризика. Преко мониторинга, банка је у могућностида реално процени ниво резерви неопходних за покриће потенцијалних губитака. У првом делу радапажња је фокусирана на мониторинг укупног портфолија, док је у другом делу пажња посвећенамониторингу појединачних пласмана. Закључак је резервисан за резултате истраживања.

Кључне речи: мониторинг, кредитни портфолио, кредитни ризик, класификација, проблематичникредити. Abstrakt: Upon completion of lending process, the bank performs not only technical activities related to collecti-on of receivables, but is also focused on monitoring (control) of all loans that are in operational use. The aim of monitoring is to review the overall portfolio performance, as well as performance of separate loans. The purpose of monitoring of overall credit portfolio is related to the implementation of lending policy and liquidity policy as well as profitability and capital adequacy. Monitoring of separate loans is related to timely detection of potential problems in loan repayment process and taking adequate measures in order to relativize credit risk. Through monitoring, the bank is able to assess realistically the level of reserves necessary to cover potential losses. The first part of the paper is focused on monitoring of the overall credit portfolio, while in the second part the focus is on monitoring of separate loans. The last part deals with the research results and conclusion.

Key words: monitoring, the credit portfolio, credit risk, classification, problematical loans.

Увод

Упркос софистикацији финансијског тржишта, кредит је и даље доминантан облик пласмана банке. Кредитирање привредних субјеката је мултидимензионалан посао: са једне стране, банке настоје да формирају што ∗ [email protected]


174 Р о м а н а П е т р о в и ћ , Х у с е и н М е х м е д о в и ћ


већи кредитни портфолио са циљем остваривања задовољавајућих профитних перформанси, а са друге стране, у процесу одобравања кредита веома је важна правилна процена бонитета и мониторинг одобрених кредита у функцији адекватног управљања ризицима (Давидовић и Петровић, 2011). С обзиром да је профитабилност ултимативна пословна перформанса, а банкарски кредит извор каматних прихода, ради дизања сигурности пласмана на виши ниво, поступак сарадње клијента са банком се не завршава одобравањем кредита, него се, напротив, наставља кроз динамичан процес надгледања „живота“ кредита све до његовог потпуног враћања банци. Мониторинг као процес праћења кредита у кредитном профолију се односи на континуирано утвђивање преформанси како појединачних кредита тако и укупног кредитног протфолија банке. Смисао праћења укупног кредитног портфолија је везан за кредитну политику банке и њену ликвидности и профитабилност. Праћење појединачних пласмана је значајно за идентификовање могућих проблема у сервисирању дугова од стране дужника, благовремено идентификовање проблематичних кредита и за предузимање корективних акција. Под појмом проблематичних кредита подразумева се стање укупног преосталог дуга појединачног пласмана по основу ког дужник касни са отплатом главнице или камате 90 и више дана од иницијалног рока доспећа; по ком је камата у висини тромесечног износа (и виша) приписана дугу, капитализована, рефинансирана или је одложено њено плаћања; по основу ког дужник касни мање од 90 дана али је банка проценила да је способност дужника да отплати дуг погоршана и да је отплата у пуном износу доведена у питање (Народна банка Србије, 2011). 1. Мониторинг као део процеса управљања кредитним протфолиoм банке

Управљања кредитним протфолиoм банке (кредитирање) је процес структуриран из одвојених, али међусобно зависних фаза од којих се завршна односи на мониторинг одобрених кредита. Са аспекта појединачног кредитног односа, мониторинг подразумева анализу развоја ситуације или промена у пројекту/предузећу и утицај тих промена на основне ризике кредита и изворе отплате, и то од момента одобрења кредита до његовог враћања. Мониторинг се мора посматрати и са аспекта укупног портфолија кредита чији је задатак праћење квалитета, стабилности и профитабилности кредитне функције на нивоу банке. Као што приказује слика 1, пракса развијенијих банака је да се функционално раздвоје послови комуникације са клијентима (комерцијално банкарство), анализа кредитне способности (управљање кредитирањем), доношење одлука од праћења резултата и последица донетих одлука (мониторинг). Ова подела одговорности обезбеђује неопходну »контролу и равнотежу«, што банци омогућава да формира и одржи стабилан и профитабилан портфолио пласмана, који је у стању да одоли цикличним неповољним

М о н и т о р и н г к р е д и т н о г п о р т ф о л и ј а б а н к е 175


кретањима у економском окружењу. Стога се у савремено организованој банци формира посебна служба која се бави проблематиком мониторинга како појединачних пласмана тако и укупног кредитног портфолија.

Слика 1. Место и улога мониторинг функције у структури кредитног процеса

Извор: (Петровић, Давидовић, 2011)

У организацији мониторинг функције присутна је различита пракса банака: мониторинг се организује тако да у организационој структури функционише у оквиру функције управљања ризицима или у оквиру функције кредитне подршке. Због наведеног, на слици 1. мониторинг одобрених пласмана је позициониран ван приказаних функција. Суштина је да мониторинг функција мора бити конципирана тако да јој се омогући независност и објективност у оцењивању квалитета портфолија и извештавању менаџмента банке.

Графикон 1. Проблематични кредити у процентима и бруто износу (у млрд РСД), по кварталима

Извор: (Народна банка Србије, 2011, Извештај за 3. тромесечје)



Значај постојања мониторинга, и укупног кредитног портфолија и појединачних пласмана, нарочито долази до изражаја у условима постојања финансијске кризе када је негативан утицај системских и тржишних ризика на способност сервисирања дугова изузетно висок. Према последњим подацима (графикон 1), које је објавила Народна банка Србије, а односе се на треће тромесечје 2011. године, укупни (бруто) кредити банкарског сектора са кашњењем у отплати дужим од 90 дана су износили 321 милијарди динара и чинили су 18,8% укупно одобрених кредита. Апсолутно и релативно повећање проблематичних кредита је настављено током другог тромесечја за 10,5 милијарди динара (са 311 млрд РСД на 321 млрд РСД), и резултирало је повећањем нивоа показатеља проблематичних кредита за 0,2 процентних поена у поређењу са крајем другог тромесечја. Показатељ проблематичних кредита је у другом кварталу у односу на први порастао за 1,5 процентних поена. Кључни фактор раста укупних проблематичних кредита у оба квартала је раст проблематичних пласмана у привреди. Кад се наведени подаци узму у обзир, значај мониторинга у погледу благовременог констатовања проблема у сервисирању дугова од стране дужника је несумњив. 2. Мониторинг укупног кредитног портфолија

Мониторинг укупног кредитног протфолија се односи на праћење потраживања банке по основу свих врста кредита, факторинг послова, гаранција, акредитива и кредитних картица. Циљ је да се процене очекивани ризици и могући дифолт (default) потраживања, као и да се процене укупно очекивани приноси по основу одобрених и реализованих пласмана. Преко мониторинга кредитног протфолија, менаџмент банке остварује (Вуњак и Антонијевић, 2008, стр. 51 ):

▪ квалитетан кредитни протфолио, ▪ доследну примену кредитне политике, ▪ идентификовање проблематичних кредита, ▪ објективно формирање резерви које су у функцији покривања

кредитних губитака.

Мониторинг треба да обезбеди релативизацију ризика кредитног портфолија кроз (Ћурчић, 2003, стр. 249):

▪ диверзификацију кредитног портфолија, ▪ величину појединачног кредита, ▪ класификацију кредита (класификована актива), ▪ резерве за покриће губитака кредитног протфолија, ▪ адекватност капитала банке, ▪ утрживост залоге.

Задатак мониторинг функције и функције управљања кредитним пoртфолијoм је да прикупља податке за класификацију и утврђује адекватну



класификацију потраживања банке, да прати евентуалне промене у класификацији дужника, да пројектује и обрачунава висину резерви (исправка вредности потраживања банке и посебне резерве за процењене губитке банке) за покриће кредитних губитака. Треба напоменути да се потраживања и дужници морају класификовати према регулативи Народне банке Србије, али се свака банка може определити и за утврђивање критеријума за потребе интерне класификације, а која је усклађена са Међународним стандардима финансијског извештавања. Да би се утврдили очекивани губици на нивоу портфолија, потребно је утврдити очекиване губитке сваког појединачног клијента. Очекивани губици на нивоу клијента се израчунавају на основу четири параметра:

▪ вероватноће дифолта (неизвршавања обавезе), ▪ нивоа губитака у случају дифолта, ▪ изложености банке у случају дифолта и ▪ ефективне рочности потраживања.

Од сваке банке се очекује да израчуна вероватноћу дифолта сваког појединачног клијента, док се остали параметри могу израчунавати или се једноставно узимају стандардни коефицијенти. Очекивани губици на нивоу портфолија се добијају као збир свих очекиваних губитака појединачних клијената. Неочекивани губици се утврђују на основу симулирања промена кредитног рејтинга свих дужника из портфолија. Врши се симулација више сценарија промене кредитног рејтинга свих дужника и израчунавају се губици портфолија у сваком од сценарија. Резултат симулације је расподела кредитних губитака на портфолију, односно колико је капитала потребно за покриће ових губитака. Резервације за кредитне губитке састоје се од:

▪ појединачне исправке вредности потраживања, издвојене на терет при-хода банке,

▪ опште исправке вредности потраживања, издвојене на терет прихода банке у висини утврђеној применом интерне методологије,

▪ посебне резерве за процењене губитке, издвојене из добити или на терет капитала банке, у складу са прописима које је донела Народна банка Србије.

Основицу (бруто стање) за обрачун опште исправке вредности потраживања, односно посебне резерве за процењене губитке представља укупна изложеност банке према дужнику, умањена за висину средстава обезбеђења и других одбитних ставки, у складу са прописима Народне банке Србије. Сва потраживања банке класификују се у пет класа:

▪ класу 1 – стандардна потраживања (Standard), ▪ класу 2 – потраживања од дужника са мањим проблемима у плаћању

(Watched),



▪ класу 3 – потраживања од дужника са израженим проблемима у плаћа-њу (Substandard),

▪ класу 4 – сумњива потраживања (Doubtful), ▪ класу 5 – ненаплатива потраживања (Bad).

Потраживања из класа 1 и 2 представљају добру активу, док остала потраживања представљају лошу активу и захтевају посебну пажњу мониторинг функције. Правило је да се сва потраживања од истог дужника класификују у исту категорију, а сва потраживања од економски повезаних дужника класификују се према најнеповољнијој класи неког од водећих чланова групе повезаних лица. Критеријуми који се узимају у обзир приликом класификације су (НБС, Одлука о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, 2011):

▪ кашњења у измиривању обавеза, ▪ губитак у пословању, ▪ ток готовине (новчани ток и нето обртни фонд), ▪ несолвентност дужника, ▪ број дана блокаде.

Међутим, другачије вредности се узимају за интерне потребе, а другачије за потребе класификације по регулативи НБС. У табели 1. и табели 2. је приказан систем одређивања класе потраживања према регулативи НБС и према могућој интерној методологији.

Табела 1. Класификација потраживања по НБС

Извор: Приказ аутора на основу интерне методологије једне банке у Србији

Посебна резерва за процењене губитке се обрачунава као производ бруто стања и одговарајућег процента резервисања, умањеног за висину исправке вредности тог потраживања. Проценат резервисања зависи од класе утврђене по критеријумима НБС.



Табела 2. Проценти резервисања за процењене губитке по класама

Извор: НБС, Одлука о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, 2011.

Базелски споразум и директиве Европске уније у области банкарства стимулишу примену и развој интерних модела за процену ризика. Банка се увек може определити да поједину групу дужника подвргне индивидуалној процени и тада се по интерној методологији, поред већ наведених критеријума, узимају у обзир још и:

▪ искуства у наплати потраживања од дужника, ▪ анализа финансијских показатеља дужника, ▪ процена будућег финансијског стања дужника.

Табела 3. Пример класификација потраживања по интерној методологији

Извор: Приказ аутора на основу интерне методологије једне банке у Србији

Суштина интерне класификације и интерног модела процене ризика је омогућавање банци прецизније одређивање висине исправке вредности и посебних резерви, што за резултат има адекватније управљање ликвидношћу и профитабилношћу банке, мање издвајање капитала за покриће ризика, што је у директној корелацији са критеријумом адекватности капитала према Базелу 2. Умањење капитала путем издвајања за ризике са једне стране директно ограничава пласмане и раст банке, а са друге стране умањује профитабилност и тржишну вредност банке. Све ово негативно утиче на конкурентност банке и њену могућност да привуче квалитетне изворе средстава и добре клијенте.



Према одлукама НБС пословне банке су дужне да одржавају показатељ адекватности капитала (однос између капитала и ризичне актива) не нижим од 12%, како би осигурале стабилност и сигурност свог пословања. Практична искуства показују да НБС може одредити да показатељ адекватности капитала пословне банке буде већи од прописаног нивоа у зависности од врсте и степена ризика банке и њених пословних активности (Вуњак и Зеленовић, 2011). Неопходно је да банка увек има одговарајућу меру квалитета свог портфолија ризичних пласмана, као и да води рачуна о томе да стварни и потенцијални губици буду адекватно идентификовани. У светлу наведеног, функција мониторинга је превасходно у благовременом уочавању промена у класи дужника и одмеравање позитивног, односно негативног утицаја на перформансе портфолија и адекватност капитала. Свака промена класе пласмана у гору категорију значи за банку потенцијални губитак, и то пре свега по основу већег кредитног ризика који, у крајњој инстанци за последицу има већа издвајања на терет прихода по основу резерви, што свакако негативно утиче на остваривање принципа профитабилности банке. 3. Мониторинг појединачних пласмана

Мониторинг појединачних пласмана можемо дефинисати као својеврсну контролу већ одобрених кредита са циљем да се благовремено идентификују промене у пројекту/предузећу и утицај тих промена на основне ризике кредита и изворе отплате, и то од момента одобрења кредита до његовог враћања. Ове врсте процена се, пре свега ослањају на анализу кредитне способности дужника и процену његовог финансијског капацитета као извора за амортизацију одобреног пласмана. Неопходност постојања мониторинга већ реализованих пласмана проистиче из перманентних промена у окружењу/делатности и пословању дужника. Остваривање циљева мониторинга појединачних кредита могуће је једино ако постоји ефикасна комуникација и размена информација на релацији између функције комерцијалног банкарства, функције кредитирања (анализа кредитне способности) и мониторинг функције. Да би се уочиле промене, пре свега негативне, у пословању појединачног дужника, од чије успешности и зависи сервисирање дугова, неопходно је перманентно познавање клијента и његовог пословања. У том смислу, кроз редовне контакте са клијентима (функција комерцијалног банкарства) се континуирано генеришу информације о њиховом пословању, а мониторинг функција је дужна да формира базу информација о клијентима и да их редовно ажурира и анализира. Вуњак (2008) сматра да мониторинг анализа спречава потенцијалне кредитне ризике и омогућава одржавање квалитетне структуре кредитног портфолиа (стр. 52). Детерминанте кредитног ризика могу бити општег и појединачног карактера. Опште детерминанте се могу односити на финансијско тржиште (развијеност институција на финансијском тржишту), и на финансијске операције (структуру, намену и квалитет кредита). Појединачне детерминанте се односе на пословање клијената банке (врсту производње, факторе производње), и на



конкретне финансијске аранжмане (обим кредита, дужина кредитног периода, кредитну способност дужника) (Вуњак и Зеленовић, 2011). Током целог „живота“ кредита, мониторинг подразумева:

▪ праћење наменског коришћења кредита, односно надгледање реализа-ције пројекта, за који су средства одобрена,

▪ анализа (не)одступања од планираних трошкова инвестиције, ▪ праћење резултата пословања клијента и поређење са претходно пре-

зентованим бизнис планом (ниво продаје, производње и остварени финансијски ефекти),

▪ праћење вредности обезбеђења кредита и, у том погледу, праћење тржишних кретања,

▪ праћење трендова у макро окружењу.

Задатак мониторинга је да препозна знаке упозорења који указују на то да екстерни фактори или „лош“ менаџмент негативно утиче на резултате предузећа и тиме угрожавају квалитет кредита. Иако је свака ситуација са потенцијално проблематичним кредитима другачија, постоји неколико знакова упозорења који су карактеристични за већину њих и приказани су у табели 4.

Табела 4. Упозоравајући знаци на могуће проблематичне кредите


Иако постоји велики број различитих процедура за праћење и контролу пласмана, постоји неколико основних принципа којих се придржавају скоро све банкарске институције. Према Rose-у (2005) ови принципи подразумевају:



1. Контролу свих врста зајмова која се обавља на периодичној основи (рутински преглед највећих неизмирених зајмова на сваких 30, 60 или 90 дана, заједно са повременим прегледом мањих зајмова.

2. Пажљиво обављање процеса контроле зајмова како би се најважније карактеристике зајма могле проверити, укључујући:

▪ евиденцију плаћања зајмопримца, у циљу провере да ли је клијент у закашњењу у односу на предвиђени план отплате,

▪ квалитет и стање сваког колатералног јемства датог у залог као покриће за зајам,

▪ комплетност зајмовне документације, да би се утврдило да ли зајмо-давац има приступ колатералном јемству и да ли има потпуно закон-ско овлашћење да предузме мере наплате пред судом, уколико је потребно,

▪ оцену да ли је дошло да промене финансијске позиције и предвиђа-ња, што може да доведе до повећања или смањења кредитне потребе зајмопримца,

▪ оцену да ли је зајам у складу са кредитном политиком и стандардима који се односе на портфолио зајмодавца.

3. Редовну контролу највећих кредита, зато што неизвршење обавеза по овим кредитима може озбиљно да угрози финансијску позицију зајмо-давца.

4. Чешћу контролу проблематичних зајмова. 5. Убрзање планиране контроле зајма уколико дође до погоршања прив-

редне ситуације или уколико се у областима пословања у којима је бан-ка одобрила знатну количину кредита појаве значајни проблеми.

3.1. Систем раног упозорења за идентификовање проблематичних кредита

Проблем ефикасног мониторинга лежи у чињеници да није довољно само водити рачуна о томе да ли је корисник кредита пропустио да плати камату или рату и тек онда предузимати одређене мере, него се мора изградити такав систем који ће бити у стању да благовремено препозна проблеме и да предузме кораке који ће ограничити обим штете, пре него што штета настане. Могуће решење констатованог проблема лежи у систему раног упозорења за идентификовање проблематичних корпоративних дужника. Заправо је реч о дефинисању активности које ће допринети уочавању проблема у сервисирању дуга клијента и дефинисање мера које би требало предузети да се уочени проблеми отклоне. Дефинисање листе потенцијално проблематичних клијената је у надлежности мониторинг функције и она је дужна да прикупи додатне податке на бази којих ће се извршити анализа нивоа проблема. Могући критеријуми за формирање листе клијената су кашњења дужа од 15 дана у периоду од 6 месеци, величина клијента, висина изложености банке према клијенту и Work out статус.



„Кампања“, односно прикупљање података потребних за перманентно праћење корпоративних дужника банке означених као потенцијално проблематични, покреће се квартално, а најмање три пута годишње. Она се састоји из дефинисања вредности скупа финансијских показатеља, одређених билансних позиција, информација о кашњењу у измиривање обавеза и броју дана блокаде рачуна конкретног клијента, при чему се подаци добијају из централних база података банке. Прикупљање података је у надлежности функције комерцијалног банкарства, и то за клијенте који се налазе у њиховом порфолију, а одлука о усвајању предложене листе потенцијално проблематичних клијената, као и одлука о почетку и трајању кампање за прикупљање података треба да је у надлежности органа за праћење квалитета активе.

Схема 1. Систем раног упозорења


Анализа прикупљених података обавља се у оквиру мониторинг функције. Вредновање се врши на бази претходно постављене скоринг картице и то по завршетку кампање и провере узорка од стране аналитичара. Скоринг картица представља постављену шему бодовања прикупљених података по утврђеним скалама на бази којих се издвајају проблематични клијенти. Сваки од података, одговора, (општи подаци о пословању клијента, билансни показатељи и рациа, кашњења, блокаде) бодује се појединачно и учествује са одређеним пондером у укупној оцени на бази које треба да се утврди потенцијална угроженост наплате потраживања банке. На основу коначног скора формира се листа проблематичних клијената. Коначно формирана листа проблематичних клијената се као информација доставља органу за праћење квалитета активе, док се о конкретним клијентима са листе као и о коначном року за спровођење активности обавештавају надлежни



из функције комерцијалног банкарства, који су у обавези да дефинишу „Акциони план“ за сваког свог клијента. „Акциони план“ представља свеобухватну анализу проблема који су довели до угрожавања кредитне способности дужника, односно дефинисање активности и корективних мера за превазилажење насталих проблема, као и дефинисање рока у коме би требало да се отклоне уочени проблеми. Након истека рока за спровођење предложених активности у оквиру мониторинг функције се врши нови скоринг клијента. У зависности од успешности спроведених мера доноси се предлог за које клијенте ће се саставити нови акциони план, и то у случајевима када су се активности делимично спровеле или у случају да спроведене активности нису битно утицале на решавање проблема. Клијент се са листе проблематичних искључује у случају успешно спроведених предложених активности или у случају да је испунио критеријуме за пребацивање у статус Work out, односно да банка једино тужбом надлежном суду може наплатити своја потраживања. Закључак

Поступак сарадње клијента са банком се не завршава одобравањем кредита, него се, напротив, наставља кроз динамичан процес надгледања „живота“ кредита све до његовог потпуног враћања банци. Моментом одобравања кредита банка не врши само техничке послове око наплате доспелих кредитних рата и камата него и мониторинг и контролу отплате свих кредита који су у оперативној функцији. Зато трошкови, односно потенцијални губици и раст обима пре свега нискоризичних кредита, представљају кључне елементе мониторинга и контроле кредитног портфолија банке. Наиме, потребно је пре свега уочити прве знакове лоших кредита преко класирања и рејтинга кредита и предузимати адекватне мере релативизације евентуалних ризика, односно губитака на пласманима. Значај мониторинг функције посебно долази до изражаја у условима финансијске кризе, усмерен је на континуирано сагледавање перформанси како појединачних кредита, тако и укупног кредитног протфолија банке. Смисао праћења укупног кредитног портфолија је везан за кредитну политику банке и њену ликвидност и профитабилност. Праћење појединачних пласмана је значајно за идентификовање могућих проблема у сервисирању дугова од стране дужника и благовремено преузимање корективних акција. Карактеристика ефикасног мониторинга је благовремено идентификовање проблема и предузимање корака који ће ограничити обим штете, пре него што она настане. Могуће решење констатованог проблема лежи у систему раног упозорења за идентификовање проблематичних корпоративних дужника. Литература

Bartles, R. (2001). Credit Management. New York: The Ronald Press Company. Бјелица, В. (2005). Банкарство (у теорији и пракси). Нови Сад: Стилос.



Ћурчић, У. (2003), Управљање растом и перформансама банке, Нови Сад Давидовић, М., Петровић, Р. (2011). Управљање кредитним процесом банке, Реферат саопштен на 16. интернационалном научном скупу СМ 2011, Економски факултет Суботица Народна банка Србије (2011). Одлука и измена одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, Београд: Народна банка Србије Народна банка Србије (2011). Контрола пословања банака – Извештај за 3. тромесечје, Београд: Народна банка Србије Петровић, Р., Давидовић, М. (2011). Granting loans to legal entities as the bank’s business process. International Journal of Industrial Engineering and Management (IJIEM), Vol. 2 No 2, 2011, 69-76. Rose, S. P. (2003). Менаџмент комерцијалних банака (превод). Загреб: Мате Загреб. Rose, S. P., & Hudgins, C. H. (2005). Банкарски менаџмент и финансијске услуге. Београд: Дата Статус. Schaeffer, H. A. (2000). Credit Risk Management. New York: John Wiley & Sons, Inc. Удружење банака Србије. (2004). Приручник о управљању кредитним ризиком. Београд: Удружење банака Србије. Вуњак, Н., Антонијевић, Т. (2008). Стратегија управљања кредитним портфолијом банке. Montenegrin Journal of economics, July 2008, Vol. 4, No. 7, 47-54. Вуњак, Н., Ћурчић, У., & Ковачевић, Л. (2008). Корпоративно и инвестиционо банкарство. Бечеј: Пролетер а.д. Бечеј, Економски факултет Суботица, БЛЦ Бања Лука Kолеџ. Вуњак, Н., Ковачевић, Л. (2011). Банкарство (Банкарски менаџмент). Бечеј: Пролетер а.д. Бечеј, Економски факултет Суботица. Вуњак, Н., Зеленовић, В. (2011). Бонитет клијената у функцији управљања банкарским ризицима, Реферат саопштен на 16. интернационалном научном скупу СМ 2011, Економски факултет Суботица. www.nbs.rs Resume

The purpose of this paper is to point out the place and importance of the monitoring functions in managing of bank credit portfolios, with emphasis on the distinction be-tween monitoring of the total portfolio and monitoring of individual loans. The aim of monitoring is to review the overall portfolio performance as well as performance of separate loans. The purpose of monitoring of overall credit portfolio is related to im-plementation of lending policy and liquidity policy, as well as profitability and capital adequacy. Monitoring of separate loans is related to timely detection of potential prob-lems in loan repayment process and taking adequate measures in order to relativize credit risk. Through monitoring, the bank is able to assess realistically the level of re-serves necessary to cover potential losses. The paper reviews the main implications of efficiency of the monitoring func-tion. Therefore, it is focused on finding an adequate model to function in order to achieve satisfactory levels of efficiency of the monitoring function. This will enable timely identification of problems and taking steps to limit the extent of damage before damage occurs. A possible solution to the identified problem is the early warning sys-tem for identifying troubled corporate borrowers, which was presented in the last part.



УДК 336.76 ; 336.781 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 187-199 Датум пријема рада: 24.10.2011.


Impact of Investments with a Fixed Income on the Development of Entrepreneurship

Утицај инвестиција са фиксним приходом на развој предузетништва Суад Бећировић

∗

Универзитет у Новом Пазару

Шемсудин Плојовић∗∗


Енис Ујкановић∗∗∗


Резиме: Овај рад настоји да анализира утицај трошкова финансирања на начин привређивања, конкретно предузетништва. Један од главних циљева у финансијама јесте минимизирање трошковафинансирања, тј. свих експлицитних и имплицитних трошкова за прикупљање капитала. С друге стране, инвеститори желе да имају што већи приход од својег уложеног новца. Познато је да инвеститорианализирају опортунитетне трошкове код упоређивања разних инвестиционих алтернатива. Збогвременске вредности новца, компаније, независно од тога да ли су финансиране сопственим или туђимсредствима, морају зарадити минималну добит. Али, које последице има оваква методологија напотраживаче за новац? Како овакав начин финансирања утиче на структуру привреде? Да ли овај системиде више у прилог великим компанијама или малим предузећима и предузетницима? На ова питањажелимо да одговоримо у овом раду.

Кључне речи: новац, камата, временска вредност новца, камата на камату, предузетништво. Abstrakt: This working paper has the goal to analyse the impact of financing costs on the way of doing busi-ness, especially on the development of entrepreneurship. One of the major goals in financing is the minimization of financing costs, i.e. all explicit and implicit costs for raising capital. On the other hand, investors want to have a high return on their invested money. It is well-known that investors analyse their opportunity costs by comparing different investment opportunities. Due to the time value of money, no matter whether companies are financed with equity or loan capital, they have to generate a minimal return. However, what consequences does this methodology cause for the applicants for money? How does this system of financing influence the structure of the economy? Does this system favour big companies, small business or entrepreneurs? We want to answer these questions in this working paper.

Key words: money, interest, time-value of money, compound interest, entrepreneurship.



[email protected]

188 С у а д Б е ћ и р о в и ћ , Ш е м с у д и н П л о ј о в и ћ , Е н и с У ј к а н о в и ћ


Introduction

Entrepreneurship is a relatively new expression in our region. We can even say that it has become a “fashion word” which is used by nearly everyone. However, this term has not existed in the previous socialist system, due to the fact that state-owned enter-prises have dominated the economy. In such a system, a person could only be a “work-er” – of course on different functions. Therefore, there is no “entrepreneurial culture” in our country. Furthermore, capabilities which are needed to become a successful en-trepreneur – e.g. creativity, risk appetite, persistence and management skills – are ca-pabilities which cannot be found at every individual. So, only a small number of people possess the characteristics needed to become an entrepreneur. Therefore, it is not sur-prising that people’s propensity to become an entrepreneur is low. According to Živko-vić and Živković (2011), only about 45% of Europeans want to have their own busi-ness, compared with 67% in the USA. Moreover, Only 4.5% of EU citizens have made some steps in order to initiate some business in last three years, compared to 13% of US citizens (p. 2). However, as we will see later, majority of economic decisions is made depend-ing on the frame when they are taken. The current economic level in Serbia, as well as in the majority of surrounding countries, forces people to look for alternatives in order to improve their standard of living by opening their own business – either as sole or as an additional income besides a “secure” job. However, the question arises whether the development of entrepreneurship is prevented by the current financial system, so the number of entrepreneurs will over the long haul always be low? In order to answer this question, first, we will analyse the economic behaviour of individuals with the help of modern behavioural economics and then analyse well-known models of investment appraisal. The correctness of the theoretical hypotheses will be tested by empirical data from Germany. Germany has been chosen, because it had started from zero after the Second World War and has become one of the world’s biggest economies within a short period of time. Such a development allows following the statistical observation of the economic structure and therefore is useful for our re-search. 1. Analysing Economic Behaviour of Individuals

Economic theory wants to analyse how individuals make their decisions. Classical economic theory assumes that people want to maximise their utility, or their profit. However, latest research shows that such thinking does not fit into the way of thinking of the majority of individuals. Therefore, an alternative approach has emerged, so-called “behavioural economics”. This theory analyses economic behaviour of individu-als based on discoveries of psychology. Researchers Kahnemann and Tversky (1979) made a pioneering work in this field and discovered that human decisions depend on:

▪ the prospect, e.g. profit or loss ▪ the frame, i.e. situation when the decision is made

Impact of Investments with a Fixed Income on the Development of Entrepreneurship 189


There is a major difference in the behaviour of individuals at profit or loss situa-tions. For example, an individual feels a “profit” when he can buy a product which normally costs €200 for €150. On the other hand, an individual assesses a loss of €50 quite differently. The result of such behaviour is that when individuals can choose among alternatives which include profits, they will be risk averse. On the other hand, if risky alternatives contain only losses, they are ready to take risks. This has been verified in different experiments, quoted by Shiller (1998). For example, when subjects were asked to choose between a lottery offering a 25% chance of winning 3000 and a lottery offering a 20% chance of winning 4000, 65% of their subjects chose the latter, while when subjects were asked to choose between a 100% chance of winning 3000 and an 80% chance of winning 4000, 80% chose the former. (p. 1309) However, classical expected utility theory predicts that individuals do not choose differently in these two cases, because the utility of both second alternatives is higher than of the first alternatives.

Figure 1. Prospect theory value function

Source: Kahneman, D., Tversky, A. (1979). Prospect theory: an analysis of decision under risk, p. 279 Behavioural economics has also become mathematically formalised. Well-known pioneers Kahnemann and Tversky (1992) have developed a mathematical func-tion, which leads to behaviour consistent with experimental evidence (see: Error! Ref-erence source not found.). The function is concave for positive numbers, whereas for negative number convex. Convexity takes into consideration that lower losses are dis-counted more than lower losses. So, the functional form, estimated by Kahnemann and Tversky looks like this: (p. 309) 0 0

where they estimate α = 0.88 and λ = 2.25



2. Application of Behavioural Economics: The Equity Premium Puzzle

The research mentioned above shows that individuals have not the goal to maximise their income when they analyse different investment opportunities. This irrationality can be observed in economic practice. One of the most popular examples in this case is the so-called “equity premium puzzle”. Classical economic theory assumes that inves-tors will put their money into alternatives with the highest return while keeping risk low at the same time. However, in their fundamental paper researchers Rajnish Mehra i Edward C. Prescott (1985) compared real return of US government bonds with the av-erage real annual return on the Standard and Poor 500 Index for the period from 1889 to 1978. The result of the research was that government bonds had a real return of 0.80% per year, whereas shares of S&P index a real return of 6.98%. So the equity premium was 6.18%, i.e. the difference between these yields. (p. 155, 156). Later re-search has confirmed the existence of equity premiums which are, depending on the country, at a different level, but have in common that the equity premium is quite high.

Figure 2. U.S. equity premium using different data sets

Period % real return on a market index (mean)

% real return on a relatively riskless security (mean)

% equity premium (mean)

1802-1998 (Siegel) 7.00 2.90 4.10 1871-1999 (Shiller) 6.99 1.74 5.75 1889-2000 (Mehra-Prescott) 8.06 1.14 6.92 1926-2000 (Ibbotson) 8.80 0.40 8.40

Source: Mehra, R., Prescott, E. C. (1985). p. 892

Figure 3. Equity premium in different countries

Period % real return on a market

index (mean)

% real return on a relatively riskless security (mean)

% equity pre-mium (mean)

UK (1947-1999) 5.7 1.1 4.6 Japan (1970-1999) 4.7 1.4 3.3 Germany (1978-1997) 9.8 3.2 6.6 France (1873-1998) 9.0 2.7 6.3

Source: Mehra, R., Prescott, E. C. (1985). p. 893 It is well-known that shares and other equity-based instruments are quite riskier than US government bonds. Thus, many small investors put their money on bonds in order to avoid losses, because US government bonds are treated as “risk-free” invest-ments. But, data from the above tables shows that the equity premium is too large to explain by any reasonable degree of risk aversion. So, many other researchers have tried to explain this phenomenon. Well-known economist Shiller (1998) explains the equity premium in this way:



“... the equity premium of US stocks over short-term government bonds has av-eraged 6.1% a year for the United States for 1926 to 1992, and so one naturally won-ders why people invest at all in debt if it is so outperformed by stocks.” … “Most in-vestors ought to be investing over decades, since most of us expect to live for many decades, and to spend the twilight of their lives living off savings. Over long periods of times, it has actually been long-term bonds (whose payout is fixed in nominal terms), not the stocks, that have been more risky in real terms, since the consumer price index has been, despite its low variability from month to month, very variable over long in-tervals of time” (p. 1312). Therefore, there is a great irrationality in investing in bonds, instead of shares. According to El-Gamal (2001), the best explanation of the equity premium up to now contains:

1. loss aversion, 2. overweighting small probabilities, and 3. an extreme form of excessive discounting of the distant future relative to the

near future (p. 15).

Kocherlakota mentions other researchers emphasize that individuals rather want a stable, predictable income, than an unexpectedly high income. Therefore, they prefer government bonds rather than shares (p. 43). Another important point to mention here is transaction costs. Transaction costs are higher at shares, because in this case inves-tors have to analyse more information than at government bonds, which are assumed to be “risk-free”. The equity premium puzzle can also be analysed from another perspective. In a research done by Bowman and quoted by El-Gamal (2001), it has been discovered that there is a negative correlation between risk and return. One of the explanations for this phenomenon is that managers are not against risk, and sometimes are even in favour of risk, especially when they have to achieve their goals. On the other hand, managers, who have already achieved their goal, are risk averse. Such behaviour shows that indi-viduals follow goals they have to achieve. So, there is no utility maximisation. This has been confirmed by many empirical studies. Observing New York City cab drivers it has been discovered that drivers have a one-day horizon and a target dollar amount for each day. Once they reach that target amount, they quit for the day (p. 15-17). From this perspective we can assume that investors want fixed, risk-free income, but not high, risky income. When we apply this principle on entrepreneurship, we can conclude that most people want to have a job with a regular income, even if this in-come is not very high. On the other hand, only if this income is not sufficient, or there is no possibility to receive a job, an individual will decide to start a business. Our analysis about the behaviour of investors is especially important for a long-term observation which analyses the continuation of family businesses. Here, the major question is whether the inheritors want to continue with the business of their parents or forefathers, especially when there are more inheritors or they have lost the “pioneering spirit” of their relatives.



3. Negative Effects of Fixed Income Investments

3.1 Correlations Between Interest Rate and the Level of Investments

In the previous part we have mentioned that individuals prefer a fixed income instead of high, but risky income. From an investor’s perspective, people will avoid investing money when they are able to earn a sufficient return with risk-free investments, i.e. with a fix nominal income. Such a way of thinking shows that income from interest is a barrier before any economic activity. The reason is simple: who will retreat his money from the bank at an interest of, e.g. 6%, and invest into a project with a lower return? First, at decreasing interest rates investments, which were not realised before, will be-come feasible, no matter how they were rational or needed. On the other hand, if a large number of individuals start with a business (e.g. taking a franchise) then markets will saturate with any new business, i.e. with any new investment the return will de-crease. So, profit will be lower at constant interest expenditures, which leads to lower returns than the interest rate on fix investments. The consequence is that entrepreneurs will give up their entrepreneurial activity and take their money to the banks or invest in bonds. The effects of such a way of thinking can be shown with the help of the net present value method. We assume that an entrepreneur analyses whether to invest €100,000 money in order to start a new business or to take it to the bank, where the temporary interest rate (yield) is 7%. So, an investor will use this interest rate to dis-count his future cash flows. If the investment has a greater internal rate of return than 7%, the investment will be undertaken; otherwise the investor will invest his money to the bank.

Figure 4. Investment Appraisal According to the Net Present Value Method with Discounting and without

Cash flow Net presentAcquisition Costs in period 0 -100,000 -100,000 Year 1 15,000 14,019 Year 2 20,000 17,469 Year 3 25,000 20,407 Year 4 28,000 21,361 Year 5 30,000 21,390 Net present value 18,000 -5,354 Internal rate of return 5.2%

Source: Own illustration The calculation shows that the investment has an internal rate of return of 5.2%. Because this is smaller than the minimal return of 7%, the investor will not undertake this investment. So, we can conclude that in case of high interest rates, the number of investments will decrease and for this reason the number of entrepreneurs will also decrease in an interest-based environment. We can conclude that not only increasing



interest expenditures (in case of high interest rates) are the reason for decreasing in-vestments, but companies (resp. entrepreneurs) will invest more liquidity in the capital markets than in investment projects in such a case. On the other hand, if there is no discounting, i.e. money has no time value because there are no investment opportuni-ties which offer interest, no discounting would be possible. Thus, the investment would be profitable, due to an excess of (undiscounted) cash flows of €18,000. So, the non-existence of interest rates would foster investments. 3.2 Indebtedness and Economic Activity

In order to finance a business, entrepreneurs have to take loans. Furthermore, new loans are necessary in order refinance existing loans. These loans create high indebted-ness for companies, which again influence economic activity. Indebted companies of-ten cannot earn expenditures caused by high interest rates, especially when interest rates unexpectedly change. Because at saturated markets and markets with keen com-petition the profit margin is very low, entrepreneurs do not have a high flexibility to change prices. Such a decreasing profitability causes that more and more entrepreneurs are not willing to take risk and therefore prefer risk-free income from interest. Empiri-cally, such a development can be observed for example in Germany (see Figure 5). This illustration shows that the income entrepreneurs have been decreasing continuous-ly due to rising interest expenses. Figure 5. Comparison of Interest Expenses, EBIT and Income of entrepreneurs in Germany

Source: Creutz, H. (1997). p. 116



Figure 6. Comparison of EBIT and debts of German companies

Source: Creutz, H. (1997). p. 93

When the number of entrepreneurs decreases, the number of employment possi-bilities also decreases. So, higher interest rates lead to a higher rate of unemployment. On the other hand, profitable companies with a relatively low debt have a high motiva-tion to take their liquidity excess to the capital markets than to expand their production. Creutz (1997) mentions that during the high interest rates in Germany in 1981, well-known company Daimler-Benz had a greater income from interests than from its main business (cars and trucks) (p. 180). The same is valid for other companies in Germany during the same period. Financially strong companies are able to increase their profit due to interest income. So, these companies are able to take over indebted companies or to oust them from the market, because indebted companies have a lower flexibility with regard to their costs. This will lead to a concentration of companies on the market and furthermore destroy jobs. This shows that interest rates lead to a decrease of exist-ing companies on the market and the economy becomes more and more dependent on a small number of companies. Source: Creutz, H. (1997). p. 116 Figure 6 shows that the debt of German companies (especially of small and medium en-terprises) have increased faster than the rise of earnings. This over-indebtedness, as already said, decreases competitiveness of these companies. An additional reason for market concentration is the so-called “leverage effect”. Leverage effect means that if the difference between aggregate return on capital and interest rate is positive, then it is beneficial to take as much credit as possible in order to have a maximum absolute profit. However, if the return on capital is lower than the interest rate, the entrepreneur is at a loss. One example will explain the leverage effect. We assume that an entrepreneur possesses €100,000. He wants to invest this money this money into a small business which he expects will have a return of 15%. After a



certain period of time he wants to expand his business for which he needs one million Euros. Now he has two options: either to take a loan of €900,000 at an interest rate of 10% or to look for investment partners on a profit-sharing basis. We assume that total return of the new investment is still 15%. The following table shows the options of the entrepreneur.

Figure 7. Comparing debt-financing and partnership financing

Alternative A: Debt-financing

Alternative B: Partnership financing

Equity €100,000 €100,000 Bank loan or capital of partners €900,000 €900,000 Total capital €1,000,000 €1,000,000 Total return 15% 15% Interest rate for loan 10% Gross profit €150,000 €150,000 Interest €90,000 €0 Net profit €60,000 €150,000 Investor’s profit €60,000 €15.000 Return on equity 60% 15% Equity after investment €160,000 €115,000

Source: Own illustration

Figure 7 shows that the entrepreneur has a return on equity of 60% at debt-financing, whereas a ROE of 15% at partnership financing. The reason for such a dif-ference is the difference between total return and interest rate. Because the entrepre-neur has to pay 10% interest on the taken loan, the excess increases the capital of the entrepreneur, whereas at partnership financing the whole profit has to be distributed among partners.

This example shows two effects:

1. Return on equity increases when the return on total capital is higher than the interest rate

2. In order to increase return on equity, it is necessary to take a large amount of money on loan

If one or both units increase, return on equity will also increase linearly. Due to these consequences, the entrepreneur is motivated to earn a high return in order to re-ceive a high profit and to have a reserve for “bad times” in order to finance interest expenditures. Interest expenditures may cause big problems for the entrepreneur, be-cause if total return falls to 5%, our entrepreneur will have a loss of €40,000 at debt-financing, whereas a profit of €5,000 at partnership financing. How the leverage effect increases takeovers and mergers shows the following example: We assume that the above data is from two different companies. Now debt-financed company wants to take over the partnership. For the implementation of this takeover the company needs one million Euros. The other data is the same as above Figure 8).



After the takeover, return on equity of our entrepreneur will increase to 110%, because bank loan increases to €1,900,000 and the total return is higher than the inter-est rate. According to this logic, majority of takeovers and mergers are undertaken. The bigger the bought company, the higher the capital needed, and therefore the expected profit. Takeovers (as an effect) cause a higher market concentration and therefore create de facto monopolies. So, entrepreneurs, as well as small and medium enterpris-es, are more and more ousted from the market or become dependent from big compa-nies. Furthermore, due to lower competition, prices increase and employment decreas-es. This can be observed on the example of small shops – which are substituted by large shopping malls as wells as small farms – substituted by large industrial farms. And big chains of stores, or different products of different brands, are often owned by one company. So, a creative entrepreneur becomes a simple worker, who can be substi-tuted by a machine in order to cut costs.

Figure 8. Leverage effect after takeover

Debt financing Equity €100,000 Bank loan €1,900,000 Total capital €2,000,000 Total return 15% Interest rate for loan 10% Gross profit €300,000 Interest €190,000 Net profit €110,000 Investor’s profit 110% Return on equity €210,000

Source: Own illustration 3.3 Net Present Value and Usage of Resources

There is also a further negative effect associated with discounting cash flows. Assume the following example: We own productive land, which we can manage with the fol-lowing alternatives:

1. Using the land intensively for 30 years and receive a cash flow of €13,000 annually. However after this period, we cannot use this land for productive purposes anymore.

2. We can manage the land with another method. In this method, we only re-ceive an annual cash flow of €10,000, but we can use the land “indefinitely”.

Furthermore, we assume that we calculate with an interest rate of 10%. Now, we have to calculate the net present value of both alternatives. According to our formula for the net present value, we receive a net present val-ue of €122,550 for the first alternative. Because we have indefinite cash flows at the second alternative, the net present value is determined by the following formula:



100

where: NPVe = net present value for eternal constant cash flows CF = eternal constant cash flow i = interest rate

So we can calculate the net present value for the second alternative and receive a net present value of €100,000. If we make our decision exclusively according to the net present value of an investment, we would choose the first alternative, because it brings us a higher net present value of €22,550. However, using this alternative, the land will be unusable after 30 years, so future generations will not be able to use this land anymore and have income from it due to intensive usage. On the other hand, the second alternative would give us an eternal cash flow and future generations could use the land. However, dis-counting says that higher cash flows at present have to be preferred, so extensive land exploitation is fostered, because these cash flows can be invested and receive an inter-est income. Such thinking leads to damages of the environment and to selfish beha-viour, without considering the interests of future generations. A similar argumentation can also be found at El-Diwany (1997b). Conclusion

This research shows that there are some “natural” challenges which prevent the devel-opment of entrepreneurship, both in developed and developing countries. In the public, we can often hear that the investment climate is not positive. But, we have to consider these natural challenges. First, the majority of people do not want to become an entre-preneur, because they do not possess the necessary capabilities. Moreover, most people want to have stable, fixed income without taking risks, although an own business offers higher returns. The best evidence for such behaviour is that most people want to work in the public sector in Serbia, where employment is more secure than in the private sector. Besides the current analysis, we have to conduct a long-term analysis. There-fore, we have used data from Germany. Because most private companies are in the ownership of the first generation, i.e. founder, the long-term question arises whether the following generations will continue with this business. In a capitalistic environment investment decisions are made according to the net present value method. So, if the investment, or private business, is not able to earn the minimal interest rate offered on the capital markets, the company will not be continued, because it is easier that “money works” than the entrepreneur. The non-existence of such fixed (interest) income in-vestments would force entrepreneurs to work forever, i.e. always to conduct invest-ments when there is a profit. So, we can conclude that besides the natural behaviour of individuals, the financial system, which is primarily based on interest, prevents the de-velopment of entrepreneurship, especially when the economy is successful.



Bibliography

Akerlof, G. A., Shiller, R. J. (2009). Animal spirits – How human psychology drives the economy, and why it matters for global capitalism. Princeton: Princeton University Press Creutz, H. (1997). Das Geldsyndrom. 4th edition. Berlin: Ullstein Taschenbuch Ehrhardt, M. C., Brigham, E. F. (2002). Corporate finance – a focused approach. Mason: South-Western College Pub El Diwany, T. (1997a). Discounting and pollution. Preuzeto 13. avgusta 2009. sa sajta http://www.islamic- finance.com/item4_f.htm El Diwany, T. (1997b). Entropy and Interest. Preuzeto 13. avgusta 2009. sa sajta http://www.islamic- finance.com/item3_f.htm El-Gamal, M. A. (02. maj 2001). An economic explication of the prohibition of gharar in classical islamic jurispru dence. Preuzeto 18. aprila 2009. sa sajta http://www.ruf.rice.edu/~elgamal/files/gharar.pdf Kahneman, D., Tversky, A. (1979). Prospect theory: an analysis of decision under risk. Econometrica, 47 (2), 263-292. Kocherlakota, N. R. (1996). The equity premium: it's still a puzzle. Journal of Economic Literature, 34 (1), 42–71. Mehra, R., Prescott, E. C. (1985). The equity premium: a puzzle. Journal of Monetary Economics, 15 (2), 145–161. Mehra, R., Prescott, E. C. (2003). The equity premium puzzle in retrospect. U G. M. Constantinides, M. Harris i R. Stulz (ur.), Handbook of the Economics of Finance (str. 889-938). Amsterdam: North Holland. Ross, S. A., Westerfield, R. W. i Jordan, B. D. (2003). Fundamentals of corporate finance. 6th edition. Boston: McGraw-Hill Shiller, R. J. (2000). Irrational exuberance. Princeton: Princeton University Press Shiller, R. J. (februar 1998). Human behavior and the efficiency of the financial system. Preuzeto 11. februara 2011. sa sajta http://cowles.econ.yale.edu/P/cd/d11b/d1172.pdf Tversky, A., Kahnemann, D. (1992). Advances in prospect theory, advances in prospect theory: cumulative representation of uncertainty. Journal of risk and uncertainty, 5 (4), 297–323. Wöhe, G. (2000). Einführung in die Allgemeine Betriebswirtschaftslehre. München: Vahlen Živković, Ž., Živković, D., Determinants of entrepreneurial activities in Serbia. Preuzeto 16. septembra 2011. sa sajta http://fbm.uni-ruse.bg/jei/Issue-9-2009/3edited_article_serbia_dragana.pdf Resume

This working paper has the goal to analyse the impact of financing costs on the way of doing business, especially on the development of entrepreneurship. Entrepreneurship is seen as a key factor for economic development. Without entrepreneurship, no market economy can exist, according to many economists. However, it is a well-known fact that only a small number of people want to have or own some business. For example, only about 45% of Europeans want to have their own business, compared with 67% in the USA. Therefore, the question arises: why people avoid starting their own business. In order to answer these questions, we have tried to analyse economic behaviour ac-cording to the "behavioural economics" approach. Here, researchers Kahnemann and Tversky made a pioneering work in this field and discovered that human decisions de-pend on: the prospect, e.g. profit or loss; the frame, i.e. situation when the decision is made. According to their and other research in this field, it is discovered that the ma-jority of people do not behave "rational", i.e. they do not want to maximise their profit, but to have a secure, continuous income. The negative effect of this attitude is that over the long haul the number of entrepreneurs will decrease. The major reason for this is



the existence of "opportunity costs" when making an investment decision. If an in-vestment in real assets is not (substantially) higher than the interest rate someone rece-ives at the bank or for government bonds, than he will not conduct this investment, but take his money to the capital markets. This decision is especially important for follow-ing generation who inherit a company from their parents or ancestors. This working paper has shown that the existence of fixed (interest) income investments decreases the number of entrepreneurs over the long haul and leads to market concentrations.



УДК 005.52:330.133.7 ; 330.14 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 201-208 Датум пријема рада: 22.12.2011.


