Visoka kola strukovnih studija za vaspitae abac

SEMINARSKI RAD Predmet : Telesni razvoj TEMA : Alkoholizam

Mentor: prof. Svetlana Kari

student: Svetlana Alimpi Br. Indeksa 79/10

abac, jun 2011.

SADRAJ

1 2 3 4 5 6 7 8 9

ta bi svako morao da zna o alkoholizmu Dekleracija o mladima i alkoholu Drutveni status slkoholiara I leenog alkoholiara Alkohol Alkoholna pia Apstinencija, apstinent Fenomen prve aice Suvi alkoholiar Krize

1 2 6 10 12 14 15 16 17

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

ta bi svako morao znati o alkoholizmuAlkoholizam je bolest koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pia.Alkoholiar je osoba koja nije u stanju da kontrolie pijenje alkohola. Takva osoba ima potekoa u porodici, na radnom mestu i u sebi samom.

Alkohol deluje na sledei nain1. Unitava osobu koja pije:

remeti ivot unitava samopotovanje i potovanje od strane drugih napada zdravlje, sigurnost, sreu skrauje ivot.

2. Oteuje porodicu:

dovodi do siromatva, bolesti, razvoda, kriminala, samoubistva onemoguuje razvoj dece, brigu za njih i njihovu budunost.

3. teti radnom uspehu:

smanjuje efikasnost na poslu, dovodi do lanog oseanja boljeg rada poveava broj nesrea na radu dovodi u opasnost ostale iz svoje okoline deluje tetno na moral i polet drugih u radnoj sredini.

2 dl vina ima oko 150 kalorija, koliko i 6 kaiica eera, ali nema minerala, belanevina, ni vitamina i zato nije hrana! Alkohol u manjoj koliini deluje na kontrolu i norme ponaanja. U veoj koliini usporava reflekse, menja normalno miljenje, dovodi do nerazumljivog govora i oamuuje svest. U velikoj koliini dovodi do nesvesnog stanja, a ponekad i do smrti. Posledice dugotrajnog pijenja alkohola

Remeti ishranu: Alkohol nije hrana. Organizmu treba hrane, a ne moe je uzimati dok je u njemu alkohol. Organizam zbog toga slabi. Oteuje organizam: Mozak i ivce, srce, bubrege, jetru i eludac. Dovodi do duevnih poremeaja: straha, ludila, otupljenja i halucinacija. Apstinencija

Alkoholizam se moe leiti. Najvanije u leenju je ostvariti uzdravanje od alkohola (apstinenciju). To ne zavisi samo od "snane volje", jer je alkoholiar zavistan od alkohola. Ovo se moe ostvariti samo strunim leenjem, ako alkoholiar hoe da ozdravi. Cilj je: IVETI PRIJATNO BEZ ALKOHOLA!

1

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Deklaracija o mladima i alkoholu2001. god.

Evropska Povelja o Alkoholu, usvojena od lanica drava 1995.- e godine, postavila je vodee principe i ciljeve radi pomaganja i zatite zdravlja i dobrobiti svih ljudi u Regionu. Ova Deklaracija ima za cilj da zatiti decu i omladinu od pritisaka da popiju alkohol i da smanje tetu koja im je nainjena neposredno ili posredno pomou alkohola. Deklaracija afirmie pet naela Evropske Povelje o Alkoholu:

Svi ljudi imaju pravo na porodicu, zajednicu i radni ivot zatienu od nezgoda, nasilja i drugih negativnih posledica potronje alkohola. Svi ljudi imaju pravo na valjanu i objektivnu obavetenost i obrazovanje, poevi rano u ivotu, o posledicama potronje alkohola na zdravlje, porodicu i drutvo. Sva deca i mlade osobe imaju pravo na odrastanje u jednoj ivotnoj sredini, zatienoj od negativnih posledica potronje alkohola i, za mogui stepen, od reklamiranja alkoholnih pia. Svi ljudi sa rizinom ili tetnom potronjom alkohola, i lanovi njihovih porodica imaju pravo na pristupano leenje i negu. Svi ljudi koji ne ele upotrebljavati alkohol, ili koji to ne mogu iz zdravstvenih ili drugih razloga, imaju pravo na zatitu od pritisaka da popiju alkoholna pia, i da budu podrani u njihovom ponaanju ne-pijenja.

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.e godine, glasi: "Alkoholiarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i ija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duevne poremeaje ili takve pojave koje ukazuju na oteenja fizikog i psihikog zdravlja; poremeaje odnosa s drugim ljudima i pogoranje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. " Mnogi strunjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglaava dovoljno medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglaava one socijalne.

Po Jellineku, da bi se neko stanje oznailo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledeih kriterijuma: 1. 2. 3. 4. Psihiku i fiziku zavisnost Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neurolokih komplikacija Gubitak kontrole nad piem Nemogunost apstinencije.

Navedeni inioci su i danas osnovni kliniki kriterijumi i nalaze se u svim savremenim klasifikacijama.

2

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

U klinikoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotovi): Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duevna oteenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija linosti je glavna karakteristika ove bolesti. U nemedicinskim strukama je aktuelna ekoloka definicija, bihejvioralni model, prema kojem: Alkoholizam je stil ivota, rizian oblik ivljenja, posledica ekolokih odnosa u drutvu. (Hudolin)

Prema psihoanalitikom pristupu (Abraham): Alkoholizam je nain beanja od realnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda.

Mihaljevi kae: "Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodinih i irih drutvenih problema. Alkoholiar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pia dui niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo ivota i ponaanja."

