ГРАЂЕВИНСКИ&ФАКУЛТЕТ& ФИНАНСИРАЊЕ …

ФИНАНСИРАЊЕ РАЗВОЈНИХ ИНТЕРВЕНЦИЈА У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

Марија Шијан Митровић дипл.грађ.инж.

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Investitor i izvori finansiranja

Investitor je fizičko ili pravno lice koje alocira kapital u nameri da ostvari dobit i/ili profit.

Rizik koji investitor preuzima obezbeđujući pare iz određenog izvora prenosi se na izvođača (projekatanta) u vidu unapred zadatih uslova i pravila koja uticu na celokupan projektni ciklus.

Izvori kojima investitor moze da se obrati (u zavisnosti od interesa zbog koga gradi objekat):

�  komercijalne banke – profit

�  investicioni fondovi – profit �  razvojne banke i fondovi – opsti interes

�  izvori bespovratnih razvojnih sredstava – opšti interes


2

Istorijat sistema razvojnog finansiranja

�  1944 Bretton Woods sistem

Ø  Uredjenje medjunarodnog monetarnog sistema (IMF)

Ø  Osnivanje prve razvojne banke (IBRD)

�  40-50te Maršalov Plan

Ø  post-‐konfliktne ekonomije koje su bile razvijene

Ø  pojava razvojnih grantova

Ø  Nacionalne razvojne banke i fondovi (KfW)

Ø  Začetak institucija medjunarodne razvojne pomoći (ECA-‐USAID, OEEC-‐OECD)

Ø  Postavljanje osnova EU (zajedničko tržište)


3

Istorijat sistema razvojnog finansiranja

�  60-70te Post kolonijalni period Ø  post-‐kolonijalne ekonomije, izrazito nerazvijene

Ø  ekspanzija razvojne pomoći

Ø  Bilatalni donatori i azvojne agencije

Ø  Razvoj mehanizama koncesionalnih kredita (IDA), razvojnih kredita za privatni sektor (IFC), i Svetske Banke (WB, WBG)

Ø  Sistem medjunarodnih razvojnih banaka (EIB, EBRD, EIF,AfDB, ADB, AIIB...)


4

Istorijat sistema razvojnog finansiranja �  70-80te Usložnjavanje razvojne pomoći

Ø  širenje razvojnih inicijativa na nove oblasti, vidove pomoći, aktere, načine rada, principe, i dr.

Ø  Uspostavljanje globalnog sistema za koodinaciju razvoja (OECD DAC)

Ø  Održivi razvoj

Ø  IDA, ODA

Ø  Akteri (donator, korisnik, implementator)

�  90te Pitanje Aid Effectiveness

�  2000te Harmonizacija


5

Šema finansijskog toka od poreskog obvezika donatora do do krajnjeg korisnika kod primaoca


6

Osnovne karakteristike ID intervencija

�  ID intervencije imaju karakteristike koje ih razlikuju od drugih vrsta projekata:

�  Ne postoji jasno definisan klijent sa izraženim uticajem

�  Veliki broj direktnih i indirektnih aktera (stejkohldera)

�  Teško, složeno i rizično okruženje

�  Ograničeni resursi

�  Teškoće pri korišćenju standardizovanih PM tehnika u kontekstu različitih kultura

�  Nematerijalni karakter rezultata intervencije

�  Složenost finansijskih operacija između suverenih subjekata


7

OECD DAC kriterijumi

�  Globalno gledano, samo 33% IDA i ODA je uspešno, 33% je neuspešno, a kod preostalih 33% efekti nisu jasni.

�  Na bazi prakse donatorskih agencija OECD DAC je 1991. ustanovila osnovne principe evaluacije razvojnih intervencija, odnosno 5 osnovnih kriterijuma uspešnosti razvojne intervencije:

�  Relevantnost (relevance), �  Efikasnost (efficiency), �  Efektivnost (effectiveness), �  Uticaj (impact), �  Održivost (sustainability).


8

Sistem finansiranja EU – politike, prioriteti, principi

�  Zajedničko tržište Common market

�  Strukturna prilagodjavanja Structural adjustments

�  Kohezija Cohesion

�  Evropa regiona i regionalni razvoj Regional development

�  Poljoprivreda i ruralni razvoj Agriculture and rural development

�  Zaštita životne sredine i resursi Environment and resources

�  Pametan rast Smart growth


9

Osnovne važeće EU politike i directive u oblasti EE

�  Effort Sharing Decision 406/2009/EC (2009); �  EU-Energy Strategy 2020 (November 2010); �  Energy Efficiency Plan 2011 �  Low Carbon Roadmap 2050;

�  Energy Roadmap 2050 (Dec. 2011) �  Energy Efficiency Directive (EED) from October 2012 �  Recast of the Eco-design Directive 2009/125/EC �  Revised Labelling Directive 2010/30/EU


10

MFF 2014-2020

Za period 2014-2020, EU budžet je baziran na 6 prioritetnih oblasti:

�  Rast (uključujući jačanje konkurentnosti u cilju privrednog rasta i povećanja zaposlenosti, kao i jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije);

�  Prirodni resursi (uključujući zajedničke politike u obleasti poljoprivrede i ribarstva, ruralni razvoj i začptitu životne sredine);

�  Bezbednost i gradjanska prava (pravosudni sistem, začtita granica, imigracije i azilanti, zdravstvena zaštita, zaštita potrošača i kultura);

�  Spoljna politika (uključujući i razvojnu i humanitarnu pomoć korisnicima van EU);

�  Administracija (pokriva EU institucije); i

�  Kompenzacije (privremeni transferi Hrvatskoj).