Временска вредност новца као релевантан критеријум за доношење финансијских одлука1

Time Value of Money as Relevant Criteria for Financial Decision Making

Јелена Станковић∗

Универзитет у Нишу, Економски факултет

Марина Стефановић∗∗

Metropolitan univerzitet Ниш

Данијел Кокановић∗∗∗

Erste bank ad Novi Sad

Резиме: Доношење финансијских одлука интегрални је део пословног одлучивања. Пословноодлучивање је веома комплексан процес, не само због тога што одлуке донете у предузећу утичу нањегове перформансе, већ и због тога што одлуке имају утицај и на креирање вредности за његовеstakeholder-e, али и на окружење предузећа у најширем смислу. Због тога доносиоци одлука морају увекимати у виду, поред етичких и еколошких импликација, онај основни аспект пословног одлучивања -економски. Наиме, у процесу пословног одлучивања, увек се морају имати на уму економске последицеодлуке, односно креирање вредности произашло из те одлуке. Циљ овог рада је да укаже на променувредности капитала у временском периоду за који се одлука доноси, услед промена важећих каматнихстопа на финансијском тржишту, како би се на најбољи могући начин могли остварити економски циљевидоносиоца одлуке.

Кључне речи: Доношење одлука, каматна стопа, почетна вредност капитала, крајња вредност капитала.

Abstrakt: Making financial decisions is an integral part of business decision making. Business decision making is a very complex process, not only because the decisions made in an enterprise affect on its performance, but also because decisions have an impact on value for its stakeholders, environment of enterprise in general. The-refore, decision makers must always bear in mind, in addition to ethical and environmental implications, the main aspect of the business decision - economic one. Namely, in the process of business, decision-making must always bear in mind the economic consequences of the decision or that the creation of value that will come from this decision. The aim of this paper is to show the change in capital value in the period for which the decision is made, due to changes in interest rates applicable to the financial market, to the best possible way to achieve the economic goals of the decision-maker.

Key words: Decision-Making, Interest Rate, Initial Capital Value, Future Capital Value.

1 Рад је резултат ангажовања аутора на пројекту 44007 Министарства просвете и науке Републике Србије. ∗ [email protected] ∗∗


[email protected]

202 Ј е л е н а С т а н к о в и ћ , М а р и н а С т е ф а н о в и ћ , Д а н и ј е л К о к а н о в и ћ


Увод

Одлуке на којима се темељи пословање предузећа су резултат процеса пословног одлучивања, које је пак део управљачког процеса. Наиме, управљачки процес обухвата планирање, организовање и контролу свих активности које се обављају у предузећу. Свака од ових фаза управљачког процеса даје свој допринос квалитету пословања предузећа. У данашњим условима глобализације и динамичности окружења, антиципирање будућности је врло тешко с обзиром да је предузеће отворен систем који је подложан утицајима из окружења. Имајући у виду да је функционисање предузећа условљено успостављањем односа са окружењем, носиоци процеса пословног одлучивања морају анализирати, не само предности и слабости предузећа, већ и опасности и шансе које емитује окружење, а које се рефлектују на квалтет пословања предузећа (посебно када је у питању доношење дугорочних одлука). Другим речима, одлуке морају бити усмерене ка остварењу економских циљева предузећа, каква је економски додата вредност, али и његових stakeholder-а какве су правовремена исплата добављачима, адекватан принос власницима капитала, зараде запосленима, повољни производи потрошачима, порез држави итд. Једано од кључних питања, када је реч о доношењу финансијских одлука, јесте да ли ће и колико вредети уложени капитал у неком будућем периоду а одговор на ово питање лежи у концепту временске вредности новца. Имајући у виду да су каматне стопе на финансијском тржишту екстерни фактори пословања, као и чињеницу да се само одређени број екстерних фактора може контролисати, предузеће им се мора прилагођавати, односно мора их уважавати и разматрати приликом стратегијског одлучивања. То упућује на чињеницу да је ефективност пословних одлука условљена уважавањем фактора из окружења, у овом случају анализом утицаја каматних стопа на тржишту на донету пословну одлуку (Станковић, Анђелковић-Пешић, 2010, стр. 82). 1. Савремени концепт временске вредности новца

Веза између садашње и будуће вредности капитала јесу одговарајуће каматне стопе које наплаћује банка за позајмљена средства. Камата представља цену употребе зајмовног капитала и углавном се плаћа из вишка вредности које одбацује позајмљени капитал. Она је увек део бруто профита и зато је увек мања од њега. Најчешће класификација каматних стопа је на реалну и номиналну каматну стопу. Реална камата је у ствари номинална каматна стопа, коригована за индекс цена и одређује однос на тржишту, док је номинална под директном конролом централне банке. У погледу схватања природе камате постоји више тумачења (Thorton, 1986):

1. камата је цена за одрицање од ликвиднсти; 2. Маркс сматра да камата представља цену зајмовног капитала, тј. његове

продуктивне употребе;

Временска вредност новца као релевантан критеријум за доношење финансијских одлука 203


3. по кензијанцима каматна стопа треба да буде што нижа да би се подстакле инвестиционе жеље и намере предузетника;

4. монетаристи тврде да је каматна стопа само цена новца која се третира у склопу других цена.

Временска вредност новца је концепт према којем новац у садашњости више вреди, тј. више се преферира у односу на номинално исти износ новца у будућности. Базира се на могућности да се новац у садашњости уложи, како би се у будућности увећао. Такође, треба уважити и чињеницу да је склоност потрошње у садашњости већа у односу на исти опсег потрошње у будућности. Због тога се потрошња одгађа једино ако постоји могућност да се у будућности обим потрошње повећа, тј. да се потпуније задовоље потребе. Постоји више разлога због којих се преферира располагање новцем у садашњости (Fisher, 1990):

1. ризик притицања новца и његове трансформације (будућност је неизвесна у погледу притицања новца и могућности његове трансформације у неновчане облике средстава);

2. инфлација (додатни разлог временској преференцији новца јесте пораст цена због којег исти новчани износ у будућности вреди реално мање);

3. могућност употребе новца (поседовање новца омогућава његову потрошњу, тј. задовољавање одређених потреба, осим тога улагањем новца у садашњости тај износ у будућности се може повећати).

Временска вредност новца представља одређену везу између неке новчане јединице у садашњости и те новчане јединице у будућности. Један динар у садашњости више вреди од једног динара у будућности, па и у условима када нема инфлацију у том раздобљу. Ово због тога што се неки новчани износ може уложити у садашњости и у будућности остварити већи повраћај главнице са каматом од почетног улога. Предузеће неће улагати један динар у садашњости ако не очекује да ће добити више од једног динара у будућности. Вредност новца у садашњости је већа него номинално једнак износ у будућности због тога што постоји могућност његовог профитабилног улагања у садашњости и остваривања већих износа у будућности, као и због постојања ризика улагања (Петровић, Станковић и Пешић, 2010, стр 330). Да би новац донео зараду, он се мора уложити. Ако се не уложи, настаје трошак који је једнак пропуштеном приносу који се могао остварити његовим улагањем. Овај трошак назива се опортунитетним трошком. 2. Математички основ обрачуна садашње и будуће вредности капитала

Тешкоће у вези са одређивањем временске вредности новца настају због тога што се улагања обављају раније, а финансијски учинци очекују касније у будућности. У том случају треба знати колико будући нето новчани токови (разлика очекиваних новчаних примања и новчаних давања) вреде данас. За ове потребе



треба обезбедити упоредивост новчаних издатака у садашњости (вредност улагања) са очекиваним нето новчаним токовима у будућности, који су временски и вредносно неподударни (Lucarelli, Brighetti, 2011., стр.142). Свођење будућих новчаних токова на садашњу вредност врши се методом дисконтовања. Применом овог метода очекивани будући нето новчани токови дисконтују се и своде на вредност која им одговара у садашњости. На овај начин се будући новчани износи своде на новчане износе који им одговарају у садашњости множењем будуће номиналне вредности новца са вредношћу одговарајућег дисконтног фактора. Временска вредност новца представља везу између једне новчане јединице у садашњости и једне новчане јединице у будућности. Отуда је и проистекла синтагма “време је новац” која недвосмислено упућује на закључак да свако чекање кошта (Van Horn, 1997, стр. 181) Упоредивост било које конвертибилне валуте у временским интервалима се може израчунати свођењем новчаних износа на исти временски тренутак. Ово израчунавање се може извршити на два начина, тачније употребом два метода (Ruckman, Francis, 2005, стр.98):

1. дисконтовање и 2. капиталисање.

Дисконтовање представља свођење будуће вредности на садашњу вредност, а капиталисање свођење садашње на будућу вредност. Дисконтовање и капиталисање су условљени каматним стопама и бројем периода посматрано с математичког аспекта. Њихова основа се огледа у корелацији четири варијабли, а то су:

1. садашња вредност (К0), 2. будућа вредност (Kn), 3. каматна стопа (p) и 4. број периода (n).

2.1. Садашња вредност капитала

Дакле, уколико се жели да се утврди садашња вредност неког будућег износа капитала, потребно је сагледати временски период, односно број периода капиталисања и важећу каматну стопу. Када се дисконтна стопа повећава садашња вредност неког будућег износа новца или инвестиционог пројекта се смањује по опадајућој кривој. И обрнуто. Дисконтна стопа (к) је функционално повезана са каматном стопом и представља ништа друго до децималан запис каматне стопе, односно важи да је к = п/100. Повећање дисконтне стопе доводи до смањења дисконтног фактора, који се у терминологији финансијске математике уобичајено обележава са r-n, где је n број периода дисконтовања (Broverman , 2008):

(1)

Временска вредност нов Ако би дисконтна стновчане јединице би тежил Промена вредности од промене каматних стопа

Слика 1. Садашња вр

Релација за утврђидисконтовања је (Broverma

Вредност дисконтнои различите периоде дископериода и каматну стопу од 2.2. Будућа вредност ка

Капиталисање тј. израчизрачунавања одређеног одговарајућих каматних ст Суштински посматрсуму нарасти капитал од Ккаматној стопи од p% (pa

2

интереса. Тада се будућа вр

2 per annum

3 За разлику од антиципативногје интерес обрачунат на крају п

ца као релевантан критеријум за доношење финансијских од


топа тежила ка бесконачности, садашња вредностла нули. јединице капитала у јединици времена, у зависа приказана је на Слици 1.

редност будуће јединице капитала за један период дисконтовања Извор: Приказ аутора

ивање садашње вредности капитала за n пеan, 2008):

(2)

ог фактора за различите вредности каматних стопонтовања изказана је II финансијском таблицамд p % ( ).

апитала

чунавање будуће вредности представља пизноса за n-ти период у будућности уз при

топа. рано то је поступак у коме се израчунава на коК0 новчаних јединица дат под интерес на n годин2) и годишње капиталисање, уз декурзивно

3 рачу

редност капитала Кн израчунава као (Брoвeрмaн, 2

Kn = K0 rn (3)

г обрачуна камате, декурзивни обрачун интереса подразумериода капиталисања.

длука 205

, стр. 201-208

т једне

сности

ериода

па, али а за n

процес имену

оју ће на при унање 2008):

мева да

206 Ј е л е н а С т а н к о в и ћ , М


Израз rn је суштифактора и у литератури јчинитељ. Износ rn је садркамате ( ). Како је реч о сложрасте експоненцијално, кавредности капитала у једин

Слика 2. Промена јединице за ра

Како је већ наглашенфактора rn, али како је увредности капитала линеарКада се број периода мењаПример такве промене дат

Табела 1. Примери изно

n 1% 2% 1 1,0100 1,0200 2 1,0201 1,0404 3 1,0303 1,0612 4 1,0406 1,0824 5 1,0510 1,1040

Дакле, промена каповећање садашње вредноси интересна стопа чине своразлога рн је у литератури Повећање будуће врприказано је на Слици 3.

а р и н а С т е ф а н о в и ћ , Д а н и ј е л К о к а н о в и ћ

, стр. 201-208

нски посматрано реципрочна вредност диское познат под називом сложен декурзивни интержан у I финансијским таблицама за n периода

женом интересном рачуну, будућа вредност капо функција од времена n. Промена јединице садници будућег времена (n = 1) приказана је на Слиц

садашње вредности капитала у јединици будућег вреазличите вредности каматних стопа


но будућа вредност расте експоненцијално управоу датом наводу n=1, то је облик криве раста брно зависан од каматне стопе (Слика 2). а, мења се и вредност интересног, тј. каматног факје у Табели 1.

са I финансијских таблица за различите каматне сто

3% 4% 5% 6% 7% 8% 1,0300 1,0400 1,0500 1,0600 1,0700 1,0800 1,0609 1,0816 1,1025 1,1236 1,1449 1,1664 1,0927 1,1249 1,1576 1,1910 1,2250 1,2597 1,1255 1,1699 1,2155 1,2625 1,3108 1,3605 1,1593 1,2166 1,2763 1.3382 1,4026 1,4693

Извор: Neftci, 2000.

матних стопа, као и временски период утичсти капитала у неком будућем периоду. Односно ојеврсне факторе акумулације капитала. Управо ипознат и као фактор акумулације. редности капитала у зависности од ова два фа

онтног ересни и p%

питала дашње ци 2.

емена

о због будуће

ктора.

пе

чу на време из тог

актора

Временска вредност нов

Слика 3

Овај графикон илустброја периода те се може забудућа вредност и да се будућа вредност. Дакле, бваријабле.

Закључак

Фактори који утичу на кинвеститоре и пословне коизражаја у тренутку када тс фиксном каматном стопопределити за кредит са всви остали услови дугорконвертибилне валуте у врновчаних износа на исти вр Ово израчунавање скапиталисањем. Дисконтосадашњу вредност, а капитвредност ће бити пропорукамаћен. Дакле, што је додређеног износа бити већа Да би се износ којивременском периоду свеизрачунавања садашње вкористи приликом израчуњоме се умањује будућа врвредности па се с њеним по

ца као релевантан критеријум за доношење финансијских од


3. Кретање будуће вредности капитала Извор: Приказ аутора

трује везу између будуће вредности, каматне стакључити да се са повећањем каматне стопе повећса повећањем броја периода капиталисања повудућа вредност је у позитивној корелацији са ов

кретање каматних стопа од пресудног су значомпаније. Разумевање ових фактора нарочито долатреба донети одлуку да ли прихватити кредитне упом и казном за превремено плаћање кредита иваријабилном каматном стопом, уз претпоставку рочног кредита идентични. Упоредивост билоременским интервалима се може израчунати свођременски тренутак. се може извршити на два начина, дисконтовањовање представља свођење будуће вредностталисање свођење садашње на будућу вредност. Брционална камати и броју периода на који је дужи период и већа камата то ће и будућа вреа. и треба наплатити или који треба одужити у будело на садашњу вредност примењује се посредности тј. дисконтовање. Каматна стопа коунавања ове вредности назива се дисконтна стредност. Ова стопа је обрнуто пропорционална буовећањем будућа вредност смањује.

длука 207

, стр. 201-208

топе и ћава и већава ве две

аја за ази до услове или се да су

о које ђењем

њем и ти на Будућа износ едност

дућем ступак оја се опа и удућој



Свођењем неког будућег износа на садашњу вредност се у ствари добија износ који би улажен уз неку каматну стопу од p% на n периода у будућности достигао ту будућу вредност која је дисконтована. Дисконтна стопа представља опортунитетни трошак, односно стопу приноса која се могла зарадити да су средства уложена у алтернативну инвестицију једнаког ризика. Прилоком доношења инвестиционих одлука, изложени модели представљају квантитативни основ за одлучивање и истовремено релевантан критеријум за доношење ваљане одлуке. Литература

Broverman , Samuel A. (2008) Mathematics of investment and credit, ACTEX Publications Fisher, Irving (1990) Theory of Interest as Determined by Patience to Spend and Opportunity to Invest It, Augustus M. Kelley Publisher, USA Lucarelli , Caterina and Gianni Brighetti (2011) Risk Tolerance in Financial Decision Making, Palgrave Macmillan Neftci, Salih N. (2000) An introduction to the mathematics of financial derivatives, Academic Press Петровић Е., Станковић Ј. и Пешић М. (2010), Методе вишекритеријумског одлучивања као средство за анализу портфолио инвестиција, Економске теме, Vol 3., Универзитет у Нишу, Економски факултет, Ниш 329-342 стр. Ruckman , Chris and Joe Francis (2005) Financial mathematics: a practical guide for actuaries and other business professionals, BPP Professional Education Станковић Ј. Анђелковић-Пешић М. (2010) Примена квантитативних метода и модела у пословном одлучивању, Scientific and Technical Center for Intellectual Property - SaTCIP Врњачка Бања Thorton Daniel L. (1986) The Discount Rate and Market Interest Rates: Theory and Evidence, Federal Reserve Bank of St.Louis, USA Van Horn, James (1997) Финансијско управљање и политика, Загреб: Мате Resume

Market globalization, the intensification of competitive relations, and constant social and technological changes of recent decades have increased the degree of uncertainty and insecurity in the business and financial environment. Investment decisions are be-coming increasingly complex, and therefore the importance of quantitative methods for decision-making is bigger. The new era of business environment imposes the need for adequate information base and sophisticated, analytical decision-making techniques that would enable making correct, timely decisions. In this regard, the relationship between portfolio theory and operations research and mathematical methods and models, is getting stronger. This work emphasizes the importance of financial mathematics techniques for deter-mining the time value of money and its implementation in the process of making in-vestment decisions.

УДК 005:339.187 ; 658.8:061.2 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 209-218 Датум пријема рада: 09.04.2012.


Специфичности продајних активности у непрофитним невладиним организацијама

Sales Activities Specifics in Non-Profit Non-Governmental Organizations Милан Гашовић

∗


Резиме: Непрофитне, невладине организације, поготово оне највеће, последњих година покушавају даангажују професионалне маркетинг стручњаке-специјалисте за продају, како би побољшале ефикасност упродаји својих идеја, програма и пројеката - донаторима и финансијерима. Таква оријентација наилази намногобројна неразумевања, отпоре и критике које долазе, како из њихових сопствених редова, тако и оддонатора, финансијера, па и саме јавности. Међутим, сама природа непрофитних организација, као иуврежена схватања, не смеју бити препрека за тражење прихватљивих решења за све учеснике уњиховим активностима.

Кључне речи: непрофитне, невладине организације (НПО), специјалисти за продају, пројекти, програми, донатори, финансијери, надокнада за учинак. Abstrakt: In the last several years, non-profit and non-governmental organizations, especially the biggest ones, have been hiring marketing experts and sales specialists in order to improve efficiency of their ideas, programs and projects sales. Misunderstanding, resistance and critics follow that kind of orientation from their employees, donators and the public. However, the nature of NGOs, as well as stereotypes about them, must not be an obstacle for finding solutions acceptable for every participant in their activities.

Key words: nonprofit organizations, non-governmental organizations, sales experts, projects, programs, dona-tors, founders, compensation

Увод Продаја је стара пословна функција, односно скуп активности и задатака које организације предузимају у циљу реализације производа, услуга, програма, идеја, итд. Било самостално, или у оквиру маркетинга, продаја обезбеђује неопходну везу организација које нешто нуде, са организацијама које имају неке потребе и захтеве. Непрофитне, невладине организације (НПО) су оне организације које су основане како би реализовале одређене јавне интересе и чија сврха није


210 М и л а н Г а ш о в и ћ


остварење профита. Њихова појава се, често, повезује са концепцијом друштвене одговорности. При томe се друштвена одговорност организација и појединаца манифестује кроз укључивање у програме од општег интереса (заштита животне средине, хуманитарне активности, брига о младима, заштита потрошача и сл.). НПО функционишу тако што за потребе корисника њихових услуга обезбеђују средства (производи, услуге, новац) од донатора, финансијера и других које треба убедити да та средства дају. Међутим, њихова успешност се у значајној мери доводи у везу са применом маркетинга. При том је познато да је суштина маркетинга у процени потреба да би се задовољиле жеље и захтеви купаца/потрошача, корисника услуга итд. Наравно, нужно је неке маркетинг принципе прилагодити специфичностима непрофитних организација. Проблематиком маркетинга непрофитних организација се бави велики број реномираних аутора из области маркетинга, од којих су најпознатији Котлер и Андрес. Они посебно истичу значај софистицираних продајних знања и вештина потребних посленицима у непрофитним организацијама, како би се обезбедила средства од донатора и финансијера, анимирали нови волонтери и заинтересовали потенцијални корисници услуга. Улогу продаје у НПО су разматрали и аутори који се баве продајом и управљањем продајним активностима. Manning i Reece (2008), анализирајући разноликост продајних активности и свеприсутност продаје у свакодневном животу, истичу да „сви ми нешто продајемо“ (стр. 16). Реномирани аутор Futrell (1988), правећи поређење између перформанси профитних и непрофитних организација указује да су кључне перформансе продаје профитних организација обично обим продаје, профит и задовољење потреба и захтева купаца (стр. 88). С друге стране, НПО функционишу на принципу прикупљања новца (донације) и анимирања људи како би користили њихове услуге (корисници/клијенти). Последњих деценија смо сведоци снажног развоја непрофитног сектора и самим тим све веће конкуренције међу локалним, регионалним, националним, па чак и глобалним непрофитним организацијама. При том, глобалне кризе којима се не назире скори крај, знатно утичу на смањење износа који су донатори и финансијери програма и пројеката које нуде НПО-спремни да плате. Исто тако, није могуће увек рачунати ни на алтруизам појединаца, спремних да помогну програме од општег интереса. Средства која путем јавних конкурса нуде владе, такође су мање издашна, полазећи од фискалних проблема са којима се суочавају чак и богате државе. Полазећи од постојеће реалности, окружењa невладиних непрофитних организација XXI века, поставља се питање која знања и вештине су потребне датим организацијама, како би реализовале своју мисију. Менаџмент НПО, будући свестан неминовности прилагођавања постојећем окружењу, трага за начинима привлачења маркетинг експерата из пословног сектора, како би применом маркетинг техника, укључујући оне продајне, обезбедили ресурсе за несметано функционисање.

Специфичности продајних активности у непрофитним невладиним организацијама 211


1. Природа продајних активности у непрофитним невладиним организацијама Активности продаје су веома разнолике. Целина тих активности се састоји од појединих послова и задатака који захтевају мање или више потребних напора, вештина, способности и знања продајног особља. Једна од класификација послова продаје се базира на специфичностима продаје у зависности од продајних задатака. Наглашен продајни напор, софистицирано знање и стратегијски приступ, потребан је за продају следећих специфичних роба као што су: слике, енциклопедије, лексикони, акције, деонице итд. Иста је ситуација са продајом специфичних услуга (консалтинг, промоција, едукација и сл.). Међутим, продаја пројеката, идеја, доживљаја и других сличних програма захтева не само велики напор, него и осмишљен, односно креативан приступ, као и адекватне појединце који имају умећа, способност и таленат да их успешно реализују. Будући да невладине непрофитне организације континуирано трагају за средствима неопходним за њихово функционисање, нудећи идеје, пројекте, програме, догађаје организацијама из јавног и приватног сектора, као и појединцима – потенцијалним донаторима и финансијерима, оне имају потребе за специјалистима из домена продаје, и то креативне продаје. Ако се под креативношћу најчешће подразумева способност појединаца за стварање нових идеја, успостављање нових односа, као и сагледавање перспективе у будућности, онда ће успешност маркетинг стручњака-специјалиста за продају у пословном сектору бити претпоставка примене креативне продаје у НПО. Креативна продаја, као модалитет продаје који могу примењивати НПО, мора почивати на пажљиво осмишљеној стратегији, утврђеним циљевима, одабраним методама и техникама, као и на високообразованим маркетарима-продавцима који креирају идеје, мотивисаних да те идеје остваре, проналазе нове донаторе и спонзоре, задржавају постојеће итд. Креативност маркетара-продајних специјалиста, најдиректније се испољава кроз личну или особну продају, и то у свим њеним фазама. У првој фази процеса личне продаје - фази идентификовања и квалификовања потенцијалних донатора (владе, компаније, фондације, појединци) осим база података, треба користити и традиционалне технике, посебно оне под метафоричним називима „бескрајни ланац“,“центри утицаја“ итд. Техника, позната као “бескрајни ланац“, заснива се на препорукама постојећих донатора који могу имати сазнања о потенцијалним донаторима. Техника „центри утицаја“ полази од става да новоангажовани маркетари-продавци имају утицајне пријатеље и познанике који ће помоћи да се нађу нови донатори. У домену квалификовања потенцијалних донатора, потребно је уз помоћ технике МАН установити који од идентификованих потенцијалних донатора заслужује даљу пажњу а које треба оставити за неку другу прилику (Futrell, 1988, стр. 40). Дакле, нужно је оквалификовати неку компанију или фондацију са аспекта расположивих средстава која се траже, из угла ауторитета које поседује



менаџмент за доношење такве одлуке, као и из перспективе постојања свести да се некоме коме је потребна, заиста и пружи помоћ. Маркетари-специјалисти за продају, морају настојати да прикупе што више додатних информација о потенцијалним донаторима, пре него што крену у успостављање контакта. Када су у питању фондације, нужно је спознати евентуалну подударност њихових ставова са понудом НПО. Компаније - донатори и финансијери, понекад имају прикривени интерес када преговарају са представницима НПО. Зато је потребно да специјалисти за продају уложе велики напор како би се прикупило што више релевантних информација о сваком донатору, поготово оним потенцијалним. Пре свега, важно је сазнати да ли је по среди чиста филантропија или постоји неки дубљи интерес. Наиме, компаније можда настоје да се финансирањем пројеката од општег интереса, поготово у свом ужем окружењу, представе као узоран члан друштва, те на тај начин повећају своју репутацију у свести купаца/потрошача, дистрибутера, добављача итд. Скривени циљ је, у ствари, повећање продаје и профита. Представник НПО, добијајући у посед наведене информације, може понудити финансирање пројеката који ће бити интересантни компанијама из области бизниса, јер се поклапају са њиховим циљевима. Додатно прикупљање информација је неопходно када се ради о појединцима-донаторима. Пре свега потребно је сазнати којој врсти помоћи и којој циљној групи су конкретне особе нарочито склоне да пруже помоћ (гладни, болесни, жртве елементарних непогода, студенти, старије особе итд). Потом, која је њихова животна доб, и колики је степен њихове филантропије. Међутим, најтеже је прикупити софистициране информације о новим потенцијалним донаторима. Све наведено помаже да се уобличи адекватна понуда НПО. Заказивање првог састанка са потенцијалним донатором/финансијером, често захтева посебан креативан напор. Наиме, доћи до кључних особа-доносилаца одлука, како би им се представила идеја или пројекат, није нимало лако. У таквим ситуацијама, креативни специјалисти за продају који су дошли из профитног сектора, могу наћи адекватан начин. Креативни продавци знају да је њихов глас преко телефона све што могу поделити са потенцијалним донаторима. Али, треба доћи до кључних особа, прескочивши „препреке“ у лику шефова кабинета и секретарица. Различите су технике и идеје, које „одједном сину“, како би се постигао циљ и кључна особа прихватила разговор. Када се то деси, представник НПО-специјалиста за продају, треба да зна следеће: не дужити, бити куртоазан, али упоран, јасан и убедљив. Његов глас мора имати ноту ентузијазма, професионализма и кредибилитета (Futrell, 1988, стр. 73). Презентација понуде НПО, најкритичнији је део процеса креативне продаје. Претпоставка успешности презентације умногоме зависи од претходно осмишљене стратегије. Изводљива стратегија као начин остварења циља и правца деловања, мора, између осталог, укључивати пажљиво разматрање биографије и профила особа - доносилаца одлука или утицајних појединаца, којима ће бити изложена идеја или пројекат за који се тражи њихова помоћ. Софистициране информације, добијене најчешће преко друштвених или личних



контаката, помоћи ће маркетарима-продавцима из НПО да процене ниво алтруизма саговорника-доносиоца одлука из профитног сектора. Када је у питању презентација понуде профитних организација, искуство проистекло из праксе показује да се, условно речено, не „продају“ сами производи, него користи и задовољства које ће имати купци њиховим коришћењем. Управо то помаже специјалистима за продају идеја или програма НПО, да у поступку убеђивања потенцијалних донатора или финансијера, осмисле упоришне тачке своје презентације. Психографски профил њихових саговорника ће, умногоме, утицати на методе за њихово убеђивање. У основи тих метода мора стајати солидарност, забринутост, опште добро ,човекољубље, племенитост -једном речју највеће људске вредности. На неки начин то је продаја са додатном вредности. Међутим, понекад је акценат у понуди на обостраној користи. Маркетари - продавци морају свакако и сами бити у потпуности следбеници тих вредности. Они би морали знати и прихватити старо морално начело да човек вреди онолико колико помаже другима. Сама интонација продавца, односно тип гласа, зависиће од величине проблема за који се тражи помоћ, као и од хитности његовог решавања. Дакле, драматични апели, утемељене молбе, обострано интересантни предлози - све су то технике којима се служе продавци. Они ће, сходно конкретној ситуацији, користити одговарајућу комбинацију логике и емоција. Убедљивост презентације програма за помоћ ће се, засигурно, знатно увећавати ако се саговорнику у писаној форми представе трошкови датог програма, односно цене појединих његових компоненти. Исто тако, нужно је јасно истаћи циљ програма и улогу датог донатора у његовом спровођењу и укратко назначити на који начин НПО планира да га спроведе. При том је обавезно истаћи и временски оквир за реализовање циља. Кредибилитет НПО и њеног представника – продавца у очима саговорника из донаторске организације ће, наравно, бити знатно увећан, када им се вербално, у писменој форми, или комбиновано, представе прорачуни датог предлога. Исто тако, кредибилитет НПО знатно повећавају резултати досадашњих, успешно реализованих програма од општег интереса. 2. Продајне способности и вештине потребне невладиним непрофитним организацијама

Поред континуираних проблема и тешкоћа, везаних за обезбеђивања средстава за реализовање програма, пројеката или идеја невладине непрофитне организације, често кубуре са адекватним кадровима, пре свега стално запосленима, менаџерима, па и волонтерима. Наведени кључни проблеми су најдиректније повезани - прави кадрови ће и успети да обезбеде потребна средства. Према Andersonu и Kotleru (2008) непрофитне невладине организације треба да привлаче успешне маркетаре-продавце из приватног сектора, те да не робују стереотипу да им не требају професионалци, већ особе које ће радити за неку малу надокнаду (стр. 128). Успешни професионални продавци или менаџери



продаје са робног тржишта, уз коректну надокнаду која се може везати за степен реализовања плана обезбеђивања средстава, могли би у условима када нема тако немилосрдне тржишне утакмице-постићи и веће успехе него на својим ранијим пословима. Полазећи од наведеног, поставља се питање које су особине, вештине и знања продаваца потребне НПО. Несумњиво је да особе које имају задатак да обезбеде средства треба да имају изражену емпатију и покретачки его. Способност емпатије омогућава изнијансирано комуницирање са донаторима, јер омогућава продавцу да у доброј мери процени шта његов саговорник мисли и осећа, иако то није вербално изражено. Друга важна одлика успешности у продаји јесте она унутрашња снага и воља (покретачки его) да се успе у продаји идеја донаторима. Брајан Трејси, светски познати теоретичар из домена продаје, зато истиче: “Способност да другима „продате“ своје идеје, одредиће успех у вашем животу и каријери, колико и било који други фактор“ (Trejsi, 2003, стр. 15). Успешни продавци се препознају по томе што зраче самоувереношћу, као и усмереношћу за решавање проблема уместо очекивања да их неко други реши. Они поседују радозналост неопходну за прикупљање информација. Поседују изражену физичку и менталну енергију,а веома им је важно да постижу успехе и буду прихваћени од других. Међутим, способност креирања идеја је, несумњиво, битна претпоставка за успешност у продаји. Дакле, имати идеје за реализовање циљева , предвиђање и решавање проблематичних ситуација,моћно је оружје продаваца. Такви продавци се могу „ставити“ у улоге донатора и њихових очекивања, односно успоставити делотворну интеракцију са њима. Моћно оружје успешних продаваца јесте њихов говор, односно начин на који се изражавају и употребљавају глас. При том је пожељно да глас буде пријатан, природан, изражајан и јасан. Упечатљив глас указује на особу која је јака, успешна и пуна ентузијазма. Готово све фазе процеса личне продаје, а посебно закључење продаје су повезане са преговарањем. При том је добијање поруџбине, односно неопходних средстава од донатора и финансијера, директна последица успешног преговарања. Дакле, представник НПО - професионалац у продаји, мора имати све важне одлике успешног преговарача. Пре свега, подразумева се способност вербалног изражавања мисли високог нивоа. Према неким ауторима (Futrell, 1988), идеални преговарачи разумеју саговорника, добро су информисани и настоје да се обе стране након успешног закључења преговарања осете као победници (стр. 74). Такође, добри преговарачи поседују драгоцену вештину слушања. Пажљиво слушајући саговорника, продавац пројеката НПО га пушта да осети да је уважен, да разуме његове проблеме и ставове. Он непогрешиво преноси дату поруку кроз невербалну комуникацију. На тај начин, он охрабрује саговорника да потпуно изрази себе, без прекидања, критике и саветовања шта треба да ради. Дакле, успешни продавци су, свакако и успешни преговарачи. Ако нека НПО успе да ангажује такве особе, оне ће засигурно знати да успех у новом



послу веома зависи од уважавања других. Саговорници – представници донатора и финансијера се након преговарања морају осећати важним, односно цењеним и поштованим. Успешно преговарање је тесно повезано са стрпљењем и флексибилношћу. Пожељан је ентузијазам представника НПО, али не и превише емоција. Важно је пренети на саговорника - представника донатора осећање задовољства да се учини нешто за опште добро, те да је он доминантно томе допринео. 3. Проблематика ангажовања маркетара - специјалиста за продају од стране НПО

Различити су проблеми који се јављају у невладиним непрофитним организацијама када се, генерално посматрано, ради о примени маркетинг концепта, па самим тим и о ангажовању професионалних маркетара-продаваца чији је задатак да обезбеђују средства – продајући њихове пројекте, идеје или програме. Први проблем је унутрашње природе. Пре свега, менаџмент НПО мора бити уверен у опипљиву корист од примене датог пословног концепта. При том је веома битно да главни менаџер „маркетиншки размишља“. То се манифестује у способностима такве особе да: анимира волонтере на указивање помоћи, донаторе да дају средства, компаније да налазе интерес у партнерству са НПО, запослене да примају надокнаду која је испод просека и раде прековремено. Од свега наведеног, убедљиво је најтежи задатак обезбеђивање средстава. Зато је сасвим логично да је првом човеку НПО за то преко потребна помоћ професионалног продавца или менаџера продаје. Маркетиншки оријентисан менаџер засигурно зна да донаторима, финансијерима и потенцијалним партнерским компанијама треба „продати“ програме или пројекте. Зато је друго проблематично питање како заинтересовати успешног продавца или менаџера продаје и ангажовати га за професионални рад у НПО. Ако успе у томе и новоангажовани маркетар-продавац релативно брзо оствари резултате - прихватању и примени маркетинга су широм „отворена врата“ у НПО. Трећи, изразити проблем везан за ангажовање професионалних продаваца јесу ниска примања у НПО. Наиме, дате организације имају ограничен буџет и сматрају да себи не могу дозволити веће плате. Уз то, већа примања се често доживљавају као супротна самој мисији организације. Запослени у НПО, поготово они старији, сматрају да се треба несебично ангажовати како би се умањили ужасавајући друштвени проблеми, те да не очекују личну корист од тога. Четврти проблем који је, итекако присутан, јесте укорењено предубеђење донатора и финансијера да њихова средства морају, скоро у целости, бити утрошена на пружање помоћи, а не на плате запослених у НПО. Претходно наведена проблематика са којом се суочавају НПО, везана за адекватно плаћање професионалних маркетара-продаваца њихових програма,



намеће тражење прихватљивих решења за све учеснике у датим активностима. Једно од могућих решења јесте награђивање професионалних продаваца према њиховом учинку, и то на транспарентан начин. Пети проблем са којим се суочавају НПО јесте притисак јавности, поготово локалне, која, засигурно, веома негативно реагује на висока примања запослених у НПО. Нека спроведена истраживања (Anderson и Kotler, 2008) указују да велике НПО чине знатне напоре како би идентификовале успешне професионалне продавце или менаџере продаје, који можда, при крају каријере желе да раде на пословима и задацима који су мање стресни од оних на којима су до сада били ангажовани (стр. 378). Такве особе би биле драгоцене за НПО, јер послови продаје програма, пројеката или идеја осмишљених да се помогне оним друштвеним субјектима где је та помоћ неопходна, нису у толикој мери везани за економску принуду, рокове или конкуренцију, као они у профитном сектору. При том, такви појединци су вероватно спремни да раде и за мању надокнаду у односу на ону коју су раније остваривали. С друге стране, логика упућује на размишљање о проналажењу професионалних маркетара-продаваца, који имају наглашен осећај да треба помоћи угроженима. Дакле, НПО би требало да идентификују и ангажују филантропе, доброчинитеље и то са високим професионалним референцама стеченим у непрофитном сектору. Закључак

Улога непрофитних невладиних организација је све значајнија у савременом, глобалном свету. Видљиви резултати које постижу дате организације јасно указују да оне реализују активности од важног јавног интереса. Последње деценије су донеле снажну експанзију непрофитног сектора и све већу конкуренцију како унутар истородних невладиних непрофитних организација, тако и између њих и владиних непрофитних организација. Комплексност реализовања њихових циљева и мисија, додатно су увећале перманентне светске финансијске и економске кризе, јер је у таквим условима далеко теже анимирати донаторе и финансијере и доћи до потребних средстава. Сходно наведеним околностима, ефективност непрофитних невладиних организација се све више доводи у релацију са применом маркетинг концепта, чија је суштина у процени потреба да би се изашло у сусрет захтевима корисника њихових услуга. Наравно, неки маркетинг постулати су значајно прилагођени специфичностима непрофитних организација. На датој основи су извршена значајна истраживања и публикован је релативно велики број студија и књига са тематиком маркетинга непрофитних организација. Непрофитне организације примењују, још од раније, неке маркетиншке активности, као што су истраживања потреба корисника, промоција, односи са јавношћу итд. Међутим, отежани услови за њихово функционисање искристалисали су потребу за ангажовањем професионалних маркетара-специјалиста за продају. Претпоставка да су данашњим непрофитним организацијама драгоцена продајна знања, методе и технике, заснива се на



уверењу да професионални, креативни продавци постижу успехе у далеко тежој тржишној утакмици, каква је присутна у профитном сектору. Наведена хипотеза је, заиста, утемељена на огромном искуству и пракси из области продаје. То је искристалисало профиле успешних продаваца са наглашеним креативним потенцијалом, какви су управо потребни непрофитним организацијама. Ентузијазам, жеља да се помогне другима, наглашен осећај за опште друштвене интересе - покретачи су маркетара, продавачке су силе за рад у непрофитним невладиним организацијама. Успешни продавци поседују умеће преговарања. Они су социјализоване и причљиве особе које су спремне на нове изазове. Надасве, креативни продавци су спремни на договор, што значи да су великодушни, кооперативни и еластични. Поседују одговорност и морални интегритет, што значи да су одлично организовани, упорни и способни да планирају. Умеју да „пројектују себе у личност саговорника“, што им олакшава разумевање емоција те особе. Знају да стрпљиво слушају излагање саговорника и да уважавају њихове ставове. Дакле, професионални продавци са претходно назначеним знањима, вештинама и способностима су заиста неопходни савременим непрофитним невладиним организацијама. Међутим, иако је то често проблематично спровести, дате организације морају настојати, колико је то заиста могуће, да омогуће професионалним продавцима адекватну надокнаду за њихово ангажовање, настојећи да се она приближи надокнади коју су остваривали у профитним организацијама. Литература

Anderson, R.A., Kotler, Ph., (2008). Strategic Marketing for Nonprofit Organizations, Seventh Edition, New Jersey, USA: Pearson Prentice Hall. Futrell, Ch.M., (1988). Sales Management, USA: The Dryden Press. Гашовић, М., (2010). “Менаџмент продаје“, Суботица: Економски факултет. Гашовић, M., (2009). The theoretical Assumptions of Marketing Application in Non profit Organization, Montenegrin Journal of Economics, Vol.5, No9, July, Elit, Nikšić, Montenegro Manning, G.L., Reece,B.L., (2008). Suvremena prodaja, X izdanje, Zagreb: Mate. Павичић, Ј., (2003). Стратегија маркетинга непрофитних организација, Загреб: Масмедија. Trejsi, B., (2003). Veština prodaje, Beograd: Finesa. Resume

Modern, nonprofit and nongovernmental organizations, are realizing their programs with increasing difficulty, since it is hard for them to obtain necessary financial resources. Some of them are trying to solve a given problem by hiring experts from the profit sector. They expect that successful marketers-sales specialists will be more effective than current workers will, because they will apply known methods and techniques of offer presentations, negotiation skills, etc. However, the question is how to animate such individuals to come to work for the nonprofit and nongovernmental organizations and how much should be the compensation they will accept. Resistance is a characteristic of managers working for many years and finding it hard to accept



changes. One of the solutions that have already been applied in practice is rewarding according to the results achieved, i.e. by giving them certain percentage of the funds provided by donors and financiers

УДК 339.5.012.435 ; 339.543 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 219-234 Датум пријема рада: 20.02.2012.


Модел мерења ценовног ефекта нецаринских баријера и њихов утицај на трговинске токове

Measurement Model of Price Effect of Non-Customs Barri-ers and Their Effect on Trade Flows

Сафет Куртовић∗

Универзитет „Џемал Биједић”, Економски факултет, Мостар

Борис Сиљковић∗∗

Висока економска школа струковних студија Пећ, Лепосавић

Миленко Џелетовић∗∗∗

Универзитет „Educons”, Фабус, Сремска Каменица

Резиме: Основни циљ овог рада је да укаже на одређене аспекте примене нецаринских баријера упроцесу заштите домаће привреде. Посебно се у раду анализирају најчешће коришћене меренецаринских баријера, односно представљена је њихова генеза као и ефекат који имају на трговинскетокове. Поред тога, да би се оценио ефекат нецаринских баријера на трговинске токове примењен јемодел мерења ценовног ефекта нецаринских баријера компарирајући цену домаћих производа на мало ицену страних производа на велико на страном тржишту. У раду су представљене теоријске поставкематематичког модела мерења ценовног ефекта нецаринских баријера. На основу модела утврђено је даувођење нецаринских баријера код пољопривредних производа утиче на раст цене увозних производа, ашто доводи до конкурентнијег или повољнијег положаја домаћих производа. Модел такође наглашава даувођење нецаринских баријерa нема великог ефекта уколико је квалитет домаћих производа већи уодносу на стране производе.

Кључне речи: нецаринске баријере, трговина, заштита, царине, увоз, извоз, субвенције.

Abstrakt: The main objective of this paper is to point out certain aspects of the use of non-tariff barriers in the process of domestic economy protection. In particular, this paper analyzes the most commonly used measures of non-tariff barriers, actually, their genesis and the effect they have on trade flows have been presented. Thus, in order to assess the effect of non-tariff barriers on trade flows, the measurement model of price effect of non-tariff barriers have been applied by comparing the retail price of domestic products and the wholesale price of foreign products in foreign markets. The paper presents theoretical assumptions of the mathematical model of measuring price effect of non-tariff barriers. Based on the model, it has been established that the introduction of non-tariff barriers on agricultural products affects the growth of prices of imported products, which leads to a more competitive or favourable position of domestic products. The model also emphasizes that the introduction of non-tariff barriers has a little effect if the quality of domestic products is better than the foreign products quality.

Key words: non-tariff barriers, trade, protection, customs, import, export, subsidies



[email protected]

220 С а ф е т К у р т о в и ћ , Б о р и с С и љ к о в и ћ , М и л е н к о Џ е л е т о в и ћ


Увод

Протекционизам се односи на владину политику која укључује примену различи-тих трговинских мера које се односе на заштиту домаће индустрије од утицаја страних тржишних интереса. Протекционистичка политика се дели у три групе: царинске баријере, нецаринске баријере и владина помоћ или субвенције. Царин-ске баријере се односе на увођење високих царинских стопа на стране производе који се увозе у земљу. Повећање царинских стопа доприноси већим ценама увоз-них производа и чини домаће производе конкурентнијим. Овај облик заштите је дозвољен од стране Светске трговинске организације (World Trade Organization) и стоји на располагању земљама чланицама које могу њиховим коришћењем неу-трализовати штету насталу на основу нефер трговинске политике или мера одре-ђене земље. Deardoff и Stern (1998) су извршили класификацију нецаринских баријера у пет категорија (Beghin, 2006). Прва је најшира категорија и обухвата квантитати-вне нецаринске баријере (Nontariff Barriers) и слична ограничења. Овде укључу-јемо увозне квоте и њихове административне методе (дозволе, аукције и др.); извозна ограничења и забране; добровољна извозна ограничења, ограниченост увоза на основу управљања извозницима; дозволе и забране; домаћи садржај и промовисање коришћења локалних компоненти у финалном производу; дискри-минаторски преференцијални трговински споразуми и правила земље порекла; и компензација или бартер послови. Друга категорија се односи на таксе или порезе који утичу на увоз. Ова категорија обухвата променљиве које утичу на цену која достиже гранични или таргетирани ниво; уплата захтеваног депозита унапред на увоз, антидампинг и компензациона царина која се уводи на већ извезене производе „испод цене кош-тања”, или субвенционисани извоз кога осигуравају стране владе; прилагођавање граничном порезу, као што је порез на додатну вредност, који се намеће асимет-рично на увезене конкурентске производе. Трећа категорија је екстензивна. Она обухвата различите облике владиних политика, укључујући широк сет макроекономских политика. Ова категорија обухвата директну владину партиципацију и рестриктивну праксу у трговини, као што је државна трговина и државно регулисани монопол и монопсон, влади-на политика набавке која преферира домаће производе, и индустријска политика која фаворизује домаће фирме, што се доводи у везу са субвенцијама. Поред тога, ова категорија се односи на макроекономску политику девизних курсева; поли-тику конкурентности, политику страних директних инвестиција; националну пореску и политику социјалне сигурности; и имиграциону политику. Поред тога, имамо техничке баријере које се односе на здравље, санитарне и фитосанитарне мере, заштиту животиња, регулацију окружења, квалитативне стандарде, безбед-ност и индустријске стандарде, регулативу паковања и етикетирања, медијско оглашавање итд. Нецаринске баријере се односе, како само име каже, на нецаринске мере које уводи влада да заштити домаћу индустрију од стране конкуренције. Неца-ринске баријере се могу поделити у пет група: а) квантитативна ограничења (нпр.

Модел мерења ценовног ефекта нецаринских баријера и њихов утицај на трговинске токове 221


увођење квота или нужних дозвола), б) нецаринска надокнада (нпр. варијабилни порез и депозит), ц) владина партиципација у трговини (нпр. државна субвенција/ помоћ и политика владине набавке), д) царинска процедура (нпр. царинска про-цедура и класификација), и е) техничке трговинске баријере (нпр. сигур-ност/индустријски стандарди и паковање/етикетирање итд.) (Amabelle и Milla, 2010). С обзиром да је проблематика нецаринских баријера веома важна, мерење њихових квантитативних ефеката представља значајан концептуални и практич-ни проблем. Из теоријског угла посматрано, опште прихватљиви прилази укљу-чују обрачунавање ценовног јаза или разлике. Основна идеја која стоји иза ове методологије је процена баријера дуж националних граница које треба узети у обзир као баријере трговине. Другим речима, неизбежни трошкови укључени у превоз производа између земаља се обрачунавају ако постоји ценовни јаз између постојећих еквивалентних производа у две земље. Стога закључујемо да ће тржиште са вишом ценом бити заштићено. Ценовни јаз се може користити као директна мера продужетка заштите резултирајући царинском еквиваленцијом која представља укупни ефекат свих трговинских баријера. Једноставно, овај приступ захтева доступност детаљних података о цени посматраних производа. Нужно је упоређивати податке за земље, односно производи морају бити сличног квалитета. Одређени број земаља у развоју је забринут због лоше припремљености да одговори на раст комплексности у погледу стандарда и регулације. Мере регула-ције играју важну улогу да олакшају трговину на основу осигурања квалитета, безбедности и техничке способности. Међутим, овде често постоји ризик да так-во регулисање може да буде у спрези са посебним интересима, нарочито када регулациони процес није транспарентан. С обзиром да су индустријске земље лидери по питању стандарда, оне настоје да остваре своје циљеве и стога потен-цирају увођење нових протекционистичких мера. 1. Преглед литературе

Модел мерења ценовног утицаја нецаринских баријера применили су Кембел и Госет (Campbell и Gossette, 1994) на великом броју сектора, нарочито у пољопри-вреди и исхрани. У свом истраживању вршили су значајно прилагођавање произ-вода или јачање хомогености. Поред њих, САД Комисија за међународну трго-вину је користила наведени метод у циљу мерења ценовног јаза САД царинских еквивалената по секторима и прилагођавала разлике у квалитету (USITC 2009). Калвин и Крисоф (Calvin и Krissoff, 1988) су утврдили царинску стопу еквивалентну техничким регулационим мерама у сектору производње јабука. У том циљу упоређивали су ЦИФ цене САД јабука у страној земљи са ценом на велико на страном тржишту. Они су претпоставили да ценовни јаз или разлика у цени обухвата царину и еквивалент царинске стопе техничких баријера. Корис-тили су месечне податке и фокусирали се колико је то било могуће на цену слич-них јабука (нпр. иста врста, величина и квалитет) током истог периода и на истом месту у тржишном ланцу. Укључили су транспортне трошкове који кореспонди-



рају са трошковима допремања САД јабука на различитим тржиштима на велико. Једина разлика у цени између јабука из САД-а извезених у страној земљи и цене сличних јабука на велико на иностраном тржишту била је добро позната, те је стога месечна цена била израчуната. Овај приступ је такође користила Европска комисија 2001. године када је упоређивала месечне ЦИФ цене свињетине САД, живинског меса и јабука у ЕУ са ценом на велико на ЕУ тржишту. Разлика између цене САД производа и цене на велико компаративног производа је израчуната као цена у процентима. У оквиру истог пројекта спроведен је сличан поступак који је примењен за мерење САД нецаринских баријера код парадајза и јабука. 2. Методологија

У раду је представљен теоријски модел на чијим постулатима настојимо да изме-римо величину утицаја ценовног ефекта нецаринских баријера на одређене пољопривредне производе. Модел је на основу полазних претпоставки потврдио да нецаринске баријере доводе до разлике између домаћих цена на мало и стра-них цена на велико. Наша анализа је заснована на подацима Светске трговинске организације, САД Међународне трговинске комисије и EIU CityData (World Trade Organiza-tion, US International Trade Commission – USITC i EIU CityData). 2.1. Метод мерења ценовног ефекта нецаринских баријера

Метод мерења ценовног ефекта се ослања на идеју да нецаринске баријере могу бити оцењене на основу њиховог утицаја на домаћу цену у компарацији са рефе-рентном страном ценом. Кључна корист овог метода је да осигурава царински еквивалент. Наиме, метод је концептуално орјентисан у правцу мерења утицаја нецаринских мера на трговину. Међутим, процена ценовног ефекта може се користити делимично или чак као општи еквилибријум модел који се фокусира више на ефекат благостања нецаринских баријера. Царински еквивалент је процењен обрачунавајући разлику у цени између увезене робе и одговарајућег или компаративног производа на домаћем тржишту. Мерење је коректно уколико упоређује цену која преовладава без нецаринских баријера са ценом која је на домаћем терену оптерећена нецаринским баријерама и где је плаћена цена добављачу остала непромењена (Deardorff и Stern, 1998). Међутим, уколико је утврђена разлика у цени скоро занемарљива, онда се мере-ње фокусира уместо на поређење домаће и стране цене на присуство нецарин-ских баријера. Прилагођавање може бити учињено враћањем на стање цене без присуства нецаринских баријера, користећи трговинску квоту, еластичност понуде и потражње домаћих и увезених производа. Домаћа цена увозног производа требало би да се пореди са фактурисаном ценом, тј. са ценом осигурања и возарином (cost, insurance, freight – CIF) коју плаћа домаћи увозник страном извознику, укључујући транспортне трошкове, али и ексклузивну царину. Ако цена није доступна, онда је могуће користити



алтернативно мерење као што је увозна цена добијена од различитих увозника. Царински еквивалент регулације може бити мерен као остатак када је разлика у цени коригована за царину, руковање и транспортне трошкове, и за разлику у квалитету производа (Beghin и Bureau, 2001). Метод ценовне процене има неколико ограничења. Прво, омогућава кван-тификацију ефеката сета нецаринских баријера присутних на тржишту, али се ретко може прецизно идентификовати о којим се нацаринским баријерама ради. Друго, формуле за мерење нецаринских баријера мере наведене баријере на имплицитан начин, односно као проценат цене између увозне и домаће цене, и валидне су само у случају претпоставке увезених производа који се перфектно супституишу. Нецаринске баријере које повећавају домаћу цену увозног производа за 10% повећавају цену на домаћем тржишту за незнатно, на малом делу тржишта, и увезена роба је незнатно супституисана домаћим производима. У ствари, компа-рација између домаћих производа и међународне цене се базира на утврђивању разлике широм земље у еластичности понуде и тражње. Цена, такође, може бити под утицајем разлике у способности домаћих и страних фирми у односу на одго-варајући доходак или приход на основу нецаринских баријера. Ако су извозне фирме у стању да врше дискриминацију цене, метод ценовног ефекта ће се тако-ђе одразити на приход у односу на нецаринске баријере. Главно ограничење ове методе лежи у његовој практичности. У анализи економије обима расположиви подаци обухватају разлику у квалитету увезених производа. Чак и када цене могу бити посматране на граници земље увоза, укључујући међународне транспортне трошкове, различит обрачуна цене неће се у потпуности одразити на транспортне трошкове кретања производа од границе до тржишта продаје на велико. Трговани производи су различити од домаћих по основу више аспеката. Ако су домаћи производи вишег квалитета него увезени, такве мере заштите сматрамо непотре-бним. У принципу, услед лимитираности података, анализа може бити спроведе-на успешно само на неколико студија случаја, фокусирајући се на одређене прои-зводе који су релативно стандардизовани. За анализу економије обима наведени метод није баш најодговарајући. 2.2. Модел

Према Деардофу и Стерну, израчунавање утицаја нецаринских баријера на цену било којега производа x је тешко када имамо на располагању само домаћу и стра-ну малопродајну цену увезеног производа x. Претпоставимо да је (Dean, Feinberg, Signoret, Ferrantino, и Ludema, 2006):

▪ А1. x је хомоген производ; ▪ А2. x је произведен у условима савршене конкуренције; ▪ А3. само матична земља уводи квоту на увоз производа x; ▪ А4. не постоји пореска разлика између домаће и страна земље осим

царине.



