01

02

Dejvidu,smnogoljubavi

03

Avaj!Ljubavžena!Poznatojedajedivnaaliistrašnastvar...-DonŽuan,LordBajron

04

1

Samanta

Ništasamakonisamkolebljiva.Oprostitenaduplojnegaciji.Hoćurećida je malo toga oko čega se ne dvoumim. Znate kako vevericeočijukajusasmrćuokoauto-putaikakonekebukvalnoizgubeglavuipohrle u saobraćaj svoje nesrećne sudbine? Kao studentkinja sammorala da se odreknem vožnje bicikla oko studenjaka zbog tihprokletihveverica.Zaletalebisepredgume,iakobihnastavilamirnodavrtimpedale,uglavnombipobeglenasigurno.Alikadonepolude,ija poludim, i rezultat je uvek višestruki sudar, s višestrukimpovredama. Zato sam i na prvoj i na svim ostalim godinama studijasvudaišlapešice.Dakle,kolebljivacsam.

Piter i ja smo u ribarnici na El Kaminu. Toplo nas pozdravljajukada uđemo unutra. Volim ovo mesto zato što prodavci - svihstarosnih doba od dvadeset do sedamdeset - izgledaju tako srećno.Verujemdabismoihmoglinazvatitrgovcimaribom.Zgodantermin.Inadasvezgodnoradnomesto,budućidajevećinanjihvećdecenijamatu.Dopadamisekakoseposvećujumušterijamakojeimopisujusvojeplanovezavečeru,kakoodvajajuvremedaporazmisleprenegoštopredlože tačan broj škampi za četvoro i preciznu težinu tune zašestoro. Danas vam neće preporučiti skušu, nešto je suvonjava. Aonda,kadavamizmeresirovuribuiliškoljke,umotajuihumasni,belipapir,brižljivo,kaodaumotavajurođendanskipoklon.Posleovogajeplaćanje tako ležerno jer suština je zapravo ljudska interakcija. Dasamusamljena,ovdebihpotražilautočište.

Radnja je punamušterija, alimi smo strpljivi. Prodavci znaju štaželimo;uostalom,Edinamnamigujeiširokoseosmehuje,aizloženjei lep primerak ribe Hypomesus transpacificus, narodski snetac, kogPiter već duže vreme traži. Činjenica da u istoj rečenici zajednostavljamlepisnetacdokazujedameježivotsPiterompromenio.Kaoi obično, Piter zvecka sitninom u džepu - i kao i obično, Edi mu

05

odmahujerukom.Piterjenaučnik,antropolog,ili,dabudempotpunoiskrena,Piter jeakademikupokušaju.NjegovadoktorskadisertacijaobuhvataistraživanjeoishraniurođenikauzalivuSanFranciska.CeloletojeproveonaostacimaarheološkognalazištaEmerivil,dokolenaunečemuštosedanassmatratoksičnimđubrištem.Odnećeturibicukući,osušiće je ibrižljivosačuvatinjenskelet,koji ćeupotrebitikaomodel za ilustracijuunjegovoj radnoj svesci. Luda samzanjegovimpedantnim crtežima tih osušenih kostura. Uživam da listam beleškePiterove disertacije, a za rođendan sammu tražila da mi iskopira iukoriči dve svoje radne sveske. Mislio je da se šalim. Ali nisam.Detaljni opisi tih krhkih struktura zaistame oduševljavaju. Bog je utimkoščicama.

Dakle, tu smo: zajedno skoro deset godina, nakon što smo seupoznalinaprvoj godini fakulteta i jamupomoglada shvati razlikuizmeđuprisvojnih zamenica iprisvojnihprideva.Odmahsmopostalinerazdvojni, iakosamneradosebesmatralaposvećenom.Tonije rečkojubihupotrebiladaopišemsebe. Sada,decenijukasnije, Piter jošuvekstudira,a ja jošuvekoklevam.Oklevalasamkadasamizabralaistorijukaoizbornipredmet,prebacivšiseubrzonapravo,ipotomnamaster program iz pedagogije, a za manje od jednog polugodištapočela sam da predajem u osmom razredu društvenog smera uobližnjem Portola Valiju, koji je časopis Tajm nedavno proglasiodrugimnajbogatijimgradomuAmerici.

Evo još nečeg što bi trebalo da znate o meni. Osim što samneodlučna,jailakoodustajem.Nestidimsetoga.Smatramdaječestopotrebno više hrabrosti da sebe sprečite da ne učinite nešto štoprezirete, nego da slepo nastavite tim putem. Poštedećete sebe, a idruge, velikog bola ako priznate neuspeh i nastavite dalje. Ali izaćipred one klince - koji su pravi rasadnik opakih kapitalista ikompjuterskihmagnata-usreddana,usredsemestra, jednostavnojebilopogrešno.Posvepogrešno.Jerjanisammogladatoneučinim.Jošjednaduplanegacija.Aliozbiljno.Dasamprovelajošsamominututojprelepo postavljenoj učionici s pogledom na najelitniji deo SanFranciska,prerezalabihvene.Pitermeje,krajnjerazumno,upitaodalibihseosećalakorisnije...akobihpredavaladeciizcentra.Alipoentanije bila u osećaju korisnosti. Nisam sigurna u čemu je bila poenta,osimdasamdobilanekuvrstugušenja,što jeoznačiloprekretnicuu

06

nesrećnoj karijeri pravnice Sem Adams (glavom i bradom). Bezneslanihšala,moliću,svesamihčula.

Uteturala sam se u svoju trenutnu situaciju, kao što se i u sveuteturam. Pre oko šest godina, Piter i ja smo živeli u sumornomdvosobnomstanunaKertneru. Ja samupravobilanapustilakarijerupredavača. Piter je završavao svoj master. Palo Alto uglavnom nijenebezbedan,aliKertnernijespadaoutuglavninu.PremaistraživanjuinternetbazepodatakaoseksualnomnasiljuuKaliforniji,svecrvenetačkicekoncentrisanesuokoKertnera-kaojedinogdelagradaizkogseksualninapadačnebibiouhvaćenurokuodpetminutapoulaskuunjega. Ovako bih opisala Kertner: tamo žive tolerantni ljudi. Dakle,vratila sam se vožnji biciklom posle šestogodišnje pauze - zapravosambilaprinuđenadanjimeobilazimkvartjernisamimalanovcadapopravim kola - i bila sam besna kao ris kada mi je neko pokidaolanac,kojisamikupilazbog lopova, izbrisaosmojimdvotočkašem.Volelasamtajbajs,smatrajućigavozilomoslobođenja.Protivotrovomzamojaograničenjakaopredavačaprivilegovanima.

Napad besa zbog krađe naterao me je na vožnju gradskimautobusom do najbliže policijske stanice. Tamo mi je mrzovoljnislužbenik dao formular i počela sam da ga popunjavam, uprkosčinjenici da bicikla verovatno ne vredi ni 200 dolara, pa stoga niprijava krađe ne vredi ničijeg vremena. Tada sam ugledalaobaveštenjeistaknutonatabli.Policijskoodeljenjetražilojeradnike.Uslov je bio samo diploma bilo kog fakulteta i potvrda da nisamosuđivana.

Ispostavilo se da im uglavnom trebaju radnici za patroliranjeStanfordskim studentskim gradom i nadziranje studenta, da se neizlažunikakvimopasnostima.Dobrasamuintervjuima,takodajetajdeoprošaolako.Takođesambriljiralanatestusposobnosti.Navodnosamcelogsvogživotažudelazaisterivanjempravde-alineusudnici,već na ulici. Ispostavilo se da je tako. Jednostavno previše poštujempravila.

Znam, kao i svi, s kakvim se sve lošim pojavama susreću dobradeca,iveomasamtolerantnapremastudentskojpopulaciji.Zbogtogasambila priličnopopularnapolicajkau studentskomgradu, stekavšireputacijuosobeodpoverenjasobestrane.Začudo,policijskiposaomijegodio.Svidelomisedrugarstvomeđukolegama.Nisamseplašila

07

pijanih brucoša, pa čak ni kada su bili krupniji od mene. Nisu mismetale njihove verbalne uvrede, baš kao ni njihove suze. Višeproblema sam imala sa suicidnim klincima i vandalima - generalnosmoimalijedandodvaseksualnanapadapokvartalu.Aliotkrilasamda imam hladnu glavu i dovoljno autoriteta da rešim čak i najtežeslučajeve. I tako je prva godina prošla relativno brzo izadovoljavajuće. Posle toga, četiri godine suproletele. A onda, kadami se činilo da padam u kolotečinu, upraznilo se jedno detektivskomesto. Ponuđena mi je veća plata, što je zvučalo dovoljnoprimamljivo.Ujednojetobilaprilikadaneudobnuuniformuzamenimudobnijom odećom i da konačno počnem da upotrebljavammozak.Stagnirala sam i usmrdela se, opasno se približivši apatiji. Opetrazgovori. Opet testovi sposobnosti. Sati monotone obuke. I,unapređena sam. Sada sam detektivka Samanta Adams. Ali svi mezovuSem.

Sunčanmajskidan,otprilikejejedansatpopodne.Upravosmoseiz ribljeg restorana vratili kući - najmanjoj kući za iznajmljivanje uPalo Altu - i izuvam cipele. Piter se sprema da skuva svoj famoznivegetarijanskičili,ajadobijampoziv.

Opetnavlačimcipele.„Štaje?“Piterizlaziizkuhinje.Izgledatužno.Naširasporedisene

poklapajuuvek,alisubotesunamsvetinja.„NekojeodapeouVestinu“,kažem.Jošuveksamublagomšoku.Piterstenje.„Zarnemožedasačeka?“„Ne. Ovo je ozbiljno.Moramda se nađem sDžejkom i okružnim

timom zbog uviđaja.“ Džejk je forenzičar Okruga Santa Klara. „Molikažedaizgledasumnjivo.“

„Pa?“,uzvraćaPiter.„Pakažemdabiovomoglobitipravoubistvo!UPaloAltu!“Nisam mogla da odaberem mirnije mesto da se igram lopova i

policajaca.PaloAlto jerenomiraniuniverzitetskigrad50kilometarajužno od San Franciska. Piter voli za doručkom da me zadirkujeglasnimčitanjemcrnehronikeDejlinjuza. IstočniPaloAlto iRedvudSitiimajusvojudeouzapleninarkotika,pačakipucačini,alinajčešćepišemo kazne za nepropisno lajanje pasa - u PaloAltu vlasnici pasabivajukažnjeniakoljubimaclajedužeoddesetminuta-isakupljamopijanebeskućnike,kojimaobezbedimoobrokimestozatrežnjenjepa

08

ihopetvratimonaulicu.Zaustavljam svoju novu tojotu - nedavno kupljenu od povišice

posleunapređenja-nakružnomprilazukodElKamina iparkiramuzoniZABRANJENOPARKIRANJE.Kadamiportirpokažedapožurim,pokazujemmuznačku,aon,najednom ljubazan,pridržavamivrata.Još se nisam navikla na ovo uvažavanje predstavnika zakona. Iakoponekad, naravno, izazovem suprotnu reakciju: drskost ili prezir,naročitozbogmojesitnegrađeičinjenicedaizgledamvrlomladolikoza dvadesetosmogodišnjakinju. Kada nosim uniformu, ljudi lakoprihvatajudasampolicajka.Međutim,ucivilnojodeći,čak ikadaimpokažem značku, neki otvoreno sumnjaju u moj autoritet. Doživelasamidameimuškarciiženepotapšupoglaviusredispitivanjailidokizdajemnalog.Jezivo.

HotelVestinjeotvorenpremanjeodgodinudana,imadasenalazinadomak studentskog grada, dosad nisam imala razloga da gaposetim.Retkokadasenađedovoljnorazlogazapozivpoliciji.Aliupitanjujehotel,uranguonihizSilicijumskedoline.Predvorjejepunoljudi sa plastičnim šoljama iz Starbaksa i trakama na kojimajarkocrvenim štampanim slovima piše EQUIS. Plakati reklamirajuVISOKOTEHNOLOŠKE INVESTICIJE: NOVA PARADIGMA ZA RIZIČNOOPOREZIVANJE.Jošjedannačindasebogatijošvišeobogate.

Pogledomtražimstepenice,aliihnemanavidiku,zbogčegačinimnešto štomrzim, a to je vožnja liftomna drugi sprat. Čim izađem izlifta,tableukazujudasesoba224nalazidesnoodmene.Debelitepih.Elegantni stočići optočeni zlatnim listićima, s neverovatno svežim irascvetalim buketima - toliko su lepi da krišom otkidam jedanjarkocrveni cvet i prinosim ga nosu. Pravi. Miriše slatko, skoroopojno. Kada skrenem za ugao, nailazim na grupu okupljenu ispredsobebroj224.Bacamcvetišutiramgaustranu,nadajućisedatonikonije video. Dva policajca me uvode u sobu. Poznajem Džejka,proćelavog muškarca u četrdesetim, koji čuči na podu kraj telakrupnog čoveka u farmerkama, plavoj majici i relativno novimpatikama.Žrtva jeokrenutanabok. Izduboke ranena čelumucurikrvinatapamajicu.IzaDžejka,ženasvelikimfotoaparatomurukamai značkom oko vrata fotografiše prostor oko leša. Dva muškarca,takođe sa značkama, brižljivo pune plastične kesice za dokaze.Pretpostavljam da su, poput Džejka, iz Okruga Santa Klara. Tamo

09

imajuiforenzičkulaboratoriju,aminemamočaknifotografa.Mestozločinanajčešćefotografišemotelefonom.

Jedna odpolicajki koje obezbeđuju sobu jeMoli, tek zaposlena -onamejeipozvala.SnjomjenjendalekoiskusnijipartnerHenri.Molideluje kao da joj je muka, ali hrabro nadzire nekoga ko liči nahotelskog upravnika - nosi odelo i pločicu s imenom - i dve žene,takođesidentifikacionimpločicama.Svistojestisnuti,poputsardinaukonzervi, pokušavajući da bolje osmotre Džejka i leš.Latinoamerikankauuniformispremačicestojipostrani.Probijamseizmeđunjih.

„Izgledadajeprilikompadaudarioglavomuivicukomode“,kažeDžejk, dobacujući mi par gumenih rukavica. Pre ovoga smo samojednom radili zajedno. Prošlog meseca. Beskućnika je udarioautomobil naUniverzitetskoj aveniji i to je bio jedini smrtni slučaj skojim sam se srela od unapređenja u detektivku. I to otvoren izatvorenslučaj.

„Štajeizazvalopad?“,pitam.„To je dobro pitanje“, uzvraća Džejk. „Mislim da je srčani udar.

Ovajmi ne liči na tipa koji često ide u teretanu.Mada jemogao daumreiodudarcaukomodu.Izgubiojepunokrvi,apovredeglavesuobičnovrlokrvave.“

„Nekidokumenti?“Henri mi dodaje novčanik. Iako je sačinjen od skupocene kože,

primećujem masnjikav sjaj koji obično imaju tašnice od veštačkekože. Počinjem da vadim viza kartice. „Džon Tejlor“, čitam s jedne,zatimnalazimvozačkudozvolu sa istim imenom.Na fotografiji, kojaobično poružnjuje, ovaj Džon Tejlor deluje umorno i starije od 61godine.Crvenu licu i zadrigao.Finoošišanzasvojegodine.NalazimidentifikacionukarticuUniverzitetskebolnice.

„Doktor“, kažem. „Džon Tejlor iz Kliničko-bolničkog centraStanford.Debelidoktor.Evovidi.“

„Naosnovučegazaključuješda jedoktor?Mnogo ljudi radiu tojbolnici,moždajebolničar,tehničariliobičan...“

„Da, ali ko odnjihmožedapriušti sobuuVestinu?Uostalom, nakarticilepopiše:drDžonTejlor.“

Džejksemršti.„Šta je?“, pitam. Trudim se da ne gledam direktno u leš. Nisam

10

preterano gadljiva na krv, ali ne volim predugo da boravim uprisustvumrtvaca.

„Vidimidrugeznakepovrede.Osimakoovajtipnijenedavnobioukafanskojtuči,imaštoštadaobjasni.Vidiš?“

Džejkmipokazujeružnumasnicunamišicidesneruke.„Ovoizgledakaodagajenekostegaokleštima.“„Iovde.“Udnuvratajejošjednanatečenamodrica.„Vidišliotiske

prstiju?“U tom časuupravnikhotela pokušavadauđeu sobu, aliMoli ga

odgurujenazad.„Pozorniče!“,obraćamise.„Detektivka.“„Detektivko, trebalo bi da znate da se taj čovek prijavio pod

drugimimenom.KaoDžonatanTinli.“Jednaodženasnjimdodaje: „Jasamradilanarecepciji.Platio je

gotovinompamunisamtražilaličnukartu.“„Niste uradili ništa loše“, kažem joj, a potom dodajem, setivši se

detalja s obuke, „a nije ni on. Nema ničeg lošeg u anonimnomodsedanju u hotelu. Privatnost nije zločin.“KadaPiter i ja idemonanaše jeftine godišnje odmore, on se zabavlja izmišljanjem smešnihimena prilikom prijavljivanja u motelima. Gospodin i gospođaMaliprstić.TrnoružicaiprincProrektor.Zaista,Piterjeponekadtakodetinjast.

„Zavisi od toga zašto je želeo privatnost“, kaže Džejk, i daljeklečećinapodu iznad leša. „I zašto jeplatio gotovinomnaovakvommestu?“

„Kolikosusobeovde?“,pitamupravnika.„Cene zavise od prohteva, ali prenoćište je od 400 dolara pa

naviše“, odgovara. „Retko imamo goste koji plaćaju gotovinom, zatomi jeEmanakraju smene skrenulapažnjunaovoggosta.Navodno,izvadioječetirinovčaniceod100dolara.“

„Nakolikodugojeodseo?“„Samonoćas.“„Kogajenašao?“„Rosa“,odgovaraupravnik ipokazujenaženuuuniformi. „Jedna

odčistačica.Vremezanapuštanjesobeje11sati.Pokucalajenavrataupodne,ikadanikonijeodgovorio,ušlaje.“

11

Džejkcokćejezikom.Okrećemsekanjemu.„Ovde ima još nešto.Na gornjemdelu leđa.“ Razvlači okovratnik

majicekakobiobnažiokožuramena.Naginjem se i škiljim tamo gde pokazuje. Ne vidim ništa. Isuse,

koliko jedlakavovaj čovek!Generalno, volimmaljavemuškarce, aliovo je skoro groteskno. Koža na vratu mu je prošarana crvenim ibelimpečatima.

„Sitanalividljiv“,objašnjavaDžejk.„Blagiubod,kaoodigle.Vidišli?Rupicaiblagiotokokonje?“

Opetškiljimisležemramenima.„Akotitakokažeš.“„Kažem. I moraću da pregledam telo u laboratoriji. Ovom je

definitivnopotrebnaobdukcija.“„Štatoznači?“,pitaupravnikizhodnika.Nalicuimaizrazčoveka

kojipokušavadadelujezabrinuto,azapravosamoželidaiskopaštovišeprljavihdetalja.Obojegaignorišemo.

„Imamoliovdenasilnusmrt,Džejk?“,pitam.Upravniknemožedasakrije uzbuđenje i ispušta ohhhh. Vest će se proširiti hotelom čimnapustimomestozločina.

„Nisam još siguran.“ Džejk se češe po proćelavoj glavi prstom urukavici. „Ali neću odmahda odbacujem tumogućnost.“ Potomvadisvojmobilnitelefonibockapotastaturi.

Ne znam šta bih rekla. PrilazimMoli, svojoj koleginici početnici.„Mislimdabiprvotrebaloobavestitinajbližerođake.“Džejkmiklimaglavomdokčekadaseuspostavivezasapozvanimbrojem.„Kogodtobio - pretpostavljam supruga“, pokazujem na burmu na levoj rucimrtvaca.„Onaujednomoradapotvrdiiidentitetleša.“

Molinijeoduševljena.„Da,bojimsećeštomorati ti,koleginice. Idinanjegovuadresuu

PaloAltu.Nadamsedajenekokodkuće.“Moli odlazi s Henrijem i zatvaram vrata sobe pre nego što se

okrenem prema Džejku, koji još drži telefon priljubljen uz uho.Fotografneumorno škljocapo sobi, slikajući čak i delovekojimineizgledajurelevantno,poputprofesionalnonameštenogkreveta.

„Nemampojma“,kažeDžejk,pokrivšimikrofon.„Imamnekičudanosećajuvezisovim.“

Ija.ŽudnorazmišljamoPiteru,kojimečekakodkućestekskuvanim

12

vegetarijanskim čilijem, vadim beležnicu i olovku iz svog ranca ikažem:„Dobro.Daprionemonaposao.“

13

2

CrnahronikaSanFranciska

UGLEDNISTANFORDSKILEKARNAĐENMRTAVUHOTELUVESTINUPALOALTU

12.maj2013.

PALOALTO,KALIFORNIJA-DrDžonTejlor,ugledniplastičnihirurgipredsednik Tejlorovog instituta za plastičnu i rekonstruktivnuhirurgiju,nađenmrtavusubotu11.maja2013.uhoteluVestinuuliciElKaminouPaloAltu.

KolegesudubokošokiranesmrćudrTejlora,kojijepomagaodecisurođenimfacijalnimdeformitetimailidefektimaodpovreda.„DžonTejlorćesvimanedostajati,iprivatnoizbognapretkakojijepostigaouoblastirekonstruktivnehirurgije“,izjaviojedrMarkEpstajn,njegovpartnernaTejlorovominstitutu.

DrTejlorjezasobomostaviosupruguDeboruTejlor(54),skojomjebio34godineubraku,itrojedece:Čarlsa(32),Evana(30)iSintiju(27).

Premaizvorima,preliminarniizveštajipotvrđujudajeTejlorumroodposledicasrčanogudara.

14

3

EmDžej

Uvek sam mrzela monotona opela. Prazne reči, izgovorene sausiljenim strahopoštovanjem. Pokušajte da dokučite njihov značaj inećete uspeti. Te ljigave reči izgovaraju ljigavi ljudi. Ne gajimsimpatije prema sveštenicima budući da je naš zlostavljao višeoltarskih dečaka pod njegovom zaštitom, uključujući i mog mlađegbrata Tomasa, sada tužnog i problematičnog čoveka. Godišnji izletoltarskih dečaka tokom 80-ih godina pretvarao se u orgije, koje sutrajno oštetile generaciju mladića u Gatlinburgu u državi Tenesi.VeličanstvenibeguVelikezadimljeneplanine-malosutra.Tajpasvišeneće loviti, kako sam volela da kažem. Ako pričamo o duhovnojpustinji,ondajetobioGatlinburg.

Sada stojim u crkvi, tražeći mesto da sednem. Za Džona. Ovo jeDžonovo opelo. Godinama nisam kročila u crkvu, a kamoli ukatoličku.Svistražnjiredovisuzauzeti.Pamtimtajfenomen:katoliciuvek žele da se distanciraju od svojih sumnjivih verskih poglavara.Prinuđena sam da uđem dublje u crkvu, kako bih našla slobodnomesto.

Sa mnom se nešto čudno događa. Otkad sam pre dva dana unovinama pročitala vest o Džonovoj smrti, lelujam po kući u nekojvrsti transa, s povremenimnapadimaplača, isprekidanih apsolutnimbesom i beskrajnom panikom. Uspela sam da popričam s nekimprijateljima, slušajući njihovu nevericu i gnušanje, ali ništa od toganijeuspelodaodagnautrnulostispodsvihemotivnihizliva.Reklasamdvojicisvojihsinova,kojiuprkospunoletstvunemogudaseuzdržeoduvredljivefraze„rekaosamti“.AmojbratTomasjećutkeprimiovest.Džonova smrt je umnogome osujetila neke Tomasove finansijskemalverzacije. Kakogod, svi me teraju da prevaziđem šok i bol, dabudempraktična.Dapreduzmemmere.

Konkretno, prijateljicemenagovaraju da nađemadvokata. Sinoć

15

samotišla tolikodalekodasamna internetučitala izveštaje lokalnihadvokata za brakorazvodne parnice. Oni bi morali imati iskustva uimovinsko-pravnim odnosima. Ne znam kome da se obratim.Sumnjamdaikomožedamipružistručansavetuovojsituaciji.

Šta biste vi uradili kada biste saznali da vam je suprug ne samomrtav,većioženjen?

PremaMerkjuri njuzu, Džon je bio skoro 35 godina u braku saDeborom.Njegovomvoljenomsuprugom.Agdesamtuja?

Mismo(barsammisliladajesmo)biliubrakusrećnihšestgodina.Našakućajekupljenanamojeime,apoDžonovomtestamentu-kojisenalaziubankarskomsefu- jaću je inaslediti.Alištaakopostoji idrugi testament?Kakva sumojaprava?TaDeboraušla je uDžonovživot bar 27 godina pre mene. A Kalifornija je država zajedničkihimovinskih prava. Moram li o Džonovoj smrti da obavestim bankukojoj otplaćujem kredit? Hoće li Džonova voljena supruga imatipravnih osnova da traži našu kuću? Uostalom, Džon je popriličnoučestvovaounjenomplaćanju, a i zajedno smo stekli punokapitala.Čakidanebudetražilaništa,hoćulisadmoćidaotplaćujemkreditodplate knjigovođe? Što bimoj pokojni otac rekao, tolikomi gori podnogamadamiseizubiznoje.

Ako sve ovo zvuči hladno i proračunato odmah nakon smrtičovekakogsamšestgodinazvalasvojimmužem,oprostitemi.

Dokkoračamkroz crkvu, neprijatno sepribližavamprvom redu,gdebi trebaloda sediDžonovaprava žena.Njegova prava žena. Štaću,takojaposmatramovusituaciju.Onajestvarna.Jasamlažna.Mojživotjeprevara.

Moj psihijatar tvrdi da sam sama za to kriva, jer uporno tražimživotne situacije u kojima ću biti autsajder, stvarajući scenarija gdeostajemnaperiferiji.Štosetičemogbraka,zaistasammisliladasamprevazišlatunezdravutendenciju.Konačnosamušlaupriču,konačnosam našla mesto gde pripadam, stvorivši svoj intimni krug, koji poprvi put izostavlja druge, umesto da izostavimene. Kakav vic. Sadanisamvišesigurnanidaliposedujemkrevetukojemspavam.

Konačno nalazim slobodno mesto, relativno blizu ljudi koji suočiglednoDžonovirođaciibliskiprijatelji.Sedamnaklupuigledamuvisokuidominantnuženu,zakojupretpostavljamdajeDebora,barsaslikeunovinama.Tihopozdravljagosteiprihvatanjihovosaučešćes

16

takvom odmerenošću! Takvom pribranošću! Po svemu sudeći, vrlojakažena.Čakidanijeudovica,dominiralabicrkvom.

Gajila sam nadu da se potkrala neka greška. Možda je Džonnekada bio oženjen tom ženom, ali se odavno razveo i ona samopokušava da se okoristi o njegovu smrt. Ali dok gledam njenačetvrtastaramenaisavršenusedukosu-skorosrebrnu,takosjajnuistilizovanu, gde je svaka dlaka na svom mestu - njenu smirenuhladnoćuiodećukojaodišebogatstvomiprivilegijama,padamuočaj.Ovoniježenakojabidozvoliladabudeostavljena,isvakakoneženakojoj supotrebnibilokakvimarifetluci.Debora je čuvarka, imuža imoći. To se vidi po načinu na koji pozdravlja svakog od sveštenika(četvoricu čak!) i svaku osobu koja joj priđe, rukuju se s njom ili jekratkozagrle(nikosenezadržavanitiseupuštaurazgovorsnjom).Dakle,onajetakva.Nekokoumnogomepodstičerukovanje,čakikoddrugihžena.

Debora stoji ispred kovčega, elegantna i samosvesna, kakva janikada neću biti. Spuštam pogled na svoju žutu suknju, najskuplji inajdrečaviji odevni predmet u mom ormaru - Džon ju je voleo - imrštim se. Bodem oči u moru crne odeće, poput kanarinca međuvranama. Osećam se zarobljeno, kao da ću se ugušiti usled manjkakiseonika. Ona sigurno nikada nije neprikladno obučena. Naprotiv,njenstiloblačenjapostavljatrendoveprikladnogoblačenja.Sećamsebesnih automobila na parkingu i padam u još veći očaj. Debora bimogladamezgazikaobubu.

Ali zar joj zavidim?Nebaš.Viševolimnezgrapnezagrljajesvojihapa-drapaprijateljanegokratkorukovanje,kojeonadobijačak iodljudikojijedobropoznaju.IznekograzloganeverujemdajujeDžonvoleovišeodmene.Imamtakavosećaj.Uostalom,oženiomejeposlenje. Zato sam u prednosti, na neki nesvakidašnje zadovoljavajućinačin.

Moramdapriznam,Deborajesvesjajnoorganizovalazasamodvadana.UočljivečituljeizdatesuuMerkjurinjuzu,Kroniklu,Dejlinjuzu.Ogromnicvetniaranžmaniukrašavajuprednjideoiobakrilaprepunecrkve.Amuzičari-osimorguljaša,tusujošičelista,flautistaioperskapevačica sa srceparajućimkontraaltom. Sve je udešeno s probranimukusom.

Razmišljamkakobihjabednoorganizovalasahranu.Mi-Džonija

17

- nismo čak ni pripadali crkvi. Šta se radi u tom slučaju? Iznajmi secrkva?Pozvala bih našu grupicuprijatelja (mojih prijatelja, shvatamsada, jer me Džon nikada nije upoznao ni sa jednim svojim) nasendvičeičajunašemvrtu.Našemvrtu!Džonbitotakovoleo!Ovdebiimzameriozbogsvegovogcveća,posečenogupunomcvatu.Voleoje da uzgaja biljke, život koji je puštao korenje u zemlju. Bio jeurođeniiscelitelj.

Često jeustajaoupetujutrodazalijevrtuprvicikzore,ondabiotišao u bolnicu, gde bi se istuširao i doručkovao pre obilaskapacijenata. Ali ne, moram da se zaustavim kada uhvatim sebe uovakvimmislima. Jermi je on tako rekao. Jermi je on tako rekao. Isadashvatamdanemogudaverujemnijednojnjegovojreči.Sovommišlju,stropoštavamsenatvrdinaslonklupedoksviostaliustaju.

Sveštenici su za oltarom i obred počinje. Nekako se pridižemnanoge. Kako je utešna ova tvrda i hladna podloga ispodmene. Ništavišenijebezbedno,ništasigurno.

Doksabirammisli,hvatampogledženezakojusampretpostavilada je Debora. Pokušavam da pročitam njen izraz lica. Neprijatan,zaključujem. Ko si ti? Uljez. Nametljivica. Prevarantkinja. Okrećemglavu kako bih izbegla njen pogled i hvatam sebe kako zurim ukovčeg,kojisamdotadizbegavala.TeškojepoverovatidajeDžonovotelounutra,nepomičnoikruto.Učetvrtakujutrojeuobičajenoušaounašu spavaću sobu i poljubio me na rastanku, mirišući na vodu izemlju.Ruke sumubilehladnekada ih je spustionamoja ramena iblago ihprodrmusao.Nije hteodameprobudi tako rano, ali ja samuvek insistirala na tome. Morala sam da osetim njegove usne nasvojimaprenegoštogaizgubimnaceodan,pritisaknjegovogramenanamojimgrudimadoksenaginje.Moralasamdaznamdajestvaran,tako sam se blaženo osećala svakog dana tih skoro sedam našihzajedničkihgodina.

Da budem realna? Koga ja to zavaravam?Gušim se pod težinomtugeibesa.

Pristalismo,unašimtestamentima,nakremaciju.OčiglednojesaDeboromimaodrugačijisporazum.Ilito,ilijeonaodlučiladaprezrenjegoveželje.Džonovotelobićezakopanouzemlju.Nisamsigurnaštao tomedamislim. Ideja kremacije činilami se uverljivokonačnom ibezbednom.Akojanemogudagaimam,nećeniko.Kakvesuludemisli

18

-ljubomornasamčakinazemljukojaćegaobgrlitikadajanemogu.Džon nikada nije znao koliko sam ljubomorna, kako sam ga

pomnoposmatralakadabismoizašlinegde,tražećibilokakavznakdaodmeravailiprocenjujedrugežene.Alionminikadanijedaorazlogazabrigu.Smešno,zarne?

Opelopočinje.Prvoklečimo,zatimstojimo,ondasviopetsedaju-zaboravila sam sve te rituale. Zbijena sam između mladića uelegantnom sivom odelu i smežurane starice, koja izgleda kao nekovažan,sobziromnabrojljudikojisujojsejavili.Moždarođaka?PadaminapametdabičakmoglabitiDžonovamajka.Rekaomi jedasumuroditeljipokojni,alishvatamda i tunisamnačisto.VišenemoguverovatinijednojodDžonovihtakozvanihčinjenica.

Mladić (pa,mlađi jeodmene) smojedesne stranenosi odelo zakojebihrekladajesvileno,sobziromnamekoćumaterijalakadagaslučajno očešem golom rukom. Ima brčiće. Ljudimu se obraćaju sa„Mark“ ili „doktore Epstajn“, dok stariju gospođu oslovljavaju sa„Džordžet“, uprkosnjenimgodinama.Pretpostavljamda jeukasnim80-im, možda i starija. Oko nas su fino obučeni gosti, svi smrtnoozbiljni. Pre opela su ćaskali tiho i srdačno jedni s drugima.Ne i samnom,aprekoiokomene.Autsajderka.Štadrugo?

Atekdeca!Svapostrojenauprviredsleva.DevojkaneodoljivoličinaDžona.Vidnojeskrhana,nečujnoplače.JedanodnjenebraćeimaDeborineoštrecrte lica,ali -kadaopetustanemo-neinjenuvisinu.Petnaestakcentimetarajenižioddrugogbratainekolikocentimetaraod sestre. I on na licu ima izgubljeni izraz i srce mi se slama zbognjega, zakržljalog člana tako visoke i naočite porodice. Onmora dapodignerukuuviskakobiobgrliosestrinaramena.Drugimladićstojiodvojeno.Visokje,višiodmetariosamdeset,alineličininaDeboruninaDžona.Neizgledanaročitotužno,samosrdito.

Kojesufazetuge-zarnemoramdaprođemkrozporicanje,besiočajanje pre prihvatanja? Ako je tako, sigurno sam već ljuta i silinaDžonove smrtime još uvek nije pogodila.Moje emocije, jake kakvejesu,samosusenkeonogaštoćepostatikadabudemustanjudasveovoucelostiapsorbujem.

Ali shvatam da mogu otvoreno da kalkulišem sa svojimpredstojećimkrahom(nemoguda smislimnijednudrugu rečkojombihopisalaovoštomisedogađa).Skorokliničkiposmatramsebedok

19

smišljamkakodazgrabimprednostuovojbizarnojsituacijismoćnomDeborom. Jer imam nepogrešiv utisak da smo nas dve u situaciji.Tešimse recimada sam jedinakoja touviđa.Deborane znaništaomeni.Razmišljam,moždaćemistatusautsajderkedobroposlužiti.

Upravomtrenutku,dokmioveslaboutešnemisliletekrozglavu,toseidogađa.Opelosezavršava,svešteniknamzapovedadaidemoumiru, a orguljaš počinje da svira posmrtni marš. Vidim (kao nausporenom filmu) kako se Debora odvaja od svoje dece i istupa izprvogreda.Doksesveštenicipostrojavajuizakovčega,onaseiskradaizkolone. Idepremamomredu.Činimisedagledaumene.Dlanovimi se znoje. Govorim sebi kako ima nešto važno da podeli saDžordžet, ili joj je dr Epstajn iz nekog razloga potreban, zato zurimispredsebe,nečujnoizgovarajućirečiopela,kojih jedvadasesećamizdetinjstva.SlaviteBogaodkog sviblagoslovi teku. Kaoda izdalekačujem svoje ime. „Zdravo, EmDžej.“ Ledim se.Slave Ga sva bića naZemlji.„Takomijedragoštosiuspeladadođeš.“Deboramiseobraća.Zastaje, ali i dalje odbijamda je pogledam.SlaveGaanđeli na nebu.Ljudi oko nas počinju da primećuju, čudeći se mojoj nepristojnosti.SlaviteOca,SinaiSvetogduha.Činimisedaneumišljamakcenatnamomimenukadagaopet izgovori.Čujemjekakogovoriznamko si,jasnokaodaseizdrala.„EmDžej.Doćićešposleukućunadaću.“Nijeme pitala. A onda se okreće i prati sveštenike i cvećem natovarenikovčeg prema izlazu; njena deca je poslušno prate. Ćerka u prolazuokreće svoje suzama umrljano lice prema meni. Ne mogu da jepogledamuoči.Bogznaštaonaiostalimisleomeni.

20

4

Helen

Ustala sam jutrosu četiridauhvatimprvi let izLosAnđelesazaSanFrancisko. Sada je 9:30 i konačno sam stigla u Studentski gradUniverziteta Stanford. Bila sam ovde i pre, naravno, ali pod dalekoprijatnijim okolnostima. Ne idete svaki dan na sahranu svog muža,kojuorganizujenjegovadrugažena.Tačnije,nasahranučovekakogste šest meseci nazivali svojimmužem. Ko je bio Džon Tejlor? Višenemamnikakvupredstavu.

UDžonovojčituljinijenavedenokadjepomen,to jest„gledanje“,samo vreme i datum opela: 10 h, utorak, 14. maj 2013. godine,Memorijalna crkva u Stanfordu. Kao što se i očekuje od uspešnogprofesionalca i uglednog člana zajednice, posećenost je impresivna.Masasetiskaokoulazaucrkvuiatmosferajeskorosvečana,ljudiserukuju,grle i ćaskaju.Danedominiracrnaodeća, čovekbipomisliodajeposredivenčanjeilikrštenje.

Prošlasutridanaodšoka.Višestrukihšokova, jednogzadrugim.Onaj prvi, zapanjujući poziv moje prijateljice Eni, koja radi nauniverzitetu, pratio je njen imejl s linkom za članak univerzitetskihnovina.Inaravno,čimsamgapročitala,javiloseporicanje.Ne.Ne.Nemoj Džon. Nemoj dr Džon Tejlor. Ali činjenice - nisam mogla daignorišemčinjenice.UvaženiplastičnihirurgsaStanforda.

Uspešanprivatnilekar,kojijebesplatnoradiozadecusurođenimdeformitetima. Dokaz. Šta god da mi je Džon ikada slagao, nije seticalo njegovih profesionalnih dostignuća. Džon je mrtav. Prvo sammorala s tim da se suočim. A zatim s ovom Deborom. Njegovomprvom ženom. Onom koja mi je prethodila. I decom. Džonovomdecom.

Pomislila samda pozovem tu suprugu. Iskreno, više puta sam topomislila.Pokušalasamdanađemnjenbroj,imejl-adresu,bilošta.Alinije bila zavedenau imenicima. Jedino što samuspela guglanjemda

21

saznambihsunekikluboviiudruženjakojimajepripadala:Vrtlarskiklub Palo Alto, gde je bila dugogodišnji sekretar. Gospođa DžonaTejlora priređuje čajanku u Bofortovom parku. Ženski esnaf OkrugaSanta Klara, gde je dvaput izabrana za predsednicu. Brojnamedicinska dobrotvorna društva. Nekoliko zamagljenih fotografijasedokoseženeukočenihramena.Opštistavrigidnosti.Bezdostupnihpodataka. Bez fotografija njih dvoje zajedno. Ili je Džon bio vrlosnalažljiv, ili je ona bila vrlo uzdržana osoba, mada građanskiopredeljena.

Pozvalasamčak iMemorijalnucrkvuuStanfordu,gde je trebalodaseodržiopelo.Odbilisudamidajubilokakvuinformaciju,uputivšime na upravu groblja. Ali uprava groblja je takođe odbila da miotkrijenjenepodatke.BogznaštabihsveDeborireklatelefonomdasamnabavilabroj.Bilasamuzrujana,najblažerečeno.Atonijestanjenakojesamnavikla.

TadasamkupilakartuzaSanFrancisko.Sadaseprobijamkrozmasuuportiiulazimucrkvu.Unutra,ljudi

su tiši, lica su im ozbiljna. Kovčeg je već tamo, na platformi uprednjemdelu.Malosamzbunjena.Mislilasamdaseontradicionalnounosipredpočetakopela.Kovčegnijeotvoren,hvalabogu.Tonebihpodnela.Ne.Uprkosveličinicrkve,sedištasupopunjena.PitamsedalibitrebalodaseosećamponosnozbogtogaštojemojDžonizazvaotolikuodanost.Neosećamništa.Amabašništa.

Jutros sam se brižljivo obukla, poklonivši tome više vremena ipažnjenegoobično.Sobziromnamojukusuodevanju,nisamimalaproblemadanađemneštocrno,daspakujemuputnutorbu.Detaljnosam se odmerila u ogledalu svoje sobe. Igrom slučaja, odsela samuhotelugde jeDžonumro,barpremanovinama,akoji je,opet igromslučaja, najbliži univerzitetskoj crkvi. Frizura mi je uredna, šišamsvojudosadnubraonkosuupažipopotrebijeskupimurep.Pojavilosenekolikosedih,štonijeništaneobičnoutridesetšestoj.Nestidimsesvojih godina, sedih vlasi na slepoočnicama, sitnih borića oko očiju.Još uvek nemam dioptriju. Ne nosim nakit, osim burme, protiv kojesamsečakipobunilanadanvenčanja.AliDžonjeinsistirao.Ibudućidanijeimaomnogoprohteva,pristalasam.Bilajetositnica,alinjemuje značila. Nekada. Osećaj je i dalje čudan, šest meseci kasnije,hladnoćametalanamomprstu.

22

Uvlačim se u red bliže prednjem delu crkve, kako bih bila deookupljene pastve, a opet na pristojnoj udaljenosti da neometanoposmatram tok službe. Prvo primećujem cveće. Prelepi aranžmaninačičkani su oko oltara, prelivajući se preko jedne strane kovčega.Toliko znakova poštovanja. Na stotine. Obilje jarkih boja na tomtužnommestu - crvena,plava i žutanapodlozi od tamnogdrveta.Atekmiris,prejak.Odslatkastearomecvećaseteškodiše.Ljudiprinosemaramicu nosu, gutaju pilule. Drveni kovčeg jedva da se vidi u tommorucveća.

Najviše me zanima grupica ispred kovčega i na oltarskimstepenicama. Očigledno su porodica i najbliži prijatelji preminulog.Džona, podsećam sebe. Odmah prepoznajem tu ženu, tu Deboru, safotografija.Visokaisedokosaženaubesprekornomcrnomkompletu.Deluje savršenopribranodokpozdravljagoste. Sa svogmestavidimda jenašminkana,nešto što sam i samapomisliladaučinim, ali samidejuodbacilazbogmogućnostidaćuzaplakati.Iakonisamcmizdraveprirode.Ali čak i najmanja šansa da ćemi semaškara razmazati policunateralamejedasepojavimbeztrunkešminke.

Džonovadecasumanjesabrananegonjihovamajka.Stojepodaljeodnje,trojemladihnapraguzrelosti,učtivosesmeškajukadaimljudipriđu,dostojanstvenoprihvatajurukovanje,zagrljajeitiherečiutehe.Devojkaimlađisinplaču.Starijimomak-čovek-pokušavadadelujekaodaganedotičeonoštosedogađa,alimutonepolazizarukom.Patnja mu se vidi na licu. Izgledaju kao dobra deca. A onda seoglašavazvonoisvisedaju.

Opelojekatoličko.Posetilasamdovoljnosahranadecekojunisammogla da spasem, tako da znam da su četiri sveštenika, koja ulazekroz crkvu i staju ispred oltara, velika čast. Katolici ove ceremonijeshvataju ozbiljno. Opelo sa četiri sveštenika, poput četiriprotivpožarnaalarma,pratimolitvamavažnogpokojnikau zagrobniživot. Džon Tejlor kog sam ja poznavala nije mario za veru, aligledajući tu Deboru, stičem utisak da njoj ovo i te kako znači. Onakleči i ustaje, krsti se, uvek sekundu-dve pre ostalih. Prema njoj seorijentišem šta je sledeći potez. Ona ne greši. Ako je neka suza iprobila tu glatku masku, meni je promakla. Doduše, vidim kakokrišom povlači odeždu jednog od oltarskih dečaka, kako bi sakrilanjegovepocepanefarmerkeipatikedokonisveštenicikoračajukroz

23

crkvu.Dvoumim se da li da idem do groba. Nadala sam se kratkom

razgovoru saDeboromu crkvi, akouspemdaugrabimpolaminuta,dovoljno da uzmem njen telefonski broj ih imejl-adresu, nešto zadiskretno obraćanje kada sve ovo prođe. S obzirom na veličinuokupljenemase,sumnjamdaćuzatodobitipriliku.Kakogod,idemdogroba. Mogu da unajmim i advokata, koji će zvanično kontaktiratiDeboru, ili da uključim policiju, koja će pokojnika optužiti zabigamiju.Ništaodtogameneprivlači.Nisamčaknisigurnaštaželim.Kada bih samo mogla da zaboravim da se ovo ikada dogodilo. Daobrišem poslednju godinu svog života, precrtam dvanaest meseciotkadsamupoznalaDžonaTejlora.Idaljeseosećamkaoudatažena.Ali ne i kaoudovica - ne još. Iz iskustva, i razgovora sapsihijatrom,znamdatodolazikasnije.

Iakojekolonaautomobilakojamiliizamrtvačkihkoladuga,kadastignemonagroblje,postaje jasnodasebrojposetilacaznatnoosuo,jer nas sad ima samo stotinak, najviše. Vreme je predivno, jedan odonih letnjih severnokalifornijskih dana s kristalnimnebomkakvo seretko viđa u Los Anđelesu. Savršena blaga temperatura kojaomogućavaboravaknapoljubezdžemperailisakoa.Grobljesenalazinavrhubrdaspogledomnaokean.Sadadužobalevladaizmaglica,aliinače je svaki detalj vidljiv u svim pravcima. Ispod nas je primorskigradić,leđimaokrenutokeanu.Severnijedužobalejeneštoštoličinavojnu bazu, zajedno sa ogromnim satelitskim tanjirima i kontrolnimtornjevima. Daleko na jugu, gde se obala savija poput polumeseca,oveći grad s dominantnim belim neboderima sija na suncu. Džon bibio srećan po ovakvom danu, na ovakvom mestu. Iako je mrzeoekstremne vremenske uslove, bilo vruće ili hladne, voleo je sunce.Ujutro bi otvorio vrata balkona mog stana, pre nego što upekne,odvukaobi jednumojutapaciranu foteljunabalkon ibaškariosenajutarnjem suncu, pijuckajući kafu.Mrzeo jemoj balkonski nameštaj,smatrajući ga suviše tvrdim, suviše neudobnim. Planirala sam dakupimnov,damiDžonnebiuveksveispomeraosamodabiuživaoujutarnjojkafi.Nikada tovišeneće raditi, ipomisaona topogađamedirektno u stomak. U stvari, iz grla mi izleće bolni uzdah, skoropreglasno.Čovekdomenesenaginjebliže.„Jestelidobro?“,pita.„Da“,uspevamdapromrmljam,alinisam.Nisam.

24

Grobarinespuštajukovčegnazemlju,većgaostavljajudaležinanekoj vrsti metalne konstrukcije malo iznad zemlje. Spali smo najednogsveštenikaiončitakratkumolitvu.Izmeđusporadičnihamina,ljudipolažucvećepovrhkovčegaitojeto.Bezdrame.Deborapružaruke i tapše kovčeg. Brzim, skoro bezličnim dodirom. Kao da je tosamokomadnameštaja ilikomšijskipas.AondasveštenikobjavljujekrajobredaipozivasvedasepridružeDeboriunjenojkućinadaći.ČujemDeboringlaspoprviput.Dubokisnažan.Šakeskupljaokoustakakobijesvičuli,alidajojneviditeusnekakosepomeraju,pomislilibistedagovorimuškarac.„Svistedobrodošli!“uzvikujeona.Uzimampapirić sa adresom i uputstvima, krećem prema svom iznajmljenomautomobiluivozimpremakućiDžonovepravežene.

25

5

Helen

Kao pedijatar-onkolog, poznajem tugu. Bivala sam svedok njenognajsirovijeg oblika, jer smrt deteta ne donosi ništa dobro. Nemaolakšavajućih okolnosti.Nemautešnih reči. „Vaše dete više ne pati“,bilo bi najbliže tome. Ali retko kada pomaže. Prošla sam kroz to saucveljenim roditeljima nebrojeno puta. Možda biste rekli i da samoguglala.

Ali nisam. Sedim na vrelom sedištu iznajmljenog automobilaispredkućemogmužauolistalojuliciPaloAltainajednomspoznajemintimno značenje te reči. Tuga. Žalost. Gubitak. Dakle, to je to,zaključujem. Samo trenutak ranije razmišljala sam o svom novommalom pacijentu, šestogodišnjoj Sesiliji koja pati od produženihsimptomagripa.Podrobnijesamispitalanjenslučaj.Krvarenjedesni.To je loše. Često krvarenje iz nosa. Još gore. Laboratorijski izveštajsamupravodobilamejlom.Rezultatinisudobri.Ustvari,rezultatisuužasni. Problem s ovim mobilnim spravama je što omogućavaju daloševestistalnopristižu.Dalidaobavestimporodicuolaboratorijskimrezultatima? - pita kolega koji mi je napisao mejl. Deset minutakasnije,nakonštoponovimrečiporodicailaboratorijairezultati svedoknepostanubeznačajne,shvatamkolikojevelikarupakojumi jekrozsrceprosviralaDžonovasmrt,njegovoneverstvo.

Spuštamprozor i pokušavamda isteramnešto vrelog vazduha izusijanog automobila. Ne želim još da priđem kući. Stigla sam preostalih i ne bih prerano da pokucam na vrata, pa sam odlučila dačekam. Iznenađujeme izgledkuće.Velelepno zdanjeukolonijalnomstilu, s belim stubovima i kružnim prilazom oivičenim žbunićima.PlemićkakućasdalekogJuga.Tara.Džonježiveoovde,uvremekadanije bio sa mnom - a ne u nekoj osrednjoj viktorijanskoj kući naPotreroHiluuSanFrancisku,kaoštomejenaveodaverujem.ZaceloseupuštaounekuvrstumaštanjakadajepričaoosvomdomuuSan

26

Francisku.Kakosušpanskizidovitamonetaknuti,kakovisokidrveniprozorinisumoglidaseotvore,kakomujeordinacijabilaokruženaposečenim hrastovima. Bio je tako uverljiv u svojim pričama oprastarim vodovodnim cevima i najezdom termita. Zapanjena samuverljivošću njegovih izmišljotina. Takve laži zahtevaju pripremu.Pričao je o noćima kada je radio do tri sata posle ponoći, zastavšisamodasedivisvetlimagradaudolini.Čak jeopisao i svojomiljenitajlandskirestoran,kafićususedstvu,sabežičniminternetom,gde jeiščitavao beleške, i kako mu je buka Južnog auto-puta smetala uvečerimakadabivetarduvaosjuga.Serviraomijeslikuživotapununevine užurbanosti. Sedeli bismo na sofi i lenjo ćaskali o nama, jošuvekufaziotkrivanja,itidetaljisupostepenoisplivavalinapovršinu.Asvisubiliizmišljotina.Ne.Tojepreblagareč.Bilisuprevara.

Džonova stvarnost je bila sasvim drugačija. Kuća ispredmene jeiskonska,savršena.Problemisvodovodnimcevimailitermitimaovdese ne bi tolerisali. Živica je ošišana s vojničkom preciznošću. Čak icveće je u nekom redu, aranžirano u diskretne cvetne žbunove dužstaze od jednakih mermernih ploča, bez nekontrolisanih izdanaka.Ružičnjak jeorezanuoblikukvadrata, lavandaoblikovanauurednabrdašca.Dakle,ovojebioDžonovstvarniživot.

Začudo, osećaj povređenosti me izdaje, ali to ne ublažava mojutugu. Još uvek žalim za njim, za Džonom kog sam poznavala.Moglismo to da rešimo, kažemmu sada.Nisimorao da odeš i umreš zbogtoga. Na sahrani, između beskrajnih molitava, propovedi i pohvala,neka šašava bolničarka iz Džonove ordinacije pročitala je svojemetaforeupokušajudamuodapočast.NjegovosrcebilojetoplokaoTeksas.AliTeksasnijetopao,prokletojevreo,uhvatilasamsekakoseusebiprepiremsnjom.Uostalom,topoređenjejetrebalodaseodnosinaveličinu.SrcevelikokaoTeksas -verovatno je toklišezakojim jetragala.

Našaljubavjebilatakovelika.Ponosnasamnaživotbeztrzavicakoji smo Džon i ja vodili. Tako različit od moje mladosti. Nisam nislutila koliko je naš život zapravo prožet trzavicama.Mislila samdanaši mirni razgovori označavaju zadovoljstvo, dva srećno iscrpljenaprofesionalca koja komuniciraju na način dublji od reči. A onda ukrevet. A onda u krevet. Nedostajaćemi to. Džon je obožavaomojetelo.Tosunjegovereči,nemoje.Obožavao.Oduveksamsvojupomalo

27

koščatu građu smatrala neukusnom. Ali on bi šakama obujmio mojstruk,zadivljenštomuseprstiskorododiruju.Podigaobimojeruke,diveći se njihovoj vitkosti. Počela sam da mislim o sebi kao oprivlačnojosobi.Činjenicajedanemarimmnogozahranu.Smatramje konzumiranjem neophodnih jedinica hranljivihmaterija. Važni sumi povrće, proteini i tečnost. Ravnodušna sam prema oblicimanjihovogunošenja.Nebihrekladasamprobirljiva -naprotiv.Sve jebezukusno, ništa se ne ističe kao naročito primamljivo. Blagi oblikageuzije.Tačnije,hipogeuzija.Odsustvočulaukusa.Nedovoljnodameizložizdravstvenomriziku,ali sprečavaprejedanje. Imamtendencijubiranjahranepoboji.Jarkozelena,jarkožuta,jarkocrvena.

Jednako sam ravnodušna prema alkoholu. Ipak, Džon i ja smosvakevečerizajednosedeli ipijuckalivino.Mislimdamejeprivuklazlatnabojašardoneaučašiihladnoćastaklapodprstima,napunjenogstudenom tečnošću. Ono što manjka mom nepcu definitivnonadoknađujemoj epiderm. Bilo je dovoljno dami Džon samo ovlašdodirnerameivećbihdrhtalaodželje.

Primećujemdaseautomobiliparkirajuizamene, ljudipočinjudakoračaju popločanom stazom prema kući. Debora je na vratima,pozivaihunutra.

Spuštam pogled na čitulju uKroniklu koji sam ponela sa sobom.Ležinasuvozačevomsedištu.Džonovafotografija izmlađihdana,nakojojsviraklavir.Neobičanizborzaobaveštenjeosmrti.Džonjebiođavolski zgodan - mlad, nestašan. Ne, Džon kog ja poznajem bio jeumoran, ispijen brojnim obavezama. Čovek koji je izgubio dodir sradošću. A opet,meni je donosio radost. I verovala samda sam i jaunelaneštozadovoljstvaunjegovživot.

Opetmekidabol. Čudnokako je nestalan. Emocije sumi običnostabilne, spredvidljivimprelaskom iz jednogstanjaudrugo.Aline iova. Pulsira mi u grudima - zašto imam osećaj kao da je bolkoncentrisanbaš tu?Čak imalodete,kojeneznagdesenalazisrce,pokazujenagrudikadaemotivnopati.Nekismatrajudatoimavezesplućima,dapsihološkipritisaknanjihutrenucimavelikogstresačinida emocije povezujemo s grudima. Uostalom, ne postoji jasna vezaizmeđu srca i uma. Srce je samomotor za pumpanje krvi do ostalihdelovatela.Aopet,tunasboli.Ičestodržimooberukenalevojstranigrudi,upokušajudazadržimobol.

28

Da je Džon uistinu biomojmuž, o njegovoj smrti bih obavestilanajbližeprijateljeikolege,kojisubiliupoznatisnašimbrakom.Javnobihgaožalila.Alinemogudaseušunjamnazadusvojstan,bezmuža,ostavljajućiljudedasepitaju:Štasekogđavoladogađa?Moždasepoprviputusvomzrelomdobupitamštaćedrugimisliti.Ne.Akoništadrugo,moramda raspetljampravne stvari. Slutimda će to zahtevatiodlazakusudiponištenjenašegbraka.Nekabudetako.Akonemogudaseproglasimudovicom,barćuopetbitineudata.Madanijekaodaćuseikadavišeponovoudati.Spravomsamverovaladatateritorijanijegostoljubivapremaljudimapoputmene.

Sporo izlazim iz kola, poravnavam haljinu i koračam savršenouklopljenim sivim pločama do impozantne bele kuće. Ne, ne moguDžona da zamislim ovde, ne s njegovim nakrivo zakopčanimdugmićimaivelikimstomakom.Tajnemožedazavršiobrokadaneuflekamajicu. A opet, videla sam njegov hirurški rad, decu kojoj jeoperisao lica. Bio je istinski umetnik, perfekcionista. Njegovuordinaciju opsedale su žene - a sve češće imuškarci -moleći ga daiskoristi svoje veštine za kozmetički fejslifting, korekcije nosa ijagodičnihkostiju,bezpotrebe,izčistesujete.Uvekjeodbijao,iakosunjegovi partneri prihvatali i takve slučajeve. Ili je tomožda bila jošjednadimnazavesa, još jednafantazijaočasnomživotukoji ježeleoda živi. Imam utisak da se žena ovakvog stila u Palo Altu ne možeizdržavatibezmlaćenjavelikelove.

Neopaženoulazimukuću,gdevladapriličnovelikagužva.Bar200ljudi gmiže unaokolo, ćaska, pa čak se i smeje - ozbiljnost crkve igrobljajeiščezla.Deborajeorganizovalaketering,mladiljudiubelimkošuljama i crnimpantalonama nose poslužavnike s čašama crnog ibelogvinaikiselomvodom.Iznovasamzatečenanjenomprisebnošćuinedostatkomemotivnosti.Samojednomjeispalaiztakta,itokadajejedna od gošća, podgojena sredovečna žena, naletela na drugu iprosula crno vino na Deborin orijentalni tepih. U trenutku su se sviukočili.Razgovori suprestali. Svi gledajuuDeboru.Ona jeu srediniomanjegrupei takođeprestajedagovori,spuštarukunasrce-opettajgest-licejojodišeužasomizaprepašćenjem,kojesamvidelasamonalicimaroditeljakadaimsaopštimloševesti.Aliovojezbogtepiha,beživotnogpredmeta.Njena reakcijamoglabidabude iprojekcija -uostalom, ta žena je upravo sahranila svogmuža, pa jemožda ovaj

29

incident inicirao otpuštanje gušenih osećanja. Ali Debora je istinskiuzrujanazbogtepiha.Kadasegrešnaženasagneipočnesalvetomdabriše fleku, Debora joj sikće da prestane. Grabi je za ruku i glasnozapoveda da se donese vlažan ubrus. Jedan od konobara hita ukuhinju i vraća se samokrom krpom. Čak i tada, Debora ne verujenikome.Spuštasenakolena,postavljakrpunafleku,nežnopritiska,azatim je daje konobaru da je ispere i vrati. Ostaje na podu,ponavljajućipostupak tolikodugoda ljudipočinjuopetdaćaskaju, iubrzojeuprostorijibučnokaoipreincidenta.Deborapunihdvadesetminutanegujesvojorijentalnitepihkaodajeinvalid.

Iakojemasaidaljegusta,nemoguadaneprimetimjednuosobu.Ona stoji po strani. Starija je od mene možda deceniju. Srednječetrdesete. Duga, talasasta, plava, proseda kosa. Svetlucava zlatnasuknjadočlanaka,kojabodeočiumorucrnogisivog,Zelenidžemperdugihrukava,previšedebeozaovuvrućinu-možesevidetikakojojznoj rosi čelo i vrat. Tip osobe koja mami sažaljenje i stoga stvaravirtuelnu crnu rupuu sredini svakeprostorije.Meninikadanijebiloneprijatno samoj. Isplati se biti pronicljiva sramežljivica. Otpijamgutljaj kisele vode s limetom i učtivo odgovaram kada mi se nekoobrati,alinemampotrebudaseudubljujemurazgovor.