11

EU budžetski rashodi za 2014-2020


12

EU izvori finansiranja MFF2014-2020


13

EU finansiranje EE Ukupno ulaganje na godišnjem nivou iznosi oko €100 mlrd

Najznačajniji izvori: �  Horizon 2020 : R&D – zgradarstvo, industrija, grejanje i hladjenje, SMEs, proizvodi i

usluge u oblasti energetike, promovisanje investicija u oblasti energetike

�  ELENA: grantovi za LSGs i RSGs za razvoj i pripremu velikih EE investicija

�  PDA: grantovi za privatni i javni sector za razvoj investicija ukupne vrednosti od €6 mil - €50 mil.

�  European Energy Efficiency Fund (EEE F)

�  Finansijski instrumenti za javni sector svih nivoa, kao i private subjekte (koncesionare i strateške partnere) koji deluju u njihovo ime

�  Private Financing for Energy Efficiency instrument (PF4EE)

�  Finansijski instrument u okviru LIFE programa

�  European Structural & Investment Funds (ESIF)

�  Investor Confidence Project - Europe

�  Razvoj standarda u oblasti renoviranja i upravljanja objektima, bazirani na primerima dobre prakse


14

FAZE RAZVOJNOG PROJEKTA

Prema osnovnoj podeli faze projektnog ciklusa razvojnog projekta su:

1.  Planiranje (planning) – definisanje razvojnog cilja kroz odgovarajuće planske dokumente strateškog nivoa

2.  Programiranje (programming) – definisanje intervencija potrebnih da se konkretni razvojni cilj postigne i njihovih troškova

3.  Razvoj projekta/programa (project/program development) – formulisanje svih elemenata potrebnih da se pojedine intervencija sprovede u formi razvojnog projekta/programa

4.  Obezbeđivanje finansijskih sredstava (fundraising) iz neprofitnih izvora, neophodnih za sporvođenje intervencije

5.  Implementacija (implementation) – sprovođenje razvojne intervencije u formi razvojnog projekta (programa)

6.  Praćenje i ocenjivanje (monitoring and evaluation M&E) – ocenjivanje osnovnih parametara uspešnosti razvojne intervencije


15

Izvori razvojnog finansiranja

Izvori ODA: �  Bilateralni izvori (zemlje donatori)

�  Multilateralni izvori (medjunarodne organizacije – UN, EU...) �  Medjunarodne finansijske institucije (razvojne banke i fondovi – WBG, EIB,

EBRD...)

Svaki od izvora ima specifične karakteristike koje obuhvataju:

�  Pravila i procedure funkcionisanja �  Interese u skladu sa kojim se odobrava finansijska pomoć (politike,

strategije, operativni planovi)

�  Zahteve i kriterijume odobravanja finansijske pomoći i ocene njene realizacije


16

Izbor izvora finansiranja �  Pred korisnika se kao osnovni problem postavlja izbor izvora, odnosno kombinacije izvora

finansiranja optimalne za konkretnu razvojnu intervenciju. U praksi se ovaj izbor svodi na problem višekriterijumske optimizacije po odredjenim parametrima, pri čemu je nepohodno poznavati osnovne principe ustrojstva i funkcionisanja sistema ODA izvora finansiranja.

�  Iako su pravila i procedure funkcionisanja ODA izvora finansiranja bazirani na istim medjunarodno usaglašenim principima, svaki od izvora ima svoje specifičnosti zbog koje potencijalni korisnik mora da poznaje pre nego sto uđe u proces izbora optimalnog izvora sredstava za svoju intervenciju. Osnovni parametri koji karakterišu svaki od izvora su:

�  Dostupnost sredstava, odnosno pravo korišćenja određenog instrumenta

�  Vrsta sredstava

�  Namena sredstava iz konkretnog izvora u smislu akcija koje se mogu finansirati iz njega

�  Način upravljanja projektnim ciklusom za intervencije koje se finansiraju iz konkretnog izvora

�  Metode alokacije

�  Granični iznosi (minimalni i maksimalni) vrednosti intervencija koje se finansiraju iz konkretnog izvora

�  Trajanje celokupnog ciklusa intervencije (projekta)


17

Izvori razvojnog finansiranja EE projekata u Srbiji

�  Razvojne banke

Ø  Projekti u oblasti obnovljivih izvora energije (direktni)

Ø  Projekti u oblasti unapredjenja EE (indirektni)

�  EU fondovi

Ø  Pretpristupna pomoć (sistemski, grant šeme)

Ø  CBC (lokalne samouprave u zonama prekogranične saradnje)

Ø  Direktni fondovi (svi subjekti)

�  Bilateralna pomoć

Ø  Lokalne samouprave

Ø  Javna komunalna preduzeća

Ø  Grant šeme


18

ХВАЛА НА ПАЖЊИ Београд, децембар 2015.


Марија Шијан Митровић дипл.грађ.инж. [email protected] 19

Documents

ГРАЂЕВИНСКИ&ФАКУЛТЕТ& ФИНАНСИРАЊЕ …