Prema alkohologu dr Gaiu: Svako ponovljeno pijenje bez obzira na koliinu i uestalost, koje stvara odredjene probleme i tekoe (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva strunu pomo. Alkohol je bio prisutan na Zemlji mnogo ranije nego to su se pojavili prvi ljudi. Razvio se pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajui elije biljaka proizvele alkohol. Ljudi su poeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina. Pronaeni su ostaci grnarije iz ovog vremena, u ijim porama su arheolozi pronali ostatke piva i vina. Neka stoarska plemena u Aziji su pravili alkoholna pia od kobiljeg mleka koje su ostavljali da prevri. Medovinu su pravili Grci i Rimljani. U Indiji i Africi jo u davna vremena vino se pravilo od palme. Vinova loza je iz svoje postojbine, juno od Kaspijskog Jezera preko Male Azije prenesena u Grku, a odatle po itavom svetu. Neki narodi, meu kojima Rimljani i Grci imali su i svoga Boga Vina. Stari narodi su verovali da su alkoholna pia proizvodi bogova ili od boga data, te da im mogu pomoi u borbi s nepoznatim silama, nedaama i bolestima. U starim pisanim dokumentima vide se zapisi o upotrebi vina, piva, i drugih alkoholnih pia. Pored proizvodnje vina i piva, bila je rairena i fermentacija mleka, kao i fermentacija meda. Meali su razne vrste pia. Zato su vino i pivo bili slatki, tamne boje i sa puno taloga.

3

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Iz trihiljadite godine pre n. e. dokumenti naeni u Mezopotamiji (dananjem Iranu) govore da se alkohol nalazio na listi ivotnih potreba uz ostalu hranu. U Egiptu 2700-1200 godine pre n. e. pivo je bio vaan deo dijete. Faraonima je zabranjena konzumacija svakog alkoholnog pia. Rani pisani dokumenti o pivu sadre: komercijalne poruke o alkoholnim piima, upozoravaju mlade osobe da ne preteraju u pijenju, kao i niz zabrana u vezi upotrebe alkohola. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Babilona (2000 godina pre n. e.). Tu je regulisana prodaja piva i vina, postavljeni standardi za meru, zatita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji prodaju alkohol. Arheoloka istraivanja u Kini nam sugeriu da su vino i pivo bili upotrebljavani u religijskim ceremonijama. Jedini delovi sveta u kojima se alkohol nije intenzivno upotrebljavao su Severna-Amerika i Okeanija. Oni nisu imali alkoholna pia sve dok nisu doli u kontakt sa evropskim kolonizatorima. U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge. Rimska drava je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlaim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvanije za stvaranje porodice i potpuno fiziko i intelektualno sazrevanje. U Grkoj i Rimu alkohol je odigrao vanu ulogu u medicinske i religijske svrhe. Hipokrat, jedan od najznaajnijih lenika starih Grka, zagovarao je lekovito delovanje vina. Meutim, on je pisao '' Pijanstvo je umiljeno, samovoljno izazivanje ludila ''. U Grkoj i Rimu jae opijanje je bio deo religijskih orgija posveenih Dionisu i Bahusu. Interesantno je da su Rimljani alkoholiare smatrali bolesnim ljudima. Alkohol je odigrao vanu ulogu meu Jevrejima i Hrianima. Mojsije zabranjuje upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv. Muhamed zabranjuje upotrebu alkohola. Juni Sloveni su znali za pivo jo u svojoj prapostojbini, dok su vinovu lozu, a sa njom i vino, upoznali tek dolaskom na Balkan. Najstariji pisani trag o alkoholnim piima kod Srba nalazi se u jednom pismu kralja Vladislava (vladao od 1233 do 1242 godine) i odnosi se na pravno regulisanje obaveznog predavanja hmelja potrebnog za proizvodnju piva. Osim piva i vina bila je rairena i proizvodnja medovine. Upotreba rujnog vina zabeleena je u mnogim narodnim pesmama. A Kraljevi Marko ima vrlo nezgodnu narav kada pretera u piu. Poraz srpske vojske u Marikoj bici 1371. godine je pripisana opijanju srpskih vojnika no uoi bitke. Proizvodnja rakije kod Srba poinje tek sa dolaskom Turaka. Rakija se brzo rairila u narodu i potpuno potisnula proizvodnju piva.

4

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

U narednih nekoliko vekova Srbija je postala zemlja sa najveim brojem stabala ljiva, a proizvodnja ljivovice neprestano je rasla. U Duanovom zakoniku je jedan lan posveen kanjavanju alkoholiara. Sve do 8. stolea, kada su arapski lenici otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali ''alkohol'' alkoholna pia dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voa i pojedinih itarica. ist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400 god benediktanac Bazilus Valentinus destilacijom dobio ist alkohol i nazvao ga ''spiritus vini'', i kasnije dobio iroku primenu u medicini. Vano je spomenuti i to da istorija belei mnoge sluajeve bitaka dobijenih zahvaljujui tome to je protivnika vojska bila pod uticajem alkohola. Dok u istoriji pomorstva upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo vie. Tako npr. zbog ustajale i nezdrave vode, koja se uvala u drvenim bavama, cele posade su stradavale od zaraznih bolesti, te su zato pili estoka pia da bi spreili zaraze ili ublaili smetnje. Pilo se i zbog vremenskih nepogda, npr. hladnoe, iako je to izazivao suprotan efekat. Takoe se mislilo da alkohol lei ili spreava bolest pod imenom skorbut (nedostatak vitamina ''C'' ) i neke druge bolesti. Tokom 1500. godine iz Rusije se tehnologija destilovanja rairila Evropom, i jeftina vodka i din su proizvedeni masovno. Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je jo u srednjem veku, pa da bi se on suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela uinjena u stanju pijanstva. Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih razmera. Zbog toga su drave uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka u mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja alkohola loeg kvaliteta, i razgranao se organizovani kriminal. Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naroito proirio u rudarskim sredinama i buduim industrijskim centrima, zbog ega se krajem 19.-og i poetkom 20.-og stolea poinju formirati trezvenjaka drutva. U rudarskom naselju Vare ve 1860. godine, dakle u tursko doba, osnovano je Drutvo trezveno, koje je neprekidno delovalo 18 godina. U nae vreme veina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudei se da minimiziraju uinak alkohola limitirajui konzumaciju sa pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.

