Aleksandar Petrovic - Praistorija Srba - Odlomak Srpske Starine

7/22/2019 Aleksandar Petrovic - Praistorija Srba - Odlomak Srpske Starine

1/50

Projekat Rastko - Biblioteka srpske kultureBiblioteka OBZORJA

Aleksandar M. Petrovi

Srpske starine

Opisi i tumaenja srpske povesnie

Novi Sad

2002

Elektronsko saeto izdanje knjige "Praistorija Srba" (Pei i sinovi, Beograd 2001s!eijalno za Projekat #astko !riredio $%tor&

POSVETA :Svetlim senima mog dede Nikole Petrovia,koji je kao naelnik andarmerije spasao mnogerodoljue i nakon dugog pruanja otpora okupatoru!aroljen u neprijateljskoj o"an!ivi #$%&' godine,muen pola godine u ljotievskom logoru ()anji*a(i spaljen u kon*entra*ionom logoru +autau!en #$%%'

-vod

#' Predmetna orijenta*ija !a upo!navanje srpski starina

&' O starijem pominjanju srpskog imena, i njegovoj rasprostranjenosti

.' /e0i"rovanje slovenskog i starosrpskog areala, prema drevnim istoni*ima

%' Put prema povesnom !naaju alkanski istonika

1' 2anosrednjovekovna svedoanstva o Srima

3' Opisi Sra i Slovena kao upori0te !a autotonistika povesna isodi0ta

4' 5!vodi i! ronika koje pominju Slovene !naajni !a srpsku istoriju

o 6O2/ANES,De origine actibusque Getarum 7)erolini, #88&9 +ommsenT'
http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/index.htmlhttp://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689213http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689214http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689215http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689216http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689217http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689218http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689219http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689220http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/index.htmlhttp://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689213http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689214http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689215http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689216http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689217http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689218http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689219http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689220http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689221


2/50

o P2O;OP56E +on' Berm' ist', T' 5 7#838, Pert!o T5T+A2 7/itmar, Chronicon, Cannovre 7#88$, ;ur!eo SA;S B2A+AT5;,Historia Danorum, Strassourg 7#883, Colder

Napomene

sarmatskog naroda i!meHu =akavka!ja i /onjeg Podunavlja' Iisti olik Seri,Siri, po!nat je preko nekog grkog geogra"a i ostao je da do sada gotovo stereotipno stojipored starijeg skitsko>grkog Sarmat, ili Vend, Trial, Spor, Sigin, ija je po!natostoskudna u starini' - pogledu situa*ije osporavanja, Da"arik je davno napisao: (Ovimistorijski potvrHenim prioritetom imena Serbpotpuno se oja0njava pojava koja inae padau oi, da se pod ovim imenom vode Sri u 5lirikumu i u ui*i u dva je!ika veoma udaljena
http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689224http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689224http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689224http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689225http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689225http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689225http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689230http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689230http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689230http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689231http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689231http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689231http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689231http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689233http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689234http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689234http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689234http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689235http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689235http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689235http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689235http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689236http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689236http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689236http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689239http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689237http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689238http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689222http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689223http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689224http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689225http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689226http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689227http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689228http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689229http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689230http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689230http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689231http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689232http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689233http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689234http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689235http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689236http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689239http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689237http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689238


3/50

na i!vestan nain na suprotnim krajevima plemena dva slovenska dijalekta' (Slinost imenavendski i ilirijski Sra > kae /oroJskK > nije sluajna, ve potie i! prastari vremena9pod ovim imenom su se podra!umevala oa reda slovenski naroda pre nego 0to sepojavilo op0te ime Slaven'( L' 6ar' #8&4' V55 )d' Iak i okolnost, 0to ne moe dase vi0e uHe u trag !naenju korena ove rei, dok se ona druga op0ta i poseno slovenska

imena naroda mogu manje ili vi0e da lako dokau, govori o njenoj starosti' Najstarijaetimologija imena Sr je ona od *ara ;onstantina: ( Servli MQR autem 2omanorumingua servi RUQR di*untur: unde sevula MRUQ 7itaj WXRUQ, T!ervula, kao dolevulgo servorum *al*eamenta appellantur 7ali to je revl)e,revl)e, slovaki rjeve, rjevK ,krain' !reul, e0ki trevj*, strevj, poljski tr!evik, o*reae *ipela, dakle sasvim ra!liitikoreniY9 et T!ervulianos WXZRUQ[RU\ illos vo* amus, ]ui ita viliter a* pauperum inmodum sunt *al*eati: Servli autem inde si* *ognominati sunt ]uod 2omanorum 5mperatorisevirent'( /e' A'5' 55'^#_Svako vidi esmisli*u i udala0tinu ovog i!voHenja' -pra0kom rukopisu +ater Verorum Salomonis i! godine ##`& ita se sledee: ( Saraaite=iri proprie *urrentes vel sii viventes( p' .`&' *ol' &', i (Sarmatae'''' Siri di*ti, a serendoi'e' ]uasi sirntuiu( p' .`.' *' .' 5 ovo oja0njenje je nejasno i ne!adovoljavajue' (

Signi"i*atum radi*is sr))b)) (srbal), sr)))bin, sr))bin)), sr))blin)), sr))bka, sr))bkinja,sr))badija!emlja Sra > V' Ste"anovi ;aradi,Re!ni" srps"ohrats"og, v', srad,sr *oll' !a narod i !emlju, kao ro%s), o%d), se)ver)i dr', *onsultis etiam diale*tisomnius nondum li*uit eruere( kae veteran na0, je!iki istraiva, 6' /oroJskK'5nst'5'sl'p'#1%' 5stina je da je to te0ko da se o !naenju rei da i sama pretpostavka' Alimisaoni du se osea priseljen, da i tamo gde mu svetlost sun*a !ala!i trai put sa!nanja iistine i pri slaom svetlu*anju mese*a''' ( #$ber die Ab"un%t der Sla&en na* oren!SuroJie*ki von Paul 6osep S*a""arik, O"en, #8&8, s' #&$>#.8

TakoHe i jadranskim Venedima i 5lirij*ima nije ilo nepo!nato ime Sr, Srin, Sralj, 0todoka!uju imena njiovi gradova: Sorviodurum, Seretium, Sora, Serinum i dr' 2e