Tako izgubljena umislima, shvatam dami je pogled nenamernoprikovan za oči žene u zlatnoj suknji. Iznenađeno shvatam da i onazuriumene.Moždame jepomešalasnekimkometreba izbavljenje.Moždasenadadasamjošjedansocijalnislučajkojitražisrodnudušu.Teturasedokmiprilazi.Pretpostavljamdajemalovišepopila-štoseispostavljakaoispravanzaključak.

Razgovorzapočinjepredvidljivom frazom. „Zaistaneznamnikogovde“, kaže, očigledno očekujući da ću uzvratiti nečim sličnim.Njenglas,uprkosnervozi,imaprijatnunotu.Melodičnu.Nemakalifornijskiakcenat. Sležem ramenima, ne želeći da je ohrabrim. Aljkavost.Oduvekmisegadila.

„A, odakle znate... ove ljude?“, pitame.Opetmelodično.Ne čekaodgovor.Očiiustasujojotvoreni.Mogudačujemkakojojdahstrujikrozždrelo.Ogavno.

Aondaosetimnečijušakunamišici.Hladnuivlažnu.Okrećemse.Debora,kojajeočiglednozavršilalečenjetepiha.Ženauzlatnojsuknjipiljiunju,ustasu joj idaljeotvorena,vidnojeprestravljena.„Dakle,

30

vasdvesteseisamenašle“,zaključujeDebora,pokazujućinameneidruguženu.„Zaštometonečudi?“

Ostajembezteksta.Konačnopružamruku.„HelenR...“„Rihter“,završavaDebora.„Znam.HelenRihter,aovojeEmDžej

Tejlor.Pretpostavljamdaobeznatekosamja.“„Tejlor?“,pitamženuuzlatnom.„VisteusrodstvusDžonom?“„U srodstvu?“ Žena počinje da se smeje. Definitivno je previše

popila.„Pa,moglobisetakoreći.“„Alinekrvnom“,sugerišeDeborasasmeškom.„Nenatajnačin“,potvrđuježenakadazavladatišina.Nastaje neprijatna pauza dok seDebora kratko oprašta s parom

gostiju, a potom se opet usredsređuje na nas. „Vas dve imate višezajedničkognegoštoshvatate“,kažeDebora,delujućisabranijenegoikada.„Ustvari,svetridelimoneštovrlo...intimno.“

„Ne razumem“, kažem, ali u mojim grudima počinje da bubnji.Osećam kakomi krv zaglušuje uši. Shvatam da skoro 48 sati nisamništajela.

„Izvinite me“, kažem i spuštam se na najbližu praznu stolicu.Stavljamglavuizmeđukolena.Vrtoglavicaprolazi.

Nekovremeostajemu tojpozi, zatimsepostepenouspravljamunadidasamostalasama.Aline.DeboraTejloriEmDžejTejloridaljestoje kraj mene. Em Džej izgleda istinski zabrinuto i pružami čašuvode.Deboramesamogleda.

„Mislim da počinješ da shvataš“, kaže Debora s kezom.Primećujemdajojlicevišenijetakolepo.

Em Džej i dalje deluje prestravljeno, gleda čas u mene, čas uDeboru. „O čemu se ovde radi?“, pita ona. Melodično. Definitivnojužnjačkikoreni.

„Radi se o svečanom susretu žena Džona Tejlora“, odgovaraDebora. „Šta li smo mi? Veštičje kolo? Harem? Kako se zove grupaženaistogmuškarca?“

„Krug“,kažem. „Krugžena.“Sklapamoči iovogaputanepružamotporvrtoglavici.

31

6

EmDžej

Nekakostižemkućiposleonekatastrofalnedaće.Kakosamtouspelaa da ne dobijem kaznu za vožnju u alkoholisanom stanju, ne znam.Običnonepijem.Dovoljnesuidvečaševinanaprazanstomakdasekomiram, a tek vino u kombinaciji sa stresom, plus naknadni šok -dokrajčilisume.Trižene!Inaravnodasamjaslučajnogurnularukuone žene pa je prosula crno vino po Deborinom, očigledno, vrloskupocenomtepihu.Elem,iakojesveznala,Deboraočiglednonijeitoznala.Buditezahvalninamalimpobedama.Iha!-kakobimojamajkasarkastičnouzviknulakadajenekidogađajpregazi.

Kako se osećam? Poniženo. Očigledno sam bila nadmudrena irazoružana po svakoj stavci. One fantazije koje sam imala o tihomrazgovoru s Deborom, u kojima ja nju smireno obaveštavam osituaciji,sadasegraničeshalucinacijom.Jošodkonzumiranjaopijataudvadesetimnisam seosećala tako izmeštena iz stvarnosti kaodoksamstajalauDeborinojdnevnojsobi,snjomionomdrugomženom.Kako se beše zove? Helga? Hajdi? Nešto na H. Uspela je da sačuvazdrav razum, a što je najvažnije, i dostojanstvo. Čak i u najboljemizdanjuvečitosezapetljavamkrozživot,zahvalnanadobrojvoljikojuvećinaljudigajipremaglupimstvorenjima.ČinimisedaDeboranemanameru da mi zapleni svu imovinu, to jest ovu kuću. „Moraćemokasnijedapopričamo“, reklami jeprenegoštosamotišla.Naravno,samomeni,jerta-Henrijeta?Hejli?-posvojprilicinestrepizasvojefinansije.Nemoguadasenezapitamkakvajenjenasituacija.Hvalabogu,nisamnapustilaposao.Džonmijerekaodauvekmogudadamotkaz, ali stvarno ne znam šta bih radila sa sobompo ceo dan. Kadmalo bolje razmislim, Džon je možda imao slične brige, verovatnomisleći da ću biti bolje usredsređena ako ne provodim svakog danavišeodosamsatiukancelariji.Uostalom,posaominesmeta.Štaviše,uživam u njemu. Vođenje knjiga za softversku kompaniju u

32

Silicijumskoj dolini skreće mi pažnju s problema - a ujedno miobezbeđuje i određeninivopoštovanja. Logikabrojeva, racionalnostkoeficijenata,procenti.Knjigovodstvomejeodržalonazemlji tokomteškihperiodauživotu-nadamsedaćeiovogaputabititako.

Pošto su Deboru konstantno prekidali gosti koji su odlazili,saopštavajući joj svoje konačno saučešće, nismo uspele daprodiskutujemo o detaljima naše neizvesne imovinsko-pravnesituacije.Debora jerekla: „Nemapotrebedabilokoznazaovo“,štomijedonelodelićolakšanja,alinitadanisambilasigurnakakoćemotorešiti.HoćulijapotvrditiDžonovusmrt?Hoćuliodnetismrtovnicuadvokatuipobrinutisedakućaizvaničnobudemoja?Onadrugaženajemirnoklimnulaglavom,primivšisvemnogolakše.Paponiženještonisamposlednjažena!Topotvrđujedamineštofali,daDžonunisampružila ono što je želeo, što mu je zaista bilo potrebno. Doduše,Debora nije izgledala kao da se oseća iole slično. A dvaput jeostavljana.Doduše,nijanisambilabukvalnoostavljena.(Moramsebedapodsećamnato.)Džonjemogaotodaučini.Mogaojedamizatražirazvodkadajesreoovutrećuženu,kakogoddasezove.Mogaoje isamodameostavi.Alinije,itojeneštočegasetrebadržati.

Umeđuvremenu, štadakažem ljudima?Pretpostavljamdamogusamo da kažem da mi je muž iznenada umro od srčanog udara.Uostalom, tako su izvestile i novine. Kao što je Debora rekla, nemapotrebe da bilo ko zna. Ali suočiću se s tim neki drugi dan, kada tobudemmogladapodnesem.Sadasamjošuvekpripitainerazmišljambistro. Počinjem da se spremam za krevet kada mi zazvoni kućnitelefon.

Običnoignorišembrojevebezidentifikacije,alipozivjelokalni,štome čudi, kao i činjenica da niko ko me poznaje nikada ne zove nafiksni.Svakokometrebamznamojbrojmobilnog.Aliovajpozivačjeužasnouporan,zaista,pačakiagresivan:telefonneumornozvoni,alipuštamdasepozivpreusmerinagovornupoštupetputanakonštosekonačnojavim.„OvdeEmDžej.“

Ispostavlja se da je s druge strane novinarkaKronikla. Dobila jeanonimnu dojavu. Ne, ne zna od koga - pa anonimna je. Aha -doslovno kaže. A onda... „Je li tačno da ste bili udati za dr DžonaTejlora?Idajeonimaojošdvežene?“,pita.

Patosiranasam.Kojojjemogaoreći?Kolikoljudizna?Debora,ili

33

možda ona druga žena, mada mi je delovala kao diskretna osoba.Takve umeju da iznenade. Ta... Helen - da, tako se zove -možda jedelovalakaodasvedržipodkontrolom,saonimlicemidržanjem,uelegantnoj, crnoj, svedenoj haljini, ali već sam viđala neverovatnocmizdrave epizode od takvih.Moja uštogljenamajka bila jemajstoruzdržanosti,alikadabiseraspala,činilajetospektakularno.

Ipak,nemogudazamislimnijedanrazlogzaštobiDeborailiHelenželeledaovo izađeu javnost.Akoništadrugo, imalesuviše razlogaod mene da to drže u tajnosti. Bile su visoko na društvenoj iprofesionalnoj lestvici, odakle bi prokleto dugo padale. A mojiprijatelji imojdruštveni statusnećebitiugroženi.Onoštonemašnemožešniizgubiti.

Novinarka me gađa činjenicama kao projektilima. Precizno iglatko! Bez trunke osude ili začuđenosti u glasu. Uspeva da meprevari,činećidazvučekaoneštoveliko.

„Inisteimalipojmadavašmužimadrugežene?“,pitaona,glasomtakopunim...razumevanja...dametoizluđuje.Alkoholukombinacijisa zbunjenošću. Bljujem reči, mnogo reči, pre nego što zalupimslušalicuistropoštamse.

34

7

SanFranciskokronikl

PREMINULISTANFORDSKIDOKTORIMAOTRIŽENE

15.maj2013.

PALO ALTO, KALIFORNIJA - Dr Džon Tejlor bio je uvaženi plastičnihirurg,vanredniprofesornaStanforduidirektorTejlorovoginstituta,uspešne privatne klinike specijalizovane za rekonstrukciju lica. TekkadajeprošlenedeljeTejlorpreminuou62.godiniživotaodsrčanogudara,otkriveno jeda je imao tri ženeu različitimdomaćinstvimauPaloAltu,LosGatosuiLosAnđelesu.

„Moj svet se jednostavno raspao“, izjavila je Em Džej Tejlor(rođenaDžonston)izLosGatosa,kojanijeznaladajenjensuprugbiooženjen i da ima trojedece, kao i da senikadanije razveood svojeprve supruge Debore Tejlor (54) iz Palo Alta. Em Džej Tejlor (49)udalaseprešestgodinazadrDžonaTejloranaskromnojceremonijinaplažiuSantaKruzu.Utovreme,drDžonTejlorjevećbioubrakusDeboromTejlorskoro34godine.Aonda,prešestmeseci,drTejlorseopet oženio, ovogaputa svojomkoleginicom lekarkomHelenRihter(36) koja živi i radi u Los Anđelesu, gde je dr Tejlor bio vanredniprofesor medicinske škole pri UCLA. Dr Rihter je zadržala svojeprezime nakon venčanja. Em Džej Tejlor, zaposlena kao finansijskaanalitičarka u korporaciji Vebsis u Santa Klari, takođe tvrdi da nijeimala saznanja o njegovoj prvoj ženi. „Sve do sahrane nisam imalapojma. Ni slutila nisam“, izjavila je, dodajući: „Ali deluje kao finažena.“ Dr Helen Rihter i Debora Tejlor nisu bile dostupne zakomentar.

U Sjedinjenim Državama, Krivični zakon (Član 230.1) tretirabigamijukaoprekršaj.UKaliforniji,ukolikoosobakojajevećubrakuzasnuje bračnu zajednicu sa osobom koja nije u braku, kazna je

35

10.000dolara ili jednogodišnji zatvorskipritvor.Ukolikoosobakojanijeubrakusvesnozasnujebračnuzajednicusosobomkojajevećubraku,ondajekazna5.000dolara ili jednogodišnjizatvorskipritvor.SamantaAdams,detektivka izpolicijske stanicePaloAlto, izjavila jedadržavaverovatnonećeteretitiEmDžejTejloridrRihter,jernemadokazadasuznalezaTejlorovobračnostanje.

36

8

Samanta

„Dakle,dobilistekosku.“Tojemojašefica,narednicaEliot,iakojesvizovu Suzan. Policajci koji dođu u našu policijsku stanicu iz drugihgradova zatečeni su ovom informacijom. Ali uprkos činjenici da sezovemo po imenu, ona ne trpi glupost. Visoka žena od pedesetakgodina, poslednjih dvadeset vodi policijsku stanicu u Palo Altu. Onameje lupnulaporamenuiupitalaželimlidapolažemzadetektivku,ona mi je ubacila tu ideju u glavu. Ne bih je baš nazvala svojommentorkom,iakoostaliuodeljenjuslutedasamjojomiljena.Suzanjepoprirodiuzdržana,nepreteranotopla, iuprkostomeštosmonati,nijemnogopristupačna.Jednomsamjojkupilalimenkudijetalnekoleizaparata,primetivšidapijeisključivoto.Pogledkojimijeuputilamejeparalisao.Međutim,dovoljnočestosamjevidelauakcijidanebihuočila njeno beskrajno strpljenje, koje sam oduvek smatralamudrošću.Imanadimakkojiljudisoprezomkoristeisamokadaonanijeublizini-SuicidnaSuzi.Zaradilagajeupoznatomincidentukadajeodvratilatipakojijehteodaskočisnadvožnjakaauto-putaSendHil280. Gradonačelnik joj je uručio Plaketu za hrabrost, koju je nekomorao da vadi iz kante za đubre posle ceremonije uručivanja. NaSuzaninu žalost, plaketa sada visi iznad ulaza u policijsku stanicu.Premanjojgajimogromnopoštovanje.Suzannejurislavu,samocenidobroobavljenposao.

Onasedizasvojimradnimstolom,igrajućisehemijskomolovkom,aondasezavaljujeustolicu.Suzanjekrupnegrađe,širokihramenaikockastebrade, tipženekojinekonedovoljnoprosvetljenverovatnone bi uzeo za ozbiljno, s obzirom na njenu krupnu građu iravnodušnost prema modi. Oni koji je ne znaju verovatno bi jeismevali zbog prekomerne težine, tražeći u tome dokaze lenjosti ilinedostatka samokontrole. Ali nikada nisam upoznala nekog takodisciplinovanog,kodržisvepodkontrolom.Makolikoranodadođete

37

u stanicu, Suzan je već tu. Njena policijska stanica je besprekornamašina u kojoj sve savršeno funkcioniše. Suzan je kompjuterizovalasve baze podataka čitavu deceniju pre ostalih policijskih stanica udržavi.Naravno,dostatogajemoglazahvaljujućinovcuizpozamašnegradske kase. Ali vizija je bila Suzanina. Udata je za direktoraVatrogasnebrigadePaloAlta,kojitakođenijemlakonja.LjudivoledasešalekakojejedanodrazlogaštojePaloAltotakomirnazajednicatajštonjihdvojemrzekadaihnekoprekidadokvečeraju.

„Uglavnom pričam sa sobom“, kaže ona. „Pitam se treba li ovajslučaj prepustiti iskusnijem policajcu. Nekome ko je navikao na zlemedijskeduhove.PosleonegadostiuKroniklu,medijitražezvaničnuizjavu.Moraćešda jenapišešdanas iobjavišvečeras ili sutraujutro.Jesi li dorasla tome? Ili hoćeš da predam slučaj Grejdiju.“ Grejdi jesamopandurizvelikoggrada,kojisepovukaoizpolicijskestaniceuDetroitu, odselio se na zapad i prijavio u Palo Alto kao detektiv navrhuncuzrelostiod50godina.Lakalova, takoontozove.Možetegavidetikakopokušavadasakrijeosmehkadasenekožalinatežakdan.Jednom Sam ga izguglala, davno. U Detroitu je čak dvaputsuspendovanzbogubistvanadužnosti.Frazaprekoračenjeovlašćenjaprovlačilasekrozraznenovinskeizveštaje.Jezivo.Grejdijazaobilazimuširokomluku.

Deomeneželidakaže:Štodane,prebacigaGrejdiju,zaobiđiovajslučaj.Tojeonajdeomenekojiodustaje,alisamsenanekinačinvećnavukla.

„Doraslasam“,kažem.Pokušavamdazauzmemdržanjenekogkoje kompetentan, ali ne previše samouveren. Ovo uključujeuspravljanjedomojih162cmvisineisklanjanješiškisačela.

„Alijošništaneznamo“,kažem.„Džejkjeteloposlaokodpatologanaobdukcijuirekaodaćemonarezultatečekatinekolikodana.“

„Ondaimtakoikaži.Nekabudekratkoislatko“,poručujeSuzan.„Dapominjemmodrice?Ubodeiglom?“„Apsolutno ne“, uzvraća Suzan. „Bez ikakvih spekulacija.

Pritisnuće te odmah da im kažeš više. Pokušaće da te navedu daizjavišdasesumnjanaubistvo,štagod.Samosedržičinjenica,Sem.“

Nažalost, činjenice su pomalo zeznute, razmišljam. Iako samsvesna činjenice da je čovek mrtav - čovek sa odgovornostima iporodicomkojapati-odmeneseočekujedaučinimjošneštoosimda

38

pišem izveštaje o krađama, od kojih nema nikakve vajde, ili daistražujem provale šesnaestogodišnjih narkomana. Oni baš i nisunajpametnijikriminalniumovi.Poslednjikogsamprivelapostavio jedvojicu drugova na biciklima kao izvidnicu. Kružili su ispredpljačkanekućeiprivuklipažnjukomšija.Kadasmostigli,provalnikjepokušavao da utekne na biciklu, s laptopom u rancu i dva ajfona udžepu, ali je najpre zastao da telefonira s jednog od ukradenihtelefona.Kaoštorekoh,nimalobistriprestupnici.

„Volelabihdaostanešna slučaju“, kaže Suzan, zvučeći kaoda jevećdonela odluku. „Zasad si ti našeodeljenje zaubistva, Sem.UzmiGrejdijailiMerikaopodršku.Hoćudnevneizveštaje.“

„Oh, Sem!“ dovikuje za mnom kada krenem, „Saznaj ko je javionovinamaza tribraka.Verovatno je toučinila jednaod žena.Volelabih da znam koja jemislila da je dobro da svi saznaju da se radi obigamiji-mislim,ovišestrukimbrakovima.“

„Trigamija!“skičimimamimSuzaninosmeh.Ovomiulepšavadan.

39

9

Odlomakiztranskripta

InformativnirazgovorsaEmDžejTejlor,18.maj2013.

[Preliminarniuvodi,objašnjenjeprocesaiprocedura]

SAMANTAADAMS:Kadasteshvatilidavašsuprugimadruge...veze?EMDZEJTEJLOR:Tekkadasampročitalavestonjegovojsmrti.Ustvari,

zanjegovuprvuženusamsaznalaiznovina.Zadrugusamčulateknasahrani.Alinikotoneprihvata.Nikoneverujekadakažemdaništanisamnislutila.

SAMANTAADAMS:Ajesteli?EMDZEJTEJLOR:Ne,bašništa.SAMANTATEJLOR:Kakojetomoguće?EM DZEJ TEJLOR: Rekla sam vam, Džon je naprosto ulivao poverenje.

Krupna, impozantna figura. Umirujući autoritativni glas. I nezaboravite da sambila zaljubljena. Osećala sam se kao nevesta iposlešestgodinabraka.NisamimalapojmadasambilaudatazaPlavobradog.1 I za razliku od neveste Plavobradog, kada mi jerekao da postoje mesta gde ne mogu da idem, pitanja koja nemogudapostavim, poslušala samga. Za razliku odnje, nisamnipokušavaladavirnemizzabranjenihvrata.

SAMANTAADAMS:Mislite li da su drugi sumnjali?Njegova sekretarica?Njegovekolege?

EM DZEJ TEJLOR: Nikada ga nisam zvala na kliniku, zabranio mi je,govorio jedagatoometauposlu.Samomi jebilodozvoljenodaga kontaktiram preko imejla ili mobilnog telefona. Nisam zvalahoteleukojimajeodsedaokadabiotputovaoizgrada,nikadasenisam pojavljivala nenajavljena na nekoj od večera priređenihnjemuu čast, ili na proslavamanjegovog profesionalnog uspeha.

40

Želeo je da razdvoji privatni život od profesionalnog, takomi jerekao,ijasammuverovala.

SAMANTAADAMS:Zarvamsvetonijebiločudno?EMDZEJTEJLOR:Tadanije. JerDžon jestebio savčudan.To jebiodeo

njegovogšarma,taekscentričnost.Kadapadnemrak,plesaobigouvrtu.Držaojekaramelenanoćnomstočiću,čestoihubacujućiuusta tokom noći, sisao ih je dok ne bi ponovo zaspao. Poputdvogodišnjaka, patio je od košmara, smirujući se slatkišima kaocuclom.

I sama sam bila — i još uvek sam - pomalo čudna. Hipiknjigovođa.Nesnalazimseuovomsvetu,kaoribanasuvom.Osimkada sam sa svojim bratom, naravno. Tad sam starija sestra bezpremca.Uočimasvihdrugihsamčudakinja.OsimDžonu.Onmejepoznavaoudušu.Razumete li štahoćudakažem?U tome jebilaDžonovaneobičnamagija.Mojiprijateljitakođetokažu:snjimsuse osećali kao da im proniče u dušu. Takav čovek je bio vredančekanja.Čakivredankompromitovanja.

SAMANTAADAMS:Dobro,kakosteupoznaliDžonaTejlora?Činimisedapripadaterazličitimsvetovima.

EMDZEJTEJLOR: Upoznali smo se, što bi se reklo, na sasvimneobičannačin. Pre sedam godina. Ja sam dobila otkaz u jednoj od onihčistkiuSilicijumskojdolini,predesetakgodina.Tehnološkivišak.Ili, kako je to naš direktor sročio, optimizacija poslovanja. To jeznačilodajai još40.000ljudivišenismobilipotrebni.Otišlasamnapiće sa svojim suvišnimkolegama, što ne liči namene, jer nepijem.AniDžon, tonam jebilozajedničko.Zato jenašsusretzašankombiotakoneobičan.Togdanasampilapivo.Jedno.Drugo.Treće.Mojekolegepočelesudaserazilazeinakrajusamshvatilada sedimsama.Okružena strancima!Pićeme jeuhvatilo, ali sammahnulabarmenudamidonesepravopićeupravojčaši.Upravotakosamrekla:„Dajmipravopićekojeseslužiučaši.“Ipokazalaprstom.Kada jedoneo,bilo je jakoigorko.A jamrzimmaslinke.Vratilasampiće.Odbilasamgakaodaništanevredi,kaoštosamisama tog jutra bila odbijena. Optimizovana. Optimizovano piće.Glasmi jebioprejak iglavesuseokrenule.Ko jeočekivaodaćena takvom mestu videti vremešnu hipi devojku u dugoj cvetnoj

41

suknji s perlama, na pojilu zamenadžere softverskih projekata itrgovačkeputnike?Bilasamokruženamladićima(svimladi,mladi,mladi) u identičnim uniformama, kaki pantalonama i plavimkošuljamanadugmiće.Vrlomaložena inijednanije imalaprekotrideset.Tipdomenezašankombiojeizuzetak.

Taj čovek - zaključila sam da je u srednjim pedesetim -posegnuo je preko šanka za mojim odbijenim pićem, uzeo ga isrknuo.Napraviojefacu.„Ovojedefinitivnoneprihvatljivo“,rekaoje i osmehnuomi se (lica punog razumevanja). „Čekaj. Sada ćešvideti“, dodao je. „Napraviću ti savršeno piće.“ Nekako je odbarmenaiskamčiobocuvotke,punušakukrišakalimete,limenkusokaodborovniceikesicešećera.Kakomujetopošlozarukom?Jednostavno je umeo s ljudima. Očigledno je bio naviknut dadominira, nijemorao ni ton da povisi. Naprotiv, govorio je takotihodastemoralidasenagnetebliženjemu.Itodragovoljno.

Džon nije bio obučen naročito otmeno, imao je izlizanefarmerke, majicu s reklamom neke dobrotvorne golferskemanifestacije. Ispostavilo se da je bio na dosadnom seminaru ususednom hotelu, odakle se izvukao na pauzi, odlučivši da odenegdenapiće. Iučinio jeupravoonošto jeobećao.Napravio je-nama, jer smo ga zajedno popili - apsolutno savršeno piće,poluslatko, s prijatnomoštrinomkoja ostaje u ustima. I bila samgotova.

SAMANTAADAMS:Dakle,kakostesaznaliikadastetosaznali?EMDZEJTEJLOR:Snimateliovo?Vidimdanehvatatebeleške.SAMANTAADAMS:O,da.Zaboravilasamdavamkažem.Snimase.Vidite

kameru?Jelitouredu?Ili jepotrebanvašpristanakdasnimamoovajrazgovor?

EMDZEJTEJLOR:Naravnodajeuredu.Nemamštadakrijem.Snimajte...Kojejebilopitanje?

SAMANTAADAMS:Kadasteotkrilizaostaležene?EMDZEJTEJLOR:Ah,da.

Nisamznalaništao tomesvedokprošlenedeljenisamvidelačituljuuMerkjurinjuzu.Jasamjednaodretkihljudinaovojplanetikojoj jošuvekujutrodostavljajunovine, jednaod retkihkoja jošuvekuživau listanjunovinauzkafu.Običnone čitamčitulje (još

42

nisam tako matora), ali metodički preletim kroz sve odeljke, aneobičnovelikačituljaskrenulamijepažnju.Samoslikajezauzelačetvrtinustrane.Aondasampročitalaime.DžonTejlor.

Pre toga nisam ništa znala, kako sam mogla? Džon me jepozvao u utorak ujutro i rekao da mora na jedno od svojihputovanjanaUCLA,tamojeimaohitanslučaj.Nagovestilasammuda ćumožda posetiti prijatelje u Oregonu, što sam planirala većneko vreme. Ali odlučila sam da ostanem kod kuće, pospremim,radimuvrtu

SAMANTAADAMS:JeliDžončestotakoodlazio?EM DZEJ TEJLOR: Naravno, imao je mnogo obaveza. Pa konferencije.

Držao jeredovnopredavanjanaUCLA.Ništaneobičnosobziromnaprofesionalne obaveze čovekanjegovog ranga.Naravno, sadase osećam kao budala. Žena Plavobradog koja otkriva krvavuodajunakonštojenjenzlimužprovaljen.

SAMANTAADAMS:Znači,nistegavidelitridanaprenegoštostepročitaličitulju?

EMDZEJTEJLOR:Takoje.Dvadanajebiomrtavadajatonisamznala,nisamosetila.Trebalojedaznam,imamneštotalentautojoblasti,mogusvaštadavamispričam.Aline.SamosammisliladaječudnoštoDžonnezove,nitimiuzvraćapozivenamobilni jošodpetka.Tojestebiloneobično,alineisasvimbezpresedana.Džonjebioslobodnogduha.Jednaodosobinakojesamvolelakodnjega.

SAMANTAADAMS:Štasteprvopomislilikadastepročitaličitulju?EM DZEJ TEJLOR: Moja prva misao bila je: Bože, kako zgodan čovek!

Muškalepotanasliciskrenulamijepažnju,anečinjenicadajetoDžon. Mladić za klavirom, dugi prsti na dirkama dok svira, ponasmejanomlicubisereklo,nekuveselupesmu.Sećamsedasampomislila:Kakojetotužno,ovakolepčovekamrtav!-aondasamvidelaime,vratilapoglednaslikuiprepoznalaDžona.

SAMANTAADAMS:ItakostesaznalizaDeboru?EM DZEJ TEJLOR: Da. Voljena supruga. Naravno, moraju tako da ih

potpišu,aliopetmejepogodilo.Jako.Plustrojedece!SetilasamseDžonovog nedostatka topline (pa čak i netrpeljivosti) premamojim sinovima, što sam pripisivala tome što nema dece. Kakosam pogrešila. Život mi se raspao, tada, dok sam sedela za

43

kuhinjskimstolom.Jednostavnoseraspao.

44

10

Odlomakiztranskripta

InformativnitelefonskirazgovorsaHelenRihter,19.maj2013.

[preliminarniuvodi,objašnjenjeprocesaiprocedura]

SAMANTA ADAMS: Čujete li me dobro? Ponekad nam telefoni u stanicinisubašnajbolji.

HELENRIHTER:Odličnovasčujem.Avimene?SAMANTAADAMS:Da.Itrebalobidavasobavestimdaseovajrazgovor

snima.Jelitouredu?HELENRIHTER:Nemaproblema.SAMANTAADAMS:Dobroje.Nebihdavamoduzimamdragocenovreme,

zato da pređemo na stvar.Mislim damoje prvo pitanje treba daglasi:KakojeDžonTejlortouspeo?Mislimnatrižene.Kakotodaništanisteposumnjali?

HELEN RIHTER: Zar to nije i jedino pitanje? Ono na koje svi želeodgovor. Kako je uspeo? [pauza] On je gromada u svom poslu,svuda.Neki ljudi senekakoobuzdajudanepitaju.Ali većinane.Kaodazaboravljajudasetoodnosinanas.Mislim,nažene.Iljudisu skoro patološki radoznali. Ali nemogu da ih krivim.Šta ti je,kog đavola, govorio kada je odlazio na duže vreme? Je li imaoodvojenekreditnekarticeibankovneračunezasvakuženu?Daliseikada pojavio noseći nešto što nisi prepoznala, ili mirišućidrugačije? Ne biste verovali šta sve pitaju ljudi koje jedva i dapoznajem.

SAMANTAADAMS:Dobro, a je li on radio sve to?Moratepriznati, to supitanjakojaprvapadnupapamet.

HELENRIHTER: Jošnisamaneznamodgovore, izveo je tomaestralno.Nije toliko smišljao lukave odgovore koliko je bio dobar u

45

podizanjunevidljivebarijereprotivnezgodnihpitanja.SAMANTAADAMS:Sigurnovamjebiloteško.HELEN RIHTER: [pauza] Jeste, [pauza] Znate, kada vas muž vara s

drugomženom, iznedritenekuvrstu saosećajnosti.Vidite,postojiprihvatljiv društveni protokol za tešenje žena čiji sredovečnimuževišvrljaju.Alikadavašmužimadrugusuprugu...pa,zatonepostojinifloskula.Aljudisuizgubljenibezfloskula.Običnoizgubekontrolu nad jezikom. Postavljaju glupa pitanja. A najčešće je:Kakojemogućedanisiznala?

SAMANTAADAMS:Kakostesaznali?HELENRIHTER:Kadjeumro.ItoiznovinskogčlankauStanforddejliju.

OžalošćenasuprugaDeboraitrojedece,Sintija,ČarlsiEvan.Odanažena,reklobise.Ilijetosamočitulja?Kakogod,onajebilaodanasupruga, a ne ja. Iako sebenikadanebih opisala kaoodanu - toimakonotacijuslepogobožavanja.Džonovaosećanjapremameninisubilatakva.NitimojapremaDžonu.Ne.

Nisam znala ni da ima decu. To je bio jedan od uslova našegbraka.Bezdece.Bezrasprava.Bezžaljenja.

SAMANTAADAMS:Ispričajtemineštovišeovašembraku.HELEN RIHTER: Bio je kratak i sladak. Bili smo samo šest meseci

zajedno, jedva da smo izašli iz faze zaljubljenosti. A opet, retkosmo se viđali. Ja u Los Anđelesu, on u Palo Altu. Ja imam svojposao,on je imaosvoj.VolimLosAnđeles,aon jevoleoSevernuKaliforniju.Ivolelismose.Takosmosesložilidanašavezabudenadaljinu.Dolaziojedvaputmesečnonatri-četiridana.

SAMANTAADAMS:Vinikadanisteišlinasever,dagaobiđeteuPaloAltu?HELEN RIHTER: Ne, nikada. To nije došlo na red, niti je bio problem.

Morate imati na umu da smo oboje bili vrlo zauzeti. Kada seodlučite za medicinsku karijeru, prihvatate način života kojivećina ljudi ne bi tolerisala. Prekovremeno radno vreme, po ceodan na nogama. Umor, fizički i emocionalni. Ja sam pedijatar-onkologudečjojbolnicipriUCLA.Nedeljnopregledampedesetdošezdeset teško bolesnih pacijenata. Ne prođe ni mesec a da barjedan od mojih malih pacijenata ne umre. Naše odeljenjesvakodnevno ispituje četiri do pet novih lekova i tu moram dabudem stalno prisutna. A kada nisam na poslu, čitam poslednje

46

medicinskečlanke,preslušavamdiktafon,pišemnaučnirad...SAMANTAADAMS:Zarvamnijesmetaloštouglavnomnistezajedno?HELEN RIHTER: Naravno. U određenoj meri. Ali ono što očigledno ne

shvatate-aizgledadatonikoneshvata- jasamanemammnogoprostorazaneštoviše;čakidajeDžonbiovoljaniliustanjudamitopruži,opetbibiloisto.Svedoknisamsrelanjega,očekivalasamdaćuostatiusedelica,itovrlosrećna.Onnijeispunioprazninu,jerjenijenibiloumomživotu.Upočetkumijebiločakineprijatnoda ga forsiram. A opet, želela sam, želela sam njega. Bila samiznenađenasilinomteželje.

SAMANTAADAMS:Čijajeidejabiladasevenčate?HELENRIHTER:Džonjezahtevaobrak.Odbijalasam-naročitozatošto

nijeuključivaopotomke.Nisamvidelapotrebuzaozakonjivanjemtakve veze. Ali bio je uporan, čak mi je rekao da bez braka neveruje da bi naša... veza... mogla da se nastavi. Skupili smopotrebnepapireijednogpetkaujutrootišliuopštinuiobavilito.

SAMANTAADAMS:Čudno.Mislim,zaštojeinsistirao?HELENRIHTER:Baštako.Moglismodabudemoprostoljubavnici,kamo

srećedasambilamudrija.Nisamsumnjičavapoprirodi,anjemujevenčani listmnogo značio.Na dan venčanja vratili smo se umojstan i pili vino sedeći na sofi. Samo smo sedeli, bez dodirivanja.Pitaomeje;„Daliseosećašdrugačije?“Nisamseosećaladrugačijeipriznalasammuto, iakosambilaveomasrećna, istinskisrećna.Džonjerekaodaimautisakkaodamujevelikikamenpaosasrca.„Osećam se tako slobodno“, kazao je. Što je čudno sada kadaznamosvečinjenice.Nabaciojejošodgovornostiizakomplikovaosebiživotsjošintrigailaži.Takoslobodno.Naštalijemislio?

SAMANTAADAMS:Štasedesiloposlevenčanja?HELENRIHTER:Malotogasepromenilo.Onjedoneoneštoodećeiličnih

stvari umoj stan. Okrečili smo zidove i nastavili kao pre. Nismoobjavilivenčanje.Obavestilasamuskikrugprijateljaitojebiloto.Ne verujem da su znali ni ljudi u medicinskom centru gdepredajemigdejeDžonvanredniprofesor.Iakosumoždashvatilidasmonanekinačinintimnopovezani.

Alisvetodoprinelojedanašodnosdeluje...nemarno.Mlako.Anije bio. Jednostavno nisam dobra u opisivanju osećanja. Veoma

47

samzatvorena. Pa čak i škrta. Zato je ovo teško.Ali priznaćudame je iznenadilo koliko je venčanje uticalo na naš život. Nisampredvidelakoliko ćemi tobiti važno.Nisamočekivala apsolutnusreću.Nitionoštobisemoglonazvatistrašću.Da,fizičkiodnos.Paivišeod toga. Iprebrakasamznalada jeonošto imamodobro.Znali smo da postoji šansa da usrećimo jedno drugo. Ali nisamočekivalablaženstvo.Nikadaprenisamdoživelaekstazu.

SAMANTAADAMS:[dugapauza]Jakereči.HELEN RIHTER: Da. A ipak, nedovoljne da opišu ono što sam osećala

premaDžonuTejloru.

48

11

Odlomakiztranskripta

InformativnirazgovorsaDeboromTejlor,20.maj2013.

[preliminarni uvodi, objašnjenje policijskog procesa i procedura,obaveštenjedaćerazgovorbitisnimanvideo-kamerom]

SAMANTA ADAMS: Dakle, jeste li znali da je vaš muž imao još dvesupruge?

DEBORATEJLOR:Naravnoda jesam.Kakonebih znala. Ja sammu to iomogućila.ZarmislitedajeDžonsposobandaioleuspešnoizvodebilokakvumalverzaciju?Koješta!

SAMANTAADAMS:Alizaštobistemupomagaliutome?DEBORATEJLOR:Prosto.Dagazadržim.SAMANTAADAMS:[pauza]Izvinite?DEBORATEJLOR:Tojebiojedininačin.SAMANTAADAMS:Možetelidamiobjasnite,molimvas?DEBORA TEJLOR: Džon je počeo da... švrlja... pre tačno osam godina.

Sintija,našanajmlađaćerka,baštadaseupisalanaBerkli.Džonijasmoostalisamiukućipoprviputzaposlednjih25godina.Danisunamuglavnomprolaziliućutanjuspovremenimizlivimabesa.Obomajebilojasnoonoštosmoodavnovećslutili.Našbrakjebiomrtav.

Ubrzo se Džon spanđao s jednom bolničarkom na poslu.Pokušao je da to radi krišom. Kao da ja nisam mogla da gaprokljuvim još odprvogdana. Suočila sam se s njim.Diskutovalismo,otvoreno.Nismosesvađali.Alibilasamizričita.Mogaojedaseviđasasvojombolničarkom.Danastavisvojuodvratnuafericu.Alibezrazvoda.Natonikadanebihpristala.Uslučajudapokuša,uzela bih mu sve i pobrinula bih se da deca nikada više ne

49

progovoresnjim.Iakoneverujemdabihtajdeopretnjeuspeladasprovedem u delo. Deca - bar Sintija i Evan - obožavaju Džona.Čarlsajemalotežepročitati.

Pretnjadaćumuoduzeti ljubavdece, anenovac,najviše je iuticala naDžona. Težemu je palo to štome je izdaonegomeni,nijemogaodapoverujedagadruginećeosuditi takostrogokaošto je osuđivao sam sebe. Džon nije mnogo verovao u svojusposobnost da izmami naklonost drugih ljudi. Ironično, ali bio jejedan od najomiljenijih. Zaista. Raspitajte se u njegovoj klinici.Imao je toplinu, pa čak i ranjivost, koja je neverovatno osvajalaakostetomepodložni.Janisambila.Barnisamviše.

Pratila sam aferu s bolničarkom. I kao što sam i očekivala,ubrzo je postalo ozbiljno. Džon se nikada nije zadovoljavaopovršnom vezom. Uvek je želeo nešto više. Ali ja sam ihraskrinkala. Ne bih sada o detaljima. Suvišno je reći da sam jeoterala.Mojetaktikesumoždaprestroge,alisudelotvorne.Džonjepaouočaj.„Nemogubezljubavi!“,rekaoje.„Akometinevoliš,moramdanađemnekogkohoće!“

Nisumi smetalinjegovikratki izleti. „Udovolji sebi ako želiš“,rekla sammu. „Ali ne upuštaj se u nešto što će zapretiti našembrakuištoćetesprečavatidasvakovečedolaziškući.“Alinijesezadovoljiopovršnimvezama.Hteojepravustvar.Ajasamhteladai dalje budem gospođa Džona Tejlora. Devojke me moždaismevaju, moždamisle dami nedostaje karaktera ili ambicije ilidostojanstva-znamdabimisemojaćerkasmejala-alitakosamvaspitana.

Našlismoseućorsokaku.Trajalo je tako godinu dana. Ako bih rekla da smo oboje bili

nesrećni,lagalabih.Oduveksamvodilaharmoničnodomaćinstvo,bile su mi potrebne stvari koje ću regulisati, kojima ću suptilnoupravljati. Ali više ih nije bilo. Džon je počeo da pije, postao jedepresivaniužasnosmosesvađali.

Jednenoći,poslenaročitoburnesvađe,dogovorili smose.Onmožedaimaozbiljnuvezu.Možedatražipravuljubav.Možečakiopetdaseoženiukolikonađenekogkoćemuuzvratitiljubav.Aliona ne sme da zna za mene. Ne sme da zadire u njegov krugprijatelja, profesionalni život - morao je da izabere nekog van

50

našeg sveta. Ja sam gospođa Džona Tejlora i takomora ostati. Imorao je da se vrati kući svakog jutra do 5:30, da se istušira,obuče, doručkuje u našoj kući pre odlaska na posao i obilaskapacijenata. Njegova kola će biti parkirana ispred kuće u vremekadanašekomšijeustajuizkrevetaiodlazenaposao.Akakoćetopostići,njegovproblem.

Trebalo mu je godinu dana da sve uklopi. Onu spodobu EmDžejsreojeunekombaruuSilicijumskojdoliniizaveoje.Smojimdopuštenjem. Kasnije su imali nekakvo hipijevsko venčanje, alibilo je po zakonu, bar koliko ja znam. Nastavila sam daorganizujem njegov život. Kontrolisala sam domaćinstvo, plaćalaračune i vodila njegov kalendar. Do tančina. Čak sam murezervisalailetovezaLosAnđeleskadajetamonašaojošjednu.

SAMANTAADAMS:Dakle,vistesaučesnikuprekršaju.Ubigamiji.Ilikakosevećzovekadačovekimatrižene.Zarvamtonimalonesmeta?

DEBORATEJLOR:Planiratelidapodigneteoptužnicuprotivmene?SAMANTAADAMS:[tišina]DEBORATEJLOR:Takosamimislila.Dasevratimonavašepitanjedali

mi je bigamija smetala. Ako ništa drugo, s njom sam se osećalasigurnije. Što je njegova prevara veća, veći su i zločini protiv tihžena -animaloslučajno, ivećiprekršajzakona -asamimtimsubile imanje šanse da se očisti od svog greha i opet bude poštenčovek. Da je pokušao, razneo bi sebe bombom. Ali ja sambesprekorno udesila situaciju. Moralo je da uspe. Čak i poslenjegove smrti, u normalnim okolnostima bih se lako nagodila saEm Džej i Helen da sve prođe bez velike pompe. Ja bih bilaDžonovaudovica,baškaoštosambilainjegovasupruga.Zauzvratbihsepobrinuladaonebudufinansijskiobezbeđene.

Svejebilosavršenoisplanirano,svedokmevinistesprečilidasahranim svogmuža. Uzgred, ako neko sazna i da je kovčeg bioprazan,smejaćemisesviugradu.

SAMANTAADAMS:Reklismovamdatelomoranaobdukciju.Nijetrebalodatakobrzozakažetesahranu.

DEBORATEJLOR:Narodbisepitaozaštoodlažemsahranu.Nisammoglatodarizikujem.MoralasambezbednodasahranimDžona.

SAMANTAADAMS:Ispostavilosedajenekopustiomačkuizdžaka.

51

DEBORATEJLOR:Da,nažalost.SAMANTAADAMS:Jestelivijavilinovinarima?DEBORATEJLOR:Zaimeboga,zaštobihtouradila?Mojciljjebiodaniko

nikada ne otkrije istinu. Sada su imoja deca ljuta namene. Onanisuglupa.PoznajuDžona,apoznajuimene.Sumnjajuuvelikodasamznalazanjegoveprevare,čakidasamihjaiscenirala.

SAMANTA ADAMS: Ko je jošmogao da prenese tu informaciju osim trisupruge?

DEBORA TEJLOR: Niko. Sigurna sam da je Džon ne bi poverio nikomdrugom. Uzgred, još mi niste rekli zašto je telo poslato naobdukciju.Zarsetoneradisamokadasesumnjanaubistvo?

SAMANTA ADAMS: Ne uvek. Obdukcija se radi i kada uzrok smrti nijejasan.

DEBORATEJLOR:Šta jenejasnouvezisasmrćumogmuža?Kolikosamshvatila,patolozisureklidajeumroodsrčanogudara.

SAMANTAADAMS:Možda.Sačekaćemorezultateobdukcije.DEBORATEJLOR:Uredu,alistrpljenjeminijevrlina.

52

12

Samanta

Bilo je potrebno deset dana da stigne toksikološki nalaz DžonaTejlora. Neubedljiv je. Prema izveštaju patologa, nivo kalijuma unjegovom organizmu je visok, ali to je obično slučaj posle srčanogudara. Nema ničeg drugog - ni traga od bilo koje supstance koja biobjasnilanjegovusmrt.Džejktakođesmatradasurezultatiforenzičkeobdukcijeneubedljivi,aliverujedasudokaziotvorilidovoljnopitanjadabiislednikuistrazidoneopresuduonasilnojsmrti.

DžejksedizasvojimradnimstolomsaizveštajemoTejloruimrštise. Koliko je Džejk precizan i uredan kao osoba, toliko je njegovakancelarijauhaosu.Fasciklenabacanepostoluipodu,članciisečeniizForenzičkogmagazina iAkademske forenzičkepatologijezalepljenina zidove, bela tabla s nečitljivim škrabotinama i solidan prikazanimiranog glodara koji sumnjičavo njuška poluizbrisanu linijunacrtanuokoleša.

„Visok nivo kalijuma sam po sebi ne znači ništa“, kaže Džejk nedižući glavu. „Ali kada tome dodaš ubod od igle i modrice, svakaporotaćesezainteresovati.“

„Ali šta ga je zapravo ubilo? Povreda glave kada je udario ukomodu?“Sklanjampapiresastoliceisedam,vadimnotes.

Džejk odmahuje glavom. „Ne. Patolog misli da je srčani udar.Udaracuglavujebiogadanimogaojedagaobori,alinijegaubio.Bioježivkadajeudarioglavom.Umrojeizvesnovremenakontoga"

„Rekao si da će islednik verovatno doneti presudu o nasilnojsmrti“,kažem.„Zbunjenasam.“

„Zvanično je srčani udar.“ Džejk zastaje, a zatim uzima jedan odpapira sa svog radnog stola. „Ali tu je i hiperkalemija“, nastavlja on.„Normalni nivo elektrolita kalijuma je između3,5 i 5. Žrtva je imala10. Tomože da se desi kod srčanog udara, jer visok nivo kalijumaizazivasrčanuaritmiju,iobrnuto.“

53

„Štajetohiperkalemija?“„Povišennivokalijuma.“„Dakle,patologmisli...štatačno?“„Da jenašdobridoktordoživeosrčaniudar.Da jeprilikompada

zveknuoglavomoćošakkomode,alidagajenakrajuipakubiosrčaniudar.“

Odmahujemglavom.Imamosećajdasevrtimoukrug.„Alitiveruješdaćebitiistrageonasilnojsmrti?“„Da“, odgovara Džejk, pomalo nestrpljivo. „Sećaš li se modrica?

Ubodaodigle?Vidiovo...“Izfasciklevadinekolikofotografija.Ovogaputa vidim o čemu je govorio onog dana u Vestinu. Ubod. Veomauočljiv.

„Visoknivokalijumauorganizmumožedabudeposledicasrčanearitmije,alimožeidajeizazove.Mojapretpostavkajedaćeislednikželetipunuistragu.“

Klimam glavom. „Dakle, misliš da mu je kalijum mogao biti iubrizgan?Idajevisoknivokalijumaukrviizazvaosrčaninapad,aneobrnuto?“

„Možda. Što da ne? Mogućnosti su podjednake. Ko će ga znati.“Džejksležeramenima.„Toćeistragautvrditi.“

Uzimamprimerkerezultatakojejeodštampaozameneipočinjemdačitam.

Terminologija mi je uglavnom nerazumljiva. Infarkt miokarda.Intubiran.Rigormortis,livormortis.Hvatamsezafrazekojerazumem.Čeonatrauma.Kontuzijarukuivrata.Nasilnasmrtnijeisključena.

„Štajesaotiscimaprstijuusobi?“,pitaDžejk.Sada je moj red da slegnem ramenima. „Ništa. Nema čak ni

uobičajenihtragovakojiseobičnonađuuhotelskojsobi.“„A ostali dokazi?“ pita Džejk. „Je li imao nešto kod sebe što bi

izgledaloneobično?Neštousobištojepomerenosmesta?“„Udžepovima je imaomobilni telefon inovčanik.Većideoodeće

mu je još uvek bio složen u koferu. Zanimljivo, sve je bilo potpunonovo-saetiketama.Onoštojeimaonasebijetakođeizgledalonovo-jedva nošeno. Na krevetu je bila neotpakovana pidžama, u kupatilunova četkica za zube i neotvorena pasta. Soba je bila čista kaoapoteka.“

„Štojedodatnirazlogzasumnju.Trebalobidaimaotisakaprstiju

54

svuda unaokolo - njegovih, prethodnih gostiju, hotelskog osoblja.“Džejk zastaje. „Je li nedostajalo nešto za šta si očekivala da će bititamo?“,pitaon.

Ovomezatičenespremnu.Nisamrazmišljalanatajnačin.„Čekajdarazmislim“,kažem.„Brijač?“„Oh. Da, naravno. U koferu je bio nov brijač i neotvoreno

pakovanježileta.“„Češalj?Četka?“„Samočešalj,ukupatilu.“„Ključeviodkola?PretpostavljamdasedovezaodoVestina?“„Jeste.Ključevisubilinakomodi“,kažem.„Štajesključevimaodkuće?Jesulibilinaistomprivesku?“Moramda zastanem i razmislim. „Bio je jedan svežanj ključeva“,

konačnokažem.„Alizargatonebiodalo?Nijevaljdanosioključeveodsvetrikućenaistomprivesku.Ilimoždajeste?“

„Verovatno je imao i druge ključeve - od klinike, od raznihprostorijanaklinici,odsvojekancelarijeustudentskomgradu...dva-tri ključa više ne čini razliku, osim ako neko ne traži nevolju“,zaključujeDžejk.

Neštomipadanapametdokongovori. Štabihponela sa sobomkada bih iznajmila hotelsku sobu? Odeću, svakako. Pribor za ličnuhigijenu.Novčanik,mobilni,ključeve.Alizarnebitrebalodatubudejošnešto...

„Štajesključemodsobe?“,pitam.„Molim?“,uzvraćaDžejk.„Ne sećam se da sam videla ključ od sobe u kesama za dokaze.

Moraćujošjednomdaproverim.Doduše,nisamganitražila.“„Verovatnojetamo“,kažeDžejk.„Moraojedaimaključdabiušao

usobu.Verovatnojebiotolikoupadljivdaganisiniregistrovala.“„Alinesmetadaproverim“,kažem.„Tonikadanesmeta“,slažeseDžejkijaustajemdaizađem.

55

13

EmDžej

Naravno da sam zažalila zbog pristanka na informativni razgovoristog trena kada sam podigla slušalicu. Ali neštome je zaintrigiralo.Nisamizbrbljalabašmnogo, iakosambilapijana. Ionanovinarka jedefinitivnoimalainformacijukojujojnisamjadala.

Nikada ne bih pretpostavila da će ovaj događaj skrenuti tolikupažnju.Idaćedopretidomedija,dočitavihTViradioemisijaomojojsituaciji, do televizijskih kombija sa satelitskom antenom na krovu,parkiranih ispredmojekuće.Štobimojababarekla,uštinimedaseuverim da ovo ne sanjam. A tek cirkus koji je usledio! Novinari supočelidazovugotovoodmahitolikočestodabise,nakonjavljanjanatelefon(odnosno,kadabihsejavila),prenegoštokažemhalo,većčuopisak,znakdaimamdrugipozivnačekanju.Naposletkusamisključilatelefonizzida.

Međutim, danas počinje da zvoni i moj mobilni telefon, a samonajbliži prijatelji znaju taj broj. Neko me je izdao. Isključujem ga iizlazimuvrt.Plevitiznačiisključitimozakzasveosimzatajzadatak.Klečećinazemlji izmeđugrmovalavande,okruženasatri ipometravisokomogradom, koju jeDžonpostavioda sačuvanašuprivatnost,osećam se bezbedno. Sedam na pete i udišem duboko, kao što samnaučilasvideo-kasetaoopuštanju.Udah.Izdah.Udah.Izdah.Poslesatvremena naizmeničnih vežbi disanja i čupanja korova, srce miusporavaritamimogujasnodarazmišljam.

Vraćamseukuću ipijemvodu.Zabrinuta samza svojukojotskunanu (Mondarella macrantha), čije lišće je dobilo braon tačkice, acrveni cvetovi se oklembesili. U sudoperi perem zemlju s ruku, bezrazmišljanja,ikrećempremaulaznimvratimakadazačujemkucanje.Otvaramih(greška).

Pakao! Ljudi iskaču iz kola i trče premameni, blicevi sevaju, sviuglas nešto pitaju. Kada ste saznali? Kako ste to podneli? Brzo

56

zatvaram vrata uz tresak. Još uvek neumorno dolaze. Isprva su tosamo lokalne stanice. KGO, KTVU. A zatim CNN i ekipe nacionalnihvesti sa CBS-a i NBC-ja. Odlazim u predstavništvo svog mobilnogoperateraimenjambroj,alinekakoitajuspevajudaprokljuve.Pričaće, navodno, potrajati. Sve zabavne i trač rubrike pišu o tome,objavljuju prateće članke, iskopavaju sve vrste prljavog veša za kojisammislila da ga više niko ne pamti. Pronašli su da sam izvrdavalaplaćanje kirije za stan u Ulici borova u San Francisku davnihosamdesetih godina, kada su mi sinovi još bili mali, a meni bilopotrebno da počnem od nule. Što sam i učinila, u Santa Kruzu, uudžericikojajeočiglednonekomeslužilakaoletnjikovac,sklepanaoddasakaišperploče.Novinarisuotkriliitajdeomogživota,uključujućii privođenje zbog uzgajanja i distribucije marihuane početkomdevedesetih,zbogčegasammoralanaprisilnidruštveno-korisnirad.Sranje!-kažemnaglaskadatočujemnaradiju.Samosampokušavaladapreživim!

Naravno, novinari su saznali i gde radim i razgovarali s mojimkolegama, koji su anonimno i, sasvim očekivano, komentarisali mojnačinodevanja, frizuru iopštestanjerasejanosti.Nikonijepominjaokvalitetmograda, jedinočimezaistamogudaseponosim.Mučno jegledati kako Dejvid Leterman i Džej Leno sipaju neslane šale naDžonov i moj račun. Znate li koja je kazna za brak sa tri žene? Tritašte!Pa:Bigamista jevelikodušan jerbrineo svimsvojimženama! I:Zaštobigamistaprelaziulicu?Dadođedosledećeneveste!Uvulgarnimradio-emisijama voditelji naklapaju oDžonovom seksualnom životu.JednenovineobjavljujukakojeDžonmoraodajedetrićurkenaDanzahvalnosti iBožić.Kakvegluposti! Ilimoždanisu?Džon je zaBožićuvekradio,ilimijebartakogovorio,zbogčegasmoranijejeli-u13h, kako bi mogao da stigne u bolnicu. Ali sada, kada malo boljerazmislim, pitam se kome je plastični hirurg potreban u bolnici zapraznike? Da li postoje slučajevi za hitni fejs-lifting? Očiglednostnjegovih laži postaje sve bolnija. Zamišljam ga u Deborinoj kući sarodbinom i prijateljima, kako jede svoju drugu ćurku i najednomključam od besa. Treća ćurka verovatno je izmišljotina novinara ilikomšije, jer Džon i Helen nisu bili dovoljno dugo u braku da bizajednoprovelipraznik.

Proglasitemenaivnom,alinisamznaladasemojkomšiluktoliko

57

interesovao za nas. Kako bi drugačije toliko znali? Jesu li tračarili inaši baštovani i naše čistačice? Imanje oko kuće je veliko, drveće izelenilo bujno, nemožemo ni da vidimo druge kuće, a i vrt nam jezaštićenogradom.Džon jevoleoprivatnost.Aopet,neko je znaodaveći deo vremena provodimo u zadnjem dvorištu, radeći u vrtu ilisedećipodsuncobranom,pijuckajućičaj,čakizimi.Nekakosuznaliikoliko smo platili kuću i boju bugenvilije koju smo zasadili. Jedannadasve upućen komšija je čak čuo kako Džonov automobil odlazisvakogjutraupet.Čakivikendom.Kakonijeposumnjala?

Štoje,naravno,pitanjezamiliondolara.

58

14

Helen

Specijalizovala sam se za lečenje dečje akutne limfoblastičneleukemije T-ćelijama. Manji pacijenti i manje vremena naraspolaganju. Ćelije se množe i kreću tako brzo da je trkanemilosrdna, a protivnikneverovatnobrz.Obično lečimdecu i bebekombinacijomhemoterapije i ciljane terapije s tirozinskomkinazomkaoinhibitorom.Inhibitor.Tosamja.Introvertniinhibitor.Mojposaoje da sprečavam, obeshrabrujem, da podižem zidove i odbranu odćelijaraka.Bilasampriličnodobrautomeiusvomprivatnomživotu.AliDžonjesrušiosvumojuodbranu.Jošuvekneznamkakomujetopošlozarukom.

Tokomgodina sam izgradila ime.Profesionalno,puštamdamojadelagovorezasebeizadovoljavamsetimeštomijegodišnjikalendarpun. Uprkos velikom stresu, jer to podrazumeva liste čekanja zabolesnudecu,odkojihsumnogabeznadežnislučajevi,idaljeverujemda ću im pomoći, da ima nade, bar malo. Činjenica da čestoobjavljujem svoja istraživanja - dobijala sam nagrade za članke uŽurnalu onkologije za adolescente i omladinu i Žurnalu pedijatrijskehematologije-ičestoučestvujemnakonferencijama,skrećesvevećupažnjunamoj profesionalni život. Ali oduvek jemoj privatni život -ono malo što je ostalo od njega - bio moja lična stvar. Sada je toneizvodljivo.

Medijska hajka je zapanjujuća. Nisam sigurna je li to zbogtrenutnognedostatkasenzacionalnihvestiilizbogpretpostavkedajevestočovekusatriženedovoljnosenzacionalnadasvedrugepotisnesanaslovnihstrana.Donekleuživamučinjenicidajošnikonijeuspeoda nabavi moju jasnu fotografiju ili upotrebljiv video-snimak.Pokrivamlicesvakiputkadizađemnapolje.Većinaštampanihmedijai TV emisija objavljuje moju zvaničnu fotografiju sa bolničkog veb-sajta. Nije naročito laskava, sa urednom braon kosom, ošišanom u

59

sterilnipažiusiljenimpoluosmehomnalicu.Zapanjena samupornošćunovinara.DirektorbolničkePR službe

pojačao je obezbeđenje kako bi ih zadržao van glavnog ulaza. Ipak,neki Juda izbolničkogosobljasmišljeno jeotključaosporednavrata,takodajetelevizijskaekipajutrosumalodospeladomojekancelarije.Bilasamunutrairazgovaralasauzrujanimroditeljimadesetogodišnjedevojčicesobilnimmodricamanarukamainogama.Nažalost,moralasamdaimobjasnimdamodriceverovatnonisuposledicafudbalskogtreninga. Moja asistentkinja je ugledala kamere i pozvala PRmenadžera, koji je obavestio obezbeđenje i preusmerio TV ekipuprema izlazu iz bolnice pre nego što su stigli do mene. Čak i tada,jedannaročitosnalažljivfoto-reporterjesvojojmlađojćerkizamotaokolenazavojemiskorouspeodadođedomojekancelarije,aligajeutome sprečila sestra na prijemnom. Od tada je postavljenoobezbeđenje ispred odeljenja za pedijatrijsku onkologiju i niko nesmedauđeučekaonicuosimakosasobomnijepoveobolesnodeteiuputzapregled.

Novinarima nisam dala ama baš ništa, ali oni ipak raspolažumnogim činjenicama. Toliko pikantnim da je čak iLA tajms objaviopriču.BaškaoiNjuzvik,Tajm,Pipi,Intač i jošhrpamanjekvalitetnihčasopisa.Nepreslušavamporukenagovornojpošti,kojemepozivajuda se pojavim u jutarnjim TV programima i ostalim radio itelevizijskim emisijama.Razmišljamo ostalimdvema ženama, pitamse da li one pristaju na to. Nisam videla nijednu njihovu izjavu uštampi,neposleonogprvog,katastrofalnogčlankauKroniklu-rupiubranikojajeizazvalapoplavu.