Drutveni status alkoholiara i leenog alkoholiara

5

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Zbog ogromnih profita koje izvlae iz prodaje alkoholnih pia i drava i alkoholna industrija, savremenim drutvima nije uistinu stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja pijenja. Pre bi se moglo tvrditi suprotno. To se vidi po vrlo monom propagandnom aparatu u veini visokoindustrijalizovanih zemalja koje alkoholna pia reklamiraju kao najbre i najefikasnije sredstvo individualnog i grupnog oputanja i uivanja, to doprinosi izrazito hedonistikom, dakle morbogenom pijenju prilikom poseivanja sve raznovrsnijih, a sadrajno sve praznijih masovnih zabava. Klasina predstava javnog mnjenja o socijalnom i psiholokom profilu alkoholiara, prvenstveno ukljuuje stereotip o alkoholiaru kao oveku bez doma i porodice, nezaposlenom, sa loim finansijsko stambenim uslovima, nepouzdanom, prevrtljivom i moralno degradiranom. Ta slika nije tana, jer su veina naih alkoholiara u braku i imaju kakvo takvo zaposlenje. ovek je drutveno bie ukljueno u jedan sistem, u jedan permanentni tok komunikacija. Njegove relacije i asimilacija s okolinom su deo njegovog bitisanja. Ta ovekova sredina na koju se on stalno oslanja, vri snaan uticaj na njegov ivot, ponaanje i egzistenciju; uestvuje u kreiranju mnogih njegovih stavova, obrazaca i normi ponaanja. Posebno se ne smeju zanemariti realni odnosi alkoholiara sa njegovom okolinom, jer stav okoline ima izvanredan znaaj za ponaanje pojedinaca i grupa. Uspenost u obavljanju drutvenih uloga dovodi do odgovarajueg drutvenog ugleda, drutvenog poloaja i materijalnog poloaja, kako alkoholiara, tako i njegove porodice. Smanjenje radne i drutvene efikasnosti alkoholiara dovodi do degradacije drutvenog poloaja koji zauzima, kao i materijalnog poloaja, jer on zavisi od radnih rezultata. Poto alkoholizam predstavlja dugotrajno psihosocijalno i zdravstveno stanje i posledice vezane za socijalni status su dugotrajne. Nastaje problem za problemom. Prvo njegovo zdravstveno stanje, drugo finansijsko, tree gubi poverenje, etvrto gubi radno mesto, razvodi se ili rastura brak. Alkoholiari se karakterno menjaju. Dok su ranije bili vredni radnici i dobri domaini u svojim porodicama, oni postepeno gube oseaj odgovornosti prema radu i porodinim obavezama. Sve vie potajno piju i svu panju koncentriu na to kako da ga obezbede. Drugovi koji sagledavaju njegov pad, sve vie ga naputaju. Drugove sa kojima pije i koji ele da dou, nee da prima njegova ena. Na taj nain porodica alkoholiara godinama funkcionie usamljena i okruena utanjem i obostranim izbegavanjima. Gubljenje ranijeg ugleda i zaposlenja dovodi do izrazito moralne i socijalne degradacije obolelog. Tolerantnost okoline na opijanje je vrlo visoka. Tako, od unoenja malih doza alkohola do klinikih i telesnih znakova intoksikacije, protekne mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenu svojim sistemom osuda i izolacija. Stav javnog mnjenja moe biti dvojak: a) javno mnjenje moe saaljevati alkoholiara i tako indukovati odnos saaljevanja kod ostalih lanova alkoholiareve porodice. b) javno mnjenje se moe osetiti ugroenim i formirati negativan stav osuivanja alkoholiara zbog svih prateih manifestacija alkoholizma. U oba navedena sluaja dolazi do omalovaavanja linosti alkoholiara. Poljoprivredni proizvoa je od pamtiveka generacijski uslovljen, jer su mu pili i pia proizvodili najstariji preci. On je postao rob tradicionalnog alkoholizma u porodici. On je nauen i od detinjstva ubeen u mnoga korisna svojstva alkohola. Ta znanja i obiaje prenosi na druge. S druge strane, motivisan je da takve i sline stavove ima to vie ljudi kojima e ponuditi viak svojih