Специфична нецаринска рента (q) представља малопродајну разлику у цени између земље порекла i и стране земље , (P P )*

Rm Rmi i

i∗ − прилагођена за раз-лику у локалној дистрибутивној маржи (µ) затим свим транспортним трошкови-ма (d) и специфичној царини (t):

q ,(P P ) ( ) (d d ) (t t )* * * *Rm Rm m m m m m m

i i i i ii i i i− − µ −µ − − − − (1)

где горњи индекс µ означава увезени производ. (Трансформисање неца-ринске ренте или прихода у ад валорем царински еквивалент захтева поделу q на основу ЦИФ цене увезеног производа x у земљу i). У случају EIU CityData (Economics Intelligence Unit – EIU CityData) немамо доступне податке о малопродајним ценама истих увезених производа који се продају у различитим градовима (видети додатак А I) (http://www.eiu.com). Овде се ради о различитим производима (нпр. одећа, ципеле) који су произведени у условима монополске конкуренције. Стога, А1. и А2. као претпоставке нису одрживе. Подаци о ценама се разликују између „трговачких центара” и „филијала трговачких центара” (где потоњи настоје да имају хомогене цене), али настоји се да се укључи само цена производа међународно компаративног квалитета. Међу-тим, ове малопродајне цене су просечне (http://eiu.enumerate.com). Према томе, наши подаци о цени ће вероватно бити просек домаћих и уве-зених различитих к производа који се већ продају у одређеном месту. Ако се варијанте производа разликују на основу квалитета, стила и порекла, једначина (1) захтеваће даље прилагођавање за разлику у корпи к производа потрошених у сваком месту. У већем броју земаља постоје вишеструке врсте нецаринских бари-јера на одређене производе, те ћемо стога нарушити претпоставку А3. У нашем случају такође ће бити пореза или других законских разлика између земаља ути-чући да А4 претпоставка није одржива. Свака од ових наручених претпоставки захтева додатно прилагођавање према једначини (1), да би се изоловала рента или порез на основу нецаринских баријера. Осврћући се на комплексност, претпоставимо да су EIU CityData или подаци о цени производа x у месту i пример просека свих различитих производа x пронађених у трговини на мало у месту i. Претпоставимо да ће број различитих потрошачких места и производних места j бити nij. Просечна цена различитих места ј (потрошени производи x месту i) ће бити (Dean, et al. 2006):

ijn

ij j(k) ij(k) ij ijk 1ij

1P (P t q )n =

= + µ + +

∑

(2)

где j(k)P означава „еx фабричке” цене варијанти к потрошених у граду ј, означава малопродајну маржу у граду i за варијанте k потрошене у граду ј, и dij, iij, i qij су транспортни трошкови, специфична царина и нецаринске баријере на увоз од ј.



Претпоставимо да Ni представља укупан број варијанти потрошених у гра-ду i, док М представља укупан број градова. Затим EIU цена производа x у граду i може бити написана као пондерисани просек просечне цене сваког града ј:

MR

i ijj i ij

P P=

= θ∑ (3)

где ij ij i(n / N )θ = представља удео укупних варијанти потрошених у граду

i на основу сваког почетног ј. Супституцијом једначине 2. у једначину прихода или ренте 3. добићемо:

nijMRi j(k) ij(k) ij tj ij

j i k 1i

1P (P d t q )N = =

= + µ + + +∑∑ (4)

Ако сва места троше или користе исте врсте производа, онда ћемо имати да је ij ij in n , N N.= = На основу ове претпоставке, једначина 4. може бити напи-сана као (Dean, et al. 2006):

MRi j ij ij ij

j iP P (d t q )

=

= + µ + θ + +∑ (5)

где tj ijn nM M

j(k) ij(k ), jj i k 1 j 1 k ii i

1 1P P n / NN N j, µ i θ

= = = =

= + = µ =∑∑ ∑∑

jедначина 5. представља однос између малопродајне цене у месту i и неца-ринске премијске цене зарађене између града i и сваког другог места. 3. Најчешћи коришћени облици нецаринских баријера

3.1. Санитарне и фитосанитарне мере

Санитарне и фитосанитарне мере се односе на асиметричне информације између произвођача и потрошача производа које омогућавају да купци знају шта купују и да су производи безбедни у погледу здравља и окружења. Већина санитарних и фитосанитарних политика утиче на промену маргиналних трошкова производње, пошто се додатни трошкови јављају с постављањем додатних услова. Поред тога, наведене мере такође повећавају и унапређују тражњу на основу обезбеђивања информација потрошачима. Комитет за санитарне и фитосанитарне (The Agreement on Sanitary and Phy-tosanitary – SPS) мере бави се разматрањем широког обима специфичних трго-винских проблема укључујући мере трговине које се односе на болести као што су птичији грип, кравље лудило, вештачке боје којима се означавају етикете на производима, максимални ниво присуства дозвољених пестицида у различитим производима и ограничења која се односе на заштиту здравља услед фабричких загађења. Године 2010. на дневном реду било је 19 нових специфичних проблема,

226 С а ф е т К у р т о в и ћ , Б о р


док је претходних 20 пробсамо су три била успешноприсутно између 1995. и крport, 2011).

Слика 1. СПС трговач

И 3.2. Техничке баријере

Техничке баријере регулишстике производа. Као у слудобровољној стандардизацзација процеса и производпозитивно на тражњу крозљача и потрошача. Безбеодносу на санитарне и фитплицитне забране увоза изMarette, 2009). Комитет за техничкеанализирао је широк спекту погледу њиховог негативразумом. Путем састанака винске проблеме формалноконтексту. Између 1995. и проблем у оквиру ТБТ спопет година (видети слику 2дмет расправе на састанку длогом или нацртом мераозначавање порекла произпроизводе (WTO, Annual R

р и с С и љ к о в и ћ , М и л е н к о Џ е л е т о в и ћ

, стр. 219-234

блема из 2009. године било поново на дневном ро решена. Укупно 309 трговинских проблема бирајем 2010. године (видети слику 1.) (WТО, Annu

чки проблеми на основу предмета од 1995. до 2010. Извор: WTO, Anual Raport, 2011, стр. 38-40.

е трговине

шу и стандардизовано таргетирају техничке каракучају санитарних и фитосанитарних мера овде се рцији процеса и карактеристика производа. Стандда помера криву трошкова производње на горе и з смањење асиметричних информација између ддност производа је најважнија за све потрошатосанитарне мере, техничке баријере не укључују одређених земаља и региона (Van Tongeren, Beg

е баријере трговине (Technical Barriers to Trade – тар трговинских проблема током 2010. године, повног трговинског ефекта или инкозистентности сКомитет је омогућио члановима да имају увид уо и неформално, у билатералном или мултилатеракрајем 2010. године постојао је укупно 271 трговоразума, и њихов број се повећао значајно у прот2.). На пример, 47 специфичних проблема било јеу новембру 2010. године, укључујући 16 нових са које утичу на дуван, алкохол, хербалну медизвода, литијумске батерије и органске пољопривRaport 2011).

еду, и ило је

ual Ra-

ктери-ради о дарди-утиче добав-аче. У у екс-

ghin, и

TBT) осебно а спо-у трго-алном ински теклих е пре-а пре-ицину, вредне

Модел мерења ценовног еф

Слика 2. Специфични трг

И 3.3. Субвенције и комп

Владе често користе субведа омогуће прилагођавањелатерални систем осигурациљају или погађају одређјемо две врсте субвенција: Забрањене субвенцијсадржаја. Извозне субвенцсубвенције локалног садржвода који су произведени изабрањене пошто WTO (Wда нанесу штету међународције које нису забрањене, нја и региона. Ове субвенцтрговинских партнера којиционисали увоз. Пољопривредне субвона општа правила субвеоблика: извозне субвенције Компензационе царипринципу, одговор на нефмере безбедности. У оквиризбегавају да крше потпизаштите домаће индустријвенције и елиминишу штемере се мање користе у пор

фекта нецаринских баријера и њихов утицај на трговинске т


говински проблеми који се односе на техничке баријетрговине

Извор: WTO, Anual Raport, 2011. стр. 38-40

ензационе царине

енције да стимулишу домаћу индустрију и потрое, да промовишу извоз и заштите запосленост. Мава правила за примену специфичних субвенцијађене компаније, секторе или регионе, те стога разприхватљиве и забрањене субвенције.

ије укључују извозне субвенције и субвенције локције имају за циљ унапређење извозних перформжаја потенцирају или стимулишу извоз домаћих пискључиво на домаћој основи. Обе врсте субвенц

World Trade Organization) сматра да оне имају фундној трговини. Прихватљиве субвенције су све сунпр. субвенционисање одређених предузећа, индуције могу бити предмет промена од стране WTOи могу да примене компензационе мере да би су

венције се односе на специјална правила, компененционисања. Пољопривредне субвенције имаје и домаћа подршка. ине су сличне антидампингу и оне представљер трговинску праксу, и стога немају исте циљевру међународних трговинских правила земље треисане уговоре на основу увозних субвенција, у е, и уводе компензационе царине да неутралишуету која је нанета домаћој индустрији. Компензацређењу са антидампингoм.

окове 227

, стр. 219-234

ере

ошњу, Мулти-а које злику-

калног манси; произ-ција су нкцију убвен-устри-O или убвен-

нзаци-у два

ају, у ве као еба да циљу у суб-ционе



Деветнаест земаља у развоју добиле су још на времену да у фазама посте-пено елиминишу одређене програме субвенција које и даље користе. Комитет је 2007. године омогућио да се продужи рок наведеним земљама да могу да користе наведене мере до краја 2013. године, са крајњим роком за укидањем мера две године, односно са 31.12.2015. године. У оквиру споразума о субвенцијама и мерама налазе се одређене земље у развоју којима је продужен рок за елимини-сање извозних субвенција све док спадају у ред земаља са ниским дохотком. Да би се одређена земља квалификовала да може задржати и даље наведене мере мора имати пер капита бруто домаћи производ мањи од 1 000 долара, према Светској банци. То су земље које не прелазе праг бруто домаћег производа пер капита од 1 000 долара у константним доларима из 1990. године за три узастопне године. Листа земаља које су испод прага у 2010. години су Боливија, Камерун, Конго, Египат, Гана, Гвајана, Хондурас, Индија, Кенија, Никарагва, Пакистан, Филипини, Сенегал, Шри Ланка и Зимбабве. Мање развијене земље су изузете од забране коришћења извозних баријера. Споразум захтева од земаља чланица да обавештавају о својим специфичним субвенцијама које уводе сваке године. Године 2010. шест земаља Светске трговинске организације обавестило је да је увело 24 нове провизије, укључујући 10 које се односе на САД и 8 ЕУ. Крајем јуна 2010. године је обзнањено да је уведено 66 компензационих мера које су на снази, од којих је 43 уведено у САД, девет у Канади и осам у ЕУ (WTO Annual Raport, 2011). 3.4. Заштитне мере

Заштитне мере нуде могућност реаговања на еx пост проблеме узроковане непланираним повећањем увоза. Такве мере укључују повећање царина или квантитативних ограничења. Изузевши могућност да примене било коју заштит-ну меру, владе невољно либерализују увоз у сектору где је домаћа привреда уте-мељена или зачета. ГАТТ (GATT) или ВТО (WTO) споразуми обезбеђују правила за кориснике заштитних мера, успостављање поновне мултилатералне контроле на заштитним мерама, укључујући обавезно обавештавање свих чланица СТО. Примена заштитних мера је такође предмет елиминисања пређашњих мера из зоне сивила које се односе на индустријску концентрацију и забрану њиховог будућег коришћења. Да би се добило право да се примене заштитне мере земља треба да детерминише да повећање количине узрокује увоз или наноси озбиљну штету домаћим индустријским произвођачима. Повећање увоза може настати као резултат непланираног развоја. Заштита треба да се односи на увоз производа независно од извора, а све у циљу спречавања озбиљне штете и могућности прилагођавања. Одређена огра-ничења се односе на примену квота добављачима. Стандардна ограничења трају четири године (шест година за земље у развоју) и могу се максимално продужити на осам година. Ако се заштитне мере примењују више од једне године, онда морају бити прогресивно либерализоване и треба проценити могућност њиховог повлачења.



Специфичне заштитне клаузуле за пољопривреду дозвољавају, у принци-пу, хитну акцију. Владе могу увести додатне царине или мере на обим увоза про-извода који превазилази одређену границу, или цена увоза производа пада испод иницијалне цене. Пољопривредна заштита не захтева да угрожена страна покаже да увоз проузрокује штету. Поред наведеног, постоји могућност увођења ограничења заштите платног биланса, како у развијеним, тако и у неразвијеним земљама. Ова ограничења се могу користити само као реакција на неизбежно угрожавање унутрашње фискал-не позиције земље, а не као реакција на проблеме одређених сектора. Додатна увозна ограничења могу се увести ако постоји иманентна опасност или озбиљно смањење у девизним резервама и стабилности цена, што доводи до оправдане примене квантитативних мера. Земље у развоју могу применити осигурање или заштиту „младе индустрије”. Владе такође имају могућност поновног договарања царина, али се ово сматра да није подесан одговор на проблеме кризе (Sterbova, 2009). Током 2010. године било је двадесетак извештаја о новим истрагама и три извештаја су се односила на усвојене мере у односу на 2009. годину када је било покренуто 25 мера, 10 их је усвојено.

Табела 1. Укупан збир утврђених заштитних мера у години (за све чланице) од 1995. до 2010. године

Година Започето Крајње мере 1995. 2 0 1996. 5 1 1997. 3 3 1998. 10 5 1999. 15 5 2000. 25 7 2001. 12 9 2002. 34 14 2003. 15 15 2004. 14 6 2005. 7 6 2006. 13 7 2007. 8 5 2008. 10 6 2009. 25 10 2010. 20 3 Укупно 218 102

Извор: WTO, Anual Raport, 2011, стр. 38-40. 3.5. Антидапминг мере

Владе располажу мерама за ефикасан одговор за нефер праксу која се зове дам-пинг. Антидампинг има за циљ да заштити домаћу индустрију од штете коју про-узрокује увозна цена која је испод цене коштања производа на тржишту извозни-

230 С а ф е т К у р т о в и ћ , Б о р


ка или испод цене трошкоцаринске таксе, су планирађу антидампинг и заштитнцарине се односе на увоз кна одређене произвођаче. Зводе исте класификације Употреба антидампинг не као одговор на нефер пракдискриминаторној основи, них земаља, већ на увоз одње мора детерминисати дакује штету домаћој привдефинисана. Антидампингдампинг елиминисан и да н У последње време анћих фирми које желе да отакође објашњава зашто скоје се ређе користе (Sterbo У 2010. години 25 зетога броја Индија је увела не постојала је 1379 антидау ЕУ, 121 у Турској и 119 у Мере антидампинг производе и папир. Произвна 30%, док су производи ои метала остварили су смантидампинг мере, док у слри попут пластике и механ

Слика 3. Уво

р и с С и љ к о в и ћ , М и л е н к о Џ е л е т о в и ћ

, стр. 219-234

ова производње. Антидампинг мере, углавном у ане да елиминишу предност нефер цене. Разлика их мера се крије у циљу њихове акције. Анатидамкоји се сматра дампингом, што значи да се односиЗаштитне мере повећавају царинске таксе за све пчији увоз проузрокује штету домаћој индустзахтева надокнаду или компензацију. Ради се о

ксу. Супротно заштитним мерама које се примењуантидампинг мора циљати не само на увоз из одд појединих фирми. У случају антидампинг, испиа ли се ради о дампинг увозу и да ли тај дампинг вреди. Процедура детерминисања дампинга је г царине могу се задржати све док се не утврдине постоји могућност настанка штете. нтидампинг је постао омиљено средство заштите остваре корист заштите од страних конкуренатасе антидампинг преферира у односу на мере зашova, 2009). емаља чланица увело је 181 нову антидампинг мер34, ЕУ 21, Аргентина 19 и САД 16. Крајем 2010. ампинг мера; у САД је задржано 257, у Индији 20у Кини (WTO, Anual Raport, 2011). су се у 2010. години највише односиле на хемводи од хемије имали су раст антидампинг мера од папира од 7-20%. Следом тога, производи од кмањење. У случају производа од камена уклоњелучају метала имамо пад са 28% на 17%. Остали сизације имали су значајно смањење (видети слику

ођење антидампинг, покривеност производа

облик изме-мпинг и само произ-трији. мери ују на дређе-итива-узро-јасно

и да је

дома-а. Ово штите

ру. Од годи-5, 149

мијске са 12

камена ене су секто-у 3.).

Модел мерења ценовног еф

Закључак

Нецаринске баријере зашткао мере заштите домаће инецаринских мера заштитеоне брзо растуће. То значважан механизам заштите привреди настављају. Сасвкапиталне токове и да њихтом циљу, Светска трговиннецаринским баријерама отранспарентнијим. У том циљу примењринских баријера на домаћкомпаративних производа извођење царинског/поресцаринског/пореског еквивакацију ресурса на одређенора. Мерење је коректно укоских баријера са ценом којјерама и где је плаћена ценразлика у цени је скоро запоређење домаће и страневање може бити направљенбаријера, користећи трговии увезених производа. Метод ценовне процквантификацију ефеката серетко може прецизно иденДруго, формуле за мерењ

фекта нецаринских баријера и њихов утицај на трговинске т


Извор: Report on G20, стр. 14-15.

тите у последњих неколико година су све присуиндустрије од стране конкуренције. Очито је да е у двострукој мери више користе развијене земчи да ће нецаринске мере заштите бити и даље домаће привреде како се рецесиона кретања у свевим је јасно да наведене мере успоравају трговинхово даље јачање неће допринети њиховом убрзавнска организација настоји да кроз одређене уговограничи њихову употребу или да учини овај п

њује се мерење утицаја методе ценовне процене ће цене производа у поређењу са референтном цу иностранству. Циљ ове методе је утврђивањског еквивалента нецаринских баријера и упоалента у мерењу утицаја нецаринских баријера ном тржишту који су под утицајем нецаринских болико се упоређује цена која преовладава без нецја је на домаћем терену оптерећена нецаринским на добављачу остала непромењена. Међутим, утванемарљива и тренутно мерење се фокусира умес цене на присуство нецаринских баријера. Прилано враћањем на стање цене без присуства нецариинску квоту и еластичност понуде и потражње дом

цене има неколико ограничења. Прво, метод омогета нецаринских баријера присутних на тржиштунтификовати о којим се нацаринским баријерама ње нецаринских баријера мере наведене барије

окове 231

, стр. 219-234

утније обим

мље и веома етској нске и вају. У воре о процес

неца-ценом ње или отреба а ало-арије-царин-бари-

врђена сто на агођа-инских маћих

гућава у, али ради.

ере на



имплицитан начин, односно као проценат цене између увозне и домаће цене, и валидне су само у случају претпоставке увезених производа који се перфектно супституишу. Поред примене методе ценовне процене користе се и остале методе у циљу утврђивања утицаја нецаринских баријера. У те методе убрајамо: метод заснован на залихама, метод заснован на анкетирању, гравитациони метод, метод ризика заснован на кост-бенефит мерењу, квантификовани секторски и мултисекторски модел итд. Литература

Amabelle, S., и Milla, A. (2010). Protectionism amid the recent global financial turmoil. Economics Newsletter, Bangko Sentral ng Pilipinas, No. 10-04, 23-45. Beghin, J.C. (2006). Nontariff barriers, Center for Agricultural and Rural Development Iowa State University Ames, 06-WP 438, 3-6. Beghin, J.C., i Bureau, J.C. (2001). Quantification of sanitary, phytosanitary, and technical barriers to trade for trade policy analysis, Center for Agricultural and Rural Development Iowa State University, 01-WP 291, 7-19. Dean, M.J., Feinberg, M.R., Signoret, E.J., Ferrantino, M., Ludema, R., et al. (2006). Stimating the price effects of non-tariff measures, 5-8. Reports on G20 (08. March 2010). Trade and investment measures. Преузето 10. октобра са http://www.worldbank.org, 14-15. Sterbova, L. (2009). Role of international trade rules in the current economic crisis, University of Economics, Prague, 3-5. USITC (2009). India: Effects of tariffs and nontariff measures on U.S. agricultural exports, United States International Trade Commission Investigation No. 332-504, Washington, DC 20436, 56-78. Van Tongeren, F., Beghin, Ј., i Marette, S. (2009). A Cost-benefit framework for the assessment of non-tariff measures in agro-good trade, OECD Food, Agriculture and Fisheries Working Papers, No. 21, OECD Publishing. doi: 10.1787/220613725148, 13-15. World Trade Organization Annual Report (2011). The WTO and preferential trade agreements: From co-existence to coherence, Geneva, 36-37. Resume

Non-tariff barriers in recent years have been increasingly common as a measure of the protection of domestic industry from foreign competition. It is obvious that the volume of non-customs measures is being used double folded by developed countries and fast-growing ones. This means that non-tariff protection measures will be an important mechanism of protection of the domestic economy as recession trends in the global economy continue. It is clear that these measures slow down trade and capital flows and their further strengthening will not contribute to their acceleration. In addition to this, the World Trade Organization seeks through specific agreements on non-tariff barriers to restrict their use or to make this process more transparent. For this purpose, measuring the impact of price assessment method of non-tariff barriers to domestic product prices is being applied in comparison with reference price of comparable goods and an appropriate or comparable product on the domestic mar-ket. The measuring is correct when comparing the price that is prevailing without non-tariff barriers with the price that is at home loaded with non-tariff barriers and where



the price is paid abroad. The aim of this method is the determination or implementation of the customs / tax equivalent of non-tariff barriers and the use of customs/tax equiva-lent in measuring the impact of non-tariff barriers on the resource allocation in a certain market affected by non-tariff barriers. However, the established price difference is al-most negligible and the current measurement instead on the comparison of domestic and foreign prices is focused on the presence of non-tariff barriers. Adjustment can be made by returning to the state of prices in the absence of non-tariff barriers by using a trade quota and elasticity of supply and demand of domestic and imported products. The method of price assessment has several limitations. Firstly, the method al-lows the quantification of the effects of a set of non-tariff barriers present in the mar-ket, but rarely can accurately identify what barriers is about. Secondly, formulas for measuring non-tariff barriers, measure the mentioned barriers in an implicit way, actu-ally as a percentage of the price between the imported and domestic price, and are only valid in the case of assumption of imported products that could be perfectly substituted. Besides applying the method of price assessments, other methods are also used in determining the impact of non-tariff barriers. These methods include a method based on the inventory, method based on surveys, gravity method, the risk method based on cost-benefit measurement, quantitative and multi-sectoral model, etc. Додатак I



УДК 339.92(4-672EU:497.11) ; 339.13(4-672EU)



Трговинска интеграција Србије у ЕУ

Serbian Trade Integration Within the EU Драгана Миленковић

∗

Економски факултет Косовска Митровица

Иван Миленковић∗∗

Економски факултети Косовска Митровица и Суботица

Резиме: Интегрисање Србије у светске трговинске токове представља један од приоритетнијих задатакањене развојне стратегије. Бивше југословенске републике биле су упућене на интензивну трговинскуразмену, што представља довољан аргумент за исправност захтева који Европска унија поставља предове земље – да интензивирају међусобну трговину, а тек потом размену са Европском унијом. Неповољна структура извоза Србије, висок спољнотрговински дефицит, слаба подударност са увозномтражњом Европске уније су последице, пре свега, ниске конкурентности извоза Србије. ПотписивањемПрелазног трговинског споразума Европска унија је показала Србији да је жели за свог трговинскогпартнера, што представља добар сигнал за даље интензивирање спољнотрговинске размене нашеземље. У првом делу рада се анализира обим и динамика актуелне спољнотрговинске размене Србије, са циљем компарације са 1990. годином, која на неки начин представља последњу „нормалну“ годину упривредном развоју Србије, као и са напреднијим земљама у транзицији које су данас чланице Европскеуније. У другом делу указује се на тенденције спољнотрговинске размене Србије са Европском унијом. Утрећем делу рада се указује на значај Прелазног трговинског споразума.

Кључне речи: Европска унија, спољна трговина, спољнотрговински дефицит, структура извоза, конкурентност привреде. Abstrakt: Serbian trade integration into the world market is one of the most important tasks of its development strategy. Ex Yugoslav republics were trading internationally and massively, which is confirmation for demand of the EU – to encourage South Eastern European economies to intensify mutual trade firstly; and then to intensify trade with the EU. Unfavourable Serbian export structure, high level of foreign trade deficit, weak identity with import demand of the EU, are mainly consequences of the low Serbian export competitiveness. Signing the Interim trade agreement with Serbia, the European Union expressed its willingness to trade with Serbia, which is good signal for further improvement of further intensification of Serbian foreign trade. In the first part of the paper, we analyze dynamic of the present Serbian foreign trade, in order to compare it with 1990, as the last „normal“ year of the Serbian economic development, as well as with other advanced transition economies, which are already members of the EU. In the second part of the paper, we analyze trends of the Serbian foreign trade with the European Union. In the third part, we discuss importance of the Interim trade agreement.

Key words: European Union, foreign trade, foreign trade deficit, export structure, competitiveness.


∗∗ [email protected]

236 Д р а г а н а М и л е н к о в и ћ , И в а н М и л е н к о в и ћ


Увод

Суседски односи између данас бивших социјалистичких земаља развијали су се у два смера. Један смер је водио ка конфронтацији испољеној у облику национализма, а други је водио ка сарадњи и регионалном интегрисању. Нажалост, идеја о европском заједништву се није довољно и на време прихватила и изучавала на нашем подручју, увученом у ратне сукобе у последњој декади XX века. После пада Берлинског зида веровало се да ће концепција европског регионализма успешно освојити и делове континента који су били с друге стране „гвоздене завесе“. До 1991. године тај процес се одвијао и у југоисточној Европи. Обновљена је Балканска сарадња, успостављена Радна заједница подунавских регија, Јадранска иницијатива. Тада настаје преокрет: етнички сукоби учинили су да европска будућност постане веома удаљени циљ за бивше републике СФРЈ, иако је од свих социјалистичких држава у Европи 1989. године европска перспектива била најближе СФРЈ. СФРЈ је била прва социјалистичка земља са којом је тадашња Европска економска заједница (ЕЕЗ) успоставила дипломатске односе 1967. године. Том приликом СФРЈ је отворила сталну мисију у Бриселу, док је ЕЕЗ мисију у Београду успоставила 1980. године. Споразумом о економској и трговинској либерализацији из 1980. године либерализован је извоз индустријских производа у Европску заједницу. Захваљујући овим олакшицама СФРЈ се нашла међу десет најважнијих партнера ЕЕЗ са којом се одвијало 44% спољне трговине СФРЈ. Овај споразум је био на снази до почетка деведесетих када је требало да буде замењен повољнијим уговором који је СФР Југославија тражила од ЕУ. Наиме, почетком 1990. године Скупштина СФРЈ је усвојила декларацију која је значила заокрет од политике несврстаних ка политици европских интеграција. Неколико месеци пре тога СФРЈ је тражила потписивање “Европског споразума“, што је ЕЗ одбила. Није изостао пакет помоћи који је ЕЗ понудила маја 1991. године, али који је подразумевао кооперативно понашање у условима већ нарушених суседских односа. Године 1991. уведене су санкције према Србији и Црној Гори, које су додатно пооштрене маја 1992. године. Отопљавање односа са ЕУ наступа средином деведесетих, а почетком 1997. године СРЈ опет добија преференцијале од ЕУ. Иако је априла 1997. године уведен преференцијални третман за југословенски извоз, он је суспендован због ратних сукоба на Косову и замењен новим санкцијама већ почетком 1998. године. Интензивирање сарадње са ЕУ се наставља октобра 2000. године, када Савет министара ЕУ укида дотадашње санкције према СРЈ. У новембру исте године земља је укључена у процес стабилизације и придруживања који представља покушај ЕУ да допринесе регионалном миру и регионалној стабилности. У оквиру процеса стабилизације и придруживања Европска унија је 2000. године одобрила земљама западног Балкана трговинске олакшице- преференцијални приступ тржишту у виду изузетних трговинских мера (exceptional trade measures). Овим аутономним трговинским мерама које је ЕУ одобрила СРЈ, односно СЦГ (и другим земљама региона), омогућено је да 95% нашег укупног извоза нађе пласман на тржиште ЕУ без плаћања царина и других ограничења. Укључивање ових земаља у интеграционе процесе представља покушај да се економским факторима да примат. Данас је у Европској унији чланство пре

Т р г о в и н с к а и н т е г р а ц и ј а С р б и ј е у Е У 237


правило него изузетак. Могућност добијања чланства у ЕУ представља прилику без преседана за ове земље, наду за утемељење стабилности и просперитета, као и окретање нове странице после тешких поглавља из прошлости. То ће захтевати од држава региона да испуне критеријуме које је одредила ЕУ, а не да траже да ти услови буду прилагођени њима. 1. Карактеристике спољнотрговинске размене Србије

Промене настале у обиму и динамици спољнотрговинске размене Србије у последњих петнаестак година су последица укупног дешавања у привреди и пада укупне производње у земљи. Распад СФРЈ, економске санкције, ратови у суседним републикама, бомбардовање NАТО-а и губитак суверенитета над територијом Косова и Метохије најважнији су фактори који су умањили динамику спољнотрговинске размене. Ако упоредимо 2008. са 1997. годином, која је била прва година у којој није било значајнијих административних сметњи за извоз српских производа након петогодишње изолације узроковане увођењем санкција према СР Југославији, може се видети да се обим спољнотрговинске размене увећао за преко три пута (331,06%). При томе, извоз је у периоду 1997-2008. године (који је због кризне 2009. године био бољи по српски извоз) порастао за преко четири пута (433,5%), док је раст увоза био нешто мањи (253,9%) (Табела 1).

Табела 1. Обим спољнотрговинске размене Србије 2000-2010. год.

У милионима долара Укупан робни извоз Укупан робни увоз Покривеност увоза

извозом 1990. 5.453 7.044 77,4% 1997. 2.531 4.503 56,2% 1998. 2.723 4.475 60,8% 1999. 1.369 2.881 47,5% 2000. 1.558 3.330 46,7% 2001. 1.721 4.261 40,4% 2002. 2.075 5.614 37,0% 2003. 2.755 7.473 36,9% 2004. 3.701 11.139 33,2% 2005. 4.482 10.461 42,8% 2006. 6.428 13.172 48,8% 2007. 8.825 18.350 48,1% 2008. 10.973 22.875 48,0% 2009. 8.345 15.582 53,5% 2010. 9.794 16.734 58,5%

Извор: Прорачуни аутора према подацима Републичког завода за статистику

Са отварањем Србије према свету, а нарочито након 2001. године, када су покренути обимни реформски захвати у економији, спољнотрговинска размена је



добила на замаху. У 2001. години она је учествовала у спољној трговини са 0,28 промила у извозу и са 0,67 промила у увозу, да би у 2006. години повећала свој удео на 0,54 промила у извозу и 1,08 промила у увозу. Колико је тешко повратити позиције на међународном тржишту након само неколико месеци одсуства са истог (за време агресије NАТО на Србију у периоду март-јун 1999. године), указује и податак да је Србија тек у 2006. години достигла удео у структури светског извоза који је имала 1998. године. Са учешћем од 0,54 промила у светској трговини, Србија спада у ред оних земаља средње и југоисточне Европе које су најмање укључене у европске трговинске токове. У 2006. години највећи удео у светској трговини међу овим земљама имале су: Пољска (9,1 промил), Чешка Република (7,9 промила), Турска (6,9 промила), Мађарска (6,1 промил), Словачка (3,5 промила) и Украјина (3,2 промила). Неке бивше југословенске републике, које су према броју становника и величини територије много мање од Србије, имају већи удео у светској трговини од ње. Словенија је у 2006. години учествовала у светској трговини са 1,8 промила, а Хрватска са 0,9 промила. Већи удео од Србије у светској трговини имале су још Румунија (2,7 промила), Белорусија (1,6 промила), Бугарска (1,2 промила) и Естонија (0,8 промила), док су за Србијом заостајале само Летонија, БиХ, Македонија, Молдавија и Албанија (Гаговић, 2008, стр. 79-80). Упоређивањем резултата спољнотрговинске размене у 2009. години са 1990. годином, која представља последњу “нормалну” годину у спољној трговини Србије, може се запазити да је дошло до знатног повећања спољнотрговинског дефицита, као последице много бржег повећања увоза од повећања извоза. Укупна вредност робног извоза у 1990. години износила је 5,453 милијарде долара, а увоза 7,044 милијарди долара, тако да је покривеност увоза извозом износила 77,4%. Покривеност увоза извозом у 2009. години износи 53,5%. Максимална вредност спољнотрговинског дефицита од 7,438 милијарде долара забележена је 2004. године, као и најмања покривеност увоза извозом од 33,2% (табела 1). Ово је свакако и последица убрзане либерализације коју земља спроводи у оквиру транзиционих реформи од 2000. године. Значајне реформе у области спољне трговине односиле су се на укидање увозних дозвола и квота које су до тада биле на снази, тако да су се инструменти спољне политике свели на ад валорем и сезонске царине, као и на прелевмане код пољопривредних и прехрамбених производа. Наставак реформи уследио је шест месеци касније, средином 2001. године, када је доношењем новог Закона о царинској тарифи просечна царинска стопа снижена са 14,9% на 9,4%.После усаглашавања ставова Србије и Црне Горе просечна номинална царинска стопа у Србији је редукована са 9,4% на 7,4%, да би према даљој динамици за годину и по дана смањена на 7,32%, а две године од усвајања Акционог плана на 6,87%. На овај начин је просечна царинска стопа на увозне производе, која је 2001. године износила 14,4% скоро преполовљена. Према једном истраживању (Поповић и Јашко, 2010, стр. 111 и 114), у периоду 2000-2008. године укупан извоз и увоз Србије су расли по просечној стопи од 26,7% и 27,3%, респективно (у доларском изразу). Иако је раст размене



значајан, остварен је са врло ниске базе, тако да Србија има, у апсолутном изразу, врло низак извоз и увоз. У односу на стање у околним земљама, у Србији је обим извоза по глави становника прилично низак. Од земаља у региону само су извозни резултати Молдавије, Црне Горе, БиХ лошији од оних које је постигла Србија. Заостајање Србије најбоље се може описати следећом компарацијом: за достизање висине извоза по становнику Словеније потребно је скоро девет година, уз претпоставку да српски извоз по становнику расте по стопи из 2007. године, а да при томе словеначки извоз по становнику стагнира, док би за остварење вредности извоза по становнику Хрватске требало да прође четири године. 2. Тенденције спољнотрговинске размене Србије и ЕУ

У периоду 1990-2009. године дошло је и до погоршања структуре домаћег извоза у ЕУ. У табели бр. 2 дате су тенденције домаћег извоза, класификованог по факторској интензивности у периоду 1990-2009. године. На основу табеле бр. 2 може се закључити да је у односу на 1990. годину значајно погоршана структура домаћег извоза, што се посебно може видети на основу пада удела “human and physical capital” интензивних робних одсека у извозу (који код развијених земаља имају убедљиво највеће учешће), као и на основу пораста удела ресурсних производа (Николић, 2010, стр. 120-121). Учешће ресурсно интензивних производа у укупном извозу Србије у 1990. години износило је 35,8%, а 2009. године је повећано на 47,2%. Обрнуто је са групом “human and physical capital”, чије је учешће смањено у односу на 1990. годину са 33,8% на 26,4%. Иако су од 2006. године забележене тенденције опадања ресурсно интензивних производа и раста “human and physical capital” групације, још увек се може говорити само о благим квалитативним побољшањима српског извоза. Табела 2. Структура извоза Србије у ЕУ по факторској интензивности производа 1990-

2009. год. (% укупног извоза)

Групације Ресурсно интензивне Радно интензивне “human and physical capital” интензивне

1990. 35,8% 29,9% 33,8% 2000. 48,0% 24,1% 22,6% 2001. 43,9% 31,8% 21,6% 2002. 50,4% 26,8% 20,5% 2003. 44,6% 25,3% 28,5% 2004. 56,8% 23,4% 19,2% 2005. 56,6% 24,2% 18,9% 2006. 57,9% 23,0% 18,9% 2007. 54,4% 24,1% 21,4% 2008. 52,5% 21,4% 25,1% 2009. 49,2% 23,7% 25,3%

Напомена: подаци за 2009. годину су за првих девет месеци. Извор: Републички завод за статистику, наведено према: Николић, Г. (2010).



Показатељи спољнотрговинске размене Србије са Европском унијом и светом, Београд: Завод за уџбенике, стр. 121 Ако се упореди структура извоза Србије са истим показатељима код развијенијих земаља у транзицији видећемо да оне имају много мање учешће ресурсно интензивних производа у извозу, као и виши удео производа “human and physical capital” групације. Код развијенијих и напреднијих земаља у транзицији, у просеку, ресурсно интензивни производи имају два пута мањи удео у укупном извозу. Неповољна структура домаћег извоза може се сагледати ако га разврстамо на три категорије: примарне производе, радно-интензивне индустријске производе и индустријске производе код којих доминира квалификовани рад, и упоредимо добијене резултате са другим државама (Табела 3). Учешће примарних производа у извозу Србије је у периоду 1990-2009. године повећано са 25,5% на 34,2%, док је удео индустријских производа, нарочито оних интензивних квалификованом радном снагом, смањено са 34,5% на 27,4%. Удео индустријских производа са квалификованим радом је још увек знатно нижи од удела код на пример Немачке, Чешке или САД, док је удео примарних производа око два пута већи него код развијених држава или напреднијих земаља у транзицији. Табела 3. Структура извоза Србије у ЕУ по квалификованости радне снаге 1990-2009.

год. (% укупног извоза)

Индустријски Радно-

интензивни (low skilled)

Интензивни квалификованим радом (high skilled)

Примарни

1990. 73,9% 39,4% 34,5% 25,5% 2000. 64,8% 42,4% 22,5% 32,4% 2001. 65,7% 44,9% 20,8% 31,6% 2002. 59,7% 39,8% 19,9% 38,0% 2003. 67,2% 46,9% 20,2% 31,3% 2004. 63,8% 42,3% 21,5% 35,5% 2005. 64,4% 43,2% 21,2% 35,3% 2006. 63,7% 43,9% 20,8% 36,1% 2007. 66,3% 42,1% 24,2% 33,6% 2008. 67,8% 39,9% 27,9% 31,2% 2009. 62,5% 37,9% 24,6% 35,8%

Напомена: подаци за 2009. годину су за првих седам месеци. Извор: Републички завод за статистику, наведено према: Николић, Г. (2010).

Показатељи спољнотрговинске размене Србије са Европском унијом и светом, Београд: Завод за уџбенике, стр. 129



Табела 4. Најзначајнији одсеци у српском робном извозу 1989-2007. год. (удео као % укупног извоза)

Свет 2007. Свет 1989. 67 Гвожђе и челик 12,3% 77 Ел. машине, апарати 7,1% 68 Обојени метали 7,9% 68 Обојени метали 6,4% 05 Поврће и воће 5,3% 78 Друмска возила 6,1% 84 Одећа 4,9% 54 Мед.и фармац. производи 5,7% 89 Разни гот. производи 4,5% 85 Обућа 5,4%

Европска унија 74 Инд.машине за општ. 5,3% 67 Гвожђе и челик 17,2% 65 Предиво,текст.производи 4,7% 68 Обојени метали 11,2% 84 Одећа 4,7% 84 Одећа 7,6% 72 Специјалне машине 4,4% 05 Поврће и воће 6,8% 69 Производи од метала 4,2% 62 Производи од каучука 4,6%

ЦЕФТА 04 Житарице и пр.од жита 8,0% 67 Гвожђе и челик 5,7% 69 Производи од метала 5,5% 11 Пића 4,8% 77 Ел. машине, апарати 4,1% Извор: ПКС (2005), стр. 16 и ПКС (2008), Центар за информатику и електронско пословање, 23.05.2008., цитирано

према: Балтовски, Д. (2008), стр. 26 Промене у структури спољне трговине Србије могу се сагледати на нивоу одсека, односно појединих група производа. Посматрајући структуру извоза Србије по појединим групама производа, разврстаних на основу стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у периоду 1990-2007. године (табела 4) може се запазити да је она погоршана, мада постоје одређени производи који су и 1989. и 2007. године имали велико учешће у извозу, као што су одећа, обојени метали, фармацеутски производи. Некада су у извозу доминирали производи машинске индустрије и друмска возила, који су данас ишчезли из извоза. Српски робни извоз се тренутно ослања на примарне, и то претежно пољопривредне производе (житарице, воће и поврће) и радно-интензивне и технолошки несофистициране производе ниже фазе прераде. Структура робног увоза Србије се такође променила (табела 5), али мање драстично у односу на извоз. Енергенти (нафта и нафтни деривати, природни гас) су и даље најзначајнији увозни производи. Такође је повећано учешће сектора 7 – машине и транспортни уређаји, који су у ранијим деценијама били важни извозни производи Србије. У периоду 1989-2009. године листа првих десет земаља-партнера привреде Србије у извозу претрпела је доста велике промене (табела 6). Наиме, у односу на стање из 1989. године у 2007. години на листи нема седам земаља које су раније биле значајна извозна тржишта (САД, Индије, Пољске, Швајцарске, Турске, Ирака и Египта), од потенцијалних 1,6 милијарди потрошача. Уместо њих су на листу дошле четири бивше југословенске републике (БиХ, Црна Гора, Хрватска и Македонија), док је извоз у Европску унију усмерен на четири земље (Италију,



Немачку и Словенију и Румунију). Висока концентрација извоза Србије на свега неколико земаља може да има негативне последице на даљи раст извоза. Неминовно је да у наредном периоду један од основних задатака спољнотрговинске политике Србије буде усмеравање извозника ка новим тржиштима са великим потенцијалом раста и куповном снагом, као што су била извозна тржишта 1989. године Табела 5. Најзначајнији одсеци у српском робном увозу 1989-2007. год. (удео као %

укупног извоза)

Свет 2007. Свет 1989. 33 Нафта и нафтни деривати 10,2% 33 Нафта и нафтни деривати 12,8% 78 Друмска возила 8,3% 77 Електрични уређаји 6,1% 67 Гвожђе и челик 5,0% 66 Произв. од неметала 5,8% 74 Индустријске машине 4,8% 73 Машине за обр.метала 5,0% 77 Електрични уређаји 4,4% 71 Погонске машине 4,8%

Европска унија 64 Хартија и целулоза 4,2% 78 Друмска возила 12,6% 34 Гас, природни и инд. 3,7% 74 Индустријске машине 6,7% 51 Органски хемијски пр. 3,3% 72 Специјалне машине 5,1% 67 Гвожђе и челик 2,7% 77 Електрични уређаји 5,0% 76 Телекомуникац. уређаји 2,6% 33 Нафта и нафтни деривати 4,3%

CEFTA 67 Гвожђе и челик 17,2% 32 Камени угаљ и кокс 7,4% 33 Нафта и нафтни деривати 6,9% 77 Електрични уређаји 4,8% 66 Производи од неметала 4,6% Извор: ПКС (2005), стр. 16 и ПКС (2008), Центар за информатику и електронско пословање, 23.05.2008., цитирано

према: Балтовски, Д. (2008), стр. 26 Висок спољнотрговински дефицит Србије је свакако последица ниске конкурентности привреде у целини, односно макроекономске конкурентности. Она се најчешће дефинише као способност земље да у дугом року остварује одржив, динамичан раст и развој који ће повећавати благостање њеног становништва у целини, али на бази сопствених а не позајмљених или једноставним трансфером прибављених ресурса и на начин да не ограничава будуће генерације да задовољавају своје потребе. По конкурентности привреде, који се објављује у Извештају о конкурентности Светског економског форума, Србија се 2003. год., када је први пут уврштена на листу, налазила на 69. месту од анализираних 76 земаља света. Ситуација у 2004. год. се није битно променила: нашли смо се на 89 месту по потенцијалу за средњорочни раст, а по унутрашњем макроокружењу чак на 102. месту (од укупно 104 посматране земље које чине 99% светског БДП). Од 2005. године Светски економски форум заснива анализу конкурентности на Индексу глобалне конкурентности (Global Competetiveness Index) као свеобухватном индексу који покрива микроекономске и макроекономске темеље конкурентности националне привреде. Овај индекс се



дефинише као сет институција, политика и фактора који одређују ниво продуктивности земље. Ниво продуктивности одређује одрживи ниво просперитета који може достићи једна земља. Другим речима, конкурентније економије резултирају вишим нивоом дохотка становништва. Индекс глобалне конкурентности узима у обзир дванаест стубова конкурентности: институције, инфраструктуру, макроекономску стабилност, здравствену заштиту и примарно образовање, виши ниво образовања и обуку уз посао, ефикасност робног тржишта, ефикасност тржишта рада, софистицираност финансијског тржишта, технолошку спремност, величину тржишта, сложеност пословног система и иновације..

Табела 6. Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије (извоз у милионима долара и %)

1989. год. 2009. год. Ранг Земља Вредност % Земља Вредност %

1. СССР 1.031,7 24,6 БиХ 393,1 11,8 2. Италија 514,9 12,3 Немачка 377,4 11,3 3. Немачка 445,7 10,6 Црна Гора 345,6 10,3 4. Пољска 196,5 4,7 Италија 328,6 9,8 5. САД 193,8 4,6 Румунија 180,2 5,4 6. Мађарска 151,6 3,6 Македонија 166,4 5,0 7. Чехословачка 140,2 3,3 Русија 134,6 4,0 8. Аустрија 135,8 3,2 Словенија 131,8 3,9 9. В. Британија 123,2 2,9 Аустрија 114,0 3,4 10. Грчка 108,4 2,6 Хрватска 112,4 3,4 11. Француска 102,9 2,5 Мађарска 104,2 3,1 12. Ирак 86,2 2,1 Француска 95,5 2,8 13. Индија 76,5 1,8 Украјина 74,8 2,2 14. Турска 71,7 1,7 Бугарска 69,6 2,1 15. Румунија 69,8 1,7 Холандија 65,8 2,0 16. Холандија 55,5 1,3 Грчка 48,0 1,4 17. ДР Немачка 54,9 1,3 Белгија 40,1 1,2 18. Бугарска 51,7 1,2 В. Британија 39,8 1,2 19. Египат 51,6 1,2 Чешка 34,9 1,0 20. Швајцарска 49,7 1,2 САД 30,6 0,9

Извор: Миленковић, Д. (2011), стр. 119

Наведени стубови конкурентности не само да утичу једни на друге, већ и имају тенденцију међусобног подстицања. Да би се указало на везу између дванаест стубова конкуренције формирана су три подиндекса конкурентности, од којих сваки има посебан значај за одређену развојну фазу. У оквиру подиндекса основних захтева груписани су они стубови конкурентности чији је утицај највећи у најнижем, факторски-вођеном развојном стадијуму. Подиндекс побољшања ефикасности обухвата оне стубове конкурентности који имају



велики утицај на конкурентску позицију земаља које се налазе у средњој, ефикасношћу-вођеној фази развоја. Подиндекс иновационих и софистицираних фактора обухвата стубове конкурентности који су важни за конкурентску позицију земаља које су у највишој, иновацијама-вођеној фази развоја. Према извештају Светског економског форума, Србија у последње три године погоршава своју позицију. Тако је 2008. године била на 85-том месту (од 134 земље), 2009. године на 93-ћем (од 133 земље), а 2010. године на 96- том месту (од 139 земаља), иако јој је скор практично непромењен (3,9 у 2008. години, а 3,8 у 2009. и 2010. години). Анализа подиндекса показује да су погоршању највише допринели инвестициони и софистицирани фактори тако што су опале и иновације, а још више и индикатор сложености правног система. Ако посматрамо појединачно стубове конкурентности, може се запазити да Србија најмањи ранг има у ефикасности робног тржишта (125), сложености правног система (125) и институцијама (120). „Најздравији“ стуб је здравство и примарно образовање.