Bolničkoosobljejenezasito.Ljudiprepričavajuvestiuliftovima,usobamazaodmor.Kadauđemukafeterijuilikadaprođemkrajpultamedicinskihsestara,nagloprestajesvapriča.Jedanstariji,većpomaloizlapeobolničar,došapnuomi je trač.Zamisli! -rekaomi jedoksampunila šolju kafom, na zgražavanje svih oko nas.Onaj doktor što jeimaotrižene!Jednaodnjihradiovde!Uspelasamtodazamislim!prenegoštomujenekodošapnuodasamtoja.Pocrveneojekaobulka,alitomenijenimalouvredilo.Moždabihiprenelatračdaljedasenijeticaomenelično.SamošačicaljudiumedicinskomcentruznalajedasmoDžon i ja u vezi. Jošmanje ih je znalo da smo se venčali. Ali uovommedijskomprogonumoramda sepomirims činjenicomda su

60

sviupoznatisaintimnimdetaljimaizmogprivatnogživota.A onda čujem ućutkivanje kada uđem u ordinaciju. Sažaljenje u

očima roditelja mojih malih pacijenata. Sažaljenje - od njih, kojizapravo prolaze kroz pravi pakao. Verovatno je tu prisutna i dozahranjenjatuđomnesrećom.Nekrivimih.Prinuđenasamdaizbolniceizlazimnasporednavratakakobihizbeglanovinareifoto-reportere.Probijamsekrozhorde,štitećiliceodblicevafoto-aparatakadauvečestignempredsvojuzgradu.Prestalasamdaseviđamsprijateljima.Ubolniciprovodimsveviševremenakakobiinajupornijinovinariotišlikućiprenegoštoizađem.

Tireporterisuprokletodobriusvomposlu.Našlisupriličanbrojljudi voljnih zapriču. Svi anonimni, naravno.Prema našim izvorima.Izvor blizak doktorki. To što neke moje kolege bez griže savestidiskutuju omeni, secirajumene imoje navike do najsitnijih detalja,nimalo me ne iznenađuje, s obzirom na ljudsku prirodu. NovinariopsedajunašomiljenirestorannaBrodveju.Saznajukojecrvenovinosmonajčešćepili.Dasmopovremenoišliuoperu.Upoređenjusonimšto je napisano o Em Džej - ženi broj dva - ovo o meni je priličnolaskavo. Visokouvažena. Povučena i marljiva. Ume da budenedruželjubiva. Ali ipak pocrvenim kada pročitam neistine o našemodnosu, kada shvatim kako ništa ne podleže nadzoru. Vidnozaljubljeni, često su bili viđeni kako se drže za ruke u kafeteriji „Triruže“uranimjutarnjimčasovimapreodlaskanaposao. I: Jednom suuhvaćenikakosestrasnoljubenaparkiralištu.I:Onavoziprijusa,kojijebiopomaloskučenzanjegovukrupnugrađu,alinjimatoočiglednonijesmetalodabuduintimni.

BolimekadaoDžonuiz tihmedijskih izveštajasaznamneštoštoranijenisamznala.Zaprepastilomejeotkrićedajenekadabiosolidandžez pijanista. Fotografija upotrebljena za čitulju bila je s jedneprofesionalne svirke. Svirao je u džez barovima širom Čikaga.Berdhaus. Velvet laundž. Kod Endija. Džon kog sam ja poznavalaizbegavaojemuziku,gasioradiokadabiušaoumojakola,odmahivaoglavomkada bihmu kod kuće predložila da pustimneki CD.Mislilasamdanemasluha,čakgaizačikavalazbogtoga.Nudilasammudapreslušanekemojeomiljenekompilacije.Klasike.Nikadanisamimalasluha za bilo šta drugoosim za ono što jemoj otac slušao.Betoven.Bah. Brams. Kada sada vratim film unazad, stidim se ishitrenih

61

pretpostavki u vezi saDžonom i svoje uverenosti da držim situacijupodkontrolom.Jasnojedasamizigrananasvimnivoima.

Najgori dan je posle članka u Njujork tajmsu. Najviše novinaradotad čekame ispred sporednogulaza u bolnicu - odavno su otkrilimoj trik - i ispredmoje zgrade. Konačno ulazim u bezbednost svogstana,zaključavamobebravenavratimaisolakšanjemsenaslanjamnanjih.Imampolabocecrnogvina,preostalogodDžonoveposlednjeposete. Sipam ga u običnu čašu dopola i otvaram šiber-vrata prematerasi koja opasava ceo stan. Htela sam baš ovu stambenu jedinicu,zbog pogleda i na brda i na grad. Džon je takođe uživao u njemu.Posebno je voleo velike palme koje oivičavaju ulicu, preostale izvrtovastaromodnihzgradaiztridesetihgodina,kojesusrušenekakobi bio sagrađen moderan kompleks stanova. Sedam na balkonskustolicusvinomkadaosetimdim.Duvanskidim.Kaodadopiresterasesusednogstana,štoječudnojerganisamosetilaotkadsamseuselila,pre tri godine. Podzakonski akt našeg stambenog udruženjazabranjuje pušenje i van zidova stambenog prostora, posebno naterasama, gde dim može da uđe u druge stanove. Iako su biljkesmišljeno posađene uz paravane koji odeljuju terase, vidim mladuženukakosedispodignutimnogama.Dokjeposmatram,onaispuštadugidimbukvalnomeniulice,sobziromnapravacvetra.Umestodajoj doviknem, odlučujem da budem civilizovana i pokucam joj navrata.

Posledugepauze,vratasekonačnootvaraju.Nanjimastojimladažena s cigaretom u ruci. S blagom nelagodom predstavljam se kaonjena komšinica.Ne smetami demonstracija autoriteta tamogde gazaistaimam,aliovojesivazona.Nemogujojzabranitidapušiusvomstanu,aizgledaćepriličnositničavoprekorevatiještotočininasvojojterasi.Iprenegoštozaustim,onakaže:„Uđi“,nepitajućimeželimli.Strepećidaneispadnemnepristojna,ulazim,iakobihradijerazgovorobavilananeutralnojteritorijihodnika.

„Izvini“,kažeona,mahnuvšitelefonom,aondagaubacujeudžep.Držeći cigaretu u levoj ruci, pružami desnu da se rukujemo. „Bet“,kaže. „Helen“, odgovaram. Nastaje neprijatna tišina, a onda jojpokazujem na cigaretu. „Ako nije problem, nemoj da pušiš nabalkonu“,kažem.Oklevam jedan trenutak,aondadodajem; „Dimmiulaziudnevnusobu.“

62

Čudanizraznanjenommladomlicu.Nalikzadovoljstvu.„Oprosti“,kaže,„nisamznala.“Alineobećavadaćeprestati.Umestotoga,vučevelikidimiispuštagaustranu.„Hoćešlineštodapopiješ?Vino?“Tojeposlednje što želim ali proklinjem sebe što sam se dovela u ovusituaciju. Razmišljam o važnosti očuvanja svoje nezagađene terase iračunamdavredipopitijednopićekakobihpostiglatajcilj.

Betnečekamojodgovor,većnestajenakratkoukuhinji.Njenstanjeidentičanmom,samomodernonameštenkožnomgarniturom,kojadeluje neudobno, i okrečen jarkim bojama. Bet se vraća s dve čašecrnogvina.Konačnogasicigaretu.

„Ti si doktorka, zar ne?“, pita, dodajućimi čašu. Pokazujemi najarkocrvenusofu.

„Da“, kažem. A onda, nakon što sednem na hladnu klizavupovršinu, dodajem: „Kako si znala?“ Nervozna zbog celodnevnihdogađaja,sumnjičavasaminaoprezu.

„Videla sam tekad izlaziš iz zgrade“,kažeBet.Ali tonije logičnojerneoblačimbelimantilsvedoknestignemnaposao.Ujutrojedvadapodsećamnačlanaurbaneradničkeklase.Kadavećtopominjem-verovatnozvučećimaloparanoično-onasesmejeikažedajesigurnovidela moje ime u medicinskim časopisima u foajeu. S obzirom naveliki broj žurnala za koje pišem, pretpostavljam da je toverodostojno.

„Akako jegospodinHelen?“nehajnopitaona.Kada jepogledamiskosa,onadodaje:„Vašmuž.Kakosezove?Viđalasamgauhodniku,alisenikadanismoupoznali.“

„Džon“, kažem i odlučujem da ne objašnjavam da Džona višenema. I zaista, kadmalo bolje razmislim, on zapravo nikada nije nipostojao.Nekaomuškarac,nitikaoživotkojisammisliladaimam.

Nekoliko minuta pijuckamo vino u tišini. Usmerivši um kaneutralnojtemizaćaskanje,pitamje:„Čimesetibaviš,Bet?“

„Daktilografijom“,odgovaraona. Ikaodaželištopredazaustavibujicupitanja,brzododaje:„Kolikodugosteubraku?“

„Šestmeseci“, odgovaram, zaključivši kako ovo i nije tako teško.Negovorimlaži,aliizbegavamistinu.

Otpijam gutljaj vina i shvatam da je, namoje iznenađenje, skoroprazna.„Dajdatisipamjoš“,kažeonaiodlaziukuhinju,vraćajućiseovogaputasbocom.Puninamčašedovrha.

63

„Dakle,vistejošmladenci“,konstatuje,nepita.„Moglobisereći“,kažemihvatamsebekakooponašamonoštoje

pisano o nama. „Još se upoznajemo. Stranci smo, ali na uzbudljivnačin.“

Neprepoznajemosobukojaizgovaraoveludosti,štojedobro,jerneželimdasezbližavamsovomženom,nitidamegrizesavestzbogplasiranjaneistina.Nakratkosepitamkakodaktilografkinjamožedapriušti stan u ovoj zgradi, ali odbacujem ovumisao. Verovatno imaimućnogpartnera.

Opet neprijatan muk pre nego Bet pokuša opet. „Zar ti nisidoktorka koja je nedavno bila na vestima?“, ležerno pita ona,gledajućiusvojučašusvinom.

Spuštam ramena i ona brzo kaže: „Žao mi je. Čula sam i drugestanare u liftu kako pričaju o tome. Znaš. Svi ovi novinari ispredzgrade.“ Verovatno savijam kičmu još malo jer ona dodaje, dodušetoplim, saosećajnim glasom: „Sigurno je užasno biti predmetogovaranja.Mislim,povrhteizdaje.“

„Da, prilično gadno“, uzvraćam, otkrivši da mi je čaša opetnapunjena. Ceo život sambila neprimetna, iskrsavajući samo da sveiznenadim svojim briljantnim uspesima na fakultetu, veštinama iliotkrićima.Sadaćuzauvekostatipoznatapotomeštosambilaudatazatipasatrisupruge.Smišljamgdebihmogladapobegnem.Njujork?Čikago?Hjuston?Lakobihnašlaposaopredavačaililekaranaklinici.Aličakitada,nikadanebihpobegla,nesasvim.Znamskojimžaromstudentimedicine guglaju svoje profesore - bezmalo ih proganjajućine bi li saznali koliku stipendiju su dobili za istraživanje, kojepublikacije su obezbedili, koliko često će predavati namedicinskimseminarima,plusraznesitniceiznjihovogprivatnogživota.Ne,nemasvrheseliti se.Ljaga je tu. Inikadanećebitioprana. „Uništenasam“,kažemnaglasiBetmomentalnokidiše.„Kakouništena?“

Ćutke odmahujem glavom. Zašto bih joj objašnjavala? Stidim sesvog prethodnog ponosa - na svoj život koji je u mnogo čemu biouređen. Sada je u odbrambenom sistemu probušena rupa i bes curinapolje.

„Kolikosam jačula, ti sinasamarena“,kažeBet.Naginjesebliže,očiglednozaboravivšinavino,iopetbockapotelefonu.

Krozmaglunekolikoispijenihčaša,čujemjekakogovori.

64

„Jabihpoželeladagaubijem“,dodajeona.„Mislišdamitonijepalonapamet“,kažem.Aondaseispravljam.

„Alivećjebiomrtavkadasamotkrilaistinu.“Povlačimsenasigurnotlo. „Nisamdobilaprilikuda se suočim snjim,da gapitamzašto, daotkrijemzaštoja.“Betklimaglavom,kaodasamreklaneštonadasvemudro.

„Sigurno se pitaš zašto je odabrao baš tebe od svih žena koje jesvakog dana upoznavao. S obzirom na njegovu profesiju, sigurno jesretaomnogožena.“

Odbacujem njenu sugestiju. „Džona nije zanimala kozmetičkahirurgija. To su radili samo njegovi partneri. On se nikada ne bizaljubio u ženu koja je zbog plastične operacije došla u njegovukliniku.Naprotiv,upravozatobimubilaodbojna.“

„Aumrojeod...srčanogudara?Nanekinačin,zarnemislišda jetako najbolje? Za čoveka sa tri žene?“, pita Bet. „Prepuklo srce?Istresiranodopucanja?“

„Moguće“,kažem.„Životnimotorjeotkazao.“Amojodtugekrvari.Zauzimajućitakoosetljivomestoumojimgrudima.Tokomstažiranjana kardiologiji imala sam profesora Egipćanina. Rekao je da se unjegovojdomoviniponekadkažedajepokojnikuumrlosrceidasenastrašnom sudu upravo srce pokojnika vaga na tasu s perom istine.Srceneopterećenogresimaipokvarenošćubićeuravnotežisperominjegovvlasnikćeuživatiuvečnomživotu.Alijaznamdasrcenijelakokaopero.Inećuuživatiuzagrobnomživotukojiminijesuđen.

Čestopodstičemsvojemalepacijentedamiopišusvojesimptomekoristećimetafore.Nekiodnjihsuneverovatnoprosvetljujući. Jednodete jereklo: „Mene jekljucnulaptičicasvrlooštrimkljunom.Kljunjoj je sigurno krvav.“ Pregledom sam utvrdila izdajničke petehije,crvenetačkicepodkožomkojepredstavljajujedanodsimptomadečjeleukemije.

Akojesumojemetafore?Svesamiklišei.Teškosrce.Opterećenosrce.MojherojGandijerekao:Boljejeimatisrcebezrečinegorečibezsrca.Aštakadvišenemanirečinisrca?Neznamvišeštadakažem.Itomespasava. Jer,najednommipostaje jasnodaseovamladaženakonstantnopoigravasasvojimtelefonom,snezgodnimpitanjima,pačak i sa svojom takozvanom profesijom., „Ti si novinarka“,zaključujem.Betoklevasamotrenutak,aondaklimaglavom. „Star“,

65

kaže. „Obećali su mi pedeset hiljada za ekskluzivu. Podmitila samtvojukomšinicudavečerasizađe.“

„Namamilasimeovdedimomcigarete?“, zgroženopitam,aondapočinjemdasesmejemnjenojgenijalnosti.

„Nisamanepodnosimdim“,odgovaraBet, „aliupalisvakiputnaZapadnoj obali. Ljudi koji su previše sumnjičavi i da pokucaju nasusedna vrata neverovatno su agilni kad treba da zaštite svojuteritorijuodduvanskogdima.“

Pokazujemnamobilnitelefonunjenojruci.„Isvesiovosnimila?“Onaklimaglavom.

„Dala si mi neke dobre stvari, ali nedovoljno da ti budeneprijatno“, odgovara ona. „Ispada da si slomljenog srca, alidostojanstvena.“Slomljenogsrca.Opetmetafora.

„Postojilinačindateubedimdapoštuješmojuprivatnost?“pitam.Betodmahujeglavom.Aličinimisedautomgestuopažamiistinskožaljenje.

„Ponekadnevolimsvojposao,alijošmanjevolimnezaposlenost“,priznaje ona. „A kao što rekoh, nema tu ničega lošeg. Nisi istreslanikakveseksualnetajne.“

„Zatoštoihinema“,kažem.Izatrenutakizgledadajebaštako,dasamotvoreno živela svoj život, bez ičega vrednog skrivanja, i s vrlomalokajanja.Aondamisineivežemjezikučvor.

„Sad lažno lice mora sakriti što će lažnom srcu biti“, kaže Bet.Verovatno delujem uplašeno, jer dodaje: „Magbet. Studirala samenglesku književnost.” Ne verujem da umišljam njenu blagupostiđenost. „Na kraju svi završimo tamo gde se najmanje nadamo”,pojašnjavaona.

„Baštako”,kažem.Nekakopronalazimvrataiizlazim.

66

15

Helen

Nemogudaseotrgnemzaključkudajedobroštosumojiroditeljivansvega ovoga. Moja majka. Ona bi se svađala s urednicima i pisalaprotestnapisma,žestokomebraneći,svoje jedinopreživelodete.Aliona je sada zaključana u bolnici za lečenje poremećaja pamćenja uIndijanapolisuivišeneznačemusluživiljuška,akamolidaimaćerku.Moj otac bi me, ako bi bio dobre volje, privio na grudi i plakao samnom. Njegove suze imale su isceliteljsku moć. Da je loše volje,ošamario bi me i rekao da se saberem. Ipak, morala bih da gasprečavamdanejurinovinarei tučeih.Predkrajživota,podteškimlekovima, plakao je manje. U retkim situacijama, kada bi osetiopotrebu da razbija nameštaj ili da povredi drugo ljudsko biće,jednostavno bi popio specijalnu pilulu i prespavao ostatak dana.Narednog jutra bi se od mister Hajda pretvorio u doktora Džekila.Sada znamo da je Poov antiheroj mogao da se smiri litijumom ilivalproatom, koji se izdaje na recept. Koliko dela naše velikeknjiževnosti je moderna psihijatrija proglasila čudnim i zastarelim?JednogdanaćeimatidijagnozuipiluluizanekogpoputDžona,neštoštoćegaučinitimanješarmantnimiočaravajućim,manjerizičnimzažene.Apostojaćeipilulazamene.Neštoštoćemipodićigard.Svetćebitizdravijemesto.Aliuprkossvemu,mislimdaćebitidalekomanjezanimljiv.

67

16

SanFranciskokronikl

REZULTATISTRAGEISLEDNIKAUSLUČAJUSMRTIVIŠESTRUKOOŽENJENOGDOKTORAUKAZUJENAUBISTVO

1.jun2013.

Palo Alto, Kalifornija - Juče je islednik Okruga Santa Klara smrtstanfordskogdoktorakoji je istovremeno imao tri suprugeproglasionasilnom, počinjenom od strane jedne ili više nepoznatih osoba.RazlozizasumnjunaubistvodrDžonaTejlorasumodricenatelu,kaoidvaubodaiglomupredeluleđa.Premaizvorima,policijasumnjadajedrTejloruubrizgankalijum,kojijeizazvaosrčaninapad.Policijajeispitalavišesvedoka,uključujućiinjegovetrisupruge,odkojihsudvenezakonite. Ostale osumnjičene osobe takođe će biti dovedene nainformativni razgovor, tvrde izvori. Velika sahrana održana je uMemorijalnojcrkviuStanfordusazatvorenimkovčegom,alipraznim,zbogsumnjivihokolnostismrti.„Svejebilapredstava“,reklajeosobakojajeprisustvovalapogrebu,želećidaostaneanonimna.

68

17

Samanta

Tako dakle. Presuda islednika bila je kao što je Džejk i predvideo.Nasilnasmrtodstranejedneilivišenepoznatihosoba.

Sledećikorakjedaseutvrdivremesmrti.Natelevizijitoradetakolako, a zapravo je užasno teško to izvesti s određenim stepenompreciznosti - bar su nas tako učili. Prema izveštaju patologa, DžonTejlorjetogpetkamogaodaumreubilokojevremeizmeđu14i22h.

Elem, znamo da je u hotel došao u pola tri, živ i zdrav. Tu je ičinjenicada jekoristiosobnuusluguu18h i35min:biftek, srednjepečen,krompirićiičašabelogvina.Zadesert,čokoladnifondi.Mladažena, koja mu je odnela porudžbinu, odlično se seća ovog detaljazahvaljujući njihovom razgovoru o čokoladnom fondiju. „Rekla sammudaćepripremapotrajatibarpedesetminutaipitalagaželiliprvoda mu donesem glavno jelo, a fondi da mu dostavimo kada budegotov“, kazala je. „Izričito je želeo da sve bude doneto odjednom.“Konobar je teku19h i50minpokucaonavrata.Nikonijeotvorio.Kucao je iznova i iznova. Niko nije prilazio vratima. „Dešava se“,pojasnila jedevojka.Barpremavremenuporudžbine,znamokadajebio živ (18h i 35min), a kada to verovatno višenije bio (19h i 50min).

Pričam to Piteru za večerom. Jedemo dagnje, što znači da jeverovatnoiznovaposetioprodavnicumorskihplodovaiodlučiodaihkupi. Nemojte pogrešno da me shvatite, volim kako Piter kuva, alitrebalobidaporadiinasvojojdoktorskojdisertaciji.Kažemmukakosu Tejlorove modrice na mišici i vratu, zajedno s ubodima igle ivisokimnivoomkalijuma,bilidovoljnidaislednikotvoriistragu.

„Apoštosadimaterešenjedajerečonasilnojsmrti,postojilinekimotiv?“ pita Piter. Viljuškom vadi dagnju iz školjke i pažljivo jeubacujeuusta.Kod jela je izbirljivpoputmalogdeteta, kušajući svepredsobom,kaodajespremansvakogčasadasebacinapoduizlivu

69

besa.Azapravojevelikigurmaniizvrstankuvar.Dagnjesunabrekle,sveže, s ukusom belog luka i belog vina. Piter se ovoga putadefinitivno nije pretrgao od intelektualnog posla. „Danas samodgledao svoju dozu krimi-serija“, dodaje on. „Motiv je uvekprepreka.“

„Čovek sa tri žene?“, uzvraćam. Primećujem da govorim smanjestrpljenja nego što želim, pa umirujem glas. „U njegovom životu jedovoljno toga.Na svakommestu gde začeprkamo, nađemo imotiv.“Bezrazmišljanjagutamnesažvakanudagnju.Moramdagucnemvinokakobihjepoguralanizždrelo.

„Kakavjezaključak?“,pitaPiterkadasepovratim.„Bes.Ljubomora.Osveta“,nabrajam. „Sveonoštosesvremenom

nagomilauljubavnimvezama,samoputatri.“„Ali jedina koja je bila upoznata sa situacijom je prva žena“,

podsećame on. „Imirila se sa sudbinom. I više od toga. Režirala jepredstavu,jelitako?“

„Tako je“, odgovaram, ali nestrpljivost mi se opet uvlači u glas.Umornasam.Uzdišemdubokoinaređujemsebidauživamutrenutku.Hrana,Piterovoprisustvo-višeodnedeljudananismozajedno jeli -olakšanje što su informativni razgovori završeni. Pokušavam daopustimramena,vrtimglavomukrugkakobihrazbilačvorićeuvratu.Ali telo se iznova koči. Nekada je ovo bilo dovoljno, nas dvoje zajednostavnom i ukusnom trpezom.Međutim,počelo je svemanjedamiprija.Ponekadostanemželjnanečegviše.NeštouvezisaslučajemDžonaTejlorainjegovemreželjubaviiprevarekvarimiraspoloženje.

Piter i dalje namerava da ćaska. Možda zato što ne primećujepromenu u mom raspoloženju. Ili baš zato što primećuje. Pitera jeponekadteškopročitati.

„Nakogatitipuješ?“pitadokotkidajošjednoparčehlebasbelimlukom. Gomilice sveže iseckanog belog luka padaju s prepečenevekne. Razmišljam koliko je vremena proveo u seckanju. To medodatnonervira.Spuštamviljuškuiotpijamjošvina.„Kadaćešbranitidisertaciju?“pitam.

Pitermašehlebom.„Krajemjesenjegsemestra“,odgovara.„Imamvremenanapretek.“

Ondasebacinaposao!-razmišljam,alićutim.Umestotogapitam:„Kako ide?“ Uprkos nadljudskim naporima, u glasu mi se nazire

70

oštrina.Piter sleže ramenima i ignoriše moje pitanje. Tipično. A onda,

takođe tipično, kreće u protivnapad. Njegova taktika je da mepitanjimasateraućošak.

„Kažimi na koga tipuješ“, pita Piter. „Kažimi šta ćeš sledeće daradiš.“

Okomio se na moju najranjiviju tačku. „Ne znam“, priznajem.„Moglabihopetdarazgovaramsaženama.Daprobammaloboljedaispipamteren.“Najednomsamnesrećna.

Piterodustajeodkontranapadaivraćaseuulogutešitelja.„Ne moraš odmah da dobiješ sve odgovore“, kaže umirujućim

glasomidolivamijošvina.Iovojetipično.Čimnaslutidabimogaodamepovredi, ili da iznekog razlogapatim,postajenežniji.Kaodaneverujedatomogupodneti.

„Ljudi izvode razne ludosti zbog ljubavi“, kažem mu. „Ili zbogonogaštoonismatrajuljubavlju.“SećamseHelenRihter,kakogovoriostrastipremaDžonuTejlorusvojimhladnim,profesionalnimglasom,a opet tako ubedljivo. Kao u onoj knjizi Klajva Stejplsa Luisa oromantičnojljubavi,kojusmočitalinačasovimaengleskogusrednjojškoli.SurprisedbyJoy.Eto,takvajedrRihter.

»Zaista? A kako to prepoznati?“ Piter se ne osmehuje dok ovogovori. Zuri u školjke na svom tanjiru. Ovo se opasno približavadiskusijizakojusmosesložilidajenećemovoditi.

Spuštam šaku na Piterovu. „Dagnje su super“, kažem i on dižepogled,smešećise.

„Koristansamukuhinji“,kaže.„Štagodmislilaomeni.“

71

18

Samanta

Čitanje nečijih podataka izmobilnog telefona i elektronske pošte jekaopreturanjeponečijemdonjemvešu.Čitavživotdotičneosobemijepredočima.DžonTejlorjeuglavnompozivaosvojugovornupoštuiuglavnom primao pozive iz svoje ordinacije. Bilo je dosta odlazećihpoziva na razne brojeve, koji su uglavnom pripadali porodicamapacijenata. Dr Tejlor se navodno trudio da lično prati stanje svojihmladihpacijenatanakonštonapustekliniku.Bilo ječestihpozivaodDebore.Baškaoštojei izjavila,organizovalajenjegovživot,plaćalaračune za njegovu kreditnu karticu, rezervisala putovanja u LosAnđelesiostalegradove.Onsečakoslanjaonanjuidamurezervišerestoranezanjegaiostaledvežene.

Bilo je ipovremenihpozivaodEmDžej,alinetakočestokaoštosamočekivala.OnjepaksvakevečerizvaoHelennamobilnitelefon.Tačno u devet. Ona njega nikada nije zvala, ali mu je svakodnevnopisala mejlove na drtaylor3@taylorinstitute.com. Debora mu jetakođe pisala, ali na drtaylor1@taylorinstitute.com, a Em Džej nadrtaylor2@taylorinstitute.com.Tubarnemamisterije.

A ništa sumnjivo nema ni u sadržaju mejlova. Baš ništa. Nemaiznenadnog gneva ili neprijateljstva. Većina Tejlorove elektronskekorespondencijesaženamabilesukratkelogističkeporuke:kadaćestićikući,kadaćebitivangrada.DeboramijedalapristupDžonovomonlajn-kalendaru,kojijezapravobiovirtuelnamapanjegovogživota,isparčanog do četvrtine sata. Nije ni čudo što je taj čovek imaoproblem sa spontanošću - bio je zatočenu svomgusto isplaniranomživotu,kojimunijedavaomnogoprostorazamanevrisanje.

Konačno nalazim ono što sam tražila, i to proverivši podatkeDžonovogmobilnog telefona 48 sati pre nego što je nađemmrtav uVestinu.Svejeonakokakosuispričalenjegovežene-skorosve.PozivEmDžej u utorak ujutro, koji je trajao oko desetminuta - dovoljno

72

vremena da s njom proćaska o domaćim temama i objasni joj kakomoranaposlovniputuLosAnđeles.Debora jepočeladagazivkaupetak ujutro, oko šest. Pozivi su trajali kratko - samo po nekolikosekundi.Očiglednonijeuspeladagadobijeilivaljanoobavirazgovor.Toje,računam,bilouvremekadaDžonTejlornijeuspeodastignenasvoje uobičajeno ranojutarnje tuširanje i doručak. Čoveče, ala je tažena uporna. Nastavila je da ga zove, šalje imejlove i poruke -nebrojeno puta tokom petka i subote, sve do tri po podne. To jeotprilikebilovremekadaseMolipojavilananjenimvratimasvešću.Sveseuklapa.

Nikada ne bih izdržala tu vrstumaltretiranja. Piter jemoj jedinimuškarac iobično jepremamenipriličnoblag.Ali zato čestoviđamzebnju u odnosima nekih mojih prijatelja i obostrano proganjanjeukoliko se ne ispune očekivanja. Pitam se, ne po prvi put, kakve suljubavne veze bile pre mejlova i mobilnih telefona, zaboga, i pretelefonskihsekretarica.Mojageneracijaogrezlajeutojtehnologiji,alištasuradileprethodne?Zacelosuimalemnogovišeprostora,aliivišemisterije. Možda više sumnje? Mada ne mogu ni da zamislim dasumnjamuPitera.AličinimisedaniEmDžejniHelennisusumnjaleuDžonaTejlora.Zasadpodacipotkrepljujunjihovepriče. Jesu libileglupe ili samo zaslepljene? Pre kombinacija to dvoje, zaključujem.DoksmoPiterijajednostavnodosadni.

AondavidimneobjašnjivuprepiskusDžonovogtelefonaupetakuveče,bašuperiodukojismoidentifikovalikaovremenjegovesmrti.Uspravljamse.U18hi45minpozvaojeEmDžejnamobilni.Pozivjetrajaosamopetsekundi -sigurno jeprekinuovezukadaseuključilagovornapošta.Svakakonedovoljnovremenazarazgovoriligovornuporuku.Aonda,tridesetsekundikasnije,poslaojeEmDžejtekstualnuporuku.Hitno.DođiuVestinuPaloAltu,soba224.Smesta.

Iništaviše.Dakle,DžonTejlorjebioživtačnou18hi45min- ipozvaojeEmDžejutajnuhotelskusobu.Ovozahtevaozbiljnuistragu.VadimtelefondapozovemEmDžej.

73

19

EmDžej

U policijskoj stanici bar imaju rashladni uređaj. Mrzim vrućinu,podseća me na Tenesi i na sve gluposti koje ljudi obično govore ovrućini.Dovoljnojevrućedasekurvaoznojiucrkvi.Vrelokaobutkicau paprikašu. Uostalom, vrućina ne prija nekim osetljivim biljkama uvrtu. Juče je temperaturadostigla34 stepena, a zadanaspredviđaju35. U deset pre podne već se znojim. Naravno, ovo je taj period uživotu. U stresnim situacijama valunzi su češći i intenzivniji. Počelasamdanosimmajicebezrukava,čak iposvežijimdanima.Naposlunosimkratkesuknje(verovatnokraćenegoštopristajemojojfiguri).Ali neprijatnost vrućine nadjačavamoj osećaj sujete. Prošle nedeljesamnačuladvemlađeženekakomeogovarajudoksamsenaginjalanad mašinom za foto-kopiranje. Sva naklonost i saosećajnost zbogDžonovesmrtitrajalajetačnodvenedelje.Manekaih.Ionakoimampametnijaposla.

Ovoga puta znam zašto sedim ovde, u sobi za ispitivanje.Osumnjičenasam.Uslučajunasilnesmrti.Odnosno,ubistva.Očekivalabih(ilisebarnadala)dasenaovonasmejusvikojimeznaju,samoštonisam smogla snage da se suočim s bilo kim posle prvog novinskogčlanka u kojem sam nazvana osumnjičenom. Naravno, usledili sučlanci i uostalimnovinama, zajedno sobjavomda jeovo i zvaničnoistraga ubistva, što je opet potpirilo medijski cirkus. Osumnjičena!Zvučilaskavo.Alisvesnasamozbiljnostisituacije.Sinoćnisammogladaspavam,pasamtumaralapomračnojkući, tolikonervoznadasumiseitabaniznojili.

Vrata se otvaraju i ista mlada detektivka ulazi unutra. Pruža mirukuijajedrhtavoprihvatam.„EmDžej“,kažeona,„lepojevidetivasopet“, i ja klimam glavom, odgovaram: „Detektivko“, ali ona seosmehujeikaže:„Sećatese?ZovitemeSem.“Sveizgledavrlouljudno.Da li bime tako tretirala kada bi bila uverena da sam sposobna da

74

ubijem?Malo seopuštam, a onda se sećamonoga što samvidelanateleviziji-dobarilošpandur.JeliSemdobarpandur?Govorimsebidabudemoprezna.Njenosledećepitanjesamopotvrđujemojezebnje.

„Dakle,odlučilistedanedovoditeadvokata?“pitaona.Koračadozida i pritiskadugmenamašinipovezanojkablomzavideo-kameru,postavljenuvisokonazidu.„Nemateništaprotiv?“,pita,pokazujućinakameru.

Odmahujem glavom, ne uzdajući se u svoj glas. Detektivka sedanazadnastolicuiupitnomegleda.

„Nemam advokata“, kažem. To je tačno. I ne znamnikoga ko gaima.Komejeadvokatpotreban,osimbogatašimaikriminalcima?Kodjedneadvokaticesamotišladasačinimtestament,alitaženanijebilamojadvokatniujednomsmislutereči.

„Kaoštosamvamreklaprekotelefona, ljudiobičnodovedusvogadvokatanainformativnirazgovorovevrste“,pojašnjavadetektivkaineštoblažedodaje:„Savetujemvamdaganabavite.“

„Nemam novca za advokate“, kažem i stidim se svog drhtavogglasa.

„Oh“,uzvraćaona.Azatim,delujući iskreno: „Žaomi je.Shvatamdasteunezavidnompoložaju.Ali“, pročišćavagrlo, „imatepravodaćutite.Sveštokažetemožebitiibićeupotrebljenoprotivvasnasudu.Imatepravonarazgovorsaadvokatomidavašadvokatbudeprisutantokom svih ispitivanja. Ako ne možete da ga priuštite, biće vamdodeljennaračundržave.”

Sveovomisaopštavatolikosmirenodaposletogamogusamodacvilim,jermijeupravopročitalamojaprava.

Detektivka prestaje da priča i gleda me. „Želite li da pozovemkancelarijujavnogbranioca?Tojevašepravo.“

„Ne“, ravnodušno kažem. „Nemam šta da krijem. Ne mogu dakažemništaštobimoglodabudeupotrebljenoprotivmenejernisamučinila ništa loše.“ Nadam se da ne vidi koliko su mi šake zgrčeneispodstola.

Detektivkaklimaglavom.Počinje s pitanjima, uglavnom istim kao ona na koja sam već

odgovorila. Polako se opuštam, čak mi postaje malo dosadno. Čašavode bi mi prijala, ali ona me ničim ne nudi. Nema dvostrukihogledala,kaoupolicijskimserijamakojegledam.Samociglenizidovi.

75

Istolica jeudobna.Gde lisu jenabavili, iznečijednevnesobeprekoVojskespasa?Uopšteseneuklapaupolicijskiambijent.

Iovadetektivkajevrlomlada.Znamdajenapoljuvruće,alikosaskupljena u kikice? Smešno! Nikada nisam videla odraslu ženu skikicama. Ali nekako joj stoje. I nema ničeg smešnog u njenomdržanju.Veomajeprofesionalna.Naravno,većznasveomombrakuiživotu sDžonomzanjen izveštaj. Izostala sam sposla, prošlo je većpola današnje smene. Gledam na sat i dišem duboko. Udah i izdah,udahiizdah,zatimopuštamruke-prvojednu,padrugu.Tobitrebalodapodstaknemozakdaseopusti.Alinepomaže.

Detektivka predlaže da napravimo pauzu. Odlazim u kupatilo,pijem vodu s fontane u velikoj otvorenoj prostoriji punoj radnihstolova.Primećujemdapolicajcizureumene. Izanjihsampredmetradoznalosti.Vraćamseusobuzaispitivanjepredetektivke,sbolnimosećajem čudne mešavine dosade i strepnje, koja me grize još odDžonovesmrti.

„Spremni?“ pita detektivka kad je ušla i sela. Baš je mlada! Imanavikudaseigramalimprstom,vrtećigaokosvoješakekaodanavijadečjuigračku.

„KadasteposlednjiputvidelidrTejlora?“„Tosamvamvećrekla.Višeputa.Učetvrtakujutro.Ustaojerano,

kaoiobično,daodeuobilazakpacijenata"-kratkozastajemprenegoštoopetnastavim-„iotišaojeneštoposlepetsati.Kaoiobično.ZaštonepitateDeboru?Premanjenojpriči,ustvarijesvakogjutraodlaziokodnjejerjenjihovdogovornavodnobiosvetinja.“Izdajemegorčinauglasu.OzlojeđenostštomijeDeborauskratilajutarnjeizležavanjesDžonom,kojusamoduveksmatralanajslađimdelomsvakeveze.

„Ali čuli ste se s njim kasnije tog dana.“ Detektivka konsultujesvojebeleške.

„Da,kasnijeu tokuprepodneva.Evo,rećičuvami tačnovreme.“Vadimsvojmobilnitelefoniproveravamdnevnikpoziva.„Tačnou11hi7min.Bilasamnaposlu.“

Detektivka klima glavom. Zaista nije morala da postavlja topitanje. Podnela je zahtev - i dobila - za proveru podataka mogtelefona i elektronske pošte. Sećam se razigranihmačaka i viceva okaki koje sam razmenila s prijateljima, i verovatno sada ličim nabudaluuočimasvihkojiradenaslučaju.

76

„RaditeuSantaKlari?“„Da.UVebsisu.NaTasmandrajvu.“„PonovitemištavamjedrTejlorrekaoprekotelefona.“Nestrpljivouzdišem.Iosećamkakonailazijošjedanvalung.„SamodaimahitanslučajuLosAnđelesu.Dauvečeletitamo.Misli

daćesevratitiupetak,alinijesiguran.“„Itojevamazvučaloneobično?“„Veoma.AlinetoštoideuLosAnđeles,budućidajeDžonradiona

UCLA kao honorarni predavač cele akademske godine i bar dvaputmesečnoodlaziotamonaponekolikodana.“

„Štajeondabiloneobično?“„Prekid naše rutine. Bio je vrlo odgovoran i mrzeo je svako

remećenje svog rasporeda. Nisam smela... pa, voleo je... da ga neiznenađujem društvenim događajima ili spontanim predlozima zaizlazak.Toga jeužasnonerviralo.Voleo je rutinu.Dosta jeputovao,aliuvekjesvebilounapredisplanirano.“

„Štajeonsmatraospontanošću?“„Moraojedaznacelunedeljuunapred“,pojašnjavamjoj.„Pravdao

je to vremenom potrebnim za obradu svake promene u njegovomrasporedu.“ Shvatam koliko čudno ovo sad zvuči. I kako blesavo (iugnjeteno) verovatno izgledam zbog bespogovornog pristanka natakvezahteve.Brzoelaboriram:„Kadasmopočelidasezabavljamo,jasamsestalnozaboravljalai impulsivnopozivalaljudenapiće.Znate,naletite na prijatelje u prodavnici i bez razmišljanja ih pozovete napiće.AtojeDžonuužasnosmetalo.“

„Zarvamtonijebiločudno?“„Ne. Da.Možda.“ Prokleta da sam! „Pa, Džon je sam po sebi bio

čudan.“„Kakojerazmišljao?“„Priroda njegovog posla sa žrtvama povreda bila je takva da je

vodio vrlo nepredvidljiv profesionalni život. Često nije znao šta gačeka kada ujutro dođe na posao. Kao posledica toga, zahtevao jekrajnjuregularnostusvomprivatnomživotu.“Zastajem.„Barjeontotakopredstavio.“

Detektivkaklimaglavom.Sveovosamjojvećispričala,zaštoopetinsistira na tome? Pa još i snima. Da li će čitanje mojih pravapromeniti način na koji će iskoristiti ono što kažem? Najednom

77

osećamjezu,uprkosvrućini.„Iondagavišenistevideli“,kažeona.„Nisam.“ Uprkos svemu, naviru mi suze. Prvih dana nakon

Džonovesmrtibilasamneobjašnjivomirna.Odtadaneprestajemdaplačem.Šefmi jerekaodauzmemslobodnedane,alištabihradilastolikoslobodnogvremena?Sedelaukući sama?Mnogomi jebolje smojim dragocenim fmansijama, brojke koje sabiram imaju nekogsmisla,kolonemeuravnotežavajudokhaosdovodimured.Džonijasmobilitakorazličiti,aliobojesmouživaliusvojimrutinama.

„I od tada niste pričali s njim, posle tog poziva u 11 h i 7min učetvrtakujutro?“

„Ne. Što je takođe neobično. Pričali bismo svake noći kada biotputovao u Los Anđeles. Značilo mu je. Rekao je...“ Ovde se opetraspadam.Detektivkamibezrečidodajepapirnemaramice.„Govoriojedaneželidauđemoušemunekomuniciranja.“

„Kakostetoprotumačili?“„Naravno, to me je nateralo da porazmislim o njegovim

prethodnimvezama,da li je i tadpričaooproblemima.Zapitalasamse je li zato ostao neženja. Uvek je to objašnjavao zahtevima svogposlaikakonijenašaopravuženu.Aja...“

„A vi ste želeli da mu verujete.“ Detektivka se saosećajnoosmehuje. Zaista je lepotica. Nema burmu. A opet, još je mlada.Očigledno sam jedina glupača u ovoj sobi. Čini mi se da je mojanaivnostbesmislena.

Vadim još jednu papirnu maramicu i počinjem sistematski da jecepam na duge i tanke trake. Još jedan način umanjenja stresa. Alidetektivka kao da to ne primećuje. Iako na stolu pred sobom imanotes i olovku, ne hvata beleške, pušta da video-kamera obavi savposao.Opetnamotavašaku.Spremajošjednopitanje.

„A poruka koju vam je Džon Tejlor poslao na mobilni telefon upetakuveče?“

Trudimsedazvučimsmireno.„Štasnjom?“„U18hi45min.TojemoždaiposlednještojeDžonTejloruradio

presmrti,poslaovamaporuku:DođiuVestinuPaloAltu,soba224.Alivinistereagovalisvedo19hi45min.Tadstepočelidagazovetenamobilniu čestim intervalima -otprilikena svakihdvadesetminuta, itako celunoč i sutradan.Evidentirali smoukupno43poziva između

78

polaosamupetakuveče ipoladvanaestusubotuuveče.Takođestezvali iVestin trinaestputau istomtomperiodu.Aondasusvipoziviprestali.Štasedogodilo?“

Uspravljam leđa. „U petak uveče otišla sam da završim nekeposlove“,kažem,pazećidabudemprecizna.„Otišlasamuprodavnicui apoteku. Ostavila sam mobilni kod kuće, često zaboravim da gaponesem sa sobom, to izluđuje... izluđivalo je Džona. Zato nisampročitalanjegovuporuku,nitisamvideladamejezvao,svedoknisamstigla kući.Okopetnaest doosam.Naravno, odmah sam seuzrujala.Nisam znala ni otkud on u Palo Altu. Trebalo je da bude u LosAnđelesu! Počela sam da ga zovem. Kada ga nisam dobila, pozvalasam Vestin i tražila sobu 224. Niko se nije javljao. Upitala samrecepcionerkujeliDžonTejlorgosthotela.Reklajedanije.Ustvari,nijesmeladamiotkrijeimegostausobi224,alismelajedamikažedatonijeDžonTejlor.“

Pitamsejeliočiglednokolikoseznojim.Mogudaosetimkakomisemajicalepizaleđaikapljiceznojacurenizbokove.Ovadevojkamenervirakaoosica.

„Zaštosteprestalidagazoveteusubotuuveče?“„Naposletkusamotišlaukrevet.Asledećegjutravidelasamčitulju

unovinama“,kažem.„Zaštoranijenistepodelilituinformaciju?“,pitamladadetektivka.

Delujeprezbunjenonegosumnjičavo.„Niko me nije pitao. Pitali ste me kada sam poslednji put

razgovaralasaDžonom,alineištaseposletogadogodilo.“Znamdazvučineubedljivo,alištadrugodakažem?Dasamseuplašila?DasamseosetilaodgovornomštojeDžonočiglednoodmenetražiopomoć,ajamusenisamnašla?Slicasklanjamvlažnipramenkoseizavlačimgaizauha.

Mlada detektivka za trenutak ćuti. A onda pita: „Je li vam biloneobično što jeDžonTejlor izveo nešto tako spontano i u poslednjičasodleteouLosAnđeles?AzatimsenajednomobreouPaloAltu?“

Želimdaodgovorimnaovopitanje.„O,izuzetnoneobično!Unašimživotimanijebiloiznenađenja.Svejebilobrižljivoisplanirano.“SvejelepoplaniralaDebora,razmišljam.

„Ivamajetakoodgovaralo?“Jelitoprezirunjenomglasu?Oholostvrlomladeženekojaveruje

79

dajespontanostsuštinaživota.„Uskladilismose“,odgovaram,branećise.„Doklejedogurao?“„Kakotomislite?“„Tajnedostatakspontanosti.Naprimer, je livambilodozvoljeno

dapromenitetelevizijskikanal?“Gledamjedavidimdalisešali,aliozbiljnaje.„Akotonijejednaod

njegovih emisija, da.“Mrzimpatetikuu svomglasu.Kaoda sambilapod Džonovom kontrolom, ali nije bilo tako (ne zaista). Imali smoritam.Radilismo.

„Kojesubilenjegoveemisije?“„Nacionalna televizija, uglavnom. Vesti. Voleo je Zalagaonicu.

Dokumentarce.Amrzeo jeone rijalitiprograme.Žalio sedanemajunikakvustrukturu.“

Detektivka dopušta sebi smešak. „Ti rijaliti programi su priličnonamešteni.“

Nastajekratkatišinadokonaopetnavijasvojušaku.Aliprenegošto mi se obrati, odlučujem da preuzmem kontrolu. „Zašto mipostavljatesvaovapitanja?“Zatim,višeušali:„Neplaniratevaljdadagaoptužitezabigamijuiakojemrtav?“

„Ne.“Tišina.„Jesteliispitaliinjegoveostale...žene...Ilistemeneizdvojili?“„Ispitaćemosvetri.“„Zašto?“,pitamglasnijenegoštosamhtela.„Imamonekesumnjeuvezisnjegovomsmrću.“„Da,očigledno.Alineidokaze.“„Kakotomislite?“pitaona.„Nematedokazedajeubijen.Samosumnje.“Detektivka klima glavom. „Tačno. Nismo sasvim sigurni.

Sumnjamoiuokolnostismrti.“Višeništanegovori.„I?“podstičemje.„Određeneneregularnosti“,pojašnjavamladadetektivka.Meškolji

se na stolici kao da joj je neudobno. Donekle se naslađujem time, injenimočiglednimnedostatkomiskustva.„Dakle,moraćuopetdavaspitamgdestebiliištasteradiliupetakpopodneiuveče.“

Osećam olakšanje. „To je lako. Bila sam na poslu do četiri po

80

podne. Izašla sam malo ranije. Uostalom, završila sam sa svojimposlom,abiojeipetak.“

„Ionda?“„Otišlasamkući,odremalasat i telefonirala jednom,mislimda je

bilodopolasedam.“„Moželinekodapotvrdidastebilikodkuće?“„Neupočetku.KasnijemožemojbratTomas.Onživiugradu,ali

mečestoposećuje.PoštojeDžonbiovangrada,došaojedaprespavaprekovikendakodmeneugostinskojsobi.“

„Jelitouobičajeno?“„Da,kadaDžonnijetu.Vrlosmobliski,mojbratija.“„Razgovaraćemosnjim“,mladadetektivkabeležiusvojnotes.„Šta

steondaradili?“„Izašlasamokosedam,ilisedamipetnaest,doobližnjebakalnice

po namirnice. Sigurna sam da će me se tamo setiti. Redovna sammušterija.Iuvekkomentarišumoješešire.“Oblivameblagorumenilostida. „U stvari, sigurna sam da će se setiti jer sam slučajno oborilakutijespahuljicamauizlogu.“

„Aposletoga?“„Posletogasamotišlauapotekudakupimšamponinekesitnice.

Tek kada sam izašla iz kola, shvatila samdami je recept ostao kodkuće. Ali mrzelo me je da ulazim pa sam sve obavila na spoljnomšalteru.Tadajeverovatnobilovećpolaosam.Pretpostavljamdaoberadnjeimajupodatkeotimtransakcijama.“

Detektivka zapisuje vremena u svoj notes. Bakalnica 19:15.Apoteka 19:30. Vidim kako crta malog smajlija kraj tih brojki. Dižepogledirumenikadashvatidajeposmatram.

„Aposletoga?“„Pa,otišlasamkući.MojbratTomasjekonačnostigao.Izašlismo

navečeru.Verovatnoćenassesetitiiulokalnomkineskomrestoranu-stalnotamoidemo.Kućismosevratilidopoladeset.“

„IcelevečerizivkalisteDžonaTejlora.“„Da. Kada sam stigla kući, oko petnaest do osam, zatekla sam

njegovuporuku i zabrinula samse.Zato samnastaviladaga zovem.Alinijesejavljao.“

„Hvalavam,ovoćenambitiodvelikepomoći“,kažedetektivka.Irazgovorjenajednomzavršen.„Slobodniste.“Uprkosnjenimrečima,

81

onaostajedasedi,kaodačekadajaprvaizađem.Trapavosedižemsastoliceiuspravljam,nadvisivšije.

Imam tako mnogo pitanja, tako mnogo strahova. Napuštampolicijskustanicupodjošvećimstresomnegokadasamušla.

82

20

Debora

Večeraspoprviputposlemnogogodinahvatamsebekakorazmišljamo Džeraldu. On je ranije bio Džonov kolega, kada smo tek došli uStanford, pre nego što je Džon osnovao kliniku. Džon je živeo odstipendije, tako da sa školarinom, jednom bebom i drugom na putunismo mogli mnogo toga da priuštimo. Živeli smo u studentskomgradu, u naselju za oženjene studente, okruženi vriskom i plačemnovorođenčadiimaledece.Nikosenijenitrudiodaunosiigračkesaigrališta,puštajućiujutrodecunapolje iuzimajući ihpopodne, tamogdesmoihiostavili.Tojebilopresveovegungulesnestalimbebama,nije nam bilo ni na kraj pameti da bi neko mogao da ukrade dete.Decasuslobodnoulazilaiizlazilaizostalihstanovaiuvremeobrokamogli ste čuti majke kako trčkaraju unaokolo, dozivajući Šona iliDorotiiliStivena.Aakobisezatekliuvašojkući,samobisteihposlalinjihovoj.Životjebiojednostavniji.

Džerald i Sesilija živeli su spratniže.Bili sumalo stariji odnas, iumestojednogdetetaupelenamaidrugogustomaku,imalisudvojeuvrtiću preko puta. Ujutro bih viđala Džeralda kako tamo vodi sina ićerku.Nisamradila ibilasamsvevreme iscrpljena.Bogznakako jeSesilijasveonopostizalapostanarskomrasporedu.

Nisamvolela roditeljstvosmalomdecom.Nije seuklapaloumojkarakter. Jednom sam načula dve majke kako pričaju o meni. Onauopšte nema smisla za igru, rekla je jedna. I uopšte nema smisla zahumor, dodala je druga. Nije me zabolelo. Ono što su rekle bilo jetačno. Nisam bila podesna ni za trudnoću.Moja je bila teška - ne uzdravstvenomsmislu,aliimalasammučninetokomsvatritromesečjakod sve troje dece. Ljudi su mi davali komplimente što se nimalonisamugojila,tadasetotakomislilo.Aliprostonisammoglaništadajedem. Čak i u privatnosti svog kupatilamrzela sam poniženje zbogpovraćanja u šolju i ogavan ukus u ustima posle toga. Žustro bih

83

opralazube,apotomoribalašoljukakobihizbrisalasvakitragsvojenavodne slabosti. Džon to uopšte nije primećivao. Sa simpatijom bipotapšao moj stomak, kao što to muškarci obično rade, nesvestankolikosamtomrzela.

AliDžerald.Zapravosmobilipomaloupućeni jednonadrugo. Jasam bila predsednica našeg stambenog udruženja, a on predsednikupravnog odbora. Bio je predodređen za jednog od onih lekara kojisede u upravnim odborima simfonijskih orkestara ili baleta -građanskiorijentisan,akadajednomfinansijskiojača, istežnjomdaproširi i obogati um. Kad god biste prošli kraj Sesilijinog iDžeraldovogstana,čulibisteklasičnumuziku.Onjebiopretplaćennanekakva muzička izdanja - najbolju svetsku muziku - i ozbiljno bislušao svaku numeru, hvatajući beleške. Čak sam i ja prepoznavalaneke poznate melodije sa pop koncerata koje su posećivali mojiroditelji.AliDžeraldjetosmatraovišomumetnošću.

Nijebionaočitčovek,tajDžerald.NekaoDžon.Niti jedominiraoprostorijom. Štaviše, bio je stidljiv i izbegavao je društvene susrete.Otpisala bih ga kao mekušca da u njemu nisam primetila žicuokrutnosti.Njegovanimalolepanavikabilajehvatanjemuvauletu-imao je zapanjujuće reflekse - i čupanje njihovih krila, skoro bezrazmišljanja.Skoroda jebiopotisnuoovusvojucrtu,nedopuštajućijojdaobojinekunjegovurečilidelo.Ovoje,pomommišljenju,bilozasvakupohvalu.Zarazlikuodljudisurođenimizvoromdobrote,poputDžona, Džerald je morao da radi na tome. Takođe je studirao zahirurgasaspecijalizacijomnakardiovaskularnomodeljenjui,kaoštomi se jednom prilikom poverio kada smo oboje bili malo pripiti nanekojzabavi,najvećeuzbuđenjepričinjavalomujezasecanjegrudnekosti, otvaranje grudnog koša i prizor srca koje kuca ispod njega,spoznaja da gamože zaustaviti kad god poželi. „Pomno proučavamkartonesvojihpacijenataidružimsesnjimačešćeodostalihhirurga,nezatoštomi jevišestalo,većzatoštotakoposle lakšeobuzdavamsvojeinstinkte.Uiskušenjusam,svakiput,daokončamtajživotsamozato štomogu“, rekaomi je tenoći.Bio je vredniji divljenja odmogsupruga.Iskreniji.Realniji.

NočkojeseuskorijevremeprisećamjestekadasamčuvaladecuSesilijiiDžeraldudoksuonibilinavečeri.Decasuimbilabučna,iakosu imala pet i šest godina. Nije mi se svidelo njihovo razmaženo

84

zahtevanje da im čitam priču za pričom, ali bili su svesni svojeprednostiuglasovnimmogućnostima,inakrajusamimčitalasvedoknisuzaspali.Tadasambilausedmommesecutrudnoćeiosećalasamseogromnoitrapavodoksamkoračalaponjihovomskučenomstanu,previše nemirna da bih se skrasila, čitala ili gledala televiziju, želećisamodaseSesilijaiDžeraldštoprevrate,kakobihmogladaodemusvojkrevet.Kadasustigli,Sesilijajebilanesvakidašnjepijana-običnobipilasamomineralnuvodu-aDžerald ju jeodmahusmeriopremaspavaćojsobi.Htelasamdaodem,alimisečiniloneumesnimdatektakonestanem.KadajeSesilijalegla,Džeraldmijerekao:„Ostanijošmalo,Debora.“

„Zašto?“,upitalasam.„Hoćupartrenutakanasamostobom“,rekaoje.„Nesmetati?“Međutim, kada smo seli, Džerald kao da nije imao šta da kaže.

Samo jepružioruku iuzeomoju.Nijemi izgledalokaoda jepio,a iSesilija je uvek insistirala na tome da ne pije kad vozi. „Da li ti toflertuješsamnom?“upitalasamgakrozšalu,alisenijenasmejao.

„Flertuješ!“ uzviknula sam i nasmejala se, pokazujući na mojstomak. Idalje senije smejao.Ali videla samonajproračunati sjajunjegovimočima,kaokadabimuvamačupaokrila,ipružiojeidruguruku,privukaomojelicesvomipoljubiome.Biojetogrubpoljubac.Sanagoveštajemjezika inadasveerotičan.Bilasamzatečena.Džonija smo odavno bili prevazišli burne dane zabavljanja i zaista samverovaladajestrastdalekoizamene.

AondaseSesilijaisteturalaizspavaćesobe,ištagodjemoglodasedogodiutomtrenutku,prekinutoje.

Sledećenedeljenijebilo jasnoda lićetonapredovatidalje iline,aliubrzosesverešilo.DžeraldjeimaosaobraćajkunaUniverzitetskojaveniji.IoniSesilijaostalisunamestumrtvi.Čulismosirenetenoći,čulismoihkakodolaze,takobrojne,takoblizunas,iznalismodasenešto lošedesilo.Slušali smovrisku i tišinukoja jeusledila.Džonseprekrstio, nešto čega odmladosti nije mogao da se otrese, i rekao:„Bognekaimjeupomoći.“KasnijesmosaznalidasutobiliDžeraldiSesilija,njihovakolaprešlasuprekožutelinijeizakucalasedirektnoukombi.Nisuimalinikakvešanse.Decususmestilikodbabeidede,anamedicinskom fakultetuodržana je skromnakomemoracija, i to jebiloto.AličestosepitamštabisedesilodanasSesilijanijeprekinula,

85

ilidaihsmrtnijeodnela.Smrtuvekneštoprekine.

86

21

Samanta

Alibi.Baškaoudetektivskimserijama,skorosvakogaima.EmDžejjezaistakupovalaiubakalniciiuapoteci.„Onaženasašeširomčudnogizgleda“,opisala ju je jednaprodavačicauapoteci, koja je seodmahsetila,ida,zaistajeubakalnicioborilapahuljiceuizlogu,maloposlesedam. Čak i da je odgovorila na tekstualnu poruku Džona Tejloratačnou18.45,teškodabinavremestigladoPaloAltadagaubije,akamolidasevratiioboristokutijapahuljicasamedomilešnicima.

Debora je imala sastanak u Ženskoj pomoći za Dečju bolnicu, uMenloparku.Stiglajeukućupotpredsedniceudruženjatačnou18.25.Debora?Uvekstignepetminutaranije,reklajepotpredsednica.

Njihovepričepotkrepilojeipotvrdilovišeosoba,kojenisuimalerazlogadalažu.

Helenjebilaizuzetak.Onanijeimalačeličnialibizapetakveče.Upodne je otišla s posla jer joj je pozlilo - što je potvrdila i njenasekretarica - i ostala kod kuće do kraja večeri, tako je rekla. Nijevidelanikogdosutradanudevetprepodne,kadajekupilakapučinoulokalnom Starbaksu. Prodavač je se setio jer je redovna mušterija:radnimdanimadolazitačnoupolasedam,avikendomudevet.Iuvekdajedvadolaranapojnice, rekaomi je.Alivremenskiperiod izmeđupetkauvečeisuboteujutrobiojedovoljandaHelenavionomodletiuSan Francisko, iznajmi kola, odveze se do Vestina i ubrizga DžonuTejlorukalijum.Ustvari,onajejedinaosumnjičenakojajeiupoznatas posledicama prekomerne doze kalijuma, i jedina koja je imalapristup njegovim zalihama. Dođavola, u tom vremenskom periodumogla je i kolima da se doveze od Los Anđelesa do San Franciska inazad.

Moramdazovemavio-kompanijeirentakaragencije.Dodeljujemtaj zadatakMoli. Ali Helen je tako sitna. Je li mogla damu napravionakvemodrice?Injenkarakter:takohladan,uravnoteženi logičan.

87

Dalibizaistabilasposobnazaubistvo?Ikojibibionjenmotiv?Ipak, u mojoj beležnici ostaje podvučeno ime Em Džej. Bilo je

nečeg snebivljivog u njenom držanju prilikom našeg poslednjegrazgovora, nešto što je premašilo njenu uobičajenu snebivljivost. Injenbrat, tajTomas,nijemi se svidelanjegovapriča, nimalo.Povrhtoga, alibi joj je prilično slab:međuprostor od oko dva sata izmeđunjenogpovratkasposlaiposetebakalnici.

Zato ne mogu da diskvalifikujem žene, s mogućim izuzetkomDebore.Ipak,čekamejošmnogoposla.