6

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

proizvoda. Ranije, poljoprivredni proizvoa je veinom pio iz svog podruma. Sada skoro svako selo ima prodavnicu gde se mogu kupiti flairana pia. Kafane postaju sredita svih zbivanja, nuno svratite najveeg broja ljudi, mesto za zabavu, razonodu, razgovor i dogovor. Pijanstvo i alkoholizam su sve vie rasprostranjeni meu starakim domainstvima na selu, posebno meu udovicama. Oseanje drutvene i line nemoi, naputenosti, siromatva i brojna obolenja znatno se intenziviraju i komplikuju ako su udrueni sa pijanstvom ili alkoholizmom starih ljudi. Oni obino postaju socijalni sluajevi u uem znaenju tog pojma, potpuno zavisni od drutva. Udaljeni od ustanova i socijalne zatite ostaju briga ue socijalne sredine, a mnogi ee su preputeni sebi. Izrazito tolerantan, nedosledan i neadekvatan stav radne sredine presudno doprinosi odravanju velikog broja prealkoholiara u privredi. U radnoj sredini nisu ni pripremljeni ni edukovani da prepoznaju odbrambeni sistem alkoholiara, a jo manje da taj sistem identifikuju kao deo bolesnog procesa. Zato se prema prealkoholiarima zatitniki odnose i onda kada postane oigledno da na primer stalna zakanjavanja, brzo zamaranje, promena ritma rada, naputanje posla, itd. stoje u vezi sa ekscesivnim pijenjem. Lekari pri stanicama medicine rada veoma lako pravdaju prealkoholiarima i alkoholiarima krae ili due izostanke ne uputajui se u razloge. Industrijski lekari nerado prihvataju radnike koji imaju probleme s alkoholom, smatrajui da oni a priori izbegavaju radne obaveze, da su dvolini, nedokuivi i agresivni. Lekari se nalaze pod snanim uticajem socijalnih ili institucionalizovanih predrasuda koje karakterie odbacivanje, nepoverenje, tipiziranje i diskriminovanje alkoholiara u drutvu uopte, te na rad se ovim pacijentima gledaju kao na nezahvalan, frustrirajui, Sizifov posao, to objanjava i njihovu neodlunost i otpor kad treba da se suoe sa ovom boleu. Dijagnozu alkoholizma ne upisuju ak ni onda kada je on oigledan po nizu somatskih manifestacija ili propratnih obolenja zbog negativne moralne konotacije koju ova bolest sa sobom nosi. Radna sredina otvoreno ili prikriveno tolerie ekscesivno pijenje godinama i sve posledice koje iz njega proizilaze. Rukovodioci preduzea nalaze se na samom izvoru problema i najpozvaniji su da im priu sasvim konkretno i odluno. esto meutim, kod pretpostavljenih postoji nezainteresovanost ili ak skeptino-ironian stav u odnosu na objektivne opasnosti koje postoje zbog prekomernog uzimanja alkohola. Tradicionalni je konformizam rukovodilaca i njihova elja da se ne zamere radnicima. Nekada je problem u tome to su i neki efovi nieg ili srednjeg ranga spremni da piju sa svojim radnicima, ali na alost u takvim sluajevima potpuno otpada funkcija radnikih kontrola i viih efova. Kada i doe do pokretanja disciplinskog postupka, on se, po pravilu, posle odugovlaenja zavrava minimalnim i neefikasnim kaznama. Tradicija da direktori imaju alkoholna pia u reprezentaciji ne olakava situaciju. Zakuske u toku poslovnih razgovora, poslovni rukovi i kokteli predstavljaju samo priliku i izgovor da bi se legalizovalo pijenje i tokom redovnog rada. Kako jo na mnogim mestima nije stvarno zaivelo nagraivanje prema radu, navika je da se ve teko propali ali jo neotkriveni alkoholiari godinama provlae na teret ostalih radnika, tj. za krajnje neefikasan rad dobijaju priblino iste plate kao i ostali, pa ak kao i najbolji radnici. To naravno stvara nezadovoljstvo zbog uravnilovke,ali kako neposredan rukovodilac ne zavisi od uinka svoje grupe, ve vie od toga koliko je ira baza zadovoljna njime, on nije zainteresovan da se upusti u ozbiljne probleme, pa se ide na zatakavanje problema. Radna sredina, ukljuujui medicinske i socijalno psiholoke slube, presudno doprinosi odravanju konstantno visokog broja prealkoholiara u naoj privredi, a posebno industriji, i reprodukciji enormno visokog procenta invalidnih alkoholiara. Sa napredovanjem alkoholizma i usled brojnih propratnih obolenja radni kapaciteti sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih kapaciteta alkoholiara i tolerancija radne sredine prema njemu postaje sve manja.

7

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Radna organizacija jo nije prihvatila alkoholiara kao bolesnika, pa se od njega brani i spasava privremenim ili trajnim uklanjanjem, aljui ga u bolnicu, ili kad joj ve dozlogrdi, nastojei da ga poalje u penziju, odnosno otputa ga sa posla zbog nediscipline ili kakvih drugih prekraja na koje kod alkoholiara ne treba dugo ekati. Alkoholiar se javlja na leenje zbog tri razloga: - zdravstvenog stanja, - uslovljavanja firme ili - uslovljavanja porodice. Cilj leenja je uspostavljanje novog zdravog modela ivljenja umesto ranijeg bolesnog alkoholiarskog modela. Taj novi model ivljenja podrazumeva promene na svim poljima: poboljanje fizikog i psihikog zdravlja, poboljanje porodinog funkcionisanja, poboljanje profesionalnog funkcionisanja, poboljanje ireg socijalnog funkcionisanja. Postoji niz optevaeih stavova koji su veoma nepovoljni za leenje alkoholiara. Tako, na primer, poznato je da su ljudi koji ne piju skoro pod istim pritiskom kao i oni koji su bolesni zbog pijenja. Uvreeni su socijalni stavovi da normalan ovek mora da pije. Onaj koji ne pije nije normalan. Posluenje gosta alkoholom smatra se najelementarnijom normom drutveno prihvaenog ponaanja. Neprosveenost, razne predrasude, tradicija i obiaji pijenja imaju veliko znaenje u irenju alkoholizma. Sve dok se ne pojave zdravstveni ili tei socioekonomski problemi vezani za alkoholizam, sve okolnosti ivota i rada upuuju na uzimanje alkohola u razliitim obiajnim i socijalnim situacijama, a katkad se to ini i u cilju sanacije bolesti i jaanja zdravlja. Zbog ovakvih socijalnih stavova leeni alkoholiar je pod neprekidnim pritiskom sredine. Sve je upereno protiv apstinencije. Reenje je stvaranje mikrosocijalnih sredina koje e usvojiti nove stavove ili ih bar podravati. To je mogue samo u socijalnim sredinama za koje je vanija apstinencija alkoholiara od vaeih socijalnih normi. To mogu biti socijalne mikro sredine u kojima ive roaci i prijatelji obolelog. U toku leenja porodina atmosfera se menja. lanovi porodice obraaju veu panju bolesniku. On probleme, koje ranije nije primeivao sada reava- brine o porodici i preuzima svoju ulogu u njoj i ostvaruje svoj autoritet u porodici. Postaje jasno da je porodica usamljena i izolovana. Prijatelji alkoholiara sa kojima je On delio sudbinu poslednjih godina, probaju da ga vrate u svoje drutvo, i ako ne uspeju, bee od njega. Stari prijatelji koji su napustili i njega i porodicu zbog njegovog pijenja, spremni su da se vrate. Meutim, staro drugarstvo se moe obnoviti jedino ako apstinent pone otvoreno da razgovara o svojoj bolesti, o alkoholizmu, i ako se ne ustruava kazati da ne dri alkohol u kui. Time e barijere biti sruene i porodica nee vie biti izolovana. Alkoholiar sa leenja dolazi kao verifikovani bolesnik, alkoholiar, skoro sa nekom vrstom socijalnog iga i ne retko sredina ga doekuje kao nekog ko je uhvaen u nekoj nedozvoljenoj radnji, u najmanju ruku kao slabia koji nije uspeo da se odupre alkoholizmu, pa ga primaju s podozrenjem i nevericom. Leenom alkoholiaru teko se poklanja poverenje i daju poslovi, ak i oni koje je radio dok se nije poeo leiti, tako da esto ispada da je na gorem glasu i teoj poziciji alkoholiar koji je zapoeo leenje i etiketiran je kao alkoholiar, nego neki drugi radnik, takoe alkoholiar, koji jo nije leen i nije etiketiran. Ree se deava da leeni alkoholiar zloupotrebljava svoju apstinenciju, traei razne beneficije od radne organizacije kao nagradu u vidu bolovanja, banjskog leenja, stana, lakeg posla, itd. To nema nikakvog opravdanja ni osnova.