Anti 7u nekim rukopisima 6ordanesa stoji i Eneti 0to je prilino rei Ceneti kod staripisa*a je, germanski dijalektiki varijetet, mogue i od rei Lenden, Vinden' Na taj nainodgovara re Vend, Ant svuda domaoj rei Sr, Sralj, Srin b Sarmat' Osim toga Slovenisu do0li u 5lirikum u stani0ta njiovi stari plemenski srodnika, Sra i pome0ali su se sanjiovim preosta*ima, ime nije osporena istovetnost rei Sloven, pa kako slovo tako islava poivaju na istom korenu slvo%j%,0to odgovara grkom cQU' Poetkom V5 vekaime Sloven ilo je svojstveno jednom poseno ratnikom i mnogoljudnom plemenui!meHu donjeg /unava i /njestra, koje se nala!ilo prema severu: (A una stirpe eorti, trianun* nomina reddidere, i'e' Veneti, Antes, S*lavi'( 6ord' *'&.' (Vinidarun natio populosa''guorum nomina li*et nun* per varias "amilas et lo*a mutentur, prin*ipaliter tamen S*laviniet Antes nominantur'( 5d'*'1' Vi!antijskim istoriarima tog doa Da"arik !ameranedovoljno dore opise i po!navanje imena, sasvim opravdano smatrajui da je njimasvojstvena nekorektnost uinila itavu antropogeogra"sku situa*iju poprilino !rkanom'Svakako on !a to daje i umestan argument: (6er da je glavno pleme Sra nakon odvajanjamnogi ogranaka u njiovo vreme jo0 uvek nastanjivalo u !ijenim masama sever ;arpata,proi!ila!i mnogostruko ve i! pretodno dotaknuti najava, 0to i potvrHuje navod u staromavarskom kodeksu: (=eriuani, ]uod tantum est regnum, ut e eo *un*tae gentesS*lavorum eortae sint et originem, si*ut a""irmant du*ant( koji jasno i !adovoljavajueoja0njava, s o!irom na ostale poimen*e navedena plemena i srodnike da se radi o


4/50

Srima, stanovni*ima stare Sarmatije'( #$ber die Ab"un%t der Sla&en na* oren!SuroJie*ki von Paul 6osep S*a""arik, O"en, #8&8, s' #.3

Ovaj omanji podsetnik, koji i da ouvati takve autotone uvide, do koji je dospelanauka o istraivanju srpski starina i slovenske *ivili!a*ije, nastojao je da upo!ori na te

neosvetljene i skrajnute pretpostavke' Diru ra!radu ove teme ve sam ojavio u knji!i'raistori(a Srba, koja je 0tampana u i!davakoj kui (Pe0i i sinovi(, &``#' g'

1& Pred*etna orijentaija za %!oznavanje sr!ski+ starina

Nain "enomenolo0kog ra!matranja povesni datosti, ovde ili onde ra!a*ani kao ponuHenagraHa, u osnovi oe!eHuje onu neopodnu proodnost pitanju o poreklu i starini Sra,koje je u stanju da stvar dri u otvorenosti, tako da tekua neodreHenost prav*a istraivanjavata smer koji se nadaje i dopire mu do isodi0ta' Tako je smisao va!da smisao onogprav*a kojim je pitanje upueno, a put prema !nanju vodi upravo kro! takvo ispitivanjekoje proi!vodi argumenta*iju'

Pitanja koja se ne nameu, koja ne i!ijaju i! predmetnosti i istiu ne0to, !apravo i nisu ustanju da pokrenu dijalektiki tok mi0ljenja, ne do!voljavajui da se ostane priuoiajenom mnevanju, time 0to e se odmeravati i stvarna teina suprotstavljenogmnjenja, kao i pronalaenja isodi0ta kro! nji, kro! ono 0to i i nosi kao impuls kojividimo i kod Da"arika, kada je on #8%8 g' ustao svojom te0kom mi0lju u odranu pravaslovenski naroda na njiovu i!vornu povesnost, koja se mani"estuje u stvaranjuautentini drava, a u kojima i kao u (realnim duovnim iima( mogli da ostvaruju svoj!adatak na !emlji, e! eteromor"i!ma spolja0nji normativa kojeg im je namenila monaaustro>ugarska imperija, ma kako da njen univer!alni karakter srednjeevropske drave ukulturnom pogledu imao sasvim oigledne komunikativne prednosti' Okrenut naaajima

propitivanja "enomena i krei put kro! nagove0taje koji vode do pratemelja, on je tu te0koili nimalo ra!umljiv, pa i ujan' -la!ei u poreklo stvari do svetlila ponora on !aranja utamu povesnog, kateujui iskonske linije nastajanja svega 0to jeste i iva' 2a!umevajuimtumaenjem sveta u svom dogaHanju i onom 0to ga omoguava da jeste, mi se povesnoupuujemo u njegove osnove, ula!ei tim putem u vidokrug prirodnog svetla koje jegradilo ljudsku *ivili!a*iju' -! njeno graHenje pove!ano je i pravedno untovni0tvo, e!kojeg i oseaj sloode i sloodoljuivosti io samo ispra!na re' Ovim ne eli da se kaekako je i Da"arik, predsedavajui Sveslovenskim kongresom u Pragu #8%8' g', u nekakvomuntovnikom politikom naoju pripremao panslovensku neoimperijalistiku varijantu'On je to i inio u ueHenju da upravo Slovenima egemonija i imperijali!am nisusvojstveni, ve da uvaavajui drugog po0tuju smisao vlastitog nasleHa, njegovu unutra0nju

inten*iju kao nameru prava*a ra!voja evolu*ije dua kao sve uedljivije priliavanjeiskonu kao tamnom moru svesti ili iskonskoj, duinskoj svesti koja nadila!ei svakovremenovanje pove!uje sa eskrajem i ostvaruje naji!vornije namere ivstvovanja, totalitetsloode kao i!vorno ovekovanje ljudskog ia' To on nedvosmisleno poka!ujenagla0avajui naroito verodostojna stanja ljudskog dua koja dopu0taju vatanje u ko0ta*sa duinskim povesnim "akti*itetom> (Ne mogu se u!drati da pri!nam, da i eleo dajedan tako stvoren sistem od postojei, kao i krajnje manjkavi i ne!adovoljavajuimaterijala grki i rimski pisa*a, i! domai predanja, saga i natuknua pove!an u