88

22

EmDžej

Ne možete da odrastete u Gatlinburgu u Tenesiju a da ne cenitenjegovu lepotu ili grotesknost. Mi smo samozvana Kapija premaVelikim zadimljenim planinama, i imamo posebnu čast da budemodom jednom od najstarijih Riplijevih „Verovali ili ne“ oditorijuma uzemlji. Imala samosamgodinakada jeotvoren1970,ali jenestaouVelikompožaru1992,kojijeuništiomumificiranumačkuiposmrtnumaskuAbrahamaLinkolna,kaoiostaledivneiužasnepredmetemogdetinjstva.

MojbratijasmobilopotpunoopčinjeniLinkolnovomposmrtnommaskom. Jednog vrelog letnjeg dana bilo nam je dosadno pa smoodlučilidanapravimosvoje.NamastilismolicamargarinomioblepiliihgipsanimzavojemkojismokupiliodušteđevineuapoteciuGlavnojulici. Ja sam imala trinaest, a Tomas jedanaest godina, i bili smozapanjeni otkrićem da su naša lica bez moje duge plave i njegovekratkecrnekose,bezrazličiteodećeiostalihsitnihdetalja,bilaskoroidentična. Moje je možda bilo za nijansu veće, ali smo imali istejagodičnekosti,istukvrgunanosu,istisrcastioblik.

Ubrzoposletogapreoteomigajeparohijskisveštenik.Tomasijasmobilibliski,alinisammogladasenosimsmarihuanomipornićimakojisumusvakenoćibilidostupniuparohijskomdomu.ObelodanilasamštasetamodogađakadajeTomaspukaoipriznaomi.Sinoćmijecrklakravapaminetrebatvojbik,bilojeprvoštojemojamajkareklakadasamjojispričala,alinaposletkumijepoverovalaipisalasedištubiskupije.Lokalnisveštenik jenakrajupremeštenbezkazne.Ali teknakonštojegeneracijagatlinburškihdečakaupropašćena.

Tomas se promenio. Nikada nisam saznala je li sveštenik s njimišao daleko kao s nekima od dečaka, ali izgubila sam svog mlađegbrata, pretvorio se u gnevnog stranca. Njegovu posmrtnu maskuokačila samna svoj zid, taj slatki izraz lica zauvekproteran sa svog

89

živog vlasnika, a meni beskrajno dragocen, naročito kad je Tomasodrastaoiuvalioseuraznenovenevolje.

Koje su bile njegove nevolje? Oh, uobičajene za tinejdžereodređene klase u Tenesiju. Mislim na nižu klasu, budući da mojaporodica nikada nije bila visoko na društvenoj lestvici. Sitne krađe.Posedovanje marihuane, naravno, ali male količine, ništa što bi gaodvelo u zatvor. Tomas je nekoliko puta došao kući nervozan inerazuman,priznavšiminasamodajesanekimprijateljimaišaovanzemljeikupiometamfetamin(kojijeovdelakonabaviti).Srećom,nijega konzumirao, preferirajući blagu zatupljenost marihuanom uodnosu na euforičnost do tačke pucanja. Zatim se odao neštoozbiljnijemvandalizmu,itopremacrkvi,razbivšivitražneprozoreizaoltara. On i jedan njegov prijatelj napunili su kolica velikimkamenicama,otišliušumarakizacrkveibacaliihuvis,svedokvisokiprozori nisu potpuno razbijeni. Tomas je uhvaćen (zamislite) skomadićima stakla na svojoj odeći, ali tada je već ionako biomeđuprvima na spisku osumnjičenih za tu vrstu prekršaja. Uostalom,Gatlinburgjemaligrad.Jadničak.Nijeimaošanse.

GledalasamkakoTomasodbacujesvojživotiznaladanepostojinačindamupomognem.Bilasampametna,znalasamto,irešenadazavršim školu i pobegnem iz Gatlinburga, ali sam se spanđala slokalnim dečkom već na drugoj godini Juniorskog koledža Karson-NjumanuDžefersonSitiju.Našadvasinarodilasusekadasamimala20i21,au22.samsespakovaladokimjeotacbionaposlu,radećipopodnevnusmenuuOditorijumu.Okrenulasamkolaodkućemojihroditeljaizaputilasepravonazapad.MojjediniciljjebiodastignemdoTihogokeanaidamojadecanemajujužnjačkiakcenatTenesija-ida pomognem Tomasu da i sam jednog dana pobegne. To što samzavršila na severu umesto na jugu Kalifornije bio je rezultatpogrešnogskretanjanaAuto-putu5preBejkersfilda.Bilojedvasataposle ponoći, bebe su plakale, a ja sam bila umorna i tako samskrenula na sever umesto na jug, premaLosAnđelesu, gde sam se izaputila.Kakogod,ispalojedobro.

SanFranciskome je oborio snogu. Sećamsekada samstiglanaOkeanskuplažuokočetirisatapopodneujunskunedelju.Tadanisamznala,alitojebiojedanodonihretkosunčanihdanastestranegrada,ičinilosekaodasamumrlaiotišlauraj.Umočilasamnogeuhladnu

90

vodu,poprskalabebepo licukakobih im izmamilaosmeh ikrenulada gradim novi život za nas. Tri teške godine kasnije, poslekonobarisanja u raznim birtijama, dok su mi decu čuvale sumnjivebebisiterke,konačnosamdobilarazvodidiplomuizračunovodstvasDržavnog fakulteta San Franciska. Ljudi mi kažu da još malorazvlačim po južnjački kada govorim, naročito kada sam umorna iliuzbuđena.AliobamojasinagovorekaodasurođeniuKaliforniji, askorodaijesu.

Dobrisudečaci. Iakoje jednaodmanamogbrakasDžonombilašto nije uspeo da se zbliži s njima, niti oni s njim. Posle 26 godinaživotasamnom,mislimdamojisinovijednostavnonisuhtelinisakimdamedele.

Obojicamečestozovuotkadsučulitragičnuvest.Brinuzamene,pitajuhoćulibitidobro.Ali janoćubdimbrinućizanjih.Naročitozamlađeg,Džeksona.Previšejesklonbrzojzaradiiimavišetvrdičlukausebinegoštoželimdavidimkodsvogsina.

Moj brat je druga priča, još jedna briga. Nekoliko godina nakonmogbega,TomasjedošaozamnomuSanFrancisko.Idaljeje,kakobihjatorekla,slomljen.Upuštaoseuemotivneveze,malosaženama,više sa muškarcima, ali nijedna nije potrajala. Mislim da mu jeposlednjidečkoimaomalonezgodnijunarav.Jednomprilikomsamihpozvala na večeru i obojica su došli u groznom izdanju, Tomas smasnicom na oku, a njegov dečko je vidno hramao. Odvela samTomasauDžonovuordinaciju i očitalamubukvicu: „Bašmebriga skim spavaš dokle god ste dobri jedan prema drugom, a to ovdeočigledno nije slučaj!“ rekla sam mu. Tomas se promeškoljio ipromrmljaonešto,aondajepreizlaskaizordinacijepesnicomprobiospoljniprozor.Takoobičnoireagujekadganeštopogodi.

Tomas je imao prirodni talenat za grafički dizajn, samouk je nakompjuteruibezproblemanalaziposaokadasetomeposveti.Kamosrećedasemaločešćebavitime.Pomalojeizgubljenaduša.Alionjemojmlađibratimnogogavolim.Učinilabihsvezanjegaiontozna.

91

23

Samanta

Završetak preliminarnih istražnih razgovora istovremeno me iuzbuđuje i zbunjuje. Prošle su nedelje, ali teško mi je da sekoncentrišem.Gledamukalendar i shvatamda smoveću junu: letopromiče.Ranijeizlazimsposla,idemkućiipresvlačimse,isedamnasvojbicikluprkosčinjenicidaneboizgledapretečesivo.

Suncenećezaćipreosam,dakle,imaćudovoljnosvetlosti.Nikadanevozimbiciklpomraku,nenakonbezbrojizveštajaosaobraćajnimudesimatokomslužbovanjaustudentskomgradu.Posledugogodišnjepauze,dobilasamodPiteraza28.rođendannovibicikl.Neznamčaknikakosemenjajubrzine,alitakojeelegantan.VozimnizPalmdrajvdo Kampus drajva, i ispod Nadvožnjaka 280, nazad do petlje naAlpskomputu.Iznekograzloga,vevericekaodaznajudatrebadaseklone staze, samo u studentskom gradu su im mozgići dovoljnočvrknutidaizvršeharakiri.

Dok okrećem pedale, jedva da primećujem pejzaže. Obilato seznojim,alineodvrućineilinapora.Ovogaputa jeodstresa.Sinoć jePiterizašaoizspavaćesobeutrisata,davidigdesam,inašaomelicazagnjurenogudijagramkojisamnacrtala ispodnaslovaOsumnjičeni,akojinarednogjutraapsolutnonijeimaonikakvelogike.

Vozim popularnom biciklističkom stazom. Prolazim na desetinebiciklistauidentičnojopremi;izgledajuopakoiodlučnosašlemovimai izduženim naočarima. Iskreno,muškarcime izluđuju kada se takooblače, delujući agresivno seksi u uskim crnim biciklističkimpantalonicamaukojimasegenitalije jasnoocrtavaju.NekolicinanjihodmaraispredAlpskogrestorana,pijupivoraštrkaniunutrainapolju,stojeći isturenih karlica u specijalnim biciklističkim patikama.Ignorišem ih ivozimdalje.Nisamobučenaprikladnodabih izazvalanjihove poglede, preziru me što sam amaterka u staroj isečenojtrenerci i policijskoj majici. Ali uprkos tom gnušanju, osećam se

92

snažnodokgrabimpremaprirodiibežimizpredgrađa.Međutim,čimizbijemnaraskrsnicuPortole iAlpskog,neboseotvara i jasamgolavoda. Petnaest kilometara sam udaljena od kuće i kiša pljušti,natapajući mi kosu i odeću, koja je sada teška i visi sa mene.Odlučujemdanastavim.Višeodovoganemogudapokisnem,aikišajetopla,takodaminesmeta.Kapimizapljuskujuliceivrat,atamnioblaciiznadokolnihbrdauveseljavajumeumestodamedeprimiraju,kao da oslobađaju u meni nešto što je u poslednje vreme bilozaključano.

Hvatam tračak sećanja. Igranje u bakinoj kući na Džerzi Šoru.Topao vetar dopire kroz otvorene prozore, u daljini se čujegrmljavina, prve kapi kiše pred nadolazeću oluju, bakame izgurujenapoljeda skinemoveš sa žiceprenego štopokisne, i takoostajemnapolju sve dok sav veš nije na sigurnom i suvom. Ta kuća više nepostoji,uništenajeujednojodsnažniholujakojesupoharaleIstočnuobaluprenekolikogodina,aliudetinjstvujebilamojeomiljenomestonasvetu.Tamosmouvekprovodilibardvenedelje letnjegraspusta,mojiroditelji,mojmlađibratGregorii ja.Živelasamtamosasvojombakom jedno celo leto, kada sam imala osam godina. To užasno ipredivno leto. Ti dani bili su zaista veličanstveni: slanomore, toplosunce,hladansokodđumbirakojimečekakadasevratimsaplaže,oštar miris kreme koju bi mi baka mazala na izgorelo lice, da gaohladi.Imalasamjesamozasebe,jersusemojiroditeljivratilikućiuBruklindabrinuomommlađembratu. Iakomitadanisurekli,znalisu da Gregori umire, a mene su otpremili da propustim što više odtoga.

Kadasamsevratilakućiuseptembru,Gregorijebioubolničkomkrevetuudnevnojsobi,gdećeprovestiipreostaledane.Godinamajebioiritantnasenkaumomživotu,slinavimlađibratkojiuvekželidapokvarimojuigruoblačenjasadrugaricama,ibratsasvojimbolovimaimodricama,sposetamalekarimaiboravcimaubolnici.Bilasamkodkuće u vreme njegovog zastrašujućeg kraja. Nekada krupan dečak,postao jemršav i bled, sa cevčicama koje su vijugale oko njegovogkreveta, umetnute u usta, ručne članke, nestajući nekud ispodpokrivača. A onda sam se jednog dana vratila kući iz škole i bilo jegotovo. Moji roditelji su se dotad verovatno dobro isplakali, jer susamo sedeli na stolicama kraj njegovog kreveta i tiho razgovarali.

93

Mislimdasusečak inasmejalikadasam jaušla izastalapogledavšinjegovomlitavotelašce.BilojetakoočiglednodaGregorijavišenema.Biojetu,sasvojomiritantnompojavom,aondavišenijebiotu.

Bila bih neiskrena kada bih rekla da je ostala praznina u momživotu.Veličalabihsebevišenegoštozaslužujemkadabihrekladamijenedostajao.Humanija samsadanego što sambila tada. Imali smoopreznaprimirja, ali subilapreviše retkadabih žalila štoGregorijaviše nema. Nikada ga nisam tešila dok je bio živ, čak ni kada serazboleo. Jednom sam od frustracije stisla pesnicu i napravila muvelikumasnicunabutini,izmamivšimubolnejauke.Savestmeuopštenije pekla, a izgubila sam i mesec dana igranja posle škole jer samtvrdoglavoodbijaladamuseizvinim.

RazmišljamoHeleni,ženibrojtri,ipitamsekolikoGregorijaonasvakegodineizleči,akolikoihsahrani.Daliihsvevoli,idalibijemojGregoritakođenerviraokaoimene.

Moji roditelji su se razveli godinu dana po Gregorijevoj smrti.Oboje su fini ljudi, koji su iskreno želeli da ostanu dobri roditelji,svojski se trudeći da mi ublaže patnju zbog njihovog rastanka.Potražilasamstručnupsihijatrijskupomoć i redovnosamposećivalaporodičnog savetnika s oba roditelja.Moja psihoterapeutkinjami jepokazalagomiluslikaipitalamekakvaosećanjabudeumeni:sreću,tugu,bes,radost,sažaljenje...Bilojelakopogoditipraveodgovore,alipovremenobih jojgovorilakakomeslikadvoje ljudikojisesvađajučini srećnom, a uspavana mačka me frustrira. Sve u svemu, mojedetinjstvo se sastojalo od mase dobronamernih ljudi koji supokušavalidauradepravustvar.Alinisamuvekprimerenoreagovala.Ustvari,čestosamumeladabudemiderište.

Akobihpokušalasebeamaterskidapsihoanaliziram,verujemdajemojanesposobnost, ilimojeodbijanjedapreuzmemodgovornost,počelavećtada.Roditeljisumiprepustihdaodlučimskimćuživeti.Odabrala sam majku i radosno se preselila s njom u novi stan naMenhetnu. Ali danonoćno sam plakala, što je razumljivo, za svojimocem,kojijeostaounašemporodičnomstanuuBruklinu.Itakosampočelasvakenedeljedamenjammestoboravka.Nisammoglaadaneprimetim s kolikom tugom su me moji roditelji nedeljom uvečeisporučivalijednodrugom.MojotacbidošaokolimauMenhetniuvekbi usledilo kratko ali emotivno rastajanje u hodniku ispredmajčinih

94

vrata,ponekadzatoštobihostajala,aponekadzatoštobihodlazila.Većinasuza,prolivenihtokomtogteškogperioda,sadasudaleka

prošlost.Alitoseljakanjetrajalojepunihdesetgodina,svedoknisamstasala zakoledž.Naučila samšta su toustupci, ali ihnisampravila.Nisammogla da se odlučim hoću limačku ili psa, i naravno, dobilasamoboje.Nikadanisamumeladabiram.NiPiteranisamizabrala.Onjeizabraomene,inekakojetoispalolako.

Ipak,ponekaduhvatimsebekakoželimneštoviše.Dasenečemuupotpunosti predam. Bez oklevanja. Da prigrlim strast. Šta god da jeDžonuTejlorunedostajalouživotu,kojugodrupudajepokušavaodapopuniženećisevišeputa,nemožemuseosporitidajebiostrastvenčovek.Alinisamsigurnadasamjaikadabila.Piteri jasmosesložilidanikadanećemovoditirazgovorotome.Unesrećujega.

Kiša mi lije niz lice, skoro me zaslepivši dok se vraćamSendhilskomulicom.Strast.Zaključujemdajetokorensvegauživotu.IosećamdajetoikorenslučajaDžonaTejlora.

95

24

Debora

Stalno viđam duhove. Tačnije, jednog duha, na mnogimmestima. Usupermarketu, Džon prolazi kraj mene, gurajući kolica u kojima senalazesamotuceavokadaidvapakovanjaobranogmleka.ZapravojetosamokorpulentničovekDžonovihgodina,verovatnonanekojvrstimodernedijete,neštonaštaDžonnikadanebipristao.VidimDžonakakovozivolvoizamene,itolikonapetozurimuretrovizordamalofali da se zakucam u žutu tojotu koja stoji na crvenom kodKupera.Svakog jutra u pet silazim u prizemlje, navika koju ne mogu dapromenim, i hvatam sebe kako osluškujem, čekajući zvuk njegovihkola, taj bučni auspuh koji je trebalo odavno da popravi. Njegovanepažnjapremadetaljimameizluđuje.Odnosno,izluđivalameje,takobi trebalodakažem.Ali idalje sam ljuta.Zatičemsebekakobesnimzbognjegovihreči,izgovorenihdavno,otomekakojenašaoljubavsdrugomženom.

Verovatno je to bila Em Džej. Šetkala sam po dnevnoj sobi celunoć,akadajegranulosunce,selasamukolaiodvezlasetamogdejeonaživela,u južniSanHoze.Parkirala sam isprednjene iznajmljenekuće, oronulog zdanja s gipsanom fasadom i aluminijumskimprozorima - s pocepanim roletnama u dnevnoj sobi i čaršavima sBetmenom u spavaćoj. Osetila sam olakšanje kada je visoka i vitka,skoro mršava žena izašla na vrata. Košulja joj je visila, šljampava ineupasana.Imalajeneurednukosuismešnislamnatišeširsukrasomu obliku višanja, poput raskalašne Meri Popins. Bukvalno sampovratila kako bih izbacila stres - s potpunim nedostatkomdostojanstva, otvorila sam vrata od kola i bljuvala, tu ispred njenekuće. Em Džejme je opazila. Zabrinuto je prišla i pitala treba li mipomoć. Jak južnjački akcenat. Tada je bio jači nego sada, dodajućisvakoj rečivišesamoglasnikanegošto jepotrebno.Bila je iskrenauvezi s ponudom,nije se samonadalada ćuodgovoriti kako je sveu

96

redu i otići dalje. Jednostavno je takav tip žene. Moglo se videti positnimboramaokonjenihočijuiusanadaistinskibrine.Većjepružalakrupne šake, posvećena ideji dami jepomoćpotrebna i da ćemi jeonapružiti.Uopštenijebilamojtiposobe.

Iako nadasve saosećajna, Em Džej navodno nije bila dovoljnointeligentna da se zapita zašto fino obučena sredovečna žena sedi uvrhunskomBMW-u isprednjenekuće,uutorakranoujutro.Obratilamisevrloljubazno,ponudivšimičašuvode,akadasamodbila,otišlajeukućudajesvejednodonese.Iskoristilasamprilikudašmugnem.Ne verujem da me se seća, niti da me povezuje s tim davnimincidentom.Akome ipamti,ništanijerekla.Moždaunjenomživotuima previše tih nasumičnih izliva ljubaznosti da bi se setila slučajakadajenjenaljubaznostodbijena.

Nisambilasigurnadalidasezbogteposeteosećamboljeiligore.Međuženamamojedruštvenesfereprećutnoseznadasvakauslugauključujekontakt,agdejekontakt,tumoradasenađeiquidproquo:tante za kukuriku. Vrednost za vrednost. Dug. Kada mi je Em Džejponudila pomoć, instinktivno sam osetila da bih prihvatanjem tepomoći postala njen dužnik. To bi bilo nepojmljivo. Jer, ja sampoznata po velikodušnom poklanjanju vremena, po svojoj volji dapomažemdrugima.Alijasvojedruštveneugovoreshvatamozbiljno,inakrajuuvekzahtevamsvojquidproquo.Međutim,susretsaEmDžejmejeuznemirio.

Kako bi izgledalo ponuditi joj znak dobre volje bez očekivanja -realnogočekivanja-ičegazauzvrat?Posejatisemeinetražitivoćkuilicvetkojijetabiljkaiznedrila?Zatosuljudikojiverujuukarmutolikilicemeri.Oni žive po istimpravilima kao ja, samo što očekuju da ćeuniverzum poravnati račun. Ili već neko dobroćudno biće na nebu.Nemaprokletešanse,kakobitomojabritanskaprijateljicaDžozefinarekla.Nema proklete šanse da ću dozvoliti toj ženi, toj Em Džej, dapobedi. Niti ću joj išta dugovati. Zato sam se odvezla kući. U stvari,učinila mi je ogromnu uslugu. S njenim relativnim nedostatkominteligencije,preotelajeDžonabezsuvišnihpitanja,sačuvavšimitakobrak.Dakle,akosebudemponašalauskladusasopstvenimsistemomvrednosti quid pro quo, ja dugujem Em Džej. I moj dug nijezanemarljiv.

97

25

Helen

Prvi razgovor s detektivkombio je preko telefona. Imala je dubok imelodičan glas zrele osobe. Zato sam iznenađena kada otkrijemkolikojemlada- izgledakaodanemanidvadesetgodina-dokčekameđu mojim pacijentima u sredu ujutro. Obučena je ležerno, ufarmerke i plavu košulju. Malo joj ne prija vrućina našeglosanđeleskog leta, ali podsećam se da je ona sa severa Kalifornije.Njenecrvenekaubojkeukrašenesuzvezdicamaimesecima.Pitamsekoliko je to autentičan stav, a koliko ironija mladosti. Na ušnimresicama vidim nekoliko rupica od pirsinga i jednu u nosu, skorozaraslu. Danas na ušima nosi samo jednostavne minđuše s plavimkamenom,kojiseslažeskošuljom.

„Kakomogudavampomognem?“,pitam,pokazujući jojdauđeumojuordinaciju.

Delujenervoznijeodmene,notes joj ispadaizruke,saginjesedagauzmeitadaiznjenetašneispadajutamponiidiktafon.

Smeje se, pomalo postiđeno. „Toliko o profesionalnom držanju“,kažedokskupljasvojestvari.Odmahmijesimpatična.

Iznova joj kažem da, uprkos njenom dolasku iz San Franciska,imamvrlomalovremena.Bilo jeteškouglaviti i toupolasata.Kadamikažedaćejojverovatnotrebati još,moždasutra,zavisnoodtogakakobude išlo, odlučnoodmahujemglavom.Takođemeobaveštavada moj advokat može da prisustvuje razgovoru - predlog kojiignorišem.

Detektivkasklanjaplišanog lava imedvedićas jedneodstolicauordinaciji,iseda,uključujućidiktafon.„Presvega,htelabihopetdamidatepunu izjavuo tomegde stebili i šta ste radili upetak10.maja2013,popodne i uveče“, kaže. Spuštadiktafonna stolicudo sebe, aonda,poputnekogodmojihmalihpacijenata,vidineštozanimljivonapodu i saginje se da to pobliže pogleda. A to je maskota moje

98

ordinacije, plišana replika ogromnog rogatog guštera, tolikorealistična po boji i izrazu da svi - i odrasli i deca - reaguju snevericom. Jedina stvar koja nije autentična jeste njegova veličina.Ovajgušterjekaokošarkaškalopta,skoroitakookrugao.Detektivkagastavljanakriloimiluje,vidnooduševljenanjegovommekoćom.

„Kaoštosamvećrekla,bilasamsamakodkuće.Nisamseosećaladobro.Čaksamotkazalaipopodnevnepregledekakobihranijeotišlakući“, kažem, dok ona otkriva da gušter može i da skakuće, što jojmami osmeh. Zaista, prilično šarmantna mlada žena. Ne liči napolicajku.Vadimsvojkalendar.„Da,poslednjegpacijentaprimilasamu 11:45.“ Detektivka klima glavom, znam da je to već proverila smojomsekretaricom.„Posletogasamseodvezlakući.Ostatakdanainoćiprovelasamukrevetu.“

„Može li neko da potvrdi da ste u to vreme bili kod kuće?“, pitaona.

„Ne“,odgovaram.„Živimsama.“Zastajemnatrenutakprenegoštonastavim. „Pretpostavljam da sumemožda neki stanari videli kakoulazim u zgradu. Ali ako pitatemogu li da dokažem da sam cele tevečeribilakodkuće,odgovorjene.“

Mrzim da otkazujem pacijentima. Ne sećam se kada sam toposlednjiputučinila.Alitogpopodnevaivečerisesećam.Doduše,nebašsvega.Bilomi jemuka ipovraćalasamsvedoknisam ispraznilaželudac.Napadimučninetrajalisucelunoč.Nimaloprijatno.

„Hvala vam, to je od pomoći“, kaže detektivka. Konačno spuštagušteranapodipišeneštousvojnotes.Dižepoglediosmehujese,itoiskrenim osmehom. „Moram ovo da istražim”, kaže, skoroizvinjavajućim tonom. Učestalost kriminala u Palo Altu je verovatnoslaba.„Alibojimsedastedokrajaistragejošuvekuobavezi.“

„Ukakvojobavezi?”pitam.„Čistomezanima.”Detektivka okleva. „Kao što ste verovatno čuli u medijskim

izveštajima, nismo u potpunosti sigurni šta je uzrok smrti DžonaTejlora-vašegmuža.”

„Ajasam,naravno,jednaodosumnjičenih.”„Naravno”, potvrđuje detektivka. Zabavljame što rumeni dok to

govori.„I koji bi bio moj motiv?”, pitam. Zanima me da čujem šta je

smislila.Verovatnoneštobanalno,poputljubomore.Alidetektivkame

99

iznenađuje.„To ćemo tek da utvrdimo”, odgovara ona. „Vaš muž je bio

kompleksančovek.Verovatnojeiumroizkompleksnihrazloga.Kadabudemoznaliodčegajeumro,imaćemoiodgovornapitanjekogajeubio.”

Zadivljenasam.Pokušavamdaizgledamozbiljno,uprkosčinjenicida se ova devojka, ova žena koja predstavlja vlast, opet igra sgušterom, spuštajući mu platnene kapke preko zlokobnih plastičnihcrnihočiju.Hvatamojpogled i opet rumeni.Odlučno spušta gušteradaljeodsebe,kaodapokušavadaizbegneiskušenje.

„Mogu lidavampostavim jošnekolikopitanja?”,pitaona. „Htelabihdapopunitenekedeloveslagalice.“

„Samoizvolite”,kažem,unadidaćeprepoznatimojepoštovanjeivolju, uprkosmojim sumnjamada je razgovoruobličenpouzorunaonekojejevidelanateleviziji.„Doduše,danasmijepreostalonajviše20minuta. Ukoliko ne završite do tada, možda uspem sutra da vasuglavim.”Detektivkaklimaglavom,uzimadiktafoniokrećegapremameni.

„Kakav je bio vaš odnos s Džonom Tejlorom?“, pita, neznatnojačimglasom,pretpostavljam,radiboljegsnimka.

„Vrlo iskren. Vrlo... harmoničan“, odgovaram. Poslednja reč nijeprikladna, ali želim da iskažem čvrstinu svog odnosa sa Džonom.Osećamseiznenađujućesmirenodokpričamonjemu.Izbegavalasamtu temu, strepeći od emotivnog izliva na javnom mestu. Ali danaspričamotomekrajnjerazumnoilogično-moždazbogtogaštosamubolnici i činjenica je da ću se vrlo brzo opet vratiti proučavanjukartona i laboratorijskih rezultata umiruće dece. Stavila sam sebe usamozaštitnirežim.

„KadasteposlednjiputvideliDžonaTejlora?“„Dve nedelje pre njegove smrti“, kažem. Bila je to gorkoslatka

poseta, ili je samo ja takvom pamtim zbog svega što se od tadadogodilo.Sadanikadanećuznati.Mojanajlepšasećanjapokvarili sudogađajivanmojekontrole.

„Doleteo je u petak uveče, večerali smo u La Skali, lokalnomitalijanskomrestoranunedalekoodnašeg...mog stana.Onda smosevratilikućiiotišlinaspavanje.“

„Jeste li bih intimni te noći?“ pita detektivka i skreće pogled,

100

izbegavajućikontaktočima.„Zaista toželitedaznate?“uzvraćam,akadaonaklimneglavom,

kažemjoj:„Da,bilismo.“Zatvaramusta.Nemapotrebedaznakakavjebionašličniodnos.Nisamsentimentalnakadakažemdaneverujemdaćuikadavišedoživetitakvunoć.

Detektivka oklevajući kaže: „Da li se... on ponašao drugačije nabilokojinačin?Jelirekaoneštoneuobičajeno?“

„Nije“,odgovaram.„Aliakonegrešim,biojemalomelanholičan.Ija sam bila.“ Sećam se da je to bila nedelja kada je sin Miklovihkonačno umro. „Tog dana sam izgubila pacijenta. Možda je todoprinelo.“

„Žaomije“,kažedetektivka,zvučećikaodatozaistamisli.„Očekivali smotovećdugo“,pojašnjavam.Ali to ipakumedame

deprimira, uprkos najvećim naporima. Uvek analiziram slučaj zaradnečeg što sam mogla da uradim drugačije, što bi promenilo ishod.Otrežnjujuča navika, ali me održava iskrenom. U slučaju Miklovih,međutim, sirotom detetu bolest je kasno dijagnostikovana, kada suvećnastupilemetastaze. Imao je samo16godina.Njegovotac jebiojedan od zagovornika ideje što te ne ubije, učini te jačim, i terao jesvog sinada igra fudbal, uprkosužasnimbolovimaunogama, akodlekaragajeodveotekpozavršetkusezone.„Ponekadbihubilanekeod tih roditelja“, kažem, dodajući. „Oh, ne bukvalno! Samo takokažem.“

„Adokrajanjegoveposete?“,pitadetektivka.„Provelismomiraniakokratakvikend“,odgovaram.„Kaoiuvek,

Džonbidošaousreduiličetvrtak.Držaojepredavanjasvakogtrećegpetka,aonabimuuzelaceodan, iostaobidonedeljeuveče.Ovogaputasmoimalisamosubotu.Došaojeupetak,održaopredavanje,iunedelju ujutro odleteo nazad u San Francisko. Tada sam ga videlaposlednjiput.“

Sećam se, ali joj to ne pominjem, iščekivanja, tužnog iščekivanjakoje je celog vikenda raslo. Imala sam osećaj da je, i poredpredavanja,došaosamodabimevideo, ida je imaoneštovažnodami kaže, ali jednostavno nije uspeo da se natera na to. Do nedeljeujutro, oboje smo bili smrknuti; raspoloženje nam se srozalo beznekognaročitograzloga.

Detektivkamegleda.Bistraje.Vidimdaneštopišeunotes.

101

„U subotu smo otišli u Getijevmuzej. Ne zbog umetnosti, koja jeuvrnuta, već da prošetamo i popijemo kafu“, kažem. „Te noći smoostalikodkuće.Skuvalasampilećikari,obojesmomoralidačitamosvoježurnale,iradilionoštolekaripoputnasretkorade-ništa.“

Detektivkaklimaglavom,alinegovoriništa.„Nisam vam baš od pomoći u ovoj istrazi“, kažem, prekidajući

tišinu. „Neverujemda jeDžonubijen.Moždaneželimdaverujemuto.Vodiojevanserijskiživot.Zaslužiojeboljikraj.“

Uštaželimdaverujem?-pitam.Danisamispalabudala.Danismosveispalebudale.Svakaodnasjemisliladaimatogčovekasamozasebe,azapravosmoimalesamonjegovedeliće.Akoitoliko.

Najgore od svega je što sam se ja zadovoljavala tim delićem.Pretpostavljamdamejelakozadovoljiti.

„Rekli ste ranije, u našem telefonskom razgovoru, da nisteočekivali tako jaku emociju - mislim da ste upotrebili reč ekstaza -kadasteseudali“,kažedetektivka.Grčimse.Jesamlizaistatorekla?Mora da sam bila u transu. „Možete li podrobnije to da objasnite?”,pitadetektivka.

„Morate da razumete, rekla sam to posle... incidenta“, kažem. Aondaodlučnije:„PosleDžonovesmrtinisambilasasvimprisebna.Nesasvimsvoja.“

„Štabistesadarekli?“Razmišljam, ali sve što mogu da smislim je: „Naš odnos je bio

iskren.“Mladadetektivkadelujerazočarano.„Da li bi Džon isto tako opisao vaš odnos?“ pita, kao da se nada

nečemu,iplašimsedajeopetnerazočaramkadakažem:„Našodnosje bio obostrano zadovoljavajući.“ Ovo je još gore od iskrenosti, alipuštamdanatomeostane.

„Kako to povezujete s činjenicom da je dr Tejlor imao još dvežene?“,pitaona.

Trebamimnogoviševremenadajojodgovorim.Alirečinedolaze.Kada se tišina otegne, govorim istinu: „Ne mogu“, kažem. „Nikadanećumoći.“

Sada je moj red da se sagnem i uzmem guštera. Veseli zvuciodjekuju ordinacijom dok ga čvrsto grlim na grudi obema rukama,kao što učim svoje najmlađe pacijente. Kada ga držiš blizu srca,

102

prestajedaplače.Detektivkaokleva,aondaskorostidljivopita:„Abol?Jeligadna?“Odugovlačimnekolikosekundi.Kolikodaotkrijem?Detektivkame

ne gleda, daje mi prostora. „Skoro smrtna“, konačno kažem,ponavljajućirečikojesamuputilamajci iocubolesnogdečakasamodvasataranije.Spuštamguštera,ičimgaodvojimodsebe,onispuštasvoj cvilaviplač.Decagaobožavaju,misledaoznačavamoćnjihoveljubavi.Samojaznamdaganehraniljubav,većbol.

103

26

Helen

Napolju se sprema oluja, vetar je toliko jak da se plašim pucanjastaklanavratimadnevne sobe.Drvoredpalmi sepodnaletimanjišetamo-amo. Oblaci će tek da se prolome,mada - u vazduhu nema nikapivlage.Suviočajpejzaža.

Nikadanisamsebesmatrala insomnijskimtipom,uprkosčinjenicida retko sastavim više od četiri do pet sati sna. Ostajem budnadokasno i budim se rano. Radije sebi kažem da mi nije potrebnomnogo sna. Jednostavno imam previše obaveza da bih gubiladragoceno vremeu spavanju.Kada jeDžonbio samnom, išli bismozajednoukrevet,aonda,kadabionzahrkao-užasnojehrkao-tihobih se iskrala iz spavaće sobe i čitala žurnale ili završavalapapirologiju. Šta goddami jebrakučinio,nijepromeniomojosećajodgovornosti prema poslu, praćenju aktuelnosti i sticanju novihznanja.

Međutim,posleDžonove smrti, noćubdimnadrugačiji način.Nemogu da sastavim ni tri sata sna, dok sve preostalo vreme nisamproduktivna. Odgovornost prema dragocenom vremenu potpuno jeiščezla.Uvekimakartonabolesnedecekojetrebaproučiti,članakaužurnalimakojetrebanapisatiilipročitati,mnoštvomejlovakojetrebapogledati i na njih odgovoriti. Samo što sada shvatam da sam svihproteklih godina sebe iscrpljivala iz straha. Straha od praznine kojusamospavanjeiliposaomogudapopuneikojasesadaprostirepredamnom.Noćsepretvorilaudubokipraznisudkojimoramdapopunim,kappokap.

Sedim u fotelji, Džonovoj omiljenoj, onoj koju bi odvukao naterasu. Zavese su razmaknute. Svetlost s prozora osvetljava palme injihovonjihanjenavetru.Izanjihjemastiljavocrnilo.

Ustajemiodlazimukuhinjudapodgrejemvodu-višesenetrudimnidaubacimkesicusačajem,mojnedostatakčulaukusapogoršavase

104

u periodima stresa. Srčem topli napitak dok ulazim u radnu sobu,sedamzalaptop,otvaramdosijepacijentaiostavljamgatu.Vraćamsedo fotelje, kalkulišućimogućnosti, vagajućiopcije, razmišljajućida lidaseobučemiodemdoapotekenaMalholandu,kojaradinon-stop.Nazad u kuhinju po još jednu šolju vruće vode. Zatim u kupatilo podvadesetiputvečeras,zurimubelištapićnapultu,uružičastikrstićnanjegovomkraju.

Vraćam se za kompjuter i iznova otvaram sajt proizvođača,odlazim na često postavljena pitanja, tražeći mogućnost da sukontraceptivnepilule,kojesampilasvakidanotkadsamsrelaDžona,nekimčudomomanule.Etiketa jebilavrlo jasna.Manjeod1na100žena svake godine zatrudni čak i kada redovno uzima preporučenudozu. Ovo bi trebalo da me uteši, osim jedne reči. Redovno. Čitamsledeću rečehicu. Oko 9 od 100 žena svake godine zatrudni ako neuzimaredovnopreporučenudozu.Akoneuzimaredovno.Operativnarečjene.

Kao lekar, shvatam značaj fraze preporučena doza. I samedicinskihstudijaznamdatoznačiuzimanjepilulesvakidanuistovreme.Štosamičinila.Osimjednom.Onogneobjašnjivogdana,kadasamizašla izkućeneosvrnuvšise inepopivšimaluružičastupilulu.ZahvaljujućiDžonu, koji je tog jutra stigao u svoju poslovnuposetu.Radovalasamseštoćugavidetinasvomodeljenju,gdejepristaonakonsultacije za decu s benignim ali izopačujućim tumorom lica.Shvatila sam negde na pola obilaska mojih pacijenata da samzaboravila. Stoga sam uzela pilulu te večeri, kada smo Džon i jakonačno stigli kući posle večere u restoranu. Pretpostavljajući da jedobar savet ono što bi svaki lekar preporučio - uzmite zaboravljenimedikament u roku od dvanaest sati i verovatno će sve biti u redu.Verovatno.Upoređenjusaredovno.

Videla sambezbroj rezultata koji ukazuju na smrt deteta, a sadazurimujedankojioznačavaživot.

Ali nije to ono što iznenađuje. Oduvek sam imala redovnemenstruacije, mogla sam da ih predvidim skoro u sat na svakih 28dana, još od svoje četrnaeste godine. Tako da ovo znam skoro dvameseca. Znam to od one nedelje pre Džonove poslednje posete,početkommaja. Ali ćutala sam i odlagala test. Poricanje. Ne zovu liadvokati to upravo tako? Uostalom, tog poslednjeg vikenda kada je

105

Džonbio ovde, nisamznala zvanično, takodamunisammogla reći.Sadaznam.Ipejzažsepromenio,punječudniherupcijaiprekida.Štosetičeživotakojisamoduvekznala,moglabihbitiinadrugojstraniMeseca.

106

27

EmDžej

Smrt.Nekolikoputasamsesuočilasnjom.Baba ideda.Majka.SadaDžon.Međutim,moj prvi susret sa smrću ujedno je bio i najčudniji.Mojeprvouplitanjesazakonom.

Imala sam dvanaest godina, a Tomas deset. Po ceo dan smo seigrali u šumi, kao i sva druga deca. Imali smo naše tajne staze iskrivenamestaiostatketvrđava,kojesmogradiliirušili jošodkadasmo prohodali. Zadimljene planine nisu bile naročito privlačne zaplaninare,kampere izaštitnikeprirode,alizatosuzanasbilevelikoigralište. Nismo se plašili nikoga izmračnih kutaka i smejali smo seplaninarima, natovarenim opremom, koji u šumu ne bi kročili bezodgovarajućihčizama,opremeinajmodernijihšatora.Tolikosuglupidaneznajunipertledavežubezinstrukcijauvodiču.

Jednog dana Tomas se vratio neobično uzbuđen. On i njegovprijatelj Endi odvukli su me u šumu do logora jednog beskućnika.Siroti starac je umrodok je sedeonaslonjenna drvo. Tu se nalazilonjegovo sklonište, sačinjeno od grana, ostaci logorske vatre i neštorazbacanih otpadaka. Moj brat i Endi bili su fascinirani čitavomscenom.Oduševljenosurovarilipopokojnikovomskromnomimetku,listalisunjegoveprljavečasopise,kuvalinjegovpasuljizkonzervenaognjištu, jeli ga njegovim priborom za jelo. Pravili su se da su oniodmetnici,aonubijeničlannjihovebande.Bilasamzgrožena.Povrhsvega,tamojenesnosnosmrdelo,alionisumaramamapokrilinosevei nastavili da se zabavljaju s mrtvacem, koji je uneo neverovatnoosveženjeunjihoveigrepretvaranja.Trajalojeokonedeljudana.Nesećamsečijajeidejabila,verovatnoTomasova,dakućiodnesujednupokojnikovuruku.BližilaseNoćvešticaimožetezamislitištasudvadečakaodređenoguzrastamogladaradestakvimtrofejem.

SećamsedasamnameravaladaurazumimTomasakadajedošaokućis timjezivimekstremitetom,daganateramdatovratiušiunui

107

zaboravi na sve. Umesto toga, pomogla sam mu da vodom napuniogromankotlić,ukomjenašamajkakuvaladivljačkojubiulovionašotac,ipostaviganapoljeiznadvatre,kakobiskuvaoturuku.Čaksammuikostiosušilapapirnimubrusom.

Štami je to govorilo?Da sambila sposobna, jošonda,daučinimnešto na šta bi me Tomas naterao, ma koliko to bilo opsceno iliprotivzakonito.

Kada je došla policija (bilo je neminovno da će ih neko pozvatinakon što su Tomas i Endi po celom gradumahali tom grotesknomrukom), ja i dva dečaka odvedeni smo u stanicu na ispitivanje.Naposletku su odbacili slučaj, ali tek nakon što su nas zastrašilipričomostrogimkaznamazaskrnavljenjeleša.

Roditelji sunaskaznili samesecdanakućnogpritvora.Tomassepovinovao pola dana, a onda je pobegao kroz prozor svoje sobe,otrčavši s Endijem i ostalimdrugovimau grad.Kao i obično, ja samposlušnoodslužilasvojukaznu(čakikadasumiroditeljibilinaposluikadasammogladaradimštaželim).Uprkossvemu,Tomasjeuspeoda sakrije prst s pokojnikove ruke i čuvao ga je u tegli na svomradnom stolu. Koliko znam, još ga ima, sablasni trofej iz dečjeavanture. I kao i uvek, on se izvukao, a ja sam platila punu cenunjegovognestašluka.

108

28

Helen

Prirodna sambrineta.Oduvek.Moždabiste reklida seponosim tomprosečnošću,tomiskrenošću.Brinetesuprizemne.Misenezanosimo,kaoplavušeiliriđokose.Inismoupadljive,nekaocrnokose.

Kadasambilamlada,htelasamcrnukosu,zift-crnu.Ošišalabihjeravno do vrata i ostavila šiške kako bih podsećala na slike drevnihEgipćanki izknjigakojesamuzimalaubiblioteci.Prošlenedeljesamgledala svoju dosadnu braon kosu u ogledalu i setila se kako samutimknjigamapročitalada suEgipćaniobapola seklikosukadasuužalosti.Itakosamuposlednjičasrezervisalaterminkodsvogfrizera.Kod divnog i fenomenalnog Sajmona. On je hteo dami ofarba kosučimsumisepojavileprvesedevlasi, jošutridesetčetvrtoj.Sadamukažem da sam spremna za promenu i on pljeska rukama.„Pramenovi“, predlaže on. „Šatiraćemo te zlatno-braonpramenovima.“ Ali šokiram ga zahtevom da me ošiša kratko, vrlokratko,uuniseksstilu.Takođemunaređujemdameofarbauplavo.Želim promenu, totalnu promenu. I želim - ne, potrebno mi je - dašokiram sebe prihvatanjem onoga što je moj život sada neopozivopostao.Kaoštoobećavajuureklamamazabojukose,želimnovusebe.

Naravno,čitalasamoposledicamafarbanjakoseutrudnoći.Iakostudija iz 2005. godine ukazuje na vezu između farbe za kosu ineuroblastoma,rakakoddece,brojnedrugestudijeoupotrebi farbezakosupre i tokomtrudnoćenisudoveledo istogzaključka.Pacoviod 6 do 18 dana trudnoće, hranjeni mešavinom dostupnih farbi natržištu, u dozama do 97,5 mg dnevno, nisu pokazali znaketeratogenosti. Pet oksidativnih farbi za kosu nanošeno je na pacovegavažomudoziod500mg/kgdnevnouperioduod6do15dana, iopet nisu primećeni neželjeni efekti kod fetusa. Zato postupak svogpreobražajasmatrambezbednim.

Izbegavam da se pogledam u ogledalo dok Sajmon ne završi s

109

feniranjem onoga što je preostalo od moje kose. Umesto togaposmatramnjegovo lice. Izrazmu jezamišljen,kaodasuganateralidapojedeneštoštonevoli.Konačnospuštampoglednasvojodraz.Neprepoznajem sebe. U mene kao da zuri dečak neodređenih godina,plavi Petar Pan. Neko s unutrašnjom energijom i tajnama. Iz salonaizlazimsneobičnimosećajemlakoće.

Moja žalost za Džonom sada može da se završi. Mogla bih dapočnem sa proslavljanjem svog novog života. Jer, iako sam zaceloizgubila svoju nadasve cenjenu privatnost - pa čak i poštovanje šireokoline-dobilasamneštoprimetnoznačajnije,zarne?Mojnovi frizogleda se u izlozima dok koračam Malholand drajvom, i skoro sesmejemnaglaskolikosamsrećna.

110

29

Samanta

Sedim u čekaonici Tejlorove klinike, lepo konstruisane četvrtastezgradeodmahporedstudentskoggrada, s fasadomodokerkamena.Samo fasadom, jer u Kalifomiji prave zgrade od kamena ne bipreživelevećizemljotres.Zapravosamtriputprošlaovuda,vozikajućiunaokolo, dok nisam shvatila da je to klinika. Čudno, nigde nemaznaka,samouličnaadresa ispisanasitnimzlatnimslovima,diskretnopostavljena iznad bršljanom obraslog kamena, koju sam jedvalocirala. Kada sam konačno prokljuvila da je to moja destinacija,zaustaviomejeradnikobezbeđenja,skrivenuposebnojkućicibočnoodulaza.Pokazalasammuznačkuitadamejepustio.

Unutra su sofe od zelenog plišanog brokata, tepisi boje crvenogvina, dovoljno visoki da vam stopala utonu u njih dok hodate.Mirisružinevodice.Tišinabiblioteke,ilicrkve.Ikompletnoosobljejetakoprokleto lepo, od recepcionistkinje do sestre naprijemnom, kojamiprilazis fasciklom.DošlasamdavidimdoktoreEpstajna iKrejmera,partnereDžonaTejloranaklinici.

„Detektivko“, kaže recepcionistkinja, prirodna lepotica bledogtena i sjajne kose, kakvumi jemojamajka obećala da ću imati akosvoju operem žumancetom. Nisam sigurna šta na ovakvom mestuznačiprirodno.Jeliovonjennos?Atekjagodice?

„DrKrejmerćevassadaprimiti.“Pokazuje mi na dekorisani dovratak s ogromnim hrastovim

vratima. Čujem tiho pevušenje kada me najavi. Zapanjena sambezbednosnimmerama.Daliseplašenezadovoljnemasekojaćedoćis vilama, zahtevajući zatezanje lica i operaciju nosa? Doduše, malosam istraživala. Ne zovu ih više tako. Poželjniji termini suritidektomija irinoplastija.Apovećanjegrudi jeugradnja silikonskihimplantata.Čestitamo!

Čovek u besprekorno skrojenom odelu čeka me s druge strane

111

vrata.On je sve štodrDžonTejlornavodnonijebio:visok i vitak,usrednjimčetrdesetim,masavršen.

„Ja sam dr Krejmer“, kaže on. „Molim vas, uđite u mojukancelariju.“ Vodi me kroz čekaonicu do kancelarije. Da mumedicinske diplome ne vise na zidovima, rekli biste da je toekskluzivni muški klub, zajedno s crnim kožnim foteljama imermernimstočićem.Skoroočekujemdamiponuditompusikonjak.„DošlistedarazgovaramooDžonovojsmrti“,konstatujeondubokimglasom,kaodaseplašidanekočuje.

„Poznajete li nekog ko jemožda želeo da naudiDžonuTejloru?“Odlučujem da budem direktna, bez okolišanja. Posle njegovogunjkavogglasa,mojzvučigruboibučno.

„Ne“, odgovara on tihim ali saosećajnim glasom. „Džon je bionajdobroćudniji i najvelikodušniji čovek kog poznajem. Niko ne bipoželeodamunaudi.“

„Anjegovetrižene?“,pitam.„Jelivastoiznenadilo?“„Apsolutno“, odgovara on, ali toliko blago da bi mogao da se

izjasniisuprotno,ajabihmuopetpoverovala.DrKrejmerporavnavasvojuvećpravukravatu,skidanevidljivugromuljicupredivasasvojihpantalona.Aondakonačnoshvatadajaočekujemviše.

„Siguran sam da su bile uzrujane, vrlo uzrujane“, dodaje on. „Alipovreditiga?Tomiizgledaekstremno.“

DrKrejmermesadagledaismeškase.Radobihgazviznulazbogtoga,izbogonogaštoćesledećereći.Ievoga,kreće.„Samanta“,kaže.„Kolikoimategodina?“

„Za vas sam detektivka“, odgovaram. „Harolde, koliko vi imategodina?“Nanjegovusreću,delujepostiđeno.

„Oprostite“,mrmlja. „Ali izgledatekao jednaodmojihćerki.Kojaseigrapolicajacairazbojnika.“

„Ovonijeigra.“„Izvinjavamse.“Odlučujemda sepravimdaoveposlednjedve-tri rečenicenisam

čulaivraćamsenatemu.„Ne razumem kako je dr Tejlor bio u stanju da živi otvoreno sa

svojom drugom ženom u Los Gatosu kadamu je zakonita žena bilatakoblizu“,kažem.„Kakotodaihnikonijevideozajedno-ubioskopuilitržnomcentru?Ištajesnjegovimradnimfunkcijama?“

112

DrKrejmerklimaglavom.Posleoneuvredejevoljnijizasaradnju.„Moguće je, zatošto jeDžonbrižljivočuvaosvojprivatniživot.Nikood nas nije upoznao Deboru. Da smo i videli Džona sa ženom,verovatnobismopretpostavilidajetoona.“

„Nikadanisteupoznaliženusvogposlovnogpartnera?“pitam.„Baščudno.“

„Rekao nam je da ona ne voli druženje“, pojašnjava dr Krejmer.„Nismoimalirazlogadamuneverujemo.“Zatrenutakokleva.„Nismobili prijatelji na bilo koji način. Samo poslovni partneri i kolege. DrEpstajn i ja se privatno družimo, ali Džon nam je jasno stavio doznanja da ga to ne zanima - hteo je da odvoji privatni život odposlovnog.“

Utomsenavratimačujetihokucanjeiunutraulazispektakularnamlada žena. Odskače od standarda lepote - i muških i ženskih.Nadrealno.Moždajemojihgodina,ilimlađagodinu-dve.Teškojerećijer ima izuzetno belu kožu, koja pravi neobičan kontrast crnoj kosi.Naravno,danassviznamodaibebetrebapokrivatišeširićimaidugimrukavima i mazati im zaštitne kreme. Ali ko je mogao biti takoopsesivanpre25godina?Roditeljiovežene-ilikojujevećodgojio-sigurno jesu. S belom kožom i crnom kosom izgleda kao modernaSnežana.

Alinefascinirasamonjenizgled,većidržanje,stav.Zanekogtakomladog,ona jeneverovatnosigurnausebe.Klimamiglavom,ali idedirektno do dr Krejmera i pruža mu fasciklu. „Fotografije koje stetražili“,kaže.Glasjojjedubok,kaoštosamočekivala,ihrapav,skoropušački, iako sumnjam da bi se usudila da svoje savršeno telo isavršenukožuzagadiudisanjemtihotrova.

Crna kosa ošišana je ravno u visini brade i ravnomerno se njišekadaonakrenepremavratima.Nasebiimabelilaboratorijskimantilpreko običnih crnih pantalona i bele bluze. Na licu nosi fantastičnenaočari.

„Ovo je dr Faning, naša najnovija članica kolektiva“, kaže drKrejmer. „S nama je četiri meseca jer ima stipendiju na Stanfordu.Kler,ovojedetektivkaAdams,kojaistražujeDžonovutragičnusmrt.“

Klersevacrnimočimakameni. „Šta tu imadase istražuje?“,pitaona.„Kolikosamshvatila,njegovasmrtjeposledicasrčanogudara.“

„Infarkta miokarda“, ispravljam je i smeškam se. Ona mi ne

113

uzvraća osmeh. Iako ima desetku iz lepote, pretpostavljam da jojsmisaozahumornijejačastrana.

„DetektivkaAdamsnijezadovoljna“,pojašnjavadrKrejmer.Njene oči iza naočara se šire. Rezultat je komično teatralan.

„Nije?“,čudise.„Ne“, kažem. „Čudi me da vam je to promaklo. Bilo je na svim

vestima. Islednik je doneo rešenje da je reč omogućem ubistvu odstranejedneilivišenepoznatihosoba.Previšejeneobjašnjivihfaktoradabismoslučajzaključili.“

Nastaje tišina. Okrećem se prema dr Krejmeru. „Kada smo kodpubliciteta“, kažem, „Kako posluje klinika? Je li oštećenamedijskimcirkusom?“

„Nimalo.Posaonikadboljenije išao“,uzvraćaon.Govoriglasnijenegopre, skoroživahno. „Zanekeprocedurese sadčekamesecima.Imamoilistečekanja.“PrimećujemdagadrFaningupornoposmatra,alionkaodaizbegavanjenpogled.

„Koćesadapreuzetidečjeslučajeve,poštovišenemadrTejlora?“,pitam.

„Nismojošodlučili.OčiglednojetovelikiudeouimidžuTejloroveklinike. Ne smemo dozvoliti da to propadne“, odgovara dr Krejmer.Sadavišenemasumnje.DrFaningmusvojimupornimpogledomšaljenekakvuporuku.

„A šta vi mislite?“, pitam je. Ona se trza na moje pitanje, aliodgovarabrzoiodlučno.

„Iako je najveća zarada od kozmetičkih procedura za odrasle,Džonudugujemoočuvanjepedijatrijskeprakse“,kažeona.

„Apostojilinekokvalifikovan?Kolikoznam,onjebiojedinstvenitalenatusvomposlu.“

„Naravno da je bio“, upada dr Krejmer. „Ali ne treba zbunjivatiljudemistikom koja ga je okruživala. Postoje i drugi hirurzi koji sujednako kvalifikovani i sposobni za te zahvate. Što se toga tiče, neočekujemdaćeseištapromeniti.“

„Osimkombinacijepacijenata izahvata“,dodajeKler.DrKrejmersemršti.

„Kakotomislite?“pitam.Dr Krejmer odgovara: „Mislim da nema potrebe da dr Faning

zadržavamoovde“,alimujapokazujemdajepustidagovori.

114

„Sve jevećikonsenzusdasedeca izbacesaklinike“,otkrivaona.„Takoreći.“ Na njenom licu tražim nagoveštaj osmeha, ali ga nema.Definitivnonemasmislazahumor.

DrKrejmeruzimaolovkusasvogradnogstolaipočinjenjomedabockaparčepapira.

„Zašto?“,pitamje.Dr Faning bez reči trlja palac o kažiprst: univerzalni znak za

novac.„Džonsesuočiospobunom"dodajeona.„To je prejaka reč“, buni se dr Krejmer. „Detektivka će steći

pogrešanutisak.“„Moždabiitrebalo“,kažedrFaning.„Ili pravi utisak“, kažem u isto vreme kad i ona. Za trenutak se

gledamo.„Štajenasastancimabilo...sporno?“pitam.„Saberite dva i dva“, odgovara ona. „Odrasli pacijenti koji se

operišu iz hira sve plaćaju iz svog džepa. Nema natezanja okoosiguranja, odricanja od naknada, samo čist novac. Deca su sasvimdrugapriča.Postojistalniratsaosiguravajućimdruštvima,čakikadadecaimajuosiguranje.Panalaženjedonacijaikonstantnapotragazainovativnimnačinimafinansiranjaprobonoslučajeva,kojimajeDžonnajvišeibioposvećen.“

„Okojojsumigovorimo?“,pitam.„Godišnje? O milionima“, odgovara ona. „A Džona nije zanimalo

proširenjekozmetičkestraneposla.IDžonovajebilaposlednja.Tojeregulisaougovoromopartnerskomodnosu.“

GledamudrKrejmera.„Jelitotačno?“On sleže ramenima, pokušavajući da deluje ležerno, ali

primećujemnapetostunjegovimramenima,kojenijebilonapočetku.„Poslovni partneri se često ne slažu“, kaže on. „Takva je prirodaodnosa.“Zastaje,aondanastavlja:„Teškodajetomotivzaubistvo.“

Klimamglavom,alinaneutralannačin.„Nikonijerekaodajeste.“„Razgovor ide u tom pravcu“, nastavlja dr Krejmer. „Ujedno bih

mogaoidaimenujemslonausobi.“Odlučujemdapromenimtemu.„Imamdrugopitanje.Zaštoispred

klinikenemateznakzabolnicu?Ovomestojenemogućenaći.“Dr Krejmer s vidnim olakšanjem prihvata temu. „Tako odgovara

115

našimklijentima“,kaže.„Diskretnijeje.“„Mislioje“,pojašnjavadrFaning,„nakozmetičkepacijente.Nedaj

božedaihnekovidikakoulazeuklinikuzaplastičneoperacije.Ilikakojenapuštaju.Jestelividelistražnjiizlaz?Takonašiklijenti

moguda šmugnu.“Onaprilazi vratima s druge strane radnog stola iotvara ih. Kroz njih vidimmračan hodnik. „Kancelarije svih lekara isobe za oporavak imaju ovakva vrata“, kaže ona. „Hodnik vodi dostražnjegizlaza,pakrozuličicukojajejošmračnijaodprednjegulaza.Tako naši kozmetički pacijenti koji plaćaju gotovinom moguneopaženo da odu. Bilo da su došli na konsultacije ili na operaciju,njihovidentitetostajezaštićen.“

Dr Krejmer ustaje. „Dr Faning, siguran sam da imate posla.Nemojtedavaszadržavamo.“Okrećesepremameni.„ZnamdaželitedarazgovarateisadrEpstajnom.“

„Ako jemoguće“, uzvraćam. Već imam više informacija nego štosamočekivala.

„Naravno“,kažedrKrejmer.„Pođitezamnom.“Pružam ruku dr Faning. „Hvala vam“, kažem. „Bilo je...

prosvetljujuće.“

116

30

EmDžej

Moj brat bi danas trebalo da stigne do deset pre podne. ZnajućiTomasa,kasnićesat-dva.Takođećebitigladan,želećedaseistuširaipresvučeodeću.Samodvegodinejemlađiodmene,ajošnijenaučioda se brine o sebi; umesto toga bira partnere koji će se brinuti onjemu - doduše, te veze uvek traju kratko. Trenutno je između dveljubavi, stoga očekujem da ću videti potrošeni ljudski primerak snjegovim likom. Jednom sam ga pitala: „Kako ih nalaziš?“ Nisu tosponzori, niti leže na parama, samo poseduju ogromne količinesaosećajnosti iželje,tačnijepotrebedabrinuodrugima,da imsluže.Dasluženjega,Tomasa.

On kaže da čuje pseću pištaljku kada timuškarci govore, ili pakkadanegovore.Neštouvezisnjihovimgovoromtela.„Zaistaumemdaihnanjušim“,pohvaliose.„Aljubav?“pitalasam.„O,volimjanjih“,odgovorioje.„Kakodaihnevolim?Dobrosebrinuomeni.“

Tomas jeuvek tajkoji izlazi iz tihveza, raskidačak i snekimodnajfinijihmomakakojesamikadasrela.Alionnastavljadalje.Običnosasvim iznenada. Poput mačora lutalice, kog ste hranili i dali musklonište, a kada pomislite da uspostavljate nekakvu vezu,razumevanje,onnestaneinekolikomesecikasnijeotkrijetedajebezproblema svu svoju naklonost preusmerio na vašeg komšiju. Mačortadaimadrugoimeidrugačijihodipravisedavasnepoznaje.

„I ti šalješ takav signal“, jednommi je rekaoTomas.Moguće. Alineštodrugouvezisamnomjezasigurnoslalojednakopretećisignal,jermemuškarcigodinamanisuzanimali.