Табела 7. Индекс глобалне конкурентности за Србију 2008-2010. год.

Индекси 2008. 2009. 2010. Ранг Скор Ранг Скор Ранг Скор

Индекс глоб. конкурентности 85 3,9 93 3,8 96 3,8 Подиндекс основних захтева 88 4,1 97 3,9 93 4,1 1. стуб: Институције 108 3,4 110 3,2 120 3,2 2. стуб: Инфраструктура 102 2,7 107 2,8 93 3,4 3. стуб: Макроекон. стабилност 86 4,7 111 3,9 109 4,0 4. стуб: Здравство и прим.образ. 46 5,8 46 5,7 50 6,0 Подиндекс побољш. ефикасн. 78 3,8 86 3,8 93 3,7 5. стуб: Високо образовање 70 3,9 76 3,8 74 4,0 6. стуб: Ефикасност робног трж. 115 3,7 112 3,7 125 3,6 7. стуб: Ефикасност тржиш. рада 66 4,4 85 4,2 102 4,1 8. стуб: Соф. финансијског сист. 89 3,9 92 3,9 94 3,8 9. стуб: Технолошка спремност 61 3,5 78 3,4 80 3,4 10. стуб: Величина тржишта 65 3,6 67 3,7 72 3,6 Подиндекс инвест. и соф. факт. 91 3,3 94 3,2 107 3,0 11. стуб: Сложеност правн. сист. 100 3,5 102 3,4 125 3,2 12. стуб: Иновације 70 3,1 80 3,0 88 2,9

Извор: Shwab, K. (Ed. by) (2011), p. 295 3. Значај прелазног трговинског споразума за интензивирање спољнотрговинске размене са ЕУ

Једна од ствари на које се у Бриселу гледа при пријему нових чланица јесте и степен интегрисаности земаља кандидата и потенцијалних кандидата са Унијом. У том погледу земље западног Балкана стоје релативно добро. Оне имају огромну већину спољнотрговинске размене управо с Унијом, што је позитивно, али имају велики трговински дефицит и лошу структуру увоза и извоза, што је негативно.



Земље Западног Балкана су 2008. године учествовале са 0,9% у укупном увозу ЕУ, а у извозу са 2,4%. Док ЕУ остварујe суфицит у размени са земљама Западног Балкана (иако је размена јако скромна), земље Западног Балкана много више увозе него што извозе у ЕУ. Учешће Европске уније у укупном увозу ових земаља износи 66,3%, а од укупног извоза ових земаља 69,8% одлази у ЕУ. Почетак примене Прелазног трговинског споразума представља снажан сигнал Европске уније Србији, који показује да ЕУ жели Србију као свог партнера и да ће допринети политичкој стабилности у земљи. Влада је првобитно предложила једнострану примену Прелазног трговинског споразума Србије са ЕУ (у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању /ССП/ са ЕУ) од 1. јануара 2009. год., којом се предвиђа да се у наредних шест година постепено либерализује трговина индустријским и пољопривредним производима, да би касније повукла тај предлог са образложењем да није усвојен Закон о царинској тарифи, као један од пратећих буџетских закона. Крајем јануара 2009. године, када су закони прошли ратификацију у парламенту отпочела је једнострана примена Споразума. Према договореним условима, разликују се неосетљиви, осетљиви, веома осетљиви и најосетљивији индустријски производи. У групу осетљивих спадају они производи који су пре почетка примене Прелазног трговинског споразума царињени до 5% и према динамици да ће на почетку 2011. године царина на њих бити укинута (табеле 8 и 9). За веома осетљиве производе царина се фазно смањује до потпуног укидања 2013. године, а годину дана касније исто ће се десити са производима сврстаним у групу најосетљивијих, тако да после почетка 2014. године неће бити царина на индустријске производе (потпуна либерализација). За око 1/4 од укупног броја производа, тј. пољопривредне производе (између осталих, шљиве, јабуке, паприка, парадајз, пшеница...) царине (сезонске, специјалне и ad valorem) важиће и после 2014. године, а за дуван, шећер и сунцокретово уље царине неће бити укидане.

Табела 8. Динамика либерализације индустријских производа

Осетљиви 3 године / листа А

Веома осетљиви 5 година / листа Б

Најосетљивији 6 година / листа Ц

Динамика смањења Прос. ца-рина у % Динамика

смањења

Прос. ца-рина у %

Динамика смањења

Прос. ца-рина у %

Почетно стање

1.1.2008. 100% 5,02 100% 9,18 100% 15,66

30.1.2009. 70% 3,51 80% 7,35 85% 13,34 1.1.2010. 40% 2,01 60% 5,51 70% 10,99 1.1.2011. 0% 0 40% 3,67 55% 8,63 1.1.2012. 0% 0 20% 1,84 40% 6,28 1.1.2013. 0% 0 0% 0 20% 3,14 1.1.2014. 0% 0 0% 0 0% 0

Извор: B&F (2009), бр. 53, стр. 34



Табела 9. Преглед листа индустријских производа

Број

тарифних линија

% од индустријских производа

Увоз из ЕУ

2006.г. у 000 ЕУР

% укупног износа инд.

производа

Просечна царинска стопа у %

Неосетљиви 3.832 58,40 2.076.290 46,25 1,84 Осетљиви – листа А 755 11,51 625.422 13,93 5,64

Веома осетљиви – листа Б

1.361 20,74 1.254.884 27,95 9,31

Најосетљивији – листа Ц 614 9,36 532.484 11,86 15,72

Укупно 6.562 100 4.489.080 100 5,13 Извор: Business&Finance (2009), бр. 53, стр. 34

Примена овог споразума има своје предности и недостатке. У предности се убраја постепено али релативно брзо укидање царина, што има позитивне стране (јефтинији инпути /укључујући и робу широке потрошње која би требало да буде јефтинија а квалитетнија/, укључивање домаћих произвођача на светско тржиште, део „пакета“ у склопу политичког пута у ЕУ, релативно солиднија заштита за важније пољопривредне производе), али и негативне стране – првом реду удар конкуренције из ЕУ на наша неконкурентна предузећа. Ипак, и једнострана примена оваквог споразума (постепенија либерализација) је много боља од нагле и брзе спољнотрговинске либерализације, која је брзоплето и потпуно непотребно учињена за време прве постоктобарске владе Србије. Закључак

Спољнотрговинска размена Србије, како по обиму тако и по динамици, заостаје за напреднијим земљама у транзицији, данас већ чланицама ЕУ. У раду је извршена компарација садашњег стања и стања након отпочињања реформи. Из изнетог се може закључити да је дошло до погоршања структуре домаћег извоза, повећања спољнотрговинског дефицита, а све то као последица ниске конкурентности привреде и извозног сектора. Интензивнија сарадња Србије са ЕУ подразумева пре свега подизање квалитета извоза на виши ниво у коме ће производи интензивни квалификованим радом (high skilled) потиснути примарне и радноинтензивне производе (low skilled). Једино се на тај начин извозна понуда Србије може приближити увозној тражњи Европске уније и смањити раскорак који сада постоји. Иако Србија у последњих десет година бележи значајне стопе спољнотрговинске размене важно је истаћи да је раст остварен са веома ниске базе, тако да Србија у апсолутном изразу, има веома низак извоз и увоз. У поређењу са напреднијим земљама у транзицији или земљама из окружења, резултати нису охрабрујући. Од земаља у региону само су извозни резултати Молдавије, Црне Горе и БИХ лошији од оних које је постигла Србија. Пред Србијом је дуг пут побољшања структуре спољне трговине ка њеном бољем



прилагођавању структури европске и светске трговине. Не може се рачунати на уравнотеженији платни биланс ако се релативно не смањи учешће репроматеријала и производа ниже фазе прераде, који већ дуже време доминирају у српском извозу. У оквиру процеса стабилизације и придруживања Европска унија је 2000. године одобрила земљама Западног Балкана трговинске олакшице – преференцијални приступ тржишту у виду изузетних трговинских мера (exceptional trade measures). Овим аутономним трговинским мерама које је ЕУ одобрила СРЈ, односно СЦГ (и другим земљама региона), омогућено је да 95% нашег укупног извоза нађе пласман на тржиште ЕУ без плаћања царина и других ограничења. Србија се, с друге стране, обавезала да ће у прелазном периоду од шест година укинути царине на увоз робе из ЕУ. Царине ће сваке године бити смањиване за одређени проценат и шесте године износиће нула одсто. У анексима споразума наведени су произвoди за које ће Србија моћи да наплаћује царине током прелазног периода како би заштитила своју индустрију: ти производи су подељени на осетљиве, веома осетљиве и најосетљивије. Српски извозници неће директно имати велику корист од потписивања Прелазног трговинског споразума уколико своју извозну понуду не прилагоде увозној тражњи Европске уније. Наши извозници ће и даље морати да се суочавају са бројним нецаринским баријерама, односно да се посвете испуњавању строгих техничких критеријума за пласман своје робе на тржиште ЕУ. Литература

Балтовски, Д. (2008). „Карактеристике робне размене Србије са земљама потписницама ЦЕФТА“. Тржиште-новац-капитал, 2, 17-31. Гаговић, Н. (2008). “Политика конкурентности и раст извоза: резултати и искуства Србије и других земаља”. Тржиште-новац-капитал, 2, 78-95. Миленковић, Д. (2011). Земље југоисточне Европе на путу европских интеграција. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Економски факултет. Миленковић, Д., Јововић, М. (2010). „Конкурентске предности привреде Србије“. Економски погледи, 2, 17-25. Миленковић, Д., Симић, З. (2009). „Земље југоисточне Европе на путу европских интеграција“. Економски погледи, 3, 1-15. Неименовани чланак. (2009). Business&Finance (B&F), 53 Николић, Г. (2010). Показатељи спољнотрговинске размене Србије са Европском унијом и светом, Београд: Завод за уџбенике. ПКС (2005). Бели билтен, Центар за научно-истраживачки рад ПКС, Београд. ПКС (2008). Центар за информатику и електронско пословање, Београд, Мај 2008. Поповић, Д., Јашко, О. (2010), Спољнотрговиски односи и перспективе привредне сарадње Руске Федерације и Републике Србије. Београд: Фонд „Српски Економски центар“. Shwab, K. (Ed. by) (2011), The Global Competetiveness Report 2010-2011, Geneva: World Economic Forum. Resume

The idea of European integration had not been on time and completely accepted in the Balkan Peninsula, the region that past through wars in the1990s. Thanks to the 1980 Agreement on trade liberalization, SFRY had been one of ten most important trade



partners of the Europan Community. Meanwhile, conflicts and trade restrictions took place, including sanctions by the Security Council of the United Nations, wars in the former Yugoslav Republics, which altogether led to the situation overcomed by the intensified cooperation with the EU in 2000. At that time, Western Balkan countries trade benefits were granted by exceptional trade measures by the EU. Nevertheless, foreign trade structure of the Serbian exports is still far away from the import demand of the EU.

УДК 657.47 ; 005.216.1:005.412 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 249-261 Датум пријема рада: 29.03.2011.


Мерење перформанси процеса у KAIZEN COSTING окружењу

Performances Measurement of Processes in the KAIZEN COSTING Environment1 Драган Васиљевић

∗

Факултет организационих наука, Београд

Резиме: У раду се разматра један приступ управљања перформансама производних процеса. Полазећиод темељних начела, метода и техника континуираног унапређења пословних процеса, дају се препорукеза успостављање нове пословне културе засноване на Каizen менаџменту. Дефинише се систем оценепроизводне ефикасности у Kaizen окружењу. Анализира се ефективност као показатељ учинка и начинињеног праћења по врстама технолошке опреме и организационим јединицама. Полазећи однетрошковног принципа управљања производњом, анализира се Kaizen Costing, као концептуални оквируправљања ефективношћу и ефикасношћу технолошке опреме проистекао из јапанске пословне културе. Даје се кратка упоредна анализа својстава Kaizen Costing-а и стандардног система праћења трошкова иистиче улога стандардизације у елиминисању расипања и унапређењу процеса.

Кључне речи: континуирано унапређење процеса, штедљива производња, укупна ефективност опреме, расположивост, перформансе, квалитет, ефикасност, стандардизација. Abstrakt: This paper deals with an approach to the performance management of manufacturing processes. Starting from the pillars, methods and technics of continuous business processes improvement, the guidelines for new business culture based on the Kaizen management have been proposed. The system of production efficiency estimation in the Kaizen environment has been defined. The overall equipment effectiveness of techni-cal systems and departments has been analyzed, too. Kaizen Costing, as the conceptual framework of efficiency and effectivness control, followed from the Japanese business culture, has been analyzed. Comparative analyze of Kaizen Costing and Standard Costing characteristics has been briefly managed. In addition, the sta-ndardization role in waste management and process improvement has been underlined.

Key words: continuous process improvement, lean production, overall equipment effectiveness, availability, performance, quality, efficiency, standardization.

Увод

Бројни истраживачи се деценијама баве проблемом ефективности и ефикасности процеса производње. У пракси је, такође, одавно препознат значај њиховог унап-

1 Acknowledgment: The research is supported by the Project 511084-TEMPUS-1-2010-1-RS-

TEMPUS-JPHES "Production and Profitability improvement in Serbia enterprises by adopting Lean Thinking Philosophy and strengthening Enterprise - Academia connections." ∗ [email protected]

250 Д р а г а н В а с и љ е в и ћ


ређења. Амерички индустријалац Henry Ford и јапански инжењери Taiicki Ohno, Shigeo Shingo и Masaki Imao дали су значајне доприносе развоју модела произво-дње са становишта истицања и унапређења њихове ефективности и ефикасности. Henry Ford је осмислио и применио уравнотежене производне линије како би ефикасно производио велике серије аутомобила чувеног модела Т. Како би унап-редио перформансе процеса производње Ford је усавршавао организацију, методе рада и радне односе. Деловање на методе рада заснивао је на примени сазнања научног менаџмента (management science) и студије рада (work study). Након II светског рата у предузећу Toyota Motor Company је започет развој оригиналног концепта производње утемељеног на јапанској традицији, култури, сопственим потребама и знањима. Резултат тих напора је модел производног система, популарно назван Тојота производни систем или штедљива производња (lean production), а концепт којим се остварују ефекти у облику штедљиве упот-ребе ресурса и који подразумева континуирано унапређивање пословних процеса назван је Kaizen. Иако настао у Јапану, Kaizen се данас препознаје као светски покрет са циљем елиминисања свих облика расипања и штедљивог коришћења ресурса у производним и услужним процесима и са применљивошћу у високо развијеним земљама и земљама у развоју. У САД је концепт Kaizen посебну популарност стекао захваљујући студији коју је урадио МIT (Massachysetts Institut of Technology), а чији су резултати објављени у књизи чији су аутори Wомack, Јоnes и Roos (1991) у облику упоредне анализе перформанси масовне и ресурсно ште-дљиве (lean) производње и у којој се наводи да је „lean визија, дакле оно што желимо да постигнемо, а Kaizen начин којим се остварује та визија“. У Кини, председник Deng Sjaoping, који се сматра зачетником реформи и кинеског прив-редног чуда, својевремено je донео одлуку да подржи напоре за увођење Kaizen менаџмента у кинеске фабрике. 1. Начела Kaizen менаџмента

Kaizen је, без сумње, данас у свету најзначајнији концепт операционог и логистичког менаџмента који полази од две основне премисе. Прва премиса је да се у свакој компанији могу препознати две врсте симултаних и међусобно условљених процеса: процеси производње производа и/или услуга и процеси унапређења којима се производни и пословни процеси непрекидно унапређују и трансформишу. Друга премиса је да производња, која обухвата производњу добара и услуга, мора бити усмерена на специфичне потребе купаца. Купци немају интерес да плаћају расипања било које врсте и зато је неопходно да се менаџмент и запослени у предузећу стално преиспитују у смислу да ли се ради нешто што купац не би желео да плати и како престати то радити. У свакој, па и најбоље организованој компанији увек има могућности за унапређење пословних процеса и перформанси пословања, а то се остварује успостављањем корпоративне културе. Постојеће стање у Јапану увек оцењују

М е р е њ е п е р ф о р м а н с и п р о ц е с а у K A I Z E N C O S T I N G о к р у ж е њ у 251


као "никад није довољно добро", а сва остварена унапређења морају да воде ка већем степену задовољства потрошача и корисника производа. Дакле, Kaizen означава инкрементално, непрекидно и свеобухватно унапређење пословних процеса. Непрекидно у смислу да нема завршетка, односно да ниједан радни дан не сме да протекне без доприноса напретку и развоју компаније и свеобухватно у смислу да обухвата:

▪ све пословне процесе и ▪ све нивое руковођења.

То не значи да сви запослени имају подједнаку одговорност у погледу уна-пређења постојећег стања (Слика 1). Улога топ менаџмента је да дефинише визију и циљеве, иницира, подстиче и проверaва напредак у увођењу Kaizen-а. На другој страни, запослени на најнижим хијерархијским нивоима организационе структуре имају одговорност у смислу непрестаних напора у осмишљавању нових идеја за унапређење процеса у којима учествују. Средњи ниво менаџмента у свему томе има улогу посредника у смислу да, са једне стране, подстиче извршавање задатака дефинисаних од стране топ менаџмента и истовремено га извештава о активностима и предлозима запослених са друге стране. Стога се у поступку имплементације концепта Kaizen равноправно примењују top-down и bottom-up приступ.

Слика 1. Нивои руковођења са поделом одговорности Извор: преузето из Imai, 1986, стр. 47

Темеље на којима почива Kaizen менаџмент, како наводи Imai (1997), у Јапану означавају као Shojinka, Soikufu и Jidoka. Shojinka означава флексибилну и универзално оспособљену радну снагу која је главни носилац свих промена. Soikufu значи систем који подржава креативно мишљење и иновативне идеје које долазе од запослених у смислу искоришћења способности и креатив-них потенцијала запослених. Jidoka значи аутономност и самосталност у обављању контроле квалитета. Тај принцип спречава да производ који је неодговарајућег квалитета пристигне из претходног процеса и заустави или успори наредну операцију. Аутоматизова-не машине имају уграђене системе за заустављање чиме се спречава појава



дефектних производа у већем обиму, а ако се ради о производним линијама са претежно ручним радом, сваки радник може да, у случају потребе, заустави целу линију. Структуру концепта Kaizen чини одређени број алата и техника који се примењују у циљу елиминисања расипања и унапређења продуктивности, као што су:

▪ 5S; ▪ ћелијска производња; ▪ једнокомадни ток; ▪ Каnban; ▪ SMED; ▪ ТQC; ▪ ТPM; итд.

Међутим, Kaizen се не може посматрати само као скуп одређеног броја алата и техника. То је много шира управљачка и пословна философија која се темељи на одређеним начелима. Из свега напред наведеног, као основне препоруке Kaizen-а могу се формулисати следећи ставови:

1. Пословно одлучивање треба посматрати у смислу остваривања визије и дугорочне пословне стратегије, а не само као процес који у кратком временском року треба да донесе профит. Запослени су вишеструко одговорни, јер се нова вредност ствара не само за купца, односно компанију, већ и за привреду и друштво у целини. Они су одговорни и према будућим генерацијама којима би требало да компанију предају у бољем стању него што су је затекли.

2. Са проблемима се у производним процесима треба суочавати, а не "гурати их под тепих". Да би се ово постигло, тј. да би проблеми постали видљиви, неопходно је обезбедити континуитет материјалних и информационих токова уз што мање залихе. Такође, треба развијати и користити уређаје за континуирану визуелну контролу перформанси процеса.

3. Треба изградити радну културу и развити механизме заустављања технолошких процеса када се појаве први видљиви знаци проблема у погледу квалитета производа.

4. Понављајуће технолошке и производне операције треба стандардизовати, што чини основ квалитета производа и услуга, као и основ унапређења процеса и развоја кадрова.

5. Треба истрајно радити на усавршавању знања и вештина запослених. За менаџерске и лидерске позиције оспособљавати сопствени кадар који треба да се развија упоредо са компанијом. Ако није неопходно, не прибегавати довођењу скупих менаџерских кадрова изван компаније.

6. Подстицати тимски рад запослених који компанију доживљавају као своју ширу породицу.

7. Изградити мрежу пословних партнера, снабдевача и купаца и подстаћи



их да координираним радом унапређују сопствене пословне процесе. 8. Одлуке доносити пажљиво и концензусом, а спроводити их енергично.

Процес доношења одлука у јапанским фабрикама познат као nemawashi подразумева пажљиво разматрање и дискутовање свих гледишта проблема, анализу алтернатива и потенцијалних решења и усаглашено доношење одлуке. Међутим, једном када је одлука донета, у њеном спровођењу нема оклевања, нити одступања.

9. Уравнотежити радно оптерећење запослених у планском периоду. У Јапану се сматра да је радну снагу боље у континуитету оптеретити умереним радним напором, него високим оптерећењем с времена на време.

10. Користити pull систем којим се производи и делови за уградњу повлаче у смеру тражње, по цену да степен коришћења капацитета буде нижи од очекиваног. Ниском нивоу залиха треба дати приоритет у односу на коришћење капацитета које одређује искључиво ниво тражње.

11. У прикупљању података треба се ослонити на сопствене и поуздане изворе, а тачност података на лицу места проверити, што се односи и на највише нивое менаџмента. У јапанским фабрикама то зову genshi gen-butsu.

12. Од статичне компаније која је мање-више пасиван посматрач догађаја, временом треба створити систем која се на плаши промена, који се стално унапређује и који учи (learning organization).

2. Kaizen Costing као оквир управљања перформансама

У основи Kaizen менаџмента се налази тзв. нетрошковни принцип који нас учи да се повећање профита остварује сталним смањењем трошкова, а не повећањем цена производа. Дакле, математички посматрано следеће две релације су иденти-чне:

PCDT =+

DTPC =−

при чему су: Т – трошкови D – добит PC – продајна цена.

Међутим, посматрано логички оне се веома разликују, јер се у првој трош-кови посматрају као непроменљива категорија на коју се не може утицати, док друга релација показује начин размишљања Kaizen менаџера који као свој при-марни циљ сматрају активирање свих запослених на смањењу трошкова и пове-ћању продуктивности.



У оквиру Kaizen менаџмента развијен је концепт смањивања трошкова назван Kaizen Costing. Kaizen Costing подразумева систематске и сталне напоре усмерене ка анализи услова производње и пословања и смањивању трошкова производње. Монден (1993) разликује два облика Kaizen Costing-а:

1. Kaizen Costing усмерен према моделима производа и утемељен на основама анализе вредности;

2. Kaizen Costing усмерен према трошковима организационих јединица.

Треба нагласити да је Kaizen Costing концепт који је ограничен на праћење, анализу и смањење трошкова у фази производње. Процеси истраживања и развоја производа, као и коришћења нису обухваћени овим концептом, као што је показано на слици 2.

Слика 2. Домен Kaizen Costing-а У односу на стандардни систем праћења трошкова (Standard Costing) који је заснован на премиси да услове под којима се одвија производни процес треба одржавати, а не мењати, и који настоји да стварне трошкове изједначи са планираним, циљ Kaizen Costing-а је да реални трошкови буду нижи од стандардних вредности. У наредној табели приказана је упоредна анализа ова два концепта.

Табела 1. Својства концепата управљања трошковима

Kaizen Costing Standard Costing Систем редукције трошкова Систем контроле трошкова Заснованост на унапређењу производних процеса

Заснованост на стабилности производних процеса

Утврђују се стандарди редукције трошкова Утврђују се стандарди трошкова

Стандарди се постављају на месечном нивоу

Стандарди се постављају на 6 или 12 месеци

Радници имају важну улогу у утврђивању стандарда

Менаџери и инжењери утврђују стандарде

Посао Kaizen менаџера је да управљају процесима и резултатима. То значи да они морају да имају на располагању критеријуме за мерење показатеља који су усмерени на процесе и критеријуме за мерење показатеља који су усмерени на



резултате. Како наводи Hall (2004), амерички и европски менаџери су упућени само на резултате (остварена производња, остварена продаја, трошкови итд.), док јапански менаџери најмање 50% времена посвећују унапређењу процеса и воде рачуна и о резултатима и о процесима, с тим што су процеси уређени путем ста-ндарда. Стандарди у Kaizen менаџменту постоје да би обезбедили извршавање процеса на устаљен и увек поновљив начин (Слика 3). Тиме се гарантује постојан квалитет производа који не зависи од извршилаца процеса рада.

Слика 3. Улога стандардизованог рада у унапређењу процеса Када је операција стандардизована онда то значи да се она обавља на јединствен, постојан, поновљив и унапред утврђени начин који се може контролисати. Истовремено, оператер који обавља операцију се охрабрује да препозна могућности унапређења постојећег начина рада, при чему се нови начин обављања операције најпре тестира у контролисаним условима. Ако се утврди да нови начин представља напредак у односу на првобитно стање тада он добија снагу стандарда и примењује се до следећег унапређења. Неопходни усло-ви за стандардизацију операција су репетитивни (понављајући) карактер опера-ција, њихова прилагођеност могућностима оператера, поуздана и технички исправна опрема како би се одржао захтевани квалитет производа, итд. Дакле, стандардизовање операција доприноси стабилизовању и континуалним унапре-ђењима процеса, а истовремено се радна места тзв. отвореног типа унапређују ка радним местима затвореног и стабилизованог типа. 3. Ефективност и ефикасност производних процеса

Укупна ефективност опреме ОЕЕ (Overall Equipment Effectiveness) представља генерички показатељ успешности коришћења техничког система (машине, производне линије или радне ћелије) у току одређеног временског периода (најчешће једне смене или радног дана) који узима у обзир три основне групе губитака (губици времена, брзине и квалитета) који су изражени путем три компоненте:



1. Расположивост, 2. Перформансе и 3. Квалитет.

Расположивост А (Availability) показује степен у коме је технички систем расположив за вршење операција у односу на оно што је планирано. Дакле,

pl

o

pl

nzpl

TT

TTT

A =−

=

где су: Тpl – планирано време Тnz – време непланираних застоја Тo – оперативно време.

Планирано време се добија када се од укупног времена одбије време планираних застоја:

pzupl TTT −=

где су: Тu - укупно време Тpz – време планираних застоја.

Показатељ перформанси P (Performance) показује колико је губитака због тога што технички систем ради спорије у односу на идеалну брзину. Дакле,

)/( uo

i

QTT

P =

где су: Тi – идеално време циклуса Qu – укупна произведена количина. Идеално (пројектовано, теоријско) време циклуса је минимално време циклуса које се може остварити под идеалним условима. Реципрочна вредност овог времена представља интензитет функционисања (run rate) који се негде назива и ритмом производње, па се показатељ перформанси може исказати и као:

i

ou

RTQ

P/

=

где је: Ri – пројектовани (идеални) интензитет функционисања. Показатељ квалитета процеса Q (Quality) узима у обзир губитке у квалитету производа и израчунава се као:

М е р е њ е п е р ф о р

где је: Qi - број исправних п

Сваки од три наведеефективност опреме се изр

Показатељ укупне ефкорисног и планираног вре

где је: Тk - корисно време.

Корисно време се извременски губици утрошукупним продуктивним врје да максимизирају вредно Некорисно време некоректну монтажу, оште Успорења процеса пона обухватају застоје којиинтервенцију службе одржнеефикасности оператера,система итд. Време непланиранихалата, непланираног одржа Време планираних звање инсталиране опреме.

Слика 4. Структура в

м а н с и п р о ц е с а у K A I Z E N C O S T I N G о к р у ж


u

i

QQ

Q =

производа.

ена показатеља се може користити и засебно, а уражава као њихов производ:

QPAOEE ⋅⋅=

фективности опреме може се представити и као емена:

pl

k

TT

OEE =

зрачунава када се од нето оперативног времена оени на израду шкарта (слика 4). Оно се назиременом (Fully Productive Time). Циљ Kaizen меност овог времена. обухвата време утрошено на дораду произ

ећења производа у току производног процеса итд. представљају губитке у брзини извршавања проци трају неколико (обично до 5 минута) и не изижавања као што су тзв. празан ход, успорење блокирања сензора, чишћења и провере техни

х застоја чине губици у времену због отказа оправања, недостатка материјала и делова за уградњу застоја је време које се утроши на превентивно о

времена рада, према Васиљевић, Јовановић (2008)

е њ у 257

, стр. 249-261

укупна

однос

одбију ива и наџера

звода,

цеса и искују е због ичких

реме и итд.

одржа-



Укупна ефективност опреме се прати по врстама техничких система и организационим јединицама до нивоа фабрике, при чему се израчунавају и ана-лизирају средње вредности ефективности. Најједноставнији начин за израчунавање ОЕЕ на нивоу фабрике је да се израчуна средња вредност организационих јединица (погона) на следећи начин:

nOEEOEEOEE n+++ ...21

при чему су: ОЕЕn – укупна ефективност на нивоу n-те организационе јединице n – број организационих јединица. Могу се користити и пондерисане вредности укупне ефективности организационих јединица сразмерно њиховом процењеном значају на следећи начин:

n

nn

PPPPOEEPOEEPOEE

+++⋅++⋅⋅+⋅

......

21

2211

где је: Pn – пондер значаја n-те организационе јединице. Напори менаџерског кадра, извршилаца технолошких активности и актив-ности одржавања треба да буду усмерени на препознавање чинилаца који умању-ју укупни учинак, тј. ефективност опреме и предузимање мера за њихово откла-њање, а све у циљу достизања респектабилних вредности ефективности. Nakaji-ma S., (1999). наводи да произвођачи светске класе достижу вредности ефективности од 85% и више. У време глобализације су све израженији и захтеви да производи буду у складу са посебним захтевима купаца (customizing) и за скраћивањем времена од рађања идеје до изласка производа на тржиште (time to market). При томе, потребно је да производни системи буду економски ефективни, трошковно ефикасни и флексибилни у смислу промена производног програма. Традиционално организовани производни системи не могу у потпуности да удовоље свим тим захтевима. Производна ефикасност (Еp) се дефинише као однос потребног и оствареног времена производње, односно:

os

stp T

QTE ∑ ⋅

=

при чему су: Тst – стандардно време Q – обим производње Тos – остварено време радне групе.



Стандардно време је резултат развоја новог или модификације постојећег производа. Обим остварене производње обухвата само производе стандардног квалитета. Дефектни и шкарт производи, као и производи кији захтевају дораду се не узимају у обзир. Како наводи The productivity press development team (2002), ефикасност се рачуна сваког месеца на нивоу радне групе и представља кључни чинилац планирања људских ресурса и система обрачуна месечних зарада радника, као што је показано на слици 5.

Слика 5. Систем оцене производне ефикасности Још 1993. године компанија Тоyоta је увела систем обрачуна зарада који подразумева разликовање начина обрачуна за производне и административне раднике. При том у производне раднике, тзв. "плаве крагне" сврставају се радници који непосредно раде на радним местима у технолошким процесима и радници на пословима одржавања техничких система. Пошто непосредно доприносе продуктивности они примају додатак за производну ефикасност у висини до 20% укупне зараде. Производна ефикасност је, због утицаја различитог нивоа механизације и аутоматизације, класификована према сродности послова (нпр. механичка обрада, ковачница, монтажа, лакирање итд.). У оквиру сваке врсте посла разликују се три нивоа производне ефикасности (А, B или C). Када је реч о административни радницима, односно тзв. "белим крагна-ма" стандардне зараде се обрачунавају без додатка за продуктивност. Закључак

Прва група закључака који се намећу темеље се на ставу да се, у пословном амбијенту који је заснован на концепту Kaizen, перформансе процеса симултано мере путем показатеља укупне ефективности инсталиране опреме и производне



ефикасности. При томе, укупна ефективност опреме показује који део располо-живог капацитета опреме се користи за производњу производа који одговарају постављеним стандардима квалитета. Она се мери континуирано у свим органи-зационим јединицама у којима се обављају технолошки процеси, а у случајевима да измерене вредности падну испод утврђене границе, одмах се приступа анализи процеса и изналажењу узрока проблема. Расипања било које врсте се не могу сматрати прихватљивим. На другој страни, производна ефикасност је показатељ којим се мери однос стандардног и оствареног времена рада. Ефикасност се рачуна сваког месеца на нивоу радне групе и представља битан чинилац обрачуна месечних зарада запослених који раде на производним радним местима. Следеће што се намеће као закључак је да се стандардизовањем операција ствара-ју основе за идентификацију расипања и стабилизовање радних места и техноло-шких процеса. Стабилизовањем радних места се унапређује организација рада на радним местима, а стабилизовањем технолошких процеса се постиже тачност и уравнотеженост процеса. Зато није преувеличано ако се каже да тамо где нема стандарда не може бити ни Kaizen–а. На крају, чини се да је Kaizen Costing при-мерен амбијент у коме се, у складу са нетрошковним принципом управљања производњом, перформансе технолошких процеса континуирано мере и надгле-дају са циљем остваривања визије компаније и дугорочне пословне стратегије, а не као амбијент који у кратком временском року треба да донесе профит. Литература

Hall, R., (2004). Lean and the Toyota production system. Target,Volume 20, No3, 2-7. Imai M., (1986). Kaizen: the key to Japan’s competitive success. New York: McGraw Hill. Imai M., (1997). Gemba Kaizen: a common sense, low-cost approach to management. New York: МcGraw Hill. Nakajima S., (1999). La maintenance productive totale (TPM): mise en œuvre. Paris: Afnor gestion. Monden, Y., (1993). Toyota Production System: An Integrated Approuch to Just-In-Time. Norcross, Georgia: Industrial Engineering and Management Press. The productivity press development team, (2002). Kaizen for the shopfloor. New York: Productivity Press. Васиљевић Д, Јовановић Б., (2008). Менаџмент логистике и ланаца снабдевања. Београд: Факултет организационих наука. Васиљевић Д, Словић Б., (2010). Kaizen: јапански пут ка пословној изврсности. Необјављен рад, Факул тет организационих наука и Привредна комора Србије, Београд. Womack P., Jones T., Roos D., (1991). The mashine that changed the world: the story of lean production. New York: Harper Perennial. Resume

The first conclusion to be reached is that process performance is measured simulta-neously in the Kaizen environment through the overall equipment effectiveness and production efficiency. The overall equipment effectiveness should be measured conti-nuously in all departments with technological components, and all the kinds of wastes are identified and eliminated immediately. On the other hand, production efficiency is calculated monthly at the level of working groups and it is the component for the calcu-lation of workers’ salaries. The next conclusion is that the standardized operations make the pillar for wastes identification and stabilization of workplaces and technolo-



gical processes. Therefore, it should be noted that where there is no standards, there is no Kaizen . Finally, Kaizen Costing is suitable environment for performance measure-ment of technological processes and the long-term achievement of the business vision.



УДК 005.83 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 263-275 Датум пријема рада: 22.09.2011.


Процесни приступ као предуслов ефикаснијем управљању

Process Approach as a Precondition of Efficient Management Дениз Ахметагић

∗


Борис Саулић∗∗


Резиме: Сваки пословни систем реализује специфичан пословни процес којим потрошачу даје жељенипроизвод или услугу. У оквиру структуре пословног система налазе се одређени структурни елементи,одређене пословне функције и ток пословних активности који се кроз њих одвија. Традиционални или класични приступ управљању пословним системима подразумева строгу вертикалну хијерархију ииспрекидане пословне процесе у оквиру граница пословних функција и структурних елемената. Овонеминовно води непознавању мисије, визије и стратегије, пословног система као целине. Из ових разлога валидност активности функција и структурних елемената зависи од менаџерске структуре датог сегмента.Нови захтеви пред предузећем (глобализовано тржиште, раст броја потрошача, еколошки захтеви,информационе технологије), условљавају рационални приступ управљању пословним системом, те секонвергенцијом различитих поступака и учења дошло до рационалне промене у посматрању пословнихпроцеса (управљање пословним процесима – business process management – BPM)

Рад елаборира овај нови концепт као препоруку нашим предузећима да га уводе као један од битнихпредуслова за ефикасније пословање.

Кључне речи: управљање пословним процесима, иновативност, реинжињеринг, управљањеперформансом.

Abstrakt: Every business system creates specific business processes providing a consumer with desired pro-ducts or services. Within the structure of business system, there are certain structural elements, specific busi-ness functions and flow of business activities carried out within it. The traditional or classical business system as a management approach implies strict vertical hierarchy and intermittent business processes within the framework of business functions and structural elements. This inevitably leads to non-recognition of mission, vision and strategy of business system, as a whole. For these reasons, validity of activities of functions and structural elements depend on management structure of the given segment. New challenges (global market, environmental requirements, information technology), require rational approach to business system management and therefore the convergence of different approaches leads to rational changes in perception of business pro-cesses (Business Process Management - BPM).

Paper elaborates this new concept as recommendation to our companies to introduce it as important prerequisites for efficient operations.

Key words: business process management, innovation, reengineering, performance management.

∗ deniz.ahmetagic ef.uns.ac.rs ∗∗

[email protected]

264 Д е н и з А х м е т а г и ћ , Б о р и с С а у л и ћ


Увод

Управљање организацијама је усмерено на напоре да се реализује циљна функција. Системски приступ пословним системима нам је указао на свеукупност односа и зависности пословног система од инпута и оутпута из окружења, што неминовно утиче на инпут оутпут – унутрашње везе између елемената система. Класични приступ организовању посматра пословни систем као скуп активности и одређеног броја елемената система. Функцијски фокусирана структура пословног система сегментира тај систем на традиционалне активности: набавка, продаја и финансије рачуноводство, производња, контрола итд. Вертикално устројена хијерархија менаџерске структуре управља на темељима субординације система вишег реда над системима нижег реда. Ово се такође односи и на субординацију менаџера вишег реда према менаџерима нижег реда. Овако успостављена вертикална организација циљну функцију пословног система реализује парцијалним оптимумима, функција односно организационих јединица. Ово неминовно води у парцијалне оптимуме појединих пословних функција како би се задовољили захтеви функцијских менаџера. Задовољење потрошача је често неадекватно јер функције и вертикална хијерархија занемарују хоризонталне комуникације, односно пословни процес којим се ствара производ или услуга намењена потрошачу илустративан је пример да у једном предузећу функције раде само је проблем што не стварају производ или услугу на време у датој количини, квалитетно и по конкурентној продајној цени. Релативно нов концепт управљањa пословним процесима (business proces management), доноси нов приступ где се од потрошача уназад ка пословним систему прати процес стварања производа или услуге и тај процес се посматра кроз више организационих јединица и функцијских подручја. 1. Иновативни приступ управљању

Да би предузеће реализовало циљну функцију мора да извршава велики број задатака. То захтева изградњу адекватне структуре предузећа која представља скуп елемената и њихових међусобних веза, односно интеракција дефинисаних циљном функцијом односно концепцијом функционисања. Најчешћи облик организовања предузећа у класичном приступу се базирао на функционалном моделу. Функционални модел организације подразумева дефинисање организационих јединица према радном односно пословном процесу. У овом функционалном приступу управљање се сводило на постизање одређених резултата са недовољним хоризонталним пословним комуникацијама и са настојањем да се по вертикали оствари радна и технолошка дисциплина и остваре циљеви. Овакво организовање предузећа није било окренуто ка потрошачима, а аутархичност појединих радних јединица односно нижих организационих делова је било неминовна. Циљна функција радних јединица и појединих одељења се сводила на задовољавање захтева менаџера одељења и на оптимизацију појединих делова.

П р о ц е с н и п р и с т у п к а о п р е д у с л о в е ф и к а с н и ј е м у п р а в љ а њ у 265


Повећања обима пословања и све сложенији односи захтевали су рационални приступ организовању и управљању предузећем, те се конвергенцијом различитих поступака и учења дошло до радикалне промене у посматрању организације (Rummler, Brache, 1995, стр. 69). Рађа се концепт пословног процеса који значи логично организовање људи материјала, енергије, алата и процедуре у радне односно пословне активности тако моделоване да дају специфичне резултате, односно производе. Дефинисање процеса захтева и тако структуирано предузеће, односно процесно усмерену организациону структуру да је флексибилна и да може брзо реаговати на промену односно на тржишне захтеве. Процесна оријентација предузећа утицала је и на процесни приступ организацији, ствара се нова архитектура предузећа (Enterprise arhitecture, Business arhitecture). Ова нова архитектура – структура треба да олакша разумевање сложености организације, да се лакше утврди стратегија и циљеви, као и најбољи путеви за њихово остваривање. С друге стране треба да омогући управљање перформансама, стандардима и политикама и скупу процедура за практична понашања у свим деловима предузећа. Коначно усвајање процесног приступа и развој адекватне архитектуре предузећа показују зрелост организовања предузећа и прави су одговор на све слабости функционалног организовања предузећа (Marks, Bell, 2006.год.). Тако се у функционалној структури тежиште ставља на формализацију односа (формална организација), док се у процесној архитектури нагласак ставља на хоризонталну реализацију пословних активности. Да би управљали пословним токовима потребно је: анализирање пословног процеса, редизајн пословног процеса, развијање апликација за управљање токовима пословања и њихово повезивање. Систем за управљање пословним процесима (слика бр. 1) састоји се од неколико блокова, активности: анализа и моделирање, извођење и интегрисање. Системи за управљање пословним процесима (Business process management System – BPMS) је основица за повезивање структуре предузећа и пословних процеса са информационим структурама где су сви заједно подршка за реализацију пословних процеса (Khan, 2004; Jeston, Netis, 2006). БПМ системи еволуирају у последњих 10-так година и данас се жели омогућити и развити такав систем који ће пратити пословање и остваривати према потребама његово побољшање. Успешност увођења БПМ зависи од информационих технологија (ИТ) али првенствено од квалитета менаџмента и спремности на организационе промене. Менаџмент пословних процеса као релативно млада дисциплина настао је из експертиза менаџера и њихових практичних радова. Разни теоретичари, аналитичари и консултанти дограђивали су ову дисциплину, па се досадашњи развој грађења модела менаџмента пословних процеса може приказати у 4 етапе према времену настанка:

I. Прва етапа модел процесног менаџмента Rummlera i Brachea (1995) II. Друга етапа Буртонов модел менаџмента пословних процеса (2001)



III. Трећа етапа Berker – Kugeler – Rosemann модел процесног менаџмента (2003)

IV. Четврта етапа, новији модели – комбиновани модели, пример Небојша Закић (2007)

Слика 1. Систем за управљање пословним процесима

Извор: Вукшић, Хернаус, Ковачић, 2008, стр. 140

Представљена прва 3 модела полазе од планирања, анализе процеса имплементације и континуираног побољшавања. Имајући у виду ове моделе аутор Закић даје своје виђење менаџмента пословних процеса са 5 стадијума унутар којих се дефинишу поједине фазе. Аутор заговара да је овај модел свеобухватан и да се односи на организацију као целину. Пословни процеси и њихов покушај једнозначног указују да поред разлика у дефиницијама има доста и заједничког, тако рецимо фамилија стандарда ИСО 9000 и из 2000. године дефинише процес као: "скуп међусобно повезаних и међусобно делујућих активности које претварају улазне елементе у излазне". Моделирање процеса се најчешће представља моделом: корисник – давалац, што се назива и основним моделом процеса. Зависно од предузећа сусрећемо различите категоризације процеса. Са аспекта теорије имамо различите приступе у категоризацији процеса. Навешћемо неке од тих подела, према аспекту посматрања: производни и услужни, директни и индиректни, рутински и нерутински, примарни и основни процеси менаџмента и процес подршке. Основни процеси се дефинишу на нивоу организације и њиховом реализацијом се ствара производ или услуга за тржишне кориснике. Ми ћемо ради лакшег појмовног разликовања примарне или основне процесе називати "кључним".



2. Идентификација кључних пословних процеса

Идентификовање или дефинисање основних или кључних пословних процеса у предузећу је битна активност за целокупан процес управљања. Постоје разни приступи дефинисања кључних процеса али је у основи реч о хоризонталном посматрању функционисања организације са аспекта реализације циљне функције, односно задовољење потреба купца или потрошача. Хоризонтални приступ не искључује вертикално управљање односно хијерархију менаџмента али омогућава да се ова вертикала циљно реализује на најбољи начин. Да би избегло сепаратно реализовање функцијских задатака – дефинисање кључних процеса строго дефинише пословне активности које се додељују организационим деловима, односно функцијским подручјима у извршење. Илустроваћемо то кооперацијом у једном предузећу при производу производа. Све функције вертикално контролисане су релативно добро функционисале (набавка, финансије, техничко, рачуноводство, припрема итд.) само производ споро, некомплетно, по великој цени и често неадекватног квалитета долазио до купца. Кључни процеси се могу дефинисати на нивоу предузећа као целине (мала и средња предузећа) или на нивоу појединих пословних целина (велика предузећа). До појаве концепта БПМ (business process management – управљање пословним процесима), кооперација организационих јединица и функцијских подручја је зависила искључиво од успешности вертикалних односа у менаџерској структури и њихове могућности, спремности и знања да хоризонтално ускладе производне односно пословне процесе. Дефинисање или избор кључних (базних, основних итд.) пословних процеса има 2 основна циља:

1. да обезбеди такву организациону структуру како би управљање било фокусирано на потрошача и омогућило перманентно иновирање односно побољшавање кључних пословних процеса;

2. да омогући целовито сагледавање пословања предузећа и да различити организациони делови предузећа разумеју да заједно извршавају целокупне задатке организације.

Дефинисање кључних процеса захтева одређена знања која ће обезбедити функционисање, односно да сви сарадници проуче и разумеју пословне идеје и задатке. Аутори праве широк прилаз потребним знањима за адекватан избор кључних процеса. Тако се они баве анализирањем организације и њеног процеса бавећи се окружењем у 3 нивоа: као макро окружење, пословно окружење (окружење задатака) и интерно окружење (интерни односи). Овај свеобухватан аналитички прилаз омогућава да се употреба производа или услуге коју дајемо потрошачу постави у центар збивања и реализује на најбољи начин. У макро подручје се убрајају:

1. економски фактори 2. фактори политике и власти 3. друштвени фактори



4. природни фактори 5. технолошки фактори.

Према Портеру (1980) кључни фактори унутар окружења задатака су приказани на слици број 2. Постоји могућност да се при дефинисању кључних пословних процеса изврши подела потрошача тако да се кључни процеси дефинишу за разне врсте потрошача. У интерно окружење или тзв. интерне односе исти аутори (Smith, Arnold & Bizzell) убрајају следеће компоненте: хумани капитал (људски ресурси), истраживање и развој, производња, финансирање, биланси, маркетинг и организациона култура. Код дефинисања кључних пословних процеса неопходно је поред осталог:

▪ одредити ниво дефинисања кључних процеса, ▪ одредити менаџере за вођење кључних процеса, ▪ водити рачуна о перспективи потрошача, ▪ у фокус ставити токове уместо радних задатака и ▪ анализирати да ли су нови дефинисани процеси стварно и кључни

процеси организације.

Ниво дефинисања кључних пословних процеса је заправо тражење компромисног решења између предности на централном и предности на локалном нивоу. Основна одредница је шта организација жели постићи кроз управљање процесима. Спровођење концепта БПМ мора имати вођство односно укључивати менаџере из разних делова организације. Укључивањем ширег круга менаџера, не само топ-менаџера развија се тзв. "ментални модел" који усмерава људе, односно фокусира их на реализацију тржишних циљева. Препоручени модел је да се менаџери ангажују у свим активностима дефинисања кључних пословних процеса конкретне организације. Имајући у виду потрошача он гледа на организацију како обавља послове да би испунила његова очекивања, односно задовољила његове потребе. Њему је мање битан процес управљања или рад функција. Потребно је посматрати радне или пословне процесе или токове, односно пратити производ или услугу од задовољења потребе потрошача уназад кроз организацију. Овако избегавамо функционално размишљање где су битна извршења функцијских задатака а не ефикасност токова односно процеса. По завршетку дефинисања кључних процеса у организацији можемо поставити одређена тест питања:

1. Да ли се посматрајући кључни пословни процес види начин испуњавања тржишних идеја?

2. Да ли се фокусирање на кључне пословне процесе усмерава или приближава визији предузећа?

3. Да ли дефинисани кључни процеси обезбеђује реализацију стратегије предузећа?



Позитивни одговори на ова 3 питања потврђују да смо изабрали стварне кључне процесе.

Слика 2. Кључни фактори унутар пословног подручја по Портеру (1980). Извор: Rentzhog, О. 2000, стр. 66

3. Управљање путем перформанси у БПМ

Овај ћемо сегмент рада укратко елаборирати кроз три условно речено подтеме:

▪ управљање перформансом као концепт, ▪ методолошке основе концепта и ▪ софтверска подршка концепта.

а) Управљање перформансама организације представља нов управљачки концепт фокусиран да доносилац одлука буде у право време и квалитетно информисан о перформансама пословања да би боље одлучивао и делио одговорност свих учесника у организацији у циљу што боље ефикасности. Развој информатике довео је и до новог сагледавања ресурса и окружења предузећа. У индустријској економији у фокусу је била тзв. физички „опипљива“ актива (машине, зграде, земља, опрема итд.), чиме се вршила трансформација инпута у оутпуте. У савременом свету тзв. „неопипљива актива постаје основни конкурентски изазов и конкурентска предност, где се убрајају поред осталог: знање и вештина запослених, иновациона култура, односи са потрошачима итд. У жижи интересовања су улагања у неопипљиву активу као профитабилно подручје. „Концепт управљања перформансама обухвата систематско мерење напретка у остваривању краткорочних и дугорочних циљева на основу дефинисања критичних индикатора перформансе и употребу добијених повратних информација о остварењима „за унапређене перформансе“.



