POJAM ALGORITMA

� Algoritam je precizno opisan postupakza rešavanje nekog problema.

� Obično je to spisak uputstava ili skuppravila kojima je, korak po korak, opisanpostupak za rešavanje zadatogproblema.

� Svaki korak algoritma, odnosno svakouputstvo iz spiska, mora da budedefinisana operacija.

POJAM ALGORITMA

� Algoritmi u računarstvu imaju veomaznačajnu ulogu.

� Postoji i posebna naučna disciplina kojase bavi problematikom algoritama -teorija algoritama.

� Algoritmi moraju da budu nedvosmislenii da završavaju u konačnom brojukoraka.

FAZE REŠAVANJA ZADATKAPRIMENOM RAČUNARA

1. Analiza, definicija i preciznaidentifikacija problema.

2. Globalni opis odgovarajućeg algoritma,3. Detaljna izrada algoritma.4. Pisanje programa za računar na

osnovu detaljnog algoritma.5. Testiranje programa na računaru.6. Izvođenje programa za rešavanje datog

zadatka.

SISTEMSKA ANALIZA

� Problematikom što preciznijegdefinisanja problema koje treba rešitiprimenom računara bavi se posebnagrana računarstva koja se nazivasistemska analiza.

ANALIZA, DEFINICIJA I PRECIZNAIDENTIFIKACIJA PROBLEMA

� Analiza, definicija i precizna identifikacijaproblema je veoma bitna fazaprogramiranja, mada joj se često neposvećuje dovoljna pažnja.

GLOBALNI OPIS I DETALJNA IZRADAALGORITMA

� Kada je dovoljno precizno obavljena ovafaza i kada su jasno sagledani zahteviprema računaru u rešavanju konkretnogproblema pristupa se globalnom opisualgoritma na osnovu čega se kasnijedetaljno izra]uje odovarajući algoritam.

PISANJE PROGRAMA

� Sistematičnost i postupnost su veomavažni kod izrade algoritma kako bikasnije pisanje programa bilo štojednostavnije.

TESTIRANJE PROGRAMA

� Kada se program napiše i unese uračunar sledi faza testiranja programa naračunaru.

� U toku ove faze uočavaju se i otklanjajueventualne greške ili pojedina lošaprogramska rešenja.

TESTIRANJE PROGRAMA

� Ova faza može da bude i dugotrajna, pačak i da nas vrati na prvu fazu ukoliko sepokaže da još u pripremnim radnjamanismo dovoljno dobro analizirali problemkoji treba da rešimo.

IZVOĐENJE PROGRAMA ZAREŠAVANJE DATOG ZADATKA

� Program može da se koristi sa pravimpodacima i za rešavanje praktičnihproblema zbog kojih je i napravljen tekkada se u fazi testiranja uverimo da jepouzdan.

� Prilikom izrade algoritama krajnji cilj jeuvek izrada programa za računar.

BLOK DIJAGRAMI

� Program, u stvari, predstavlja opisalgoritma u nekom programskom jeziku.

� Radi preglednosti često se algoritmipredstavljaju posebnim grafičkimsimbolima u obliku posebnog grafičkogprikaza poznatog pod imenom blok-dijagram.

ALGORITMI

Prema načinu izvršavanja instrukcijaalgoritmi mogu da budu:

� linearni,� ciklički,� granajući.

ALGORITMI

� U linearnim algoritmima se svakaoperacija izvršava samo jedanput.

� U cikličnim se neke operacije izvršavajuviše puta.

� U granajućim se neke operacijeizvršavaju u zavisnosti od ispunjenostiodre|enig uslova.

PROGRAMI, PROGRAMIRANJEI PROGRAMSKI JEZICI

� Programi su algoritmi opisani na načinkoji može da razume računar.

� Program je, dakle, niz instrukcija kojenalažu računaru šta da uradi i kako to daobavi.

�Čin stvaranja računarskog programanaziva se programiranje.

HARDVER I SOFTVER

� Da bi se određeni zadatak obavio naračunaru potrebni su računarski sistem iodgovarajući programi.

� Sve ono što je u vezi sa fizičkomrealizacijom računara naziva semašinska oprema ili hardver(hardware).

� Sve ono što je u vezi sa programimanazivamo programska oprema ilisoftver (software).

KOMUNIKACIJA ČOVEK-RAČUNAR

� Na koji način čovek i računarkomuniciraju kada znamo da računarirazumeju samo jezik binarnih jedinica inula ili kako se još naziva mašinskijezik i reaguju samo na binarneelektrične signale?

KOMUNIKACIJA ČOVEK-RAČUNAR

�Čoveku bi bilo najprikladnije kada bi saračunarom komunicirao na način koji jenajbliži međusobnom komuniciranju ljudi,koristeći prirodne jezike (engleski, srpskiitd.).

PROGRAMSKI JEZICI

� Da bi se premostile ove razlike ukomuniciranju između ljudi i računara -stvoreni su veštački jezici koji senazivaju programski jezici, kao što suFORTRAN, COBOL, PASKAL, C,DELPHI, PHP, VB, JAVA itd.