Prvo, moji sinovi su bili mali i bila sam prezauzeta njima izarađivanjem za život. Kada su ušli u pubertet i više im nisam bilatoliko potrebna, upustila sam se u nekoliko provodadžisanih veza.Prvi je bio Džona, komšija kog je napustila žena i odvela decu,ostavivši njega i psa u iznajmljenom stanu. Poslužila sam mu za

117

oporavak. Znala sam to, ali opet, osetiti muške ruke na sebi posletolikogodina...Bitiopetseksualnoaktivna;doduše,naklonost jebilaobostrana. Posle nekog vremena se odselio, ostavivši samo porukuzalepljenuzamojukvaku,zakojujeujednobiovezanipas.

Posle Džone je došao Majk, koji je držao obližnju benzinskupumpu,gdesampunilarezervoarsvogvremešnogsubarua.Snjimjeispalodobro.Majk jeuzeomogstarijeg sinaPolapodsvojeokrilje inaučioga.mehaničarskomzanatu.Madanijemoraomnogodagauči,jer Pol je prirodni talenat za to. Nisam bila oduševljena Polovimživotnim pozivom, ali on se svejedno dobro snašao, i danas, u 29.godini,imasopstveniauto-servis.Ponosnasamnanjega.

MojmlađisinDžeksonjeambiciozniji,želisamdaseprobijakrozživot. Upisao je koledž, a onda ga napustio kako bi se okušao uprogramerstvu. Ima žicu za biznis, ali ja to smatram alavošću. Da,Džeksonjealav.Okosebevidibogatstvoiželidagazgrabi.Svinjesetove,aondazavršenatanjiru, reklasammukada jebiomali iželeoviše od svog sledovanja palačinki. Prvi poslovni pokušaj mu nijeuspeo,kaonisledećadva.SvisučulizaFejsbuk iGugl,aline iza temanje firme koje iznajmljuju jeftin poslovni prostor u industrijskimparkovimaistočnoodauto-putauSantaKlari.Bojimsedasammoralamalo da štitim Džona od Džeksona. Namirisavši novac, Džekson senadaodaćeDžonuložitiunjegovunajnovijušemu,nepitajtemeštajetobilo,aliimalojenekevezesasoftveromzarešavanjetačkebolauoblasti medicinskih uređaja. Hteo je da Džon uloži nekoliko stotinahiljada dolara kao početni kapital. „Ti bi bio moj poslovni anđeo“,rekaomu jeDžekson tokom reklamne kampanje, koju nisammogladasprečim.„Vratiobitisesvakidolarplusdebelakamata.“Džongajeodbio iDžeksonmu tonikadanije oprostio.Niti je prestaoda žickapare odmene. Pored Džeksona i Tomasamoja plata se brzo topila.Moraću tomedastanemnaputpoštosamopetsamostalna.Čaksamodlučiladaiznajmimgostinskusobuiodtognovcanekakokrpimkrajskrajem,platimratuzakreditiostavimdovoljnozahranu.

Čujemautomobilkojisezaustavljaispredkuće.Tomasjekonačnostigao.Kasnisatipetnaestminuta,aliulaziukućusamouverenijinegokada je Džon bio tu. „Ćao, seko!“, kaže i ljubime u obraz. Prihvatašoljukafeijajasaslaninom.Kadaoližetanjir,tražijoš.Opetsebacamna kuvanje. Drago mi je što imam društvo, drago mi je što ću za

118

nekoga nešto učiniti. Prošlo je skoro osamnedelja, a nisam ni blizupomirenja s Džonovom smrću. Jedan prijatelj je svratio i odneonjegovestvari,zatoštobih,svakiputkadaihugledamuormaruiliukupatilu,palauočaj.

„Dakle, ispalasi izkoloseka“,kažeTomas,pokazujućinakuhinju.„Hoćešlimoćisveovodazadržiš?“

Klimamglavom.„Hajdemo u zadnje dvorište“, predlažem i on me prati. Malo je

neuredno jersamotpustilavrtlarskuslužbu,koja jeobičnoobavljalateške poslove šišanja trave i čišćenja. Preskupa je. Radim sama onoštomogu,alitravarastebrženegoštostižemdajepokosim.Kaoisvedrugo u mom životu, nekada božanstven vrt sada izgleda pomalozapušteno.Brzotonem.

Vadimostoliceispodsuncobrana,uživajućiutoplinijunskogjutra.„Izgledašgrozno“,kažem,primetivšiTomasovekrvavebeonjače.„Iti!“,brecaseon.Nisamhteladazvučimuvredljivo,samobrižno.

Međutim,njegoverečibole.Nekovremesedimoutišini.„Pa, šta si očekivao?“ konačno kažem. „Posle svega što se

dogodilo.“„Kakvajepresuda?“„Kakvapresuda?“pitam.„Kolikoparajeostalo?“„Zavisi.“„Odčega?“„Neodčega,negoodkoga“, ispravljamga.„OdDebore.Onakaže

damogudazadržimkuću.Tojedobravest.Sadačekamdavidimhoćelibitijošnečega.“

„Hoćeli?“„Moguće“, odgovaram, polupospana na suncu. „Moguće“,

ponavljam.Tomas se smeška. „Moja starija šveca“, zadovoljno kaže. „Ko bi

pomislio da toga ima u tebi?“ Primećujem da je na ivici, uprkososmehu. Vidim, prolazi kroz te faze (promene raspoloženja, to jetačnijiopis,samoštoponekadtrajunedeljama,pačakimesecima),ačinimisedatrenutnoidepremapaničnojfazi.Tomasustajeipočinjedašetkaispredmene.

119

Zatimmenjatemu.„Snimilisufilmošumi“,kažemi.„Ustvari,tojestarifilm,alijasamgateknedavnovideo.Filmkojizaistaobuhvata.“

„Štaobuhvata?“,pitam.„Strah“, nehajno će on. Zapanjena sam što priča o tome, o čemu

nikadanepriča.Kada je bio mlad, Tomas je provodio vreme u šumi, sam ili sa

svojimprijateljima.Postaviobimališatoriiskraosekrozprozorsvojesobesaruksakom(ruksakomninalikovomeštodanasnosi).Odneobigaušumuitamobispavao.Imaojesvojatajnamesta.Nikadanisampitala koja, a nije mi govorio. Često bih ga pokrivala kod roditelja,naročitouletnjimmesecima,kadasekućinebivratiosvedoručka,iličakvečere.

To se promenilo kada je napunio dvanaest i počeo da odlazi uparohijskidomzajednosaostalimoltarskimdečacima.Tadasupočelepromeneraspoloženja(unedostatkuboljereči).Tadaješumapostalasinonimzanelagodu(ne,jošgore,sinonimzastrah).Zvalasamgadaseigrasamnomilidaodemoušetnju.Odbijaoje.Nikadanijeobjasniozašto,aliprimetilasamdajepočeodaspavasaspuštenimroletnamana prozoru okrenutom premaNacionalnom parku, koji se prostiraosvedonašegimanja.Negdeutovremesedogodiloimoje...iskustvo...kojejeimeniogadilošumu.

Najednom je mesto lepote, utočišta i avanture, gde smo celognašeg detinjstva uživali, postalomesto straha, i za njega i zamene.Nijeničudoštosmoobojeotišlibezosvrtanja.

„Očemujefilm?“,pitam.„Otriklincakojaodlazeušumudasnimesvojfilm“,kažeTomas.„I

događaju se loše stvari, užasne stvari.“ Vidno drhti dok ovo govori.„Bilojeprokletoteško,alisamgaodgledaodokraja.Sinoć.Bože,svemisevratilo!“Nijemoraodakaže je li to štomusevratilodobro ililoše.

„Uvek sam se plašio da idem sam tamo“, priznaje Tomas poslepauze.Odlučujemda ćutim, da vidim šta je sledeće. Bolje ikad negonikad,taotkrovenja.„Aponekadsamsejošvišeplašiokadabidošlaidruga deca, budući da su moji drugovi bili baš sjebani. Uvek sammislio da će me to ojačati, osposobiti me da se suočim s pravimizazovimauživotu.“Nijemipominjaotepraveizazovedosada.

Ustajem i prilazimmu.Hvatamga za rukukakobi prestaoda se

120

šetkaiprislanjamobrazuznjegov.Obojesmooštećenaroba,moramoda brinemo jedno o drugom. „Nema razloga za brigu“, kažem.„Nikakvograzloga.Jasamtu,iuvekćubitituzatebe.“

121

31

Helen

Upravo idem od ginekologa. Smešno, posle života bez bolesti, svihposeta lekarima, svih analiza krvi imerenja krvnog pritiska i danasultrazvuka.Nisamosetilaništadoksamgledalaobličje svogdeteta -možda sam oguglala posle stažiranja na odeljenju ginekologije iakušerstva.Osim toga, već ga osećamu sebi. Slutimda je devojčica,što ću sa sigurnošću znati za mesec dana, kada mi uradeamniocentezu.Dvoumilasamsedalidarodim-svakakopostojerizici- i zaključila da je preterana briga sasvim opravdana, s obzirom namojuprofesiju.Previšetogamožedakrenepozlu,previšetoksinajeuvazduhuivodiiprevišerizikaunašemDNK.Većštitimsvoječedo,rešenadaovouradimkakotreba.Kaodaćečistasnagavoljeiznedritisavršenozdravodeteizmojeutrobe.

Ishranisamdodala400kalorijadnevno.Jošcrvenog.Jošzelenog.Još žutog. Skoro osećam ukus boja. Gojim se, više ne mogu dazakopčamnijedne pantalone. Zamenila sam i beli lekarskimantil zaveći.

Vraćam se u svoju ordinaciju da pregledam bolesnu decu. Utrećemmesecu stomak se trudnicama teknazire, ali namojoj vitkojgrađi to je dovoljno da izazove komentare i mojih ćelavih i kilavihmalihpacijenata.Pokazujunamojstomakipitajudalijetubeba.

Da,odgovaram,tujebeba.Hoćešdavidiškakoserita?-pitam,iakojepreranozato.Ipuštamihdamiručicamadodirujustomak.

Poprviputuživotuposaomiteškopada,mojstrahrasteizminutauminutčimuđemubolnicu.Atujeiosećajkrivice-emocijanakojunisampreteranonaviknuta.Jerznam,dajeDžonživ,ovodetesenebirodilo.Takavjebiodogovor:bezdece.Ovamisaomijenepodnošljiva.Kakomožetejedanživotdavagateprotivdrugog?Alitojeupravoonoštosamjauradila.Iodlučila.

122

32

Samanta

„Nemoguadanemislimkakomiseljudismeju,itomevređa“,kažemPiteru.Poslevečere leškarimoudnevnoj sobi.To jeprejaknaziv zasobičakveličine3x3,ukojijedvastajenašasofaikolekcijaCD-ova.„Poprviputuživotuhoćudameshvateozbiljno,ali tonikakodasedesi.“

„Za početak, oladi s kikicama“, sugeriše Piter. „Ljudi će te poinercijimanjepoštovatiakobudešodavalautisaknevinedevojčice.“

Pokušavam da sakrijem kolikome boli njegova opaska. Stvarnomoram da budem manje osetljiva. Jer u mom poslu za uvredljivostnemamesta.Aondamisine.

„Hajde da malo glumimo. Ti budi Debora“, predlažem. „Sutra snjom obavljam informativni razgovor imalo sam skeptična u vezi sishodom.“PrimičemstolicukojajeokrenutapremaPiteru,aonsedanakauč.„Hajde“,kažem.„Ujedimenajbolještoznaš.“

Piterzatrenutakrazmišlja.Aondadramatičnoizvijaobrve.„Mala,kakoseusuđuješdagazišpomomdragocenomtepihu!“

„Ozbiljno,ortak“,kažem.„Trebamipomoćovde.“„U redu, u redu“, pristaje Piter. Pravi pauzu, očigledno se

prisećajućištasammusveispričalaoslučaju.„Zaštomeopetispitujete?“,urlaon.Stvarnomejeuplašio,alibrzosamsepovratila.„Zatoštoimamjoš

pitanja“,mirnokažem.„Meni zvuče kao ista pitanja!“, breca se Piter. „Zar policija Palo

Altanijemogladapošaljenekog...zrelijeg?“Uspevaovodakaže s identičnommešavinomprezira i besakoja

mestalnoljuti.„Takvasamkakvasam,gospođo“,odgovaram.„Naviknitese.“Pitersemršti.„Neprofesionalno!Opet!“Njegova grubost me pogađa, ali mu se povinujem. „Ja sam

123

detektivkakojojjedodeljenvašslučaj.“„Većina detektiva bi skupila sve potrebne podatke još u prvom

informativnomrazgovoru“,nastavljaPiter. „Zaštomestalnozivkate?Toječistanesposobnost!Ililenjost!Besmislica!“

Bljuje ove reči, stavljajući akcenat na poslednjoj. Besmislica. Ipogađauživac.

„Obavljam svoj posaonajbolje štoumem!“brecam se i odmah sekajem.Zvučimneubedljivo,skoromolećivo.

„Obavljam svoj posao najbolje što umemr, oponaša me Piter.Neprijatno samsvesna skoliko tačnostioponašamojpatetični glas iizrazlica.„Mavašenajboljenemoženidapriđeioledobrom!“

„Odgovorite mi na pitanja ili... ili...“, mucam. Ne uspevam dasmislimnijednupretnju,mojarsenaljetakojadan.

„Ili ćetedati otkaz?“, pitaPiter. „Ovo ćebiti dovoljno zadanašnjikurs.ZatvorićemojošjednopoglavljevišenetakomladeSemAdams.“

Muk.Snaporomdišem.Pitersezavaljujesasmeškomnalicu.Znadajepobedio.

„Pitere?“,konačnopitam.„Odakletisveovo?“„Šta?‘ ‘, uzvraća on, šireći oči. „Ja sam Debora. Ujedam. Tako si

tražila.“Idaljesesmeška.„Ne, tisiPiter. Inisamimalapojmadasi toliko ljut.“ Istinskisam

potresena.„Deborajeljuta“,kažeon.Izbegavadamepogledauoči.„Nebihrekla“,kažem.„Najgoreodsvegaještosiimisliotoštosi

rekao,štaviše,uživaosiutome.Toboli,ortak!Ozbiljno!“Piter ćuti. Oboje smo umorni i postiđeni. Bila je to loša ideja:

otvoritivrataiskrenosti.Destruktivna.Ovakvoponašanje,ovakvereči,čakikadaseizusteušaliiliigri,imajupotencijaldazatrujunašodnos.

Ispostavilosedajeovajslučajtežaknavišefrontova.

124

33

Samanta

Popločana staza do Deborine kuće napravljena je od savršenopostavljenih ploča, koje se uklapaju jedna u drugupoputmozaika. Isveštovidimkadonaotvorivratapucaodluksuza.Počevodprelepouglancanihpodova,verovatnosačinjenihodnekogegzotičnogdrvetaiz prašume, pa do mirisa svežih ruža, raskošno aranžiranih ukristalnojvazinastočićuuhodniku.Vidimsvetkoji ćeuvekbitivanmogdomašaja.Najednomsambesna. Stvarnone znamzašto.Nisampohlepnaosoba.Ali činimi seda jeneštoPiterove gorčineod sinoćostavilotraganameni.

Orijentalni tepisi suzasigurnooriginalni ipriličnoskupi, alimomneiskusnom oku sumanje ili više isti kao onimašinske izrade, kojesmoPiteri jakupilikaopolovne.Isteboje, istešare.Mada,kadaovepogledam izbliza, primećujem preciznost tkanog cveća, suptilnostboja.Nadamsedaćuotkritikakojeovajskupinameštajneudoban,izčistoginata,međutim,mekufoteljuukojusedamradobihmenjalazanašdžombastikrevet.Dobrouložennovac.Nazidovimaviseuljanaplatnu, uglavnom portreti neobičnih muškaraca i žena, verovatnosamodelićvredneumetničkekolekcije.Ništadrugoseineuklapauzovakvukuću.

Deboranosi jednostavnutuniku, imada julskidanobećavadaćebitijedanodnajvrelijihovogletauSevernojKaliforniji,nosiičarape.Iuprkos činjenici da ova kuća izgleda kao da je u njoj obaveznoizuvanje, Debora na nogama ima crne lakovane salonke s niskompotpeticom. Moje i Piterove cipele su uvek ispreturane kod ulaznihvrata,nezatoštopodilitepisizahtevajuzaštitu,većzatoštokoristimosvakitrenutakdaseoslobodimoobuće.Ukućistalnošljapkamobosi.Čak i delimo ljude koje znamo na obuvene i bosonoge. Debora jeočigledno od onih ekstremnih obuvenih tipova. Ne sumnjam da seobuvačimizađeiztuš-kabine.

125

Debora mi nudi ledeni čaj, koji prihvatam jer sam žedna, imomentalnožalimzbogteodlukekadaspazimnjentrijumfalni izrazlica dok donosi čašu za mene. Napitak je s kriškama limuna idugačkomplastičnomkašikom-kojošdržidugačkeplastičnekašikeukućiosimsuperprivilegovanih?Naravno,Deboranenudivišeništa.Nekako je stekla prednost tom malom žrtvom što me je poslužilaledenim čajem. Iako ga je već imala spremnog. Uostalom, na njenojsam teritoriji.Uzimamčašu, gledamoko sebe, nesigurnada li smemda je spustimna savršenouglancani stočić odhrastovine.Onahvatamojpogled,alićuti.

»Imate li podmetač?“ konačno pitam kada se tišina predugootegne.

„Naravno“, odmah kaže ona i vadi jedan iz fioke od stola,spuštajućigaispredmene.

Igramoći.Kučka!„Dakle, kakomogu da vam pomognem?“, pita Debora i prekršta

rukenakrilu,delujućiopušteno.„Sigurno ne želite da vaš advokat prisustvuje?“ uzvraćam, paleći

diktafon.„Posvesigurna“,odgovaraona.Nepodstičemjedasepredomisli.

Ovaženaznaštaradi.„U svrhu snimanja,morate dami navedete gde ste bili u noći dr

Tejlorovesmrti“,kažem.„Konkretno,između18:45i19:50.“„To je lako“, kaže Debora i smeška se. „Bila sam na sastanku u

ŽenskojpomoćizaDečjubolnicu,uMenloparku.Sastalismoseukućipotpredsednice. Obično sastančimo ovde, ali zamolila sam je dapromenimo lokaciju jer se nisam osećala dobro i plašila sam se daćemo morati da otkažemo sastanak. A u Gejlinoj kući je mogao daprođeibezmene.“

„Odkolikodokoliko?“pitam.Znamdaćemidatipraviodgovor.„Sastanak je trajao od pola sedam do osam, a ja sam ostala još

jedansatdaporadimnanekimbrojevimakojisunambilipotrebnizafinansijski odbor sledećeg dana“, kaže Debora. „Kući sam stigla okodevet i petnaest i tu ostala do kraja večeri. Bojim se da nemamnijednogsvedokazatajvremenskiperiod,aličlanoviodboramogudapotvrdemojeprisustvonasastanku.“

Tražimimenaibrojevenjenihkoleginicaizodbora,iakounapred

126

znamdaćepodržatinjenupriču.Čakidajeovaženapočinilaubistvo,prethodnobisvepotankoisplanirala,kakojeništanebiodalo.

„Znate lida li jenekoželeodanaudivašemmužu?“,pitam.Zvučijadno.

Debora diže ruke i pruža ih, s dlanovima nagore, u klasičnomgestu zaprepašćenja. „Osim neke od preostale dve žene uljubomornomispadu?Takoneštonemogunidazamislim.Iakomislimdabioneprepoželeledaubijumene.“

„Zašto?“„Pa, kao zakonita žena, svakako bih im smetala“, odgovara

Debora, kao da priča s dvogodišnjim detetom. Osećam kako mi setoplinaširilicem.

„AliiEmDžejTejloriHelenRihtertvrdedanisuznalenijednazadrugunizavas“,kažem.„Vineverujeteuto?“Ovomezaistazanima.

„IakoHeleninainteligencijanemožedaseporedisinteligencijomovedruge, čak iEmDžej imadovoljnomozgadaprokljuvidaneštonijeuredu“,kažeDebora.

„Dakle,mislitedajeznala?“Debora tihouzdiše. „Ili to, ih subile vrlomotivisaneda verujuu

bajke koje im je Džon pričao“, zaključuje ona. „Pre ću poverovati uovodrugo.Svakoimasvojuslabutačku,aDžonjebioposebnodobarunjihovompronalaženju.“

Deboragovoriležerno,sdozomprezira,kaodajetoopštepoznatastvar.Alirešenasamdaizguramovodokraja.

„Akojajevašaslabatačka?“pitam.„Neočekujetevaljdadaćujeotkritivama“,uzvraćaona,alizvuči

zabavljeno.Proklinjemsvoju sklonostdaporumenimsvakiputkadaseiznerviramilirazljutim.

Debora krsti ruke i smeška se, čekajući sledeće pitanje. Stičemutisak da glumata, ima nečeg lažnog u njenom držanju. U Palo Altumožetečestosrestisirotebogatašice,kojesuimaleprevišeplastičnihoperacijapa ihžalitezbogzategnutogibezizražajnoglica.Debora jejedna od tih. Ne kažem da se zatezala. Ima licepedesetčetvorogodišnje žene, kao što bi i trebalo. Izgleda dobro zasvojegodineinekrijeih.Ipak,imanekeukočenostiunjenimcrtamalicakojenagoveštavajudaseidobročuvala.Povrhtoga,stičemutisakdameneshvataozbiljno.

127

„Ali zašto želite sve ovo da čujete? Moje mišljenje je sigurnonebitno.“

„Sve jebitno“, kažem.Uzimam ledeni čaj.Ne ličinina jedankojisam dosad pila. Gorak je i aromatičan u isto vreme. Iako slatkastogmirisa, ukus mu je opor i skuplja mi usta. „Ako razumem Džona injegoveveze,moždaćurazumetiinjegovogubicu.“

„Činimisedaćetesenačekatidokpostignetesvojcilj“,primećujeDebora.„Kaoštosamvećrekla,grešiteustavu.Džonanikonijeubio.Biojeugroznomstanju,nijebrinuoosebi.Znateonufrazu:Doktore,lečiteisebe!Džonjetrebaloupravotodaučini.“

Njenerečipodstičupitanjekojesamplaniraladapostavim.„Uzgred,jeliDžonimaoživotnoosiguranje?“„Da,naravno.Insistiralasamnatome,odpočetka,jerDžonjebio

našjediniizvorprihoda.“„Kolikajepolisa?“„Desetmilionadolara.“Sigurno samnesvesno ispustilaneki zvuk, jeronadodaje: „Znam

daćenekomekaoštostevizvučatimnogo"-održavamukočenizrazlicakakomenebiodalanekakvareakcija-„alimoraterazumetidajeDžongodišnjedobijaoskoropolamilionaodsvogudelauklinici.Ijasamtokomgodinauštedelapopriličnusumu,uložilatakođe.Takodasamdovoljnofinansijskiobezbeđenaibeznovcaodosiguranja.“

„OdEmDžejsamsaznaladanećetetražitivlasništvonadkućomuLosGatosu,iakosigurnoimatepravonato.“

„Tako je“, potvrđuje Debora, skoro ravnodušno. „Kao što rekoh,mudrosamulagala.Mogudaseodreknemnekolikostotinahiljadaukoristtejadnice.“

EmDžej.Jadnica.PitamsekakoDeboraomenigovorikadanisamtu.

128

34

Debora

Onamladadetektivka jeotišla.Kakvoolakšanje. I višeodolakšanja.Oslobođenje. Oslobođenje od emocija koje ne želim da osećam.Onameprevišepodsećanamojbivšinačinživota,namiljeskojimnikakoneželimdabudemukontaktu.Videlasamskolikožudnje jegledalaokolo.Iakobihprerekladaneličinanekogkožudizamaterijalnim,već za lepotom. Ne verujem da njen život obiluje lepotom. A kadaneko ima ukus za lepo, nedostatak se uvek nadomešćuje žudnjom.Sumnjamdabionatorazumela.Pomommišljenju, još jegore imatitajakutnibolinematidovoljnosamospoznajeotomekojideotelailiumapati.

Mogla bih da saosećam kada bih to sebi dopustila. Ali neću.Odraslasamusvetubezlepote.Mojiroditeljisubilipromašaji.Luzeri,kako bi to današnja deca rekla. Večito su menjali poslove, kuće,živote. Nisu baš bili kriminalci, jer nikada nisu uhvaćeni u nekomzločinu, alimojotac jeuvek imaoneke šeme,uvek je imaoortake skojimaćeseobogatiti.Nikadaminijebilojasnokakojezarađivaozaživot, ali kada bi pričao preko telefona, često je spominjaomogućnosti, izglede i ponude koje neće potrajati. Neko vreme smoimalitektolikodaplatimokirijuiračunzastruju.Kadabitatiniortacinestali,anovac iščezao,selilibismosedalje. Jednomsamnašlastaripasošmog oca - ali s drugim imenom.Odnela sam gamajci, koja jesamoslegnularamenimairekladaonimadobrerazlogedanebudevišetaosoba.Zvučalajekaodatomenetrebapridavatiznačaj.

Moja majka je svugde mogla da se zaposli kao sudskastenografistkinja.Bilajedobra,kucalaje150rečiuminutibezgreške.Svejeukoncentraciji,govorilaje.Istina,bilajekrajnjeusredsređenana sadašnjost. Zato što je prošlost bila iza nas, a budućnost je tekdolazila. Zašto brinuti? - ponavljala je. Slovo po slovo, reč po reč,plovila jekrozživot,večitorazočaranaali ipozitivna,čakikadbise

129

najnovija šema mog oca izjalovila i kad bi došlo vreme za novuselidbu.

Većtadasamodlučiladaćuseuživotuklonititakvihljudi.Naravno,mojiroditeljisuodavnopokojni.Umrlajeprvomajka,od

raka dojke, koji je otkriven kasno jer nisu imali životno osiguranje.Godinu i po dana kasnije moj otac se ubio. Poslednjih šest mesecinisamgovorilasnjim,aondasamdobilapoziv.Pucaojesebiuglavuizpištolja.Večitodramatičan.Nisamsigurnanikakosumenašlidamisaopšte tužnu vest. Izbrisala sam skoro sve tragove koji su mepovezivalisnjima.Bilasamudvadesetim,većudata,većmajka,imalasamnovoimeinoviživot.

DžonasamupoznalanacrkvenojzabaviuČikagu,iakonionnijanismo bili religiozni. On je upravo završavao poslednju godinumedicinskih studija na Univerzitetu u Čikagu, a ja sam pohađalasrednjuškoluuFrenklinParku.Biojeosamgodinastariji.Nazabavusamdošlasdrugaricom,budućidajenjenacrkvabilasponzor,aDžonje stigao s grupom studenata medicine, kako bi upoznao neke finedevojke.Smešnojekakoseondajoštakorazmišljalo.

Završavalasamsrednjuškolu.Itonavreme,štojepomaloličilonačudo s obzirom na to da sam za četiri godine išla u osam različitihškola.Koledžmenikadanijeprivlačio.Nisamonjemuni razmišljalajer nisam bila dorasla višem obrazovanju. Za razliku od Džona. Alitada sam bila zgodna i zapela sam mu za oko. Bože, kako je biopažljiv.Venčalismosezaosammeseci,auskorosustigleibebe.Imalasam21kadaserodioČarls,22kadaserodioEvani25kadaserodilaSintija.ReklasamDžonudajetodosta,iakojeonželeojošdece.Tadasammisliladamuprijadivljenjenjegovogmalogklubaobožavalaca.Decasubilaludazasvojimocem.Ijošuveksu.Samozatoštojenekomrtavneznačidavašodnossnjimprestaje.

Džon i ja smo se dobro slagali godinama, a posle smo samotolerisali jedno drugo. Džon je zaista bio sjajan, iako se tokomvremenaznatnousporioiuozbiljio.Danisamvidelasvojimočima,nebih verovala da je imao energiju za tri žene. Poslednjih godinagovorila sam mu da smanji poslovne obaveze, da više odmara, dapočnedavežba.Otkačiomejenanjemusvojstvennačin.

Ne znam zašto mi je ovo palo na pamet, ali Džon je u svojimdvadesetimsebezamišljaokaonekuvrstuumetnika.Imaojesmislaza

130

crtanje,kojemujedobrodošlonamedicinskomfakultetu.Videlasamnjegovebrze skečeve ljudskog tela,koji sumupomoglinačasovimaanatomije. Često sam ga viđala kako krišom crta ljude, prijatelje,komšije, stranceu kafeteriji. Govoriomi je: kadabi uspeodauhvatisamojednoljudskobićenapapiru,biobisrećan.

PreselilismoseuSanFranciskokakobionmogaodaspecijalizirahirurgijunaUniverzitetuSanFranciska, iposećivali smoGoldengejtpark kada zatvore saobraćaj, sedeli bismo na travi s našom decom,puštajućiihdatrčkarajuipužu.Oni,isviokonas,bilisunašazabavautim danima oskudice. San Francisko je osamdesetih bio živopisnomesto. Ili je to oduvek bio. Džon bi crtao ljude, ponekad priličnoverno.Jednomjenacrtaostarijiparnaklupiubotaničkojbašti,ibiojetolikozadovoljansvojimcrtežomdaga je ipokazaonjima.Ushićenosu ponudili da ga otkupe, pretpostavljajući da je Džon profesionalniumetnik.Polaskan,jednostavnoimjepokloniocrtež,aliteknakonštosuinsistiralidaimgapotpiše.Ovogajeoduševilo.Iakojebionadarenza crtanje, njegov talenat jebiomali, i to sammu rekla, togdana, upovratkukući.Nikadaganisamvidelatakouvređenog.Prestaojedaguradečjakolicanauglu15.avenijeiGirijevogbulevara,stojećitusasuzamauočima.Tadajepriznaodaseprijavionačasovecrtanjačimsu mu se završila predavanja na fakultetu. Plašio se da mi kaže. Srazlogom. Rekla sam mu da ga neću trpeti tako labilnog, bio mi jepotrebanusredsređen, na šta je on rekao: „Debora, jednog dana ćešmeubiti.“Tridananismorazgovarali.Neobičnozanas, jersutobiladobra vremena. Bar po mommišljenju. Kakogod, Džon više nikadanijecrtao,aakoijeste,nikadamivišenijepokazivaosvojeradove.

Klavir je bio njegov drugi mali talenat. Pre dolaska u SanFrancisko, dok je još studiraomedicinu u Čikagu, Džon je svirao pogradskim džez klubovima, svuda gde je bila potrebna predgrupa.Preslušala samnjegove snimke za audiciju i iznenadila se dugačkimspiskom svirki. Ostajala sam kući sama s bebom Čarlsom. Džon tihdana nikada nije spavao, ili jedva da bi ugrabio malo sna izmeđumedicinskog fakulteta i klavira. Bog zna šta ga je pokretalo. Čistadrenalin. Međutim, ni klavir, poput crtanja, nije bio njegov životnipoziv.Medicinajeste.Iakosenadaodaćeuspetiutojoblasti,moraoje da se posveti izučavanju tematike. Rekla sam mu to. Više puta.Stalno je sebepodsećaona to,budućipriličnorasejan, i zatosamga

131

držalanapravomputu.Nisamimalanamerudaostatakmogživotapobiločemupodsećanaonajizdetinjstva.

Džon bi se zadovoljio i opštom medicinom, tu bi prekinuoškolovanje, ali ja sam insistirala da ode na hirurgiju. I kada se većobreo tamo, insistirala sam da i specijalizira. Između plastičnehirurgije i neurohirurgije, odabrao je ovoprvo, baš kao što sam i jaželela. Tad je bio iznenađujuće odlučan. „Ne ceniš moj umetničkitalenat“, rekaomi je, „ali mogu da ga iskoristim u rekonstruktivnojhirurgiji.“Odpočetkajepružaootporkozmetičkojplastičnojhirurgiji,pribegavajući joj samo u neophodnim medicinskim zahvatima.Izdržao je još šest godina stažiranja, potrebnihdadobije sertifikat, iskoroodmahsezaposlionaStanfordu.

DecenijukasnijeotvoriojeCentarzapedijatrijskurekonstruktivnuhirurgiju Tejlor, kako se klinika prvobitno zvala. Protiv moje volje.Džonov cilj je bio da leči samo decu, povređenu, žrtve požara ili surođenim defektima. Nadao se da će nešto novca od osiguranja,zajedno s donacijama, biti dovoljno da primi znatan broj pacijenatakoji nemogu da priušte lečenje, koji nemaju osiguranje. Ali kao štosamipredvidela,tojebilasumanutaidejabezfinansijskeperspektive.I tako, pre nekih šest godina, Džon se uortačio s lekarom koji jespecijaliziraokozmetičkuhirurgiju, i promenio imeklinikeu Institutza plastičnu hirurgiju Tejlor. Pre tri godine primili su još jednogpartnera, zbog ogromne potražnje za sujetnim uslugama, kako ih jeDžonzvao.Nijehteoništadaimastomstranomposla.

JeliDžonposlednjihgodinabiosrećanilinije,teškojereći.Biojekomplikovan čovek. I dalje mi se smeškao za doručkom. I dalje jepevao ili pričao sa sobom dok se tušira. U stvari, obično sam takopogađalanjegovaraspoloženja,prisluškujućigaispredkupatila.Punojeotkrivaou timdiskusijamasasobom,u timkratkim izlivimareči ipesme.Kadabihgačuladakaže:„O,EmDžej,nebudiglupa,tospadaužbunastebiljke.“Ustvari,kadabipomenuoEmDžej,uglavnomjetobilo u vidu blagog prekora.Helen je retko spominjao, ali kada bi toučinio, onda bi izustio samo njeno ime. Helen. Izgovoreno skorosanjalački.

MislimdasmonastričinilesavršenbraksDžonom,ibilesmomupotrebne sve tri kako bi imao uravnotežen život. Naravno, tomu jedoneloemotivnorastrojstvo.Platiojevisokucenuzauspostavljanjete

132

ravnoteže, za pokušaj zadovoljavanja tri žene. Znam da zvučim kaošaljivdžija kada kažemdamene iznenađuje što je umrood srčanogudara.

Aotkad jeDžonmrtav,morampriznati da sam i ja bila umorna.Umorna od upravljanja njegovim životom. Umorna od izigravanjaboga u svetu Džona Tejlora. Pa i bogu je potreban sedmi dan zaodmor.Svremenanavreme,usvojovojgunguli, tuzi ikrivici, imamosećaj dubokog mira. Bila sam - i sad sam - spremna za sledećepoglavljesvogživota.PoglavljebezDžona.

133

35

Samanta

Konačnonekipomak.Sva parking-mesta u centru Palo Alta oko hotela Vestin imaju

vremensko ograničenje od dva sata. Dala sam Moli instrukcije daiskopa sve kazne koje su izdate vozilima za prekoračeno dvosatnoograničenjeza10.majpopodneiuveče.Šansesubilemale,alinikadsenezna.

Moli je iskopalačak53kaznezatajpetak,počevod16izavršnosa 22 h, i to u ulicama koje okružuju hotel Vestin. Bacam se nanezahvalanposaoulaženjautragvlasnicimavozila.Kadaihpozovem,uglavnomdobijamgovornupoštuiostavljamporuke.Međutim,jednood imenami zvuči poznato: TomasDžonston, sa adresomuMisiji uSanFrancisku.Aondamisine:bratEmDžejTejlorzoveseTomas,anjenodevojačkoprezimebilojeDžonston.Bingo!

Tomas Džonston ima gustu crnu kosu i tamnobraon oči. Ulazi upolicijsku stanicu vidno ljut. Odmah to opažam. Uprkos njegovomtamnom tenu i smrknutom licu, sličnost s plavokosom sestrom jezapanjujuća: isto dugo lice, izražene jagodične kosti, zašiljen nos.Znalibistedasuuroduidavamtonekažu.

Tomasnedižepogledkadagauveduumojukancelariju,gdejajošprečešljavampreostalekazne.Vodimgausobuza ispitivanje,nudimmu čašu vode. Odbija i seda za sto. Izgleda kao da se nije brijaonedeljudana.Naočit je, uprkos svemu. S timnežnim, skoro ženskimcrtamalica,Tomasjezaistalepdečko.

„Ne znam zašto ste mene pozvali na razgovor”, kaže on kadauključimvideo-rekorder.Tomasnemarnosedinastolici.

„Obezbeđujetealibisvojojsestri,barzaperiodkadajeDžonTejlorubijen“, kažem mu. „Međutim, ova kazna vas takođe dovodi blizumesta zločina, a napisana je u 18 h i 27min.“Mogu da osetim vonjnjegovogtela.Ovoniječovekkojiseredovnokupa.Zaistaogavno.A

134

ondase setimda jeEmDžej celogživotabrinulaonjemu.RazlikaugodinamapribližnojeistakaoizmeđuGregorijaimene.AliEmDžejjepreuzela ulogu zaštitnice i hraniteljke svog brata, dok je mom bilapotrebna zaštita odmene.Moja povremenapsihoterapeutkinja tvrdidajetozatoštosumojiroditeljistvorilibezbednookruženjezasvojudecu.Dajeemocionalnasituacijabilarizičnijazavasilivašegbrata,vibiste sedržali zajedno, objasnilami je i višenego jednom.Prema tojfilozofiji, više bismo se posvetili jedno drugom da smo imali lošijeroditelje.Nisamsigurnada li u todaverujem. Jošubijampaukove sviše agresije nego što je potrebno. I pritiskam gas kada motoristipokušajudasezakače.Umenipostojitažicaprotivkojemoramdaseborim,posebnouodnosupremaPiteru.

„Dakle, recitemigdestebiliupetak10.majapopodne iuveče“,kažem.

Tomassezatrenutakmrštiprenegoštoodgovori.„BiosamkodEmDžej“,odgovaraon.„Znaosamdaćebitinaposlu

bardopolašest,alinisamhteodaupadnemusaobraćajnišpic,pasamkrenuo ranije - oko tri. PoštoEmDžej nije trebalodadođekući jošdva i po sata, svratio sam u Palo Alto i malo procunjao po gradu.Ispostavilo seda jeEmDžej bila kodkuće, ali ja tonisamznao, a uvremekadasamstigaokodnje,onajeotišladaneštoobavi.Takodasamjevideotekposlepolaosam.“

„A može li neko da potvrdi vaše cunjanje između pola sedam -vremenakadavamjenapisanakazna-ipolaosam,kadastekončanodošlikodsestre?“,pitam.

„Prećebitipetnaestdoosam,tektadajestiglakući“,ispravljameTomas. „I nemam nikog da to potvrdi. Između pola sedam i sedamvoziosamodPaloAltadoLosGatosa.Aposlesedamsambiokodnjekući,sam.“Osmehujese.

„Štaje?“,pitam.„Imamključ“,kažeTomas.„Džonajeizluđivaloštosammogaoda

uđemukućukadgodpoželim.AliEmDžejjebilaizričita:njenakućajeimojakuća.“

„Aposlepolasedam?Štastetadaradili?“„Samo sam šetkao po gradu. Pretpostavljam da možete pitati u

radnjamaakomesesećaju“,kaže.„Lično,sumnjamuto,alinikadsenezna.“

135

Za trenutak sedimo i ćutke se gledamo. Iskreno, ne znam štasledečedagapitam.

„KakavjebiovašodnossDžonomTejlorom?“,konačnokažem.„Vrloprijateljski,bezobziranaključ.“„Kakoprijateljski?“„On je bio darežljiv prema meni kada sam ostao bez posla“,

odgovaraTomas.„Smatraosamgaiskrenimprijateljem.“Iznenađena sam da je neko Tomasu mogao da poveri novac, ili

prijateljstvo.„Okojojsumigovorimo?“Tomasdelujekaodaračuna.Aondakaže,„Moždapedesethiljada,

ukupnotokomgodina.Manje-višetoliko.“„DžonTejlorvamjedaopedesethiljadadolara?“,pitam.„Nijevam

pozajmio?“Opetsamzblanuta.Takovelikasumanovca-skoroduplovećaodmojegodišnjeplate.

„Ne“, kažeTomas. „Kao što rekoh, bio je vrlodarežljiv čovek.“Azatim dodaje: „Sva ta darežljivost umrla je s njim, znate. Ja samposlednja osoba koja bi imala koristi od njegove smrti. Džon se bašspremaodamida još love.Obećaomi je još šest somanedeljudanapresmrti. Izgledada jednostavnonemamsreće.A imaosamodličnuidejuzanoviposlovnipoduhvat.“

„Imatelinekidokazzato?“,pitam.„Zadobijeniiliobećaninovac?“„Ne“,odgovaraTomas.„Svejetobiodžentlmenskidogovor.Džon

jebiotakvaosoba.“Nešto u vezi s Tomasom, nešto u njegovom uglađenom tenu i

izrazuuočima,činidadelujeuzdržano,kaodaneštokrije.Teramedapomislimdabih,kadabihsamomalodubljezakopala,napravinačin,možda iskopala još štošta relevantno za slučaj, a možda i ne.Odlučujemdaprobam.

„Možetelimidatispisakradnjikojesteposetilitogpetka?“,pitam.„Takomogudaproverimjelivasnekovideo.“

Tomas se smeška i klima glavom pre nego što progovori,očigledno pokušavajući da oda utisak čoveka koji želi da sarađuje,iakomutonepolazizarukom.Držanjemusesasvimpromenilootkadje došao. Sedi uspravno na stolici i više ne se ne breca, već ulizuje.Tipičnaslikaparazita,marionete.Obuzdavamnagondagašutnem.

„Sećam se, sada mogu pouzdano da kažem“, tvrdi Tomas. „UEplovoj prodavnici proveo sam dosta vremena. A zatim u knjižari.

136

OndauStarbaksu,popiosamkafu.OndasampretpostaviodajevremedakrenemkodEmDžej,dajestiglakući.“

„Vašakazna jenapisanau18:27“,podsećamga. „Ako jeEmDžejizašla s posla u pola šest, zašto ste takodugo čekali da krenete kodnje?“

„Nisamhteoda se zaglavimnaAuto-putu280“,odgovaraTomas.„Misliosamdaćubitisrećnijiakosrčemkafusmlekomnegodasatipo sedimu automobilskoj koloni. Iz Palo Alta sam krenuo oko polasedam.Verovatnomi je kaznanapisana kad samveć ušaou kola.Utom času sam već prašio prema Los Gatosu. I stigao sam za 25minuta.“

„Iotkrilidavašasestranijetamo“,podsećamga.Tomasopetklimaglavom.„Da“,kaže.„Izašlajedaneštoobavi.“„Dakle,do19:45?“On spuštapogledna svoje ruke i brojinaprste. „Da“,naposletku

kaže.„Tunegde.Nisamgledaonasat.Alitrebalobidajetako.“„Ali tonema logike“,kažem. „ZaštonistekrenuliAuto-putem280

izgradautri?Tadatakođenemašpica.Uostalom,imateključ.“Tomasodmahujeglavom.„Nisamhteodasedimunjenojkući.Niti

samhteonidasemuvampoLosGatosu.PaloAltojezabavniji.“„KažitemištasteradiliuEplovojprodavnici.“„Razgledao novi hardver“, odgovara Tomas. „Ja sam grafički

dizajner. Volim da pratim trendove. Delimično zato mi je i bilapotrebnalovaodDžona.Danabavimsavremenuopremu.“

„Aposletoga?“„Odšetaosamdoknjižare-znate,oneupreuređenombioskopu,s

dvorištem. Obožavam tu radnju. Tamo sam neko vreme zujao okopolicasknjigama.“

Naginjem se napred. „I, koje knjige volite da čitate?“, pitam unameridamalousporimtempo.

„Uglavnomkrimiće.Trilere.Lakoštivo.NekaoEmDžej.Onačitateškestvari,članjenekeknjiževnegrupekojauvekčitanaslovekojizvuče užasno dosadno. U stvari, tamo sam joj kupio jednu knjigu,samodasesetim...Ah,znam!Velikaočekivanja!Bilajeoduševljena.“

Smeškase,skorostidljivo.„Običnojadobijamstvariodnje“,kažeTomas. „Bilo je kul nešto i ja da poklonim.“ Zavaljuje se, delujućisamozadovoljno.

137

„U tom scenariju postoji jedan problem.“ Primećujem da samistinski nesrećna zbog onoga što ću reći, dok Tomas deluje istinskiponosnoisaosećajnokadapričaosvojojsestri.

„Koji?“nervoznopitaon.Oprezno, kao da se obraćam detetu, kažem: „Ta knjižara je

zatvorena pre dva meseca. Taj impozantni stari bioskop je prazan.Izdajese.“

Tomasćuti.„StvarnosamišaouEpl“,cvilion,zvučećiočajnički.Zabacujesvoju

masnukosu,možesenazretinapetostunjegovimramenimainačinunakojicupkanogamapopodu.„Stvarnosamišaotamodapogledamnoviajpod.“

„Ionda?“„Ionda...ondasamimao...sastanak“,konačnoizbacuje.„Skim?“„Nemogudakažem.“Ovoizgovarastvrdoglavomodlučnošću.„Iakobivammogaodatialibizaubistvo?“Mukprenegoštokaže:„Imalinačinadamiobećateimimitetako

vamkažemštasamutovremeradio?“„Imunitet od optužbe za još jedan zločin?“, uzvraćam. Ovomi se

činismešnimikratkosesmejem,alisebrzozaustavljamkadaspazimnjegovizrazlica.

Tomasmineodgovara.„Bićenajboljedapriznate.Štasteradiliupetak10.majapopodne

iuveče?“„UpetsatisambiouEplovojprodavnici.Kaoštorekoh.Tojebilo

poslemog...sastanka.AondasamotišaokodEmDžej.“Izvijamobrve.Na ovo, Tomas žurno priznaje: „Kupio sam travu od lika kojeg

poznajem!Eto!Mojdilerjeostaobezrobepamejeuputionanjega.“Ćutim. I sada se Tomas uspravlja, ponašajući se kao neko ko je

priznao. Moraću nekoga da pitammogu li ovu izjavu da upotrebimprotivnjega.Snimljenaje.Iakomeuistinunezanima.Policijaionakonehapsiuživaocemarihuane.Utomslučajubismostudentskigradceopreseliliuzatvor.Amojaprocenajedaiprofesoriimalisvojezalihe.Isama sam se izdivljalana žurkama tokomsrednje škole, ali iskreno,travaminikadnijenaročitoprijalaivećgodinamanisamduvala.

138

„Moram da utvrdim šta ću s ovom informacijom“, naposletkukažem.Zvučimiistinito,baškaoštopričaoknjižarinijezvučala.

Čak i da nije bankrotirala i odselila se iz Univerzitetske avenije,teškojezamislitiTomasakakoobilazirafovesknjigama,akamolidaimpulsivnokupujeknjiguzaEmDžej.Delujemiprevišesamoživozatako nešto. Pre bih ga zamislila kako kupuje drogu u nekojiznajmljenoj studentskoj udžerici. Takvih je na desetine u centrugrada.

„Uredu“,kažemipočinjemdaračunam.„Čakidavašasestramožedagarantujezavasodpetnaestdoosampanadalje,ičakidajevašavožnja do Los Gatosa trajala 25 minuta, ostaje 50 minuta praznoghoda u kritičnom periodu. Bili ste nadomak mesta zločina od polasedamdosedamidvadeset.“

Tomas sad izgleda zaista uplašeno. „Nisam ubio Džona!“, kaže.„Nemamrazloga!Moratedamiverujete!“

Začudo, verujem mu. Tomas deluje kao kukavica, a ne kaonasilnik. Neko vreme ćutim. A onda ustajem i isključujem video-rekorder.„Tobibilosvezasada“,kažemiotpuštamga.

Sedamnastolicuskojejeonustao-jošjevrućaodnjegovogtela-iteškouzdišem.Neznamštadamislim.Aliovojeprvimaliprobojunaizgledneprobojnombedemuovogslučaja.

139

36

EmDžej

Tomasasujučezvaliizpolicije.Nisureklizašto.Tomebrine.StvarjeutomeštoTomasneznadadržijezikzazubima.Kadabi

ga još kao dečaka doveli kod direktora ili u policijsku stanicu,osumnjičenogzaneštoštonijepočinio,onbiuvekpriznaonekidrugizločin koji jeste počinio. Policija Tenesija je to znala i besramnokoristila. Takođe je često cinkario svoje prijatelje. Ne s nekimrazlogom,većprostozatoštoneumedaćuti.

Najviše me brine što neću znati šta će Tomas reći nainformativnom razgovoru. Uvek je sebe smatrao vrhunskimpregovaračemsvlastima,nekomvrstomlukaveverzijeRobinaHuda,kojipolicijisvakiputizvrda.Itakosamgajutrospozvalaipitalakakoje jučeprošlo,našta jeonrekaodajesveprošlodobro, i jasammupoverovala.Sadauplašenočekamsledećipozivonemladedetektivke.Izgleda kao nevina ovčica, a zapravo je vrlo bistra. Ništa joj nepromiče.

KadasamčuladajepozvalaTomasa,konačnosamprihvatilanjensavet i angažovala advokata.Nisamznala zakogada seodlučim,pasamjednostavnoodabralaadvokatskufirmusanajvećomreklamomuŽutim stranama. Koštaće me 400 dolara na sat. Već sam potrošila1.000 jer jeadvokatubilopotrebnovremedaubrzastvar, i ispričalamu svoje strepnje u vezi s Tomasovim odlaskom na informativnirazgovor. Advokat me je pitao da li želim da on ode s Tomasom.Oklevalasamdoknisamizračunalakolikobimetokoštalo.Sobziromna vreme putovanja, to bi verovatno koštalo još 1.000 dolara, zatosamodbila.Moramdaštedimzaotplatukredita.

AdvokatmijetakođerekaodaTomasnijemoraodaideupolicijubezsudskogpoziva,ali ida jenajboljesarađivatišto jemogućeviše.„Osimakonekrijenešto,naravno“,dodao je ležernoali i ispitivački.„Tomas nema šta da krije“, rekla sam i prekinula vezu. Još 100

140

bačenihdolarajerćerazgovorračunatikaočetvrtsata.

141

37

Samanta

„Nemožešdagaoptužiš,ustvari,nemožešmuništabezvišedokaza.“Ovo govori Grejdi. Ispričala sam mu za kazne parking-servisa i

odgledao je video-snimak Tomasovog informativnog razgovora.SedimouSuzaninojkancelarijiivećamo.

„Mislim da nije on to uradio. Ali nešto krije“, zaključujem.„Očiglednoje.Pogledajkakosemeškolji.Isvakiputkadagauhvatimujednojlaži,onsmišljanovu.Vidisedavaditepričeizbunara.“

„Štamislišdazna?“,pitaGrejdi.„Nemampojma.Nešto.“Znamdazvučijadno.Suzansekonačnooglašava.Dosadme jedržalanauzici,kako to

onavolidakaže,tražećidnevneizveštajeiohrabrujućimedakoristimGrejdijevu stručnost. „Sem, to se ne radi tako.Nikog nemožemodaoptužimoiuhapsimodoknesakupimodokazeipotkrepimoslučaj.Uprotivnomćeokružnitužilacjednostavnodaodbacioptužnicu.Sveštoimaš su sumnjive okolnosti i slabi posredni dokazi. Bojim se da ćešmoratijošdakopaš.“

Frustriranasam.GledamuGrejdija.„Kojidokazbibiodovoljnojakzaprivođenjeovogtipa?“

„Otisciprstijunamestuzločina.“Odmahujemglavom.„Očevidac koji ga je spazio u hotelu Vestin“, dodaje Grejdi. Opet

odmahujemglavom.„Tamoseodržavalanekakonferencija“, kažem. „Prijava jebilau

predvorju,akoktelseširiovankonferencijskesalenaceoprvisprathotela. Niko ništa nije video. Prečešljali smo spisak učesnika ipokazivaliimslikeEmDžej,Debore,Tomasa,pačakiHelen,iakoonaživi600kilometaraodavde.Ništa. Svi subilipripiti i tražilineštodapovale,nisubiliustanjudaištaprimete.“

„Akalijum-hlorid?“,pitaSuzan.„Jelitetonegdedovelo?“

142

„BilojebaškaoštomijeGrejdiirekao“,klimamglavomkanjemu.„Može da se nabavi i preko interneta. U Sjedinjenim Državama jepotrebanrecept,čak izakućne ljubimce,aline iuKanadi.Svimogudaganaruče.Pozvala samnajtraženije kanadskeonlajn-apoteke, alinijedna ne želi da otkrije podatke o kupcima. A pošto je to drugadržava,nemamnikakvumoć.“

„Helen je mogla lako da ga nabavi u bolnici“, kaže Grejdi. „Neodbacujto.Onapritomposedujeiznanje.“

„Da,aliguglalasamubistvoisrčaniudariizašlojeoko100sajtovakojibašsavetujudaseupotrebikalijum-hlorid.“

„Iliovazemljaimamnogovišeubistavanegoštomislim,ilisvipišudetektivskeromane“,kažeSuzan.„Verovatnojeovodrugoupitanju.“Natrenutakokleva,azatimpita:„Poslekolikovremenačovekumirenakonštomuseubrizgakalijum-hlorid?Dalisiitoistražila?“

„Ako se ubrizga dovoljno, može prouzrokovati smrt istogtrenutka“, odgovaram. „Ali akodozanije dovoljno jaka, osobamožepoživetijošnekovreme,madaseosećaizuzetnološe.“

Suzan lupka olovkom o dijetalnu kolu. „U redu“, nastavlja,otpuštajućime.„Obaveštavajnas,Sem.Dobroobavljašposao.Aliakouskoro ne rešimo ovaj slučaj, pozvaću detektive iz Santa Klare. Timomcijedvačekajudasedočepajuovogslučaja.Privukaojeprevišepažnjedabiprošaonerešeno.“

143

38

Helen

Kažudajesadašnjostukorenjenauprošlosti.Možda.MoždasamjaodrođenjapredodređenadapadamnaprevarantekaoštojeDžon.Otacmejeodličnoizdresiraodaprihvatamagresivnostinaklonostodisteosobe.Užasnamisao.Alisadaimamovodetekojerasteumeni.Stalnosebepodsećamnato.Ovojestvarnost.Istinskiizvorradosti.Zarazlikuodprošlosti.

Kadajemojamajkazatrudnelasmojommlađomsestrom,bilasamdovoljno zrela - razlika među nama je devet godina - da naslutimnjenuambivalentnostštojetrudnaučetrdesetdrugoj.Mojotacbiseprvoizdraonanjudaabortira,aondabinežnoprislonioglavunanjenstomak, iako je bilo prerano da oseti bebine pokrete. Pitala sam sekakoćemojamajkaistrpetisvetomaltretiranje,aliostalajesmirenadokraja.

Moja majka je bila bibliotekarka u Gradskoj biblioteci uMineapolisuivodilamejesasobomnaposao.Oduveksambiladobrodete. Imala je poverenja da ću uraditi domaći zadatak, a onda sebezbrižnoigratiknjigama.Povremenobipromolilaglavukroznizovepolica, gde bih ja sedela, skrštenih nogu, izgubljena u knjizi, iosmehnula mi se. Legije beskućnika, koje će naposletku preplavitibiblioteku,jošsenisubilepojavile.Tosubiličarobnisati.Bezstrepnjedaćemojotaculetetiišutnutimiknjiguizruku,ilijošgore,zaplenitijeinateratimedaslušamkakoonnaglasčita.Glasmujebiohrapav,parao je uši. Džonov glas je bio potpuno drugačiji, tako umirujući,racionalan.Aopet,Džonseodlučiozadalekoluđiživot.

Mojotacjebiovisokoobrazovan,šarmantanipunljubavi.Većideovremena. A onda bi se promenio. Iznenada bi pobesneo i preturiokuhinjski sto usred porodičnog ručka. Morali bismo da brišemokrompir-pire i ćufteskuhinjskihzidova ipločica.Kasnijebiplakao imolionaszaoproštaj.Čimsamkrenulaumedicinskuškolu, shvatila

144

samdamusemoglopomoćiadekvatnomterapijom.Ali tadasamsepomirilasasvojomsudbinom-životmijedaoblaguibrižnumajkuinasilnog i brižnog oca. Sada znam da je to jedna od najgorihkombinacija. Koliko me je oštetila, samo ja znam. Ne prevrćemstolove,ali imamnapadebesa.Utimretkimprilikamakadapuknem,puna sam tuge i danima patim. Dozvoljavam sebi samo jednoizvinjenje, jer neću da budem moj otac koji moli za oproštaj.Dostojanstvojevažno.Dostojanstvojesuština.Teramsebedaizađemizprostorijekakobihsprečilasvojeponiženjepredosobomkojusampovredila, nesrećnu medicinsku sestru ili pomoćnu bolničarku ili, uretkimprilikama,roditeljaumirućegdeteta.

Ali moj otac, plačljivi tiranin, nikada nije imao meru. Bio jepredsednik osrednje kompanije za proizvodnju cevi na severuMineapolisa. Sigurna samda jebiodobaru svomposlu, vankuće jesigurnoodisaosposobnošćuiautoritetom,ičinilosedajenaposluupotpunostiuspevaodakontrolišesvojaraspoloženja.

Volim da se sećam svog oca kao ljubitelja knjiga. Zato se mojamajka, bibliotekarka, i zaljubila u njega. Elokventno bi recitovaoPrusta,HenrijaDžejmsailiIditVorton.Uvekjecitiraopoeziju,izaistasamranonaučiladagapesmeEmiliDikinsonsmiruju,da imajumoćodlaganja,pačakisprečavanjabesnihimelanholičnihispada.Naučnaistraživanjasuzapravopokazaladazdravadozapoezije,izgovoreneupravom trenutku,možedautiče nanekedelovemozgapoput pilulakojedanaskoristimozalečenjepacijenatasbipolarnimporemećajem.

Mojotac ječestovoleodasklizneucitat, tako lakoiprirodnodaisprva ne biste ni shvatili da nekog citira. Naravno, nije mu bilanameradavasnasamari.Ne.Jednostavno,njegovmozakradiojetakobrzodajeponekadimaopoteškoćashvatanjemtihmisli.Uglavnomjerecitovao melanholike. Često sam morala da obuzdavam suze. Zatoštosamznalada jevažnonepodlećituzi- ili frustraciji. Inisam,bilasamodlučna,izavršilasamkaomojotac.

Zašto sam onda odabrala pedijatrijsku onkologiju, koju je jedanprofesor na medicinskom fakultetu nazvao najtužnijom od svihprofesija? Ne iz bilo kakvog nekoristoljubivog ideala da spasavamdecu,iakoizdanaudanstrastvenopokušavamdapostignemupravoto. Ne. Već da zaustavim rak. Da pobedim bitku. Da fokusiram svojbes. Jer je sveprisutan,moj bes, i uvlači se u sve što radim. Bez tog

145

besa se ne bira pedijatrijska onkologija. U protivnombiste umrli odtuge.

Što se tiče moje sirotemajke, otac je voleo da joj citira HenrijaDžejmsa:

U životu su važne tri stvari: prva je biti ljubazan; druga je bitiljubazan;itrećajebitiljubazan.

Da,bilajeljubazna.Bilajeoličenjeljubaznosti,aopet,snjomnijeuvekbilolako.Imalajeionasvojedemone.Ponekadsemoglovidetikakovodiunutrašnjuborbu,ne tokomočevih izlivabesa,kako ih jeonazvala,većudrugimprilikama,kadaseborilaprotivdosade,kojajemnogeženeopsedalautovreme.Ulogabibliotekarke,makolikojuje držala kraj njenih voljenih knjiga, bila je veoma ograničavajuća.Mojamajkajeimalaširium.Ipak,njeniporodičniizazovicrplisuvećideonjenementalneiemotivnesnage,iakosestimizazovimanosilasneizmernom ljubaznošću. Jedini znak njene borbe bilo je blagooklevanjeprenegoštoponekadudovolji zahtevimamogoca, i, sadasestidimdatokažem,mojim.Bilasamsebičnodete.

Ipak, po mojoj majci ljubaznost je bila disciplina. Ali to je niječinilo ništa manje autentičnom. Moja majka nije glumila ljubaznost,niti ju je fabrikovala. Izvlačila ju je iz nekog dubokogmesta u sebi,koje uprotivnomnikadanebi videlo svetlost dana. Imojamajka jebilakompleksnažena.

Sve ovo pričam zato što je uticalo na moju odluku da studirammedicinu. Kako se moja duboko ambiciozna duša ne bi osećalaosujećeno. Takođe sam znala dami je potreban način da kanališembes protiv mnogo strašnijeg neprijatelja nego što bi bio muž sbipolarnim poremećajem. I da zaštitim sopstvenu ljubaznost prednaletimasopstvenogbesa.