Постоји несагласност аутора у дефинисању појма управљања перформансом. Из тих разлога је 2003. године основана тзв. Група за стандарде у управљању перформансом. По њиховој дефиницији - ,,Управљање перформансом је скуп интегрисаних повратних процеса управљања и анализе, подржаних технологијом усмерених на област финансијских и оперативних активности. Управљање перформансом подпомаже дефинисање стратешких циљева и мерење и управљање процесом остваривања тих циљева“. У процесу управљања перформансом, активности се одвијају систематично обухватајући организацију као целину. Организација треба перманентно да унапређује перформансе као и саме пословне активности. У све изразитијој конкурентској борби неопходно је на адекватан начин интегрисати оба ова аспекта управљања. Из система за подршку одлучивања (ДСС), развија се концепт управљања перформансом и временом прераста у извршне информационе системе (ЕИС) и пословну интелигенцију која обухвата целокупну инфраструктуру и аналитичне алате неопходне за интеграцију и анализу све веће количине података из пословања. Термин пословна интелигенција се често користи као синоним за управљање перформансом. Пословна интелигенција не омогућава систематичне методе у планирању и управљању активностима организације на реализацији стратегије пословања. Пословна интелигенција је технолошко решење, обезбеђује алате за унапређење процеса доношења одлука. Оно омогућава организацији управљање великом количином података у пословању, односно обезбеђује ИТ инфраструктуру и апликације за имплементацију управљања перформансом. У пракси су присутна решења интеграције ова два различита концепта. Да се подсетимо - „Управљање перформансом проактивно помаже организацији да унапреди своје текуће пословне операције и процесе, док пословна интелигенција реактивно олакшава доношење одлука на основу архивских података. Интеграцијом пословне интелигенције и управљања перформансом уводи се потпун приступ управљању перформансом.“ Овај целовит приступ састоји се из 4 значајне фазе:

1. фаза дефинисања стратегије управљања перформансом 2. фаза планирања процеса управљања перформансом 3. фаза праћења и анализа перформансе и 4. faza preduzimanja korektivnih aktivnosti.

Прве две фазе дефинишу и планирају стратегију а друге две говоре о спровођењу стратегије. У стратегијском менаџменту није основни проблем дефинисање стратегије већ је стварни проблем како исту имплементирати односно реализовати, потребно је управљањем перформансом перманентно пратити одвијање процеса претварања пословне стратегије у конкретне активности. Раније се праћење перформанси у предузећу везивало пре свега за финансијске индикаторе, што је неминовно водило запостављању многих других такође битних – нефинансијских индикатора. Потребно је дакле пратити што више кључних индикатора перформанси, који омогућавају реализацију



стратешких циљева организације. Познати аутори са харвардског универзитета проф. Роберт Каплан и консултант Давид Нортон су истраживали нове мерне јединице учинка (1990. год.) сматрајући финансијске индикаторе за недовољне и превазиђене у савременом предузећу. Они су заговорници идеје о БСЦ методологији мерења и управљања перформансом. Ова методологија „развијена је за приватни сектор да би се превазишли недостаци финансијско-рачуноводственог модела, који не наглашава измене у тржишној вредности организације изазване значајним улагањима у неопипљива средства, као што су вештине мотивација и способност запослених, придобијање и задржавање купаца, иновације производа и услуга и информационе технологије“ . Према овом концепту циљеви и мерила перформанси произилазе из визије и стратешких опредељења предузећа. Циљеви и њихова мерила у концепту БСЦ изводе се или постављају из четири подручја:

1. финансијска перспектива предузећа 2. перспектива купаца предузећа 3. перспектива интерних процеса у предузећу 4. перспектива способности за промене кроз учење и развој.

У закључку можемо нагласити свеобухватан приступ БСЦ (Balanced Sco-red Card) који подразумева заступљеност:

▪ финансијских и нефинансијских индикатора перформансе ▪ индикатора оријентисаних на прошлост и на будућност ▪ интерних и екстерних индикатора ▪ квантитативних и квалитативних индикатора ▪ краткорочних и дугорочних индикатора.

Због ограниченог простора чланка поменућемо само још неке методе и технике:

▪ Six Sigma концепт ▪ ABC метод ▪ TQM филозофија.

4. Реинжењеринг

Увођење процесног приступа треба да омогући способност анализирања и побо-љшавања неког процеса да би створио основе за напредно управљање процесом. Побољшавање процеса треба да има своју стратегију. У основи постојe два приступа, да се иде:

1. на развијање процеса и његово побољшавање, 2. или се ствара нови процес у целини.

Први (process – redesign) приступ – побољшавање процеса одвија се пер-манентним радом на развоју знања о процесима. У тим фазама анализе тимови долазе до нових сазнања чиме побољшавају функционисање процеса. Аутори који су се бавили побољшавањима процеса су поред осталих Харрингтон, Мелан,



Деминг итд. Демингов приступ је познат под називом ПДСА – циклус (слика бр. 3). На скици је видљиво да је циклус састављен из четири фазе међу којима су: планирање промена, спровођење промена, проучавање резултата и последње фазе прихватања или одбацивања промена. Уколико нисмо задовољни промена-ма понављамо круг како бисмо дошли до прихватљивих промена.

Слика 3. ПДСА циклус за стално побољшавање производа или процеса према Демингу (1993)

Извор: Rentzhog, О., 2000, стр. 139 Стварање новог процеса (редизајн или реинжињеринг полази од циљева процеса и захтева потрошача те се стварају сасвим нови процеси-овде се ради о радикално новим и како то аутори наглашавају фундаменталним променама). Да бисмо ово илустровали поменућемо Хамера (1990. год.) који сматра да пут ради-кално нових побољшаних процеса не иде преко побољшавања постојећих проце-са већ се ради о радикално новом и старим стањем неоптерећеним нагомилањем. Један број аутора, дакле, заговара тзв. „поступак празног листа“, занемарујући досадашње процесе. Познати аутори Давенпорт и Стадарф (1994 год.) нису за концепт „празног листа“. Ови аутори, такође бранећи свој приступ, говоре о пре-дностима праћења и анализирања постојећег стања пословних процеса. Четири су разлога, по Давенпорту, за овакво понашање:

1. ради лакшег комуницирања 2. да би се омогућило прихватање нових процеса 3. да би избегли понављање истих грешака у новим процесима и 4. да би се мерио напредак у одвијању процеса.

Без обзира да ли се ради о побољшавању или стварању потпуно новог про-цеса неопходна је прва активност – анализа процеса. Потребу за анализирањем процеса илуструјемо табелом бр. 1 - као што се види из табеле, анализа процеса треба да нам да следеће информације:

1. зашто је постојећи процес такав као што јесте, 2. који су квалитети процеса (добре способности), 3. колико нам је добро упоређивање у односу на одговарајуће процесе у

другим организацијама.



Табела 1. Потреба за анализирањем процеса при побољшању и редизајну процеса

Побољшање процеса Редизајнирање процеса Зашто постојећи про-цеси изгледају као што изгледају?

▪ Идентификовање пробле-ма и могућности за побо-љшање

▪ Избегавати негативне успутне ефекте

▪ Олакшати комуникације

▪ Избегавати негативне успутне ефекте

▪ Темељно разумевање за ре-дизајн

▪ Избегавати поново про-налажење точка

▪ Олакшати комуникације Колико су способности процеса добре?

▪ Створити могућности за мерење побољшања

▪ Идентификовање подручја побољшања

▪ Поставити циљеве

▪ Стварати могућности за мерење ефеката

▪ Формирати слабости у раду на ре-дизајну

▪ Поставити циљеве Колико је ниво за упо-ређивање добар са одговарајућим проце-сима у другим органи-зацијама?

▪ Поставити циљеве ▪ Да ли је побољшање про-цеса довољно?

▪ Створити покретачку снагу за рад

▪ Постављање циљева ▪ Да ли је редизајн неоп-ходан?

▪ Створити покретачку снагу

Извор: Rentzhog, О. 2000, стр. 146 Побољшавање процеса има следеће принципе (Harrington, 1991, стр. 82):

1. елиминисање бирократије 2. елиминисање дуплог рада 3. анализа стварања вредности 4. поједностављење 5. редукција циклусних времена 6. обезбеђење смањења грешака („error profing“) 7. стандардизовање 8. партнерско својство са испоручиоцима.

Редизајнирање процеса је заправо иновативан начин рада да би се нашла фундаментално нова решења процеса. Овде није у питању наставак анализе као код побољшавања процеса, већ се ради о основном разумевању које никако не сме да буде ограничено новим размишљањем да би створили нови процес. Пот-ребно је избећи да се начин рада, традиционални начин само убрзавају новим ИТ решењима. Закључци

У раду можемо видети важност дефинисања кључних пословних процеса који се могу дефинисати на нивоу предузећа као целине или на нивоу делова организа-ције. Имамо широк спектар прилаза потребним знањима за адекватан избор кљу-чних процеса. Аутори проучавају односе између кључних процеса организације и следећих сегмената:



▪ пословних идеја, ▪ визије организације и ▪ стварање организације.

Теоријски концепт БПМ мора имати вођство односно укључивати менаџе-ре из разних делова организације. У процесу управљања перформансом активно-сти се одвијају систематично обухватајући организацију као целину. Морамо видети разлику између управљања перформансом и пословне интелигенције. У стратегијском менаџменту није основни проблем дефинисање стратегије већ је стварни проблем како исту имплементирати, тј. потребно је управљање перфор-мансом. Значајно је напоменути допринос проф. Роберта Каплана у истраживању нових мерних јединица. Помоћу процесног приступа омогућавамо анализирање и побољшавање процеса. Најбољи приступ побољшавању процеса је да се одвија перманентним радом на развоју знања о процесима. У фазама анализе процеса тимови долазе до нових сазнања која побољшавају функционисање процеса. Поједини аутори се залажу за праћење и анализирање постојећег стања пословних процеса, док други заговарају тзв. „поступак празног листа“- једни и други наводе разлоге за овакво понашање. Без обзира да ли се ради о побољшавању или стварању потпуно новог процеса потребна је анализа, док је редизајнирање процеса заправо иновативан приступ да би се нашла фундаментална нова решења процеса. Наша предузећа би требало интензивно да се укључе и примењују БПМ како би постајала равнопра-внији партнери на светском тржишту. Овај релативно нови концепт управљања у нашим условима је у самом зачетку. На школама, институтима и на осталим нау-чним и истраживачким носиоцима је овај задатак веома актуелан. Литература

Закић, Н. (2009). Иновације и менаџмент пословних процеса, Београд: Задужбина Андрејевић. Rentzhog, О. (2000). Temelji preduzeća sutrašnjice, Нови Сад: Прометеј. Босиљ Вукшић, В, Хернаус, Т. и Ковачић, А. (2008). Управљање пословним процесима, Загреб: Школска књига. Rohm, H. (2002). Developing and Using Balanced Score card Performance Systems, Balanced Scdorecard Institute Rummler, G.A. and Bracke A.P. (1995). Improving Performance How to Manage the White Space on the Organization Chart, San Francisco: Jossey Bass Marks, E.A. and Bell M. (2006). Service Oriented Architecture“, New York: John Willey and Sons Khan R.N. (2004). Business Process Management : A Practical Guide, Tampa: Meghan –Kiffer press Burlton R.T. (2001). Business Process Management: Profiting from Process, Indianapolis: Sams. Porter, M.E. (1985). Competitive Advantage: Creating and Sustaining Superior Performance, New York: The Free Press. Kaplan R.S. and Norton D. (1996). Balanced Scorecard: Translating Strategy into Action, Boston: Harvard Business School Press. Hammer, M. (1990). Reengineering work: don't automate, obliterate, Harvard Business Review vol 90 (4), 104-112 Harrington J.H. (1991). Business Process Improvement, New York: McGraw-Hill. Правдић, П. (2010). Унапређење ефективности процеса применом БСЦ-а. Реферат саопштен на скупу 37. Националне конференције о квалитету у Крагујевцу



Resume

Increasing demands of the market, growing number of consumers, environmental is-sues, enhancement of information technology consequently brings into the focus a need for a change of a traditional or classical approach of business system management. Pre-requisite for more efficient management is the introduction of process wise approach which substitutes the strict vertical hierarchy and intermittent business processes. A new concept of business process management (BPM) is presented with the new ap-proach in which the process of creating the product of service is being analysed in di-rection from the consumer to the producer and that process is viewed throughout dif-ferent organisational structures and functional activities. In that sense, the concept of business process is being created as logical, efficient organisation of human resources, material, energy, tools and procedures in business activities designed to deliver specific results, or products. One of the crucial activities for complete management process is identification and definition of the key business process. The most appropriate ap-proach in improvement of process management is to be carried out within the frame-work of permanent knowledge development regarding the processes.



УДК 657.375.6:658.14/.17 ; 334.726 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 277-290 Датум пријема рада: 12.10.2011.


Превођење vs. прерачунавање финансијских извештаја страних филијала

Translation vs. Conversion of the Financial Statements of Foreign Branch Љиљана Дмитровић Шапоња

∗


Јасмина Богићевић∗∗

Економски факултет у Крагујевцу

Резиме: Мултинационалне компаније (мнк) морају да преформулишу финансијске извештаје својихстраних филијала за потребе њиховог консолидовања. При преформулисању финансијских извештаја устраној валути у извештајну валуту матичне компаније рачуновође могу користити два различитапоступка, као што су превођење стране валуте и прерачунавање. Произлазећи ефекат превођењафинансијских извештаја у страној валути се исказује у консолидованом билансу стања као посебнапозиција Усклађивање ефеката промене девизног курса. Насупрот томе, ефекат прерачунавањафинансијских извештаја у страној валути се исказује у билансу успеха (добици/губици одпрерачунавања). Употреба ове две различите методе преформулисања финансијских извештаја странихфилијала може имати значајан утицај на кључне билансне позиције, као што су нето резултат, укупнаактива, капитал, а такође и рацио бројеви.

Кључне речи: превођење финансијских извештаја страних филијала, прерачунавање финансијскихизвештаја страних филијала, добици/губици од превођења, усклађени ефекти промене девизног курса. Abstrakt: Multinational companies (MNCs) have to restate the foreign currency financial statements of their subsidiaries for preparing consolidated financial statements. In restating foreign currency financial statements into the parent company`s reporting currency, accountants can use two different procedures, such as foreign currency financial statements translation or remeasurement. The resulting effect from foreign currency financial statement translation is reported in the consolidated balance sheet, as a separate component of the stockhol-der`s equity (Cumulative Translation Adjustment). On the contrary, foreign currency financial statements remea-surement effect is reported in consolidated income statement (Remeasurement Loss/Gain). The use of different restatement methods can have significant impact on key items, such as net income, total assets, total equity and financial ratios, too.

Key words: foreign subsidiary`s financial statements translation, foreign subsidiary`s financial statements reme-asurement, remeasurement gain/ loss, translation adjustment


[email protected]

278 Љ иљ а н а Д м и т р о в и ћ Ш а п о њ а , Ј а с м и н а Б о г и ћ е в и ћ


Уводна разматрања

Да би се извршило консолидовање на нивоу мултинационалне компаније, неопходно је да се финансијски извештаји страних филијала и матичне компаније искажу у јединственој валути. У том циљу потребно је преформулисати билансне позиције страних филијала. Поступак њиховог свођења на јединствени валутни еквивалент се, у зависности од изабране функционалне валуте страног ентитета, остварује на два начина, и то њиховим превођењем или прерачунавањем. При томе, треба имати у виду чињеницу да се ефекти превођења финансијских извештаја страних филијала приказују у оквиру капитала, а ефекти њиховог прерачунавања представљају компоненту успеха. Управо могућност различитог финансијско-извештајног приказивања ефеката превођења vs. прерачунавања билансних података страних филијала је условила да се ова проблематика у међународним рачуноводственим академским круговима сматра најкомплекснијим подручјем међународног рачуноводства. Имајући у виду чињеницу да превођење и прерачунавање финансијских извештаја страних филијала имплицирају различите поступке подешавања, као и да могу продуковати и знатно различите консолидоване финансијске извештаје МНК, у натавку ће се на хипотетичном примеру америчке МНК, у циљу њихове компаративне анализе, осветлити процедуралне разлике између ова два поступка преформулисања билансних података, илустровати њихова примена, а затим извршити компаративна анализа ефеката превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала. 1. Процедуралне разлике између превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала

За потребе преформулисања (restatement) и изражавања финансијских извештаја страних ентитета у валути матичне компаније користе се двa различитa поступка, и то:

1. превођење финансијских извештаја (foreign currency financial statements translation) страног ентитета из функционалне у валуту матичне компаније;

2. прерачунавање финансијских извештаја (foreign currency financial state-ment remeasurement) страног ентитета у његову функционалну валуту.

Превођење финансијских извештаја представља процес нумеричке конверзије износа исказаних у функционалној валути у извештајну валуту. Као најзаступљенији метод, превођење се примењује у ситуацији када локална валута страног ентитета има статус његове функционалне валуте. Илустрације ради, може се навести пример шпанске филијале МНК са седиштем у САД, која користи евро како при евидентирању трансакција, тако и као своју функционалну валуту. Стога се финансијски извештаји шпанске филијале морају превести из евра у доларе за потребе консолидовања. Резултирајући ефекти превођења финансијских извештаја страних филијала предстаљају део (сопственог) капитала и приказују се у оквиру Осталог акумулираног потпуног резултата. Прерачунавање позиција финансијских извештаја представља процес претварања њихових износа изказаних у локалној валути коју ентитет користи у

Превођење v s . прерачунавање финанси јских извештаја страних фили јала 279


своју функционалну валуту. Ефекти овог поступка рачунске „конверзије“ се, као специфични добици и губици, инкорпорирају у биланс успеха, под различитим називима. У англосаксонској пракси се јављају разни називи за ове компоненте успеха, као што су: Остали расходи/приходи, Позитивне/негативне курсне разлике, Валутни добици/губици или добици/губици од прерачунавања (Remea-surement Gain/Loss). У литератури доминира мишљење да је најприкладнији овај последњи назив управо због тога што веома дескриптивно илуструје порекло ове компоненте успеха. Прерачунавање финансијских извештаја се захтева само у ситуацији када се функционална валута ентитета разликује од валуте у којој се воде пословне књиге. Као пример се може навести швајцарска филијала МНК са седиштем у САД која своје пословне књиге води у швајцарским францима, а њена функционална валута је амерички долар. Уколико би ова швајцарска филијала користила амерички долар и као функционалну и као валуту извештавања, не би се јавила потреба ни за превођењем, ни за прерачунавањем њених финансијских извештаја. Наиме, пошто би њени финансијски извештаји већ били исказани у америчким доларима, били би спремни за агрегирање са извештајима матичне компаније. Најучесталија примена прерачунавања финансијских извештаја се манифестује у филијалама лоцираним у хиперинфлаторним привредама, јер се управо у њима за извештајне сврхе спецификује валута матичне компаније као функционална валута. Процедурална разлика између превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала се може приказати кроз следеће релације: Локална валута/прерачунавање/ → Функционална валута /превођење/ → Извештајна валута Илустрација метода које користе америчке компаније за преформулисање финансијских извештаја страних филијала у америчке доларе приказана је у следећем прегледу.

Преглед 1. Методе преформулисања финансијских извештаја страних филијала у америчке доларе

Валута у којој стране филијале воде књиге

и евиденције Функционална валута Методе преформулисања

Локална валута (тј. валута земље у којој се налази страни

ентитет)

Локална валута Превођење у америчке доларе коришћењем текућих курсева

Локална валута

Амерички долар (као што се захтева у

хиперинфлаторним економијама)

Прерачунавање из локалне валуте у амерички долар

Локална валута Валута треће земље (није ни локална валута, ни

амерички долар)

Прво, прерачунавање из локалне у функционалну валуту, а затим из функционалне валуте

у америчке доларе

Амерички долар Амерички долар Преформулисање није потребно, већ су финансијски извештаји у

америчким доларима Извор: Baker, Lembke, King, 2005, стр. 615



Концептуални разлози за алтернативну примену ове две различите методе, тј. превођења или прерачунавања финансијских извештаја страних ентитета произилазе из примарног циља процеса превођења које амерички Одбор за стандарде финансијског извештавања (Financial Accounting Standard Board-FASB) представља као пружање информација које приказују очекивани утицај промена девизних курсева на токове готовине и капитал америчке компаније. Страни ентитети се могу квалификовати као релативно самостални ентитети или као ентитети који представљају екстензију матичне компаније. Пошто ентитети који припадају првој категорији стварају и троше јединице локалне валуте, њихову функционалну валуту представља управо локална валута. Промене девизног курса не утичу директно на новчане токове матичне компаније, али се одражавају на нето имовину стране филијале (имовину умањену за обавезе), а тиме и на нето улагање америчке компаније у тај ентитет. Друга група страних ентитета, иако пословно егзистира у другој земљи, представља екстензију активности матичне компаније. Пошто зависе од привреде матичне земље како у погледу продајних тржишта, производних компоненти и финансирања, њихову функционалну валуту представља валута матичне компаније. Како ефекти промена девизних курсева на нето имовину филијале директно тангирају и новчане токове матичне компаније, ефекти тих подешавања се исказују у добитку матичне компаније. У циљу квантитативно-емпиријске илустације процедуралних разлика између превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала послужићемо се примером америчке МНК «М», која је на дан 31.12. х0. год. откупом акција у износу од 2.000.000 €, стекла потпуно власништво над филијалом «Р» у Шпанији. При томе, треба истаћи да су презентирани прегледи финансијских извештаја посматране шпанске филијале америчке МНК од бр. 2 до бр. 13 конципирани, уз извесне модификације, на бази примера и студије случаја приказаних у англосаксонској литератури из области Међународног рачуноводства (Baker, Lembke, King, 2005, стр. 615-640 и Hoyle, Schaefer, Doupnik, 2004, стр. 484-506). Од укупно инвестираних 2.000.000 €, 1.200.000 € је одмах уложено у залихе, а остатак представља готовину. Сходно томе, почетни биланс стања шпанске филијале на дан 01.01.х1. год. је приказан у Прегледу 2.

Преглед 2. Почетни биланс стања филијале «Р» на дан 01.01.х1. год.

Средства € Обавезе и капитал €

Готовина Залихе Укупно

800.000 1.200.000 2.000.000

Акцијски капитал

Укупно

2.000.000

2.000.000

Током прве године пословања филијала «Р» је из дугорочног кредита набавила основна средства, стекла је патенте и купила на кредит додатне залихе. У том обрачунском периоду продајом робе на кредит и другим активностима филијала је остварила профит након опорезивања у износу од 1.650.000 €, а на дан 01.12. х1. год. објављене дивиденде су износиле 650.000 €.



На крају пословне године финансијски извештаји шпанске филијале у еврима су приказани у прегледима 3, 4 и 5.

Преглед 3. Биланс успеха филијале «Р» за х1. год. у €

Приходи од продаје Набавна вредност продате робе Бруто профит Трошкови управе и продаје Трошкови депресијације Трошкови амортизације Финансијски расходи Добитак пре пореза Порез на добитак Нето добитак

16.000.000 12.000.000 4.000.000 1.000.000

400.000 40.000

360.000 2.200.000

550.000 1.650.000

Преглед 4. Извештај о нерасподељеној добити филијале «Р» за х1. год. у €

Нерасподељена добит 1.1.х1. год. Нето добитак за х1. год. Умањен за дивиденде 12.01.х1. год. Нерасподељена добит 31.12. х1. год.

0 1.650.000 (650.000) 1.000.000

Преглед 5. Биланс стања филијале «Р»на дан 31.12.х1. год. у €

Средства € Обавезе и капитал € Готовина Потраживања Залихе Укуп. тек. средства Основна средства - кумулатив. отпис Патенти, нето износ Укупна средства

1.100.000 1.200.000 1.600.000 3.900.000 4.000.000 (400.000)

160.000 7.660.000

Добављачи Укуп. тек. обавезе Дугорочни кредити Укупне обавезе Акцијски капитал Нерасподељ. добит Укупно

660.000 660.000

4.000.000 4.660.000 2.000.000 1.000.000

7.660.000

За потребе превођења финансијских извештаја шпанске филијале из евра у доларе треба имати у виду и кретање девизног курса ове две валуте, односно континуирану девалвацију евра у односу на долар у посматраном обрачунском периоду, што се може приказати на следећи начин:

Преглед 6. Релевантни девизни курсеви:

јануар, х1. год ...................................................................................... 1,00 $ 20. јануар, х1. год., набавка опреме из дугорочног кредита ...... 0,97 $ фебруар, х1. год., прибављање патента ........................................... 0,96 $ просечан курс за х1. годину (А) ...................................................... 0,95 $ децембар, х1. год, дан објављивања дивиденди .......................... 0,94 $ просечан курс за децембар .............................................................. 0,92 $ 31. децембар, х1. год. ........................................................................ 0,90 $



2. Превођење финансијских извештаја страних филијала применом методе текућег курса

Имајући у виду чињеницу да локална валута филијале представља њену функционалну валуту, превођење позиција биланса успеха и извештаја о нерасподељеној добити исказаних у еврима у долар као матичну валуту се може приказати на следећи начин:

Преглед 7. Превођење биланса успеха, извештаја о нерасподељеној добити и биланса стања методом текућег курса

Биланс успеха за х1. год. € Дев. kурс $

Приходи од продаје ........................... Набавна вредност продате робе ...... Бруто профит ..................................... Трошкови управе и продаје .............. Трошкови депресијације ................... Трошкови амортизације .................... Финансијски расходи ......................... Добитак пре пореза ........................... Порез на добитак ............................... Нето добитак ......................................

16.000.00012.000.0004.000.0001.000.000

400.00040.000

360.0002.200.000

550.0001.650.000

0,95 $ (А) 0,95 $ (А)

0,95 $ (А) 0,95 $ (А) 0,95 $ (А) 0,95 $ (А)

0,95 $ (А)

15.200.000 11.400.000 3.800.000

950.000 380.000 38.000

342.000 2.090.000

522.500 1.567.500

Извештај о нерасподељеној добити филијале «Р» за х1. год. Нерасподељена добит 1.1.х1. год. ... Нето добитак за х1. год. .................... Умањен за дивиденде 12.01.х1. год. . Нерасподељена добит 31.12. х1. год.

01.650.000 (650.000)1.000.000

из биланса успеха 0,94 $ (Н)

0 1.567.500 (611.000)

956.500 Биланс стања на дан 31.12.х1. год.

Средства Готовина ......................................... Потраживања .................................. Залихе ............................................

Укуп. тек. средства Објекти и опрема ............................ - кумулатив. отпис .......................... Патенти, нето износ ........................

Укупна средстваОбавезе и капитал .......................... Добављачи ..................................... Дугорочни кредити .........................

Укупне обавезе Акцијски капитал ............................. Нерасподељ. добит ........................ Усклађ. ефек. пром. дев. курса ...... Сопствени капитал .........................

Укупно

1.100.0001.200.0001.600.0003.900.0004.000.000(400.000)

160.0007.660.000

660.0004.000.0004.660.0002.000.0001.000.000

3.000.0007.660.000

0,90 $ (С) 0,90 $ (С) 0,90 $ (С)

0,90 $ (С) 0,90 $ (С) 0,90 $ (С)

0,90 $ (С) 0,90 $ (С)

1,00 $ (Н)

из Изв. о нер. добити балансирајућа ставка

990.000 1.080000

1.440.000 3.510.000 3.600.000 (360.000)

144.000 6.894.000

594.000

3.600.000 4.194.000 2.000.000

956.500 (256.500) 2.700.000 6.894.000

Напомена: ознаке A, C и H означавају просечан, текући и историјски курс, респективно.



На бази претходног прегледа може се уочити да су позиције успеха преведене применом просечног курса за посматрани обрачунски период. Идентификован износ резултата у билансу успеха је преузет у Извештају о нерасподељеној добити. За превођење средстава и обавеза коришћен је текући девизни курс на дан састављања биланса стања. Акцијски капитал је преведен по курсу размене који је био на снази на дан њихове првобитне емисије. Овај поступак је реперкутовао укупну вредност средстава у износу од 6.894.000 $, као и збир свих обавеза и капитала у износу од 7.150.000 $. Једнакост активне и пасивне стране биланса стања успостављена је инкорпорирањем негативног износа Усклађених ефеката промене девизног курса (Translation adjustment) у Сопствени капитал. Евидентан је, дакле, негативан предзнак Усклађених ефеката промене девизног курса због његовог дуговног салда. Иначе, карактер овог предзнака је у функцији два фактора, и то: (1) типа изложености биланса стања (изложеност средстава тј. активна изложеност или обавеза, односно пасивна изложеност) и (2) смера промене девизног курса (депресијације или апресијације). До негативног износа Усклађених ефеката промене девизног курса дошло је због евидентне нето активне позиције (износ укупних средстава преведених по текућем курсу превазилази износ обавеза преведених по текућем курсу) праћене депресијацијом евра. Усклађени ефекти промене девизног курса представљају балансирајућу ставку помоћу које се успоставља билансна равнотежа, а могу се израчунати и разматрањем утицаја промене девизних курсева на нето активну позицију. У том контексту, предузимају се следећи кораци:

1. почетни износ нето активе филијале се преводи по ефективном курсу на дан биланса;

2. појединачна повећања и смањења износа нето активе током периода се преводе применом текућих курсева размене који су на снази у периоду ових повећања и смањења. До промене нето активе доводи само неколико догађаја, као што су, на пример, нето добитак, дивиденде, емисија акција. На укупан износ нето имовине не утичу трансакције као што су набавка опреме и исплата обавезе;

3. преведени износ почетне нето имовине (а) и преведени износ појединачних промена (б) се затим комбинују како би се дошло до релативне вредности расположиве нето имовине пре утицаја девизних флуктуација;

4. крајњи износ нето имовине се потом преводи по текућем курсу да би се одредила исказана вредност након насталих промена курсева размене;

5. преведена вредност нето имовине пре било које промене (ц) се упоређује са крајњом преведеном вредношћу (д). Разлика представља резултат промена девизног курса током периода. Ако је износ (ц) већи од износа (д), јавиће се негативни износ Усклађених ефеката промене девизног курса, који ће имати дуговни салдо.



Супротна релација би условила позитиван или потражни износ Усклађених ефеката промене девизног курса (Doupnik, Perera, 2007, стр. 315). На бази илустрованог примера шпанске филијале и претходно дефинисаних фаза утврђивања износа Усклађених ефеката промене девизног курса, исти се могу идентификовати на следећи начин:

Преглед 8. Израчунавање Усклађених ефеката промене девизног курса

€ $ Износ нето имовине, 1.1. х1. год. .............................. Промена нето имовине: Нето добитак за х1. год. ......................................... Дивиденде, 1.12. х1. год. ........................................ Износ нето имовине, 31.12. х1. год. ......................... Износ нето имовине, 31.12. х1. год. по текућем курсу ........................................................ Ускл. eфекти промене девизног курса, за х1. год. (негативни) ................................................

2.000.000 х 1,00$ = 2.000.000

1.650.000 х 0,95$ = 1.567.500 (650.000) х 0,94$ = (611.000)

3.000.000 2.956.500

3.000.000 х 0,90$ = 2.700.000

256.500 Исказани износ Усклађених ефеката промене девизног курса се исказује у консолидованом билансу стања МНК као посебна компонента сопственог капитала. До трансфера ове категорије из биланса стања у биланс успеха би дошло у случају продаје или ликвидације стране операције. У таквим околностима ефекти превођења би се оквалификовали као добици или губици од продаје страног улагања. 3. Прерачунавања финансијских извештаја страних филијала применом темпоралне методе

У ситуацији када би анализа релевантних економских фактора индицирала експлицитан избор валуте матичне компаније, тј. америчког долара као функционалне валуте шпанске филијале, за прерачунавање њених финансијских извештаја исказаних у еврима користила би се темпорална метода, а резултирајући Добици или Губици од прерачунавања (Remeasurement gains/Remeasurement losses) би се исказали у консолидованом билансу успеха. Примена темпоралне методе подразумева коришћење текућег девизног курса за прерачунавање у еврима исказане готовине, потраживања и обавеза у америчке доларе. Са друге стране, за прерачунавање залиха за чију диспозицију се примењује FIFO метода, основних средстава, патената и акцијског капитала се користе историјски девизни курсеви. Овакав процедурални оквир резултираће у прерачунатом билансу стања шпанске филијале, односно у укупним средствима која износе 7.187.600 $ и збиру сопственог капитала и обавеза од 6.194.000 $. Овај билансни нумерички геп између активе и пасиве у износу од 993.600 $ неутралише, као што се може видети у наредном прегледу, позиција Нераспоређена добит.



Преглед 9. Прерачунат биланс стања на дан 31.12.х1. год: темпорална метода

Средства Готовина .............................................. Потраживања ...................................... Залихе ................................................. Укуп. тек. средства ........................... Објекти и опрема ................................ - кумулатив. отпис ............................... Патенти, нето износ ............................ Укупна средства ................................ Обавезе и капитал Добављачи .......................................... Дугорочни кредити .............................. Укупне обавезе .................................. Акцијски капитал ................................. Нерасподељ. добит ............................ Сопствени капитал ............................. Укупно ...............................................

€

1.100.000 1.200.000 1.600.000 3.900.000 4.000.000 (400.000)

160.000 7.660.000

660.000

4.000.000 4.660.000 2.000.000 1.000.000 3.000.000 7.660.000

Дев. курс

0,90 $ (С) 0,90 $ (С) 0,92 $ (Н)

0,97 $ (H) 0,97 $ (H) 0,96 $ (H)

0,90 $ (С) 0,90 $ (С)

1,00 $ (Н)

балансир. ставка

$

990.000 1.080000

1.472.000 3.542.000 3.880.000 (388.000)

153.600 7.187.600

594.000

3.600.000 4.194.000 2.000.000

993.600 2.993.600 7.187.600

За прерачунавање позиција успеха темпорална метода налаже коришћење разних курсева размене. С тим у вези, позиције Приходи од продаје роба, Трошкови управе и продаје, Финансијски расходи по основу камате, као и порез на добитак се прерачунавају по просечном девизном курсу за х1. год. Расходи који се односе на средства вреднована по историјском трошку (Трошкови амортизације и депресијације) прерачунавају се по релевантним историјским курсевима. Најкомплекснији аспект у погледу примене темпоралне методе, тј. прерачунавања финансијско-извештајних позиција односи се на позицију Набавна вредност продате робе. За прерачунавање Набавне вредности продате робе исказане у еврима у валуту матичне компаније користе се различити курсеви. Почетне залихе набављене у јануару се прерачунавају по курсу из тог периода од 1,00 $. За прерачунавање извршених набавки током године користи се просечан годишњи девизни курс од 0,95 $. Најзад, крајња вредност залихa због примене FIFO методе је прерачуната по просечном курсу за месец децембар од 0,92 $. Образложени поступак продукује прерачунат износ Набавне вредности продате робе у износу од 11.508.000 $, што се може аналитички приказати на следећи начин: Преглед 10. Oбрачун набавне вредности продате робе из локалне у валуту матичне

компаније

€ Девиз. курс $ Почетне залихе ..................................................... + Набавке .............................................................. - Крајње залихе ..................................................... Набавна вредност продате робе ........................

1.200.000 х 1,00$ = 1.200.000 12.400.000 х 0,95$ = 11.780.000 (1.600.000) х 0,92$ = (1.472.000) 12.000.000 11.508.000

На бази добијених података у прегледу 11 приказани су прерачунати биланс успеха и извештај о задржаној добити шпанске филијале за х1. год.



Преглед 11. Прерачунавање биланса успеха и извештаја о нерасподељеном добитку: темпорална метода

Биланс успеха за х1. год. Приходи од продаје ............................... Набавна вреднсост продате робе ......... Бруто профит ........................................ Трошкови управе и продаје ................... Трошкови депресијације ......................... Трошкови амортизације .......................... Финансијски расходи ............................... Добитак пре пореза ................................ Порез на добитак ................................... Добици од прерачунавања -балансирајућа ставка ................................. Нето добитак ..........................................

€ 16.000.000 12.000.000 4.000.000 1.000.000

400.000 40.000

360.000 2.200.000 (550.000)

1.650.000

Дев. курс 0,95 $ (А) обрачун(Н)

0,95 $ (А) 0,97 $ (Н) 0,96 $ (Н) 0,95 $ (А)

0,95 $ (А)

$ 15.200.000 11.508.000 3.692.000

950.000 388.000 38.400

342.000 1.973.600 (522.500)

153.500

1.604.600 Извештај о нерасподељеној добити филијале «Р» за х1. год.

Нерасподељена добит 1.1.х1. год. Нето добитак за х1. год. ........................ Умањен за дивиденде 12.01.х1. год........ Нерасподељена добит 31.12. х1. год .....

0 1.650.000 (650.000) 1.000.000

из биланса успеха

0,94 $ (Н)

0 1.604.600 (611.000)

993.600

Вредност нерасподељене добити у билансу стања мора бити усаглашена са њеним износом у извештају о нерасподељеној добити. Како прерачуната вредност дивиденди износи 611.000 $, а крајња вредност нерасподељене добити је 993.600 $, нето добитак износи 1.604. 600 $. У циљу усаглашавања износа добитка исказаног у извештају о нерасподељеној добити са његовим износом у рачуну успеха, у биланс успеха је инкорпорирана позиција Добитак од прерачунавања (Remeasurement gain). 4. Компаративна анализа ефеката превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала

Илустровани поступци превођења и прерачунавања финансијских извештаја стране, шпанске филијале у америчке доларе представљају поуздану основу за сагледавање кључних разлика које ова два различита процедурална оквира преформулисања финансијских извештаја страних филијала реперкутују. У прегледу 12 су илустроване разлике између кључних позиција стања и успеха:

Преглед 12. Разлике у кључним позицијама након превођења и прерачунавања финансисјких извештајa у страној валути

Поступак преформулисања Позиција Превођење Прерачунавање Разлика

Нето добитак ........................................ Укупна средства .................................. Укупан сопствени капитал .................. Принос на сопствени капитал ............

1.567.500 $ 6.894.000 $ 2.700.000 $

58,01%

1.604.600 $ 7.187.600 $ 2.993.600 $

53,6%

+2,4% +4,3%

+10,9% -8,2%



Уколико се преформулисање финансијских извештаја стране филијале заснива на прерачунавању финансијско-извештајних позиција, односно на примени темпоралне методе, износ нето добитак је већи за 2,4% у односу на исти до кога се долази након превођења биланса успеха стране филијале. Поступак прерачунавања резултира и у већем износу средстава и сопственог капитала за 4,3% и 10,9%, респективно. Управо виши ниво сопственог капитала у именитељу у условима примене темпоралне методе (у функцији прерачунавања финансијских извештаја) условљава нижи износ рациа приноса на сопствени капитал за 8,2% у односу на исти утврђен методом текућег курса (у функцији превођења финансијских извештаја). При томе, треба имати у виду чињеницу да темпорална метода не резултира увек у већем износу нето добитка и сопственог капитала у односу на методу текућег курса. Ако би, на пример, посматрана шпанска филијала током године задржала нето монетарну позицију, примена темпоралне методе би довела до Губитка од прерачунавања, а тиме и до нижег износа нето добитка у односу на методу текућег курса. Штавише, метода текућег курса би реперкутовала већи износ нето добитка у условима апресијације евра у посматраном периоду. Претходно наведенo потврђује став да избор методе преформулисања (превођење vs прерачунавање) финансијских извештаја страних филијала може имати значајан утицај на износе позиција у консолидованим финансијским извештајима МНК. Из тога произлази чињеница да изабране различите функционалне валуте доводе у питање и компарабилност финансијских извештаја не само између појединих филијала чланица исте међународне групе, већ и између МНК. Констатоване разлике у апсолутним износима појединих позиција финансијских извештаја страних филијала након њиховог превођења/ прерачунавања условљавају и различите износе рацио показатеља, што се може видети у наредном прегледу:

Преглед 13. Рацио показатељи након превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала

Рацио € Текућа метода САД $

Темпорална метода САД $

Текући рацио (Тек. сред/тек. обав.) Рацио задужености (Укуп. обав./Сопст. капит) Рацио бруто профит (Бр.проф./Прих) Принос на соп. капитал (Нето добитак/Сопствени капитал)

5,91 1,55

25%

54,16%

5,91 1,55

25%

58,06%

5,96 1,4

24,29%

53,6%

На бази идентификованих рацио индикатора може се закључити следеће:

1. У условима примене темпоралне методе постоји проблем рачуноводствене дисторзије. Наиме, стиче се утисак да је филијала ликвиднија, мање задужена и мање профитабилна у односу на податке утврђене на бази оригиналних података филијале у еврима.



2. Примена методе текућег курса неће довести до промене рацио показатеља који се утврђују само на бази једног финансијског извештаја. Међутим, коришћење преведених података из биланса стања и биланса успеха за идентификовање појединих рацио индикатора, доводи у питање релевантност њиховог тумачења. Конкретно, рацио принос на сопствени капитал се утврђује на бази преведених износа оба финансијска извештаја. При томе се за превођење нето добитка користи просечан годишњи курс, а сопствени капитал се преводи по текућем курсу.

Да би се отклонила ова рачуноводствена аномалија, у неким земљама се у условима примене методе текућег курса, компанијама дозвољава да позиције успеха преводе или по просечном или по текућем курсу на дан биланса (на пример, Француска и Уједињено Краљевство). И поред констатоване нелогичности, Међународни рачуноводствени стандард 21, Ефекти промене курсева размене (International Accounting Standard 21, The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates) и амерички Исказ 52, Превођење стране валуте (SFAS 52, Statement of Financial Accouting Standards No. 52, Foreign Currency Translation) заговарају стриктну примену просечног курса за превођење позиција успеха. Закључна разматрања

У циљу осветљавања најбитнијих аспеката ове проблематике, након првог дела рада посвећеног процедуралним разликама између превођења и прерачунавања финансијских извештаја страних филијала, на хипотетичном примеру америчке МНК илустровали смо како превођење финансијских извештаја њених страних филијала применом методе текућег курса, тако и њихово прерачунавање применом темпоралне методе. Најзад, на бази квантитативно-емпиријске илустрације извршена је компаративна анализа ефеката ових поступака на кључне билансне позиције и рацио индикаторе. Иако су у оквиру обрађених делова заузети одређени ставови, резимирајући импликације различитих поступака преформулисања финансијских извештаја страних филијала можемо формулисати следеће закључне констатације:

▪ За потребе преформулисања (restatement) и изражавања финансијских извештаја страних ентитета у валути матичне компаније користе се двa различитa поступка, и то: превођење финансијских извештаја (foreign currency financial statements translation) страног ентитета из функционалне у валуту матичне компаније и прерачунавање финансијских извештаја (foreign currency financial statement remeasure-ment) страног ентитета у његову функционалну валуту.

▪ Превођење финансијских извештаја представља процес нумеричке конверзије износа исказаних у функционалној валути у извештајну валуту. Као најзаступљенији метод, превођење се примењује у ситуацији када локална валута страног ентитета има статус његове функционалне валуте. Резултирајући ефекти превођења финансијских



извештаја страних филијала предстаљају део сопственог капитала и приказују се као Остали акумулирани потпуни резултат. Прерачунавање позиција финансијских извештаја представља процес претварања њихових износа изказаних у локалној валути коју ентитет користи у своју функционалну валуту. Ефекти овог поступка рачунске „конверзије“ се, као специфични добици и губици, инкорпорирају у биланс успеха, под различитим називима (Позитивне/негативне курсне разлике, Валутни добици/губици или Добици/губици од прерачунавања).

▪ Приказивање и анализу имовинског, финансијског и рентабилитетног положаја међународног концерна као економске целине није могуће извршити без претходног превођења валутно различитих рачуноводствених садржаја разних филијала на јединствен валутни еквивалент. Избор поступка преформулисања (превођења vs прерачунавања) финансијских извештаја страних филијала може имати значајан утицај на износе позиција у консолидованим финансијским извештајима МНК. Из тога произилази и чињеница да изабране различите функционалне валуте доводе у питање и компарабилност финансијских извештаја не само између појединих филијала чланица исте међународне групе, већ и између МНК.

Литература

Alexander, D., Britton, A., Jorissen, А. (2005). International Financial Reporting and Analysis. England: Thomson Baker, R., Lembke, V., King, T. (2005). Advanced Financial Accounting. New York: McGraw Hill International Companies Богићевић, Ј. (2011). Превођење стране валуте и валутни хеџинг у међународном рачуноводству. Необјављена докторска дисертација, Економски факултет Суботица Brankovic, M., и Madura, J. (1990). Effect of SFAS No. 52 on profitability ratios, International Journal of Account ing,25 (1), 19-28. Choi, F., Meek, G. (2008). International Accounting. New Jersey: Pearson Education Inc. Дмитровић Шапоња, Љ. (2011). Рачуноводствени аспекти превођења стране валуте и валутни хеџинг. Зборник радова 15. конгреса “Рефлексије Међународних стандарда финансијског извештавања на рачуноводство, ревизију и пословне финансије”, Бања Врућица, 22-24.09.2011. године. Бања Лука: Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске Doupnik, T., Perera, H. (2007). International Accounting. New York: McGraw-Hill International Companies Hoyle, J., Schaefer, T., Doupnik, T. (2004). Advanced Accounting. New York: McGraw-Hill/Irwin Resume

Two different approaches are employed in restating subsidiary foreign currency finan-cial statements from foreign currency into the parent’s company one, i.e. foreign cur-rency financial statements translation and foreign currency financial statements remea-surement. Foreign currency financial statements translation is the process of foreign cur-rency balances numerical conversion from the foreign entity’s functional currency to reporting currency. Foreign currency translation, as a predominant restatement proce-



dure is applied when the functional currency of foreign entity is its local currency. The resulting effect from foreign currency financial statement translation is reported in the consolidated balance sheet, as a separate component of the stockholder`s equity (Cu-mulative Translation Adjustment). Foreign currency financial statements remeasurement is the process of their res-tating from foreign entity local currency to its functional currency. Foreign currency financial statements remeasurement effect is included and reported in consolidated in-come statement as Remeasurement Loss/Gain The selection of different restatement methods for preparing consolidated finan-cial statements can have significant impact on MNC consolidate financial statements amounts. Hence, the functional currency selection makes difficult the financial state-ments comparability not only between the subsidiaries, members of one MNC, but also between MNCs.

УДК 005.21:657.05(497.7) ; 005.33:005.334 Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. 291-300 Датум пријема рада: 28.03.2012.


Истраживање нивоа имплементације стратешкe техникe менаџерског рачуноводства у македонским компанијама1

Researching the Level of Implementation of Strategic Techniques in Management Accounting of the Macedonian Corporation Татјана Спасеска

∗

Економски факултет - Прилеп

Фанка Ристеска∗∗


Анета Ристеска∗∗∗


Резиме: Савремени услови пословања намећу потребу поштовања нових стратешких варијаблиприликом формулисања циљева и мисије пословних субјеката, као и поштовање нове конкурентске филозофије у њиховом функционисању. Наиме, реализација постављених циљева у драстичнотурбулентним условима рада тражи развијање нових приступа, нових пословних модела и идејаменаџмента. Као последица тога, менаџерска пракса и методе значајније се мењају у последњој декади20. века, и преносе у 21. век. У том контексту, савремени трендови који су присутни у менаџерскомрачуноводству повезују се са стратешким техникама као што су: систем базиран на активностима (ABC), систем „тачно на време“ (Just-in-Time) и управљање укупним квалитетом (TQM). При томе се аргументуједа ове савремене технике помажу пословним субјектима у остваривању конкурентске предности наглобалном тржишту.

Полазећи од ових констатација главни циљ овог истраживања биће - изазови менаџерског рачуноводства у новом пословном окружењу, тј. истраживање савремених тенденција менаџерског рачуноводства каоадекватан одговор на промењене услове пословања и доказивање њиховог утицаја на финансијскеперформансе пословних субјеката у Републици Македонији.

Кључне речи: систем базиран на активностима (ABC), систем “тачно на време” (Just-in-Time) иуправљање укупним квалитетом (TQM), финансијске перформансе.



[email protected]

292 Т а т ј а н а С п а с е с к а , Ф а н к а Р и с т е с к а , А н е т а Р и с т е с к а


Abstrakt: Contemporary economic conditions impose the necessity for regarding new strategic variables in formulating the goal and the mission of the companies, as well as considering a new competition philosophy. Namely, realization of the goals in radically changed conditions imposes developing new approaches, new busi-ness models and management ideas. As a result, the managerial practice and models have drastically changed and continue to change in the 21st century. That is to say, contemporary tendencies of management accounting are in relation with strategic techniques such the Activity Based Costing System (ABC), the “just-in-time” system and Total Quality Management (TQM). At the same time, it is debated if these modern techniques facilitated enterprise in achieving competitive advantage on the global market.

Considering this, the main objective in this research will be the challenge of the management accounting in the new economic environment, as well as researching the contemporary tendencies of management accounting as an appropriate answer to the changed economic conditions an testifying their impact on the corporate financial performance in the Republic of Macedonia.

Key words: Activity Based Costing System (ABC), the “just-in-time” system and Total Quality Management (TQM), financial performances.