8

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Da li je radna organizacija voljna ili nije da primi i da zadri na radu alkoholiara koji je zavrio leenje, ili koji se jo lei- ako se leenje izvodi van bolnice, zavisi od mnogo faktora. Tako, ako je alkoholiar bio dobar radnik i dobar strunjak, i ako kao ovek i drug nije bio suvie asocijalan ili ak i antisocijalan u odnosu na svoje drugove na radnom mestu, onda su mu anse da ne bude iskljuen iz kolektiva znatne- i obratno. Ako dotinog ne prime nazad u kolektiv, onda su mu anse da nae drugo radno mesto veoma male, jer se preduzee informie na starom radnom mestu. Tu odmah saznaje da je teak alkoholiar i da nita ne valja na poslu. Tu mnogo pomae terapijska ekipa, naroito socijalni radnik, na iju intervenciju se radnik prima na posao. Seoski alkoholiar se tee odluuje na leenje. Najee dolazi na leenje u vrlo tekom stanju. Teko prihvata sramotu i ponienje da doe u bolnicu, jer e ga selo lako proglasiti seoskom ludom. Taj strah ga esto primorava da se tajno lei. Leeni alkoholiari imaju potrebu da budu prihvaeni na nov nain i ne ele da se njima manipulie. Tokom vremena apstinencija se uvrsti. Apstinent postaje potovan od svih, ak napreduje i na poslu. Leeni alkoholiar koji apstinira i radi, te se normalno ponaa, slui za uzor svima koji imaju izraene probleme zbog alkohola. Tako i porodica, a i firma neleenom alkoholiaru navode za primer dotinog apstinenta koji je bio teak alkoholiar, a sad je vredan i estit ovek, koji je napredovao u slubi i ija porodica je sretna i zadovoljna. Zbog toga neleeni alkoholiari pokuavaju da leenog na razne naine vrate u svoje redove, da ga posle ne mogu uzimati za primer kad ih budu nagovarali na leenje. Treznog, sreenog i vrednog leenog alkoholiara ljudi potuju i cene, naravno ako dobro radi i normalno se ponaa.

Alkohol

9

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Re alkohol (al-gohlu) je arapskog porekla i pripisuje joj se vie znaenja: "vrlo fin" ili "onaj koji pali, ari".

AlkoholiAlkoholi su sastavljeni od atoma karbona, hidrogena i oxigena. Oni svi sadre OH grupu. Prema mestu OH-grupe, alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijalne. Nii alkoholi se dele na:

Metanol (CH3OH) je bezbojna, pitka tekuina. Metanol je vrlo otrovan i izaziva slepou i smrt. Moe se koristiti kao gorivo. Etanol (CH3CH2OH ili C2H5OH) je bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. 2-propanol (izopropil-alkohol) ((CH3)2CHOH) je alkohol za dezinfekciju koji se kao 70 % -tna otopina upotrebljava zbog svojih antibakterijskih svojstava. Tioli - sumporovi analozi alkohola u kojima sumpor zamenjuje oxigen u funkcijskoj grupi (merkaptani). Smrad tvora delimino potie od tiola.

Polioli spojevi koji sadre dve, tri ili vie hidroksilnih grupa, oznaavaju se sufiksima diol, -triol itd. 1,2-etandiol (etilen-glikol) - se upotrebljava kao antifriz.

Svi alkoholi (metanol, etanol, propanol, butanol) imaju psihoaktivno delovanje, ali alkoholna pia sadre samo etilni alkohol, etanol (C2H5OH).

AlkoholPod alkoholom se u obinom ivotu podrazumeva samo etil-alkohol (C2H5OH). Etanol je bistra i bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pia namenjena ljudskoj upotrebi. Najjaa alkoholna pia sadre oko 45 % alkohola. Ako ovek odjednom popije 500 ml istog etanola, moe umreti. Otrovno dejstvo alkoholnih pia potie od koncentracije etilnog alkohola u njima.

Upotrebljava se kao sredstvo za ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje kao i za razblaivanje odnosno meanje sa drugim materijama. Slui i kao polazna sirovina za celi niz hemikalija.

MetanolU nekim alkoholnim piima prisutni su i drugi alkoholi kao to je metanol (CH3OH), ali u mnogo manjim koncentracijama.