OtacmijejednomcitiraoAristotelovotumačenjebesa.Svakomože da se razbesni - to je lako, ali razgneviti se na pravu

osobu,upravojmeri,upravovreme,izpravihrazlogainapravinačin-tonadmašujemoćipojedinca.

Istovažiizamojposao:kanalisatibes,usmeritiganapravutačku.Uborbi izmeđubesa i radosti, dati radosti više šanse.Ali sve štomisadapadanapamet,dokležimovdeipokušavamdaispraznimmisliizaspim,jestecitatizMedeje:

E,gnevjestrašan,nemožedautoli

146

kaddragosdragimljutukavguzagrne.2

147

39

EmDžej

Džonme jeohrabriodaposetimsvogoca -majkami jeodavnobilaumrla kada smo se uzeli. Ali on je uvek odbijao da ide sa mnom,govoreći da ne želi da smeta. Nije mi čak dozvoljavao ni da ocupošaljemnašuvenčanufotografiju.Mogoca je intrigiralaceremonijana plaži. Venčanje bez popa? Bez venčanice? Po njemu, Džon i janismonibilivenčani.

Ali ja samveć jednom toučinila spopom, venčanicom, ručkom iplesom u Domu ratnih veterana, sa svojim prvimmužemBrajanom.SviuGatlinburgu su tamoorganizovali svoje svadbe.Akoniste znalidaplešetepolku,ondasteizpristojnostimoralidaseditedoksviostaliđipaju, toliko da ne mogu više da stoje na nogama. Nakon polke,narodniorkestarbisišaosbine,ustupajućimestopravombendu(kojibiangažovaliprijatelji,aneroditelji).Poslezagrevanja,starijigostibiustupili podijum mlađim generacijama. Taj trenutak bi svi snestrpljenjemčekali,a ja imojihnekolikodrugarica izsrednješkolenismoželeleništavišenitidrugačije.

U poređenju s tim, moje venčanje s Džonom bilo je idilično. Naplaži u Santa Kruzu, obred je obavio moj prijatelj hipik, koji jematičarsku licencunabavioprekonekogšizoidnogveb-sajta, čisto izšale. Moj bidermajer je bio od divljeg ružmarina, koji je rastao izpukotinanaparkinguispredmojezgradeuSanHozeu,gdesmoDžonijaživelidoknismokupilikućuuLosGatosu.

Džonmi se oduvek činio kao pravična osoba. Osim neslaganja uvezisafotografijom,nijedavaonikakveindikacijedabežiodstvarnogživota. Rukovao se kao prava ljudina. Svakoga bi pogledao u oči istegnuomurukupoputčovekakojičvrstostojisobenogenazemlji.

Poslednjih dana me guše stid i krivica. Nakupilo se previšegrehova.Nemogunisakimdaserukujem,nitidagapogledamuoči,pačaknistrance.Imampoteškoćasgutanjem,apijemlitreilitrevode

148

zbogsuvoggrla.Stražnjeprozoreukućipogledamčešćenegošto jepotrebno.Izvrćemcipelenebihliotkrilakakvutajnukriju.Najvišeodsvega,krijemseodonihkojimiželedobro.

OvakoseosećamotkadsampobeglasPolomiDžeksonom,doksujoš bili u pelenama. Postiđena sopstvenom dvoličnošću, nisamrazgovaralavišenisakimosimsTomasom.Majkuvišenisamvidela.Uveksamsepitalaštaonamisliomeni,kolikoćusepromenitikadastignemuKalifomiju -opravojmeni.Bezgrudnjaka.Bezcipela.Bezograničenja, gumica za kosu, šnalica i kaišića. Čak i češljanje koseizgledalomijekaoprevelikoudešavanje.Mojamajkajebilapotpunodrugitip.Sveuvezisnjomodisalojeuzdržanošću,odzalizanekoseibesprekorneodećedozatvorenihcipela,čak i leti.Uveksetuširalaskapomzakupanje iposleoblačilabademantil, kakonebikapalapokućiumotanasamoupeškir.Odećubinambacilanapranjeistogčasakada je skinemo, i bila bi oprana, osušena i uredno složena u fiokudokjevijoštražitepopodu,tamogdestejespustili.

A onda je umrla.Moji sinovi su imali 12 i 13 godina i sastavljalismokrajskrajemuSantaKruzu,ukućikojusmodelilisjošdvatipa,koji su sebenazivali prvo surferima, apotomstudentima.GodinamapreDžona,premog lažnogosećajada samopetvoljena i iskupljenatom ljubavlju. A ispostavilo se da je sve bilo lažno, da je Džon biodvoličan kao i svaki drugi prosečni muž. I tako sam spakovala jošjedanneuspehkogćusestideti.

Radio-aparat je uvek bio uključen i podešen na jednu od onihopskurnih stanica Santa Kruza, koje su puštale muziku za surfere ivestigdemogunaćidobretalase.Tojebilagodinatajni.Tajnihtalasa.Moja tajna veza sa oženjenim muškarcem kog sam upoznala nabenzinskojpumpi,doksampunilarezervoarsvogautomobilaizmeđurazvoženja sinova na ragbi trening, fudbalski trening, takmičenje izplivanja.Tomasovtajnidečko,kojizapravoinijebiotakotajanstven.Itajna koju je moja majka čuvala o svojoj bolesti. Bila je sklonanapadimatugecelogsvogživota, imislimdajedijagnozarakadojkedošla kao pravo olakšanje, iako je dosegla tačku kada bol više nijemogladasakrije.Dvamesecaposlenjenesahrane,mojotacseodseliokodnekeudoviceizPidžinFordža.

To je bio moj poslednji dodir sa smrću pre Džona, majkanakljukanalekovima,tolikodanijeshvatalakakojeprošlojedanaest

149

godinaotkako samotišla kadabih joj telefonirala. Pospanobimi sejavila na telefon, nadrogirana morfijumom, tako da nisam dobilaprilikunidaseoprostimodnje.

150

40

Samanta

Suzan kaže damoramda rešim slučaj. Ili barmoramdapočnemdapokazujemnekinapredak.Kažedajeovovećviđala,rastućuopsesijudokuspehizmiče, ikakojetonezdravozapolicajcaineproduktivnozaodeljenje.Sem,reklamije,jošdvenedeljeipovlačimtesaslučaja.

Vraćamsezasvoj radni sto iuključujem jedanodvideo-snimakakoji sam našla na internetu o dr Džonu Tejloru. Edukativni video oveb-sajtovima, posvećenim lečenju urođenih defekata ili povreda:www.abeautifulchild.org i www.nomoredefects.org. Same operacijenisuzanimljive-začudo,pozamašanbroj ih jesnimljen.Umestotogaiznovagledampratećapredavanja.

PremotavamdelovebolničkihscenasvedoknenaiđemnascenugdedrTejlorstojiispredtridesetakstudenataiobjašnjavaimtehnikeuklanjanjazečjeusnekodnovorođenčadi.Predivnascena.Onignorišekameru. Svakog studenta gleda u oči i koristi krupne šake kao štobalerina koristi celo svoje telo: da izrazi ono što se rečimanemožeopisati. Posmatram njegovo lice. Ne izgleda kao čovek koji bi lagaožene. Pritiskam pauzu, vraćam se na veb-sajt Tejlorovog instituta iklikćemnadrugivideo.Upitanju jeobavezanvideo-materijalzasvemuškarce i žene koji se podvrgavaju kozmetičkim procedurama unjegovojklinici.DrEpstajn,kadasamrazgovaralasnjim, istogonogdana kad i sa dr Krejmerom, rekao mi je da ovaj video uspeva daobeshrabriskoro20%budućihklijenata.Onnijezvučaosrećnozbogtoga. Pitala sam ga jesu li nastavili da ga pokazuju budućimpacijentimaiposlesmrtidrTejlora.„Ne“,odlučnojerekao.„Partnerisusesložilidatovišenije...celishodno.“

„Kadakažetepartneri,mislitenavas i drKrejmera?“, pitala sam.„Da,preostalipartneri“,odgovorioje.

U tom videu dr Tejlor sedi za radnim stolom. Gleda direktno ukameru. Pre nego što se podvrgnete ovoj proceduri, morate znati

151

nekoliko činjenica, počinje on. Priča o traumi kojoj je telo izloženotokomoperacijeuvećanjagrudiirekonstrukcijelica.Pričaošansamada hirurški zahvat pođe po zlu. Priča o procentima žena koje nisuzadovoljneishodom.Dajestatističkepodatkeosamopouzdanju:samo29% žena zadovoljno je sobom godinu dana posle operacije.Rinoplastija je izuzetak, kaže on.Ali u slučaju liposukcije, zatezanjabutina,uvlačenjastomaka-zadovoljstvoopada.Tejlorzuriukamerudokrezimira.Ako imateproblemsasamopouzdanjem,akoseosećateneprivlačno i nevoljeno, plastična kirurgija nije rešenje. Ona nećepromenitiosnovneosobinevašeličnosti.Videćetejošvišenesavršenstva,želećete još više poboljšanja. A vaše telo nije glina koja se unedogledmože oblikovati po želji. Ono je dar. Zato se tako i odnosite premanjemu.

Prvi put kada sam odgledala ovaj video, opisala sam zahvatePiteru. Bio je užasnut idejom zatezanja tela, dodirnuo je mojuomalenudesnudojkuirekao:Alitisisavršenatakvakakvasi.Ilineštoslično.Naravnodajetolaž.Nisamsavršena,nisamčakniprosečna.

Kada odgledate video pre i posle o pacijentima dr Epstajna i drKrejmera, počnete sebe drugačije da gledate. Ovih nekolikocentimetarakoževiška,zarnebibilolepodanestanu?Dokstarite,zarnebi bilo lepoda zaustaviteneminovnoopuštanjekože?Meni je29godina i dovoljno sam nesavršena da odvratim pogled od ogledalakadaizađemiztuš-kabine.Kakolićuseosećatikadabudemimala39?Ili59?PiterijaretkoidemouLosAnđeles,alikadaodemo,zapanjenismo bilbordima s reklamama za kozmetičku hirurgiju, baš kao štobilbordi u Silicijumskoj dolini reklamiraju najnovija tehnološkadostignuća. To je budućnost. A dr Tejlor je pokušavao da zadržibujicu.

Navideo-materijalimadelujekaočovekodpoverenja.Evolekarakojijenavašojstrani.Pretpostavljamdasusemajkemnogihnjegovihpacijenata zaljubile u njega. Ali dok na ekranu posmatrate togkompetentnog i direktnog ali i saosećajnog čoveka, znate da onnikada ne bi iskoristio situaciju emotivnog naboja, nikada ne biopljačkao svog pacijenta niti bi se hranio njegovom ranjivošću. Ovoniječovekkojibiprevariosvojuženu.

Pitamsekakobihseosećaladasedimukliniciičekamliposukcijuili fejslifting dok slušampokušaje dr Tejlora dame od toga odvrati.

152

Mislimdabihsezaljubilautogvelikogmeduiradosnoušlaunjegovharem,samodamenjegoveočigledaju,pamakarinakratko.Bilobimidovoljno.

Primećujemdanatimvideo-prezentacijamanenosiburmu.Zvonitelefon.Piterje.„Kada se večeras vraćaš kući?“, pita. Glasmu je neutralan, što je

njegovnačindakažekakomuježao.Sinoćsmosesvađali.Rekaojedanisamprisutna,danisamuprostoriji,daneslušamkadagovori,danereagujemkadamedodiruje.Moždajeupravu.Ovajslučajkaodame je začarao. Na radnom stolu mi je čitulja iz Kronikla. Gledam uslikuDžonaTejlorakadajebiomlad.Vrlozgodan.Poluzatvoreneočizračevedrinomdoksešeretskiosmehgraniči sa lascivnošću.Moždaje kliše da se žene zaljubljuju u svoje lekare, ali zaista, ko ne bipodlegaošarmuDžonaTejlora?

„Neznamjoš“,kažem.„Radim.“„NaTejlorovomslučaju“,ravnouzvraćaPiter.„Da,naravno.Tojemojslučaj.Znaškolikomijeovovažno.Šefica

mivećpominjestručnjakezaubistvoizSanHozea.Hoćusamadagarešim.“

„Uredu“,kažePiteriprekidavezu.Vraćamsevideu.Sadashvatamda jedrTejlor izabrao srećnuprofesiju. Zabrinuti i uplašeni pogledina početku svake procedure uvek prerastu u osmehe, zagrljaje irukovanjenakrajudokroditeljipričajuosvojojizlečenojdeci.Akojedr Tejlor ikada pogrešio, to nije zabeleženo. Njegove greške su unekojdrugojsferi,očigledno.

153

41

EmDžej

Punosamrazmišljalaonašemmedenommesecu,mom iDžonovom.Sada shvatam,naravno,da sedogodio sDeborinimdopuštenjem,danam je ona čak rezervisala i smeštaj. Ako jeste, dobro je izabrala.Mrzim fensi hotele i luksuzna odmarališta. Bila sam na Havajima, uHonoluluu,odselauHiltonu imrzelasvakiminut.Bazenipunihlora,atmosfera usiljene frivolnosti, ljudi koji ćaskaju, ne jedni s drugima,već isključivo mobilnim telefonom. Paralelna igra, tako se to zvalokada sam podizala svoja dva sina, sva deca prođu kroz to. Sadaizgledakaodasuseiodraslivratilinatajnivo.

Džon i ja smo otišli na sever u Jukaju, u Viši Springs, jedan vekstaru termalnu banju u brdima. Soba je bila mala ali čista, beztelevizora, bez ikakvih električnih aparata. Nije bilo ni signala zamobilni telefon, bili smo potpuno odsečeni od sveta. Sedeli smo naverandi ispred sobe i gledali starog psa kako trčkara za divljimćurkama koje su slobodno šetkale po imanju. Uveče, kada bi ostaligosti zaspali, mi bismo se ušunjali u mineralna kupatila i do vrhanapunili dvekade toplompenušavomvodom. Izgledalo je kaoda sekupamo u šampanjcu. Protiv svih pravila, skinuli bismo svu odeću ipotpuno goli ležali u kadama i gledali zvezde. Kasnije, umotani ugrubepeškire,trčalibismokrozhladnunoćnazadunašujednostavnualičistusobu.

Seksjebiozadovoljavajući.Mislim,doživelasamibolji.Džoni jasmo se lepše osećali s odećom, preferirajući baštenske alatke urukama i zemlju pod kolenima dok bismo sadili hortenzije,hrizantemeimuškatle.IzkoggodmotivadajeDžonmeneoženio,todefinitivnonijebioseks.

Je limi to smetalo?Možda isprva. Svimaštamo o strasti, o tomekakosmopredmetželje.Alijasamseubrzopomirilasasudbinom.Bilismo tako srećni! Bar sam ja bila. Srećnija od gladnog krpelja na

154

debelompsu.A kako sam se tek osećala kada smo Džon i ja kupovali kuću!

Obilazeći oneodmilion, dva i višedolara, ležerno ihodbacujući svedoknismonašlionuposebnu,uLosGatosu.

Na prvi pogled se ne vidi zašto nam se toliko svidela. Samo jošjednatipičnakalifornijskakuća,spločnikomnapuklimodzemljotresauLomaPrijetiiprednjimdvorištemzaraslimudračivisokutravu.Izžbunja je istrčao pacov dok smo prilazili kući. A onda smo ugledalizadnje dvorište, koje obuhvata dve cele parcele, s brdašcima ibrežuljcimakoja talasaju svedomeđe.Uuglu jebilohrastovodrvo,starobardvestagodina,iširilosvojegraneusvimpravcima.Izbrojalismodvadrvetasmokve, tri limuna idve japanske jabuke.Udrugomuglu nalazilo se kupinovo grmlje. Sve je bilo okruženo visokomogradom, pokrivenom grimiznom bugenvilijom. Džon je zasuzio.Nakon što sam videla Deborin strogo disciplinovan i besprekoranposed,jasnomijeizašto.Nikonebismeo(nitibipaouiskušenje)dasednenanjensavršenomanikiranitravnjak.Nijedanpasnesmetudasepokaki.

Džonijasmoseretkosvađali,alisećamsejednenaročitousijanerasprave oko neke gluposti. Naime, igrom slučaja sam previšepotkresalahibiskus.Onsevratiokućiizsubotnjekupovinenamirnicaipomagalasammudasveunesekadajepogledaokrozprozorpremadeluvrtakoji samsredila.Bolno jeprocvileo. „Štasionouradila?“Urukama je držao karton s jajima, koji je podigao iznad glave i svomsnagomfijuknuouzid.Jajasuserazlilapopultuipodu.„Rekaosamtidanepipašhibiskus!“,skorojevrisnuo.Bilasamšokirana,nikadaganisam videla takvog. Sećam se da mi nije ništa pomenuo u vezi shibiskusom i rekla sammu to. Ali samo sam ga još više razbesnela.Glasmusestanjio,licepocrvenelo.„Neočekujemmnogoodtebe,EmDžej!“, siktao je. „Aliočekujemda senemešašumojvrt.“Tada samzaplakala,aDžonjesamozalupiovrata,ušaoukolainekudaodjurio.Nijegabiločetirisata;gdejeotišao-nikadanisamsaznala.Alibiojemiran kada se vratio. Doduše, nije se izvinio. Nikada više nismopomenuli taj incident, ali sam posle toga bila opreznija s njim. I saonimštojezvaosvojimvrtom.Nenašim.Nikadnašim.

155

42

Samanta

U jednoj Tejlorovoj video-prezentaciji primetila sam i Snežanu -mladu doktorku koju sam upoznala na Tejlorovom institutu -međustudentimauamfiteatru.Svisumahnitopisali,hvatalibeleške,alineiona. Samo je sedela skrštenih ruku iznad otvorene sveske i olovkeodložene sa strane. Nije skidala pogled s lica Džona Tejlora. Bilo bizabavnodanijesablasno.Aondaseonpolasekundezagledaounju.Licemujeostalobezizražajnoiskrenuojepogledbezžurbe,aliibezoklevanja. Pomislila sam: Tako dakle. Uzela sam telefon, okrenulaklinikuipozvaladrKlerFaningdasvratiupolicijskustanicu.Trudilasamsedazvučimopušteno,iakosenisamtakoosećala.Znalasamdatuimanečeg.

Snežana-Kler-reklajedanemožedadođepredevetuveče,kadase završava njena smena. I tako, sada je devet i petnaest, još uveksedimustanicipolicije,gladna inervozna,alibezpreteraneželjedaodemkućiPiteru.Ovihdanasestalnosvađamo.

Ne volim kada sam noću sama. Naravno, nisam sasvim sama.Dežurni dispečeri su na dužnosti u svojoj kancelariji, ali vrata suzatvorena i oni su u svom izolovanom svetu. U ovo doba danauobičajenimetež stanice zamenjuje vanzemaljska tišina s upaljenimekranima,prigušenimsvetlimaiispremetanimstolicama,kojekaodasu ostavljene u paničnom stampedu. Suzan obično ostane poslednja,alidanasjeuzdahnulaupolaosam,spakovalastvariiotišla.Nevolimda radim dokasno. U stvari, ne volim da budem bilo gde van kućeposle devet, zato što smoPiter i ja kućni tipovi. Oko pola devet većnavlačimpidžamu.

OvaKler,sdrugestrane,sumnjamdaikadaspava.Uprkosnjenimrečimadamožedoćitekposleposla,kadasepojavila,nasebijeimalatrenerku iočigledno jevežbala, jer jebilaznojava ispodpauza iokovrata.

156

„Mislila sam da malo trčim od bolnice dovde“, pojašnjava kadaprimetidajezagledam,alineizvinjavajućimtonom.Ustvari,prezvučikao da se hvali. „Spremam se za Havajski triatlon pa grabim svakuprilikudatreniram.“

Nisam raspoložena da slušam evidentno beskrajan spisak njenihdostignuća. „Molim vas, sedite, dr Faning“, kažem, pokazujući nastolicukrajmogradnogstola.

„ZovitemeKler“, uzvraća ona. Klimam glavom. „I vimene Sem“,kažem, iako se rukujemo u neobično zvaničnom maniru, kao dapotpisujemonekakavugovor.

„ImamneštodavamkažemuvezisamnomiDžonomTejlorom“,kaže ona, bez uvoda, i ne sačekavši da je išta pitam.Uprkos znoju injenompriznanjudajetrenirala,drFaningnijenimalozadihana,nitipokazujeikakveznakefizičkognaprezanja.

„Takosamimislila“,kažemiprekrštamruke.OvaKleročiglednonije glupa, verovatno je pročitalamoj izraz lica. Ali žaomi je. Kadamladaprivlačnaženapomenedaimaneštodakažeuvezisastarijimmuškimkolegom,kojijojjebionadređen,jednostavnoznateštasledi.Nije mi bilo potrebno da vidim razmenu njihovih pogleda na onomvideo-snimkudabihtoisamazaključila.„HoćetedamikažetedastespavalisDžonomTejlorom.“,kažem.

„Da“,odgovaraKlerinetrepnuvši.Sedimo i gledamo se. Još držim skrštene ruke i sigurna sam da

imamiistiizraznalicu.„Zaštostečekalitakodugodanamkažete?“„Nisammisliladajevažno.“Nemorammnogodarazmišljam.Zvučimilažno.„Štasepromenilo?“,pitam.„Ovo“, odgovara ona i pružami primerakKronikla s rezultatima

istragekojipotvrđujudajeDžonTejloržrtvanasilnesmrti.„Alitajčlanakimedijskahajkasuodprošlenedelje“,podsećamje.

„Zaštostečekali?“„Nisam bila sigurna želim li da budem umešana“, kaže ona.

„Upravozbog...hajke.Moralasamdobrodarazmislimštamiječiniti.Upetljalasamseuneštoštomožedaugrozimojbudućiprofesionalniilični život.“ Kler govori vrlo hladno, ne pokazujući nikakve emocije.Ovadevojkanemalekarskemanire.

157

„Uredu“,kažem,ali idaljedržimskršteneruke. „Dakle,konačnosteodlučilidaobavitesvojugrađanskudužnost idođeteovde.Lepo.Dakle,verujetedaječinjenicadastespavalisaDžonomTejloromnanekinačinipakvažna?“

„Ne“, odgovara Kler i izražajno odmahuje glavom. Njena gusta icrna kosa njiše se iznad njenih jagodica. Uprkos ozbiljnosti našegrazgovora,osećamubodzavisti.

Spuštamrukunasto.„Alo?Zarnisteupravotorekli?“„Ne, to ste vi rekli. Postoji drugi razlog zašto bi trebalo da

razgovaratesamnom.“„Koji?“„BilasamverenasDžonomTejlorom.“Zaista,malofalipadasesrušimnapod.„Šta?“,zapanjenokažem.„Šta?“Kler se skoro osmehuje, ali brzo vraća ozbiljnu masku. „Da“,

potvrđujeona.„Ipritomsamznalazasveostaležene.“„Znaliste?“„Da.DeonašegdogovorabiojedaserazvedeodDeboreiraskine

saostaledvesuprugekakobioženiomene.“Ćutkesedim,obrađujućiovuinformaciju.„Jelijošnekoznao?“,pitam.„Niko.SamoDžonija.“Pokušavamdasaberemmisli.Štagoddasammoglapretpostaviti

uovomslučaju,jošjednaženaminijebilaninakrajpameti.„Imatelinekapitanjazamene?“,pitaona.AkoKlerpokušavadasakrijeprezir,ondaneuspevautome.Hoću

reći: osećamnjenprezir.Nekrije ga.Opet primećujemkoliko su jojoči i kosa crni u kontrastu smlečnobelom kožom. I ta neverovatnasabranost. Postoji li neka injekcija koju studenti medicine koristekakobipostigli toprokletosuperiornodržanje?Akopostoji,onda jeonapelcovana.Dođemidaseizderemnanju,opsujem,štagod,samodasrušimtusabranost.

Umesto toga, mirno kažem: „Još uvek me zbunjuje zašto steoklevali s dolaskom nakon što je vaš verenik umro podnerazjašnjenimokolnostima.Zarneželitedaseisterapravda?“

„Nismo javno obelodanili našu vezu“, odgovara Kler. „I izgledalobi...jeftino...pravitijošvećicirkus.Svedoknijepostalojasnodajereč

158

oprljavojigri,bezobziranatodalisamjačakiizdalekausukobusnjom.“

Kada je očigledno da Kler neće reći više ništa, pitam je: „Kolikodugostebili...ljubavnici?“Mrzimtureč,zvučitakoulizivačkiizmojihusta,alinemogudasmislimnijednudrugu.

„Skoroodsamogpočetka.Biomijeprofesor.Upriroditogodnosajedaprovodimopunovremenazajedno,smojimprisustvomkadgodlečipacijente.Jednogpopodnevasesamodesilo.“

„Naklinici?“Osećamsekaovoajerkasprljavommaštom.„Upočetku.Tamo imaskrivenihmesta.Ondasmo išliumojstan,

blizu Univerzitetske avenije. Nismo mogli kod njega, iz očiglednihrazloga.“

„Dakle,znalistedajeoženjen?“„Naravno.IakosamtadajošmisliladamujeDeborajedinažena.“„Sigurnovamjejasnodamoramznatidetaljeotomegdestebiliu

petakuveče10.maja,izmeđupolasedamiosam.“„To je lako“, Kler se smeška. „Bila sam na klinici. S poslednjim

pacijentom završila sam u četiri po podne i onda sam sređivalaDžonovu papirologiju. Bio ju je zapustio pa me zamolio da budemkoautornekolikonjegovihradova.Pripremalasamihzaocenjivanje.Možete pitati noćnog čuvara u zgradi. On stiže na posao u šest, a jasamotišlaneštoposledevet.“

„Proveriću“,kažem.Potomoklevam.Alimoramdaznam.„Štastetačnovideliunjemu?“,pitam.„Bioje...skorotriputstariji

odvas?Nebašunajboljojformi.Oženjen.Štavasjeprivuklo?“Kler se smeje, iskrenim smehom, prvi znak emocije koji opažam

kod nje. „Džon Tejlor je bio najprivlačniji muškarac kog sam ikadasrela“,kaže.„Biojezaistazanimljivizaistazainteresovan.Zasvet,zadruge ljude. Kada ste s njim, zauzimate posebno mesto. To jeneverovatnoiskustvo.Onjebioneverovatan.“

„Koji je bio njegov rezon te afere? Mislim, pre nego što ste severili?“Nadamsedauglasunečujemoj...Prezir?Zavist?

„Pričao je o svom braku bez ljubavi, o sujetnoj ženi i njegovojpotrebidajezaštiti.“

„Drugim rečima, uobičajeno sranje“, kažem, želeći da izmamimnjenureakciju.

„Da, uobičajeno sranje“, slaže se Kler. Nije uzdrmana mojim

159

rečima.Sumnjamdanjuištamožedaizbaciiztakta.„Dakle, koliko dugo je potrebno da se prevaziđe uobičajeno

sranje?“,pitam.„Netakodugo“,odgovaraona.„Zaprosiomejeposlemesecdana.

Rekao je da me voli, da možemo da izgradimo zajednički život.Poverovalasammu.“

„Kadastesaznaliistinu?“„Kojuistinu?“„Damoradaseratosiljavišeodjednežene?“„Ah, to“, kaže ona kaoda tonemanikakvu važnost. „Kadame je

zaprosio,ispričaomijesve.Nijemibilovažno.“„Dakle,znaliste?KaoiDebora?“„Ne,nekaoDebora.Jasamznalasve.Aonanijeznalazamene.“„Sigurnisteuto?“„Po onome kako je Džon opisao Deboru, ne mogu da zamislim

kakojemogladaznaadaseneumešaunašuvezu,idajekontrolišekao i sve ostale. Ali naša veza bila je stvarna. Njome se nijemoglomanipulisati,nitisemoglakontrolisatinatakavnačin.“

„Zaboga, kada ste vas dvoje imali vremena za druženje?“, pitam.Samapomisaona tri žene i tri domaćinstva dovoljno je šašava. Ali ičetvrta?Čistaludost.

„Naposlu,izmeđupacijenata.Vikendom,kadaonnebiišaouLosAnđeles,ilikadasuEmDžejiDeboramisliledajenakonferenciji,iliukućnojposeti.Snalazilismose.“

Konačnopočinjemdavarimovuvest.Onasvemenja.Sve.Moramda iščitam transkripte,daproverimšta sumi žene rekle, i svemudapristupimiznovogugla.

Klermeprekidaumislima.„Jošneštobitrebalodaznate.“„Šta?“Onavodiovajrazgovor,aneja.Dvakorakajeispreddokja

pokušavamdajesustignem.Kaoiobično.„Mislim da sam ja poslednja osoba koja je Džona videla živog.

Osimhotelskogosobljaiubice,naravno.“Vraćam se u stvarnost i shvatam da je Kler Faning dragoceni

svedokkojimisaopštavadragocenu informaciju.Moramdazgrabimovupriliku, pre nego štomi izmakne. Štaviše,moramda preuzmemkontrolu nad razgovorom. Uvlačim ruku u svoju torbu, napipavamdiktafon,palimga.

160

„Pričajte mi o prošloj nedelji, onoj kada je Džon Tejlor umro“,kažem.„Poznatonamjenjegovokretanjedočetvrtkaujutro,kadajenapustioDeborinukuću.Posletogamusegubisvakitrag.“

„Bio je samnom.Žestoko smo seposvađali.Našli smo senakafipre odlaska na kliniku i tada sam ga prekorila. Mislila sam da ćeodustatiodnašegplana,da je izgubiohrabrost.ZapretilasammudaćurećiDebori.KasnijejepozvaoEmDžejiDeboruirekaoimdamorauLosAnđeles.Togdananijeotišaonakliniku,nisledećeg,alijedošaou moj stan. Ceo četvrtak je bio sa mnom. A onda u petak, kada jeotišao kući tokom moje pauze za ručak, ponovo smo se posvađali.Obojesmobiliumorni, izanas jebilanapornanedelja.Nijenambiloprijatno u mom stanu, koji je zapravo omanja garsonjera, u kojojjedvada imaprostorazakrevet i radni sto.Krenula samnaposao, ikadasamsevratilakući,višeganijebilo.Nisamznalagdejeotišao,alisampretpostavljalada jekodnekeodsvojihžena.Poludelasam. Iutakvomstanjusambilasvedokunedeljnimnovinamanisampročitaladajeumro.“

„Dakle,vistepozvaliKroniklireklinovinarimazatrižene.“Jesamli videla senku srama kako prelazi preko tog savršenog lica? „Da“,konačno priznaje Kler. „Učinila sam to impulsivno. Obično nepodležemimpulsima.Iodmahsamzažalila.“

NerazumemKler.OstaleDžonoveženesemanje-višeuklapajuuširu sliku umojoj glavi. Vidim kakav je odnos svaka imala s njim, isvakiodnjihimalogikenanekiuvrnutnačin.AlineiovajsaKler.

Imamteorijuoljudima.Nemogudaihzamislimkaoslabeilijakeličnosti, smatram to beskorisnim u pogledu kategorizacije. U tomkonvencionalnomsistemu,Deborabi se smatralanajjačom,EmDžejnajslabijom,aHelenbibilanegdeusredini.AlijanemislimdajeEmDžej slaba, setivši se njenih širokih ramena, gorostasne visine,krupnih, snažnih šaka. Ispod te nezgrapnosti je stvarna osoba. IstovažizaHelen,iusuđujemsereći,zaDeboru.Moždamislimupravoto.Stvarniljudi.DžonTejlorjebiooženjentrimastvarnimženama.Umeojedaihodabere.

AliKler?PomalosamrazočaranaDžonovimizborom.Dokgledatenjenudelikatnulepotu,mislitedarazumetezaštobijesvakimuškaracpoželeo. Ali ona i dalje razočarava. Izgradila sammišljenje oDžonuTejloru i sada shvatam da on kao takav nikada ne bi oženio

161

porcelanskulutkuduplomlađuodsebe.„Imatelineštočimebistetopotkrepili?“,pitamje.Kler pruža ruku. Na četvrtom prstu svetluca ogroman dijamant.

Bar tako izgleda. Možda je samo cirkon pred mojim neukim okom.Imam osećaj da bi trebalo da odreagujem s dužnim oduševljenjem.Samo klimam glavom. Otkrila sam da ćutanje kada sam nesigurnaljuditumačekaodanisamtakoglupakakoseosećam.

„Prenisamsmeladaganosimujavnosti“,pojašnjavaona.„Sadamijenebitno.“Nedelujetužnokadaovokaže.Baščudno.Njenosavršenoliceneotkrivaništa.

„Tostemogliisamidakupite“,podsećamje.Kler iz svoje tašne vadi izvod kreditne kartice za dijamantski

prsten kupljen uHejnsovoj juvelirnici u San Francisku. Čak sam i jačulazanju.Koštaoje75.000dolara.DžonTejlorgajeplatioamerikanekspresom.Zvučikaopravisponzor.PedesethiljadadolaraTomasu,bratuEmDžej.Sedamdesetpethiljadadolarazaprstensvojojbudućojčetvrtojženi.Ovajčoveksebašrazbacivao.

„Imatelinekogkobiposvedočioovoštosterekli?“,pitam.„Naravnodanemam“,uzvraćaKler.„Svesmoradiliutajnosti.“„Nikonaklinicinijeznao?“„Bilojeuobičajenihgovorkanja“,odgovaraona.„Zaštouobičajenih?“Opetpreziruglasu.Nevolimnepoštovanje.„Otkrila sam da me kancelarijski tračevi često povezuju s

muškarcima s kojima radim“, pojašnjava Kler. Zatim, ispravnoprotumačivšimojpogled,dodaje: „Pogrešno.“Potom,kaodaopisujesvoje profesionalne kvalifikacije, kaže: „Privlačna mlada ženauglavnomjemuškaoblast.Tavrstaneprijatnostidolazisteritorijom.“

„Tonebihznala“,kažem.„Istina je“, tvrdi ona, i ne primetivši, ili ne želeći da primeti,moj

zajedljivi ton. „Pričali su o Džonu i meni prosto zato što smo radilizajedno.Alinikonijeimaodokaz.“

„Takovimislite?“,pitam.„Jeliikoikadanaslutiodasmouvezi?“,uzvraćaKler.Imalogike.„Nije“,priznajem.Odlučujemdapreuzmemkormilo.„Džon je bio s vama u četvrtak i petak ujutro. Ali zašto se vaš

162

odnos zakomplikovao baš te nedelje? Šta je uzrokovalo krizu sobziromnatodajedugovladao,akonemir,ondabarsklad?“

„Spremali smo sedaobjavimovest... ostalim ženama... te subote.Jedanaestogmaja.“

Sada čujem nešto u njenom glasu. Definitivno prezir, svaki putkadaspomeneostaležene.

„Kako ste mislili da će one reagovati? Helen Rihter je lekar simpresivnomradnombiografijom“,podsećamje.Neznamzaštoimampotrebudabranimtetrižene,aliimam.„Deborajebilasnjimubrakuvišeod34godine,aEmDžej"- tražimneštolepoštobihreklaoEmDžej i konačno nalazim - „a Em Džej je silna žena.“ Neubedljivzavršetak,znam.

„Dajenekaodženaposumnjala,vamabitodalomotivzaistragu,zarne?“,pitaKler.

„Imatelibilokakavrazlogdaverujetedanekaodnjihsumnja?“„Džonjebiovrlonervozanučetvrtakuveče.Stalnojeproveravao

govornupoštu,poruke, imejlove.Kadasamgapitala štanijeu redu,samo jeodmahnuoglavom.Rekaomi jedabrine,ali izgledao jekaodaseplaši.“

„Zaštoučetvrtakilipetaknijeotišaonaposao?“pitam.„Jeliželeodaizbegneneštonaklinici?“

„Mislim da mu se sve skupilo. Tri žene, plus partneri, tenzijaizmeđu njih“, kaže Kler, izgovarajući reč partneri isto kao i žene: snečimštosadaprepoznajemkaonjenkarakterističniprezir.„Htelisuda zaposle više plastičnih hirurga i da prošire kozmetičku praksu.Džonjebioizričitutomedaklinikaostanevernanjegovojprvobitnojviziji.“

„Dakle,moždaježeleodaizbegnenjih?“,pitam,setivšisesavršeneihladneučtivostidrEpstajna.Nesumnjamdajeiontomedoprineo.

„Neznam.Džonjeotkazaosvesvojeobavezezačetvrtakipetak“,odgovara Kler. „Što je vrlo neobično. I više od toga. Neverovatno.Nečuveno.Mislimda nijemogao da sakrije strepnju zbog neizbežneobjaveusubotu.“

„JeliuzeoneštoizDeborinekućeilikućeEmDžej?“„Nije.Biojeuilegali.“„Aodeća?“,pitam, testirajući je. „Je lidržaoneštoodećeuvašem

stanu?“

163

„Nije. Nikada nije tako dugo ostajao. Kada sam stigla kući učetvrtak uveče, on je u Mejsizu kupio nešto gaća, majica i ostalihsitnica“,pojašnjavaona.„Takojeimaoononajosnovnijezaslučajdausubotu nešto krene po zlu. Već smo bili u potrazi za novim stanom,budućidanebismodugomoglidaživimoumojojgarsonjeri.“

Nemam ideju šta još da je pitam. Umorna sam i boli me glava.Pružam ruku da isključim diktafon. „Dosta za večeras“, kažem. „Aliskorosigurnoćuimatijošpitanjazavas.“

„Naravno“,kažeKler,ustajesastoliceinapuštapolicijskustanicu,sevajućisvojimizvajanimnogamanauličnimsvetiljkama.

Uzimam diktafon i opet ga uključujem. „Majko božja“, kažem umikrofon.„Teksadasezapetljalo.“

164

43

Samanta

Retko idem u Stanfordski tržni centar, iako svaki dan prolazim krajnjega na putu do posla. Pun je ekskluzivnih prodavnica kao što suNiman Markus, Blumingdejl, En Tejlor, zajedno s uobičajenimMejsizom i Viktorijas sikretom. Tu je i jedan restoran brze hrane:Mekdonalds, za bogate roditelje Palo Alta, koji vozikaju svojurazmaženu decu po gradu u mercedesima i leksusima. Osim toganema hrane u ponudi, nema tezgi s viršlama i đevrecima, nemaradnjicasabižuterijomzatinejdžere.Jednomsamseprešlaiušetalauprodavnicu čajeva. Božanstveno je mirisala spolja i nudila jedegustacijunekogružičastogčajafantastičnogukusa.Zamolilasamdamispakujupolakilograma,verujućidaćesesvidetiPiteru.Kadasumigaupakovalikaopoklonzasamukraljicuidaliračun,palamijevilica.Morala sam da odustanem od kupovine. Bio je krajmeseca i nisamimalatolikonovcanabankovnomračunu.

Moli i japrilazimomuškomodeljenjuuMejsizu - i lakonalazimoDženu, prodavačicu koja je uslužila dr Tejlora. Ima 35 godina, nosiobaveznecrnepantaloneibelumajicu,neznatnojebuckasta,alitojojdobro stoji. Njeno držanje je izvrsno, odeća besprekorna. Odišepoznavanjemmodeidobrogukusa.Daimamvećuplatu,zatražilabihnjensavetkakodaobučemPitera.

Džena se odlično seća dr Tejlora. „U početku je odbijao mojupomoć, ali posle deset minuta lutanja, prišao mi je i priznao dagodinamaništanije kupovao za sebe“, pričaona. „Pretpostavila samdasenedavnorazveo, ilida jemoždaudovac, jer jedelovaonekakotužno.Rekaojedatražiudobnepantaloneikošulje.Poštojekrupnijegrađe, morala sam da odem u magacin po njegovu veličinu. Bio jeveoma zahvalan, a i bilomu je lako udovoljiti. Pokušala sam da gaodvratim od jednih pantalona, smatrajući da mu neće pristajati, ipredložila drugačiji kroj. Odbio je, kupio ostale artikle i otišao.

165

Delovaojekaodažuri.“„Šta je s drugim računom izMejsiza?“, pitam, gledajući u izveštaj

amerikanekspresa.„Istogdana,tekštojekupiopantaloneikošulje.“Džena sleže ramenima. „Verovatno je to kupio na drugom

odeljenju“, kaže ona. „Imate li broj transakcije? Mogu da ukucamšifru.“ Prelistava podatke u računaru. „Izgleda da je kupio nešto unašemodeljenjuuprizemlju.“

„Uklapa se“, kažeMoli. „Verovatno sumu trebali pidžama i donjiveš.“

„Da,možešlidazamisliš?“,pitamjeispodglasa,daprodavačicanebičula.„Čovekimatridomaćinstva,triormana,akadaneštonemapriruci, ode i kupi odeću za hitne slučajeve.“ Pokušavam da se setimposlednje krpice koju sam kupila iz hira, i nemogu. Kada nisamnaposlu, obično nosim trenerke. Za retke prilike kada moram da sedoteram,čuvamfinijuodećukojusamkupovalajoškaostudentkinja,godinamaunazad.Alisveređejenosim.

„Dobro,štaćemosovominformacijom?“pitaMoli.„UvelikojmeripotvrđujeonoštojeKlerrekla.Znamodajeodseo

negdeublizini,iakonijeišaonaposao“,kažem.„Idajenekakoosetiopotrebudakupiodećuumestodasvratiujednuodsvojihkućaiuzmenekolikopotrebnihstvari.“

„Ali štaakoKler idalje laže?“,pitaMoli. „Štaako jeovokupio izčistog hira? Šta ako je zapravo otišao kući? Jednoj od svojih žena?Moguće je da te ta Kler i ostale žene, sve odreda, zavlače. Moždajednostavnolažu.“

„Sve odreda?“, pitam izvijajući obrve. Onda, ne čekajući naodgovor: „RazgovaralismosDeborinimkomšijama inikosenesećada su kola dr Tejlora bila parkirana ispred kuće u četvrtak ujutro“,podsećamje.„IstislučajjeisaEmDžej,iakoneverujemdabiihikoiprimetio. Kuće su prilično udaljene jedna od druge i ima dostazelenila.“ Odmahujem glavom. „Mislim da sve ovo ide u prilogSnežaninojpriči.“

Sporokoračamodopolicijskogvozilakadačujemodanekotrčizanama.Prodavačica izMejsiza. Zadihana je, bori se za vazduh. „Setilasam se nečeg“, kaže ona. „Dok se gledao u ogledalo u novimpantalonama i košulji, promrmljao je, onako za sebe:Moram i da seošišam.Malosamgazačikavala:Bližisevažandan?Naštajeonrekao:

166

Moglo bi se tako reći. U subotu, kazao je. Rekla sammu da se lepozabavi,alionjeodmahnuoglavom.Teško,rekaoje.Alipamtićese.“

167

44

Samanta

Kada su određeni aspekti Klerine priče potvrđeni, manje-više,odlučujemdaseopetsuočimsaženama.BiramprvoDeboru,budućida najbliže živi. Zatim ću pokušati da ulovim Em Džej. Neopaženo,nadam se. Razmišljam šta ću s Helen. Očajnički želim lično da jojsaopštimovuvest,kakobihvidelanjenureakcijuiprocenilakolikojeiskrena.ŠtopreporazgovaramsDeboromiEmDžej,prećuodletetiuLosAnđeles.AlipostojirizikdaDeborailiEmDžejtelefonirajuHelenipreduhitreme.

Naravno, nemam opipljiv dokaz da su žene u kontaktu jedna sdrugom.Aliusvojnotessamjednenoćiudvaposleponoćizapisala-Daliteženekomuniciraju?Nekidosluhizmeđunjihsigurnopostojijerje svaka mirno primila sve informacije koje sam im pojedinačnodavala.Nijebiloničeguštabihposumnjala,samosamimalaosećajdasuinformacijepodeljene,ameđusobnapodrškaojačana.

Debora je kod kuće. Otvara mi vrata, kao i uvek besprekornoobučena idoterana.Nehotično jepitam: „Idetenegde?“, zbog cipela:ovogaputabilesu točizmice,elegantne,kožne,poluduboke.Aondasesetim,onajevrstaženekojaideobuvenapokući.

„Ne“,odgovaraDebora. „Uđite,molimvas.“Nečujemnjenuzdah,ali ga očekujem. Primećujem da zaobilazi tepihe dok me vodi udnevnu sobu. Ja namerno gazim po njima patikama blatnjavim odvožnjebiciklapobrdima.

Debora mi nudi kafu. Odbijam. Ovoga put joj neću dozvoliti dastekne nadmoć. Danas se Debora drži rezignirano. Poput nekog koudovoljavamalomdetetu.

„ZanimamedalipoznajetedrKlerFaning“,kažemsedajući.VadimKlerinufotografiju,kojusamsinoćuslikalaupolicijskojstanici.Čakiuz loš kvalitet izrade, Kler na njoj izgleda egzotično. Poput carevekonkubine.

168

Debora ne otkriva nikakvu reakciju. „Ime mi zvuči poznato, alinikadajeprenisamvidela.“

„Radila je s vašim mužem na klinici“, pojašnjavam. „Imala jestipendijunaStanfordu,avašmužjojjebiomentoriprofesor.“

„Možda sam tako čula za nju“, kaže Debora, delujućinezainteresovano.„Džonjujeverovatnopomenuo.Čestomijepričaoosvojimstudentima.“

„Kler je bila više od studenta, bar prema njenoj priči.“ GledamDeborino lice u potrazi za nekim znakom, ali ne vidim ništa. Ili jefantastičnaglumicailizaistanemapojmaštaćujojreći.

„Nakojinačin?“,pitaDebora.„Verenica.“„Nemoguće!“ Debora je nedvosmislena. Reaguje tako brzo da joj

rečskoro izlećeprenegošto jazavršimsvoju. „Džonbimi torekao.Govoriomijesve.Uostalom,gdebinašaovremenaizanju?Životmuje bio isplaniran u minut. Ja bih to znala, ja sam mu rezervisalaavionskekarte,stoloveurestoranu,svesammujaorganizovala.“

„PremaKler,nekakosu touspevali ibezvas“,kažem. „IzvrdavalisuvamgovorećidaDžonostajeuLosAnđelesuduženegoštojebio.Menjalisuavionskekarteiraspored.Netakočesto.Alidovoljnodasezbliže.“

Deboranepomično sedi. „Nemoguće!“, ponavlja. „Džonnije bioustanjudameobmane.“

„Imajoš“,kažem.Deborasamoizvijadesnuobrvu.„PremaKler,planiraojedaserazvedeodvas,dasaopštiEmDžeji

Helenistinuonjihovomodnosu,idaseoženinjome“,otkrivam.„Hteojetodavamobjaviusubotu11.maja,dannakonštojeubijen.“

Deborino lice je kamenamaska. „A koji dokaz imate osim izjavete...studentkinjemedicine?“

„Ona ima verenički prsten i račun koji dokazuje da je plaćenDžonovomkreditnomkarticom.“

„Kojomkarticom?Japlaćamsvenjegoveračune!Videlabihto!“VadimkopijuračunaizHejnsovejuvelirniceidajemjoj.Licejojse

blago mršti kada pročita ime i broj bankovnog računa. „Ovo jekreditnakarticazakojujaneznam“,konačnokaže.

„Ondaverovatnonisteznalisve“,zaključujem.Neštomigovorida

169

sadamoram opreznije da postupam. Debora je od početka odavalautisakgranitnesnage,ali fasadabimogladaseokrnjiako jeprevišepritisnem.Mislimdatakavpristupkodnjenebiprošao.Samolagan.

„Takođe postoji objašnjenje za njegov nestanak pre smrti“,nastavljam. „Prema Kler, bili su zajedno od utorka ujutro do petkaujutro,kadasuseposvađali.On jeotišao iuzeosobuuVestinu.Onanijeznalakuda jeotišao-samoda je izašao iznjenogstana.Alizatoposedujeostalečinjenicekojepotvrđujudajenjenapričatačna.“

Vidim kakoDeborino lice bledi ispod šminke. Ruke su joj čvrstoskupljenenakrilu,aliprimećujemdadrhte.

„U jednu ruku, sve ovo je sporno, naravno“, podsećam je blago.„Džonjemrtav.Nijeserazveoodvas.“

Tišina.„Ipak“, nastavljam, „to mi daje uvid u motive koji ranije nisam

imala.“Debora diže pogled na moje lice. Njeno je opet bezizražajno.

„Mislitenamene.“„Da.“„Akakobitajmotivtačnoglasio?“,pitaona.„Pa“, počinjem, pažljivo birajući reči. „Ako je vaš muž zaista

nameravaodaserazvedeodsvojihžena...“„Jasambilanjegovajedinažena!“,podsećameDebora.„Uredu“,uzmičem.„Daserazvedeodvas,isaopštiostalimdvema

kako s njima zapravo nije ni oženjen, to bi uznemirilo priličan brojljudi.“

„Pod priličnim brojem ljudi podrazumevate Em Džej, Helen imene“,zaključujeDebora.

„Nesamovas, iostaletakođe“,kažem,mislećipritomnaTomasa,aliodlučujemdasadanezalazimuto.

Opettišina.„No, ako me pitate jesam li ja to učinila, odgovor je ne.

Pretpostavljam damoj alibi još uvek stoji“, kaže Debora. „Osim akoneštonijeuticalodapromenitevremesmrti.“

„Ne“,kažem.„Fizičkidokazinisupromenjeni.“„Ondajavišenemamštadakažem“,zaključujeDebora.Shvatamto

kaoznakiustajem.„Čekajte!“, naređuje Debora, zaustavljajući me na pola puta do

170

vrata.Zastajemiokrećemsedajepogledam.„Moždamislitedarazumeteštaseovdedogađa“,kažeona.„Aline

razumete.Kakobistemogli?“Otvaram usta da se pobunim, ali ona nestrpljivo diže ruku i

ućutkujeme.„Džonu jeodgovaraonašsavez“,kažeDebora. „Ja idevojke, tako

sammislilaonjima.Nijebilorivalstva,samomrežapodrške.Bilesmovezivnotkivo.Živiorganizamkojipucaodzdravlja.Džontonikadanebipokvario,brižljivosmotonegovaligodinama.“

Ne volim kada me ne tretiraju kao odraslu osobu. Lice mi jebezizražajno.Neulazimurutinuuobičajenogklimanjaglavom,štojenavikakadamiseobraćajuljudisautoritetom.

Deborasemršti.„Očekujemdamiverujete.“„Kakodane“,kažemiodlazim.

171

45

Samanta

„Zvučaćečudno“,kažeGrejdi,„alizasadbihignorisaosvealibije.“Sedinaćoškumogradnogstola.JutrosjeSuzansvratilaičestitala

minakonačnomnapretku. „Četvrtažena,a?“,upitala je. „Štetašto jeDžon Tejlor mrtav. Nominovala bih ga za muškarca godine.“ Aliuprkosnapretku,SuzanjetražiladakonsultujemGrejdijaprenegoštopreduzmemsledećikorak.

„Zbunjen sam“, priznaje Grejdi. „Ako dvoje od trojenajverodostojnijeosumnjičenihimaapsolutandokazdasubilinegdedrugdeuvremesmrti,kakosumoglidapočinezločin?“

„Alibi može lako da se lažira“, nastavlja on. „Vremenom smrtimožedasemanipuliše.Samojemotiveteškosakriti.“

„Ali Debora i Em Džej imaju vrlo čvrste alibije“, kažemmu. „Povišeozbiljnihsvedokanaobestrane.Helen jedrugapriča,baškao iTomas.“

„Onda preispitaj vreme smrti“, predlaže on. „Najsumnjičaviji sambašuslučajevimagdejealibiprevišečvrst.“

Grejdišetkapoprostoriji.„ŠtajesHelen?Nisijeotpisala?“„Pa,Molijeproverila.TogdananijednaHelenRihternijenapustila

LosAnđelesnijednomavio-kompanijom.“„Akolima?Uostalom,imalajevremenskiokviroddvadesetjednog

satazadvanaestočasovnuvožnjuizmeđuLosAnđelesaiSanFranciskaipritombezproblemaroknulasvognevernogmuža.“

„Znam“, kažem. „Tražila sam sudski nalog za pregledbezbednosnih kamera u garaži i ispred zgrade u kojoj Helen živi.Trebalobidadobijemtevideo-trakezakojidan.“

„Čak i tada,da li snimcipokrivajusveulazeuzgradu?Štaakoseizvukla na zadnji ulaz i iznajmila kola do San Franciska?“, nagađaGrejdi.„NemojdaodustaješodHelen.Onajemojfavorit.“

Smejemse.„Nebitorekaodasijeupoznao.“

172

„Umeđuvremenu,radinaostalimdvema“,savetujeGrejdi.Nisamzadovoljnanjegovimsavetom.„Štabitrebalodaradim?Da

ih opet pozovem na saslušanje? Da ih pitam gde su provele svakiminuttogpetka?Ostalasambezpitanja,aionesutoprimetile.“

„Ne stidi se da im iznova postaviš ista pitanja“, kaže Grejdi,okrećućisedaide,„iprostudirajtranskripte.Neštoćeiskrsnuti.Nekoćepući.Neštoćesedogoditi.Uvektakobude.“

173

46

Samanta

Kucamna vrata.Niko ne otvara, zato kucamopet. I zevam, umornasamodprethodnenoći.Piteroviprijateljisusvratili,igralismoskrablipopilipreviševina,ostalibudnidodva,svađajućisedalisupazuho iinteligencijski ispravne reči. Naša verzija razvrata: pijana igra reči.Probudila sam semamurna i dočekalome je hiljadu sečiva hladnogtuša.

Ovo je jedanodonihdanakadapreispitujete sve.Zašto sam jauPalo Altu? I to kao pripadnica policijskih snaga, ništa manje? ZaštoPiter? Zašto ne neki drugi frajer od dvadeset i nešto godina, kojizagađuje dolinu? Ta kapricioznost me ponekad izluđuje. Zašto ovajauto?Zaštoovefarmerke?Zaštoovajživot?

Iznovakucam.Opetbezodgovora.Alikolasu ispredkuće.Tačnoje14h,sumnjamdaEmDžejspava.Sunčanasubota,neprevišetopla,savršensevernokalifornijskidanpočetkomavgusta,kojisadapostajegodišnjifenomenzahvaljujućiglobalnomzagrevanju.

Kućajejednoličnogkalifornijskogstilaiodostalihuulicirazlikujese samo po zapuštenosti. Travnjak ispred kuće je ogoljen i uveo,poštanskosandučesamoštonepadnesastuba,apopločanastazadokućejenapuklaineravna.Kolanaprilazusustarimodeltojoteprijus.Naravno.Dvorišteverovatnonije zalivanokakobi sačuvaloprirodnišmek.Znamteneohipike.

Takođe, znam da cena ovog imanja, uprkos oronulom izgledu,premašuje dva miliona dolara. Stojim na jednoj od najskupljihnekretnina na svetu. Činjenica da sumnoge od ovihmultimilionskihkućakupljene,apotomsrušene,kakobiustupilemestopalatamaponarudžbini - ali ne onim prefabrikovanim montažnim palatama, neovde-samoideuprilogsvomovombogatstvukojenasokružuje.

Kucamposlednji put, ne očekujući odgovor. A onda, zato štomemrzidasevraćamnazaduPaloAltobezičega,krećemuistraživanje.

174

Desno od kuće nema ničeg osim visoke ograde. S leve imam višesreće. Na drvenoj ogradi postoji kapija, koja verovatno vodi premazadnjemdvorištu.Nijezaključana,zatootvaramiulazim.

Onoštotamozatičemobaramesnogu.Najlepši vrt koji sam ikada videla. Boje: sve nijanse crvene,

ljubičaste, žute. Mirisi: suptilni, nežni, aromatični. I zvuci: pčela iostalih insekata, koji zuje tiho ali neprekidno, povetarac koji šušti ulišću.

Trećina vrta je u senci veličanstvenoghrastovogdrveta, koje širigranepodesetmetarausvimpravcima.Zemlja ispodnjega jepoputmodrog tepiha, sačinjenog od sitnih plavih cvetića, gustih kao trava.Ostale dve trećine vrta okupane su suncem, a visoka ograda kojaokružuje ceo posed obrasla je lozom sa jarkoljubičastim cvetovima.Krošnje su pune plodova limuna, pomorandži, smokava. Nikada uživotu nisam videla ništa slično. Kao u raju, pre nego što je Adamnadenuo imena cveću i životinjama, pre nego što je Eva zagrizlajabuku.

Usredteidilenekokleči,žena,naprvipogledgola,smišićimakojise presijavaju na snažnim ramenima dok malim ašovom prevrćezemlju.Kadamisevidizbistri,primećujemdanosinekuvrstusarongaboje kože, koji ogoljava jedno rame kao i veći deo nogu i butina.Njena duga plavo-seda kosa je puštena niz leđa i blago kovrdžava.Raskošne grudi joj štrče. Lepa zemljoradnica. Još uvek me nijeprimetila.NijeničudoštoseDžonTejlorzaljubiounju,zaključujemiskoro se stidim što sam ranije za njumislila da je tako uskogruda iplitkoumna.

„O!“ EmDžejme konačno vidi i ustaje, povlačeći sarong nadole,kakobisepokrila.

Žurnoseizvinjavam.„EmDžej,oprostite.Zvonilasamnavrata,alinikonijeotvarao.“

Onaklimaglavom.Malojeusplahirenailicejojpoprimaoprezkojije imala i tokomnašeg prvog susreta. Osećam se grozno što sam gaizmamilausredsveovelepote.

„Kako mogu da vam pomognem?“, pita ona. I dalje drži ašov,umrljanplodnomzemljom,čijimirisosećamspristojneudaljenosti.

„Imam samo još nekoliko pitanja“, lažem. „Ništa važno.Popunjavamrupe.“Vidimkakoseopušta iopetmeobuzimastid.Ne

175

zaslužujemnjenopoverenje.„Dođiteunutra.Svežije je.“Pratim jeuzaistaveličanstvenukuću.

Onuvrstuokojojsanjam.Udobnetapaciranestolice.Okrečenizidoviukrašeni slikama i starim crnobelim fotografijama. Nema cveća, aliimapunolisnatihbiljaka.

„Išli stenaBerkli?“,pitam,pokazujućiklasičniprotestniposter izšezdesetih,sjajnoočuvaniuramljen.

„Zapravo,naDržavni fakultet SanFranciska“, odgovaraEmDžej.„Alitotadanijebilovažno.KadasamsedoselilauZalivskuoblast,svazabavajevećbilaprošla“,smejese.„Trebalojedaserodimnekolikogodina ranije.“Pokazujemida sednemzakuhinjski stood izbeljeneborovineisipamivoduizčesme.

„Ljudiidanasnalazedovoljnorazlogazaproteste“,zaključujem.„Da,alienergijajedrugačija“,kažeonaizatrenutakućuti.„Jasada

uzgajamcveće.Tojemojprotestprotivovogaštosedogađausvetu.“„Vrt izgleda fantastično“, kažem i zaista to i mislim. Em Džej se

dodatno opušta. A onda: „Dođite da vam nešto pokažem.“ Spuštamčašusvodomipratimjeopetnapolje,uvrt,poredhrastovogdrveta,do osunčanog ugla. Okružen je zidom od metar i po, s malimprolazom.Ulazimouograđeniprostor.Isprvamislimdajevazduhpunsitnihkomadićapapira,poputkonfetasvihduginihboja,kojehaotičnokovitlaju oko mene. A onda shvatam: leptiri. Lepršaju oko žbunja,cvećainašihglava.JedanslećenagolorameEmDžej.Vrtzaleptire.Čulasamzanjih,aliihnikadanisamvidela.

„OvojebiloDžonovoomiljenomestouvrtu“,kažeona,pokazujućinaklupuumorubojai lepršavihkrilaca.„Stalnojegovorioneštoštonisam u potpunosti shvatala. Sve dok nije umro.“ Lice joj se mrači.„Rekao jedamuprijaovajhaos.Da je sveostalounjegovomživotuprevišeuređeno.“

Za trenutak ćutim. „Tako je to kada imate tri žene“, konačnokažem.„Uređenost.“

Sedam kraj nje na osunčanu klupu. Neko vreme samo sedimo uskorodrugarskojtišini.Daseneobuzdavam,lakobihovdemogladazaspim,opijenavrućinomilepotom.

„Štajeskućom?“,pitam.„Hoćetelimoćidajezadržite?“EmDžejsetrza.Očiglednosamjepogodilauživac.„Zavisi“, odgovara ona.Narandžasto-crni leptir sleće joj na ruku.