Увод

Савремено радно окружење карактеришу динамичне промене у којима модерни корпоративни пословни субјект поприма нову улогу и нове функције. Наиме, незаустављив процес глобализације, интензиван развој информационих и кому-никационих технологија, огроман утицај конкуренције и неизвесности које са собом носе тржишни економски услови, намећу потребу за разматрањем нових променљивих у формулисању стратешких циљева и мисијом пословних субјеката и разматрање нове конкурентске филозофије у њиховом функционисању. Уз овакве изразито комплексне услове пословања, успешан може да буде само онај пословни субјекат чија менаџерска структура је у стању да напусти старе концепте управљања и изгради нови ментални став о начину управљања, став који цени флексибилност, брзину, иновације и изазове који су последица континуираних промена слободног функционисања тржишних механизама и глобалне конкуренције. Реализација њихових циљева у драстично измењеним условима рада захтева развој нових приступа, нове пословне моделе и идеје за управљање. Неопходно је поменути да традиционални приступи менаџерског рачуноводства имају ограничене домене услед техничког развоја. Наиме, у пос-ледњих 20 година менаџерско рачуноводство постојало је само у оквирима финансијског извештавања. Оно је имало ограничену вредност кроз своју оријен-тацију ка производним погонима. Потребно је развијање менаџерског рачуновод-ства више оријентисаног ка стратешком рачуноводству. У том контексту, савремени трендови који су присутни у менаџерском рачуноводству су повезани са стратешким техникама као што су системи на основу активности (ABC), балансирајућа карта резултата (Balanced ScoreCard) и стратешка рачуноводства, који су дизајнирани уз подршку савремених техноло-гија и менаџерских процеса као што је систем "тачно на време" (Just–in–time) и управљање укупним квалитетом (TQM). Многе студије су показале да нове тех-нике имају одраз на укупан процес управљања рачуноводством (планирање, управљање, доношење одлука и комуникација), те је стога преселио свој фокус

Истраживање нивоа имплементације стратешкe техникe менаџерског рачуноводства у македонским компанијама 293


из просте и неискусне улоге у одређивању трошкова и финансијске контроле, на софистицирану улогу менаџерског рачуноводства које има за циљ стварање вре-дности кроз побољшано коришћење ресурса. Присутна је тврдња да су нове тех-нике последица потребе постизања конкурентске предности, како би се одгово-рило на изазове глобалне конкуренције. 1. Карактеристике стратешких техникa менаџерског рачуноводства

Почетак практичне примене система заснованог на активностима датирају од 1980. године. Заслуге за увођење система на основу активности припада америч-ким ауторима др Роберту Каплану и Тому Џонсону, који су први указали на недостатке метода традиционалног рачуноводственог система. За разлику од традиционалних метода алокације трошкова које доводе до искривљене слике о профитабилности купаца, ABC систем се сматра побољшаном методологијом за идентификовање најпрофитабилнијих производа, купаца, региона и канала. Овај систем идентификује активности које увећавају вредност и тако помажу руко-водству да смањи трошкове дизајнирања производа, повећана је ефикасност пос-тојећих активности које на крају доводи до побољшања профитабилности. Има много илустрација које то потврђују. На пример, примена овог система код свет-ски познатог добављача IT производа, Tech Data Corporation, показује пораст зарада по акцији од 33 одсто, и истиче се да је профитабилност у областима у којима се примењује овај систем два пута већа у односу на области где се не примењује. Извештај о потенцијалу ABC система у часопису Harvard Business Review, аутори Ness and Cucuzza (1995), откривају „да је искуство Chrysler-а у САД, у томе што уштеде у трошковима могу бити веома велике, односно од 50 до 100 пута у одређеним областима“ (p.130-138). DHL Worldwide Express, који већ дуго примењује систем на бази активнос-ти за подршку одлуке о ценама услуга, указује на то да свако 1% повећање про-фита генерише $5 милиона више профита (Player and Cobble, 1999, p. 93). Ове и многе друге студије тврде да су потенцијалне стратешке предности примене ABC система побољшале информације за одлучивање о томе да ли да се један произ-вод купи или производи у сопственој режији, као и одлуке повезане са производним миксом, спољним снабдевањем и друге стратешке одлуке. Литера-тура која се бави анализом система ABC истиче три врсте оперативних потенци-јалних предности, укључујући: ниже цене, високи квалитет и смањено трајање производног циклуса, што заузврат резултује у побољшању финансијског посло-вања предузећа. Менаџмент укупним квалитетом као стратегијска техника менаџерског рачуноводства је развијена још четрдесетих година двадесетог века, захваљујући Eдварду Демингу, професору на New York University Graduate School of Business Administration. TQM је такав стил управљања који се заснива на производњи ква-литетних производа и услуга по захтеву и дефиницији потрошача.



Наиме, TQM је систематски, интегрисани и организовани начин живота повезан са континуираним побољшањима за организацију. TQM подразумева организациону трансформацију - потпуно нов и другачији начин размишљања и понашања. Овај систем се разликује од других стилова управљања, јер je више заинтересован за квалитет током процеса производње од самог квалитета излаза из производње. За разлику од класичног концепта квалитета, који је у сукобу са финансијским успехом предузећа, нови менаџмент тоталног квалитета полази од претпоставке да квалитет смањује трошкове. Наиме, TQM подразумева пројекто-вање и изградњу квалитета унутар пословних процеса који скраћује трајање про-изводног циклуса, што омогућава ефикасније коришћење производног фактора, смањују се слабости и самим тим и трошкови. На овај начин компаније могу повећати своју профитабилност на дуге стазе. Многи аутори су потврдили позитивну корелацију између примене TQM и финансијских перформанси пословних субјеката компанија које имплементирају овај систем. На пример, Hendricks и Singhal (1999), наглашавају да “имплемента-ција TQM резултује у побољшаним перформансама или профиту, што потврђује позитиван однос између ROA (Return off Assets) и примене TQM“ (p. 36). У том погледу су резултати анализе Kaynak (1996), “која открива да су финансијски и тржишни наступ побољшани за компаније у којима се примењују TQM и JIT набавке система“ (p.54). JIT - систем је развио Toyota Motor Company, конкретније Taichi Ochno, потпредседник Тојоте, који је у раним седамдесетим заједно са својим колегама популаризовао примену система „тачно на време“. Сврха овог система је "пуна елиминација инвентара свих делова производног процеса, од дизајна до испору-ке, кроз процес сталног побољшања." У ствари, систем "тачно на време" има три основна циља: уклањање свих производних процеса или активности који не дода-ју вредност на производ или услугу, континуирано побољшање ефикасности производне перформансе и смањење трошкова производње, што побољшава ква-литет. Из тих разлога JIT систем је био у центру пажње многих јапанских компа-нија које су, за разлику од Toyota Motor Company која зарађује огромне профите са истим трошковима за гориво и сировине, схватили да остварују дугорочне губитке. Филозофија система „тачно на време“ је следећа: "Прави материјал, у право време, на право место уз прави износ". Крајњи циљ овог система је побољшање профита и враћање инвестиције путем смањења трошкова и побољшања квалитета. Погодности за компаније које примењују JIT систем су од суштинског значаја. На пример, растућа компанија у области електронске индустрије реализује следеће предности после усвајања JIT система производње и набавке: (1) пове-ћање обима производње, повећање продуктивности и истовремено побољшање квалитета, (2) производња је консолидована од две зграде у једној (3) производ се константно производи доброг дизајна, добрих делова и процеса, (4) компанија je фокусирана на идентификовање проблема уместо да их крије као што је то био случај са традиционалним моделима, (5) простор за сировине и купљене делове



је драстично смањен, (6) активности које додају вредност су изоловане или ели-минисане, (7) повећан проток новца због безначајног улагања у залихе недовр-шене производње и великих смањења купљеног материјала и делова. У ствари, многа одељења у Hewlett-Packard су редизајнирала свој производни проток и смањила период за коначну монтажу. Резултат таквог поједностављеног процеса био је 55% уштеда у материјалима и 75% у раду. 2. Резултати имплементације стратешких техника менаџерског рачуноводства у македонским компанијама

Полазећи од претходних закључака, односно мотивисани потенцијалним корис-тима успешне имплементације ових система, узимајући у обзир чињеницу да македонске компаније још увек нису тестирале ефекте примене стратешке ини-цијативе менаџерског рачуноводства, циљ овог рада биће истраживање степена примене ових техника у македонским пословним субјектима, веровање финан-сијских менаџера у важност њиховог спровођења и њихову свест о овом значају, с једне стране, веза између примене ABC, JIT и TQM, као стратешких пословних иницијатива и побољшање финансијских перформанси пословних субјеката из Македоније, на другој страни. Циљна група истраживања су македонски пословни субјекти груписани у три групе: АД који котирају на званичном и сло-бодном тржишту на Македонској берзи и oдабранe компанијe од 200 најуспеш-нијих компанија у 2010. години. Истраживачки пројекат је реализован у периоду од јула 2011. до јануара 2012. године, уз послате упитнике фирмама које су изабране као циљна група. У првој фази, одабраним компанијама претходно су послата писма у којима се објашњава општа идеја и сврха истраживања у циљу лакшег попуњавања упитника. Изабраних 88 компанија су биле репрезентативне, различитих величи-на и из разних привредних грана. Наиме, око 92% менаџера анкетираних компанија су запослени у компанијама са више од 100 запослених, а само око 8% од компанија са мање од 100 запослених. Око 16% анкетираних компанија су акционарска друштва која котирају на официјелном тржишту Македонске берзе, 50% су биле акционарске компаније листиране на незваничној берзи, 30% су биле део од 200 најуспешнијих компанија у 2010. години и 4% у групи од других производних компанија. Једна од главних препрека у реализацији истраживања била је неспремност привредног сектора за отворену сарадњу. Јасно је прецизирано да ће информаци-је добијене из попуњених упитника бити строго поверљиве и коришћене само за потребе овог истраживања, те да ће резултати истраживања бити враћени у њихове контакт адресе у правцу даљег развоја сарадње. Добијени подаци из анкете су прикупљени путем упитника. Питања су разврстана у три групе, и то: Прва група се односи на нивое свести и степен имплементације система заснованог на активностима, друга група показује ниво свести и степен имплементације система "тачно на време" и трећа група питања се односи на ниво свести и степен имплементације менаџмента укупног квалите-та.

296 Т а т ј а н а С п а с е с к а , Ф а


У истраживање је ук39 компанија је вратило потирало систем заснован н„тачно на време“ и 19 комп Графикон 1, покимплементирало систем за

Графикон 1. Ниво

Из

Графикон 2

Из У контексту поређењкомпанија, 81% у Великојинтерес у реализацији ABCћава квалитет добијене ипомаже менаџерима да бољстратешких резултата. Ова

а н к а Р и с т е с к а , А н е т а Р и с т е с к а

, стр. 291-300

кључено 88 компанија од којих је 49 одбило сарадопуњене упутнике. Од тога, 16 компанија је имплна активностима, 14 компанија имплементирају спанија спроводи ТQМ. казује да је око 43% анкетираних компснован на активностима. о примене система заснованог на активностима

звор: Сопствена обрада података из анкете

2. Ниво примене система “тачно на време”


ња – у Француској ABC систем примењује чак Британији, 74% у САД и 69% у Немачкој. ПовC система је последица чињенице да овај систем информације за трошкове производа/услуга и тље разумеју како треба да троше ресурсе за постај систем је атрактиван, посебно у конкурентном

дњу, а лемен-истем

панија

к 86% већани пове-такође изање окру-

Истраживање нивоа имплемент жењу које захтева континунални систем није успеокомпаније постају свесне окружење утицали да трад За разлику од ABC имплементирају у пракси. Илустрације ради наследеће погодности:

Табела 1. Погодности

Простор Инвентар Продуктивност Трајање производ.циклуса

Извор: http://w

На крају, 51% нашихсмислено потврђују да је н

Гр

Из

Квалитет је данас осепохе. Квалитет је услов опстанак компаније. У постета и постаје кључ за устварно цивилизован одгоинформационо друштво. квалитета постаје битно, и

тације стратешкe техникe менаџерског рачуноводства у македонским компа


уирано смањење трошкова и где постојећи традо да пружи адекватну подршку управљању. Мда су савремена технологија и глобално еконо

диционални систем постане превазиђен. система, JIT систем само 38% анкетираних комп

аводи се пример APW Electronics где примена JIT

примене система “тачно на време” у APW Electronics

Пре имплементације

Након имплементације Промене

725 м2 350 м2 52% 144 јединица 18 јединица 87%

165 мин./јединица 63.5 мин./јединица 62%

93 саати 30 саати 68%

www.theleangroup.co.uk/just-in-time-jit-case-study_n9.aspx

х компанија примењују TQM. Дакле, резултати ниво примене TQM виши од друга два концепта.

рафикон 3. Ниво примене TQM


својио свет и представља најзначајнији феномен за излазак на светско тржиште и доводи у пи

следњих неколико година све више расте значај кспех и раст компаније. Ова револуција квалитовор на изазове које са собом доноси индустријУслед јаке конкуренције, континуирано унапри тиме један од три кључна елемента (квалитет,

анијама 297

, стр. 291-300

дицио-Многе омско

панија

T има

s

недво-

наше итање квали-ета је јско и еђење дифе-



ренцираност производа, комуникација са клијентима) на коме је заснован успе-шан бренд производа и углед компаније. Управо из тих разлога, у сваком таквом радном окружењу, менаџмент мора да буде проактиван, иновативан, флексиби-лан и фокусиран на квалитет. И коначно, анализиран je однос између корпоративних финансијских перфоманси и степена имплементације ABC, JIT и TQM. Подаци који се односе на степен имплементације ових техника су приказани на графиконима 1, 2 и 3. За потребе анализе неопходни су подаци финансијских перформанси компанија. Као мера финансијске перформансе компанија изабран је принос укупне активе (ROA), што је један од највише примењиваних критеријума за процену корпора-тивних финансијских перформанси. Наиме, ROA је опште прихваћено мерило за финансијске перформансе у највећем делу емпиријског истраживања. Многи истраживачи, као што су Cagwin and Bouwman (2002), Ittner, C.D., Lanen, W.N. and Larcker, D.F. (2002) , Kennedy, T. and Affleck-Graves, J.(2001), применили су ROA као зависно променљиву у својим истраживањима везаним за примену ABC система и његов утицај на финансијске перформансе. Његово израчунавање зах-тева податке о нето профиту компаније и њених укупних средстава. У том контексту неопходно је напоменути да су због неспремности у еко-номском сектору за откривање података финансијског карактера и тестирање односа између финансијских перформанси и имплементације стратешких техни-ка, циљна група биле само акционарске компаније које котирају на официјелном тржишту Македонске берзе за дугорочне хартије од вредности. Наиме, да бисмо добили потребне податке за израчунавање ROA искористили смо њихове реви-диране финансијске извештаје који су јавно објављени на сајту Македонске бер-зе. Следећа табела ће показати кретање финансијских перформанси ових акционарских друштава у периоду од 2001. до 2010.године. Табела 2. Приказ приноса укупне активе (ROA) у изабраним акционарским друштвима

у периоду од 2001. до 2010. год.

АД/годинe 2010. 2009. 2008. 2007. 2006. 2005. 2004. 2003. 2002. 2001. Алкалоид 7.01 7.27 7.10 6.39 6.13 5.21 4.69 4.27 3.96 3.55 Бетон 0.95 0.68 0.73 1.12 1.25 1.33 1.04 0.87 0.83 1.70 Витаминка 3.19 3.87 3.04 2.81 2.57 2.75 3.85 7.07 3.86 4.34 Жито вардар -3.40 0.67 -0.78 -0.40 -0.15 4.26 0.37 1.42 0.89 1 Макстил 0.785 0.03 1,37 4.49 1.77 4.03 4.69 4.27 3.97 3.55 Рж институт 6.52 2.09 1.71 9.89 10.57 0.86 30.35 19.88 2.48 2.01 Тетекс 0.90 -1.62 -2.70 0.17 1.02 1.16 1.31 1.16 1.13 1.51 Тут.комб. -7.15 -66.34 -126.13 -11.91 -15.62 -6.78 -12.23 -12.28 -4.84 Извор: Сопствена обрада података на основу ревидираних финансијских извештаја који су јавно објављени на сајту

Македонске берзе (www.mse.org.mk)

Присутан је позитиван тренд у финансијском стању за компаније које имплементирају неке од стратешких техника. Код неких компанија види се благи



пад приноса од укупних средстава у 2008. години, што је сасвим логично, с обзи-ром на негативне последице које се осећају у привреди под утицајем светске еко-номске кризе. Спроведено истраживање у македонским компанијама је потврдило позитивну корелацију између примене испитиваних стратегијских техника и корпоративних финансијских перформанси. Закључак

Јак утицај глобалне конкуренције приморава мултинационалне корпорације да траже нове начине за стварање конкурентне стратегије. Оне морају да пронађу нове начине смањења трошкова, уз повећање квалитета и задовољства потроша-ча. У том контексту, македонске производне компаније почеле су са прилагођивањем производних иновативних приступа, менаџерске филозофије и информационе технологије ради опстанка на конкурентном тржишту. Систем заснован на активностима (ABC), систем "тачно на време" (JIT) и Total Qulality Management (TQM) представљају само један део инструмената који могу да помогну компанијама да остваре наведене циљеве. Системи могу пружити компанијама конкурентске предности, али захтевају и радикалне промене у компанијама. Резултати истраживања потврдили су закључке ранијих студија о присутности позитивног односа између финансијског учинка у примени ABC, JIT и TQM система. Литература

Cagwin, D. and Bouwman, M.J. (2002). The Association Between Activity-Based Costing and Improvement in Financial Performance. Management Accounting Research, 13(1), 1-39 Hendricks, H. and Singhal,V. (1999). Don’t count TQM out. Quality progress, 4 35-42 Ittner, C.D., Lanen, W.N. and Larcker, D.F. (2002). The Association Between Activity-Based Costing and Manu facturing Performance. Journal of Accounting Research, 40(3), 711-726 Just-in-time Case Study (2011). Application Of JIT Principles, Spectacular Improvements in a Low Volume High Variety Environment (http://www.theleangroup.co.uk/just-in-time-jit-case-study_n9.aspx) Kaynak H. (1996). The Relationship Between Just-in-time Purchasing of Total Quality Management & their Ef fects on the Performance of Firms Operating in the USA: An Empirical Investigation, Unpublished Dissertation, University of North Texas, 54 Kennedy, T. and Affleck-Graves, J. (2001). The Impact of Activity-Based Costing Techniques on Firm Perfor mance:The Australian Experience. Journal of Management Accounting Research, 13, 19-45 Magdy, A.K. and Robert, L. (2008). The Impact of Firm Characteristics on Management Accounting Practices: A UK – Based Empirical Analysis, The British Accounting Review, 40, 4 Ness, J. and Cucuzza, T. (1995). The Full Potential of Activity Based Costing, Harvard Business Review, 4, 130-138 Player, S. and Cobble, C., (1999). Cornerstones of Decision Making: Profiles of Enterprise Abm, Ohio: Oakhill Press Resume

Realization of the goals in radically changed conditions imposes developing new approaches, new business models and management ideas. As a result, the managerial practice and models have drastically changed and continue to change in the 21st century. Activity Based Costing System (ABC), the “just-in-time” system and Total



Quality Management (TQM) are only one of the instruments that facilitated enterprise in achieving competitive advantage on the global market. That is to say, the main objective of this research was researching the level of implementation of these strategic techniques in management accounting and their influence on the financial performances of the macedonian corporation. The results of the research confirmed the positive relationship between the financial performance and implementation of ABC, JIT and TQM.

УДК 005.336.1:657.6(497.11)"2008/2010" ; 005.216.1:005.336.1



Утицај економско-финансијске кризе на пословање ревизијских фирми у Србији1

The Impact of Economic and Financial Crisis on Audit Firms in Serbia Дејан Јакшић

∗


Кристина Мијић∗∗


Резиме: Економско-финансијска криза негативно је утицала на пословања ревизијских фирми уРепублици Србији у периоду од 2008. до 2010. године. Ефекти кризе одражавају се кроз опадањеперформанси пословања сектора за пружање ревизијских услуга пре свега кроз пад просечног пословногприхода, просечног нето резултата и просечних приносних стопа. Међутим, и поред пада перформансипословања, ефекти кризе нису велики у мери да се нарушава профитабилност и рентабилност сектора запружање ревизијских услуга, што је праћено отварањем нових ревизијских фирми и порастом бројазапослених у ревизијским предузећима.

Кључне речи: криза, ревизијске фирме, перформансе пословања. Abstrakt: Economic and financial crisis negatively affected the business of auditing companies in the Republic of Serbia in the period from 2008 to 2010 year. The effects of the crisis reflected the decrease in performance of the business sector of audit services primarily through a decrease in average operating revenues, average net result and average rates of returns. Despite the decline of business performances, the effects of the crisis are not great in extent that undermines profitability of the sector of audit services, which is followed by opening of new audit firms and increasing the number of employees in the audit firms.

Key words: crisis, audit firm, business performance.

Увод

Ревизија финансијских извештаја представља процес независне верификације финансијских извештаја са циљем пружања уверавања у истинитост и објективност информација садржаних у финансијским извештајима и њихове усклађености са важећим оквиром за финансијско извештавање. Посредством ревизије финансијских извештаја повећава се кредибилитет финансијских


[email protected]

302 Д е ј а н Ј а к ш и ћ , К р и с т и н а М и ј и ћ


извештаја који чине основу за адекватно пословно одлучивање. Ревизију финансијских извештаја спроводе независне, компетентне особе које су организоване у оквиру ревизијских фирми. Циљ оснивања и пословања ревизијских фирми може се посматрати из угла корисника финансијских извештаја и из угла власника ревизијске фирме. Сврха постојања и пословања ревизијских фирми из перспективе корисника финансијских извештаја огледа се у обезбеђивању квалитетног система финансијског извештавања, који ће омогућити ефикасну алокацију ограничених ресурса и задовољити општи јавни интерес. Са друге стране, власници ревизијских фирми имају за циљ дугорочност пословања, уз остваривање што бољег резултата пословања и осталих перформанси пословања. Перформансе пословања ревизијских фирми могу се мерити посредством различитих показатеља, као што су величина предузећа, број клијената, реализовани пословни приход, остварени нето резултати, приносни, имовински и финансијски положај и др. Анализа пословања сектора за пружање ревизијских услуга може се базирати на збирним показатељима који се односе на целокупан сектор или на рангирању ревизијских фирми према појединачним мерама перформанси пословања сваке ревизијске фирме (Опширније видети: Јакшић и Мијић, 2011, стр. 75-85). На перформансе пословања ревизијских фирми негативан ефекат имају бројни фактори, међу којима се истиче и утицај економско-финансијске кризе. Циљ рада јесте да се сагледа утицај економско-финансијске кризе на сектор пружања ревизијских услуга у Републици Србији у периоду 2008-2010. година. Истраживање се заснива на прегледу општих информација о ревизијским фирмама и анализи перформанси пословања ревизијских фирми. Преглед општих информација подразумева праћење кретања броја ревизијских фирми, броја запослених у ревизијским фирмама и распоред ревизијских фирми према величини предузећа и седишту. Анализа перформанси пословања обухвата праћење промена пословног прихода, нето резултата и рентабилности сектора за пружање ревизијских услуга. Истраживањем су обухваћена сва предузећа регистрована за пружање услуга ревизије у периоду од 2008-2010. године. За потребу истраживања коришћени су подаци из Регистра предузећа за ревизију који се води код Министарства финансија и Коморе овлашћених ревизора. Такође, коришћени су јавно доступни основни подаци из финансијских извештаја предузећа за ревизију са Интернет сајта Агенције за привредне регистре. Проблем доступности потпуних финансијских извештаја предузећа за ревизију представља фактор ограничења за спровођење детаљнијих анализа перформанси пословања ревизијских фирми. 1. Организација пословања ревизијских фирми

Ревизија финансијских извештаја представља услужну делатност ревизорских фирми као предузећа која су регистрована за обављање ревизије. Ревизорске фирме се у свету развијају већ више од сто година, док је у Републици Србији сектор пружања услуга екстерне ревизије финансијских извештаја присутан

Утицај економско-финансијске кризе на пословање ревизијских фирми у Србији 303


двадесет година. Основна сврха пословања ревизорских фирми јесте обезбеђивање квалитетног система финансијског извештавања за потребе корисника финансијских извештаја, као и остваривање профита и дугорочности пословања посматрано из угла власника ревизијских фирми. Оснивање и пословање ревизорских фирми у нашој земљи регулисано је Законом о привредним друштвима и Законом о рачуноводству и ревизији. Ревизорске фирме се могу оснивати као друштва лица или друштва капитала. У Републици Србији сва ревизијска предузећа су регистрована као друштва са ограниченом одговорношћу (Опширније видети о анализи власничке структуре ревизијских фирми: Јакшић и Мијић, 2011, стр. 65-76). Према члану 40 Закона о рачуноводству и ревизији (Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09, 2009) предузећа за ревизију се оснивају у складу са Законом о привредним друштвима уз испуњавање додатних услова:

да овлашћени ревизор или предузеће за ревизију као оснивачи ревизорске фирме имају већинско право управљања,

да има дозволу за обављање послова ревизије, да овлашћени ревизори оснивачи ревизорске фирме и овлашћени ревизори запослени у ревизорској фирми нису под контролом било ког лица или групе, у складу са Кодексом етике за професионалне рачуновође,

да имају у радном односу прописан број овлашћених ревизора који поседују лиценцу,

да је члан Коморе овлашћених ревизора.

Предузеће за ревизију се региструје за пружање услуга ревизије на основу дозволе за обављање послова ревизије коју издаје Министарство финансија Републике Србије. Захтев за издавање дозволе за обављање послова ревизије оснивач ревизорске фирме подноси Министарству заједно са статутом или оснивачким актом, интерним актом којим је регулисана методологија спровођења ревизије, подацима о лицима која поседују професионално звање за обављање послова ревизије и подацима о оснивачима. На основу додељене дозволе за обављање послова ревизије прибављену из Министарства ревизорска фирма треба да се упише у Регистар предузећа за ревизију код Коморе овлашћених ревизора. Регистар предузећа за ревизију садржи опште информације о ревизијским фирмама, као што су пословно име, седиште, ПИБ, матични број, подаци о оснивачима и др. (опширније видети: Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09, 2009). Информације из Регистра предузећа за ревизију су јавно доступне на Интернет сајту Коморе овлашћених ревизора (http://www.kor.rs) и Министарства финансија (http://www.mfin.gov.rs). Ревизија финансијских извештаја је сложен и интелектуалан посао који обављају особе са знањем и компетенцијама из области рачуноводства и ревизије. Према Закону о рачуноводству и ревизији, ревизију финансијских извештаја обављају лица која имају професионално звање у складу са законом, односно овлашћени ревизори који имају лиценцу за рад на пословима ревизије



финансијских извештаја, запослени су у предузећу за ревизију и чланови су Коморе овлашћених ревизора (Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09, 2009, члан 38). У ревизорским фирмама присутан је хијерархијски однос између запослених на пословима ревизије који обично подразумева три нивоа: овлашћени ревизор (партнер), руководилац ревизије (ревизор) и ревизор приправник (асистент).

Приказ 1. Хијерархија послова и запослених у ревизијској фирми

Извор: Андрић, Крсмановић, Јакшић, 2009, стр. 28 Овлашћени ревизор у ревизијској фирми има примарну одговорност за квалитет и законитост обављања ревизије финансијских извештаја, као и за остваривање стратегије и циљева ревизије и решавање практичних проблема. Према члану 4 Закона о рачуноводству и ревизији (Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09, 2009), овлашћени ревизор је независно професионално лице које обавља ревизију и одговара за правилност обављања ревизије, састављање извештаја о ревизији и изражавање ревизорског мишљења у складу са Међународним стандардима ревизије и законом. Професионално звање „овлашћени ревизор“ у Републици Србији може да стекне лице које има „високу школску спрему, радно искуство на пословима екстерне ревизије финансијских извештаја или интерне ревизије у трајању од три године, односно три године радног искуства као руководилац на пословима рачуноводства, положен испит за стицање овог професионалног звања и које није осуђивано за кривична дела која га чине недостојним за обављање ових послова.“ Обуку, испитивање и издавање сертификата о стеченом звању овлашћени ревизор спроводи Комора овлашћених ревизора. Руководилац ревизије је ревизор који је одговоран за управљање конкретним ревизијским ангажманом, планирање и координацију активности између чланова ревизорског тима. Руководилац ревизије дефинише и додељује задатке асистентима за извршење, контролише њихов рад, припрема извештаје о ревизији и информише овлашћене ревизоре о реализованом ревизијском ангажману.



Асистенти или ревизорски приправници су универзитетски образовани кадрови, који започињу радну каријеру у области ревизије и припремају се за звање ревизора. Обавезе ревизорских приправника јесу обављање административних послова у фази планирања ревизије, прикупљање ревизијских доказа, припремање документације за оцену система интерних контрола клијента ревизије и сл. 2. Делокруг рада ревизијских фирми

Основни делокруг рада ревизијске фирме представља пружање услуге независне верификације финансијских извештаја. Поред тога, ревизорске фирме остварују приходе и по основу пружања осталих ревизијских и неревизијских услуга (приказ бр. 2). Између ревизијских и неревизијских услуга постоји разлика у погледу циља пружања услуге. Основни циљ ревизијских услуга јесте унапређење квалитета информација, док је основни циљ неревизијских услуга давање препорука менаџменту предузећа клијента (Опширније видети: Arens, Elder, Beasley, 2012, стр. 8-12).

Приказ 2. Услуге ревизијске фирме

Извор: Arens, Elder, Beasley, 2012, стр. 12

У ревизијске услуге, поред ревизије финансијских извештаја, убрајају се и следеће услуге уверавања:

Преглед – Представља услугу пружања уверавања у истинитост и објективност финансијских извештаја, али на бази прикупљања мањег обима доказа од оних који се захтевају приликом редовног поступка ревизије. Мањи обим ревизорских активности за прикупљање доказа у току спровођења прегледа указује на чињеницу да је цена услуге прегледа нижа од редовног ревизијског поступка. Услуга прегледа уговара се обично за потребу верификације тромесечних финансијских



извештаја, док се за годишњи финансијски извештај спроводи редован поступак ревизије.

Верификација система интерних контрола повезаних са финансијским извештавањем – Циљ ревизије система интерних контрола је пружање уверавања о томе да ли су интерне контроле успостављене и да ли функционишу у складу са очекивањима. Ревизија интерних контрола повећава кредибилитет финансијских извештаја, јер ефективне интерне контроле онемогућују настанак грешака при извештавању.

Верификација рачуноводственог информационог система – подразумева пружање уверавања у ефективност и ефикасност рачуноводственог информационог система кроз испитивање поузданости функционисања рачуноводственог информационог система и интегритета података.

Остале услуге уверавања – односе се на услуге пружања уверавања о информацијама које нису саставни део редовног финансијског извештаја. Тако нпр. банка може тражити од ревизорске фирме да изврши процену да ли се показатељи успешности пословања корисника кредита налазе у границама дефинисаним уговором. Поред тога, као остале услуге уверавања јављају се испитивање усаглашености са одредбама уговора и трговинским споразумима, ревизија криминалних радњи и сл.

Ревизијске фирме пружају и неревизијске услуге као што су:

Вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја – Према Закону о рачуноводству и ревизији (члан 40), ако ревизорска фирма спроводи услуге састављања финансијских извештаја онда не може истовремено да пружа и услугу ревизије финансијских извештаја. Разлог томе је постојање сукоба интереса, јер је присутна ситуација да ревизорска фирма ревидира финансијски извештаја који је претходно саставила.

Порески консалтинг – односи се на пружање услуга тумачења пореског законодавства, израде пореских биланса, порески третман сложених пословних трансакција и сл.

Остале услуге саветовања менаџмента – обухватају услуге из области финансијског и рачуноводственог консалтинга, саветовање при развоју и имплементацији рачуноводственог информационог система и сл.

3. Преглед ревизијских фирми у Републици Србији

Прва ревизијска фирма у Републици Србији основана је 1991. године и реч је o ревизијској фирми Deloitte&Tush д.о.о. Београд. Према подацима из Регистра предузећа за ревизију од Коморе овлашћених ревизора и Министарства финансија тренутно је регистровано 51 предузеће за обављање послова ревизије. У току 2009. години основано је пет нових ревизијских фирми, а једна је



изгубила дозволу за рад. У 2010. години три ревизијске фирме су основане, док је једна ликвидирана. Тренд оснивања нових ревизијских фирми се наставља и доживљава експанзију у 2011. години када се оснива укупно 9 ревизијских фирми, а једна је ликвидирана. Разлог одузимања дозволе за обављање послова ревизије, а тиме и затварање ревизијских фирми, представља неиспуњавање услова постојања овлашћеног ревизора као запосленог лица у ревизијском предузећу. Тренд кретања броја ревизијских фирми у Републици Србији презентован је на приказу бр. 3.

Приказ 3. Кретање броја ревизијских фирми у Републици Србији у периоду од 1991-2011. године

Извор: Калкулација аутора на основу података Коморе овлашћених ревизора, 2011, http://www.kor.rs/registri_preduzeca.asp

Упоредо са порастом броја предузећа која обављају послове ревизије, долази и до раста броја запослених у ревизијским фирмама (приказ бр. 4). У периоду кризе у 2010. години запосленост у сектору пружања ревизијских услуга се повећава за 12,88% у односу на 2008. годину.

Приказ 4. Кретање укупног броја запослених у ревизијским фирмама у периоду 2008-2010. година

Извор: Калкулација аутора на основу података Агенције за привредне регистре, 2011, http://www.apr.gov.rs/Registri/Privrednadrustva.aspx



Табела 1. Распоред ревизијских фирми према величини предузећа

Величина фирме Година2008. 2009. 2010. 2011.

Велико предузеће - - - - Средње предузеће 5 5 4 4 Мало предузеће 32 36 39 47 Укупно: 37 41 43 51


На основу класификације ревизијских фирми према величини предузећа која је дата у члану 7 Закона о рачуноводству и ревизији (Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09, 2009) може се уочити да у већини ревизијске фирме имају статус малог предузећа. Статус средњег предузећа имају тзв. “велика четворка” (Delloite, PricewaterhouseCoopers, KPMG i Ernst&Young) и ревизијска фирма БДО, која прелази у мало предузеће у 2010. години. Величина ревизијских фирми указује на релативну неразвијеност тржишта ревизијских услуга у Републици Србији. 4. Перформансе пословања ревизијских фирми у периоду кризе

Утицај економско-финансијске кризе на перформансе пословања ревизијских фирми могу се сагледати на основу анализе следећих показатеља успешности пословања:

пословног прихода, нето резултата и приносног положаја.

Анализа наведених мера перформанси на пословање ревизијских фирми у Републици Србији у периоду 2008-2010. године треба да укаже да ли је економско-финансијска криза утицала негативно на пословање ревизијских фирми и колики су њени ефекти. 4.1 Анализа пословног прихода ревизијских фирми

Пословни приход представља основни извор прихода ревизијских фирми који проистиче из пружања ревизијских и неревизијских услуга. Висина пословног прихода у директној је вези са обимом реализованих ревизијских ангажмана и ценом ревизијског ангажмана. У наредној табели дати су подаци о променама укупног и просечног пословног прихода ревизијских фирми у периоду од 2008-2010. године.



Табела 2. Тенденција укупног и просечног пословног прихода ревизијских фирми у Републици Србији у периоду 2008-2010. година

у хиљадама динара

Позиција 2008. год. 2009. год. 2010. год.

Износ Износ Базни индекс Износ Ланчани

индекс Базни индекс

Укупни пословни приход 3.783.062 4.080.262 0,0786 4.215.903 0,0332 0,1144

Просечни пословни приход 102.244 99.518 -0,0267 98.044 -0,0148 -0,0411


У посматраном периоду присутан је пораст укупно оствареног пословног прихода у сектору пружања ревизијских услуга. Међутим, сагледавајући просечни пословни приход по ревизијској фирми уочава се тренд опадања из године у годину (приказ бр. 5). У 2008. години просечни пословни приход износио је 102.244 хиљаде динара, а у 2010. години 98.044 хиљаде динара, чиме је просечни пословни приход у 2010. години за 4,11% мањи у односу на период из 2008. године. 4.2 Анализа нето резултата ревизијских фирми

Нето резултат представља меру успешности пословања ревизијских предузећа и исказује се као добитак или губитак на основу разлике између укупних прихода и укупних расхода. Остварени нето резултат ревизијских фирми може се анализирати са аспекта:

износа и промене укупног и просечног нето резултата, груписања ревизијских фирми према оствареном нето резултату и класификацији ревизијских фирми према тенденцији промене нето резултата у односу на претходни период.

У наредној табели 3. приказани су подаци о износу и променама укупног нето резултата и просечног нето резултата по ревизијском предузећу у периоду 2008-2010. година. У посматраном периоду укупни остварени нето резултат има константно позитивну вредност, али бележи тенденцију пада. У 2008. години укупни остварени нето резултат свих ревизијских фирми у Републици Србији износи 431.146 хиљада динара, у 2009. години 413.466 хиљаде динара, а у 2010. години 352.618 хиљада динара. Укупни остварени нето резултат у 2010. години је за 18,21% мањи у односу на 2008. годину.



Табела 3. Тенденција укупног и просечног нето резултата ревизијских фирми у Републици Србији у периоду 2008-2010. година

у хиљадама динара

Позиција

2008. год. 2009. год. 2010. год.

Износ Износ Базни индекс Износ Ланчани

индекс Базни индекс

Укупан нето резултат 431.146 413.466 -0,0410 352.618 -0,1472 -0,1821

Просечан нето резултат 11.653 10.085 -0,1346 8.200 -0,1869 -0,2963


Просечни остварени нето резултат у посматраном периоду има тенденцију пада за 29,63%, односно са 11.653 хиљаде динара у 2008. години на 8.200 хиљаду динара у 2010. години (приказ бр. 6). Иако, нето резултат има константу тенденцију опадања, на крају 2010. године и даље се остварује просечан позитиван резултат пословања (добитак) ревизијских фирми у Републици Србији. У наредној табели ревизијске фирме су груписане према оствареном нето резултату.

Табела 4. Распоред ревизијских фирми према оствареном нето резултату

Нето резултат 2008. год. 2009. год. 2010. год. Позитиван резултат (добитак) 34 37 39 Негативан резултат (губитак) 2 4 3 Неутралан резултат 1 0 1 Укупно: 37 41 43


На основу распореда ревизијских фирми према оствареном нето резултату може се закључити да већина ревизијских фирми послује са добитком, иако је пословно окружење под утицајем економско-финансијске кризе. На крају 2010. године чак 39 ревизијских фирми је исказало добитак у финансијским извештајима, 3 су оствариле губитак, док је једна ревизијска фирма остварила неутралан резултат. Иако већина ревизијских фирми остварује позитиван нето резултат, а услед чињенице да просечно остварени нето резултат у периодима кризе има тенденцију опадања, у следећој табели извршено је груписање ревизијских фирми према тенденцији кретања оствареног нето резултата на бази ланчаног индекса.



Табела 5. Распоред ревизијских фирми према тенденцији промена у оствареном нето резултату

Нето резултат 2009/2008. 2010/2009.

Тенденција пораста 23 18 Тенденција опадања 13 22 Укупан број предузећа који јепословао у две узастопне године 36 40


Посматрајући груписање предузећа за ревизију према кретању оствареног нето резултата, уочава се да у периоду кризе расте број предузећа која остварују лошији резултат у односу на претходну годину. Број ревизијских фирми који су остварили мањи резултат на крају 2009. године у односу на период из 2008. године износи 13, док у 2010. години овај број износи чак 22. Повећање броја ревизијских фирми која остварују мањи резултат у односу на претходну пословну годину у директној је вези са тенденцијом пада просечно оствареног нето резултата у периоду 2008-2010. година. 4.3 Анализа рентабилности ревизијских фирми

Рентабилност предузећа представља способност датог улагања да одбаци неки принос од своје употребе (Опширније видети: Родић, Вукелић и Андрић, 2011, 163). Рентабилност као мера приносног положаја указује на степен оплодње капитала и исказује се на основу стопе приноса на сопствени капитал, стопе приноса на пословну имовину и стопе приноса на пословни приход. У табели бр. 7 приказани су подаци о просечним, минималним и максималним вредностима приносних стопа ревизијских предузећа у Републици Србији. Табела 6. Просечне, минималне и максималне стопе приноса ревизијских фирми у

Србији

Опис Просечна вредност Минимална вредност Максимална вредност

2008. 2009. 2010. 2008. 2009. 2010. 2008. 2009. 2010.

Стопа приноса накапитал 41,51% 37,67% 27,67% -1804,76 % -9.476,19 % 0% 171,00% 130,92% 162,35%

Стопа приноса на имовину 21,68% 18,90% 15,23% -496,93% -145,29 % -60,31% 83,16% 90,78% 116,80%

Стопа приноса на продају 11,40% 10,13% 8,36% -386,43% -1.657,89 % -369,07 % 160.20% 62,85% 49,74%


Просечне стопе приноса на нивоу сектора за пружање ревизијских услуга имају тенденцију опадања у периоду 2008-2010. године (приказ бр. 7). И поред тога, у условима кризе рентабилност на нивоу целокупног сектора није угрожена. Осцилације у појединачним вредносним категоријама указују на велике



диспропорције у изгледу биланса стања и биланса успеха ревизијских фирми тако да се у том смислу не може говорити о очекиваним билансима фирми које се баве делатношћу ревизије. Тако нпр. у току 2009. године једна ревизијска фирма има лош приносни положај са стопом приноса на капитал од -9.476,19%, док друга ревизијска фирма остварује највећи принос на уложени капитал са стопом од 130,92%. Разлике проистичу из следећих разлога:

a. животног века ревизијских фирми, b. обима делатности, c. карактера делатности, тј. ревизија је услужна делатност која не захтева

велики капитал и имовину већ стручни кадар.

Приказ 5. Просечне приносне стопе ревизијских предузећа у Републици Србији у периоду 2008-2010. године


Закључак

Економско-финансијска криза није заобишла ни сектор пружања ревизијских услуга у Републици Србији у периоду од 2008-2010. године. Ефекти кризе видљиви су пре свега у сегменту профитабилности пословања и приносног положаја ревизијских фирми. У току посматраног периоду долази до опадања просечног оствареног пословног прихода, као мере броја спроведених ревизијских ангажмана и цене пружања услуге ревизије финансијских извештаја. Просечни пословни приход је у 2010. години за 1,48% мањи у односу на период из 2009. године, односно за 4,11% мањи у односу на 2008. годину. Пад просечне вредности пословног прихода као основног извора прихода ревизијских фирми прати и опадање вредности укупног нето резултата и просечног оствареног нето резултата. У периоду кризе вредност просечног нето резултата бележи драстичнији пад у односу на пословни приход, тако да се у 2010. години остварује просечан добитак који је за 29,63% мањи у односу на реализовани



добитак на крају 2008. године. Иако је присутан пад просечно реализованог нето резултата, ревизијске фирме у просеку остварују добитак, а свега 3 ревизијске фирме у 2010. години остварују губитак. Посматрајући приносни положај ревизијских фирми у Републици Србији, може се закључити да се криза на рентабилност сектора за пружање услуга ревизије рефлектује кроз опадање стопа приноса. Међутим, и поред тога рентабилност на нивоу сектора за пружање ревизијских услуга није угрожена, односно посматрајући сектор као целину и даље ревизијска предузећа имају способност да на основу улагања остваре принос. Иако економско-финансијска криза има негативне ефекте на перформансе пословања ревизијских фирми, ипак је у посматраном периоду присутан пораст броја предузећа која се региструју за пружање ревизијских услуга. Поред тога, пораст броја ревизијских фирми у периоду 2008-2010. година праћен је и порастом укупног броја запослених у ревизијским фирмама. Оснивање нових ревизијских фирми, иако у кризном периоду, оправдава се чињеницом да ефекти кризе нису драстични у мери да се наруши профитабилност пословања ревизијских фирми. Литература

Агенција за привредне регистре. (2012). Основни подаци из годишњих финансијских извештаја за 2008., 2009. и 2010. годину. Преузето 26. јануара 2012. са сајта http://www.apr.gov.rs/Registri/Privrednadrustva.aspx Андрић, М., Крсмановић, Б., Јакшић, Д. (2009). Ревизија – теорија и пракса. Суботица: Економски факултет. Arens, A., Elder, R., Beasley, M. (2012). Auditing and Assurance Services: an Integrated Approach. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education. Јакшић, Д., Мијић, К. (2011). Анализа перформанси ревизијских предузећа у Србији у периоду 2008-09. Ревизор, 53, 75-85. Јакшић, Д., Мијић, К. (2011). Анализа власничке структуре ревизијских фирми у Србији. Анали Економског факултета у Суботици, 26. 65-76. Комора овлашћених ревизора. (2012). Регистар предузећа за ревизију. Преузето 25. јануара 2012. са сајта http://www.kor.rs/registri_preduzeca.asp Министарство финансија. (2012). Регистар предузећа за ревизију. Преузето 25. јануара 2012. са сајта http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=6538 Родић, Ј., Вукелић, Г., Андрић, М. (2011). Анализа финансијских извештаја. Бечеј: Пролетер а.д. Службени гласник РС бр. 46/06 и 111/09. (2009). Закон о рачуноводству и ревизији, Београд: Службени гласник РС. Resume

The aim of this paper is to review the effects of economic and financial crisis on the sector of audit services in the Republic of Serbia in the period 2008 - 2010. The activity of audit firms is growing in terms of number of enterprises registered for performing audit, so there are 51 audit firms now. The establishment of new audit firms is accompanied by increase in number of employees in the audit firms from 893 in 2008 year to 1,008 in 2010 year. However, the economic and financial crisis has affected the business performance of audit firms, which are measured through the



average values of operating income, net results and profitability. The results show the decrease in average operating income as a measure of volume and value of realized audit engagement. Furthermore, the average net result has decreased, but at the end of 2010 the value of the average net result is still positive for 8,200,000 dinars per audit firm. Although the economic and financial crisis have an impact on the business of audit firms, its effects are not significant enough to undermine the business of audit firms in Serbia.

УДК 330.342.21(497.113) ; 005.51:658.5(497.113)



Слаба привредна активност Војводине као последица неадекватне примене логистике1

Inefficient Economy of Vojvodina as a Result of Inadequate Logistics Application Божидар Роца

∗


Никола Милићевић∗∗


Резиме: Ефикасност привреде Војводине упркос респектабилним ресурсима и свим осталимперформансама није на задовољавајућем нивоу. Разлога за такво стање треба тражити превасходно усфери друштвено-економске уређености и отворености да се питања развоја решавају саобразноделовању тржишних закона. При томе се безусловно подразумева стално повећање нивоаконкурентности и стварање нових вредности. За такав амбијент у овом тренутку нису испуњене одређенепретпоставке. Поред осталог, и низак ниво развоја инфраструктурних система у Србији, а посебно уВојводини не омогућава благовремену примену логистичких инструмената који значајно и у краткомвременском периоду могу подићи ниво економске ефикасности свих привредних и друштвених чинилаца. Ова питања безразложно се запостављају не само у академској заједници, привредној пракси, већ и кодоних институција и инстанци које су задужене за укупан привредни развој Војводине.

Кључне речи: логистика, интермодални транспорт, логистички центри. Abstrakt: The efficiency of the economy of Vojvodina, despite its all respectable resources and other important performances, is not on the expected level. The reasons for this situation should be sought primarily in the sphe-re of socio-economic order and transparency, to resolve the development issues in accordance with market laws. It directly contributes the unconditional and permanent increase of the competitiveness level. However, for such market environment, many conditions have not been met. Among other things, the low development level of infrastructure system in Serbia, especially in Vojvodina, does not allow timely implementation of logistics ins-truments, which significantly, and in a short period can raise the economic efficiency of all economic and social factors. These issues are unduly neglected, not only in the academic community and in economic practices, but also in those instances and institutions that are responsible for the overall economic development of Vojvodina.

Key words: logistics, intermodal transport, logistics centers.


[email protected]

316 Б о ж и д а р Р о ц а , Н и к о л а М и л и ћ е в и ћ


Увод

Раст тржишне ефикасности у значајној мери доприноси повећању конкурентности, како појединих земаља и региона, тако и индивидуалних тржишних актера, који у оквиру њих реализују своје пословне подухвате. Основни циљ је створити такав привредни амбијент који ће омогућити сталан и стабилан економски раст, друштвени развој и пораст животног стандарда становништва. Међутим, у Србији је раст економске ефикасности, као један од очекиваних ефеката транзиције, изостао. У таквим околностима српска привреда је дочекала финансијско- економску кризу. Она је са собом донела нове проблеме, додатно отежавајући, већ неподношљив, тржишни положај бројним привредним субјектима. Нови изазови нису заобишли ни привреду Војводине, која се такође, суочава са проблемима ниске економске ефикасности. Један од разлога нашег континуираног заостајања је и недовољна примена логике и основних захтева које пред сваки друштвено економски систем намеће савремена логистика као теорија и наука, а посебно као пракса и активност. Као инструмент економског развоја, она нуди одређена решења, која у релативно кратком временском периоду могу обезбедити већу економску ефикасност. Не само у привреди Војводине, већ и у свим земљама које се налазе у транзицији постоји потреба свестранијег проучавања који значај може имати примена логистике у конципирању савременог економског раста и развоја одређене регије. При томе, није од значаја што се у последњих неколико деценија на једном броју високообразованих институција организовано изучава проблематика класичне логистике. Обим мултидисциплинарних знања која подразумева савремена логистика, не кореспондира са укупном друштвено-економском проблематиком. Ова логистика не односи се само на решавање привредних проблема већ она пенетрира ка самом врху организације једног друштвеног система. Последице таквог стања су многобројне и имају свој пуни негативни одраз на неадекватан раст и развој, па самим тим и на укупну привредну активност. Није мали проблем чињеница да у анализи укупне привредне ситуације у Војводини постоји недовољно познавање стварних могућности развоја, које произилази из неадекватне примене основних законитости и модалитета управљања робним токовима. На тој основи могли би се формирати нови логистички системи који би отклонили несигурно, нерационално и до неподношљивих размера успорено управљање токовима материјалних добара. 1. Неадекватна примена логистике

Полазећи од перфекционистичког концепта којег савремена логистика има како на микро, тако и на макро плану, неадекватна примена логистике огледа се кроз:

▪ Непримерена знања, а нарочито способности о свим субсистемима читавог логистичког система, као и свих њених просторно-временских димензија, што за последицу увек има нерационалну производњу производа и услуга, без обзира са којег сектора логистике они долазе.

Слаба привредна активно

▪ Непознавање економских, праводносе на интелеимплицира динеоптималних и н

▪ Потпуно незадовзбог непознавањадистрибуцијских дистрибуције, штлогистичких прои

▪ Неадекватно и нтранспортних и л

За привреду Војвкомпоненте, упркос њенипоследица недовољног пуправљања робним токовистање има за последицу нерационално управљањеевропским и регионалниинфраструктуре, а посебноотварањем логистичких цукупан привредни развој Восновама. 2. Привредни потенц

Велики пољопривредни и ресурси, издвајају је каоРепублици Србији. Са 396 производу она учествује с(19.5%) и региона Јужне и производу земље остварује

Прилаз 1. Стру

Извор: Ре

ост Војводине као последица неадекватне примене логис


технолошких, организационих, финансијвних, еколошких и других феномена, као и оних кектуални капитал и менаџмент, у глобалним размизајнирање и функционисање непримернерационалних логистичких система. вољавајући ниво конкуренције у привреди Војва важнијих законитости и активности о међуодно

канала физичке дистрибуције и логисто надаље води ка нерационалној производњиизвода. недовољно познавање основних елемената и знлогистичких ланаца. водине оваква неадекватна примена логисим компаративним предностима, је у првом познавања законитости и најважнијих модалима у склопу европских логистичких система. несигурно, успорено и до забрињавајућих рае токовима и кретањем материјалних добаим размерама. Изградњом адекватне саобрао оне која се односи на највећу европску реку Дуентара, могу се створити услови који ће генерВојводине на равномерним и економски оптима

цијал АП Војводине производни потенцијал Војводине, као и сви о

о једну од инвестиционо најатрактивнијих регхиљада дин. по становнику, у укупном бруто домса 26% испред региона Шумадије и Западне СИсточне Србије (14,5%). Веће учешће у бруто доме једино Београдски регион са 40%.