5/50

organski spoj sa praistorijom drugi evropski naroda, ukoliko me sasvim ne vara slikasvega koja mi ledi pred ra!umom, u saglasnosti sa osnovnim mi0ljenjem, !adovoljavajuera!re0im i otklonim mnoge od najgrulji i oevidni protivurenosti i !aluda, koje suuinile praistoriju Slovena nera!mrsivo aotinom i do muke otunom' 5pak jo0 jakonedostaje detaljni, trajno sigurni krajnji re!ultata privatljivi pretodni radova o

pojedinanim narodima srednje i severne Evrope pre i posle Cristovog roHenja, a da ipojedina* e! !aplitanja pri svakom koraku u mukotrpnom oja0njavanju najosoitijipitanja, mogao da predu!me i!voHenje sa !adovoljstvom i uspeom' 6o0 uvek je u imenu >aos naroda i plemena srednje i severne Evrope, neoino mnogo slovenskog, koje udelima stari pisa*a pliva i leluja se, 0to mora da se uoi, i!dvoji, preisti i kao i!guljenonasleHe velike srpsko>slovenske porodi*e naroda povrati' /odu0e, u novijem vremenu suNem*i povalnom revno0u i esprimernim trudom istraili i ispitali praistoriju Evrope iA!ije geogra"ski, istorijski i lingvistiki i pri tom su se osvrnuli i na prapleme Slovena9samo paljiv i nepristrasan posmatra ne moe da preuti, da se !og preovladavajueNem*ima svojstvene tenje ka univer!alnosti, gue mnoga spe*ijalna ispitivanja ili seoraHuju samo povr0no i da slovenska istorija i lingvistika nije a0 polje, na kojem

pro*vetava i!vrsnost nemake nauke' Naj!ad, i ne moe da ude drugaije !og !akonana*ionalni snaga koji svojim udom deluju u *eloj prirodiY Ali, kod nas Slovena jeistorijsko istraivanje i ve0tina, e! o!ira 0to imamo ve jednog Narus!eJi*!>a,;aram!ina i dr', na koje smo s pravom ponosni, jo0 uvek velika retkost9 i sa aljenjem sevidi da je slovensko staro doa oraHivano do sada veinom samo od nekritiki skrpljaa,kao na pr' 0to su TatiljeJ, /ol*i, 2ai, Appendini, Sestrn*eJi>)ogu0, /ankoJskf i dr' ada se od olji istoriara nasuprot tome prela!ilo samo otmeno ladnim pre!irom ilioskudnim prika!om od strane nemaki voHa' Tumaranje tamo amo po lavirintuijerogli"skog registra imena i po polurastoenim sagama, tumaenje siilski i!reka,graHenje i! ru0evina ini se naravno istorijskom empiriaru manje isplativim negoprepisivanje i dopisivanje doro ouvani pergamenata i povelja nego graHenje iseenimkamenjem' ;ada i samo uudue mnogi nauni*i jednako naoruani !nanjima iotadinskim plemenitim oseanjem postavili slovensko staro doa kao predmet njiovogstalnog istraivanja i kada i is*rpljujuim ispitivanjima pojedinani geogra"ski iistorijski pretodni pitanja postepeno prokrili put stvaranju jednog !atvorenog sistemaslovenske praistorijeY /onjedunavski Sloven se osea pouHenim, da ovu elju uree udu0u njegovoj rai preko ;arpata, a poseno na severu i istoku, po0to su oni neposredninasledni*i stani0ta, i! koji su Sloveni podu!imali svoje !adnje seoe i po0to istorijsko>geogra"ska, poseno topogra"ska ispitivanja, kao 0to nas to ui iskustvo, mogu da sesprovode najlak0e i najuspe0nije na li*u mesta, gde sagledavanje stvari esto udesnolagodatno pomae u tumaenju njiovi tajanstveni odnosa' Samo ovim putem i moglone0to 0to je sada jedva verovatno da se dokae kao sigurno, i da ak mnogo toga, 0to jeniska du0a, 0to je !unjena sumnja, 0to mnogi glasovi sada0nji*e oda*uju kao proi!voljno,sluajno, neoja0njivo i neistorijski, da postane verovatno9 i samo na ovaj nain mogla inajstarija istorija Slovena da jednom dostigne onaj stepen unutra0njeg pove!ivanja,doslednost i verodostojnost, koji ona uop0te moe da dostigne na osnovu stanja ljudskogdua i teine predmeta' (#$ber die Ab"un%t der Sla&en na* oren! SuroJie*ki von Paul6osep S*a""arik, O"en, #8&8, str' #%`>#%&


6/50

'oesttime ne trea da ude oino porajanje ovakvi ili onakvi injeni*a istoriogra"ije,koja je u svojoj teorijskoj su0tini !a nji same ne!ainteresovana, ve po svojoj pretpostav*ivanja da ude povesni*a koja priavlja naroit dignitet dokumentarnosti 7istoria rerumgestarum, i koja i!ija u svom sjaju uka!ivanja na pojavu kro! sam smisao pojavljivanja?res gestae?' Pojava>"enomen time !a "enomenolo0ki pristup ima !naaj priliavanja samoj

i!vornosti ivstvovanja, tj' smisao predmetnosti koja se putem teorijskog rasvetljavanjasusree sa svojim pretpostavkama koje i i omoguavaju na njima svojstven nain' Timepovesni*e valja da progovore smislom i je!ikom sami dogaHanja, ostvarujui pismo ukojem i!ve0taji>saop0tenja ?ronologija? nisu ne!avisni ne samo od motiva*ioni stanjadua, nego ni od artikula*ije ti "enomena u ra!laganju i!loenog' 2eduktivnost i saetostkoja je time uslov restringovanja ? neko i rekao i dekonstruk*ije? tradi*ionalnog poimanja,postavlja pitanje o i!vornosti, kao i karakteru sagledavani pojava' Tek tako !apravo,povest i njeno tumaenje ne ostaje ne0to nama samo spolja0nje i ojektivistiki predmet9ne0to podono samo !a t!v' (akademske rasprave( i (diskusiju dokoliarski krugova('-spavanost u umovima udono sme0tenim u aktuelnim sinekurama, koji sa uHenjemteorijskog nerva i! t!v' (anonimni inten*ionaliteta predmetnosti( oseaju nelagodnost u