Metanol je vrlo otrovan alkohol. Zbog njegovog jednostavnog dobijanja i pristupane cene upotrebljavao se i za falsifikovanje alkoholnih pia. Poto je otrovan vano je da alkoholna pia sadravaju minimalnu koncentraciju metanola. U manjim koliinama on izaziva slepilo, a vea

10

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

koliina od 25 gr, je smrtonosna. Razlog za njegovu otrovnost lei u tome to se metanol u organizmu pri sagorevanju pretvara u mravlju kiselinu koja razara vrlo osetljive nervne elije. Metilni alkohol se razgrauje znatno polaganije (oko 5 puta polaganije) u telu od etilnog alkohola, i ne oksidira potpuno u telu. Gotovo 50% metilnog alkohola izluuje se kroz bubrege i plua. Ako do intoksikacije doe uzimanjem samog metilnog alkohola, simptomi se mogu javiti tek nakon nekoliko sati, a nekad tek nakon jedan i vie dana. Simptomi trovanja metilnim alkoholom javljaju se u obliku jakih eludanih bolova, povraanja, smetnje vida sa proirenim nepominim zenicama, vrtoglavice, potekoa kod disanja, cijanoze, brzog i slabog pulsa, a nakon toga nastupa delirijum sa kolapsom. Osobe koje preive trovanje metilnim alkoholom, esto ostaju slepe itavog ivota.Rani poetni znak hroninog trovanja metilnim alkoholom je oteenje vidnog polja za pojedine boje.

Ilegalni proizvoai alkoholnih pia, da bi poveali zaradu, esto deo obinog alkohola zamenjuju metanolom, bez obzira na to to je otrovan. Uticaj alkohola na osobu Etil- alkohol se ponaa kao droga delujui na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponaanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u miiima i u ulima. Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona uguuje izvesne funkcije mozga. Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomou prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Meutim, kako se koncentracija poveava, daljnje uguivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovetan govor, nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje optu anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i veoma e biti teko probuditi ga. U ekstremnim sluajevima, ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je disanje, i to moe prouzrokovati smrt.

Alkoholna piaOsnovni sastojci alkoholnih piaAlkoholna pia su napici iji su osnovni sastojci voda i etanol ili etilalkohol (C2H5OH).

11

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Etanol je bezbojna tenost, laka od vode, karakteristinog mirisa. Dobija se vrenjem eera iz voa pomou gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pia namenjena ljudskoj upotrebi. Otrovno dejstvo alkoholnih pia potie od koncentracije etilnog alkohola u njima. Pored toga one sadre i neznatne koliine drugih primesa, kojeprirodnom alkoholnom piu daju specifian miris, ukus, boju, izgled i tzv. bouquet. Vetakim alkoholnim piima se ti sastojci namerno dodaju. Neki od nus sastojaka mogu biti sami po sebi opasni po ljudsko zdravlje, a meu njima je najopasniji metilni alkohol (metanol), koji ve u malim koliinama deluje otrovno na nervni sistem. Sledea tabela pokazuje koliine etanola i metanola u najrasprostranjenijim alkoholnim piima: Vrste pia meka ljivovica ljuta ljivovica komovica industrijska rakija jabukovaa vino pivo konjak, vinjak rum wiski Din Vodka Etanol (u %) 20-30 30-50 40-50 25-30 8-14 10-22 3-8 40-55 40-75 35-60 i vie 40-70 40-70 i vie Metanol (u %) oko 1 oko 1 1,5-4 1,5-4 do 4

oko 1 oko 1 oko 1 oko 1 oko 1

ProizvodnjaAlkoholna pia se dobijaju iz razliitih sirovina i raznim metodama i tehnikama spravljanja, po emu se i razlikuju. Procenat etanola zavisi od koliine eera u sirovinama, ali i od naina spravljanja pia. U sledeoj tabeli se nalaze imena sirovina i od njih dobijena alkoholna pia: Sirovina Alkoholno pie

12

Seminarski rad groe ra, jeam ili kukuruz krompir pirina jeam, penica, hmelj agava eerna trska

Alkoholizam

Alimpi Svetlana vino whisky votka sake pivo tequila rum

Alkoholna pia se dobijaju iz sirovina na sledee naine:

Alkoholno vrenje je najstariji nain dobijanja alkohola. Na ovaj nain se dobija pivo. Plodovi jema, rai, penice ili kukuruza, svi bogati skrobom, navlae se da bi se podstaklo klijanje. Skrob se tom prilikom pretvara u eer. Stavljanjem osuenog klijalog zrnevlja u slad, dodavanjem vode, hmelja i elija kvasca dolazi do vrenja, tj. pretvaranja eera u ugljendioksid. Vrenje se vetaki prekida kada se postigne eljena jaina piva, obino izmeu 3% i 5% Fermentirana alkoholna pia: Alkohol se dobija prirodnom fermentacijom eera, bilo vonog eera, eera u mleku i mlenim proizvodima ili fermentacijom glukoze ili maltoze, koje su dobijene posebnim postupkom iz skroba u pojedinim itaricama, krompiru, itd. Na ovaj nain se dobija vino. Sve groani sok bogat eerom, pod dejstvom enzima iz ljuske groa, pretvara se u alkohol i ugljen-dioksid. Kad koncentracija alkohola dostigne 14%, proces se prirodno prekida. Alkoholna pia koja se dobijaju destilacijom, bilo da se destilaciji podvrgnu razliita voa u stadijumu fermentacije, bilo da se destiliraju ve fermentacijom dobijena alkoholna pia. Na ovaj nain se dobijaju jaka, estoka pia (rakija, wiski, din, votka, itd.). Zrnevlje itarica ili povre izlau se fermentaciji sve dok skrob ne pree u eer, a eer u alkohol. Zagrevanjem ovako dobijene tenosti, do kljuanja, deo vode isparava, a alkohol se, sa preostalim isparenjima vode, u specijalnoj aparaturi, kondenzuje u tenost koja se naziva rakija. Procenat alkohola u ovakvim piima je veoma visok i kree se od 40% do 50%. Industrijska alkoholna pia, tj. pia dobijena iz odreene eerne smee, ili prethodnim pretvaranjem u glukozu razliitih skrobnih tvari u itaricama. Kombinovana alkoholna pia, razliiti napici, aperitivi, itd. dobijeni su dodavanjem razliitih aromatinih ili drugih dodataka prirodnim ili industrijskim alkoholnim piima.