уктура БДП по регионима у Републици Србији

епублички завод за статистику [РЗС], 2010а, стр. 5

стике 317

, стр. 315-331

ијских, који се мерама рених,

одине осима стичке и свих

начаја

стичке реду

литета Такво азмера ара у аћајне унав и рирати алним

остали гија у маћем Србије маћем

318 Б о ж и д а р Р о ц а , Н и к о л


АП Војводина заупословима. Из Србије је милиона $. Од тога, 3.464 друге стране, вредност увоувоза Републике Србије (РЗ

Приказ 2. Учешће АП

Извор: Центар за стра Међутим, и поред знРепублике Србије, АП Вовећином високоразвијенихмерен индексом потрошаевропских регија, код коЕвропске уније. Ову групопулације. То су највећиЕвропе. Док у АП ВојводиБДП по становнику се крећМеђутим, у појединим регпросека (у Лондону 343%, За привреду Војводизабрињавајућа је чињеницспознаје колики је значалогистичком сектору. Упргенератор наше кризе. Он потрошње, која у свом повдео привреде који и даље ина глобалном тржишту. Прдо краја 2013. године (Инствојвођанске привреде послјавне потрошње, не самозадуживање код разних стр

л а М и л и ћ е в и ћ

, стр. 315-331

узима значајно учешће и у спољнотрговин2010. године извезена роба у вредности од милиона $, односно 35% је извезено из Војводи

оза је износила 4.742 милиона $, односно 28% укЗС, 2011а, стр. 289).

П Војводине у извозу и увозу Републике Србије (%)

атешко економска истраживања [Војводина-ЦЕСС], 2010, стр.4

начајног учешћа у бруто домаћем производу и иојводина, у економском погледу, и даље заостх европских регија. Упоређујући БДП по станоачке моћи (ППС), Војводина се сврстава у ојих је он мањи од половине просечне вредупу чини 27 регија, које насељава 9,3% еврим делом области у земљама источне и југоисини износи 36%, у већини европских регија вреће од 75% до 125% просека ЕУ. (Eurostat, 2011, stгијама његова вредност је чак и неколико пута веЛуксембургу 280%, Бриселу 216% европског проине, а нарочито за ниво укупне националне еконца што у овом тренутку нисмо ни на самом поај примене логистике у квартарном и квинтараво са овог подручја произилази главни и досе огледа у првом реду кроз изузетно висок нивовратном дејству врши додатни притисак и на онајима какав-такав ниво конкурентности својих проироцена је да уколико се овај генератор кризе не отитут економских наука Београд, 2012) да ће и овловати у крајње неподношљивим условима. Такаво да је неодржив, већ то опредељује и све чраних финансијских институција.

нским 9.795 ине. С купног

извозу таје за внику групу дности ропске сточне едност tr. 95). ећа од осека). номије очетку арном одатни о јавне ј мали извода обузда вај део в ниво чешће

Слаба привредна активност Војводине као последица неадекватне примене логистике 319


2.1. Пољопривредни потенцијал Војводине

Успешно, ефикасно и профитабилно управљати пољопривредно-логистичким системима није ни лако ни једноставно из разлога што у том склопу постоје бројни субсистеми и многи припадајући елементи. За ову врсту менаџмента неопходни су образовани, умешни, искусни, креативни и инвентивни менаџери пољопривредно-логистичке струке и то за све поједине фазе пољопривредно-логистичких производа. У садашњем дизајнирању и операционализацији пољопривредне политике у Војводини учествују групе које делују испод нивоа постизања максималне користи и ефеката. Могући потенцијал који Војводина може постићи у пољопривредно-прехрамбеном сектору „заробљен” је деловањем утицаја и лобија с подручја технолошког развоја, неадекватне организације, правне несигурности, еколошке неуређености и присуства финансијске компоненте која је у суштој супротности са постизањем максималних економских ефеката на нивоу читаве Војводине. Ако се томе дода и чињеница да логистичко уређење инфраструктурних система није ни на самом почетку, онда је сасвим извесно да ће још дуго у будућности изостајати ефекти који кореспондирају са елементима постојећег потенцијала у пољопривреди Војводине. У том смислу неопходно је у извесној мери представити постојеће стање. Бруто домаћи производ Републике Србије, а уједно и АП Војводине, у великој мери зависи од пољопривредне производње. У 2011. години 8% извоза чинили су пољопривредни производи. АП Војводина располаже повољним природним условима за развој пољопривреде. У Војводини је 2010. године произведено 445 кг пшенице и 2.307 кг кукуруза по глави становника, што је за 228, односно 1.346 кг више од републичког просека (РЗС, 2011б, стр. 212). Међутим, у односу на земље ЕУ, приноси пшенице и кукуруза по хектару су 2010. год. били мањи за 24%, односно 8%. Поред пшенице и кукуруза, међу најзаступљенијим пољопривредним културама су шећерна репа и сунцокрет. Од 3,3 милиона тона шећерне репе, 97% је произведено у Војводини. Такође, у Покрајини је произведено више од 350 хиљада тона сунцокрета, што чини 92,8% укупне годишње производње (РЗС, 2011б, стр. 216).

Табела 1. Производња пољопривредних култура у АП Војводини 2010.год.

Ред. Бр. Назив културе Учешће у укупној производњи Износ (т) 1. Пшеница 55,4% 904.037 2. Кукуруз 65% 4.688.616 3. Сунцокрет 92,8% 351.166 4. Шећерна репа 97% 3.236.914

Извор: РЗС, 2011б Велики пољопривредни потенцијал Војводине представља основу за развој прерађивачке, у првом реду прехрамбене индустрије. Она је уједно и једна од њених најстаријих индустријских грана. Богата сировинска основа, значајна



издвајања друштва за развој прерађивачких капацитета и праћење светских достигнућа на подручју прехрамбене технологије, су неопходни како би се остварио континуирани развој и напредак у датом сектору. Поред прехрамбене, заступљене су и петрохемијска, хемијска, металопрерађивачка и индустрија грађевинског материјала. На територији Војводине производе се машине за обраду метала, електрични уређаји и каблови, грађевински материјали, нафтни деривати, хемијски производи, електромотори и др. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа и порцелана. Постоје и сектори економије који тек почињу да се развијају и представљају значајну могућност за инвестиције. Међу њима су сектор пословних услуга, сектор информационих и комуникационих технологија, као и енергетски сектор усмерен на коришћење обновљивих извора енергије. И поред повољних услова и веће расположивости природних ресурса, привреда АП Војводине није на задовољавајућем нивоу. Бољи резултати у односу на остале регионе у Републици Србији не представљају право мерило развоја, имајући у виду да је већина западноевропских региона далеко испред. Непознавање основног значаја логистичке индустрије, а посебно оних елемената који се односе на пољопривредно-прехрамбени сектор има за последицу нерационалну, неквалитетну и неконкурентну производњу логистичких производа из ове делатности и из ове регије. 2.2. Слабљење привредне активности Војводине

Повећање конкурентности и ефикасности привреде, као очекивани ефекти транзиције у Републици Србији, а уједно и у АП Војводини, изостали су у потпуности. Многи проблеми наслеђени из претходног друштвеног система у великој мери остали су нерешени, а транзиција је са собом донела нове. Институције нису обезбедиле амбијент за привредни живот у таквим, новим, условима. На основу извештаја „Светског економског форума” за 2010. годину, са аспекта глобалне конкурентности, Република Србија се налази на 93. месту од укупно 139 земаља, далеко иза већине европских држава (Schwab, 2011, стр. 57). Кроз дугу људску историју, преко 400 година, је време у којем је логистика имала велики значај. Али, у последњих тридесет година започела је свој невероватно брз и буран раст који није забележен ни на једном подручју у савременој цивилизацији. Ради се о револуционарном преокрету на глобалном нивоу који се у последњих пет година мери брзином светлости. Логистика као наука, а нарочито логистика као пословна активност постепено постају крвоток свих људских активности. Као таква, утемељена на интердисциплинарним и мултидисциплинарним знањима, она представља мрежу за различите моделе логистичких система у свим просторно-временским димензијама. Ако се има у виду да је већ тежак привредни положај додатно угрожен светском економском кризом, коју прате смањење инвестиција, ниже стопе привредног раста, као и повећање незапослености, на основу података Републичког завода за статистику (2011ц), 2009. године стопа раста бруто

Слаба привредна активно домаћег производа (БДП) године

2 бележила незнатан

Приказ 3. Стопа рас

Негативни трендовнајразвијенијих регија уиндустријском, тако и у пиндустријске производње пада. Године 2009. индугодину. У том периоду ост14,1% у Војводини.

Приказ 4. Стопа раста

Слична ситуација деприродних услова, у випољопривредна производњ

2 Procena za 2011. god.



је била негативна (-3,5%), док је у току 2010. и н раст од 1, односно 1,9%.

ста бруто домаћег производа у Републици Србији

Извор: РЗС, 2011ц, стр.2

ви нису заобишли ни Војводину, као једну Србији. Ефекти кризе одразили су се каољопривредном сектору. Од 2006. године стопа у Републици Србији и АП Војводини има тендестријска производња опада у односу на претхтварене су негативне стопе раста од 12,1% у Срб

а индустријске производње у Србији и АП Војводини

Извор: РЗС, 2010б, стр.11

есила се и у сектору пољопривреде. И поред поводу плодног земљишта, климе и водених ресња је на незадовољавајућем нивоу. У претхо

стике 321

, стр. 315-331

2011.

ну од ако у раста енцију ходну бији и

ољних сурса, одних



неколико година највише с2004. када су оне достизаСрбији. Међутим, од тог пи негативне вредности. Поодносу на претходну годинапредак био је присутан 2је остварен негативан раст

Приказ 5. Стопа раста п

Недовољан привредпољопривредне производњРепублици Србији, и у АПгодина значајно умањен. запослених смањен за 272 Од 2006. до 2008. године Међутим, у периоду од 200од 60 хиљада. Поред пада привреразвијеност инфраструктсадашњег тешко подношљпримена логистичких инсефикасније одвијање постренутне ситуације и повећна унапређење логистичискоришћено подручје унзначајној мери може допВојводине и стварању усло


, стр. 315-331

стопе раста пољопривредне производње забележеале вредности од 30,9% у АП Војводини и 19ериода оне бележе скромне, у појединим годинамољопривредна производња је 2007. године смањину за 8% у Србији и 7,2% у Војводини. Одр2008. године, међутим, већ наредне године у Војвоод 1,7%.

пољопривредне производње у Србији и АП Војводин

Извор: РЗС, 2010ц, стр.16

дни раст, оличен кроз ниске стопе индустријње, одразио се и на смањење броја запослених. КаП Војводини број запослених је у претходних некУ Србији је за 5 година, од 2005. до 2010.хиљаде (са 2.068 на 1.796 хиљада) (РЗС, 2011ц, сту Војводини је тај број имао благу тенденцију р

08. до 2010. године, број запослених се смањио за

дне активности и раста незапослености, недовтурних система додатно прети мултипликољивог стања. На тај начин, онемогућена је и адекструмената, који треба да омогуће рационалнсловних процеса. Један од начина превазилаћања нивоа конкурентности привреде се управо очког сектора. Логистика представља недовнапређења пословања и редуковања трошкова, кпринети подизању нивоа конкурентности приова за излазак из кризе.

ене су ,5% у ма чак њена у ређени одини

и

ске и ао и у колико . број тр. 2). раста. а више

вољна овању кватна није и ажења дноси вољно које у ивреде

Слаба привредна активно

Приказ 6. Б

3. Значај логистике уактивности у АП Војв

У свом почетном стадијудоминирали су вештина и доминантно место морали да логистичке науке принтеракцијској спрези омопроблема у свим сферамминимално уложене ресури клијената. Технолошки развој иуслова пословања. Повећрегионалном и глобалном појединачних привредних таквим околностима посебзначајан извор уштеда тродеценија све више добија н Постоје бројна одређсвако оно подручје човеквредности, а све на принможемо сматрати и процефикасних и ефективних готових производа и тимепријема, у складу са захтевкао скуп планираних, активности, којима се савладавања просторнихполупроизвода, производа



Број запослених у Војводини у хиљадама

Извор: РЗС, 2011б, стр.124

у условима смањене привредне водини уму развоја логистике као активности и као искуство (емпирија), који су у каснијим етапамапрепустити науци и свим њеним аспектима. То ретходе логистичким активностима, те да оогућавају оптимална решења теоријских и практима човековог живота и рада, али са циљем се и потенцијале максимално задовоље захтеве к

и процес глобализације допринели су стварању нћање ефикасности у циљу јачања конкурентноокружењу постало је један од основних циљевасубјеката, тако и читавих националних економибна пажња се поклања секторима који предстаошкова. Због тога и логистика, последњих некна значају. ђења логистике, али под њом ћемо увек подразумковог живота и рада у којима се могу стваратиципима повећаног нивоа конкурентности. Подцес планирања, организовања и контроле троштокова и складиштења сировина, полупроизво

е повезаних информација, од тачке испоруке до вима купаца. Такође, логистика се може дефинискоординираних и контролисаних нематеријфункционално повезују сви делимични прх и временских трансформација матер, знања, капитала, људи и информација у рацион

стике 323

, стр. 315-331

науке а своје значи оне у ичних да уз купаца

нових сти у а како ија. У ављају олико

мевати и нове д њом шковно ода и тачке сати и алних роцеси ријала, налне,



јединствене логистичке писпоруке) до примаоца (тапотенцијале и ресурсе макс2008, str. 16). Привредни развој ззначајној мери је условљњегових перформанси. Наразвоју привреде једне држМађарске, где је она проглСрбији је логистика у поСветске банке из 2010. гоперформанси (ЛПИ) СрбиMustra, Ojala, Shepherd, 20једино Босна и Херцеговисектора остаје један од оспривредни положај Србимодернизовати саобраћајнлогистичке системе и разви 3.1. Модернизација сао

Повољан географски положсаобраћаја и укључивање стериторији се укрштају Копутева према Азији и Корисе на ова два путна правцмрежа магистралних, регисаобраћајница.

Извор: Преузето 20.02.20


, стр. 315-331

процесе, токове и протоке, од пошиљаоца (ачке пријема), са циљем да се уз минималне улосимално задовоље захтеви тржишта (Zelenika, Pup

емље, а уједно и повећање нивоа конкурентнољено степеном развијености логистичког сектоа тај начин, логистика је постала важан чинижаве, а тиме и њених региона. За разлику од Немалашена трећом, односно шестом привредном гранотпуности запостављена. О томе сведочи и изводине у којем је по вредности индекса логистиија заузела 83. место од укупно 155 земаља (

010). Нижи ЛПИ индекс међу суседним земљама ина, Албанија и Црна Гора. Унапређење логистсновних задатака, чијим би се решавањем побоије, а самим тим и АП Војводине. Потребну инфраструктуру, успоставити привредно-сектити логистичке центре на територији Војводине.

обраћајне инфраструктуре у АП Војводини

жај АП Војводине пружа велике могућности за рсрпске привреде у светске производне токове. На оридор X, један од најзначајнијих копнених транзидор ВИИ, познатији као «Дунавска оса». Надовезца у Војводини није изграђена адекватна и примоналних и локалних железничких, друмских и во

Приказ 7. Коридори X и ВИИ

12. год. са сајта http://www.autentik.net/forum/index.php?topic=4370.0

(тачке ожене pavac,

ости у ора и лац у ачке и ном, у вештај ичких (Arvis, имају тичког ољшао но је торске

развој њеној итних зујући мерена одних



Укупна дужина друмских саобраћајница у Војводини износи 5.924 км, од чега 1.397 км магистралних, 1.797 км регионалних и 2.730 км локалних путева (РЗС, 2011б, стр. 257). Више од 87% тих путева су савремени путеви. Поред Коридора X, који повезује Салцбург и Солун, кроз Војводину пролазе три међународна путна правца (Е-75, Е-70, Е-662) укупне дужине од 433 км (Министарство за инфраструктуру, 2008, стр. 3). Од 3.809 км укупне дужине пруга у Републици Србији, на територији Војводине се налази 1.735,50 км (Весковић, Стојић, 2011, стр. 16). Од тога задовољавајуће услове за одвијање путничког и теретног саобраћаја има свега 712,3 км пруга са носивостима од 20 и 22,5 тона/осовини, односно 41%. Само трећина пруга је електрифицирана. Војводину пресецају три значајне магистралне европске пруге (Весковић, Стојић, 2011, стр. 16):

▪ Е-85, од Будимпеште до Ниша (преко Суботице, Новог Сада и Београда са краком од Ниша преко Скопља и Солуна до Атине);

▪ Е-70,од Париза до Истамбула (преко Торина, Милана, Трста, Љубљане, Загреба, Шида, Београда, Ниша и Софије);

▪ Е-66, од Београда до Темишвара (преко Вршца са везом за железнички правац према Букурешту и Одеси).

Због бројних предности железнице у односу на остале видове саобраћаја, у дирекцији Међународне железничке уније (УИЦ) дефинисани су приоритетни железнички правци у југоисточној Европи (Министарство за инфраструктуру, 2008, стр. 11). У оквиру њих је и железнички Коридор X, који значајним делом пролази територијом Војводине. Формирана је и група “Југоисток” (13 земаља) са задатком да на том простору афирмише “велике брзине” и дефинише заједничке техничке параметре, стратегију и динамику њиховог постизања. Потписан је и Споразум за успостављање железничке мреже високих перформанси у југоисточној Европи (СЕЕЦП), који обавезује државе чланице да ће у оквиру својих националних и међународних финансијских планова омогућити инвестиције у циљу побољшања стања железничке инфраструктуре и возног парка у периоду до 2020. године. Његова реализација би требало да доведе до успостављања већих брзина, од садашњих 40, 60 и 80 км/х до 130 па све до 220 км/х и елиминисања заустављања ради царинске и пасошке контроле на граничним прелазима. Због пловности највеће три реке (Дунава, Тисе и Саве), у Војводини се поред друмског и железничког одвија и речни саобраћај. Дунав, Тиса, Сава и Бегеј су на територији Покрајине пловне целим својим током. Све то условило је изградњу и развој великог броја лука и пристаништа у Војводини. Њихов највећи број се налази на Дунаву који својим током од 2.400 км чини Коридор ВИИ (Регионална привредна комора Панчево, 2008, стр. 1). То је поред Рајне и Мајне једна од најзначајнијих европских саобраћајница и представља део Трансевропске саобраћајне мреже. Због његове важности, у оквиру Европске уније дефинисани су бројни пројекти са циљем да се унапреди речни саобраћај и уклоне уска грла, нарочито на Дунаву.



3.2. Имплементација интермодалних терминала и лука

Да би се максимално искористиле предности коридора VII i X, неопходно их је саобраћајно и инфраструктурно повезати у јединствену логистичку целину. У супротном, евроазијски токови роба ће све више заобилазити Војводину, користећи алтернативне друмско-железничке коридоре кроз Румунију и Бугарску. Због тога се јавља потреба за успостављањем интегрисаних система транспорта уз коришћење савремених транспортних технологија. Носилац такве интеграције система транспорта је интермодални транспорт који брише границе између различитих грана саобраћаја. Његовом применом повећава се ниво транспортне ефикасности и квалитет транспортних услуга, уз мању емисију штетних гасова. Успешно функционисање свих подсистема интермодалног транспорта захтева координирану саобраћајну политику свих државних нивоа (државе, региона, градова), њихову подршку и улагања. Држава треба да обезбеди одговарајући амбијент за изградњу и афирмацију савремених интермодалних технологија транспорта, укључујући и контејнеризацију. У том правцу, посебан акценат треба ставити на развој железничког и речног саобраћаја у Војводини. Без пруга и железнице, немогуће је реализовати функције интермодалних терминала и лука. Такође, последњих година у Европској унији све се више траже начини за повећање токова роба железницом, кроз модернизацију и увођење већег броја линијских возова. С тим у вези неопходно је дефинисати акциони план ревитализације и модернизације регионалних пруга у Републици Србији (према реалним могућностима државе), уз активно учешће Покрајине и локалних самоуправа. Поред железничког, потребно је извршити и модернизацију речног транспорта кроз имплементацију речног информационог система и успостављање линијске пловидбе, превасходно намењене контејнерском транспорту. На тај начин могуће је повећати удео речног транспорта на више од 10% (Георгијевић, Бојић, Бојанић, 2011, стр. 8). Због све реалнијих очекивања да ће медитеранске и црноморске луке почети интензивније да сервисирају контејнерски транспорт јужне и југоисточне Европе са Блиским истоком, повећање учешћа водног транспорта имало би за последицу развој транспорта и логистике у АП Војводини. У циљу развоја интермодалних транспортних система, хрватска лука „Ријека” и сремскомитровачка лука „Легет” приступиле су реализацији заједничког пројекта „Панонска врата”. Због добре путне и железничке повезаности са важнијим саобраћајним дестинацијама, у Сремској Митровици је изграђен дистрибутивни терминал за Србију, који могу користити и остале земље у региону, укључујући Босну и Херцеговину, Румунију и Бугарску. На лучким терминалима су инсталиране специјалне дизалице, допремљене из Ријеке, које су пројектоване за премештање и руковање контејнерима. Пројектом је предвиђено да контејнери са робом стижу железницом из ријечке луке ("Јадранска врата") у Сремску Митровицу ("Панонска врата"), након чега се даље могу камионима превозити до крајњих корисника. У циљу ефикасније реализације логистичких активности, у оквиру луке „Легат” постоји већи број јавних и царинских



складишта, отвореног и затвореног типа, као и посебна царинска испостава, која треба да олакша посао извозницима и смањи транспортне трошкове. 3.3. Развој логистичких центара у Војводини

Савремени транспортни системи представљају основ за реализацију ефикасних и ефективних робних токова. Како би се они међусобно искоординирали и повезали неопходно је изградити и модернизовати логистичке центре. Они представљају интермодалне терминале који омогућавају претовар транспортних јединица са једног на други вид транспорта. Локација, развијеност привреде и тржишта, величина и структура робних токова, постојање и приступачност саобраћајне инфраструктуре, ниво технологије опслуживања и ниво логистичких услуга одређују тип логистичког центра. Најчешће се прави разлика између међународних, регионалних и градских центара. Схватање значаја логистичких центара (робно-транспортних центара) у међународној размени робних токова довело је 1991. године до формирања европског удружења логистичких центара под називом “Еуроплатформс” (Стојић, Весковић, 2011, стр. 23). Данас ова асоцијација обухвата преко 60 центара из 10 држава у којима послује више од 1200 транспортних и логистичких компанија. У логистичким центрима се преламају токови макро и микро дистрибуције. Њихови најчешћи клијенти су шпедитери, транспортери, провајдери и др. Логистички центри пружају услуге које су у вези са опслуживањем робних и транспортних токова. Поред наведених, Мићић и Шурјан (2011) наводе следеће услуге:

▪ Услуге у вези са опслуживањем персонала (услуге људима), ▪ Услуге информисања, посредовања и припреме докумената, ▪ Услуге у вези са финансијским пословима, ▪ Додатне услуге (услуге које стварају додатну вредност роби).

Република Србија је једна од ретких европских земаља која нема развијену мрежу интермодалних терминала. У АП Војводини логистички центри се јављају једино у транзитном железничком саобраћају на Коридору X. Они нису опремљени адекватном транспортном технологијом, тако да је њихова примена ограничена. Међутим, новим „Регионалним просторним планом АП Војводине“, који је у процесу усвајања, предложена је изградња следећих логистичких центара:

▪ логистички центри од међународног значаја: Нови Сад, Суботица; ▪ логистички центри од националног значаја: Апатин, Сомбор, Оџаци,

Сента, Ковин, Вршац, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица; ▪ логистички центри од локалног значаја: Бечеј – Нови Бечеј, Стара

Пазова, Врбас, Шид.



Приказ 8. Логистички центри у АП Војводини

Извор: Георгијевић, Бојић, Бојанић, 2011, стр. 11 Успостављање мреже логистичких центара у АП Војводини у значајној мери ће утицати на развој њених општина и читавог региона. Унапређење саобраћајне инфраструктуре и повећање ефикасности функционисања читавог дистрибутивног система може обезбедити већи прилив инвестиција, трансфер знања и нових технологија, а самим тим и већу запосленост. На тај начин, омогућило би се и привлачење робних токова из суседних земаља, што би довело до проширења гравитационе зоне до 150 км. 3.4. Успостављање привредно-секторских логистичких система

У оквиру саобраћајне мреже земље или региона потребно је развити адекватне логистичке системе који ће обезбедити координирано функционисање логистичких центара и несметано одвијање робних токова. Они треба да омогуће својим субјектима да уз примену адекватних ресурса, знања и активности, рационално производе логистичке производе на територији, како националног логистичког тржишта, тако и на логистичким тржиштима економских интеграција и мултинационалних корпорација. У зависности од врсте делатности успостављају се различити привредно-секторски логистички системи. Разликују се примарни, секундарни, терцијарни, квартарни и квинтарни системи (Зеленика, Пупавац, 2008, стр. 98). Примарнологистички систем се односи на екстрактивне гране производње: пољопривреду, лов, шумарство, риболов и рударство. То, заправо, значи да се у фокусу примарне логистике налазе предмети рада под земљом, у или на земљи. Она се доводи у везу са робним и информационим токовима интерних пословних система, као и пословних система који омогућују логистичку дистрибуцију сировина, полупроизвода и готових производа наведених екстрактивних грана



производње. Софистицирану надоградњу примарне логистике представљају секундарнологистички системи. Они се односе на прерађивачку индустрију (производња хране, пића и дуванских производа; производњу текстила, обуће и одеће; производњу коже и производа од коже; прераду дрва и производњу папира; хемијску производњу; производњу гуме и пластике; производњу машина и електричне опреме), снабдевање електричном енергијом, гасом и водом, као и на грађевинарство. Терцијална логистика представља основ свих логистичких активности, јер без трговинске и саобраћајне логистике не може постојати ни једна друга врста логистике. У квартарнологистичком систему делују бројне специјалистичке логистике - образовна, научна, културолошка, здравствена, социјална, спортска, комунална, стамбена и многе друге. С друге стране, у оквиру квинтарнологистичког система разликују се јавно-управна логистика, војна, судска, ватрогасна, финансијска и сигурносна логистика, логистика социјалног осигурања, као и различите логистике одрживог развоја. Успостављање различитих привредно-секторских логистичких система, укључујући примарне, секундарне, терцијалне, квартарне и квинтарне, је од велике важности, како за пословање појединачних привредних субјеката, тако и за привреду целе земље. Они дају потпору токовима производа, услуга и информација у различитим привредним подручјима. Међутим, технолошки квалитет логистичких система у Србији (а уједно и у Војводини) је на изузетно ниском нивоу: нема примене савремених технологија (транспорта, претовара, складиштења, паковања, информационих технологија, управљања логистичких процеса), степен контејнеризације је изузетно низак (креће се испод 0,5%, у ЕУ иде и до 10%), степен палетизације је испод 5%, технологије интермодалног транспорта (RO-LA, RO-RO, Lash, Semi-rail и др.) или нису заступљене или су занемарљиво заступљене (Вучинић, 2011, стр. 3). Расположиви технички капацитети логистичких подсистема се тренутно користе од 30 до 40%, а радно време запослених од 50-60%. За развој АП Војводине од посебног значаја је успостављање и модернизација логистичких система у сектору пољопривреде и прерађивачке индустрије. Њиховом имплементацијом већа пажња би се усмерила на подручје логистике, што би довело до значајних уштеда у трошковима, који су међу највишим у Европи. За разлику од ЕУ и САД, где износе 7,5%, односно 10,1% у Србији, логистички трошкови исказани процентуално у односу на бруто домаћи производ износе 32% (Olaf Meyer-Rühle, ProgTrans, 2008, str. 5). Укупна логистичка резерва АПВ, у односу на перфектни европски ниво логистичких трошкова од 7,5% на нивоу 2007. године, износи 3,85 милијарди долара (Вучинић, 2011, стр. 3). Поред смањења трошкова, успостављањем привредно-секторских логистичких система и увођењем интермодалних технологија долази до раста броја запослених, нарочито у логистичком сектору. У земљама Европске уније 2005. године, специјализоване организације за пружање логистичких услуга су запошљавале више од 7 милиона људи (Olaf Meyer-Rühle, ProgTrans, 2008, str. 40). Тај број је већи у односу на 2000. годину за 10%. Развој логистичког сектора



подстиче и развој читаве привреде, тако да се повећање броја запослених може очекивати и у другим привредним подручјима. Закључак

Суочена са проблемима ниске стопе раста индустријске и пољопривредне производње, праћене константним смањењем броја запослених, АП Војводина, и поред великог привредног потенцијала, далеко заостаје за већином високоразвијених европских регија. Један од начина превазилажења тренутне ситуације и повећања нивоа конкурентности привреде односи се на унапређење логистичког сектора. Модернизација саобраћајне инфраструктуре, изградња логистичких центара и успостављање привредно-секторских логистичких система су основне активности које треба реализовати у том правцу. Развој и примена савремених транспортних технологија представља један од примарних услова за укључивање привреде Републике Србије, а самим тим и АП Војводине, у европску робну размену. Имплементацијом ових технологија значајно се повећава квалитет услуге испоруке и ефикасност читавог транспортног система. Ефикаснијој реализацији логистичких активности доприноси и изградња посебних центара, опремљених адекватном технологијом за подршку интермодалном транспорту. Интеграцијом тако успостављених логистичких система у различите привредне секторе омогућава несметано одвијање материјалних и информационих токова, што позитивно утиче на ниво конкурентности целе привреде. Литература

Arvis, J. Mustra, M. Ojala, L. Shepherd. (2010). Connecting to Compete 2010 Trade Logistics in the Global Economy. Washington: The International Bank for Reconstruction and Development/ The World Bank. Центар за стратешко економска истраживања. (2010). Економско огледало. Преузето 20.02.2012.год. са сајта http://www.vojvodina-cess.org/index.php?baseaction=tekstversie&pagid=213&mediumid=1. Eurostat. (2011). Eurostat regional yearbook 2011. Preuzeto 01.03.2012. god. sa sajta http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/publications/recently_published. Георгијевић, М. Бојић, С. Бојанић, В. (2011). Логистика као привредни потенцијал. Војводина ЦЕСС, Нови Сад. Министарство за инфраструктуру. (2008). Коридор X. Преузето 23.02.2012. год. са сајта ми.гов.рс/коридор%20x_филес/коридор%20x%20детаљно.пдф. Мићић, Д. Шурјан, Е. (2011). Значај и функција логистичких центара. Војводина ЦЕСС, Нови Сад. Olaf Meyer-Rühle, ProgTrans. (2008). Statistical coverage and economic analysis of the logistics sector in the EU (SEALS). Basel – Rotterdam – Nurnberg – Denzlingen: SEALS Consortium. Привредна комора Војводине. (2009). Пољопривреда. Преузето 22.02.2012.год. са сајта http://www.pkv.co.rs/node/104. Републички завод за статистику. (2010а). Прелиминарни резултати обрачуна бруто домаћег производа за 2010. годину. Преузето 25.02.2012. год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=63. Републички завод за статистику. (2011а). Статистички годишњак Републике Србије 2011. Преузето 24.02.2012. год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=93. Републички завод за статистику. (2011б). Општине и региони у Републици Србији 2011. Преузето 24.02.2012.год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=1.



Републички завод за статистику. (2011ц). Економска кретања у Републици Србији, 2011. Преузето 20.02.2012. год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=1. Републички завод за статистику. (2010б). Индустрија Републике Србије, 2009. Преузето 19.02.2012. год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=67. Републички завод за статистику. (2010ц). Пољопривреда 2009. Преузето 20.02.2012.год. са сајта http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=429. Регионална привредна комора Панчево. (2008). Паневропски коридор ВИИ. Преузето 23.02.2012. год. са сајта www.rpkpancevo.com/akti/Tema40.pdf. Schwab, K. (2011). The Global Competitiveness Report 2010–2011. Geneva: World Economic Forum. Стојић, Г. Весковић, С. (2011). Логистички центри, значај, претходни планови и нови Регионални просторни план АП Војводине. Војводина ЦЕСС, Нови Сад. Весковић, С. Стојић, Г. (2011). Саобраћајна инфраструктура у функцији развоја логистичког концепта АП Војводине. Војводина ЦЕСС, Нови Сад. Вучинић, М. (2011). Значај модерних видова транспорта и логистике. Војводина ЦЕСС, Нови Сад. Зеленика, Р. Пупавац, Д. (2008). Менаџмент логистичких система. Ријека: Економски факултет. Resume

The main goal of this paper is to point to the importance of logistics sector in Vojvodina that is unduly neglected. Inadequate implementation of its systems reflects on economic growth and development. Numerous statistics, such as the rate of industrial and agricultural production, confirm that. High level of logistics costs, that exceeds 30% of national GDP, reduces business efficiency and competitive level of many companies. For adequate implementation of logistics systems, several activities should be done. At first, infrastructure systems in Serbia have to be modernized with a special reference to railway transportation system. Special attention should be dedicated to logistics centers, which beside logistics, can also provide financial and information services. Successful implementation of intermodal transportation system is based on these centres. By establishing intermodal transportation technologies, the efficiency of agricultural and manufacturing logistics systems in Vojvodina will be raised on a higher level.



УДК 658:339.137.2(497.11) ; 339.3(497.11) ; 339.133.3:347.751



Заштита конкуренције и потрошача у републици Србији

Competition Protection and Consumer Protection in the Republic of Serbia Јелена Кончар

∗


Љиљана Станковић∗∗

Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Влада Републике Србије

Резиме: Стварање и спровођење политике заштите конкуренције и политике заштите потрошача је унастојању да се отклоне неправилности у функционисању тржишта, при чему, као основни оријентир иједне и друге области стоји интерес потрошача. Јачање конкуренције повећава ефикасност, подстичеиновације и иницијативе за диференцирање и побољшање квалитета производа и услуга који се нуде натржишту. Координисано доношење и спровођење политике конкуренције и политике заштите потрошачадоводи до синергије која доприноси економском развоју у Републици Србији, вишем нивоу благостањапотрошача, али и бољој укупној позицији свих грађана као потрошача.

Кључне речи: заштита потрошача, заштита конкуренције, канали маркетинга, трговина на мало, институционални услови. Abstrakt: The creation and implementation of competition policy and consumer protection policy are making an effort to eliminate irregularities in market functioning, where, as the main landmark of both fields, are the inte-rests of consumers. Competition strengthening increases efficiency, encouraging innovation and initiatives for the differentiation and quality improvement of products and services offered on the market. The coordinated adoption and implementation of competition policy and consumer protection policy lead to a synergy that contri-butes to the economic development in Serbia, a higher level of consumer welfare, as well as a better overall position of all citizens as consumers.

Key words: consumer protection, competition protection, marketing channels, retail, institutional conditions.

Увод

„Правник који није изучавао економију ... веома је погодан да постане јавни непријатељ“, написао је Louis D. Brandeis 1916. године у чланку објављеном у Illinois Low Review (Hirsch, 1999, стр. 1). То је један од најранијих навода који сугерише на веома чврсту повезаност између права и економије и наговештај је бројних будућих анализа и развојних праваца који подразумевају нераздвојивост


[email protected]

334 Ј е л е н а К о н ч а р , Љиљ а н а С т а н к о в и ћ


две науке. У данашње време вероватно најбољи примери који то потврђују су питања заштите конкуренције и заштите потрошача. С обзиром на њихов велики значај за функционисање савременог тржишта и друштва уопште, за креирање и спровођење ових политика се захтева тесна сарадња, размена знања, међусобно разумевање и поштовање професионалаца и специјалиста правне и економске струке. У супротном, напори неће дати задовољавајуће резултате, а евентуалне грешке или чак нечињење могу да имају значајне економске последице. Закон о заштити конкуренције и Закон о заштити потрошача су економски закони који говоре о понашању учесника на тржишту и веома је битно да на страни доносиоца одлука постоји разумевање економских концепата својствених овим законима. Економија је та која обезбеђује теоријску базу и алате за анализу тржишта, праћење односа конкуренције унутар њега, али и позиције и улоге потрошача. Развој економских концепата у области заштите потрошача и заштите конкуренције, подразумева активно деловање свих учесника дa би се остварио позитиван интерактивни утицај ових подручја међусобно. Како на неразвијеним, тако и на развијеним светским тржиштима јачају захтеви за њиховом снажнијом координацијом и заједничким усмеравањем развоја, који ће даље допринети унапређењу остваривања заједничких и појединачних циљева у каналима маркетинга. Двоструки аршини и несанкционисање недозвољеног понашања и непоштовања прописаних правила тржишне утакмице, од стране државе или независних тела из ове области, значи стварање неравнотежних односа између учесника на тржишту, могућност једних да на недозвољен и непоштен начин реализују ниже трошкове и бољу тржишну позицију на штету оних других учесника у каналима маркетинга. Недостатак одговарајуће базе података и неопходних информација представља значајну препреку за доношење правовремених и адекватних одлука. Одговорност у оваквим случајевима лежи и на самим пословним субјектима од којих се захтева проактивност и снажна иницијатива против свих оних понашања, било на страни државе, било на страни њихових конкурената или самих потрошача који злоупотребљавају своју позицију. На држави је да им омогући спровођење те иницијативе, дефинише законодавни оквир и потакне стварање судске праксе. 1. Комплементарност области заштите конкуренције и заштите потрошача

Политика заштите конкуренције и политика заштите потрошача се међусобно допуњују и узајамно јачају, иако имају различите перспективе и користе различита средства за остваривање заједничких циљева. То су два различита приступа за постизање истог циља: конкурентно тржиште на коме је осигуран суверенитет потрошача и његово благостање максимизирано (Cseres, 2005. стр. 326). Овај однос је комплексан, динамичан и веома интересантан. Ради бољег разумевања надлежних за заштиту конкуренције и заштиту потрошача, креатора

З а ш т и т а к о н к у р е н ц и ј е и п о т р о ш а ч а у р е п у б л и ц и С р б и ј и 335


и доносилаца политика и закона, али и свих осталих учесника на тржишту који морају да заузму активан став по овим питањима, неопходно је стално проучавање стања и анализа синергије и тензија које постоје између њих. Несумњиво је да је ниво благостања потрошача у складу са степеном развијености конкуренције на том тржишту, а интерес потрошача је увек један од најбитнијих циљева свих настојања у заштити конкуренције. Исто се наводи и у 1. члану Закона о заштити конкуренције Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 51/2009) који гласи: „Овим законом уређује се заштита конкуренције на тржишту Републике Србије, у циљу економског напретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача ...“. У условима развијене конкуренције трговци су свесни да купци њихових производа имају могућност избора и настоје да својим понудама „адекватне вредности производа и услуга за новац“ спрече њихов прелазак код конкурената. Потрошачима се нуди шири избор по конкурентнијим ценама, а постоји и виша свест да се проблемима потрошача и проналажењу начина за њихово решавање мора обратити довољна пажња. Задовољан потрошач и његове поновљене куповине постају императив модерног бизниса и менаџмента, јер прибављање нових потрошача, са развојем конкуренције, постаје све скупље. Веома често чујемо тезу: „Најбоља заштита потрошача је развијена конкуренција“. Међутим, неопходно је скренути пажњу да висок ниво конкуренције није довољан када је брига за потрошача у питању. Званична политика заштите потрошача у уској је спрези са политиком и стварном праксом конкуренције (Ловрета, Кончар, Петковић, 2011, стр. 517). Да би се изменила нефер, али и нека устаљена, уобичајена и стандардна понашања трговаца и на тржиштима са значајним степеном развоја конкуренције, неопходно је прописаним правилима заштите конкуренције придодати и савремена правила из области заштите потрошача. Она потрошачима, као слабијим учесницима у каналима маркетинга, омогућују уравнотеженији однос снага са трговцем и остваривање одређених стандарда за потрошаче испод којих не би требало да се делује. У условима развијеног система заштите потрошача, потрошачи су више информисани, свесни својих права и могућности њиховог остваривања. Они праве рационалнији избор и врше додатни притисак на трговце да још снажније конкуришу и то управо оним што представља вредност за потрошача. Овим се границе још више померају и додатно јача конкуренција између привредних субјеката, стварајући веома динамично окружење у коме се налазе сви учесници у каналима маркетинга, али и институције система у целини. 2. Ограничења регулативе из области заштите конкуренције

Област заштите конкуренције се бави динамичним односима између привредних субјеката на свим нивоима канала маркетинга. Дефинисањем законодавног оквира, у том смислу, настоје се предупредити структурне промене и понашања која могу да наруше односе између конкурената и деформишу тржиште. Коначан циљ политике заштите конкуренције преточене у могућност активног деловања кроз усвојена законска и подзаконска акта, је успостављање ефективне



конкуренције која, као индиректне ефекте, доноси виши ниво економске ефикасности, алокације ресурса, иновативности технолошког развоја, богатију понуду нових производа, ниже цене и веће благостање потрошача. Пре свега, настоји се спречити постојање високог нивоа концентрације економске снаге на тржишту која би могла да доведе до злоупотребе у економске или чак у политичке сврхе. У свему томе, логично је претпоставити да је интерес потрошача данас најуочљивији када су у питању случајеви злоупотребе доминантног положаја најмоћнијих учесника у каналима маркетинга. У Србији је, по узору на развијене земље, заштита конкуренције регулисана кроз питања која се односе на три облика антиконкурентске праксе, који могу да имају за последицу ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције (Ловрета, 2009, стр. 471):

▪ рестриктивни споразуми, ▪ злоупотреба доминантног положаја и ▪ концентрација учесника на тржишту.

Нису ретке ситуације када кршење Закона о заштити конкуренције у једном од ова три облика узрокује тржишту, али и потрошачима, штету која је веома високе укупне вредности. Међутим, гледано из перспективе појединачног потрошача ради се о малом појединачном износу. У односу на цену појединачног производа и утицај на кућни буџет штета је недовољно видљива и алармантна за потрошача. Непостојање свести потрошача о нивоу штете спречава и обесхрабрује њихову реакцију, било појединачно, било кроз њихова удружења и савезе у смислу колективног деловања против оваквих активности и захтева за надокнаду проузроковане штете. Овакви случајеви, као и сви остали из домена заштите конкуренције, захтевају интензивно праћење и анализу дешавања на тржишту која је у надлежности државе и тела за заштиту конкуренције, како би се омогућила видљивост штете која је проузрокована, али и уследила реакција на њу. Са друге стране, област заштите потрошача регулише понашања трговаца у последњој фази канала маркетинга. За разлику од заштите конкуренције, у фокусу интересовања заштите потрошача су, пре свега, вертикални односи између малопродаваца и потрошача. Правила из области заштите потрошача првенствено су намењена спречавању наношења штете потрошачима и дефинисању начина остваривања потрошачких права уколико дође до њиховог нарушавања. Међутим, она треба да омогуће и реакције у ситуацијама нефер понашања трговаца на мало који нарушавају саму конкуренцију на датом нивоу канала маркетинга, а тиме наносе и штету потрошачима. Реакција о којој је реч, иако регулисана у области заштите потрошача, не треба да се омогући и очекује само са стране потрошача, већ и самих конкурената, али и државе. Као најупечатљивија наводе се правила о непоштеном пословању и заштити потрошача у остваривању права из уговора који садрже неправичне уговорне одредбе. То су веома јасни примери који говоре о томе да када је регулисање односа конкуренције у питању, иако се „у



средишту свих различитих интереса налази интерес потрошача као један од најбитнијих, није реално очекивати да закон о заштити конкуренције може да заштити интересе потрошача у целини“ (Dhall, 2008, стр. 23). Са друге стране, иако су интереси потрошача веома битан елеменат закона о заштити конкуренције, њиме се не могу досегнути ни сви остали аспекти примарних интереса потрошача, као што је безбедност хране, безбедност производа, здравље, животно окружење, али и она везана директно за функционисање тржишта малопродаје и понашања трговаца на мало према потрошачима. Сви ови додатни аспекти потрошачких интереса захтевају специјализоване законе, који свакако даље доприносе постизању вишег нивоа конкуренције. Потрошачки закон који доноси услове по питању обављања малопродајне делатности, свакако најуочљивије доприноси заоштравању конкурентске борбе у малопродајном сектору. Он дефинише правила која штите слабију страну, а ону јачу терају да поштују правила, и то све конкуренте у малопродаји подједнако. 3. Могућности утицаја заштите потрошача на развој конкуренције у Србији

Развој политике заштите потрошача доприноси јачању односа конкуренције на тржишту, пре свега, унапређујући способност потрошача да, на основу боље информисаности, доноси економски разумније одлуке. Осим тога, јача њихова способност да остваре своја права и надокнаде штету учињену од стране трговца, што доприноси поновном успостављању баланса између конкурената у малопродаји. Међутим, веома важан сегмент односи се на препознавање и покретање процеса против некоректног, преварантног и обмањујућег понашања малопродаваца. Нови Закон о заштити потрошача Републике Србије (Сл. гласник РС, бр. 73/2010), који је у примени од 1. јануара 2011. године, на савремен начин, штитећи суверенитет потрошача као слабије стране, уређује обављање малопродајне делатности. Он дефинише права потрошача и обавезна правила за трговце, као и санкције за њихово непоштовање. Међутим, у ситуацијама када привредни субјекти својим понашањем наносе штету потрошачима, али и веома видљиво нарушавају фер конкурентске односе на тржишту, Закон прописује и правила за:

▪ непоштено пословање, ▪ заштиту потрошача у остваривању права из уговора који садрже

неправичне уговорне одредбе и ▪ поступак забране неправичних уговорних одредаба и непоштеног

пословања.

Одредбе о непоштеном пословању се у српски правни систем уводе на основу европске Директиве 2005/29/ЕC. Препознаје се напоштено пословање као оно које је противно захтевима професионалне пажње и битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање потрошача. Трговац који се на овај



начин понаша користи различита средства да би манипулисао одлуком потрошача и приволео га да на одређени начин и под одређеним условима купи баш његов производ и да, у вези са тим, учини управо оно што жели трговац или да се уздржи од неког поступка. Треба посебно нагласити да Закон изричито забрањује непоштено пословање. Као непоштено нарочито се сматра обмањујуће пословање када трговац потрошачу даје нетачна обавештења, ускрати она битна или скрива информације важне за потрошача, доводећи потрошача у заблуду, насртљиво пословање када трговац остварује своје циљеве узнемиравањем, принудом и недозвољеним утицајем, као и повреда дужности прописаног обавештавања потрошача од стране трговаца. Закон такође, у смислу спречавања појаве непоштеног тржишног поступања, препознаје потребу доношења кодекса понашања као облика споразума или одлука трговца или групе трговаца којим се уређују правила њиховог тржишног поступања. Подразумева се да они који приступе одређеном кодексу понашања постају одговорни за контролу поштовања правила тог кодекса понашања од стране трговаца. Додатан импулс развоју здраве конкуренције на тржишту даје и само обавештавање потрошача о постојању и садржини постојећег кодекса. Основне одреднице, које се односе на остваривање права потрошача из уговора који садрже неправичне уговорне одредбе, преузете су из европске Директиве 93/13/ЕЕЗ. Као неправичне уговорне одредбе, било у усменим или писаним уговорима, тј. споразумима о купопродаји између малопродаваца и потрошача, Законом се дефинишу оне којима трговац намеће значајну несразмеру у обавезама на штету потрошача, уколико извршење уговореног оптерећује потрошача без оправданог разлога, уколико се извршење договореног значајно разликује од онога што је потрошач очекивао, те уколико су у супротности са начелом савесности и поштења трговаца. Неправична уговорна одредба, било она за коју се претпоставља да је неправична, а трговац супротно не докаже, било она која је у сваком случају неправична у складу са Законом, ништавна је и не производи правно дејство. Основни допринос је да се овим стварају могућности за спречавање трговца да искористи наметнуте, нејасне и потрошачу неразумљиве уговорне одредбе и кроз њих прибави за себе бољу позицију, и то не само у односу на потрошача него и у односу на своје конкуренте. Након што је дефинисано непоштено пословање и забрањено као такво, те након што су дефинисане неправичне уговорне одредбе и проглашене као ништавне, законодавац прописује поступак забране неправичних уговорних одредаба и непоштеног пословања. Потрошачу чији је интерес на овај начин повређен, или удружењима или савезима потрошача који су овлашћени да заступају интересе потрошача у случају повреде колективних интереса потрошача, даје се могућност да покрену поступак пред судом за забрану неправичних уговорних одредаба у потрошачким уговорима, забрану непоштеног пословања свим лицима и за одузимање противправно стечене користи од трговца.