postignutoj komo*iji, poka!uje se kao suvoparnost i dosada nastala kao posledi*aekskomunika*ije sopstvenog !adatka istraivanja i njegovog ra!umevanja' Na takav tippristupa istraivanjima davno je upo!orio na0 odlini Da"arik: (Nepristupanost predmeta ira!like u pogledima istraivaa o njiovom oraHivanju su u!rok 0to su krajnji re!ultatinjiovi studija i! ove olasti stalno utoliko manje slini, ukoliko je naunik produovljen,a ukoliko se pri tom slui 0to samostalnijom metodom istraivanja' 6er, dok jedan velik deoistoriara veruje da dnevni rad svog visokog !vanja mora da otpone i! religio!noojaljivog po0tovanja !a istu sigurnu istinu, utvrHenu neospornim injeni*ama isvedoanstvima ili !og otmenog udonog nerada tamo gde je sun*e istorije ve oasjalonarod i gde je !apoeo svetao dan njegovog ivota i delanja, dok drugi rariji i eljniji!nanja od oni usmeravaju svoje poglede u tamu da i po mogunosti spo!nali ranije, prepotpunog ra!otkrivenja eljno oekivanu tajanstvenu pojavu oavijenu lanim velommagle, tragaju mnogi na krilima "anta!ije da dospeju kro! neodmerene prostore istorijskenoi navi0e do i!vora svetlosti, koje jo0 nije dostigao nijedan pregala* i da sputaninei!enom sudinom !astanu u pononom asu, gde prestaje vlast oveka i !apoinjegledanje duova'

Ali ra!liitost re!ultata istraivanja o praistorijama naroda ne odu!ima !ato !aslu!iistraivaa dunu povalu' Iovek koji stremi ka veem ora!ovanju trea da upo!naistoriju svog naroda u *elosti, jer samo na istorijskom putu moe da se !adovoljavajuepoui o svom i tuHem postanku i itisanju9 a svaki poku0aj priliavanja ovom *ilju, ilo daje jo0 toliko nesavr0en, !asluuje po0tovanje'(7$ber die Ab"un%t der Sla&en na* oren!SuroJie*ki von Paul 6osep S*a""arik, O"en, #8&8, s' .>1 /rugim reima, po!itivistikoposmatranje povesni stvari nema u vidu karakteristike epoalnog delovanja svesti, njenogivota i tvoraki momenata, pa im ona, premda iva isku0avana, tako da misli, istrauje9ostaje u osnovi nevidljiva i nera!umljiva' Smisao rei eviden*ija time ne moe da seredukuje na posredno priavljena !nanja e! ukljuenosti ra!umevanja kro! inten*ionalneakte svesti, e! energini pro*esa pove!ivanja stvari u samom njiovom poimanju, kojaimaju svoj epoalni ili generativno>osmi0ljavani ra!log eg!istentnosti' 5!veden na istinu


7/50

taj ra!log predstavlja smisao i!loen u teorijski osvetljenoj istini na!vanoj eviden*ija, akoja je dovedenost stvari na videlo, i!dvajanje njenog pravog sjaja'

2& starije* !o*injanj% sr!skog i*ena, i njegovoj ras!rostranjenosti

Najstariji dokumentovan podatak o srpskom imenu nala!imo najkasnije 3$' ili 41' g' na0eere, u po!natoj knji!i Plinija Seri' On doslovno kae: ($ -i**erio aol%nt .aeotii, /ali,Serbi, ingi,Psesii( 7'ored *imerana stanu(u Meotici, +ali, Srbi, ingi, 'sesi' Topogra"ija tla na komese srpski etnik prvi put jasno imenuje jeste severoistono od )os"ora kod ;imerana,Sarmata i +eHana' Iitav vek posle ovog Plinijevog navoda ?najkasnije #41' g' n' e'?,naila!imo na pomen srpskog imena u delu Geogra%i(avelikog egipatskog naunika koji jesvoja dela pisao na starogrkom je!iku, ;laudija Ptolomeja: (hZU Z [ cZU[RRZ[ RU RRU [R UQR MZR 7MR(7-)meu *erauns"oggor(a i re"e Ra /sme0teni su/ 1rine(i i +ali i Srbi'^&_Pored ovog antropogeogra"skog

podatka po kome pleme Sra oitava podruje =akavka!ja u pontskom !aleHu, on nam daje!a nas jo0 !naajniji podatak da u Panoniji postoji i grad>naselje koji se na!iva MZ[R\>7Serinum' Ovaj (Srpski grad( ili (Sri*a( ueleen je na njegovoj mapi /onje Panonijeili Podunavski regija negde u savskom poreju, na mestu dana0nje Bradi0ke, ili je mogueak da ide i severo>!apadnije do Siska i =agrea' Postojanje imena mesta koje je svojtoponim doilo, oigledno prema narodu koji u njemu ivi, prvora!redno je svedoanstvokako to nije mogla da ostvari neka sluajna plemenska !ajedni*a koja se tu !atekla, ili nekinovoprido0li element u Panoniju e! odgovarajui karakteristika naroda sa kulturnimidentitetom, koji se pre svega ogleda u samosvesnom no0enju vlastitog imena' =a srpskoime svedoi i toponim !a reku ;sant, esto pominjanu jo0 od Comerovog doa, !a kojuantiki geogra" Straon 3.>#$ g' st' ere, kae: (Zq R [qR\ RR\ R MZ[ ZQRU[ R

RZR[( ?*a"o su re"u *sant Srbica na)iali rani(e/ #Strabonis rerum geographicarumlibri septemdecim, )asileae, #14#', s' 43.? /okumenta*ija kojom se raspolae u ovomprav*u jeste i ona koja potie od 6ermenina +ojseja Corenskog 7.4`>%84?%$&', iji sutekst Da"arik i Surovje*ki preveli na nemaki je!ik dajui i latinini transkript originala,ovako: (/as and der Traken liegt *stli* von /almatien ei Sarmatien9 und es atTrakien "n" kleinere Provin!en und eine Brosse, in Jel*er "n" slaJis*e Bes*le*tersind, in deren Sit!e die Boten einJanderten9 au* at es )erge, @Gsse, Seen, und 5nseln,und !ur Cauptstadt das glG*li*e Evropa, Trakija, Cemimont, 2odopi,+e!ija i Skitija, kao i > Sarmatija' - spornoj te!i da su Sri i Sloveni tek nakon 0estog vekana0e ere nastanjeni na tlu )alkana, kod Da"arika vidimo i!u!etno kritiko ue0e mi0ljenjakoje je vredno da se navede ponovo > ( 5sto tako ne manjkaju istorijski majstori koji su telida nadma0e *ara ;onstantina i u ovoj geogra"skoj jasnosti' Najpre je i! njegovog doropo!natog )ariaria ili )agivaria postao kao aronim 0tapiem )aigoria, )aje gor!,jedan vr ;arpata, po ovom imenu jedva po!nat najliim stanovni*ima, a uenom svetutek nakon /lugo0a, iako ono skoro doslov*e verno odgovara istovremeno latinsko>