PROGRAMSKI JEZICI

Programski jezici su čoveku mnogoprikladniji od mašinskog jezika, a računarusu bliži od prirodnih jezika, jer nemaju nekenedostatke koje imaju prirodni jezici kao štosu:

� zamršena sintaksa,� komplikovana gramatička pravila,� česte nejasnoće i dvosmislenosti kod

određivanja značenja rečenice (semantike).

PREVODILAC

� Kako računar razume samo mašinskijezik, neophodno je da se programinapisani u programskom jeziku višegnivoa prevedu na mašinski jezik.

� Tu funkciju obavlja poseban program zaprevođenje koji se naziva prevodilac.

PREVODILAC� Prevodilac prevodi program sa višeg

programskog jezika na mašinski jezik uskladu sa gramatičkim pravilima togjezika.

� Ukoliko u toku prevođenja prevodilacotkrije gramatičke greške, kaže se daprogram ima sintaksičke greške.

� Takve geške moraju da se isprave azatim se program ponovo prevodi.

PREVODILAC

� Međutim, postoje i greške kojeprevodilac ne može da otkrije a koje zaposledicu imaju da izvršavanje programasa određenim podacima ne dajeispravne rezultate.

� Za ovakve greške kažemo da susemantičke i one se teže otklanjaju.

SISTEMSKA PROGRAMSKA PODRŠKA

� Osnovna karakteristika računarskihsistema je integralna povezanostmašinske i programske podrške,odnosno hardvera i softvera.

� Zato je razvoj hardvera pratio i razvojsoftvera.

SISTEMSKA PROGRAMSKA PODRŠKA

Razvoj sistemske programske podrškekretao se od minimalnog skupaprograma, koji je omogućavao samofunkcionisanje računarskog sistema, pado savremenog sistemskog softvera savelikim brojem programa koji upravljaju ikontrolišu rad računarskog sistema.

U SISTEMSKU PROGRAMSKUPODRŠKU SPADAJU:

• operativni sistemi• programi za prevođenje• uslužni programi.

OPERATIVNI SISTEM

� Operativni sistem je skup programa kojiupravlja radom računara.

� Osnovna funkcija operativnog sistema jeda omogući optimalno korišćenjeračunarskog sistema.

FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA

� raspodela hardvera, korisničkihprograma i podataka između ko-risnika računarskog sistema

� kontrola odvijanja ulaznih i izlaznihoperacija

� otkrivanje programskih grešaka

FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA

� testiranje hardvera i njegovo povezivanje� planiranje redosleda odvijanja poslova� raspodelu vremena centralnog procesora

između različitih procesa kod operativnihsistema sa višestrukom obradom itd.

RAZVOJ OPERATIVNIH SISTEMA

� Prvo su nastali operativni sitemi koji supodržavali takozvanu serijsku obradu,gde su se programi izvršavali serijski -jedan za drugim, a operativni sistem jekontrolisao njihovo izvršavanje.

� Savremeni operativni sistemi (Windows,UNIX,...) su veoma kompleksni, ali sumnogo pristupačniji korisnicima.

SVI OPERATIVNI SISTEMI MOGU SEPODELITI NA:

• serijske (batch) i• multiprogramske.

SERIJSKI OPERATIVNI SISTEM

� Serijski operativni sistem jejednostavan operativni sistem kod kojegse programi izvršavaju jedan za drugim,u datom redosledu.

� Dok se ne završi izvršavanje jednogprograma ne može da počne izvršavanjedrugog programa.

MULTIPROGRAMSKI OPERATIVNISISTEMI

� Multiprogramski operativni sistemiomogućavaju da se više programa nađuistovremeno u glavnoj memoriji i da deleraspoložive resurse.

� Ovi operativni sistemi imaju posebnemodule sistema prekidanja kojiomogućuju prekid jednog i nastavakizvršavanja drugog programa.

MULTIPROGRAMSKI OPERATIVNISISTEMI

� Kod ovih operativnih sistemaistovremeno se može obavljati višeulaznih i izlaznih operacija, dok centralniprocesor, zapravo, u jednom trenutkuizvodi instrukcije samo jednog programa.

PROGRAM ZA PREVOĐENJE -PREVODILAC (COMPILER)

� Program za prevođenje - prevodilac(compiler) ima osnovni zadatak daprogram napisan u nekom višemprogramskom jeziku prevede namašinski jezik.

PROGRAM ZA PREVOĐENJE -PREVODILAC (COMPILER)

Međutim rezultat rada prevodioca običnojoš uvek nije u obliku programa koji semože izvršiti, jer se u višim programskimjezicima upotrebljavaju potprogrami, tojest, jednom instrukcijom se zamenjujeviše instrukcija - na primer zastandardne funkcije, ulazne i izlazneoperacije itd.

PROGRAM ZA POVEZIVANJE (LINKER).

� Potrebno je ovim potprogramima, koji senalaze u biblioteci sistemskih programa,dopuniti prevedeni program.

� Taj zadatak obavlja uslužni program zapovezivanje (linker).

PROGRAMA ZA PUNJENJE (LOADER)

Dopunjen prevedni program se zatimpomoću uslužnog programa zapunjenje (loader) smešta u memoriju itek tada je spreman za izvršavanje.