Apstinencija, apstinentApstinencijaApstinencija znai uzdravanje od neeg, i zato se nepijenje alkoholnih pia oznaava kao apstinencija. Znai, apstinencija znai potpuno uzdravanje od konzumiranja alkohola. Apstinent je ovek koji ne pije alkohol, ovek koji se potpuno uzdrava od konzumiranja alkohola. Postoje osobe koje zbog nekih svojih razloga i shvatanja odbijaju da piju alkoholna pia. Oni su pravi apstinenti. Ali, poto mi razmatramo temu vezanu za alkohol i alkoholizam, oni nisu deo

13

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

naeg razmatranja. Nas interesuju oni koji su nekad pili, a sada vie ne. I oni se oznaavaju kao apstinenti. Za uspeno leenje osnovno je postii apstinenciju od alkohola, a zatim raznim terapijskim merama ostvariti potpunu rehabilitaciju i resocijalizaciju alkoholiara, sa trajnom apstinencijom. Jednom leeni alkoholiar mora trajno apstinirati. Svaki leeni alkoholiar mora znati da postoje samo dva puta: Jedan da pije kao to je pio ranije i na taj nain da skroz upropasti svoje zdravlje, i drugi, nikada ni kap! Tzv. drutvena, normalna, umerena potronja alkoholnih pia bivem alkoholiaru vie nije mogua. On nikada ne moe biti umerenjak! Sebe ne moe kontrolisati u pijenju i zato alkohol ne moe i ne sme nikada uzeti u usta! Zato je uspostavljanje apstinencije ustvari preduslov pristupanju leenju, a cilj leenja je uspostavljanje novog, zdravog modela ivljenja umesto ranijeg bolesnog, alkoholiarskog modela. Leeni alkoholiar ne moe da popije samo jednu au, ali zato moe da ne popije ni jednu au. Apstinencija je svakako najvanija stvar u ivotu leenog alkoholiara. Odluka o apstinenciji najvanija je odluka koju je alkoholiar doneo, jer celi njegov budui ivot, i sve to ima u ivotu, zavisi od toga hoe li apstinirati ili nee.

TrezvenjatvoTrezvenjatvo kao pojam ima dva znaenja. Ako je u pitanju lini stav pojedinca koji se odnosi samo na njega, onda ova re ima isto znaenje kao i apstinencija. Dakle, ona znai potpuno uzdravanje od konzumiranja alkohola. No, ako je u pitanju organizovani pokret, onda trezvenjatvo znai borbu protiv alkohola. Znai, borbu protiv pijenja alkoholnih pia, a ne protiv alkoholizma! Ovaj pokret se zalae za "suvo drutvo", pokuaj da se ljudi kompletno i totalno odvrate od pijenja alkoholnih pia. Trezvenjatvo i borba protiv alkoholizma ne samo da nisu ista stvar, nego skoro da nemaju nikakve veze jedna sa drugom. U oglasima u kojima se trai brani partner esto se postavlja uslov da je dotina osoba "antialkoholiar". Onaj ko je dao oglas na ovaj nain je rekao da izabranik treba da bude protiv ljudi obolelih od alkoholizma. Naravno, da to nije mislio nego je mislio neto sasvim drugo, ali je upotrebio pogrean izraz.

Fenomen prve aeVano je upamtiti da, kada ovek jedanput postane alkoholiar, nikada vie ne moe piti umereno, bez obzira na to da li se leio i koliko je dugo apstinirao. U mnogim porodicama alkoholiara lanovi porodice mole da manje ili ree pije. Alkoholiar moe na nagovor porodice da smanji koliinu popijenog alkohola, ili ak i da apstinira neko vreme.

14

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Meutim, on to ne moe dugo da odri. Najee ovoj metodi pribegava kada ga ukuani ponu mnogo kritikovati. On se ak i hvali sa tim da eto, ako hoe, moe da smanji koliinu ili moe i da prestane sa pijenjem. A ustvari samo eka pogodan momenat da bi nastavio sa istim ili jo eim tempom. Alkoholiar posle popijene prve ae ne moe da se zaustavi. Ne moe da ostane na toj jednoj ai i da kae: Za danas je ovo dovoljno, vie neu danas piti. On mora da nastavi i da pije dalje sve dok ne dostigne svoju dozu alkohola u krvi. Dok se ne napije. Apstinent (osoba koja ne pije ve jedno vreme alkohol) ako popije aicu alkohola, ne moe stati na toj jednoj aici. Mora da nastavi pijenje i ubrzo stie do pijenja kao pre apstinencije. Samo, za ono za ta su mu ranije bile potrebne godine, sada su dovoljni dani ili 2-3 nedelje. Posle prve popijene ae alkoholnog pia ne moe da stane, ve se vraa nazad u zavisnost od alkohola. Zbog toga se ta prva aa zove fenomen prve ae. Ta jedna aa trai ostale, tj. da se pijenje nastavi! I zbog ove injenice leeni alkoholiar ne sme vie ni aicu alkohola da popije! Zbog fenomena prve ae vidimo da smanjivanje koliine popijenog alkohola kod alkoholiara ili umerenog pijenja kod leenog alkoholiara moe da bude samo kratkog daha. Ona vodi nazad u alkoholizam. Jedina ispravna stvar je leenje. Ne smanjivanje koliine, ne proreivanje dana kada se pije, ve leenje! Najstranija stvar je leenom alkoholiaru ponuditi "samo" jednu aicu, i nutkati ga, jer od jedne ae mu nee biti nita. Zbog fenomena prve ae on e zbog te jedne popijene ae odbaciti sve to je do tada postigao! Zato, pripazite na tu famoznu prvu au! Kako narod govori o toj prvoj ai? "Za alkoholiara je jedno pie previe, a tisuu pia nedovoljno." ovek najpre uzima pie, zatim pie trai pie i najzad pie uzima oveka.- kineska poslovica uvaj se prve ae - ona je bez dna!!!