8/50

"ranakom )ajoaria, )ajuvaria )ajoaria, )ojoaria, iako ono po imenu !vui kao karpatskivr, ie da ga prema svakoj ljudskoj verovatnoi, nikada nije ulo ;onstantinovo uo'=atim se telo !akljuiti da i se pria svela od rega do reuljka, na osnovu okolnosti, dasu se Sri u povratku vraali preko )eograda 7isto kao kada i morale putujue ordenaroda kretati se i! +akedonije !a Ie0ku i Dle!iju po matematiki ravnoj liniji preko

vrova Dare i Veleita: da je ;onstantin mislio da su severnokarpatska Crvatska70leske Corvatske i njegovi Srii! e0ko>majsensko>luike Srije, mora da i!gui verodostojnost njegovog ka!ivanja kodsvi prosveeni i punoletni' 6er nikako se ne moe sloiti onaj koja je na osnovu

po!navanja istorije slovenski je!ika stekao vrsto ueHenje, da su dana0nji slovenskidijalekti u *elini ili mali i!u!e*i postojali ve u V55 veku, da su se ilirijski Sri i Corvatiodvojili tek polovinom V55 veka od luiki i 0le!ijski, kao ogranak plemena' Srpsko naEli i ono na Savi nala!e se na suprotnim krajevima dva slovenska je!ika poretka i u V55veku nisu mogli da ine jedan dijalekt i nisu mogli da pripadaju jednom plemenu' /a je;onstantin svoje ka!ivanje *rpio i! isto pismeni ili usmeni i!vora, a da nije ve0takiispreo jednostavnu injeni*u o srpskom naseljavanju pod Cerakliusom na Caliakomon>u,nakon tri stotine godina u jednom politikom apologu, ne i se tako grdno mogao ogre0iti'6er nemoguu injeni*u nisu mogli kao stvarnu da prikau isto pismeni ili usmeni i!vori,kao ne0to 0to se stvarno dogodilo' Na osnovu napred reenog, manje e nas !auditi, da;onstantin dopu0ta da je *ar Ceraklius poklonio Corvatima i Srima !emlju, koju sam nijeposedovao, koju su posedovali jo0 prema njegovom sopstvenom svedoenju, od %%$'godine ili prema nekima od 1%$' godine Cuno>Sloveni 7;onstantin navodi Avare kaoCune, a prema Paul Lin"rid>u od 13$' god' ili prema Vi!antij*ima od 1$8' god Avaro>Sloven i i! koje su sada Corvati i Sri i!gleda one prve i!a*ili krvavim ratom, samo da ipostigli da u !emljama koje su sami osvojili, udu podani*i grkog *ara'


9/50

istoriji ne nala!i se ni slov*e o vremenu ovi dogaHanja9 a ipak svi noviji istoriarisme0taju ovo vreme ronolo0kom odreHeno0u u vreme vladavine *ara Cerakliusa' Ovapretpostavka te0ko da se slae sa stvarnim injeninim stanjem' Pred nama se nala!i aremjedno jasno svedoanstvo +ojseja od Corene, koji ovome protivurei' +eHu svimSlovenima, koliko mi je po!nato, @' /uri* je jedini koji je spomenuo i odmerio ovaj udan

!apis armenskog istoriara9 jer oni pis*i koji na njega gledaju katkad, samo kao na jedan*itat, a da ga nisu ni proitali, ve na njega a*ili samo iskosa jedan pogled, ne mogu itiovde u!eti u o!ir' Ali /uri* je koristio samo krajnje pogre0no ondonsko i!danje #4.3'+osesa Corene na ijem se i!opaenom tumaenju ne mogu graditi vrsta mi0ljenja'=avaljujem ljua!noj doroti P' Arsenius>u Antimosian>u, lanu +eitarijskog reda uVene*iji, !aslunog !a 0irenje religio!ne i literarne kulture Armena i navodim prepis ui!vornom je!iku, priavljen nakon riljivog poreHenja sa najoljim i najstarijimrukopisima navedenog istoriara, ali naalost ne na osnovu rukopisa' On glasi: 7str' #%`originala latinini navod ( Tragat!ot! as**arn areJelit! galoJ /amadio, ar jeriSarmadio' 6eJ uni Tragia pokr as**ars ing, jeJ mi mjet!, orum jen SglaJajin askkjota' Orot! po*anag mdin ;utk' -ni ]erins jeJ kjeds jeJ kaaks jeJ lids*s g!is jeJ

!erts*anig mairakaaku Bonsdandinuaulis,( i doslovno prevedeno: =emalja Traana leiistono od /alma*ije kod Sarma*ije9 i Trakija ima pet manji provin*ija i jednu veliku ukojoj je pet slovenski rodova, u ija sedi0ta su se doselili Boti9 ima i rda, reke, gradove,mora i ostrva, a kao glavni grad srean ;onstantinopolj'( Ako se ovaj navod uporedi saVistonskim i!danjem 7Listons*e Ausgae, proi!ila!i, da je sasvim ispu0tena Sarmatijanavedena u ovom navodu i! svi rukopisa i da je roj sedam rodova, konstatovan unajoljim rukopisima, pretvoren na nesrean nain u &1, 0to se moe ojasniti s time, 0to suu armenskom pismu veoma slini !nakovi !a rojke 4 i 1' 6o0 postoji ra!lika 0to se re S g la J a j i n, adjektiv singulara, koja stoji u rukopisima, pojavljuje u oa dotada0nja i!danjakao SglaJat!ot!, sustantiv plurala' Po!nato je da literarna delatnost +ojseja od Corene,istoriara i pesnika, kao valjenog pretodnika armenske literature, pada u prvoj polovini Vveka, a da je on prema dokumentima od Ar!erun>a, roHen u drugoj polovini V veka i da jeumro u starosti od #&` godina, da je ora!ovan u Aleksandriji, 2imu i Brkoj, da jepunovani oevida* veliki dogaHaja, koji su se odigrali u njegovoj li!ini, na istokuEvrope i na !apadu A!ije' O istinitosti i velikoj upotreljivosti njegove, dodu0e, kratke ali!ato ne manje veoma drago*ene armenske ronike koju je delimino *rpeo i! !apadnispisa, postoji samo jedna saglasnost meHu svim po!navao*ima9 ali podeljena su mi0ljenja okratkom i!vodu o po!navanju sveta koji je on pridodao u svim rukopisima njegove ronike,koju su Armeni kro! sve vekove pri!navali !a njegovo delo, u kojem se upravo nala!ispomenuto mesto o Slovenima'(?Da"arik, isto, str' #%.?