176

Onaodsutnododirujenjegovokriloionodlećedalje.„KućeuLosGatosunisujeftine“,kažem.„JeliDžonkupioovu?“„Platio je kaparu. A onda smo zajedno plaćali mesečne rate iz

zajedničkogfonda.“Predolaskaovamoobavilasamkratkuproverunainternetu.Ova

kućaiz1940.sadanatržištuvredičitavih2,6miliona.Kupilisujeza2,2milionaprepetgodina.Nebašzahvalnoupoređenjusprocvatomprometa nekretnina u Zalivskoj oblasti pre jednu deceniju. Ali ne itakološazaradasamozaživotunjoj.

„Pa,kolikavamjehipoteka?“,pitam.EmDžejsevidnomršti.„Okopetstohiljada“,odgovaraona,negledajućime.Tiho zviždim, jače je odmene. „Iako je Džon uložio 1,7 miliona

dolara?“„Da“,potvrđujeona.„Hteojedahipotekabudepokretnazaslučaj

damuseneštodogodi.“„Ijeli?“,pitam.EmDžejizbegavadamepogleda.„Prilično“,kaže,alimislimdatu

računicu,čakiuSilicijumskojdolini,nemožedaizguranikakvaplata.Priznajemdasamfascinirananovcem.Dobro,nesamimnovcem,

većnačinimana koji ga ljudi stiču i troše. Budući da ga imammalo,uvek se čudim kada vidim ljude kako voze nova skupa kola ilivečerajuupaprenimrestoranimaucentruPaloAlta.Ilikakomogudapriušte ove kućerine, između ostalog. Prema lokalnom agentunekretnina, s kojim sampopričala na žurki, kućica u kojoj Piter i jaskučeno živimo mogla bi da se proda za milion dolara. Naravno,problemješto jenikonebikupiodabiživeoovde.Zatoseto izovedranje. A Piter i ja stalno strepimo od dana kada će nas našastanodavkaobavestitidajujeprodala.

„Znam da ste u nezavidnoj situaciji“, kažem. Em Džej izgledauplašeno,padodajem:„Upravnomsmislu.“Onateškouzdiše.„Deboraje mogla bez problema da zatraži ovu kuću kao deo Džonoveostavštinekojajojsleduje.“

„Konsultovala sam advokata. Debora bi morala da me tužigrađanskom sudu. Uverila me je da ne želi da prolazi kroz teperipetije“,kažeEmDžej.

„Zašto? Suma od 1,7 miliona dolara, plus sav profit ostvaren u

177

proteklihpetgodina-tonijemalasuma“,podsećamje.Em Džej sleže ramenima. Deluje nesrećno. „Mislim da joj se

dopadam. Zna da mi je život već dovoljno rasturen i da bi medokrajčilakadabimiuzelaidom.Iakojauistinunemarimzakuću“,priznaje EmDžej. „Ali ovo je nešto bez čega nemogu.“Misli na vrt.Naravnodanebimogla.Ali nekakomiDeborane liči namilosrdnudobročiniteljku.Pitamsekakvuigruigra.

„Mislimdabihumrlakadabihsevratilaunekugradskukućicuilistan“,kažeEmDžej.„Poprviputuživotuimampravidom.Ovomijesve.“

Dakle,umrlabizanjega.Adalibiiubila?VadimKlerinufotografiju.EmDžejodmahujeglavomičekamoje

objašnjenje.Padamduhomalinastavljam:„ImamorazlogadaverujemodajedrTejlornameravaodaoženii

ovu mladu ženu ali i da se... odvoji... od vas ostalih. Da počne odpočetkasnovomženom.Zakonitom,kaoštojebilaDebora.“

Dugapauza.EmDžejpiljiumene,bezizražajnoglica.„Pa?“,pita.„Razumetelištasamupravorekla?DrTejlorjenameravaodavas

ostavi.Svevas.Navodnojeplaniraodavamtosaopšti11.maja,dananakonštojeubijen.Nijedobiopriliku.“

EmDžejmeiznenađuje.Deborajeovuvestprimilasuobičajenomuzdržanošću i dostojanstvom. Iskreno, od Em Džej sam očekivalahisteriju.Umestotoga,neštosekristališeunjoj,menipredočima.Jelise touspravila?Gleda lipravoumene?Steže livilice?Štagodda je,iskrenonemampojma je li EmDžej znala zaKler.Ne padau stanjeočaja ili panike.Čak i neplače, kao što samočekivala.Umesto toga,delujeodlučno.Kaodasespremazabitku.

„Želitelidapričateotome?“,pitamje.Alionasezatvara,kaoštosezatvarajuvratapredstarimsuparnikom,asuparniksamovdeja.

Em Džej počinje da bere cvetne pupoljke sa žbuna bosiljka,posađenog kraj klupe. Čini to veštim pokretima, kao da im odsecazeleneglavice. Spretanubica,pomišljam, inajednomsamnesigurna.Poslepodnejemirno.Nemanikakvebukeosimzujanjapčela.Leptirinečujno lepršajuokonas.Dalekosmoodglavnogdruma, takodane

178

čujem saobraćaj. Ne sećam se kada sam poslednji put ovde čulaautomobil.KodEmDžejvidimodređenepotencijalekojenisamvidelapre. Brutalno kaljene. Ona otkida još jedan pupoljak i ja opetpomišljam:ubica.

„Zašto bi to išta promenilo kod mene?“, konačno kaže ona, nedižućipogled.„Džonjevećmrtav,aioženjendrugomženom,dakle-većsambilaprevarena.Zaštobimitosadasmetalo?“

„Ovo je drugačije“, kažem. „Sa Helen nije imao u planu da vasostavi.Idaljesteimalivašživot,vašukuću,vašvrt.AlidajeostvariosvojeplanovesaKlerFaning,vamanebiništaostalo.“

„Hoćete da kažete da sam ja imalamotiv da ubijem svogmuža“,kaže Em Džej i atmosfera je toliko nabijena tenzijom da sammomentalno u pripravnosti. Hvatam sebe kako se pitam jesam lijutrosponelapištolj.Aondaprekorevamsebe.Koješta.

„Da“,kažem.SadashvatamkakojesvanaklonostkojusamosećalapremaEmDžej bila samomoja glupaprojekcija željeda senekomesvidim. Nas dve smo na suprotnim stranama, bile smo to od samogpočetka.

„Imatemojalibi.Pretpostavljamdastegaproverili“,kažeona.„Da, ali...“ Oklevam, nekako znam da će joj ovo što planiram da

kažempastitežeodvestiodrFaning.„Alineimojbrat,jelitako?“„Kakosteznali?“„Zvao me je. Šta ste mislili, da on može nešto da sakrije? Od

mene?“EmDžejseogorčenosmeje.„Inepomišljajtedamogbratasvrstateuosumnjičene“,kažeonai

topreti -naređuje,nemoli. „Nećetenaćiništaprotivnjegaosimoneprokletekaznezaparkiranje.Mojbratjenarkoman.Obrukaćetesenasudu.“Neizgovorenaporukajeglasila:ivišenegoštosebrukatesada.

„Umorna samod jedne istepriče“, nastavljaEmDžej. „Stalnomeproganjateipostavljatemiistapitanja.“

„Kler Faning je nova tema“, podsećam je i ona se naglo okrećepremameni.

„Reklasamvamdanisamznalazatutakozvanuverenicu.Ištabihimalaodtogaidajesam?DokjeDžonjošbioživ?Ubilabihga,ha-ha!Ozbiljno,bilabih ljuta. Ilibihšiznula,kakomi tokažemokodkuće.“Oteglajenajužnjačkinačinšiznula.„Alikadaprođebes?Onda...onda

179

bismopopričaliotome.Znamdazvučipatetično.Alitosestvarnonerazlikujeodotkrićadajemojmužimaojošdvežene,DeboruiHelen.Paštaakobipostojalajošjedna?“

Opažampokretnaulazuuleptirskivrt.Tomasjestigao.Ulazibrzo.Mršti se. Vidim istinsku brigu na njegovom licu dok posmatra svojusestru.

„Šta se ovde događa? Šta ste uradili?“ šišti na mene dok namprilazi.Ustajemiodmičemseodklupe.OnzauzimamojemestoigrliEm Džej. Ona ne sklanja njegovu ruku, samo mi odsečno pokazujepremakapiji.

Bezrečiseudaljavam.Dvezavršene,ostalajošjedna.

180

47

Debora

Danas mi je rođendan. Punim 55. Moram priznati da se ne osećamtako.Neosećam se kao sredovečna žena.Akobihmoraladabiram,rekla bih da imam 35, ne više. Još uvek budna. Još uvek okretna.Štaviše, čežnjaza intimnošćusgodinamanije splasnula,kaoštosamsenadaladahoće.Džonijasmorazgovaraliotome,štojenajčudnije,samo nekoliko dana pre njegovog nestanka. Obično bismo ćaskaliranoujutro,kadaondođekući, istuširaseisednedadoručkuje.Togjutrasaminsistiraladasednemozajednozasto,barkafudapopijemo.„Zar ti ne nedostaje seks?“, pitao me je. Nikada nije izgubiosposobnost lake konverzacije o temama koje su drugima teške. Panaravnodaminedostaje,odgovorilasammu.Naravno.Tadajepružiorukuipokušaodadodirne-ne,dapomiluje-moju.Držalasamšoljicuskafom.Vrhovimaprstijumijeočešaonadlanicu.Nisammogladaseobuzdam.Trglasamrukutakonaglodasamprosulakafuponjegovimprstima. Poenta je da ga više nisam želela. Ne njega. Koliko god dasmosenekadaslagali,tojebiladalekaprošlost.Zamenilojujeneštodrugačijeodravnodušnosti,mračnije.Gorčinamožda.

Džon me je tada iznenadio. Obično mogu da predvidim svakinjegovpokret. Znamda zvuči grandiozno, ali tako je. Ipak, tog jutrasamsezbunilakadajeustaoodstola,zaobišaomojustolicuistaoizamene. Pokušala sam da vidim šta to radi, ali njegove ruke su miprikovale ramena tako da nisam mogla da mrdnem, samo samokrenula glavu, dobivši ograničen pogled na njegova široka pleća.Obrazomsamočešaladugmićenjegovekošuljeiosetilanjegovdahnapotiljku. Osećaj je bio nadasve neprijatan. A onda je ispružio desnuruku, prekomog ramena i spustio je namoju dojku. Smesta sam jeodgurnula,naravno.Aliosećajnjegoveruke jeostao.Uspeo jedamištipnebradavicu, štome je razbesnelo.Ali tajbes jebiopomešansastidom,idasamutomčasumogladaodsečemtudojku,učinilabihto.

181

Sve samo da zbrišem ogavni dodir njegovog zahtevnog dlana, tajgorućiuštip.Životinjski.Zverski.Kadasamsesabrala,Džonjevećbiootišaonaposao.Kakvooslobođenje,pomislilasam.

182

48

Samanta

Suzan je nevoljno odobrila još jednu moju posetu Los Anđelesu.Insistirala sam na razgovoru s Helen u četiri oka, kako bih je ličnosuočila s verenicom Kler Faning. I evo me sada u avionu, stisnutaizmeđudevojkeutrenercisamblemomUCLA,iakodelujeprestarozastudentkinju, i sredovečnogmuškarca koji je na početku leta praviotabele na svom laptopu, a sada igra pasijans. Glasno psuje kada neuspe da nađe rešenje i mora sve iz početka. Zahvaljujem bogu naPiteru,kojisvojlaptopotvorisamokadajespremandaiskucasledećepoglavlje doktorske disertacije. Budi zahvalna na malim stvarima,govorim sebi. Iako ta poglavlja sporo napreduju.U poslednje vremeproglasilismonekuvrstuprimirja.Čakmijespakovaoistvarizaput,a kada sam otvorila torbu da izvadim vozačku dozvolu radiaerodromske kontrole, u njoj sam našla i čokoladicu s bademima.MalojenedostajalodaodjurimkućiipoljubimPitera.

KadastignemuUCLAbolnicu,prinuđenasamdapokažemznačkubardesetputa.Pretpostavljamdamediji jošpokušavajudadođudoHelen.NapametmipadaKler.Kadabinovinarisamoznali.Atekkadabi uspeli da se domognu njene fotografije. Ono lice prodalo bi hrpenaslovnihstrana.

Kada pokucam na vrata Helenine ordinacije, skoro odmah miotvaramladaženakratkeplavekose.

„DošlasamkoddrRihter“,kažem.Ona se smeje. „Sem!“, kaže ona. „Pa to sam ja!“ Sada je

prepoznajem, ali jedva. I nije samo kosa drugačija. Helen delujeneozbiljnije-poputozareneškolarice.

„Viditito!“,kažem.Uvodime u svoju ordinaciju, koja izgleda isto, na stolicama i po

podusuisteplišaneživotinje.„Još o Džonu?“, pita ona dok seda u svoju stolicu i ogrće crni

183

pleteni šal oko ramena. U ordinaciji je prilično sveže, kao da jerashladniuređajpodešennanajjače.

„Znam“, kaže ona, primetivši moj drhtaj. „Ne možemo dapodešavamoklimupojedinačno,aletiuvekovakoluđačkihlade.“

Leti?Sadajesredinaavgusta.Nesećamsekadajenekoletoovakobrzo prošlo ili da sam manje uživala u njemu. Piter i ja običnoprovodimo vikende i večeri na izletima i koncertima na otvorenom.Aliovog leta je sve to izostalo. Ili jamoždanisamobraćaladovoljnopažnjezbogslučajaTejlor,aPitermenijepodsećao.

„Štasedesilo?“,pitam,pokazujućinanjenukosu.Helen se smeška. „Malo sam eksperimentisala“, odgovara ona. „I

ispalo je super!“ Tek tada vidim izbočinu na njenom stomaku. Poslenekoliko društvenih gafova, moje pravilo je da nikada nikoga nepitam je li trudandokbukvalnone vidimbebuda izlazi napolje. Aliovogaputanemogudaizdržim.

„Trudni ste!“, uzvikujem. Helen klima glavom. „Je li Džonovo?“,pitam,proklinjućiodmahsvojuglupost.Panaravnodajeste.

Zatrenutaksedimoutišini.Helentapauzaočiglednonesmeta,alijasemeškoljimnastolici.

„Mislilasamdasteimalipogodbu,bezdece.“„Ijesmo“,kažeHelen.„Aliživotjeimaodrugeplanove.“„JeliDžonsaznao?“Senka prelazi preko Heleninog lica. „Nije“, brzo kaže. „Nisam

dobilaprilikudamukažem.“Aondamenjatemu,pokazujućimidajetaj deo razgovora završen. „Ali niste zbog toga došli. Šta vas sadazanima?“

„TičeseDžona“,počinjem.„Ilitačnije...“oklevam.„Situacije.“Mislisumijošuvekhaotične.

„Da?“,pitaona,alinedelujenaročitozaintrigirano.Helen izgledaizuzetno zdravo i srećno, što je skoroneprimerenouprostoriji kojuroditeljinjenihmalihpacijenataverovatnosmatrajuodajomsmrti.

„Pojavilasejošjednažena“,kažemičekam.Helensesmeje.Očekivalasamsvesamoneto.„Nijevaljdajošjednasupruga!“„Ne, ali je želela sve da vas istisne“, pojašnjavam. „Verenica.“ A

onda iz radoznalosti pitam: „Kako biste se osećali da vam je Džonrekaodaželidaraskinesvama?“

184

Helenkaodadubokorazmišljaomompitanju.„Preovoga“,milujesvojstomak,„bilabihočajna.Alidasadadođe?

Uopštesenebihpotresla.“Za trenutak samo sedimo i gledamo se. „Kada ste otkrili da ste

trudni?“pitam.„PosleDžonovesmrti.“Razmišljamoovome.„Neverujemvam“,najednomkažem.Helensesmeška.„Pa,bojimsedaćetemoratidapretpostaviteda

samkrajnje stručna što se toga tiče“, kažeona.Pogađamečinjenicadaoiiasveovodoživljavakaoigru.

„Vašalibijenajklimaviji,znate.“„Imate li neki dokaz protiv mene koji me stavlja u Palo Alto?

Stotinekilometaraodkuće?“,uzvraćaHelen.„Nemam“,priznajem.„Ondasambilanadasvelukava“,šaljivoćeona.Poprviputosećam

netrpeljivostpremanjoj.„Čovekjemrtav“,kažem.„Ijednaodvastrijeskorosigurnozato

zaslužna.“Helenseidaljesmeška.„Akopogoditekoja“,kažeona,„dobićetenagradu!“

185

49

Samanta

„Pričaj sa mnom, Pitere“, kažem. „Imaš tri žene, ne, zapravo ih ječetiri,svesuizuzetnoposesivnepremaistommuškarcu.“Upravosamsevratila izLosAnđelesa iuživamou lenjomnedeljnompopodnevu,kao nekada, sedeći na našem minijaturnom parčetu vrta koje segraniči s potokom. Uskoro će zalazak sunca, cvrčci počinju svojupesmu, ali komarci još nisu krenuli u napad. Savršen trenutaknavodno savršenog avgustovskog dana.Međutim, Piter je uglavnomodsutan, igra igricu na telefonu. Nije da baš žudim za njegovompažnjom. I samapokušavamda čitamknjigu iz biblioteke, ali i daljemozgamoslučajuTejlor.Alislutimnekunetrpeljivostunačinunakojidrži svoj telefon na pedalj odmene - postavljen tako dami blokiralice.

Piterganevoljnoodlaže.„1?“,pitaon.„Jeliposesivnostpravareč?Primećujemdanisirekla:zaljubljeneuistogčoveka.“

„Upravusi,nisam.“„Kojejeondapitanje?“„Saznaješ za sve druge žene. Shvataš da je tvoj dotadašnji život

suštinskilažan.Zapravo,totalnapropast.Štabitiuradio?“„Zanima te da li žena može dovoljno da poludi da ubije svog

muža?“„Tako nekako“, odgovaram. „Da. Je li to dovoljna provokacija?

Zaboravinaalibije,mogućnosti,štagod,zasad.Fokusirajsesamonamotiv.“

Piterseproteže.Visok jemetar idevedeset, telomuvisis jeftinebaštenske stolice. Kupili smo dve na garažnoj rasprodaji. Viši je odmene skoro trideset centimetara i lice mu je poprilično obraslo.Nekada sam ga zvala Saskvoč. Više ne zovemo jedno drugonadimcima, što je tužno. Neke faze u životu prođu dok ne obraćatepažnju.

186

„Opišimi život tih žena pre i posle, i reći ću ti koja ga je ubila“,kažePiter.

„Počnimo od Helen“, kažem. „Ona je najlakša jer je imalanajnezavisniji brak od njih tri. Povremeno je provodila vreme sDžonom, čovekom kog je iskreno volela. Zvučala je iskreno kada jeopisivalanjihovodnos.“

„Šta bi bilo da je ona seksi mlada doktorka odvojila Tejlora odnje?“,pitaPiter.

„Pa,izgubilabitovremeprovedenosnjim.Premanjenimrečima,neverujemda je imalamnogo ljubavnihvezauživotu.Zatobi tozanjubiovelikigubitak.“

„Danepominjemoaspektprezrenežene“,podsećaPiter.„Da,takoje.Ženskibesiljubomora“,dodajem.„Dosadno.“„To je ona što je trudna, zar ne?“, pita Piter. „Što će odmrtvaca

napravitioca?“„Da.Aonnebibiosrećanštoopetpostajeotac.“„Alionaželitodete?Radujemuse?“„Apsolutno“, kažem, setivši se transformacije njene ličnosti od

našegposlednjegsusreta.„Ali njena finansijska pozicija se neće promeniti, je li tako?

Pretpostavljam da kao doktorka zarađuje pristojno. Dovoljno dasamostalnoizdržavadete.“

„Da, finansijski jojuopštenijebiopotreban“,kažem. „NekaoEmDžej.“

„TaEmDžejjenajvišeizgubila,zarne?“„Zavisi kakav je njen sistem vrednosti“, odgovaram. „Svakako bi

finansijski najviše propatila da ju je Tejlor ostavio i oženio seSnežanom.EmDžejjesadaunezavidnompoložajuištosetičekuće.Deboramoženasududajojuzmekućuiostavijebezičega.“

„Štonasdovodidomojeomiljene-Debore“,kažePiter.„Zaštotijeonaomiljena?Ježimseodnje“,kažem.„Apomaloiod

Em Džej. Prema Helen gajim samo poštovanje. Ali Debora...“Prestajemdapričam.

„Samotezezam“,kažePiter.„Nakostrešišsesvakiputkadapričašonjoj,iglastipostajedublji.Nesvesnojeioponašaš.“

„Debora bi najviše izgubila u slučaju razvoda, s obziromna njendruštvenipoložajuzajednici.Tojojjenajdragocenijeuživotu.“

187

„Šta tu ima zanimljivo?“, pita Piter, zvučeći kao da se dosađuje.Vidimkakoopetgledausvojtelefon.Gubimga.Azapravopokušavamda ga uključim u razgovor, da provedemo neko vreme zajedno. Svesamodaodagnammučnutišinukojanasceodanobavija.

„Takođe, ona bi najviše profitirala njegovom smrću“, dodajem.„Desetmilionadolaraživotnogosiguranja.Hej!“,uzvikujemdokPiternastavljadabockaposvomtelefonu.„Ubilabihteutreptajuokakadabitidobiotakveideje!“

„Nesumnjam“,kažePiterbezosmehainedižućiglavu.Udaram šakom o baštenski sto. Moja čaša se razbija i pada na

pločice.„Bestraga,Pitere!“,urlam,uplašivšidvevranekojesuzobalemrve

odnašegkasnogručka.„Štaje?“,uzvraćaon,konačnodigavšiglavu.„Znaštištaje!Tvojamrzovolja!Očemuseradi?“Piter za trenutak ćuti. A onda: „To je zbog svih tih tvojih

zaključakaobrakuizajedljivihkomentara.“Zbunjenasam.Glasmigubioštrinu.„Jeli?“„Tiu stvaripriličnoprezireš te žene.Našla simanuu svakomod

njihovih... brakova. E pa, ako postoji savršeni brak, neki idealnistandardkojinijednaodtihvezanemožedaispuni,bašbihvoleodaznamkojije.“

Moramdaporazmislimoovome.„NemojmislitidapreziremHelen“,kažem.„Njojsečakidivim.Što

kujesvojusrećupodtakoneobičnimokolnostima.“„Ma super!“ kaže Piter. „Diviš se jedino ženi koja je svog muža

viđaladvadanajednommesečno.“„Dvaputmesečnopodvadana“,ispravljamga.„Kakogod!“„Mavremenskiaspektnjihovogbrakamenezanima“,nastavljam.

„Većjačinanjihovihemocija.“„Opetstrast“,uzdišePiter.„Da! Opet strast! Koja, uzgred rečeno, nema nikakve veze sa

seksom!“„Tosivećrekla.“„Pitere,štatihoćešodmene?“Saginjemseipočinjemdaskupljam

krhotine od stakla. Kao što sam i očekivala, oštra ivica jednog

188

komadićazarivamiseuprst.Super!Jošmisamotrebajukrvaverukepredspremanjevečere.

„Sem, pravo pitanje je šta ti hoćeš od mene? Očigledno nisamsposobandaprobudimstrast.“

Stojim pred njim, s rukama punim slomljenog stakla. „Ne gazibosimnogamadokneočistim“,kažemiulazimunutra.Staklobacamukantu za đubre, obmotavam zavoj oko ruke i vraćam se s ručnimusisivačem.

Piter se opet igra telefonom. Već je prevazišao malopređašnjuprepirku. Gledam preko potoka u planike, koje tonu u senku doksuncezalazizahorizont.

„Zaštoseminebismovenčali?“,najednompitaPiter.Vidimdasediuspravno.„Većinanašihprijateljajeste,amismodužezajednoodsvihnjih. Prošle godine smo išli na toliko venčanja dami je odelo punopirinča.“

„Zbogpribližavanjaužasnojtridesetojgodini.Svimisledabidotadtrebalodaseuozbilje.“

„Iti?“„Nebaš“,kažem.„Tolikotogajejošnepoznato.Timorašdazavršiš

svoj doktorat. I da nađeš neki akadeipski posao, uprkos masovnojnezaposlenosti. Znaš kako to ide, Pitere. Možda se preseliš uArkanzas,iliFloridu,iliAljasku.Akobudešimaosreće.“

„Azartinećešsamnom?UArkanzasiliFloriduiligdeveć?“„U Arkanzas definitivno neću“, kažem. „I Florida je blagi užas.“

Pokušavamdasenašalim,aliPiteratoljuti.„Čuj,Pitere,nemogu tek takodakažem:Da, pratiću te i na kraj

sveta.“„Tvojproblemsprivrženošću.Znam.“Glasmujesarkastičan.„Hej,ortak,nemislimda jenerazumnoneobavezatisedaćubiti

školjka na tvom brodu kada ne znam hoće li taj brod ploviti ilipotonuti.“ Prevazišla sam sebe: četiri negacije u jednoj rečenici. Izažalila čim sam je izgovorila. Svesna samPiterove teskobeu vezi sdoktorskomdisertacijom ioskudnog tržišta radazadoktorenauka -poslednještoželimjestedamugazimnaživac.

Licemusezateže.„Sem“,kažeontiho,negledajućime.„Onoštotinerazumešjeda

mi imamo nešto što se ljudi nadaju da će imati kada sagore strast i

189

početno uzbuđenje. Mi smo najbolji prijatelji. To je ono što želiš upedesetoj, šezdesetoj i kasnije. Brakovi koji dugo traju tek svremenomdođuuovostanje.Kadasvedrugoprođe.Mismosrećništotoimamoodpočetka.“

„Hoćešdakažešdasmomivećzavršili s... tim?“,pitam. „Zaboga,Pitere!“ Za trenutak sam bez teksta, što je dobro, jer nadolaze lošereči, užasne reći. „Zar misliš da želim da prolazim kroz život bezjednogodnajdubljihdoživljajakojipostojeuljudskomživotu?“

„A šta je to, ako smemda pitam?“ breca se Piter.Mrzim kada jesarkastičan.Nestojimu,amenesamojošvišeizluđuje.

„Zaljubljivanje“,odgovaram.Cvrčcisuizašlisnoćnimnebomisadaglasno cvrče u tišini koja dočekuje moje reči. Dlanovima ubijamkomarca.Joškrvinamojimrukama.

„Opa!“,kažePiteriustaje.Zatrenutakkaodaganeštoguši,aondauspevadaizusti:„Priličnosmelaizjava.“

Paničim.„Pitere,čekaj!Nemojpogrešnodameshvatiš!“„Drugačije nemogu da shvatim“, uzvraća on. „Bila si i više nego

jasna.“

190

50

Samanta

Doksamjutrosišlanaposao,slutilasamdaseneštodogodilo.Grejdisedi zamojim stolom, priča sMoli, koja deluje neobično uzbuđeno.Suzan stoji kraj nje, s neizostavnom dijetalnom kolom u ruci. Klimaglavomismeškase.

„Tako se to radi“, kaže Grejdi kada me spazi. „Odličan policijskiposao!“

PitamMoli:„Uspelasi?“Ona je svauosmehu. „Da!Obavljala sam informativni razgovor s

milionitomosobomsaspiskaprisutnihnakonferencijiuhoteluVestin,pokazivala imfotke,kadami jednaženareče:Čekajte,njegaznam! Ipokazalami.“Moliseceri.„Pogodikoga?“,kažemi.

Suzanseubacuje. „Nijevremeza igru,Moli,hajde,kažiSamanti.“Moli neke tri sekunde deluje zbunjeno, a onda kaže: „Jednog oddoktorasklinike.OnogEpstajna.“

„Je li svedok siguran?“, pitamdok uzbuđenje umeni raste. Posleneprospavanenoći - jausobi,aPiternakauču,navodnosavskrhanposlenašegrazgovora-dobravestmisvakakoprija.

„Apsolutno!Snjimsevozilaliftomnadrugisprat.Sećagasejerjerelativno nizak čovek sa žbunastom bradom, kako je rekla. A onanavodno ne podnosi niske i dlakave muškarce. Bila je popriličnokrupna,zbogtogasamjoj ipoverovala.Epstajnabimogladapojedezadoručak.“

„Iizašlajenadrugomspratu?“„Jošbolje.Odselajeusobi225-kojasenalaziodmahprekoputa

Tejlorovesobe.Takodasuobojekoračalihodnikomuistompravcu.Ondajeonzaostaozanjom.Kažedajesteklautisakkaodanamernousporava.“

„Dakle,nijesvojimočimavidelakada jeušaouTejlorovusobu?“,razočaranopitam.

191

„Ne,alikadajezatvorilazasobomvrata,čulajekucanje,ublizini.“„Pa, i to je nešto“, kažem i okrećem se prema vratima. Imam

nekolikopitanjazadrEpstajna.„Obaveštavaćuvas“,dovikujemSuzan.„Očekujemtoodtebe“,uzvraćaonaiznamdasesmeši.

192

51

Samanta

Ovogaputaznamkakodanađemulazukliniku.Radnikuobezbeđenjaklimamglavom,alionidaljeinsistiradapokažemznačku.Sigurnomujedosadno.Menibisvakakobilodapoceodansedimukućiciičekamposetioce.NarecepcijimikažudajedrEpstajnzauzet,zatosedamuvrlo luksuznu čekaonicu da ga sačekam. Posle jednog sata prilazimgospođici savršenoj za recepcijom.Onadiže slušalicu i šapućeunju.„Ne“,obaveštavame.„Jošnijeslobodan.“Vraćamseuudobnufoteljuinastavljamdasedimutoplojprostoriji.

U jednom trenutku se trzam iz dremeža i zatvaram usta iz kojihcuripljuvačka.Bradamiseverovatnosijakolikojemokra.Postiđena,brišem je nadlanicom i gledam na sat. Spavala sam skoro dvadesetminuta.Esadajestvarnodosta!Marširamdorecepcionistkinje.

„Moram da vidim dr Epstajna odmah\“, kažem i pokazujemznačku.„Važnoje!“

Pokorava se sa živahnošćukojameposramljuje, samo štoovogaputakrotkoprihvatamnjenuranijuizjavudadoktorjošuveknemožeda me primi. Naposletku pritiska dugme i pokazuje mi rukom nadvokrilna vrata. Znam put do Epstajnove ordinacije. Zatičem ga ufoteljikrajradnogstola,čitamedicinskičasopis.Opetproklinjemsebeštonisaminsistiraladameodmahprimi.

„Ah, da, detektivko“, kaže on i pruža mi ruku. Ne trudi se daustane.Znamdajeuskogrudosmojestrane,alineprihvatamnjegovuruku.Puštamjedadve-trisekundeneprijatnoštrčitakoispružena.

Krajnjegovogradnogstolajejošjednapraznafotelja,aliostajemdastojim.

„DrEpstajn,zaštostebiliuhoteluVestinuPaloAltuupetakuveče10.maja?“,pitam.

Smešak s njegovog lica ne pada i sećam se da je pominjao svojupravniodbor.Kaositnojženinesmetamičinjenicadajeisamsitan.

193

Ali ako se tomedodajunjegovemaljena licu, kojepo svemu sudećičinedevetdesetinanjegovogdržanja i opšteaure samozadovoljstva,jasnomijezaštogasesvedokinjasećasaprezirom.Onjesteiritantan.Poželitedagašutnetesamodazbrišetetajsmešaksnjegovihusana.

„Prilikomnašegprvograzgovora rekli stemidaste tevečeribilikodkuće.Vašaženajepotvrdilavašuizjavu.“

„Zaštomeondaispitujete?“,pitaonidaljesasmeškom.„Zato što imamo svedoka koji vas je video u hotelu Vestin, na

drugom spratu, u hodniku sobe Džona Tejlora, u vreme koje sepoklapasvremenomnjegovesmrti.“

Za trenutak ćuti, računajući. A onda sleže ramenima. „Da“, kaže.„Biosamtamo.“

„Ukojevremetačno?“„Oko19:40,19:45.“„JeliDžonTejlorbioživ?“pitam.„Nije“,odgovaraon.Ovonisamočekivala.„Molim?“„Nije“,ponavljaEpstajn.„Džonjebiomrtav.Biojemrtavkadasam

došao.Alinisamgajaubio.“„Bićenajboljedapođetesamnomupolicijskustanicu“,predlažem.

„Isvenamlepoispričate.“

194

52

Odlomakiztranskripta

InformativnirazgovorsadrMarkomEpstajnom,26.avgust2013.

[preliminarni uvodi, objašnjenje policijskog procesa i procedura,obaveštenjedaćerazgovorbitisnimanvideo-kamerom]

MARK EPSTAJN: Džon i ja smo se raspravljali veći deo prethodnogmeseca. Zajedno s Edvardom - znate, dr Krejmerom. Edvard i jaželimodauvedemojošsaradnikakakobismomoglidaproširimoposao i obavljamo veći broj kozmetičkih zahvata. Džon je bioprotiv. Mi smo smatrali da nije pošteno uzeti nas za partnere azatimnasteratidaneuzmemonovacsastola.

Džon se dva dana nije pojavio na klinici, što je biloneuobičajeno, zaista.Uprkos svimnjegovimmanama,nikadanijezapostavljao posao. Ali u četvrtak ujutro je pozvao našegupravnika klinike i otkazao ceo svoj raspored, a potom je istoučinio i u petak ujutro. Nije odgovarao na telefonske pozive,porukeiimejlove.PitaosamdrFaninggdejeon.

SAMANTAADAMS:Jesteliznalidasunjihdvojeuvezi?MARKEPSTAJN:Ne,nekonkretno,alinijebilopotrebnopunomozgada

sezaključidasuunekojšemi.Bilisunerazdvojni, imadanikadanisu napuštali kliniku u isto vreme, jedno bi uvek odlazilo petminuta posle drugog. Prilično providno. Ali nije me se ticalo.Uostalom, nisam znao ni za one njegove silne žene. Samo da jeoženjenDeborom.Akojenjemutakoodgovaralo,kosamjadasemešam?Dakle,Kler -drFaning - reklami jeda jeDžonodseouVestinu, i dala mi je broj njegove sobe. Iskreno, to me jeiznenadilo. Iz dva razloga. Prvo, zašto bi odsedao u hotelu kadamu je kuća odmah tu? I drugo, zašto mi je Kler dala takoprivilegovanu informaciju? Uvek je držala Džonovu stranu. Ali

195

menisečinidasusenjihdvojeposvađali,idajeonabilaljutananjega,baškaoisviostali.

SAMANTA ADAMS: Dr Faning vam je svojevoljno rekla da je dr TejlorodseouVestinu?

MARKEPSTAJN:Jeste.SAMANTAADAMS:Molimvas,nastavite.MARKEPSTAJN:ItakosamupetakposlevečereotišaouVestin.SAMANTAADAMS:Kolikojebilosati?MARK EPSTAJN: Rekao sam vam, 19:40,moždamalo kasnije. Pokucao

sam na njegova vrata. Niko nije otvarao, ali primetio sam da suodškrinuta. Ušao sam i našao ga. Već je bio mrtav, ležao je napodu.Biosampriličnošokiran,moramdapriznam.

Ondajenekopokucaonavrata.Biosamihzatvoriozasobom,itajnekonijemogaodauđe.Uspaničiosamse.Pomisliosamdanesmeju dame nađu smrtvacem, i zato sam ćutao. Opet kucanje imuški glas koji se predstavio kao rum-servis. Zadržao samdah ičekao,poslejošnekolikokucanjajeotišao.Kadasambiosigurandajeotišao,dajehodnikprazan,izašaosamizsobeiotišaokući.Ispričaosamženištasedogodiloisložilismosedanemapotrebepominjati da sam bio tamo, jer bih time samo zakomplikovaostvar. Kada sam kasnije otkrio da se sumnja u nasilnu smrt,smatralismodajetimprepametnijedaotomećutimo.

SAMANTAADAMS:NistesetuklisDžonomTejlorom?MARKEPSTAJN:Ne!Kažemvam,većjebiomrtav!SAMANTAADAMS:Kakosteznalidajemrtav?MARKEPSTAJN:Doktorsam.SAMANTAADAMS:Pregledalistega?MARKEPSTAJN:Da.Opipaosammupuls.Biosampriličnoubeđendaje

mrtav.SAMANTAADAMS:Nistemuubrizgaliinjekcijukalijuma?MARKEPSTAJN:Većjebiomrtav.SAMANTA ADAMS: A bezDžonaTejlora više nije bilo prepreka za vaše

planovezakliniku.Moglisteslobodnodaproširitekozmetičkideoprakse.Moglistedauzmetesavtajdivninovacsastola,kakostetoranijesročili.

196

MARKEPSTAJN:Slušajte,znamdazvučimaloishitreno.Čakiokrutno.Alitoneznačidabihubionekogsamozbogvećezarade!

SAMANTA ADAMS: A šta je sa činjenicom da nigde u sobi nema vašihotisaka?

MARKEPSTAJN:Kadasamshvatiouštasamseuvalio,trudiosamsedaništanepipam.Iobrisaosamsveštosampipnuoprilikomulaska,vrata i kvaku. Znam, znam, zvuči grozno. Ali samo sam hteo daizbegnemovoštosesadadešava-dapolicijanapravikardinalnugrešku.

SAMANTAADAMS:Greškailine,uhapšenistezbogubistvaDžonaTejlora.

197

53

Samanta

Mark Epstajn nije optužen niti je ostao u pritvoru. Priveli smo ga iodmah je pozvao svog advokata, koji je pozvao okružnog tužioca.Zameniktužiocajeodbioslučajzbognedovoljnodokazaivrationamgasainstrukcijamadadobavimojošdokaza.

OvojerazbesneloSuzan,kojamijeiizdalanaređenjedauhapsimEpstajna.Protivnologici,morampriznati.Nisamanisambilaubeđenadajeonpočinilac,aevoizašto:zatoštojeprokletositnegrađe.Nijeveći od mene, zaista. Taj nije mogao da savlada onako krupnog iteškog čovekakakav je biodrTejlor,mada samzbognjegove gustebradepomisliladajesposobandaproba.Kakogod,opetsmonanuli,idaljetražimodokaze.AkoMarkEpstajnijesteubica,ondajeprokletoprevejan. Ako je to neko drugi, onda je još prevejaniji. U svakomslučaju,nemamodovoljnodokazadabilokogaoptužimo.

198

54

Samanta

Jutros sam se probudila razmišljajući oHelen i njenoj trudnoći. Je libila namerna? - pitam se. Smišljen pokušaj da osujeti Tejlorov ediktprotivzačeća?Nikadanećemoznati.Dalibitobiodovoljanmotivzaubistvo, želja da rodi svoje dete? To nije imalo smisla. Helen jejednostavnomogladaserazvedeodDžonaTejlora idasamapodižesvojedete.Doduše, izgledala je takočudnokadasamjevidelauLosAnđelesu.Atujeiproblemalibija.Mislimisevrteukrug.

Piterijasmoprošlikrozto,Piterželidajednogdanaimamočopordece, jabaš inisam toliko zagrejana. Jednomsmozaista začelidete.Rizikovali smo jedne noći posle previše alkohola, kada nismo imalinikakvu zaštituukući, amrzelonas jedaodemou radnju i kupimokondome. Bili smo mortus pijani. Meni je izostala sledećamenstruacijaietonas-jošstudenti,suočenisranimroditeljstvom.

Međutim, majka priroda se pobrinula. Bila sam iznenađenasaznanjemdasečak10%trudnoćazavršipobačajem.Imalasamsvesimptome iz knjige: jutarnje mučnine, nadimanje, promeneraspoloženja.Nismostiglinidaseopasuljimokadajetestpokazaodasam trudna. Već sutradan sam prokrvarila. Kraj priče. Te noći, ukrevetu,Piterjepokušaodameuteši,spustivšidlannamojstomak.

Alimenisusegadilitidugiprstiraširenipomomstomaku.Kaodasutražilinešto.Centar.Mojcentar.

Ta 24 sata su nas promenila. On je počeo da sazreva, ogromnimkoracima, a ja sam počela da pružam otpor. Bila sam doraslamajčinstvu.Ali štaakonisammoraladabudemmajka?Veličala samonajmadracnapoduirasparanesudove.Tajdogađajnasjenakratkozbližio i osvestio. Shvatili smo koliko smo zapravo udaljeni. Nismomoralidapričamootome.Svenamjebilojasno.Aondasmosevratiliuritam:buđenje,kafa,tuširanje,posao...alitovišenijebioistiritam.

SirotiPiter.IskreniPiter.Onjebašodsečenodovogsurovogsveta.

199

Jednomjenašaonovčaniksapetstodolaraiurednogaodneonašalterzaizgubljenestvariustudentskomdomu.Bilojetouvremekadasmogladovali, mnogo pre nego što sam postala ruka zakona. Tri dananisamgovorilasnjim.

Alionimavelikoipoštenosrce.Zaista,Piterjedivančovek-teškodabihnašladivnijegodnjega.Alinedostajemukičmadautresebiputidobijeonoštoželi.RazmišljamoTejlorovojsposobnostidapromenidrugimaživot,skinekožusbutineizašijejenalice,dapravipreciznerezove, vaja brade i noseve, pretvara deformitet u lepotu. Bio jeistinskibog,dokjePiterusvemučovek.

200

55

EmDžej

Jutros sam jedva ustala. Čak ni saznanje da je prognozirano jošveličanstvenog sunca u pozno leto nijemoglo dame podigne. Imalasam loš predosećaj. Mislila sam da sam ga savladala tokomvišegodišnjeterapije,jogeimeditacije.

Nemislimkonkretnonatustvarkojasedogađalavrločesto.Takosu moji roditelji govorili o tome. Ali ovaj policijski metež, ponovnopozivanje u policijsku stanicu, agresivno, skoro sramno ispitivanje,svemetopodsećanatajdogađajizdetinjstva.

Utovremesamvodiladnevnik.Tačnije,uvremepretogdogađaja.Posle nisam htela da izazivam samoispitivanje. Pre neki dan samizvadiladnevnik i čitalaga.Kako jeprazna iplitkabila tadevojčica!Mislila je samona jedno: dečaci, dečaci, dečaci. Sve u njenom svetubilojenatopljenonapupelomsenzualnošću.Kakvabudala.

Imala samčetrnaest godina.Vežbala samdrugačiji hod,drugačijigovor.Volelasamdašetamgradomimuškepogledenasvojimdugimnogama,shvativšidasumione,zajednosgrudima,najvećebogatstvo.Roditelji bi me poslali nazad u sobu da se presvučem kada bih seobuklaneprikladno.Zatosamprešlau ilegalu. Izašlabih izkućebezšminke i pristojno obučena, a onda bih se u školskom kupatilupresvukainašminkala.Naravno,tojebiojedininačin.

Nekedevojčicesumogledasešminkaju,alivećina,naročitooneizreligioznihporodica,moralesutodaradekrišom,skidajućišminkunakrajudana,predodlazakkući.Nemogudakrivimsvojumajku. Istobihseophodilapremasvojojćerkitoguzrasta.

Ali ono... Bio je kraj osmog razreda. Maj mesec. Vraćala sam sekućiizškole.Išlasamsama,oprostivšisesasvojimdrugaricamakojesu živele bliže, dok je moja kuća bila najdalje od škole. Grupasrednjoškolacastajalajekrajputaipušiladžoint.„Hej“,pozvalisumekadasumeugledali.Šminkusamskinulaiimalasampristojnuodeću,

201

ali sam je nosila drugačije nego što bih to činila predmajkom. Bilasamprivlačnai,bezsumnje,željnadaudovoljim.Sećamsetihreči,jersumeuzbuđivale.Hej, seksimačkice, dođi da semalo zezamo. Prišlasamim.Dvojicusamprepoznala,bilisustarijabraćajednogučenikaizmograzreda,asnjimasubilaidvojicaizmojegeneracije.Ponudilisumi džoint i prihvatila sam, trudeći se da izgledam opušteno dokuvlačim duboki dim, a onda sam se zakašljala. Svi su se nasmejali ijedan je rekao: Prvi dim odvaljuje. Na prijateljski način, i to me jedonekleumirilo.

Jedanoddečakabiojemojaškolskaljubav.Ričard.Imaojenekihproblemasasrcem,zbogčeganijemogaoda igraragbi.Običnobitobila društvena smrt za srednjoškolca, ali uspeo je da se druži sragbistima uz veliki napor. Kada smo imali šest godina, za Danzaljubljenih sam mu nacrtala srce sa rupicom, kao što mi je majkaopisala. Učiteljica je pogledalamoj rad i zgužvala ga. Ričard nikadanije video to srce. Ipak, sigurna sam da je slutio moja osećanja.Naravno, ostali dečaci su to primetili, jer su ga suptilno gurkali dastanekrajmene,predloživšidaprošetamokrozšumu.

Nisamseplašila,šumajebilamoje igralište.Međutim,onisumojpristanak shvatili kao znak da tačno znam u šta se upuštam. Nisamznala, sve dok nije počelo. Zastali smo na čistini imislila sam da ćezapalitijošjedandžoint,aliumestotoga,Ričardasugurnulinamene.Porumenelasam,shvativšidaonpokušavadamepoljubi.

Ostatak možete i da naslutite. Ne bih da detaljišem. Bolelo je,naravno, ali uglavnom je to bio stid. Neprijatno grebanje po mojimdojkama. Kamenčići ispod mojih leđa. Pogledom sam uhvatilaodblesak plavog neba kroz krošnje drveća. Dva dečaka su imalaproblemdadođudovrhunca, i to jebolelovišeod svega.Aonda jenajednom sve bilo gotovo i ostala sam sama. Obukla sam se i otišlakući.Mojamajka je bila van sebe, zivkajući telefonom sve redom ugradu. Svaka pomisao da joj ovo prećutim nestala je kada me jeugledala,blatnjavuizarozanu.Urokuodpetminutaizvuklajeistinuizmene,urokuoddesetsmobileupolicijskojstanici.Svevrememijedržala lekcijukako je todelimičnomojakrivica,zbognačinanakojiseoblačim ihodam. „Nisimoralada izazivaš tedečake“, reklami je,otežućipojužnjački.„Utimgodinamasutouspaljenimajmuni.“Mada,moramdapriznam,borilasezamene.Kadanamsetatapridružio,bio

202

je ljut namajku što je umešala policiju.Rekla je da ćemo zbog togazažaliti jer svi znamo ko su ti dečaci. Mojamajka ga je ignorisala imalo je falilodasepotukuusredpolicijskestanice.Aonda jepočeloispitivanje.Da,poznajemdečake.Da,svojevoljnosamotišlasnjimaušumu. Šta sam mislila? Rekla sam im da verovatno nisam mislila.Policajac na dužnosti je nevoljno uzeo moj iskaz i rekao da ćerazmotritislučaj.

Tako je počeo prvi najgori periodmog života; drugi je, naravno,biokadasamseudalaidobiladvojedeceustančićunapravljenomugaraži.Alitojebilokasnije.Rečenomijedasudečaciizjavilidasamja pristala na to, a to su dobra deca koja ne lažu. Dvojica su bila izprominentnihgradskihporodica, snovcem i advokatimananjihovojstrani; posle višesatnog ispitivanja i gnjavaže, nekako su se karteokrenule i zaprećeno nam je da ćemo imati problema ako nepovučemo tužbu.Tako smo i učinili. Jedanpolicajac je spustio svojutešku šakunamoje rame. „Ne želiš i sama da završiš u Oditorijumu,mladadamo“

Kasnije sam viđala te dečake po gradu, ponekad sa starijimdevojkama, i pomislila bih: Znam te, protuvo. Ista rečenica je meniupućena u crkvi. Jedan od razloga što sam se udala za svog prvogmužajebiotajštojeonzapravobiojedanoddečakakojiseljubaznoophodiopremameninakonštosepronelavestosilovanju.EmDžejjeodradila grupnjak. Tada sam počela da nosim duge suknje i širokebluze,dasakrijemsvojufiguru,čaksuipantaloneprevišeotkrivale.

Džon mi je pomogao da sve to prebrodim, bolje nego decenijeplaćenihpsihoterapija.Onjeodagnaomojbol.Kadasammuispričala,zaplakao je, i sa svakom njegovom suzommeni je bilo lakše. Pravočudo,zaista.„Nadtobomjeizvršengnusanzločinitrebalojedabudukažnjeni“,rekaoje.„Alinisu.Zatonajmanještomožešdaučinišjestedavišenekažnjavašsebe.“

Alijuče,danas,sutra-imamosećajkaodamesvetkažnjava.Pretida će mi oduzeti sve. Vreme mi prolazi u agoniji. Osećam otkucajsvake sekunde na časovniku, a predamnom se protežu prazni sati.Iskreno,nevidimizlaz.

203

56

Debora

Spuštamtelefonskuslušalicu,koračampokući,razbijamstvari.Dakleta...ta...taHelenjetrudna.Prekršilajezavet.Plavasobnalampaodlaziuparamparčad,onakojusmoDžoni ja

zajedno kupili u Firenci za našu prvu kuću, oduševljeni što novacpritičeposledugogodišnjenemaštine.Džon je rekaodaplavo ideuzmojeoči.Ovosećanjemepogađauživac.Razbacujemsrebrniescajgizfioke.Bacamviljuškeinoževenapod.Oštreiviceletenasvestraneižalimštoublizininemanikogkobisenanjihposekao.Potpunosamsama u ovoj kućerini. Nema čak ni zlatne ribice, hrčka, guštera,nijednogljubimcaizgodinadečjenevinosti.

Ovo nije bio deo plana. Plan se izjalovio. Trebalo je da ostatakživota proživim dostojanstveno. Gospođa Džona Tejlora. A ne da zasobom vučem repove, lažne žene, kopilad i balave verenice. To jesramno! Bez dostojanstva! Čak sam radila ono što su mi ljudisavetovali da radim kada ovaj smrad procuri u javnost: dala samostavku na mesto predsednice Vrtlarskog kluba Južnog poluostrva,članice Upravnog odbora Juniorske lige Palo Alta, članice KomitetaDruštva za zaštitu otvorenog prostora Poluostrva - sve sam ihotkačila.

Ne prestajem da za sve ovo krivim glasnicu, onu detektivku.Pozvala me je i rekla da je opet posetila Los Anđeles radiinformativnograzgovorasaHelen, i ležernouprolazubacilabombu.Nemasumnjedajeuživalausaopštavanjuvesti.Alinećetoproćitakolako.Dogovorjedogovor.

RezervišemletzaLosAnđeles.

204

57

Helen

Muško.Nosimdečaka.Šokantnavest.Neprihvatljiva.Nijedobrodošla.Štaćusadečakom?Umojojbudućnostinemadečaka.

Saznala sam jutros, zvali su iz laboratorije. Žena s druge straneveze, tehničarka, zvučala je optimistično. „Rodićete zdravo dete“,reklaje.„Rezultatiamniocentezesudobri.“

„Kakvo olakšanje“, rekla sam, zaista to misleći. Celo telo mi jeodahnulo.Štabihradilasdetetomkoje imaDaunovsindromilinekidrugiurođenidefekt?Abortiralabih.Tobibilamojajedinaopcija.

„Zarneželitedaznatekogjepola?“,upitalajetehničarka.Bilasamzaboravilanato,ubeđenadaćuroditižensko.

„Naravno“, odgovorila sam i sačekala. Ali tehničarka je okrenulanašalu.

„Štavimislite?“,upitalaje,štomejeiznerviralo.„Dečak“,reklasam,izčistezlobe,ičulanjenoklicanje.„Takoje!“„Dečak?“,zapanjenosamponovila.„Da,izvučikaodasteupravotoželeli!“Prekinulasamvezubezpozdrava.Šta jaznamofudbalu,autićimaivlažnimsnovima?Spremilasam

sedadelimradosti i tuge jednedevojčice,anenapade testosterona.Ovoćezahtevatiprilagođavanje.Ovoćezahtevatimozganje.

Ružan dan, bar do sada. Čak sume i ucveljeni roditelji nerviraliviše nego obično. Uglavnom se povučem u zonu duboko u svommozgu, koja kontroliše sve signale prema spoljašnjosti. Oči su miširomotvorenedokslušamisužavamihupravimtrenucima.Glasmije odlučan ali saosećajan. Rukami je ispružena kao da će dodirnutinjihovu, ali je zadržavam, za slučaj da to shvate kao previšenametljivo.Toneznačidanisamustanjudabudemiskrena.Samoštome iskrenost previše umara. I razdražuje. Ometa me u valjanom

205

obavljanju posla. Za njihovo dobro je bolje da se pretvaram, dagledamudecu,iakoihzapravonevidim,datapšemnjihoveglaviceismeškamimse.Dobaronkologjedobarglumac.Alitoneznačidajeloščovek.

Tako sam razmišljala dok sam bila mlađa, odmah poslemedicinskih studija. Mislila sam da je duboka iskrenost krucijalna.Sadatežimkaautentičnosti.Nečemupotpunodrugačijem.

Ali danas mi to ne polazi za rukom. Moje središte kontrole nefunkcioniše.Jutrossampružilarukuiskorodotaklajednogoca,alijeonsvojuljutitopovukao.Zanjegasamjavelikozločudovištekojemusaopštava vest o doglednoj smrti voljenog sina. Voljenog sina. Napametmipadajuplavebenkiceizekeukrašenelopticamaipalicamailisvemirskimbrodovimailivozićima.Telommiprolazidrhtaj.Kakotrivijalan način razmišljanja, znam. Postiđena sam sopstvenomfrustracijom. Skidam cipele u želji da ih zamenim patikama kojenosimpokući.

Sali, moja omiljenamedicinska sestra, kuca na vrata i otvara ih.„Došlaježenakojanećedaode“,kažeipravigrimasu.

„Majka?“,umornopitam.„Pre baka.Mislim da ima neke veze sa... onim.“ Sali je uvek bila

obazrivapremamojojvezisDžonom-prenegoštosmojeozvaničili,doksmose trudilida izbegnemotračevepobolnici,asvakakoposlenjegovesmrti,kadasusesjatilemedijskepirane.

„Kaže da se zove Debora.“ Salin izraz lica se menja kad ugledamojureakciju.„Uredu,rešićujese.“

„Nemoj“,kažem.„Uvedije.“Rezigniranasam.PoonomeštoznamoDeboriTejlor,onanebiprihvatilaodbijanje,neakoznadasamtu,uštasamnekakosigurna.Opetnavlačimcipele.

Kada Debora uđe umoju ordinaciju, osećam promenu dinamikemoći, momentalno. Najednom se osećam kao pacijent na stolu zapregled,anekaolekar.Ustajemdaseodbranim,alimeonaoduvavagracioznomnaredbom:„Sedite,molimvas.“Pokoravamse,osećajućisekaogošćausopstvenojordinaciji.

Deborastojisvedokmojaasistentkinjanezatvorizasobomvrata.A onda sva gracioznost nestaje. „Kako se usuđuješ?“ pita sikćući.Netrudimsečaknidaglumimkakoneznamočemugovori.

„Ništasejaneusuđujem“,odgovaram,svišeduhanegoštoosećam

206

uumornimkostima.„Alištojeučinjeno,učinjenoje.“„Je li muško?“ pita Debora. Načas se pitam zašto misli da je to

važno.„Nećudavamkažem“,odgovaram.„Nematepravodaznate.“Deborinaustasekriveiočipostajuzle.„Dakle,jeste“,kaže,aonda

pravi korak napred, odgurujući moj radni sto. „Ali u jedno budisigurna“,pretećikaže.„NećeseprezivatiTejlor.“

Ovomeizbacujeiztakta.„Šta?“„NitićeimatipravanaDžonovimetak.“Dižemruke.„Tosesvakakonećedogoditi“,kažem.„Ništaodtoga.“Debora zuri u mene ceo minut. A onda njena napetost vidno

popušta.Skupljamsnagudokseonastišava.„Nevidimkakvetovezeimasa

vama“,kažem.Dokjasnaporomustajem,onaidaljestoji,tolikoblizudamorammanevrisanjemdajeobilazim.„Ineznamzaštostemoraliovakodaupadatekadajebiodovoljantelefonskipoziviliimejl.“

„Zato što ne bih poverovala u tvoj odgovor“, kaže. „Morala samličnodaseuverim.“

Najednom sam umornija nego ikada u životu. Ne samo umorna,negoipospana.Moglabihdaspavampoceodan.Alitonemogusebida priuštim - tek je ponedeljak i imam pun nedeljni raspored spacijentima.

Deborin pogled je prikovan zamene i sada deluje zabrinuto, alinekakoizveštačeno.

„Jesilidobro?“,pita.„Naravno“,kažem,aliutomčasumikolenaklecajuiDeborapruža

ruke.Hvatameinežnospuštaufotelju.„Nisi“,zaključujeona.„Bledasi.Kadasiposlednjiputjela?“„Danas nisam“, priznajem. Bilo mi je previše muka da bih

doručkovala,aimalasamiprevišeposladabihručala.„Tojenerazumno“,mrmljaona.„Kadasamjabilatrudna,jelasam

nasvakihpetminutaiopetsambilagladna.Evo“, izsvojetašnevadienergetskutablu.„Uvekihnosimsasobomkadaletimavionom.“

Prihvatam čokoladicu, skidam omot i grizem. „Pojedi sve“,naređuje ona. „I ne pomišljaj da nešto radiš dok ti ne skoči šećer ukrvi.“

Uspevamdaseosmehnem.„Kojeovdedoktor?“

207

Debora jeozbiljna. „Trebalobidapitaško jeovdenepromišljenatrudnica?“

Ovomezasmejava.Odgrizamjoš jedanzalogaj.„Mislilasamdavinematesmislazahumor.“

„Zavisi od situacije“, iskreno će Debora. „Poznata sam po svojojdomišljatosti“,kažesasmeškom.

A onda se okreće da ide. Smešno kolikomi sada deluje ranjivo,ovakos leđa,dok joj lopaticena leđimaštrče ispodmršavihramena.Pokušavam da se setim je li i na sahrani bila ovako mršava.Zaključujemdajeodtadapriličnooslabila.

„Čekajte” kažem. Protiv sopstvene logike i uprkos jakom umoru,želimdabudemferpremaovojženi.

Onazastajeiupitnomegleda.„Dalivečerasletitenazad?“„Ne“, odgovara Debora. „Idem da nađem hotel i odlazim ujutro.

Stajatiuonimredovimadvaputujednomdanujevišenegoštomogudapodnesem.“

Čujemsvojglaskakojepozivadaprespavakodmene.„Imamkaučuradnojsobi“,kažem.„Nećebitiproblem.“Ovojelažzbogkojesebeprekorevam. Retko govorim neistine, i kada to učinim, obično je sdobrimrazlogom.AlinemamnijedandobarrazlogdaDžonovuženupozovemusvojdom.Samomifrazaobičnauljudnostpadanapamet.

Debora razmišlja o ponudi. „Ne bih da smetam“, kaže. „Ne posleovognepristojnogupada.“

Spremamsedajenagovaram.„Skorosmoparod“,kažemividimsvoju ruku kako se pruža prema njoj, ali pogrešno procenjujemrazdaljinu između nas i dodirujem joj ruku. Ovo je previše. Obe setrzamoijamislim:Pa,tojeto.

OndaDeboraprihvatamojpoziv.

208

58

Helen

Debora, koja sedi uDžonovoj omiljenoj fotelji i pijucka vino iz čašekojujeunekommomentuonsigurnokoristio,ulivaminervozu.Ivišeodnervoze-izluđujeme.

Umomstanujedužeodsata.Naručilesmosuši, idokčekamodadostavehranu,jasetuširaminavlačimpidžamu.Onajejošobučena-nemogudajezamislimdrugačiju-nijesečakniizula.

„Dalitinedostaje?“,pitaDebora.Otvorenorazgledamojudnevnusobuitrpezariju:iakosuminijaturneupoređenjusnjenimdomomuPaloAltu, daleko su komfornije, rekla bih.Doduše, nisuni otmene ipune karaktera kao Džonova fantazija o viktorijanskoj kući u SanFrancisku,naravno.Tususofaodsivogpliša,dvosed ivelika fotelja,onaukojojsediDebora.Antikvarnistočićodborovogdrvetaisličančetvrtastistosačetiristoliceutrpezarijskomdelu.Zidovisuuglavnomgoli.Mojumetničkizidjeuradnojsobi,pokrivenfotografijamadece.Pacijenata.Većinanjihjesadapokojna,aliimaipreživelih.Volimsebedapodsećamnatučinjenicu.Premdaćezanekolikomesecisvetobitimnogo drugačije. Radna soba će biti pretvorena u dečju, punuigračaka,flašicaibenkica.

Pitam se kako ću se snaći. Volimkadami je svenamestu. Svojuodeću vešam čim je skinem. Kadu i sudoperu brišem odmah nakonupotrebe,sudoveperemčimzavršimsjelom.