Suvi alkoholiarSuvi alkoholiar je izraz koji koriste strunjaci za leenje alkoholizma, leeni alkoholiari i njihovi saradnici. Ovim izrazom se opisuje alkoholiar koji se oporavlja od posledica alkoholizma. On vie ne pije - suv je, ali je njegovo razmiljanje jo oblano. On jo nije nita promenio u svom ponaanju i razmiljanju. Sve je ostalo isto, sem injenice da vie ne pije. Za takvu osobu se kae da je "suv", ali nije uistinu trezan.

15

Seminarski rad

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

Suvi alkoholiar je osoba koja se uklapa u jedan od ova dva uslova: 1. Dotini je odustao od alkohola ali nije napravio ni najmanji korak u promeni svog ponaanja. Znai, nema vie konzumiranja alkoholnih pia, ali je osoba ostala ista. Jednostavno uklanjanje alkohola, bez promena stavova, miljenja, oseanja i akcija nije dovoljno. 2. Dotina osoba se sa progresivnog puta oporavka polako vraa na haotino i nerealno razmiljanje. Znai, ne pije, ali je zastao u pozitivnim promenama i poeo da se vraa na stare obrasce ponaanja. Vano je prepoznati vraanje natrag na stare naine razmiljanja i delovanja, ili nedostatka napretka u kretanju napred u oporavku. Zajednike karakteristike suvog alkoholiara su:

Grandioznost - Grandioznost u sutini znai povratak na egocentrian, "svet se vrti oko mene" stav. Impulsivnost - Uoljiva karakteristika ponaanja osoba sa problemom zavisnosti je loa kontrola impulsa. Suvi alkoholiar ini ono to eli i kada eli, bez obzira da li e pri tom nakoditi nekom. Ponekad se impulsivnost i grandioznost udruuju u ponaanju da bi se dotina osoba nala u centru panje. Osuivanje - Ovo je vrlo destruktivan stav za ljude u oporavku. Kada osuuju drugu osobu kao bie, oni se postavljalju u situaciju u kojoj se njihov naduvani ego osea bolje od drugih ljudi. S druge strane, ako takvi ljudi sude sebi, na kraju mogu kod sebe stvoriti nisko samopotovanje. Samozadovoljstvo - Ovo je opasan stav ne samo za suvog alkoholiara, nego i za apstinenta, jer prezadovoljstvo samim sobom vodi u recidiv. Vaan aspekt aktivnog oporavka je samo biti aktivan i kretati se napred. Nije vano koliko brzo e se ii, nego je vaan pravac u kojem e se ii. Ako apstinent postane lenj ili nezainteresovan i prestane brinuti o svom oporavku, prirodna je tendencija pada nazad u zavisnost ponaanja. Ponovno angaovanje u njima je samo kratak korak dalje.

Oni koji su prestali piti, ali su jo uvek ljuti zbog toga, ive nesretnim ivotima i uglavnom se i svi drugi oko njih previe jadno oseaju. Ovakve osobe brzo stignu do recidiva. Za trezan ivot ne pijenje, ili apstinencija, je samo preduslov. Potrebno je promeniti na bolje svoje navike, stavove, ponaanje, razmiljanje, itd.

KrizeKriza je sastavni deo leenja i apstinencije, i ako doe do njega, ne treba oajavati, nego je treba pobediti. to se pre kriza prepozna, i to se pre razrei, to je bolje, jer se na taj nain izbegava recidiv ili propijanje. Krize se javljaju kod pacijenata koji ne piju dui period vremena (mesec i vie dana, pa ak i par godina), a mogu se javiti i tokom leenja. One se ne javljaju obavezno, ali su mogue. One su obino znak da se alkoholiaru javlja elja za propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora leenju i imaju svoj terapijski uzrok.

16

Seminarski rad Postoje dve vrste krize:

Alkoholizam

Alimpi Svetlana

1. Otvorena kriza: Otvorena kriza se manifestuje otvorenom udnjom za pijenjem. Dotina osoba odjednom oseti potrebu da popije alkoholno pie. Tu spadaju i snovi o pijenju. Alkoholiari sanjaju da su popili pie, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok. Tada se obino uplae. Meutim, treba samo sa nekim porazgovarati i razmisliti o tome, ta je moglo da dovede do krize. 2. Zatvorena kriza: Zatvorena kriza je sloenija i opasnija od otvorene, jer je tee prepoznatljiva. Kod nje ne postoji otvorena elja za pijenjem, ve se manifestuje kroz psihike probleme (nervoza, napetost, razdraljivost, esta promena raspoloenja, gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama (glavobolje, muka, povraanje, malaksalost, gubitak apetita, stomane tegobe, povieni krvni pritisak...). Obino se nabrojane tegobe vezuju za neke druge probleme ili bolesti, to je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne reava se, produbljuje se i postoji opasnost od propijanja. Jako je vano prepoznati krizu. Otvorenu krizu je mnogo lake prepoznati nego zatvorenu. Poto dotina osoba tee moe da uoi i da prihvati injenicu da je u krizi, jako je vano da saradnik prepozna da se sa njim neto deava i da mu skrene panju na to. Zatim treba porazgovarati o tome ta je moglo da dovede do toga. Svakako dasvaku krizu treba obraditi sa strunim timom i pitati za terapiju i za dalje ponaanje.

17