Dto se tie te!e, 7koja je o!logla0ena, da su stari 5liri isto tako neki protosrpski etnik9 otome Da"arik, kae sledee: (6er da su stari 5liri ili stvarno istreljeni, te da Sloveninemaju ni0ta drugo do (ra!rovane gradove po *eloj 5liriji(, ili da su na0li pustinju e! ljudi,kako i onda do0lo do toga, da jo0 i danas postoje sva imena, koja su spomenuli starigeogra"i i istoriari u 5liriji i Trakiji, u! ne!natne i!mene )e! neposrednog je!ikognasleHa meHu ljudima, to i se moglo ojasniti jo0 jedino oanskim otkriem'(7$ber dieAb"un%t der Sla&en nach Loren) Suro&iec"i, O"en, #8&8', s' #1#


10/50

- svojim Sla(ans"im staro3itnostima 7-, $8, nakon i!voHenja svedoanstava orasprostranjenosti srpskog imena i njegovi i!vedeni*a, on kae: (Ein so uralter, in derCeimat tie" eingeJur!etel, ei den @remden ungeJ*nli*er Name kann seinen -rsprungund seine )edeutung am natrli*sten nur in seiner Ceimat ge"unden aen'( 76edno takoprastaro i u !aviaju duoko ukorenjeno ime, a !a stran*e neoino, moglo je da vodi svoje

poreklo i da ima najprirodnije !naenje samo na svom !aviajnom tlu ?P' 6' S*a""arik,Sla&ische Alterth5mer,)and 5, eip!ig, #8%., s' $8?

Iinjenje ovi podataka spornim 7oino na taj nain da se u!ima !a gre0ku u rukopisu, ilida se podra!umeva sluajna podudarnost sa nekim nede"inisanim etnikom koji i!a togastoji, 0to se i uoiajilo nakon i0e!avanja !astupnika t!v' (romantiarske istorije( iupornog potiskivanja oni koji su istraivali i mislili autotono, vi0e je nego udna pojava'+iloje +ilojevi sa svojim delom 1dlomci istori(e Srba?5, 55, )eograd, #84&?, kao i Simaukin>a!i sa svojom*rat"om po(esnicom Srba?=agre, #8$%?, prosto su ismevani sapropratnim anegdotama o njiovom pristupu stvarima, oave0tenosti i ora!ovanju, a6evstatije +iajlovi sa svojom knjigom-liri i Srbl(i'''?N' Sad, #8%.?, pro0ao je otprilike

jednako ne!apaeno kao i onaj na iju se knjigu o poreklu Slovena naje0e i najradijepo!ivao > Pavle 6osi" Da"arik' ;asnije osude koje se esto granie i sa gotovo otvorenimpre!irom, oigledno je da su do0le i! duoko pu0teni korenova u kon!ervativnevi!antinsko>ri0anske interpretativne modele, kojima je radi penetra*ije vlasti ineugroenosti (0irenja vere( pogodovala klima notorni iskrivljavanja ovi 7preostalioigledni injeni*a, kao i u potonje (nordijske teorije(, koje su sa oslon*em na ove ve!gotovljene vi!antijske samo pojaale tretman oeskorenjivanja naroda na ovom tlu, !apotree (/rang na* Osten(9 a koji je i oigledno poku0an u svetskim ratovima ovog veka'Iitava plejada vi!antinski istoriogra"a, u! poneki asni i!u!etak, uspevala je u veomanenaklonjenim i nesrenim okolnostima po srpski ?i uop0te slovenski? ivalj 7naje0epreko prestia koji je postignut kro! podanike u Cristovoj *rkvi, da ra!vija i 0iri tako

uoliene teorije' +isionarska ri0anska provenijen*ija 7voHenje politike drugimsredstvima, vodila je u uterivanje oseaja nedostojnosti i niera!rednosti ili u posrtanjepred duovnom okupa*ijom, a kompleks oeskorenjenosti sasvim doro je nalegao naotvoreni program konvertitstva i neo"iti!a*ije^._'

Sa time su nam ova etiri i!vorna podatka, koja ne potiu od sami Sra ili i! moguepristrasni slovenski i!vora, prvora!redno svedoanstvo s poetka na0e ere otopogra"skom postojanju Sra u =akavka!ju i /onjoj Panoniji' 5! istog perioda mislovenske dokumente ni nemamo, ali oni i! jedanaestog veka 7kontaminisani ri0anskim(pogledima na svet(, ne mora da !nai da su jedino rukovoHeni interesima evidentnim urimskom terminolo0kom korpusu toponima' 2e*imo:-liri", kao (5ljurik(, (5norik( ima ineku ve!u sa (5liosom(, 7trojanskom starodrevnom dogrkom dravi*om, kao 0tosespomin(e u 6estoroo( hronici9 takoHe sa tvrHenjem da su Sloveni poreklom sa Podunavlja'^%_

Pored ove neosporne dokumenta*ije postoji i itav ni! na!iva !a Sre, koje su im davaligrko>rimski istoriari >6euri, 7udini, *imeri, Sarmati7Cerodot, +enedi7Ta*it, Ptolomej,6ordanes ,Anti, Spori,'ali 7Prokopije it'd', !a 0ta je na0 i svetski najvei slovenolog,Pavle 6osi" Da"arik, u svojoj knji!i koja govori o poreklu Slovena, ojavljenoj jo0 poetkom