Надлежни суд, по том захтеву, може да огласи ништавном сваку неправичну уговорну одредбу у потрошачком уговору и да утврди да је одређено пословање непоштено, да затим наложи трговцу да без одлагања обустави уговарање неправичних уговорних одредаба и непоштено пословање са потрошачима, као и да наложи трговцу да о свом трошку јавно објави да му је одлуком надлежног суда изречена мера забране конкретних неправичних уговорних одредаба у потрошачким уговорима или мера забране одређеног непоштеног пословања. Суд такође може, на предлог потрошача или удружења и савеза потрошача, да донесе привремену меру којом се налаже трговцу да до доношења коначне одлуке обустави примену неправичних уговорних одредаба или непоштено пословање. Доношењем правоснажне судске одлуке о томе да је одређено понашање непоштено или да су одређене одредбе неправичне, ако трговац против кога је донета одлука не поступи по одлуци у остављеном року, тј. не обустави непоштено понашање и употребу неправичних уговорних одредаба, свако лице, под којим се подразумевају и физичка и правна лица која за то имају оправдани интерес, може суду да поднесе захтев за доношење мере одузимања, на овај начин, противправно стечене користи. Мера одузимања противправно стечене користи има за циљ спречавање да трговац и поред правоснажне пресуде настави да се понаша на начин противан Закону. Мера као таква нема за циљ надокнаду штете која је учињена пре доношења пресуде. Овим се омогућава свима да након што је правоснажно пресуђено, у другом кораку, у циљу контроле извршења судских пресуда, реагује на непоштовање правоснажне судске одлуке и тиме допринесе уреднијем функционисању учесника на тржишту, као и самог тржишта. Иако је ово, несумњиво, огроман корак и допринос развоју конкуренције на тржишту Републике Србије, мора се признати да се уочава недостатак законских решења у смислу да није омогућено да конкуренти, остали привредни субјекти, привредне, професионалне и занатске коморе, а и држава (Министарство и надлежне инспекцијске службе), уз помоћ својих снажнијих капацитета у поређењу са потрошачима појединачно или њиховим удружењима или савезима, уоче, прецизно лоцирају, покрену поступак и уклоне из правног промета уговорне одредбе које се по слову Закона могу квалификовати као неправичне и елиминишу одређена непоштена понашања трговаца. На овај начин би се, на основу снажније анимираности свих заинтересованих страна, које су због поседовања професионалног знања способније да препознају одређена непоштена понашања и неправичне уговорне одредбе, брже постигли бројнији и значајнији ефекти на развој конкуренције и позицију самих потрошача. Република Србија налази се на самом почетку стварања судске праксе по овим питањима. Такође, са стране потрошача и осталих учесника на тржишту, али и са стране судова и других државних органа премало је знања и осећаја за значај примене ових законских одредница. Посебно је битно створити услове који ће омогућити и охрабрити и појединачне привредне субјекте да приступе покретању судског поступка током кога би се изборили за забрану непоштеног



пословања и неправичних уговорних одредаба и надокнаду изгубљене добити настале губљењем потрошача по основу непоштеног пословања и примене неправичних уговорних одредаба од стране њихових конкурената. Разумевање и широка примена ових прописа би свакако потакла на активније ангажовање свих учесника на тржишту у борби против оваквих понашања. У исто време, то би допринело поновном успостављању равнотеже која је између учесника на датом тржишту нарушена постојањем таквог понашања учесника. 4. Неопходни стратешки правци развоја заштите потрошача у циљу јачања конкуренције на тржишту Србије

На основу претходне анализе види се да постоје покушаји да се у оквиру политике заштите потрошача у законодавном смислу и у конкретној трговинској пракси материјално и процесно омогући реаговање и спречавање непоштеног пословања и неправичних уговорних одредби привредних субјеката на тржишту. С обзиром да је то један потпуно нови начин приступа и деловања у области економије, али и у области права у Републици Србији, неопходно је даље развијати и унапређивати законодавни оквир по угледу на европске земље сличног правног уређења. При томе треба настојати да се покрену конкретне активности у стварности и да се путем судских поступака дође до првих конкретних одлука и резултата. Међутим, пример који је наведен само је један од сегмената који показује незрелост целокупног система и тржишта Србије уопште. Потребно је, при томе, нагласити да још много труда треба уложити да се оствари ефективна координација заштите конкуренције и заштите потрошача. Неопходно је јачање свести и разумевања да све оно што нарушава конкуренцију, нарушава и позицију потрошача. То, међутим, важи и обрнуто, све оно што јача благостање потрошача, јача и конкуренцију. Поред уложеног труда и значајних резултата постигнутих до сада, дошло је време за изградњу ефективног и стабилног система за заштиту потрошача у Србији. Сваки почетак подразумева постављање темеља за активности које касније треба да заживе у пракси. Сагледавање учињеног, спровођење корекција и имплементација новина треба да буде основа будуће Стратегије заштите потрошача за период од 2012. до 2017. године. Примарни задатак у садашњем тренутку је систематизовање неопходних смерница за деловање у будућности у циљу употпуњавања и даљег јачања заштите потрошача у Србији. Главна усмерења будуће стратегије треба да буду консолидовање законског оквира заштите потрошача у Србији, јачање институционалног оквира за спровођење политике заштите потрошача уопште, јачање покрета потрошача кроз рад њихових удружења и подизање свести јавности о питањима заштите потрошача. У складу са тим, неопходно је, пре свега, анализирати, допунити и кориговати све постојеће прописе у Србији који на директан или индиректан начин утичу на ниво заштите потрошача и осигурати да су прописи који уређују ову област, или су у тесној вези са њом, усклађени са европским законодавством. Такође, потребно је ширем кругу заинтересованих појаснити питање односа



Закона о заштити потрошача са прописима који уређују посебне делатности, као што су храна, лекови, услуге од општег економског интереса и слично, али и заштита конкуренције. Током рада на томе отвориће се бројне могућности и потребе за законским уређењем до сада неуређених, али и нових питања заштите потрошача без којих систем није функционалан и не даје задовољавајуће резултате. Реализација претходних задатака неће бити могућа уколико не буде ојачан институционални оквир за спровођење саме политике. У том смислу, неопходно је јачање координације активности самих државних институција. Није редак случај да се законска и подзаконска акта, веома блиске материје, припремају за доношење без заједничког труда на проналажењу најбољих решења између надлежних институција. Такође, у циљу што брже модернизације и уклањања ограничења по питању законодавног оквира или понашања учесника на тржишту неопходно је обезбедити и институционално учешће потрошача у креирању политике, али и њихову снажнију укљученост у саветовање потрошача и решавање потрошачких спорова. Преко је потребно оснажити покрет потрошача кроз рад њихових удружења, али и ојачати њихове капацитете и стручност њихових представника, а тиме и њихов кредибилитет у јавности. Они, у сваком случају, морају бити активније укључени у процес доношења и спровођења политика, што гарантује њихову употребну вредност и спроводљивост. Наравно, држава мора да обезбеди финансијску помоћ кроз пројектно финансирање удружења и савеза потрошача. Иако је веома тешко очекивати да у наредном периоду то буде реализовано у адекватном износу, бројне су области које треба на овај начин подржати, а борба против непоштеног пословања и неправичних уговорних одредаба су свакако неке од приоритетнијих. За успех и конкретне резултате видљиве на тржишту пресудно је подизање свести свих заинтересованих у јавности о питањима заштите потрошача и њиховом утицају на квалитет живота финалних потрошача, али и на укупне односе у каналима маркетинга. Неопходно је даље упућивање свих учесника у већ донесена правила заштите потрошача и економску логику на којима они почивају, и то од судија, адвоката, самих трговаца, произвођача, новинара, стручне јавности и слично. На крају, најбитније је кренути од самих потрошача и интензивног информисања и едукације свих о потрошачким правима, начинима да се чује глас ове слабије стране на тржишту и на који начин је могуће остварити потрошачка права у систему који тренутно постоји. Кључну улогу у покретању и реализацији свих претходно изложених активности има надлежна државна институција за област заштите потрошача. Ово је, пре свега, тачно када је у питању управо координација и повезаност између послова заштите потрошача и заштите конкуренције. Остаје отворено питање могућности сарадње и разумевања тимова који у оквиру државе брину о ова два подручја. Питање институционалног дизајна остаје отворено. Бројни су разлози за то што у садашњем моменту нико не саопштава визију њиховог приближавања, да ли обе области у будућности лоцирати у оквиру исте



институције, развијати различите независне институције или оставити стање такво какво јесте. Јединствена препорука и консензус о томе не постоји ни у стручним круговима. Закључак

Владе земаља имају задатак да штите и подстичу развој конкурентских односа на тржишту, као и да спрече и елиминишу антиконкурентско понашање. Као адекватна активност намеће се доношење и спровођење савременог закона о заштити конкуренције. Међутим, у овом раду јасно је истакнуто да то није довољно. Неопходно је законодавни оквир употпунити и омогућити спровођење и других политика које су неопходне за креирање савременог тржишног окружења. То су, пре свега, различите димензије заштите потрошача. Заштита конкуренције и заштите потрошача су комплементарне и међусобно јачају једна другу. У раду је посебно истакнуто да адекватно спровођење једне политике утиче на стање у другој области. Подвучена је потреба остваривања што вишег степена координације између политике конкуренције и политике заштите потрошача. Одлучност и подршка државе су кључни у обезбеђивању неопходне инфраструктуре за развој посматраних области. Неопходно је да држава активно и непристрасно спроводи свој задатак, а то је контрола спровођења свих дефинисаних правила тржишне утакмице од стране свих учесника на тржишту и санкционисање недозвољене праксе, како би се створили услови који омогућавају пословним субјектима фер пословно окружење и равноправност позиције, а потрошачима већи избор уз ниже цене и виши ниво сигурности. Ипак, као коначан закључак намеће се да смо једно веома младо друштво у погледу поседовања знања о тржишту, тржишним процесима и механизмима, осећаја за фер конкурентска понашања и поштовање интереса потрошача. Такође, мора се признати да недостаје адекватно партнерство, јер само заједнички могу да се расветле све неправилности у нашој стварности које онемогућавају значајније конкретно деловање у правцу развоја тржишта Србије, конкуренције учесника на њему и, коначно, благостања сваког грађанина као потрошача. Литература

Dhall V. (2008). Competition law and consumer protection – insights into their interrelationship, The effects of anti-competitive business practices on developing countries and their development prospects. New York and Geneva: United nations conference on trade and development (UNCTAD). Directive 2005/29/EC of 11 May 2005 concerning unfair business-to-consumer commercial practices in the internal market and amending Directives 84/450/EEC, 97/7/EC, 98/27/EC and 2002/65/EC and Regulation (EC) No 2006/2004 (Unfair Commercial Practices Directive). Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts [Official Journal L 95 of 21.04.1993]. Cseres K. J. (2005). Competition Law and consumer protectio. The Hague: Kluwer Law International. Hirsch Z.W. (1999). Low and Economics – An Introductory Analysis, 3rd edition. San Diego: Academic Press.



Ловрета С., Кончар Ј., Петковић Г. (2011). Канали маркетинга, трговина и остали канали. Београд, Суботица: Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду и Економски факултет Суботица. Ловрета С. (2009). Стратегија развоја трговине Републике Србије. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду. Закон о заштити конкуренције Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 51/2009. Закон о заштити потрошача Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 73/2010. Resume

Protecting competition and consumer protection policies are complementary, with the implementation of a policy affecting the status of the other field. Determination and state support are the key assumptions of a higher degree of coordination between competition policy and consumer protection policy. The development of the observed field requires states to carry out its tasks actively and impartially, in order to create conditions for realization of competition rules by all market participants. The legal framework in Serbia is necessary to supplement and facilitate the implementation of other policies that are needed to create a modern market environment. With adequate joint partnership we may clear up all the irregularities, all in order to develop the Serbian market and fair competition for all participants. Implementation of competition policy and consumer protection policy, with its powerful synergy of co-ordination and direction of development, contribute to the achievement of common and individual goals in marketing channels, as well as better consumer’s position.



Прикази књига Book reviews

УДК 339.92(4-672EU:497)(049.32) ; 327(4:497)

Приказ књигTransformatioWestern Balk

Book Review „RegioWestern Balkan Cou Золтан Такач

∗

Друштво за регионалне науке Субо


Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, број 27/2012, стр. Датум пријема рада: 20.0

Датум прихватања рада: 21.1

ге „Regional on Processes in the

kan Countries“ onal Transformation Processes in theuntries“

отица, Суботица

347-351 03.2012. 12.2012.

e

348 З о л т а н Т а к а ч


Центар за регионална истраживања у Печују, у оквиру Мађарске академије наука (Hungarian Academy of Sciences,Centre for Regional Studies – Pécs), организовао је 24. и 25. фебруара 2011. године конференцију у Печују поводом презентације књиге Regionalni transformacioni procesi u zemljama Zapadnog Balkana (Regional Transformation Processes in the Western Balkan Countries). Уредници књиге у издању Центра за регионална истраживања у Печују су проф. др Ђула Хорват и проф. др Золтан Хајду. Књига је издата на мађарском и на енглеском језику, уз финансијску подршку Европске Уније, Европског социјалног фонда и Министарства за национални и економски развој Републике Мађарске. Година издавања књиге је 2011. Књига је доступна у Центру за регионална истраживања у Печују, у Мађарској. Пројекат носи назив Социјализација регионалне науке (Socialisation of Regional Science). Презентација књиге је завршни чин целокупног истраживачког пројекта, који је био промовисан под насловом „Истраживање Балкана“, у чијем је стварању допринео тим сачињен од 22 истраживача који су уједно и коаутори горе наведене књиге (Campestrin Elisa, Chizzali Roberto, Clarence Emma, Dubarle Partick, Erdősi Ferenc, Faragó László, Gál Zoltán, Grünhut Zoltán, Hajdú Zoltán, Hardi Tamás, Hofer Andrea-Rosalinde, Horváth Gyula, Illés Iván, Kovács Teréz, Lux Gábor, Mezei Cecília, Nagy Imre, Pálné Kovács Ilona, Pámer Zoltán, Proto Alessandra, Rácz Szilárd, Raffay Zoltán). Учесници конференције, која је одржана на Економском факултету Универзитета у Печују, нагласили су положај Балкана, а посебно пут сваке земље Западног Балкана у правцу интегрисања у Европску Унију, као и диспаритете у регионалном развоју у овим земљама. Циљ истраживачког пројекта је био приказ и упоређење регионалних карактеристика ових земаља. Пројекат је посвећен изучавању следећих тематских области: ефекти транзиционих процеса, демографске карактеристике, тржиште рада, екологија, мрежа насеља, политички системи, социјална позадина и привреда. На конференцији, чији је циљ био промовисање регионалних наука на Балкану, учествовали су политички актери, предавачи, истраживачи и други заинтересовани из ових земаља. Књига на преко 600 страница и кроз 5 поглавља опширно описује карактеристике просторних структура, регионалне неравномерности и потенцијалне правце развоја земаља Западног Балкана (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија, Црна Гора и Албанија). Посматрани макрорегион је Балканско полуострво. Његове природно-географске карактеристике су комплексне, геолошка структура је диверсификована. Због топографског положаја, регион има стратешки значај - повезује континенте, Западну и Централну Европу са Блиским Истоком, повезује подунавске земље са Медитераном и Азијом. Сам положај региона је осетљив из разлога што се кохезија различитих култура и друштвених утицаја суседних континената најјаче испољава на овом простору. Током историје, Балкан је био део различитих империја али је увек заузимао положај периферије. У XX веку, земље Балкана се осамостаљују, а почетак XXI века овај регион карактерише транзиционо- привредни пад. Данас је

Приказ књиге „Regional Transformation Processes in the Western Balkan Countries“ 349


заједнички циљ држава следбеница бивше Југославије интеграција у Европску унију и сустизање исте у развоју, док у последње време стабилизација Балкана код политичких актера Европске Уније заузима челно место. Мобилишу се огромна средства за јачање интеграционих капацитета ових земаља и јавља се међусобни интерес за придруживање Европској заједници. Сумирано, прво поглавље је посвећено презентацији географских и историјско-политичких карактеристика конструисаног макрорегиона. Друго поглавље се бави проблематиком демографије и радне снаге. Простор који је предмет овог истраживања одувек је био шаролик по питању националности, културе и религије, а просторна дистрибуција нација и разних националности се мењала током историје. Етнички хомогена подручја су се развила само у неким деловима Балкана, па се стога овај простор одувек сматрао мултиетничким регионом. Развој великих градова се базирао управо на овом мултикултурализму. За овај макрорегион је карактеристична изразита миграција становништва, како унутар државних граница (из неразвијених делова у развијене регионе), тако и изван њих. У миграционим процесима становништва Балкана била је карактеристична миграција радне снаге у Западну Европу, Америку и Аустралију. Са грађанским ратовима се појавио нови облик миграције, када се одвијало интерно расељавање становништва. Оно што се очекује у предстојећем периоду је старење становништва, пад броја рађања, а поред тога и раст очекиваног трајања живота. Ова демографска кретања се одражавају и на тржишту радне снаге где ниво њихове развијености показује велике регионалне неравномерности. Висока незапосленост је подједнако карактеристична за читав регион (нарочито дуготрајна незапосленост и висок удео младих у њој). Угрожене групе по питању (не)запослености на Балкану су особе без стручне спреме, припадници националних мањина, младе особе и жене. Стога, један од најважнијих задатака региона је развој људског капитала. Треће поглавље је посвећено изучавању природних ресурса и специфичности мреже градова и насеља Балкана. Геолошка структура и климатски услови на Балкану су разнолики; речни и водени ресурси су развијени, а због разноликог рељефа, променљиве геолошке структуре, вегетације и падавина, ови водени (подземни и површински) ресурси се у значајној мери разликују у одређеним деловима Западног Балкана. Од природних ресурса су најзначајнији земљиште, шуме, воде и руде. Развој мреже градова и насеља се одвијао делом под утицајем ових присутних природних ресурса, као и под утицајем културолошке позадине окупационих снага. С обзиром на политичку и економску нестабилност присутну на овом подручју, стално се мењала државна управа, па су и градови и насеља били приморани да се прилагођавају новим околностима и преузимају нове функције. Током историје највише су се развијали градови који су били укључени у трговинске токове (приморски и у планинским долинама). Ипак, њихов развој је био пре свега под утицајем саобраћаја и инфраструктуре. Урбанизација је каснила због недовољне привредне развијености, па је све више било руралних а све мање урбаних подручја у региону. Сеоско становништво се масовно исељавало у градове,



индустријске центре, и то због веће могућности запослења, виших личних примања и боље инфраструктурне покривености. Интензивна миграција из села у градове довела је до пражњења села. У четвртом поглављу је описан систем структуре власти, затим социјална структура и јавне услуге у региону Западног Балкана. Важан моменат у овом сегменту је однос одређене државе према процесима европских интеграција. Словенија има стабилну и добро конципирану политику државног управљања (постала је члан ЕУ већ 2004. године), Хрватска и Македонија су кандидати за чланство у ЕУ, а земље у процесу преговарања (Србија, Албанија, Црна Гора) полако усклађују системске параметре са захтевима ЕУ. Насупрот овим интеграционим процесима, у свакој држави се одвија политички процес изградње и стабилизације националне државе. Реч је о унитарним државама, изузев Босне и Херцеговине, са федеративном државном управом. На челу државне управе је председник, владину структуру представља скупштина по систему избора посланика, на шароликој политичкој сцени. Административно уређење ових држава је различито. Сиромаштво представља један од највећих проблема на Балкану којим су погођени шири друштвени слојеви, нарочито маргинализоване групе (националне мањине, Роми, жене). Главни задатак земаља Западног Балкана је решавање проблема сиромаштва и социјалне искључености грађана. Пето поглавље пружа целовиту слику о привреди Западног Балкана. На формирање привредно-територијалне структуре региона утицали су пад индустријске производње и запослености, нестајање индустријске културе и људских ресурса, као и развој терцијарног сектора. У последње две деценије се одвијала снажна деиндустријализација, која се од земље до земље одвијала различитим интензитетом и у различитој мери. Аграрна економија има значајну традицију у региону, а самим тим и висок број запослених. Пољопривредна производња се одвија, у зависности од географских, рељефских, климатских околности, у облику приватних газдинстава, на уситњеним поседима. Економска неразвијеност Западног Балкана кореспондира са неразвијеношћу инфраструктуре и саобраћаја, пре свега друмског и железничког. Геостратешки положај Балкана највише долази до изражаја у ваздушном и морском саобраћају. Захваљујући атрактивним туристичким дестинацијама на Медитерану, туризам је један од најјачих привредних активности, као и у целој Европи. Банкарски сектор Балкана се реструктурира, са тенденцијом развоја. Доминација страног капитала је јака, док се банкарски сектор суочава са бројним ризицима на овом подручју, нпр. са експанзијом кредита домаћинстава. Високо образовање региона се паралелно мења и развија са стварањем тржишне привреде, повећава се број студената и број факултета, али квалитет и конкурентност нису на завидном нивоу. Више од половине студената се концентрише у главним градовима, док су истраживачки капацитети испод просека у поређењу са Европом. Покретачка снага привреде Балкана се концентрише у сектору динамичних микро, малих и средњих предузећа, са неколико запослених. Њихов успех зависи од конкурентности производа и услуга. Предузетничка склоност је прилично висока на Балкану, али нема довољно иновативних капацитета у овом сектору. Велики је

Приказ књиге „Regional Transformation Processes in the Western Balkan Countries“ 351


број трговинских радњи на мало, као и удео сиве економије у свим привредним делатностима. Европска унија помаже интеграцију овог региона од 1991. године путем разних развојних програма, који су детаљно приказани у последњем делу ове књиге. Европске интеграције доносе нове перспективе за земље Западног Балкана кроз формирање региона, а самим тим и развој посебних институција задужених за регионални развој које представљају императив за ове земље. Књига „Балкан“ се првенствено бави проблематиком регионалног развоја и регионалне политике Балкана. Користи терминологију и методологију регионалних наука, као интердисциплинарне науке (склоп економских, географских, политичких, социолошких и правних научних грана, истицањем простора, као важног фактора за развој примењених друштвених наука). Ова књига о истраживању Балкана може служити као пример Србији за бављење овом научном дисциплином, за коришћење методологије и начина научно-истраживачког рада у области регионалних наука. Одговорни издавач - Центар за регионална истраживања у Печују – као институција и мрежа њених института (по регионалним центрима попут Дебрецен, Бекешчаба, Ђер, итд.) представља пример за успостављање оквира за истраживање и развој у области регионалног развоја и за нашу земљу. У Србији би такође било пожељно оснивање сличних научно-истраживачких база на нивоу региона (попут ЦЕСС – Центар за стратешко економско истраживања „Војводина-ЦЕСС“). Потребе за регионални развој и за истраживање регионалних наука у Србији су реалне и евидентне, без обзира на то да ли је у питању Западни Балкан, Регион Војводина, или Северна Бачка. Књига на енглеском језику је доступна за читаоце и у библиотеци Економског факултета у Суботици, у Универзитету у Новом Саду, као и у већим високошколским и академским центрима (издвојио бих неке: Ниш, Скопје, Будимпешта, Дебрецен, Ђер, Печуј, Берн). Препоручујем књигу за читаоце Анала Економског факултета који су заинтересовани за упознавање Балкана из фокуса једне примењене, интердисциплинарне научне дисциплине, тј. регионалне науке.



Техничко упутство за форматирање радова

Цитати и библиографија Техничко упутство за форматирање радова Рад треба да садржи следеће:

▪ Наслов рада (не више од 10 речи) на српском и енглеском језику. ▪ Поднаслов (опционо) на српском и енглеском језику. ▪ Подаци о ауторима: име, презиме, звање и институција на српском и

енглеском језику. ▪ Апстракт рада максималне дужине 150 речи на српском и енглеском језику. ▪ Кључне речи (не више од 10) на српском и енглеском језику. ▪ Текст рада на српском (ћирилица) или енглеском, максималног обима 12

страница. ▪ Листу референци. ▪ Ресуме на енглеском језику.

Упутство за обликовање текста:

▪ Рад треба да је припремљен помоћу текст процесора Word. ▪ Формат странице: Б5. ▪ Маргина: 2 цм свака. ▪ Фонт: ћирилични, TimesNewRoman, величине 11 (важи и за наслове,

поднаслове, називе слика, називе табела, апстракт, кључне речи итд). ▪ Апстракт и кључне речи на српском језику позиционирати одмах на

почетку текста (уобичајено), док апстракт и кључне речи на енглеском језику треба позиционирати после закључка, а пре навођења литературе.

▪ Наслови, поднаслови, називи табела, илустрација, слика итд. треба да су нумерисани арапским бројевима.

▪ Слике, илустрације, схеме је потребно приложити у .jpg формату (резолуције 300*300 дпи), или у векторском облику (.wmf или .cdr) са приложеним фонтовима или фонтовима претвореним у криве.

▪ Слике, илустрације и схеме треба да су grayscale. За текст у сликама, илустрацијама и схемама је пожељно користити фонт Arial, величине 9 пт.

▪ Референце у тексту: домаће ауторе треба навести ћириличним писмом, а иностране ауторе и институције треба наводити латиничним писмом.

248 T e h n i č k o u p u t s t v o z a f o r m a t i r a n j e r a d o v a

Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, Vol. 45, broj 22/2009, str. 269-270

▪ Литературу треба навести абецедним редом, све иностране изворе литературе треба навести латиничним писмом, док домаће изворе литературе треба навести ћириличним писмом.

▪ Уколико је домаћи аутор писао рад на енглеском језику, а објављен је у часопису који се штампа на енглеском језику, онда те податке (назив рада и часописа) треба навести у оригиналу, латиничним писмом, док се имена аутора наводе ћириличним писмом.

▪ Након навођења литературе неопходно је навести РЕСУМЕ на енглеском језику.

▪ За листу референци и цитате је дато посебно упутство.

1. Листа референци

У референцама се извори (нпр. књига, чланак у стручном часопису или интернет страница) наводе довољно детаљно да читаоци могу да их идентификују и консултују. Референце се стављају на крај рада, а извори се наводе абецедно (а) по презименима аутора или (б) по насловима извора (ако аутор није познат). Више извора од истог аутора се наводи хронолошки, почев од најранијег, нпр.

Љубојевић, Т.К. (1998). Љубојевић, Т.К. (2000а). Љубојевић, Т.К. (2000б). Љубојевић, Т.К., & Димитријевић, Н.Н. (1994).

Референце иностраних аутора и иностраних институција (самом тексту и у литератури) се наводе латиничним писмом. Референце домаћих аутора се наводе ћириличним писмом, изузев наслова радова на енглеском језику или евентуално назива часописа (уколико је реч о часопису који се публикује на енглеском језику).

А. Часописи и остале периодичне публикације

Аутори се наводе по презимену, уз прво слово имена. Година објављивања се пише у заградама, иза којих се ставља тачка. Наслов чланка на енглеском језику пише се у Sentence case, осносно велико слово се користи само на почетку наслова и код личних именица. Наслов часописа на енглеском језику пише се у Title case, односно све променљиве врсте речи се пишу великим почетним словом. Иза наслова часописа ставља се број годишта, који се пише курзивом:

Аутор, А., Аутор, Б. и Аутор, Ц. (година). Наслов чланка. Наслов часописа, број годишта(број свеске), странице.

Чланак једног аутора, из стручног часописа пагинираног по свескама Часописи који се пагинирају по свескама почињу страном 1 у свакој свесци, тако да се број свеске наводи у заградама након броја годишта. Заграде и број свеске се не пишу курзивом:

Танасијевић, В. (2007). A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 5 (1), 26-35.

Begg, D. (2007). A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 5 (1), 26-35.

Чланак једног аутора, из стручног часописа пагинираног по годиштима Часописи који се пагинирају по годиштима почињу страном 1 у свесци 1, а бројеви страница се настављају у свесци 2 тамо где се свеска 1 завршила, нпр.

Перић, О. (2006). Bridging the gap: Complex adaptive knowledge management. Strategic Management, 14, 654-668.

Begg, D. (2006). Bridging the gap: Complex adaptive knowledge management. Strategic Management, 14, 654-668.

Чланак два аутора, из стручног часописа пагинираног по свескама

Стракић, Ф., и Мирковић, Д. (2006). The role of the user in the software development life cycle. Management Information Systems, 4 (2), 60-72.

Begg, D., и Burda, M. (2006). The role of the user in the software development life cycle. Management Information Systems, 4 (2), 60-72.

Чланак два аутора, из стручног часописа пагинираног по годиштима

Љубојевић, К., и Димитријевић, М. (2007). Choosing your CRM strategy. Strategic Management, 15, 333-349.

Чланак три до шест аутора, из стручног часописа пагинираног по свескама

Јованов, Н., Бошков, Т., и Стракић, Ф. (2007). Data warehouse architecture. Man-agement Information Systems, 5 (2), 41-49.

Чланак три до шест аутора, из стручног часописа пагинираног по годиштима

Бошков, Т., Љубојевић, К., и Танасијевић, В. (2005). A new approach to CRM. Strategic Management, 13, 300-310.

Чланак више од шест аутора, из стручног часописа пагинираног по свескама

Љубојевић, К., Димитријевић, М., Мирковић, Д., Танасијевић, В., Перић, О., Јованов, Н., et al. (2005). Putting the user at the center of software testing activity. Management Information Systems, 3 (1), 99-106.

Чланак више од шест аутора, из стручног часописа пагинираног по годиштима

Стракић, Ф., Мирковић, Д., Бошков, Т., Љубојевић, К., Танасијевић, В., Димитријевић, М., et al. (2003). Metadata in data warehouse. Strategic Management, 11, 122-132.

Чланак из часописа

Стракић, Ф. (2005, October 15). Remembering users with cookies. IT Review, 130, 20-21.

Ауторизовани чланак из билтена

Димитријевић, М. (2009, September). MySql server, writing library files. Computing News, 57, 10-12.

Неауторизовани чланак из билтена

VBScript with active server pages. (2009, Septembar). Computing News, 57, 21-22.

Б. Књиге, брошуре, поглавља из књига, енциклопедијске одреднице, критике и рецензије

Основни формат за књиге

Аутор, А. А. (Година издања). Наслов дела: Велико почетно слово и у поднаслову. Место: Издавач.

Напомена: Реч „место” увек означава град, али треба навести и земљу уколико град истог имена постоји у више држава.

Књига једног аутора

Љубојевић, К. (2005). Prototyping the interface design. Суботица: Економски факултет.

Књига једног аутора, ново издање

Димитријевић, М. (2007). Customer relationship management (6. izd.). Суботица: Економски факултет.

Књига два аутора

Љубојевић, К., Димитријевић, М. (2007). The enterprise knowledge portal and its architecture. Суботица: Економски факултет.

Књига три до шест аутора

Љубојевић, К., Димитријевић, М., Мирковић, Д., Танасијевић, В., и Перић, О. (2006). Importance of software testing. Суботица: Економски факултет.

Књига више од шест аутора

Мирковић, Д., Танасијевић, В., Перић, О., Јованов, Н., Бошков, Т., Стракић, Ф., et al. (2007). Supply chain management. Суботица: Економски факултет.

Књига без аутора и уредника

Web user interface (10. izd.). (2003). Суботица: Економски факултет.

Група аутора, предузеће, организација или државни орган као аутор

Статистички завод Републике Србије. (1978). Статистички годишњак Републике Србије. Београд: Министарство за комуналне и социјалне службе.

Збирка

Димитријевић, М., & Танасијевић, В. (ur.). (2004). Data warehouse architecture. Суботица: Економски факултет.

Поглавље у збирци

Бошков, Т., и Стракић. Ф. (2008). Bridging the gap: Complex adaptive knowledge management. U T. Boškov i V. Tanasijević (ur.), The enterprise knowledge portal and its architecture (str. 55-89). Суботица: Економски факултет.

В. Необјављени радови

Реферат са научног скупа

Љубојевић, К., Танасијевић, В., Димитријевић, М. (2003). Designing a web form without tables. Реферат саопштен на годишњем скупу Српског компјутерског савеза, Београд.

Необјављени рад или рукопис

Бошков, Т., Стракић, Ф., Љубојевић, К., Димитријевић, М., и Перић, О. (2007. мај). First steps in C++. Необјављен рад, Економски факултет, Суботица.

Докторска дисертација

Стракић, Ф. (2000). Managing network services: Managing DNS servers. Необјављена докторска дисертација, Економски факултет Суботица, Суботица.

Магистарски рад

Димитријевић, М. (2003). Structural modeling: Class and object diagrams. Необјављен магистарски рад, Економски факултет, Суботица.

Г. Електронски медији

За чланке објављене на интернету важе иста упуства као за радове објављене у штампи. Наводе се сви подаци наведени у интернет извору, укључујући и број часописа у заградама.

Аутор, А., & Аутор, Б. (Датум објављивања). Наслов чланка. Наслов интернет часописа, број годишта(број часописа ако је назначен). Преузето са сајта http://www.anyaddress.com/full/url/

Чланак у интернет часопису

Танасијевић, В. (март 2003.). Putting the user at the center of software testing activity. Strategic Management, 8 (4). Преузето 7. октобра 2004. са сајта www.ef.uns.ac.rs/sm2003

Документ организације

Економски факултет Суботица. (5. март 2008.). A new approach to CRM. Преузето 25. јула 2008. са сајта http://www.ef.uns.ac.rs/papers/acrm.html

Чланак из интернет часописа са додељеним DOI

За чланке у интернет часопису без DOI (идентификатора дигиталног објекта) навести URL.

Аутор, А., и Аутор, Б. Б. (Датум објављивања). Наслов чланка. Назив часописа, број годишта. Преузето са сајта http://www.anyaddress.com/full/url/

Јованов, Н., и Бошков, Т. (4. фебруар 2007.) A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 2 (2), 45-54. Преузето са сајта http://www.ef.uns.ac.rs/mis/TestDriven.html.

2. Цитати из извора у тексту рада

Цитати

Уколико се извор цитира дословце, наводи се име аутора, година издања и страница са које је цитат преузет (са назнаком “стр.”). Цитат се уводи фразом која садржи ауторово презиме, а иза њега се ставља година објављивања у заградама.

По Мирковићу (2001), „Примена складишта података може да буде ограниченог карактера, нарочито ако иста садрже поверљиве податке” (стр. 201).

Мирковић (2001) сматра да „примена складишта података може да буде ограниченог карактера” (стр. 201). Какве неочекиване последице то има по обим доступности?

Уколико се у уводној фрази не именује аутор, на крај цитата се ставља ауторово презиме, година издања и број странице у заградама, нпр.

Он сматра да „примена складишта података може да буде ограниченог карактера”, али не објашњава могуће последице (Мирковић, 2001, стр. 201).

Резиме или парафраза

По Мирковићу (1991), ограничења у погледу употребе базе података могу бити вањског или софтверског карактера, или пак привремена или чак произвољна (стр. 201).

Ограничења у погледу употребе базе података могу бити вањског или софтверског карактера, или пак привремена или чак произвољна (Мирковић, 1991, стр. 201).

Један аутор

Бошков (2005) упоређује обим приступа... Begg (2005) упоређује обим приступа...

У једном раном истраживању обима приступа (Бошков, 2005), установљено је...

У случају да има два аутора, увек се наводе оба имена:

У једном другом истраживању (Мирковић и Бошков, 2006) закључује се да...

У случају да има три до пет аутора, први пут се наводи свих пет аутора. Код наредних навода, наводи се име првог аутора, иза кога се ставља „и сар.”.

(Јованов, Бошков, Перић, Бошков, и Стракић, 2004).

Када се исти аутори наводе следећи пут, користи се име само првог аутора, иза кога се ставља „и сар.” у уводној фрази или заградама:

По Јованову и сар. (2004), када се такав феномен јави поново, медији му обично посвећују далеко више пажње.

Када се такав феномен јави поново, медији му обично посвећују далеко више пажње (Јованов и сар., 2004).

У енглеском тексту, иза „et” у „et al.” не ставља се тачка.

Шест или више аутора

У уводној фрази се презиме првог аутора наводи у уводној фрази или у заградама:

Yossarian и сар. (2004) тврде да...

...није релевантно (Yossarian i sar., 2001).

Неименован аутор

Уколико дело није ауторизовано, извор се наводи по наслову у уводној фрази, или се прве 1-2 речи ставе у заграде. Наслови књига и извештаја се пишу курзивом, док се наслови чланака и поглавља стављају у наводнике:

Слична анкета је спроведена у једном броју организације које имају стално запослене менаџере базе података (“Limiting database access”, 2005).

Уколико неко дело (нпр. реч уредника у новинама) нема аутора, наводи се првих неколико речи наслова, уз годину објављивања:

(“The Objectives of Access Delegation,” 2007)

Напомена: У ретким случајевима кад је аутор потписан речју „Anonymous”, иста се сматра именом аутора (Anonymous, 2008). У том случају се у списку извора на крају рада као име аутора користи реч „Anonymoуs”.

Организација или државни орган као аутор

Уколико је аутор нека организација или државни орган, назив организације се ставља у уводну фразу или заграде први пут кад се извор наводи:

По подацима Статистичког завода Републике Србије (1978), ...

Исто тако, код првог навођења се исписује пуни назив колективног аутора, уз скраћеницу у угластим заградама. Затим се код следећих навода користи скраћени назив:

Преглед је ограничен на градове од 10.000 становника навише (Статистички завод Републике Србије [СОРС], 1978).

Списак не садржи школе које су у претходном статистичком прегледу наведене као затворене (СОРС, 1978).

Када се наводи више од једног дела истог аутора:

(Безјак, 1999, 2002)

Када је више од једног дела истог аутора објављено исте године, наводе се са словима а, б, ц, итд. иза године издања:

(Griffith, 2002a, 2002b, 2004)

Два или више дела истог аутора објављена исте године

Уколико су два или више извора кориштена у достављеном раду објављена од стране истог аутора исте године, ставке у списку референци се означавају малим словом (а, б, ц...) иза године. Мало слово се користи и код навођења извора унутар текста:

Резултати анкете објављени код Theissena (2004a) показују да...

Уколико нисте прочитали оригинално дело, наводи се аутор који Вас је упутио на исто:

Бергсоново истраживање (поменуто код Мирковића и Бошкова, 2006)...

Овде се у списку извора наводе Мирковић и Бошков (2006), а Бергсон не.

Кад се наводи више од једног аутора, аутори се наводе абецедним редом:

(Britten, 2001; Stуrlasson, 2002; Wasserwandt, 1997)

Кад нема датума или године објављивања:

(Hessenberg, n.d.)

Код цитата се увек наводе странице:

(Мирковић и Бошков, 2006, стр. 12) (Begg i Burda, 2006, стр. 12)

Мирковић и Бошков (2006, стр. 12) предлажу приступ по коме “почетно гледиште…

Навођење појединих делова дела:

(Theissen, 2004a, pogl. 3)

(Keaton, 1997, str. 85-94)

Лична комуникација, и то интервјуи, писма, интерне поруке, е-маилови и телефонски разговори, наводе се на следећи начин. (Не уносе се у списак извора.)

(К. Љубојевић, лична комуникација, 5. мај 2008.).

3. Фусноте

Понекад се неко питање покренуто у тексту мора додатно обрадити у фуснотама, у којима се додаје нешто што је индиректној вези са темом, или дају додатне техничке информације. Фусноте се нумеришу експонентом, арапским бројевима на крају реченице, овако.1 Фусноте на крају текста (endnote) се започињу на посебној страни, иза текста. Међутим, Уређивачки одбор часописа Стратешки менаџмент не препоручује коришћење фуснота и завршних напомена.

Technical instructions for paper formatting

Citations and Bibliography Technical instructions for paper formatting The paper should consist of:

▪ Title of the paper (no more than 10 words) in Serbian and/or English. ▪ Subtitle (optional) in Serbian and/or English. ▪ Personal data of authors/coauthors: name, surname, title and Institution in

Serbian and/or English. ▪ Abstract of 150 words or less, giving the factual essence of the article, should

be written in Serbian and/or English. ▪ Key words (no more than 10) in Serbian and/or English. ▪ Text of the paper, in Serbian or English, cannot exceed 12 pages. ▪ Bibliography.

Guidelines for the paper format

▪ Type your work in a common Word Processor (e.g. MS Word). ▪ Page format: B5. ▪ Margin: 2 cm every ▪ Font: Latin, Times New Roman, size 11 (use it for title, subtitle, figures,

tables, abstract, key words, and so on). ▪ Titles, subtitles, names of the tables, illustrations, figures, etc should be writ-

ten in Arabic numerals. ▪ Figures, illustrations and schemes should be enclosed in the .jpg format (res-

olution 300*300 dpi) or in the vector form (.wmf or cdr) with enclosed fonts or fonts transformed in curves. Figures, illustrations and schemes should be black-and-white (grayscale). For the texts included in figures, illustrations and schemes font Arial, size 9 pt is preferred.

▪ For references (bibliography and citations) please see the Guidelines for ref-erences.

1. Referencing Guide

The references should specify the source (such as book, journal article or a web page) in sufficient detail to enable the readers to identify and consult it. The references are placed at the end of the work, with sources listed alphabetically (a) by authors’ surnames or (b) by the titles of the sources (if the author is unknown). Multiple entries by the same author(s) must be sequenced chronologically, starting from the earliest, e.g.:

Ljubojević, T.K. (1998). Ljubojević, T.K. (2000a). Ljubojević, T.K. (2000b). Ljubojević, T.K., & Dimitrijević, N.N. (1994).

Here is a list of the most common reference types: A. Periodicals

Authors must be listed by their last names, followed by initials. Publication year must be written in parentheses, followed by a full stop. Title of the article must be in sentences case: only the first word and proper nouns in the title are capitalized. The periodical title must be in title case, followed by the volume number, which is also italicized:

Author, A. A., Author, B. B., & Author, C. C. (Year). Title of article. Title of Periodical, volume number(issue number), pages.

Journal article, one author, paginated by issue Journals paginated by issue begin with page 1 in every issue, so that the issue number is indicated in parentheses after the volume. The parentheses and issue numbers are not itali-cized, e.g.

Tanasijević, V. (2007). A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 5 (1), 26-35.

Journal article, one author, paginated by volume Journals paginated by volume begin with page 1 in issue 1, and continue page numbering in issue 2 where issue 1 ended, e.g.

Perić, O. (2006). Bridging the gap: Complex adaptive knowledge management. Strategic Management, 14, 654-668.

Journal article, two authors, paginated by issue

Strakić, F., & Mirković, D. (2006). The role of the user in the software development life cycle. Management Information Systems, 4 (2), 60-72.

Journal article, two authors, paginated by volume

Ljubojević, K., & Dimitrijević, M. (2007). Choosing your CRM strategy. Strategic Management, 15, 333-349.

Journal article, three to six authors, paginated by issue

Jovanov, N., Boškov, T., & Strakić, F. (2007). Data warehouse architecture. Management Information Systems, 5 (2), 41-49.

Journal article, three to six authors, paginated by volume

Boškov, T., Ljubojević, K., & Tanasijević, V. (2005). A new approach to CRM. Strategic Management, 13, 300-310.

Journal article, more than six authors, paginated by issue

Ljubojević, K., Dimitrijević, M., Mirković, D., Tanasijević, V., Perić, O., Jovanov, N., et al. (2005). Putting the user at the center of software testing activity. Management Information Systems, 3 (1), 99-106.

Journal article, more than six authors, paginated by volume

Strakić, F., Mirković, D., Boškov, T., Ljubojević, K., Tanasijević, V., Dimitrijević, M., et al. (2003). Metadata in data warehouse. Strategic Management, 11, 122-132.

Magazine article

Strakić, F. (2005, October 15). Remembering users with cookies. IT Review, 130, 20-21.

Newsletter article with author

Dimitrijević, M. (2009, September). MySql server, writing library files. Computing News, 57, 10-12.

Newsletter article without author

VBScript with active server pages. (2009, September). Computing News,57, 21-22. B. Books, Brochures, Book Chapters, Encyclopedia Entries, And Book Re-views

Basic format for books

Author, A. A. (Year of publication). Title of work: Capital letter also for subtitle. Location: Publisher.

Note: “Location" always refers to the town/city, but you should also include the state/country if the town/city could be mistaken for one in another country.

Book, one author

Ljubojević, K. (2005). Prototyping the interface design. Subotica: Faculty of Economics.

Book, one author, new edition

Dimitrijević, M. (2007). Customer relationship management (6th ed.). Subotica: Faculty of Economics.

Book, two authors

Ljubojević, K., Dimitrijević, M. (2007). The enterprise knowledge portal and its architecture. Subotica: Faculty of Economics.

Book, three to six authors

Ljubojević, K., Dimitrijević, M., Mirković, D., Tanasijević, V., & Perić, O. (2006). Importance of software testing. Subotica: Faculty of Economics.

Book, more than six authors

Mirković, D., Tanasijević, V., Perić, O., Jovanov, N., Boškov, T., Strakić, F., et al. (2007). Supply chain management. Subotica: Faculty of Economics.

Book, no author or editor

Web user interface (10th ed.). (2003). Subotica: Faculty of Economics.

Group, corporate, or government author

Statistical office of the Republic of Serbia. (1978). Statistical abstract of the Republic of Serbia. Belgrade: Ministry of community and social services.

Edited book

Dimitrijević, M., & Tanasijević, V. (Eds.). (2004). Data warehouse architecture. Subotica: Faculty of Economics.

Chapter in an edited book

Boškov, T., & Strakić. F. (2008). Bridging the gap: Complex adaptive knowledge management. In T. Boškov & V. Tanasijević (Eds.), The enterprise know-ledge portal and its architecture (pp. 55-89). Subotica: Faculty of Economics.

Encyclopedia entry

Mirković, D. (2006). History and the world of mathematicians. In The new mathematics encyclopedia (Vol. 56, pp. 23-45). Subotica: Faculty of Economics.

C. Unpublished Works

Paper presented at a meeting or a conference

Ljubojević, K., Tanasijević, V., Dimitrijević, M. (2003). Designing a web form without tables. Paper presented at the annual meeting of the Serbian comput-er alliance, Beograd.

Paper or manuscript

Boškov, T., Strakić, F., Ljubojević, K., Dimitrijević, M., & Perić, O. (2007. May). First steps in visual basic for applications. Unpublished paper, Faculty of Economics Subotica, Subotica.

Doctoral dissertation

Strakić, F. (2000). Managing network services: Managing DNS servers. Unpublished doctoral dissertation, Faculty of Economics Subotica, Subotica.

Master’s thesis

Dimitrijević, M. (2003). Structural modeling: Class and object diagrams. Unpublished master’s thesis, Faculty of Economics Subotica, Subotica.

D. Electronic Media

The same guidelines apply for online articles as for printed articles. All the information that the online host makes available must be listed, including an issue number in parentheses:

Author, A. A., & Author, B. B. (Publication date). Title of article. Title of Online Periodical, volume number(issue number if available). Retrieved from http://www.anyaddress.com/full/url/

Article in an internet-only journal

Tanasijević, V. (2003, March). Putting the user at the center of software testing activity. Strategic Management, 8 (4). Retrieved October 7, 2004, from www.ef.uns.ac.rs/sm2003

Document from an organization

Faculty of Economics. (2008, March 5). A new approach to CRM. Retrieved July 25, 2008, from http://www.ef.uns.ac.rs/papers/acrm.html

Article from an online periodical with DOI assigned

Jovanov, N., & Boškov, T. A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 2 (2), 45-54. doi: 10.1108/06070565717821898.

Article from an online periodical without DOI assigned

Online journal articles without a DOI require a URL.

Author, A. A., & Author, B. B. (Publication date). Title of article. Title of Journal, volume number. Retrieved from http://www.anyaddress.com/full/url/

Jovanov, N., & Boškov, T. A PHP project test-driven end to end. Management Information Systems, 2 (2), 45-54. Retrieved from http://www.ef.uns.ac.rs/mis/TestDriven.html.

2. Reference Quotations in the Text

Quotations

If a work is directly quoted from, then the author, year of publication and the page refer-ence (preceded by “p.”) must be included. The quotation is introduced with an introductory phrase including the author’s last name followed by publication date in parentheses.

According to Mirković (2001), “The use of data warehouses may be limited, espe-cially if they contain confidential data” (p. 201).

Mirković (2001), found that “the use of data warehouses may be limited” (p. 201). What unexpected impact does this have on the range of availability?

If the author is not named in the introductory phrase, the author's last name, publication year, and the page number in parentheses must be placed at the end of the quotation, e.g.

He stated, “The use of data warehouses may be limited,” but he did not fully explain the possible impact (Mirković, 2001, p. 201).

Summary or paraphrase

According to Mirković (1991), limitations on the use of databases can be external and software-based, or temporary and even discretion-based. (p.201)

Limitations on the use of databases can be external and software-based, or temporary and even discretion-based (Mirković, 1991, p. 201).

One author

Boškov (2005) compared the access range…

In an early study of access range (Boškov, 2005), it was found...

When there are two authors, both names are always cited:

Another study (Mirković & Boškov, 2006) concluded that…

If there are three to five authors, all authors must be cited the first time. For subsequent references, the first author’s name will cited, followed by “et al.”.

(Jovanov, Boškov, Perić, Boškov, & Strakić, 2004).

In subsequent citations, only the first author’s name is used, followed by “et al.” in the introductory phrase or in parentheses:

According to Jovanov et al. (2004), further occurences of the phenomenon tend to receive a much wider media coverage.

Further occurences of the phenomenon tend to receive a much wider media coverage (Jovanov et al., 2004).

In “et al.", “et” is not followed by a full stop.

Six or more authors

The first author’s last name followed by "et al." is used in the introductory phrase or in parentheses:

Yossarian et al. (2004) argued that…

… not relevant (Yossarian et al., 2001).

Unknown author

If the work does not have an author, the source is cited by its title in the introductory phrase, or the first 1-2 words are placed in the parentheses. Book and report titles must be italicized or underlined, while titles of articles and chapters are placed in quotation marks:

A similar survey was conducted on a number of organizations employing database managers ("Limiting database access", 2005).

If work (such as a newspaper editorial) has no author, the first few words of the title are cited, followed by the year:

(“The Objectives of Access Delegation,” 2007)

Note: In the rare cases when the word "Anonymous" is used for the author, it is treated as the author's name (Anonymous, 2008). The name Anonymous must then be used as the author in the reference list.

Organization as an Author

If the author is an organization or a government agency, the organization must be men-tioned in the introductory phrase or in the parenthetical citation the first time the source is cited:

According to the Statistical Office of the Republic of Serbia (1978), …

Also, the full name of corporate authors must be listed in the first reference, with an ab-breviation in brackets. The abbreviated name will then be used for subsequent references:

The overview is limited to towns with 10,000 inhabitants and up (Statistical Office of the Republic of Serbia [SORS], 1978).

The list does not include schools that were listed as closed down in the previous statistical overview (SORS, 1978).

When citing more than one reference from the same author:

(Bezjak, 1999, 2002)

When several used works by the same author were published in the same year, they must be cited adding a, b, c, and so on, to the publication date:

(Griffith, 2002a, 2002b, 2004)

Two or more works in the same parentheses

When two or more works are cited parenthetically, they must be cited in the same order as they appear in the reference list, separated by a semicolon.

(Bezjak, 1999; Griffith, 2004)

Two or more works by the same author in the same year

If two or more sources used in the submission were published by the same author in the same year, the entries in the reference list must be ordered using lower-case letters (a, b, c…) with the year. Lower-case letters will also be used with the year in the in-text citation as well:

Survey results published in Theissen (2004a) show that…

To credit an author for discovering a work, when you have not read the original:

Bergson’s research (as cited in Mirković & Boškov, 2006)…

Here, Mirković & Boškov (2006) will appear in the reference list, while Bergson will not.

When citing more than one author, the authors must be listed alphabetically:

(Britten, 2001; Sturlasson, 2002; Wasserwandt, 1997)

When there is no publication date:

(Hessenberg, n.d.)

Page numbers must always be given for quotations:

(Mirković & Boškov, 2006, p.12)

Mirković & Boškov (2006, p. 12) propose the approach by which “the initial viewpoint…

Referring to a specific part of a work:

(Theissen, 2004a, chap. 3)

(Keaton, 1997, pp. 85-94)

Personal communications, including interviews, letters, memos, e-mails, and tele-phone conversations, are cited as below. (These are not included in the reference list.)

(K. Ljubojević, personal communication, May 5, 2008).

3. Footnotes and Endnotes

A few footnotes may be necessary when elaborating on an issue raised in the text, adding something that is in indirect connection, or providing supplementary technical information. Footnotes and endnotes are numbered with superscript Arabic numerals at the end of the sentence, like this.1 Endnotes begin on a separate page, after the end of the text. However, Strategic Management journal does not recommend the use of footnotes or endnotes.

Documents

Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, broj 27