Kada je Džon ušao umoj život, samo sam išla za njim, skupljalaodeću sa poda, sklanjala čaše, slagala ih umašinu za sudove, čistećikonstantno. Sećam se Deborine uredne kuće. Možda nas dve ipakimamoneštozajedničko.

„Jeste li išli za Džonom i čistili?“, pitam Deboru. Za trenutak jeiznenađena, a onda se smeška. Ali ne dobroćudnim osmehom.Podsećamsebedane smekšavampremanjoj - onanije dobroćudnažena.

209

„Nisam, izdresirala sam ga. Šta, zar ti je to radio? Onda je znaokako da se izvuče. Ja sammu stavila do znanja da svemora biti nasvommestu.“

„Da,tojeimojepravilo“,kažemiDeboradižesvojučašusvinomuznakpodrugljivezdravice.„Alinisammogladagaprivolim.“

Dveženekojesejadajunasvogčoveka.„Bićetizanimljivodačuješkakojeu...drugim...kućamaDžonbio

pedantan“, kaže Debora. Opet se smeška, ali ovoga puta nekakognevno. „Rekao mi je da je Em Džej bila nemoguća domaćica,nemoguća kuvarica, ostavljajući šerpe i lonce prljave u sudoperi.Stogajeonpreuzeovođenjedomaćinstva.Možešlidaveruješ?Pitamsekakotaženasadaživibezsvogličnogsluge.“

„Poslesahrane,uvašojkući jepričalasamootomekakouređujesvojvrt“,kažem.

„Da“,krutoćeDebora.„Pa,dobilajesvojprokletivrt.Ikuću.“Ne reagujem.Ne znamkakav su dogovor imale njih dve, nitime

zanima.Deboramineličinaosobukojajevelikodušnailimilosrdna.Kao sudija je zasigurnomorala biti stroga, striktno se pridržavajućizakona.AlirasejanaEmDžejjeočiglednodobilaneštoodnje.Iscedilajekapdobroteiztogkamenogsrca.

Debora prekida tišinu čudnim zahtevom: „Kaži mi kako siupoznala Džona.“ Posle kraće pauze dodaje. „Nikadami nije rekao.Odbijaoje.Štojeneobično.“

„U bolnici“, odgovaram. Zadovoljna sam što je Džon odbijao dapodelitajdeonašegživotasnjom.Nisamsigurnadalitoisamaželim.

„Nećešmi ispričatiništavišeo tome?“pitaona i iznenađenasammolbomunjenomglasu.Debora spušta čašu s vinom, polupraznu, stužnimizrazomlica.Jeliovosamotrik?Alikakvuprednostćedobitiakoiskamčimojuljubavnupriču?

„Nikomenikadanijepitao“,kažem.Štojetačno.Prijateljimasamrekla: „Upoznalasamnekog" i to jebilodovoljno,uglavnomzatoštoih je ta vest toliko zapanjila da su me zatrpali pitanjima o samomDžonu,aneodetaljimanašegzabavljanja.Bilisupresrećni,naravno.Moji najdraži prijatelji, koji nikada nisu poverovali da sam srećnasama.

Dubokouzdišem.„Stigaojenovipacijent,desetogodišnjakrođenskvrgomnačelu.Utvrdilisudajetobenignaizraslina,aporodicanije

210

imalaosiguranjezaonoštojesmatralanevažnomoperacijom,takodaje dečak morao da živi s tim. Videla sam slike. Nije bilo tolikoprimetnodokjebiobeba.Nikadajenosiošiškeprekočela.Alikadajenapuniodevetgodina,pojavilosejoškvržica-tačnije,tumora-pocelom njegovom licu. Doveli su ga kod mene da proverim jesu litumorizaistabenigni.Tosuzapravobilihemangiomi,benignitumoriendotelijalnih ćelijakojeoivičavajukrvne sudove.Kada supočelidaometajudečakoveosnovnefunkcije-disanjeičulovida-osiguranjejepristalo da pokrije troškove njihovog uklanjanja. Podvrgnut jeoperaciji,aliuslednemarahirurgasirotidečakjeizgledaounakaženo.Iz dobre volje počela sam da zovem plastične hirurge koji bi moglibesplatno da koriguju izgled dečaka. Čula sam za Džonovu kliniku,naravno. Bila je poznata u medicinskim krugovima, naročito međuspecijalistima pedijatrije. Pozvala sam, dobila formulare i započelaproceduru dokumentovanja slučaja fotografijama i laboratorijskimizveštajima. A onda mi je jedan kolega rekao da Džon povremenodolazi kod nas uUCLA kao honorarni profesor i da drži seminare ofacijalnoj rekonstrukciji nakon opekotina. Odmah sam ga pozvala izamolila za konsultacije. U stvari, poslala sam mu imejl jer nisamimala broj njegovog mobilnog telefona, a na klinici su mi samoponudili da ostavim poruku. Začudo, odmah je pristao. I pošto smooboje bili u bolnici, dogovorili smo se da tog dana svrati u mojuordinaciju.“

„Kakavjebiotvojprviutisak?“,pitaDebora.„Radoznalasam.“„Očiglednojenekadabiozgodan,alisećamsekakomijeodmahu

očiupalanjegovaprekomernatežinaicrvenilolica.Pomislilasamnahipertenziju ili vaskulitis ili možda alkoholizam. Ali crvenilo sepovukloposlenekolikominutaishvatilasamdasezapravopostideo.Čovekod60godina,postiđenzbogmene!

Izvadilasamkartonpacijentaizajednosmopregledalifotografije,i odmah je rekao da bi mogao da pomogne dečaku. Bez oklevanja.Zakazao je operaciju. Dečak i njegova porodica bili su strašnonervozni, a i iz nekog razloga sam bila i ja. Ishod takve operacijepriličnojeneizvestan.Želelasamdabudeuspešna.Moralajedabudeuspešna.Uložilasamsebeunju.

Umeđuvremenusmorazmenilinizposlovnihimejlova.Alishvatilasamdajetobilanekavrstaudvaranja.Pozvaomejenekolikoputada

211

diskutujemo o tehnikama koje planira da koristi - uzeće kožu sdečakovebutine ipresadiće jena liceprekoožiljaka, rekonstruisaćeoblik lica s pozajmljenom hrskavicom. U jednom trenutku sam gapitalamogu li daposmatramproceduru.Upozoriome jeda ćedugotrajati -odšestdoosamsati -alisamdobrodošladaostanemkolikogod želim. Bila sam uzbuđena. Smestila sam se u prostoriju iznadoperacionesale,takodamogudaposmatramDžonoveruke.

Kolikogodda jebioneuredanuprivatnomživotu,uoperacionojsali je bio sušta suprotnost. Nežan i pažljiv. Ostala sam do krajaoperacije, čitavih sedam i po sati. Nisam bila svesna svoje napetostisve dok Džon nije završio ušivanje, pogledao svoj tim i trijumfalnopodigaopalac.Tadajepogledaoumene;spremalasamsedaizađem,alipokazaojeprstomnasebe,panamene,ioponašaopiće.Klimnulasamglavom.

Učekaonici sambilaužasnonapeta.Osećala samse... kako todaopišem?Kaopredsusret sa svojimdragimposleduge razdvojenosti.Sećamsecitatamogoca,kojijeizgovoriokadabiugledaomojumajkudaulaziusobu,unekojvrstinjihoveprivatnešale.Kojeonaštoideizpustinje,kaostubovidima,potkađenamiromitamjanomisvakojakimpraškomapotekarskim?Mojadraga.

Tomi jeprvopalonapametkadami jekonačnoprišao,kose jošuvekvlažneodtuširanja.Videlasamdamujeliceopetporumeneloodstida. Više nego prvi put. Kada je progovorio, bila sam zadivljenakoliko slično razmišljamo.Ovo sam uspešno obavio, rekao je.Moraosam da osvojim ruku princeze u njenoj kuli. Bez daljeg objašnjenja.Nismootišlinapiće.Otišlismopravokodmenebezpunopriče.“

Debora ne govori ništa. Dok sam pričala, nisam je nijednompogledala,isadasamiznenađenaštosujojočizatvorene.Zavaljenajeufotelji,grčećiprstimarukohvate,itomigovoridanespava-rukesujojnapete.

212

59

EmDžej

Neosećamsedobro,opetonajružanosećaj.Veomaružan.Nemogudagaseotresem.

Ovakosenisamosećalavišeod25godina.Kada samrodila svogmlađegsina,dojilagaiprepovijalanoću,adanjubrinulaosvomdvegodinestarijem,hiperaktivnomsinu.MojmužjeradiouOditorijumuipo potrebi fizikalisao na građevini. Trebao nam je novac. Ja,zarobljena u kući sa decom, gušila sam se, gubila dah. Taj mučniosećaj,kaodamizversedinagrudima.Željadapobegnem,otperjamniz drum, bila je dovoljno jaka da se preselim na drugi kraj zemlje,uprkosfizičkimifinansijskimizazovima.

Naravno, posledica toga je bio nedostatak sna. A delimično ibeskrajna i brutalna dosada. Većina mojih prijateljica našla se usličnojsituaciji,pasmoseokupljalesdecomnaigralištu, iliunečijojkućinakafi, i tomi jedonekleublažilo teskobu.Tadasamrazumelazaštosenekeženeodričusvojedece. Ja tonikadanebihuradila,alirazumemih.Potrebadapljesnetemalogvrištavca,dausmeriteudaracuglavu,biloštasamodadrekaizahteviprestanu.

Pogrešila samštosamtouopštepominjala svommužu.Dogodiloseposlejednognoćnogdojenja,bilasamiscrpljena,frustrirana,moglasamsvedaihubijemnaspavanju,svojumaluporodicu,maštalasamkako odvrćem gas i napuštam stan. To me je uplašilo, dovoljno daprobudimmuža.Reklasammu: „Teškomi jesadecom.“Ali i sam jebio umoran, fizički iznuren zbog posla. Ipak, pokušao je da mesasluša,ičuojedovoljnodaseuzruja,jermejesutradannagovoriodaposetimjednogodpetpsihoterapeutauGatlinburgu.Savetstručnjaka-iliprelekcija-bilajedasvakaženaprođekroztufazukadasudecamala,ikakobi,ukratko,trebalodaćutimitrpim,idabudemzahvalnaštoimamzdravudecu.

Klimalasamglavom,ausrcumi jeopetraslaželjazaubijanjem.

213

Izašla sam iz ordinacije i odvezla se do najbliže benzinske pumpe,kupila mapu zemlje i počela da kujem plan bega. Ta mapa je bilajedina stvar koja me je spasavala u mesecima kada je trebalo daočeličimživceiskupimsnaguzaput.Svakenedeljesamodvajalamalonovca i stavljala ga na poseban račun, otvoren samo na moje ime.Izvadilasamkreditnukarticu.Flomasteromsamobeležilasvojurutunamapi,odTenesijadoLosAnđelesa.Zamišljalasamslobodu.

Beztemapebihverovatnozavršilauženskomzatvoru.Bognekami je u pomoći, bila sam na ivici. Bila sam luda. Ali čim sam seodmetnula na put, sa decom vezanom u dečjim sedištima i praznimdrumompredamnom, sve to je nestalo, i postala sam brižnamajkakojoj,pomišljenjusvih,sveideglatko.

Ali ovu teskobu, ovaj gubitak daha, ovoga puta ne mogu dapobedim. Iako nema nikog ko od mene nešto traži, moji sinovi suodrasli, samostalni ljudi,mojmuž je pokojni. Tu je Tomas, naravno.On je zapravo jedina osoba kojoj sam ispričala svoje planove onapuštanjuTenesija,inikadanećuzaboravitikakojeprebledeokadajeshvatiodaćuzaistaotićibeznjega.Aliovogputamenionnemožespasti.Nikonemože.

214

60

EmDžej

DragiTomase,Dakle,tojeto.Ovakoseživotsvedenajedanputisamojedanput

kojimćuotići.Teskobasevratila ipokazala seprevelikimteretomzamene.

Znam da ćeš ovo teško podneti posle svega što smo prošli, bilorazdvojeni ili zajedno, ali uglavnom zajedno. Ti si bio moj istinskiživotni saputnik, i na tome sam ti večno zahvalna. Ne žalim ni zbogčega. Nemoj ni ti. Takav je život, ta jedinica postojanja koja nam jedodeljena, i ja samsvojoblikovalanajbolje što samumela.Ali višeodovoga nemam da pružim. Pre neko veče sam uhvatila sebe kako semolimSvetomJudi.Kaoštojemamačinilautrenucimastresa.Svetacizgubljenihslučajeva.Hoćešligazamolitidasezauzmezamene?Samototražim.Idamojpepeobudesahranjenumomvrtu,kojijesadatvoj.Sveštosamoduvekimala,bilojeitvoje.Znaosito.Briniseomomvrtu.Molimte.

Kaži dečacimadami je žao.Uistinumi je žao -više nego što sammoglaidazamislim.Pogrešnojeoduzetiživot,bezobziranasveštojenekomeuskraćeno.

Volimte,EmDžej.

215

61

Samanta

Pitersejavionatelefonkadajezazvonioutripoponoćiibezrečimidodaoslušalicu.PolicijaizLosGatosabilajenalicumestajošuponoć.PozvaoihjeTomas,bratEmDžejTejlor.Kadamusesestradvadananijejavilanatelefon,seojeukolaikrenuonaput.BiojeizbezumljenpajeodmahpriznaodajebiomalopripitkadajenašaoEmDžej,pajepozvaopolicijukadjealkoholizvetreo.

Kadasamstigla,sve jebilogotovo,osimodnošenjatela.EmDžejležinasvomkrevetuunekojvrstisvetlucavogsarijaplaveboje,kojiseprelivasaivicekrevetapoputiskričavogvodopada.Našminkanaje.Iimanakit.Obučenajekaonevesta.

„Je li ostavila neko pismo?“, pitamnadležnog policajca.On klimaglavom i daje mi papir u providnoj kesici za dokaze. Čitam pismo,zatim prilazim Tomasu, koji sedi u uglu dnevne sobe s licemzagnjurenimušake.Kadamupriđem,ondižeglavui-takomiboga-nikadauživotunisamvidelatolikiočajnaljudskomlicu.

„Beznjebihijabiomrtav,iliblizu“,kažeonprenegoštodobijempriliku da započnem razgovor. „Završio bih narkoman ili nešto jošgore.“

„Žaomiještomoramdavasispitamuovakvomtrenutku“,kažemnajnežnije što umem. Kada me pogleda, dodajem: „Jeste li pročitalisestrinooproštajnopismo?“

Tomasklimaglavom,aondaopetzarivaliceušake.„Šta vam to govori?“, pitam. Razmišljam damu položim ruku na

rame, pretpostavljam da je to instinkt - kao što želite da utešiteranjenu životinju kada je vidite. „Veći deo zvuči užasno apstraktno.Znatelištajujemučilo?“

Tomassamoodmahujeglavom.„Tomase,jelionaubilaDžonaTejlora?Ovojedirektnopitanje.“Onćuti.

216

„Tomase?“Onkonačnoodgovara,sporo.„Toverovatnovišenijevažno.Ništa

višenijevažno.“„Štahoćetedakažete?“Tomasustaje.„Nepričamsvamabezadvokata.“

217

62

Debora

Dakle,onaspodobaEmDžejjemrtva.Injenbratjepraktičnopriznaoda je onaubilamogDžona.Poprviput žalim tu ženu.Napatila se. IsamasamiznenađenaotkrićemdamijezapravodragoštojebilašestgodinasDžonom.Šestnavodnosrećnihgodina.Popunilajeprazninuunjegovomživotu, za koju janisamznalani dapostoji. PomisaonaDžonakaonjenogsluguibaštovanazabavljačemenadugestaze.

NekaseBogsmilujenjenojduši.

218

63

Samanta

Dannakonštojeotkriobeživotnotelosvojesestre,Tomasdajeizjavu.Itoneverovatnu.

Premanjemu,EmDžej jenekakosaznaladanjenmužnijeuLosAnđelesu,očemuju je iobavestio. Inekakojesaznalada jeodseouVestinu.Kakojeotkrilatečinjenice,Tomasnijeznaodakaže.AliEmDžejga jepozvalaupetakuveče,10.maja, ibila jeuzrujana.Bilo jeoko sedam. Tomas je navodno, uprkos svojoj prethodnoj izjavi, većbioukućiEmDžej, čekajućinjenpovratak.Reklamu jeda joj trebapomoć.Naredilamu je da ode do njenog ormara i nađe dugu plavuperiku koja, bar iz daljine, podseća na duge kovrdže Em Džej,kupljenuzažurkupovodomNoćiveštica,nakojusuTomasiEmDžejzajednoišli.EmDžejjeTomasudalaeksplicitneinstrukcijedaobučenjenuodeću,staviperiku,jedanodnjenihupadljivihšeširaizormarainaočari za sunce - i odmah ode u bakalnicu, pa u apoteku. I da sepotrudi da bude primećen. Tomas je u bakalnici uverljivo oboriokutije s pahuljicamau izlogu i kupioneke sitnice, potomse vratiouapoteku sa receptom za lekEmDžej. Sve po instrukcijama.U19:45našli su seukućiEmDžej, gde jeTomasopetobukao svojuodeću iona je insistirala da večeraju u lokalnom restoranu. Moramo dabudemoviđenitamo,reklaje.

Tomas se kune da tada nije znao o čemu se radi. Em Džej jenaručilasamovotkuitonik-štojebilovrloneobičnozanju-iodbiladamubiloštakaže.TomasjetekunedeljučuozasmrtDžonaTejlora.

„Bilo bi to savršeno ubistvo. Niko ne bi saznao“, kaže on usredsvojeizjaveipočinjedaplače.„EmDžejnijemoraladaseubije.“

„Presudila jenjenasavest“,kažem,nebašbezosećajno. „AlizaštostepristalinatoakojeDžonTejlortrebalodabudevašazlatnakoka?Zarnisteodnjegaočekivalinovac?“

„Nisam pristao!“, breca se Tomas uspravljajući se. „Ništa nisam

219

znao!“„Nistepitalizaštomoratedaseobučetekaovašasestra?Teškomi

jedautopoverujem.“„Naravnodasampitao!“vičeon.„Reklajesamodamoradabude

nadvamestau istovreme.VerovaosamEmDžej.Bezuslovno.“Opetpočinjedaplače.

„Znatelizaštojetouradila?“,pitam.„ZaštoježeleladaubijeDžonaTejlora?“

Tomasporaženosležeramenima. „Verovatno jesaznalazaostaležene“,kaže.„TakoneštobiubiloEmDžej.“

„Nemateidejukako?“„Nemam.“Itojebiloto.EmDžejTejlor,počivajumiru.Alinisamzadovoljna.Tomasaizvode.Vraćamsezasvojradnistoi

pripremam papire za novi sudski nalog za proveru telefona ielektronskepošteEmDžejzacelusedmicuprenjenesmrti.

220

64

Samanta

Suzanmezoveusvojukancelariju.„Štajeovo?“,pitamašućimojimzahtevomzasudskinalog.Čeličim se. „Nisam baš ubeđena da je Em Džej ubica“, kažem.

Neprijatno mi je zbog ovih reći. Ne volim da ispadam budala predSuzan, a slutim da bih zbog mog trenutnog plana akcije mogla daispadnem.

„AliSem“,počinjeSuzan.„Bilasiupravu.Svevremesigovoriladamoramo pritisnuti Em Džej jer nije govorila istinu. Mark Epstajn tenijeobmanuo.Rešilasiovajslučaj.Sada jevremedagazaključimoinastavimodalje.“

Odmahujemglavom.„Ne“,kažem.„Bojimsedanijetako.“Kucanje na vratima. Grejdi. „Čestitam!“, kažemi. „Pratila si svoje

instinkteiuspela!Bravo!“Skrećem pogled sa Suzan na njega. „Nisam završila. Slučaj nije

zaključen.“Vidimkakorazmenjujupoglede.„Štaje,Sem?“,pitaSuzan.Vidimdapokušavadabudestrpljiva.„Započetak,kako jeEmDžejmogladaznazaprekomernudozu

kalijuma?Igdebiganabavila?“Grejdiodmahujeglavom.„Sem,kaoštosiisamavećrekla,opšteje

poznatodaprekomernadozakalijumamožedabudefatalna.Mislim,zaboga,tojesmrtonosnainjekcijauslučajevimaeutanazije.“

Tvrdoglavasam.„Padobro,agdejujeondanabavila?“GrejdisesmejeipokazujenaSuzaninkompjuter.„Smemli?“,pita

je.Onaklimaglavom.Grejdiprivlačitastaturusebi,kuca„t-e-č-n-ik-a-l-i-j-u-m“ i pritiska enter. Sa svog mesta vidim sajtove izlistane naekranu. „Sem, to je uobičajeni suplement i za ljude i životinje. DrTejlorgajemogaoprepisatisebiiliEmDžej.“

221

Odmahujem glavom. „Proverili smo njihove lokalne apoteke. Uarhivinemanijednogreceptazakalijum-hlorid.“

„Onda je otišla u kanadsku apoteku, tamo nije potreban recept“,kažeGrejdi. „Kaoštosi isamaotkrilau istrazi,nije teškonaćimestodaprodašneštotakvo.Kalijumnespadaukontrolisanesupstance.“

Gledam u Suzan. „Da li to znači dami nećete dozvoliti da vidimpodatketelefonaielektronskepošte?“

Onauzdiše.„Sem...“„Mislimdaovonebismosmelidaispustimo“,kažem.„Previšesmo

uložiliuovuistragu.Učinitemijošovoiondasamgotova.Obećavam.PrihvatićudajeEmDžejubica.“

Suzanokleva,aondauzimaolovkuipotpisujeformulare.„Uredu,u redu“, kaže. „Hajde, obavi još ovo. Ali samo još ovo, Sem. Posleovogasevraćašnaremećenjeredaimira.“

„Mislite na lavež pasa“, kažem ispod glasa, ali slutim da me jeSuzančulajernaglookrećeglavu.

„Ijošnešto“,krotkokažem.„Da?“,uzvraćaSuzan,vidnonestrpljiva.„Htelabihdozvoluza još jedan informativnirazgovorsDeborom

Tejlor.“Suzan odmahuje glavom. „Ne dolazi u obzir. Gradsko većeme je

većpotkačilozbogtoga.PremaDeborinojpriči,maltretiralasije.Itobez razloga.Postavljala si joj istapitanja,opet i iznova.Tažena imajake veze u ovom gradu, Sem. Nemogu dozvoliti da se to nastavi.“„Samojošjedanrazgovor“,preklinjem.„Samodapovežemkonce.“

222

65

Odlomakiztranskripta

InformativnirazgovorsaDeboromTejlor,5.septembar2013.

[preliminarni uvodi, objašnjenje policijskog procesa i procedura,obaveštenjedaćerazgovorbitisnimanvideo-kamerom]

SAMANTAADAMS:Pretpostavljamdastečuli.DEBORA TEJLOR: Da. Čula sam. Sve vreme je bila Em Džej. Ni sanjala

nisamdabionamogladabudekreatortakokompleksnezavere.Ipitam se kako je saznala. Ili šta je saznala. Je li to učinila zbogostalihžena?IlijesaznalaizaKler?Jerjenjenojmalojidilidošaokraj?

SAMANTAADAMS:Nikadanećemosaznati.DEBORATEJLOR:Zaštostemeopetdoveliovde?Kolikovidim,slučaj je

zaključen.Sigurno imatesveštovamjepotrebno.Neznamšta jatumogujošdadodam,osimdami jedragoštosterešiliovuvrlouznemirujućusituaciju.

SAMANTAADAMS:Smatramodapostojenekerupe.DEBORATEJLOR:Kaonaprimer?SAMANTA ADAMS: Kao što EmDžej uverava svog brata u oproštajnom

pismudaćeondobitivrt,novac-sve.Štajepodtimmislila?DEBORATEJLOR:Pretpostavljamdajemisliladajanećutražitivlasništvo

nadkućomuLosGatosu.SAMANTA ADAMS: Nije li trenutna vrednost te kuće preko dvamiliona

dolara?DEBORATEJLOR: Jeste, ali kao što samveć rekla, imamdovoljnodami

bude udobno. Džon je imao polisu osiguranja, plus zajedničkaušteđevina, što znači da mogu da budem velikodušna. To jenajmanje što sam mogla da učinim, s obzirom na... neobičan...

223

raspored domaćinstava koja sam vodila. Sa Helen nije biloproblema,nijehtelaništainijetražilaništa.AliEmDžejjebrinulasvedoksenismonagodile.

SAMANTAADAMS:KadasterazgovaralisaEmDžejonovcu?DEBORA TEJLOR: Oh, otprilikemesec dana posle Džonove smrti. Rekla

samjojdamožezadržatikuću,daćujojjeprepisatikaoDžonovanaslednica. Takođe je mogla da zadrži sredstva na njihovomzajedničkomračunu,pozamašnusumu.Finansijskijebilazbrinuta.A ako je odlučila da to prebaci dalje na svog brata, ja nemamrazlogadasebunim.

SAMANTA ADAMS: Zaista verujete da je Em Džej bila sposobna zaubistvo?

DEBORA TEJLOR: Apsolutno. Nije bila obična hipi devojka kakvom sepredstavljala.Bila je lukava,dovoljnodanavedesvogbratada jeoponaša.Njihdvojesuimalizanimljivodnos.Nikadanisamimalabrata.MoglobiserećidajeDžonnekadabionajbližetome,aondasmo izgubili bliskost. Moja deca tek treba da mi oproste zbogsvega.ČakjeotišaoiČarls,mojnajstarijisin,kojimijegeneralnopružaonajvećupodršku.Odbijamojepozive.Dakle,zavidelasamEmDžejutompogledu,imalajeiskrenodnossasvojima.Možetedami se smejete zbogovakoneambiciozne želje. Pretpostavljamda većina ljudi ima takve vrste veza. Ali meni nikada nisu lakopadale.Džonujesu.Štetaštotonisamshvatilanavreme

SAMANTAADAMS:Nisteshvatili-šta?DEBORATEJLOR:Kolikogajošuvekvolim.

224

66

Helen

EmDžej.Jadnica.Možeteskorovidetikakovapizavazduhom,ikakojoj jestranisti tajvazduhovogasveta.Nemogusesložitida jenašlasigurnuluku,dodušeprivremenu,saDžonom.Šestgodinasrećeod47sedamgodina života.Nebaš najbolja pogodba, ali ni najgora.Danjuviđamrastureneporodice,koje senikadanećeoporavitiodgubitka,ljudekojistrepezasvojživot.

Moja situacija je drugačija od njene, zbog čega bi trebalo daosećam neku vrstu krivice preživelog. Ali ne osećam. Samo samushićena.Znamdajetoidelimičnozboghormonadrugogtromesečja,činimisedabihmogladaosvojimsvet.Stomaksesadpopriličnovidiiljudigaopreznokomentarišu,pokušavajućitaktičkidautvrdejesamlisrećna zbog bebe ili nisam. Moje lice otkriva šta mislim o tome.Zamišljala sam da ću drugi deo svog života provesti kao samica. AondajedošaoDžon.Asadaidete.

Pomirila sam se sa činjenicom da nosim dečaka. Ne sasvim, alidovoljno da mi to ne kvari raspoloženje. Trudim se da jedem svepotrebne hranljive materije, trudim se da uzimam vitamine, i mojginekologkažedanaultrazvukusveizgledavrlodobro.

Pre neki dan sam doživela čudan susret. Natrčala sam napoznanicu,prijateljicu,kojusamupoznalanazabavi.Odmerilajemojstomakiotvorenomičestitala,bez ikakve insinuacijeda je trudnoćasumnjivogporekla.„Akakotijeonajfantastičnimuž?“,upitalaje.„Jelipresrećan?“ „Džon je mrtav“, rekla sam i shvatila da po prvi put toizgovaramnaglas.Uglavnomsamsretalaljudekojitovećznaju.Ženaje prebledela i ustuknula korak. Više nisam slušala njene rečisaučešća, jersamopetbilazapljusnutarealnošćudajeDžonmrtav, itežinomsvogvelikoggubitka.Svetjebiolepšemestodokjebiotu.Aliovodetenebipostojaloda jeDžonživ.Bar tolikoznamosebi, imakolikodajesramnaovamisao,bilasamslabakadajeupitanjuDžon

225

Tejlor, nisam vladala sobomniti svojim telom. Kada sam saznala danosimnjegovodete,silinaodlukemejepreplavilatolikodasamuzelaslobodan dan - po prvi put - i otišla na Pacifičke palisade, gde samsatimašetala.Džon ilidete?Džon ilidete?ZnalasamdabipriznanjeDžonuza trudnoćuzapečatilodetetovu sudbinu, tolikobrzodabi toprestalodabudedete ipostalogomilakrvavihćelijaumedicinskombiološkomotpadu.Bilajetonajvećaodlukakojusamikadadonela,ajanisammogladajedonesem,nezasopstveniživot.Džonovasmrtjeapsolutnopresudila.Nisammoraladaodlučujem.Ostalasamčista.

U ovoj fazi, u četvrtom mesecu, dete ima prstiće na rukama inogama, i pokriveno je paperjastim dlačicama. Pluta u amnionskojtečnostiitrudimsedagazaštitimodbuke,duvanskogdima,gnevnihljudi,pačakineprijatnihprizora.Odvraćampogledodsvegaštomineprija. Želim da ostanem mirno plovilo za svoje čedo, da nikakvaružnoća ne prodre kroz opnu moje materice. Roditelji mojih malihpacijenatagledajuumoju levušakubezburmeineznamda libimiradije čestitali ili ne. Neki od njih mi otvoreno zavide; dok impomažem da svoje bolesno dete isprate sa ovoga sveta, ja na njegadonosimnoviživot.Usredsvetepatnjepostojiiradost.

Juče sam pregledala pacijentkinju, terminalni slučaj, i njenislomljeni roditelji želeli su još jednu turu hemoterapije, koja binjihovućerkicuizložilasamojošvećemmučenju,asveuzalud.Nisamodobrila. Poslala sam dete u čekaonicu sa dadiljom i bila otvorenaprema njima. „Ako volite svoje dete, nemojte to činiti“, rekla sam.„Dozvolite mi da joj prepišem nešto protiv bolova, kako bi lakšepodnela ostatak života.“ Isprva su ćutali, čovek je plakao, žena seneštoboljedržala.Aondaje,gledajućiumojstomak,prasnula:„Lakojevama!“Dodalaje:„Sećamsekadasambilatrudnakaoivi.Bilismopresrećni.Anismoznalidajenašabebavećimalatousebi,dajeodpočetkabilabolesna.Aizgledalajetakosavršeno.“

Spuštam ruku na svoj nabrekli stomak i drhtim pri pomisli nasudbinuovogdetetadajeDžonpoživeo.Ondadodirujemženirukuikažem:„Takomiježao.Alimoratemislitiprvonadete.“

Pretpostavljamda je slučajDžonovogubistva sadazaključen.Pa,hvalabogunatome.

Slatka si ti devojka, Samanta Adams, ali srećna sam što ti vidimleđa.

226

67

Debora

Olakšanje.Tojebiomojprviosećajkadasamjutrosustala,istuširalaseipojelavoćezadoručak.Beskrajnoolakšanje.EmDžejvišenema,problemjerešen.Poslednjivelikiproblem,zaista.

Napoljujemaglovito,tolikovlažnodabistesemogliskvasitisamoizlaskom iz kuće, kao što ja činim u deset, u nameri da kupimnamirnice. Noseći svoje platnene cegere, koračam do Zdrave hrane,dveulicedalje, ignorišućikrupnogbeskućnika,kojiuveksedi ispredulaza, držeći svoje, po njegovom mišljenju, duhovite transparente.Samo 100.000 dolara će mi obezbediti obrok i mercedes, i Pijemkapučinobez ičega, iMolimvas, nemojtebiftek, ja samvegetarijanac.Nikadanisamvideladamujeikoištadao,alipozicijamujeočiglednodobra,čimtudreždipoceodan.

Koračam između rafova, birajući jedan avokado, tri paradajza,konzervusupe.Običnokupujemhranuzajedandan,najvišedva.BezDžona je struktura mog života prestala da postoji i odavno neočekujemdaćesepojavitisvakogjutra.Aliponaviciidaljekupujemnjegovo omiljeno voće - maline, i ostale poslastice koje bih muspakovala da odnese na kliniku, za slučaj da ne nađe vremena zaručak.Tiposlovisu ispunjavalimojživot,davalimuoblik.Sada jetosamoamorfnootezanjevremena,odizlaskasunca-jošuvekustajemrano - do zalaska. Retko ostajem budna posle deset uveče. Čestogledamnasat.

Nisu me svi prijatelji napustili. Nisu svi bili preneraženi lažimakojesam imgodinamapričala.Dvado triputanedeljnoručams timodanim ženama. Dala sam ostavku u svim odborima, naravno. Aliradujemsenečemunovom,nečemuštoćepopunitisate.Ručniradbipomogao. Možda spasavanje životinja ili neka druga dobrotvornaaktivnost koja zahteva angažovanje ruku i celog tela, a neorganizovanježenskihsastanaka,večerairučkova.

227

Sedamzakompjuter,čitamposlednjevesti.Tekjejedanpopodne.Dan se sporo vuče, ali posle prošlonedeljnih događaja, sati više nisupuni paničnog straha, već ulivaju nadu. Sposobna sam. Pronaći ćusvojeutočište,opet.Hvalabogu,novacnijeproblem.

Tek što sampočeladaprelistavamnaslove, neko zvonina vrata.Neočekujemnikog.Kadaprovirimkrozzavesu,saužasomvidimonumladu detektivku, opet. Na licu nameštam osmeh dobrodošlice iotvaramvrata.Onasenesmeška.

„Mogulidauđem?“,pita.Nisamoduševljena,alitonepokazujem.Uvodimjeudnevnusobu,

pokazujem na jednu od stolica i sedam na sofu. Detektivka počinjerazgovorbezuvoda.

„Dakle,pregledalasamtelefonskepodatkemobilnogtelefonaEmDžejTejlornedeljudanaprenjenesmrti.“Zastaje igledame,kaodačekakomentar.

Samonakrivljujemglavuikažem:„Nastavite.“„Nadansvojesmrti,prvojezvalaHelenRihter,azatimivas“,opet

zastaje, ali ništa ne odajem. „Razgovor s Helenom trajao je kratko,manje odminuta. Ali zato se vaš otegao na čitavih dvadeset. Bilo jeokopetipetnaestpopodne.Ponašojproceni,umrlajeubrzonakontoga,okopolasedam,anajkasnijedodevet.“

Ćutim.„Očemustepričale?“pitadetektivka.„HelenRihtertvrdidajeEm

Džej samo htela da proćaska, ali da ona nije htela da se meša uhaotičnaemotivnastanjaEmDžej,pajujeučtivoaliodlučnoskinulasveze.OndajeEmDžejpozvalavas.Štajehtela?“

„Dablebeće“, konačnokažem. „ODžonu, o tomekako joj je žao,kakojojnedostaje.“

„Jelivamzapravopriznala?“„Ne tim rečima. Ali između fraza žaomi je ikako ću sada sama,

prokljuvilasamdajemorinekakrivica“,kažem.„I niste me obavestili?“ Detektivkini obrazi poprimaju tamniju

nijansu. Prestala je da piskara u svoj notes. „Imam utisak da steprevišelakoprešliprekotoga.“

„Od toga nisam imala nikakve koristi“, kažem. „Kao što je Helentačno formulisala, Em Džej je bila u haosu. Neko vreme sam jeslušala...“

228

„Dvadesetminuta“,prekidame.„Da,dvadesetminuta.Ondasamreklazbogomiprekinulavezu.“„Jeste li stekli utisak da je bila u stanju očaja? Da je planirala

samoubistvo?“Zastajem,birajućireči.„Debora, je li vam Em Džej rekla da će se ubiti?“ glasnije pita

detektivka.„Jeste“,konačnokažem.„Spomenulajedarazmišljaotome.“„Ištastejojviodgovorili?“„Nisamjaotvorena linijazasamoubice.Nisamobučenanitiznam

kakodaseponašamutakvimsituacijama.Nisamjojponudilanilažnuutehu, ako na tomislite. Rekla sam joj, da, Džon jemrtav i neće sevraćati.Reklasamjoj,akotoimabilokakvevezesnjegovomsmrću,daondaimasmislaštojetolikoočajna.“

„Oštre reči“, kaže detektivka. Ne gleda me, ali petlja nešto srukama,kaoštoječinilaipre.Pokazateljnervoze.

„Nisambilastrpljiva,nitisamjehrabrila,istina“,kažem.„Alinisambilasigurnadalijeozbiljnausvojojnameri.Mislilasamdajetosamonjenahisterija.“

„Ljudičinerazneglupostikadasuuemotivnomrastrojstvu.“„Zaistasammisliladablefira.Dajetonačindaizmamisažaljenje.“„Alivistepokazalistrogoću.“Glasjojjehladan.„Rekla sam joj da se slobodno ubije ako ne može drugačije“,

najzadmiizleće.Potpunatišinausobi.„Mislim da je to sve za sada“, kaže detektivka, i dalje me ne

gledajući.Ustajedaide.„Čekajte!“,kažem.Onazastaje.„Zašto nastavljate da me maltretirate?“, pitam. „Koliko sam

obaveštenaodmojihprijateljaizgradskevećnicePaloAlta,policijajezadovoljnaishodom.“

Detektivka izgledakaodaneštokalkuliše.Očiglednoodlučujedaneigraotvorenosamnom.Ljudimastimiskrenimlicimauveksevidikadapokušajudalažu.

„Da“, uzvraća ona. „Veoma smo zadovoljni.“ I odlazi.Ne verujemjojnireč.

229

68

Samanta

StojimispredSuzanunjenojkancelarijiupolicijskojstanici.Licejojjestrogo. „Mi smo“ - ne pojašnjava na kogamisli - „dobili pritužbe odgospođe Debore Tejlor da je i dalje maltretiraš. Samanta, kakvu toigru igraš? Stolicami gori od packi iz gradonačelnikove kancelarije.ZnašdagospođaTejlorimaprijateljenavisokimpoložajima.Odobrilasamtijošjedaninformativnirazgovor.Alitisiiposletogaotišlakodnje.Nimanjenivišenegoukućnuposetu.“

„Nisam zadovoljna što nismo u potpunosti razumeli šta sedogodilo“, kažem, razmećući se hrabrošću, ali strepim da će Suzanprozretikrozmojglasnijitonineustrašivstav.

„Tinisizadovoljna?“Sarkazamunjenomglasujeopipljiv.„Nisam“,kažemjošglasnije.„Nemalogike.“„I neće imati logike. Prokleta je misterija na šta su sve ljudi

spremni.Bilabihiiznenađenadatitomožešdarazumeš“,kažeSuzan.„Toneznačidamožeštraćitipolicijskovremeisredstvapokušavajućidarastumačišnastranostiljudskeprirode,Sem.Ponekadjednostavnomorašdaprihvatišdokazeonakvekakvijesu.“

„Nijedanerazumemtusituaciju“,kažem.„Naprotiv,previšedobroje razumem.Zaboga, da samupoznalaDžonaTejlora, verovatnobihpostalapetažena.“Suzanmečudnogleda,alijanastavljam.

„Nelogičnesumibašmaterijalneokolnostinjegovesmrti.KakojeEmDžejmoglaistovremenodasavladaDžonaTejloraidamuubrizgainjekcijukalijuma?Akojeuopšteuspelasamadanabavikalijum?“

Suzanin glas je sadamirniji. „Sem, to sumoglabiti dobrapitanjapre dobijanja iskaza od njenog brata. Ali činjenica je da je on daoiskazukomjeočiglednodajeEmDžejimalaimotivipriliku.“

„Ne, on nikad nije otvoreno pitao EmDžej je li ona ubila DžonaTejlora,ionamutonikadnijeotvorenopriznala“,kažem.

„Ali tražila jeodsvogbratadasepreruši!Zarti tonijedovoljno?

230

Zaštobiikopokušaodaiskonstruišetakavalibiakonijekriv?“Neštomekopka.„Štastetorekli?“pitam.„Okonstruisanjualibija?“„Sem! Dosta! Hoću da ovo prestane. Naredna tri dana si na

administrativnom dopustu. Neću damoji detektivi rade neštomimomojekontrole.“

Dokizlazimiznjenekancelarije,oglašavasemojmobilnitelefon.PorukaodPitera.Čudno-onretkopišeporuke,preferirastaromodnerazgovore, kako ih zove. Štaviše, njegova poruka nema smisla.KažiPiteru da zoveDžejmsa. Zašto bi Piter ovako nešto poslaomeni?Netražidagapodsetimdaneštouradi,kaoštosmonekolikoputajednodrugo podsećali na rođendane ili godišnjice naših roditelja. Zato gazovem.

„Zdravo“,kažem,kadaseonjavisaDaa?-nimalokarakterističnimzanjega.„Kakvajeovoporuka?“

„Ćao,Sem,Džejmsje“,kažemiglaskoji,teksadashvatam,pripadaPiterovom najboljem prijatelju. „Samo sam želeo da Piter zna da jesinoćzaboraviomobilnikodmene.“

„Nisamznalada jePiter jučebiokodtebe“,kažem.Kao iobično,ostalasamdokasnoustaniciikadasamstiglakući,poslepoladevet,nisam ni pitala Pitera kako je proveo dan. Slabo komuniciramo uposlednjevreme.

„Jeste,svratiojenapivo.Alizaboraviojetelefon.Samomujavidanepoludi.“

Nakon što obećam Džejmsu da ću obavestiti Pitera, prekidamvezu. Onda, posle kratkog razmišljanja, ulazim u svoja kola i vozimpravopremakućiDeboreTejlor.

231

69

Samanta

„Došlasamdavamčestitam“,kažem.Sedimna iviciplišane foteljeuDeborinoj dnevnoj sobi, pokušavajući da ne uživam u njenojudobnosti. Debora Tejlor stoji ispred mene. Ne deluje srećno.Prekinulasamjeuaranžiranjuogromnogbuketazanjentrpezarijskisto. Rezano cveće podseća me na Em Džej i izaziva ubod tuge.Prigušeno brundanje usisivača na spratu. Dan za čistačicu. ZapravosamšokiranaštomejeDeborauopštepustilaukuću.Alinjenimanirisuprevišedobri.Kadme jeugledalanavratima,sklonilaseustranudoksamjakrčilasebiputunutra.

„Načemutačnomičestitate?“,pitaDeboraiostajedastoji.„Na ubistvu vašeg muža, Džona Tejlora“, kažem. Čekam. Šta ću

izazvati? Šok? Bes? Hladno poricanje? Kladim se na ovo poslednje.Deborajeuvekhladna.

Alionameiznenađuje.Smirenaje,da.Alineporiče.„Nikada nećete to dokazati“, kaže ona. Obučena je besprekorno,

kao i uvek, u skrojeni crveni blejzer preko bele bluze i dugu tankucrnusuknju.Odećaističenjenuvitkufiguru.

Deboraprilazistepeništu,gledanagoreiosluškujezvukeusisivačasa sprata. „Nema potrebe da neko čuje ovaj razgovor“, kaže ona,vraćajućiseudnevnusobu,aliidaljeneseda.„Posebnozatoštostevikorakispredostatkavašepolicijskestanice.Osamostalilistese,jeli?“

„Reći ću vam kako ste to izveli“, kažem. „A vi me ispravite akogrešim.“

„Alibezdiktafona',uzvraćaDebora.„Bezbeležaka.Ovajrazgovorsenijedogodio.Iposlenjegamevišenećeteposećivati.“

„Jednostavno moram da znam“, kažem. „Moram da znam.“ Apotom, nevoljno dodajem: „Bili ste dobri. Ovo ubistvo je skorosavršeno.Aliokliznulistese.Čakdvaput.“

„Akadato,moliću?“,pitaDebora.

232

„PrviputkadasteponeliključodhotelskesobeprilikomizlaskaizVestina.IdrugiputkadasteumešaliEmDžej.Bilajeprevišeemotivna-previšenepredvidiva.Boljebisteprošli s jednostavnijimplanom. IlidasteiskoristiliHelenumestoEmDžej.“

„Teško da bi Helen mogla da posluži, budući da živi šeststokilometaraodavde“,kažeDebora.Konačnosedanastolicu,sporo,bezžurbe.Akoibrinezbogovogaštopričam,ničimtonepokazuje.

„Nastavite“,kažeDeboranakonštoporavnasvojusuknju.„Kažitešta imate.Aliprobajtedaubrzatemalo.Večeraspriređujemvečeru imoramdasespremimzasvojegoste.“

„Vistebilimozak,aEmDžejmarioneta“,pričamiukrštamprste.„Držalistejeušaciinijeznalaštadaradi.“

„Dasamhteladaseupustimuvašumalufantaziju“,kažeDebora,„reklabihdagrešiteuvezisaEmDžej.Sirotica.Ubeđena jedaga jeonaubila!Zaistajeverovaladajetoonaučinila.“

„Naravno,EmDžejjebilatamo...svamailibezvas.“Deborameprekida.„Svestepogrešnoshvatili“,kaže.„Razmišljajte

logički.PrvomikažitezaštobiEmDžejželeladaubijeDžona.“Ćutim.Ovonimeninemasmisla.Da libiEmDžejubilaDžona iz

besa? Je li nekako saznala zaKler iDžonoveplanove za razvod?AliEm Džej nije bila tip ubice. Razbesnela bi se, da. Možda bi i fizičkinasrnulanaDžona.Alidahladnokrvnoisplaniraubistvo?Nemašanse.AondasesetimPiteroveporukeinajednomshvatam.

„Evo kako je bilo“, polako kažem. „Em Džej je otkrila Džonovutajnu.Moždajesaznalasamozajednuodžena.MoždazaKlerFaning-kozna?Nekakojeshvatiladavišenijejedinaunjegovomživotu.Bilajeočajna.Suočila se saDžonomučetvrtakujutrounjihovomdomu.Priznao joj je da je bigamista, Džon nije umeo da laže - i ona puca.Izbacujegaizkućeikažemudavišenijedobrodošao.OnodlazikodKler, saopštava joj da mu treba smeštaj dok ne smisli neko boljerešenje. Samo što se i oni posvađaju, oko toga kada će obelodanitinjihovuvezu.DžonTejlorsenašaoizmeđučekićainakovnja.Iliboljeda kažemo, između četiri čekića i nakovnja?Kolebao se izminuta uminut.Upetakpopodneodseo jeuVestinudanamiruporazmisliosvemu.EmDžejjetamopozvanaporukomkojajeposlatau18:45-iodmahjeotišladagavidi.“

Zastajem. „Tada vi stupate na scenu“, nastavljam. „UbijateDžona

233

TejloraiudešavatetakodavamEmDžejomogućialibi,amoždačakipreuzmekrivicu.“

„Akakostetoprokljuvili?“pitaDebora,delujućizabavljeno.„VisteotišliuVestinmaloprepolasedam.Dozvolitedanapravim

računicuunazad.Bili steuMenloparkuna sastankuŽenskepomoćidopolasedam, ipoštovamtreba15minutavožnjedo tamo,recimodasteseuVestinupojaviliokošest.“

„AzaštobihjaišlauVestin?“„Saznali ste za Kler Faning - za činjenicu da Džon planira da se

razvede od vas. Pretpostavljam da se Džon nekako izleteo - vi stepriličnooštroumni,zaistajeneverovatnokakosuKleriDžonuspevalitakodugoda se kriju od vas.Ali kada je istina otkrivena,Džon višenijeimaonikakvešanse.Počelistedagapritiskate,nateravšigačakida se pokoleba u svojoj odluci o monogamnom braku s Kler. AlipretpostavljamdaseDžonplašiotodaprizna-niježeleodaispadneslab ispred Kler. S druge strane, Kler je samo znala da se Džon sveviše...dakažemodasehladio...uvezisnjihovimplanovima.Počelajeidagasmara.“Zastajemzatrenutakdauzmemvazduhipresaberemsvojemisli.„Istinskižalimtogčoveka“,kažem.

Aondanastavljam.„KadajeDžonnestaosvašegradaraučetvrtakpo podne, posumnjali ste da je odjurio kod Kler. To je biloneprihvatljivo.Dakle,kadasenijepojaviokaoiobičnoupetakujutro,zvali ste ga namobilni - i zvali i zvali. Bog zna zašto je i po podneodgovorio na vaš poziv, kada je već odbio sve ostale - iz navike,pretpostavljam. Iuspelistedagaubeditedapriznagdesenalazi.Tovamjebarbilolako.Dobrostegapoznavali.

Otišli stekodnjega - ipretpostavljamdastemureklikakosamoželitedapričate.Tamostesezadržalitektolikodamusleđazabodeteiglu s kalijum-hloridom. Možda je i osetio ubod, možda i nije,kakogod,učinilisteto.Zatimsteotišli,znajućidaćeEmDžejuskorostići-izatećigamrtvogodposledicasrčanogudara.“

„AkakosamznaladaćeseEmDžejpojaviti?“,pitaDebora.„Takošto ste jepozvali, apotom jojposlali iporukusDžonovogmobilnogtelefona.To jebiovašalibi.DokstebiliuVestinu,ukralisteDžonovmobilni.Navremestestiglinavašsastanakupolasedam.Aondastese izvinili, servirajući neku laž - možda odlazak u toalet - i odandepozvali Em Džej, prekinuvši vezu čim se javila. Zatim ste joj poslali

234

hitnu poruku. Tako smo najpre pretpostavili da je Džon bio živ i upetnaest do sedam, a vi ste dobili čelični alibi. Em Džej je stigla uhotel, našla Džona mrtvog od posledica navodnog srčanog udara.Mudrodamudrijenemožebiti.Uglavnom,takavjeibioplan.“Deboradelujekaodapažljivosluša,ništaviše.

„Iako su poruka i poziv bili od suštinske važnosti za utvrđivanjevašeg alibija, ujedno su stvorili i komplikacije“, kažem. „Akomplikacijesuseidogodile.“

„Džonnijeumroodmah“,kažeDebora,klimajućiglavom.„Sigurnosam pogrešno proračunala dozu. Naravno, bio je krupan čovek. Toverovatnoimavezestelesnommasom.“

„Dakle, kada jeEmDžej stigla,Džon je jošbio živ. Pustio ju jeusobu i odmahsupočelida se svađaju.Pretpostavljamda jeEmDžejbiladovoljnobesnadazgrabiDžona,moždadagačak iudari, što jeostavilomodricenanjegovimrukamaivratu.Većdovoljnopoljuljan,Džonjeizgubioravnotežuipao,udarivšiglavomoivicukomode.Itektadajenastupiosrčaniudar.“

„EmDžej je delimično kriva“, kaže Debora. „Nije nevina kao štobistevivolelidabude.“

„Nema sumnjeda jeEmDžej bilaužasnutakada je videlaDžonamrtvogpredsobom,pretpostavivšidajeumronjenomkrivicom.Opet,pretpostavljam. Jerda jeostalasmirenaipozvalapoliciju,koznaštabisedesilo.Aliuspaničilaseipobegla.“

„Alinetolikodaneobrišesvojeotiskeprstijuusobi“,kažeDebora.„Da, bila je iznenađujuće bistre glave za to, a i za ono posle“,

kažem. „Dotad jevećbiloprošlo sedam ipozvala jeTomasa.Da svebude ironično, on je već bio u njenoj kući posle svog nesmotrenogsastanka ikaznezaparkiranjeuPaloAltu.Odmahmu jerekladasepreruši igluminjuuLosGatosu,dovoljnoblizuvremenasmrtidabionabilabezbedna.“

„Ko bi rekao da će se to ubogo stvorenje tako brzo snaći“, kažeDebora.

„Inesamoto.BilajedovoljnoprisebnadanezoveTomasasasvogtelefona, već je našla telefonsku govornicu kako ne bi bilo nikakvihpodataka o pozivu. A onda je počela da zivkaDžona i Vestin čim jestigla kući, da podrži svoju priču o tome kako je zaboravilamobilnikadajeišlaukupovinu.“

235

Zatrenutakćutim.Idaljemeneštozbunjuje.„Neštominijejasno.AkosteviodneliDžonovmobilnisasobom,kakogajeimaokodsebeusubotu,kadajenađenmrtav?“,pitam.

Deborasesmeška.„Nepriznajemništa.Alidajesamplaniralatakokakostevi toopisali, odnelabih iključod sobe.KakobihmogladavratimtelefonnazaduDžonovdžep.“

„Ali šta bi bilo da je EmDžej jednostavno našla Džonamrtvog ipozvala policiju?“, pitam. »Vi ne biste bili u stanju da vratite telefonusledsvetegužveiistrage.“

„Opet,dasambilanačelutakveoperacije,razradilabihrezervneplanove za nepredviđene situacije“, odgovara Debora. „Kupila bihajfon, identičan model kao Džonov, i ostavila ga s njim u Vestinu.Ukoliko bih bila sprečena da se vratimu hotelsku sobu i vratimmupravi telefon zbog hitne pomoći, policija bi našla rezervni telefon ipretpostaviladajenjegov.“

„Priličnorizično.“„Da,baškaoštobibilapromenabroja.AlidajeDžonjednostavno

umroiEmDžejganašlamrtvog,uzroksmrtibibiosrčaniudarinebibilo nikakvih pitanja. Ne bi bilo ni potrebe za proverom telefona ilipretragomtelefonskihpodataka.“

„Dakle,odvezlisteseuVestinnaputukući,udevet.Videvšidajesvemirno,ušunjalisteseuDžonovusobuizamenilitelefone.“

„Tobibiloverodostojno.“„Samoštostezaboravilidaostaviteključ“,kažem.„Idejni tvorac ove intrige bi svakako ostavio ključ“, mirno će

Debora, odmrsivši prekrštene noge. Svakog časa očekujem da ćezevnuti,delujetakoopušteno.„Jošministereklikojijemojmotiv.“

„Imali ste dva“, kažem. „Prvo, niste hteli da izgubite svoj statusgospođeDžonaTejlora.Moralibistedaprođetekrozpravipakao-barzavas-javnograzvoda.“

„Zanimljivo“,kažeDebora.„Adrugimotiv?“„Prosto iskonskapohlepa“, kažem. „Niste želelidanovacpresuši,

štojebiloneminovno.ZnalistedaKlerFaningiDžonželedaklinikapostane isključivo besplatna. U tom slučaju Džon ne bi bio umogućnosti da vam plaća veliku alimentaciju, koja bi podržala vaštrenutni način života. I onda ste se setili primamljivih desetmilionadolaraodosiguranja.“

236

„Nikadatonećetedokazati”,uzvraćaDebora. „Nikada. Izgledadajeto,kaoštosteisamirekli,skorosavršenzločin.Abiobisavršenidaje Džon umro pre dolaska EmDžej, budući da bez tragova povredapolicija ne bi posumnjala na nasilnu smrt. Em Džej bi jednostavnonašlaDžonakojijeumroodsrčanogudara.Krajpriče.“

„Alijanemislimdajetonajvažnijideopriče“,kažem.„Naštamislite?“,pitaDebora.„Izovoganisteizašlibašsrećni“,kažem.„Izgubilistemuža.Prema

vašimrečima,izgubilisteiporodicu.Ivašdruštvenistatusuzajednicivišenikadanećebiti isti.Ustvari, izgubilistesve.Anajvišemismetaštosteoduzeliživotzaistadobromčoveku.Dalekood togada jebiobezgrešan,alijesuštinskibiodobar.“

Deborapravi ružan zvuk, toliko ružandanisam sigurnadolazi liodnje.

„Ali ono što me najviše boli u ovom slučaju je sirota Em Džej“,nastavljam.„Najvišejepropatila.Bilajesavesnaosoba.PosleDžonovesmrtivišenijenimalouživalausvojojkućiivrtu.Bilajeosuđenaistogčasakadajeušlauonuhotelskusobu.Avistejepustilidamislidajeubica, i zbog toga, ako zbog ničeg drugog, zaslužujete da budetekažnjeni.“

„Preotelamijemuža“,kažeDebora.„Snjomjesvepočelo.“„Bigamijajebilavašaideja“,podsećamje.„EmDžejjeutomebila

neviniposmatrač.“Deborasležeramenima.„Nežalimje.“Završila sam. Više nemam šta da kažem. Ustajem i ostavljam

Deborudaćutkesedi.Kadizađemizkuće,vadimsvojtelefonizdžepaipritiskamdugme

za prekidanje snimanja. Iako ovaj dokaz nije prihvatljiv na sudu,SuzaniGrejdićeitekakoželetidagačuju.

237

70

Samanta

Opetkasnim.Tihoulazimukuću,naprstimakoračamkrozkuhinju,sipamčašuvode,apotomodlazimuspavaćusobu.Tuseukopavamumestu. Vrata spavaće sobe su otvorena - Piter ih uvek zatvara kadaodedaspava,tvrdećidatoublažavabukusulice,iakojanikadanisamprimetila razliku.Krevet jenameštenaliprazan.GdebiPitermogaodabude?Radnimdanimanikadane izlaziposledesetuveče-barnebezmene.

Slutimda jeovonekiznak,poruka,daPitervišenemožeovako.Smestamehvatapanikajersammuušalirekladaćuverovatnoznatidaonvišeneželidabudesamnomkadakodkućenebudemzateklanjegovestvari,aonmisevišenikadanejavi.Prazno.Trudimsedanetrčim, ali se ipak saplićem od silne želje da što pre otvorim njegovorman.Ispražnjen.Vraćamseudnevnusobuikonačnovidimtaktičkepropuste,prazninenapolicamasaknjigama,rupeustalcimasCD-imai DVD-jevima, na sofi nema njegovog omiljenog plavog ćebeta podkojim bismo se ušuškali u hladnim zimskim večerima. Piter jeotperjao.

Sedam, preispitujući se. Osećam li olakšanje ili tugu? Ovo seodavno spremalo. Štami ovaj odlazak ostavlja?Maštanja omrtvomdoktoru.NadudaćujednogdanasnekimpronaćionozaštasuDžonuTejlorubilepotrebnečetiriženedazadovolji.

Otvaram laptop i počinjem da pišem izveštaj o mom današnjeminformativnomrazgovorusDeborom.Zastajem,razmišljajućioostaletri žene. Zapravo dve, budući da je EmDžej sad pokojna. Svaka odnjih, svaka od nas - jer sebe sada smatram jednom od sestara - nakraju je ostala sama. Ali uprkosmombeskrajnom žaljenju EmDžej,dok sedim ovde, razmišljam o Helen. Veče je neobično sveže zaseptembar, odlazimdapotražimdžemper i vraćamse za laptop.Da,Helenmeproganja.Ceosvojživotposvetila jebolesnojdeci,gradeći

238

svojusamostalnost,aondajeiznenađenasrećom.Opettafraza.Ištamipreostaje?Ljušturaljubaznealimanjenegohranljiveveze-istrahdajebila

najbolještobihikadamogladobiti.Padamudremežiskoroodmahpočinjemdasanjamlucidansanu

kojemznamdasanjamalinemamsnagedaseprobudim.Ja sam jedna od pacijentkinja Džona Tejlora, ležim na

operacionom stolu, anestezija počinje da deluje. Kada ništa nemaš,ništa ne možeš ni izgubiti, govori mi Džon Tejlor, i ja jedvaprepoznajemcitatjošjednogmajstoradvostrukenegacije.Nepomičnasam ali svesna. Dr Tejlor će odmene napraviti remek delo, odmognormalnoglicaizvajaćeneštosasvimdrugo.Neštobolje.Mojživotjeunjegovim rukama.On stoji kraj operacionog stola, lica dobroćudnogkaonanjegovimedukativnimvideo-prezentacijama.Zaslužila si ovo,kažeipočinjedaseče.

239

ZAHVALNICE

Odsrcasezahvaljujemsvimljudimakojisučitaliikomentarisaliraneverzijeoveknjige.TouključujeDejvidaRentona,MeriLang,MerilinLuis,TaliluBaron,FrenkaLaplanta,MariLaplant,TerezuHedžer,GejlŠenks,RičaSajdneraiMičaRotmana.BeskrajnosamzahvalnaKoriniBarsan i Elizabet Šmic za njihov neverovatno obavljen uredničkiposao, kao i Brajoni Everoud za oštro oko i besprekornu lekturu.Specijalnu zahvalnicu posvećujemmojoj voljenoj agentkinji ViktorijiSkurnikzbogpomoći,podrškeiprijateljstva.

240

1Krvoločniplemićizbajke,kojiseženiosedamputaisvakojodženabranio da otvara određena vrata u zamku, iza kojih je krio leševeprethodnica.(Prim,kor.)

2Medeja,stih520i521,prevodMiloš.N.Đurić.(Prim,kor.)

241