11/50

pro0log veka, a pri tome ne dopu0tajui sei da posrne pred duovnom okupa*ijompreteeg vi!antijskog *e!aropapistikog autoriteta ili potonji pangermanskiistoriogra"ski oli!ama *entrirani u t!v' (nordijskoj 0koli(, uop0teno i!veo pravi!akljuak: (=aista je udno da mi tim starim pis*ima pripisujemo sve!nanje inepogre0ivost, o emu ak ni oni sami nisu sanjaliY Straon pri!naje na vi0e mesta, da niti

on, a niti oni pre njega nisu u tom smislu ne0to vi0e i ne0to !asigurno !nali' Ptolomej je,istina, sarao i! ra!ni stariji i savremeni i!vora gomilu imena, doiv0i na!iv(oanskog geogra"a(, a opet, on i se i sam na0ao u neoranom groHu, kada i neko!atraio, da napravi klasi"ika*iju ti njegovi imena po je!ikoj, ili pak krvnoj srodnostinaroda na koje se ta imena odnose'

Ta*it, po!nat kao glavni i!vor o Bermaniji, koji uostalom, dola!i sam sa soom uprotivrenost, sa drugim pis*ima pa ak i sa injeni*ama i prirodom stvari, pri!naje, dani0ta ne !na jasno o odnosu i srodstvu Bermana, Veneda i Sarmata, premda je io uBermaniji' A Prokopijevo naklapanje o Skito>Botima i Sarmato>Bermanima trea !a nas?jo0 i? da ude kanon genealogije naroda Y NeY Svedoanstva ni jednog ni drugog, niti vi0e

takvi svedoka, ovde ne moe da odlui9 kro! takav jedan lavirint moe da nas vodi jedinosveukupno istraivaki, istinski i sveouvatan rad'(?Paul 6osep Sa*a""arik na* oren!SuroJie*ki,$ber die Ab"un%t der Sla&en, O"en, #8&8, s' 4$98`? Takav rad metodolo0ki isadrinski i!veden je naroito u njegovom dvotomnom deluSloens"e starine7Prag, #8.39#8.4, tako da je u njemu is*rpljena gotovo sva relevantna istorijska graHa na najoljinauni nain, a to !nai da su u njoj ve date pretpostavke ili temati!ovane mogunosti !aproduljeniju tematsku oradu i 0irenje pitanja ka produljenijim dimen!ijama takodokuene istorije dogaHanja ili povesni*e' Pravi "enomen takve areogra"ije koji se nejavlja samo kao goli epi"enomen istorije ili e"emerija nekog e!linog sudinskog toka,jeste i "enomen srpskog imena, koji kao "enomen a*a svoj sjaj kro! dokumenta*iju i0i"rovane poruke u oskudnim i nedovr0enim slikama prostora i vremena, a koje sami valja

rekonstruktivno da olikujemo i tumaei dovoljno doro da ra!umemo'- krajevima i!meHu /njepra i severoistoni ;arpata oitavaju Sri u svojoj !emlji()ojki( prema navodima ;onstantina Por"irogenita i! veka n'e', ali i e! togsvedoanstva postoje potvrde !a njiovo oitavanje u nekada0njoj olasti t!v' (Tripoljske*ivili!a*ije( koja starinom see do dva milenijuma pre n'e' Naunik uor Niderle u svomdelu Sloans"e staro3itnosti, Puvod a poatkK Slovani jini*, V Prage, #$`3 ?5, #4%#?,upo!orio je da narod koji Cerodot imenuje kao6euri,nosi su0tinska oeleja slovenskogetnika, kao 0to je to pre njega Da"arik konstatovao !a7udine' O tome Cerodot kae: (ANeuri imaju skitske oiaje' =a vreme jednog pokolenja pre /arija morali su da napustesvoju !emlju !og !mija' +noge su se !mije pojavljivale i! njiove !emlje, a jo0 vi0e i jeupadalo spolja, i! pustinje, dok nisu ili prisiljeni da napuste !emlju i da se nasele meHu)udine' 5!gleda sa su svi ovi ljudi aronja*i, jer Skiti, pa i Celeni nastanjeni u Skitiji,priaju da se svaki Neur jedanput godi0nje pretvara u vuka, a !atim ponovo doija svojprvoitni olik' +ene nisu mogli u to da uvere, ali oni uporno tvrde da je to istina, pa seak i !aklinju'(?Cerodot,-stori(a, 5V, #`1?

5me )udini te0ko da moe da potie od neeg drugog sem od slovenskog apelativa (itiudan(, !a 0ta i Da"arik nedvosmisleno utvrHuje kako: (prinalaegj dle J0ij podonosti ku


12/50

kmenu Jindi*kemu ili srskemu( 7Slo. staro3.,55, #1497udini?, utemeljujui takvosvatanje na raspoloivom njiovim opisu kod Cerodota' On nas i!ve0tava o velikomplemenu veoma plavi oiju QU[ Z [ wU\, koje je riHe kose i gradi kue iramove od drveta' Oni su starosedeo*i 7UwR[x\, i stoari 7[RyZ\, koji se avevrtlarstvom i rane leom ?Cer'-st', 5V, #`89#`$?' Po!ivajui se na navedeni i!ve0taj o

svetloj kompleksiji i ksilotektonskoj aritekturi koju prati gostoljuivost i dopu0tanjeprido0li*ama da slave oga /ionisa, Da"arik smatra da su oni, isto kao i Neuri rodotee >slovenski ivalj, jasnije vindski ili srpski' To se slae i sa ka!ivanjem u PtolomejevojGeogra%i(i75, .' *' 1: (c Q ZU zZU[R[ {Z[[ c[R, UZ RU\|ZRU[R, Z {Z[R'(?1pet, i)meu 'eu"ina i 7astrana su *apri(ani, i)nad "o(ih suGebini, bilo 7odeni/7odini?' Nji spominje i Pomponije +ela, navodei da )udini iBelon*i nastanjuju drvene gradove, kao i Plinije: > (A Tapris per *ontineutem introrsustenent Au*retae apud ]uos CKpanis oritur: Neuri apud ]uos )orKstenes, Beloni,Tussagetae, )udini, )asilidae et *aeruleo *apillo AgatKrsi(71d 2a%risa se dal(e prote3unaslon(eni na Auhete "o(i stane Hipan8 6euri, "o(i su "od 7oristena /Dn(epra/, Geloni,2usageti, 7udini, 7asilide i Agatirsi plai!aste "ose.9 ?Plinius,6at. hist.,5V, #&', 88? Ove

grke, egipatske i rimske i!ve0taje dopunjavaju iRes gestaeAmijana +ar*elina, velikogvojskovoHe propaganskog *ara 6ulijana Apostate, i njegovog glavnokomandujueg !a5stok, ije se sredi0te nala!ilo u Sremskoj +itrovi*i: (5nter os Neuri mediterranea in*oluntlo*a, vi*ini verti*ius *elsis, ]uos praeruptos gelu]ue torpentes a]uilones adstringunt' Post]uos )udini sunt et Beloni per]uam "eri, ]ui dera*tis peremptorum ostium *ultiusindumenta sii e]uis]ue tegmina *on"i*iunt, ellatri gens.:#Meu tima 6euri nasel(aa(usredo)emna mesta, ba0 o"renuti susedima !i(e strmine poe)u(u )aleene seerne strane.'osle ta"ih su eoma sr!ani /l(uti/ 7udini i Geloni, "o(i su nepri(atel(ima "o(eispra3n(aa(u odu)imali "o3na /"ultna/ odela i sebi sa!in(aali iste odore; ratoborannarod./ ?Ammianus +ar*ellinus,Res gestae, 5, *' &, #%?

+ada su ove militaristike opaske Amijana +ar*elina 7roHen oko ..`' g' n'e', vojnik veod dvadesete godine i ur!o postao trupni o"i*ir garde, .3.' g' pratio *ara 6ulijana Apostatuu poodu na 5stok, te .$1' napisao svojeRes gestae, ne0to 0to samo potvrHuje odreHenimentalitet slovenskog ivlja koji se ouvao i do danas 7ne0to kasnije sline e konstata*ijeda i!nese i +avrikije u svojim Strategematama9, !a nas je !naajnije to 0to potvrHujeCerodotove i!ve0taje, a navodi i podatak da se u Podunavlju i dana0njoj )akoj nala!ila iuvena (Villa pistrensis(, u kojoj su iveli (varvari(, a 0to neodoljivo moe da nas aso*irana dan danas postojei toponim (2injak(, mogue i na sremskoj strani /unava, preko putaNovog Sada' Na sline neoine podatke moemo da naiHemo i u ve davno po!natim ipri!natim spisima' Takva je i studija FerHa @ejera o poreklu i prvim pojavama +aHara, ali iostali naroda oko Aborigines et incunabula Mag


13/50

i najnoviju amur0ku paroiju id remenske, ula!ei u slavni ritanski Okean' /rugareka, to jest Odra, spu0tajui se i! )oreja, prola!i sredinom naroda Vinula, delei Pomeraneod Vil*ija 7jutia, kod koji su vrata 0to i pomor*i !ovu )altikim' Nekada je tu ilanajgospodstvenija drava Veneta, koja se sastojala od najslavniji naselja Varvara i Brka,0to su ili u ve!i' O njiovim uvenim gradovima, ija se veliina nekada isti*ala sa

pou!danom snagom, koliko je moguno podsetiti se, u!vi0enog je statusa' Najvi0e od svi!dravi gradova, od koji je sainjena Evropa, ejau oni koje su naseljavali Sloveni saostalim me0anim narodima, grkim i varvarskim'(^1_

Spominjui sasvim jasno i Neure i )udine, !a koje od Cerodota !namo da ive kao susediSkita 7oko skitskog etnika poprilina je !rka, ali preovlaHuje uverenje da su to takoHedenominovani Sloveni, +ar*elin nas jo0 vi0e utvrHuje u uverenju da je to tako' SamCerodot produava: (6edna od skitski reka je, dakle, 5ster ?/unav od u0a sa Savom do Pela!gi, 2asi i 2a0ani, jesu sami autotoni pretodni*i, oni (pre*i Celena(koji su od nji u davnini osvojeni i asimilovani' Svakako, tu naila!imo na jedan jasan re!koji e trajati nei!vesno do kog vremena, jer u tom nainu posmatranja ovoga o emu mipoku0avamo da naHemo u povesni*i > naprosto nema' 5 gospodin 2adivoj Pe0i na0ao sepred tom udnom nedoumi*om: (O samom prisustvu Slovena na )alkanu i slovenska ineslovenska istoriogra"ija ponudila je dokumenta*iju koju je ostavio ;onstantinPor"irogenit, a prema kojoj, kao 0to je po!nato, ne nala!imo prisustvo Slovena na )alkanupre V5 veka na0e ere' Ali Por"irogenit na !ala!i u detalje' On ne navodi koji su to Sloveni'6e li to samo novi talas ili prvi talas seoe i naseljavanja Nisu li ti Sloveni samo novprodor Slovena na svoja stara ognji0ta' 6ermenski ronogra" +ojsije Corenski 7Moses +on

Chorene koji je stariji od Por"irogenita puni pet stotina godina uka!uje da u Trakiji jo0 unjegovo vreme, a prema njegovim i!vorima i u duljoj pro0losti, u pet olasti ivi sedamslovenski plemena'( Sa ovom konstata*ijom, on nastavlja: (Trakija je, kao 0to !namo na)alkanskom poluostrvu, ali sa kakvim opravdanjem su savremeni istoriogra"i pot*enili ioda*ili navode jermenskog pis*a, nije i!vesno, kao 0to nije i!vesno ni to koji su svera!lo!i doprineli da istoriogra"i novijeg doa !apostave i oda*e navode gotskog pis*a6ordanesa koji je takoHe stariji od Por"irogenita puni pet stotina godina, a koji pi0e da suAnti i Veneti dva najvea slovenska plemena' To nisu samo oni Veneti koje emo nai uPa"lagoniji i na severu dana0nje 5talije, Austrije, Dvaj*arske sve do )altika, ve i oni )enetikoji su pre Trojanskog rata i posle njega, ili nastanjeni u olasti srednjeg Podunavlja, duTimoka i +orave, sve do i!vora Vardara, a otud preko dana0nje


14/50

je pisao istoriju e! glave, a drugi je guio glavu !ato 0to je pisao istoriju' 6eretiari suistraivali univer!alnu ideju sveta, dogmatiari su univer!alnost te ideje par*elisali satenden*ijom otuHenja i meHusonog suprotstavljanja, ali u ime univer!alnog' 6eretiarimasu poseene glave, a dogmatiari imaju dugovean ivot i e! glave'(?isto, str' %.?

-eHenje 2adivoja Pe0ia, kao i +ilana )udimira i mnogi drugi koji su ostvarili uvide udrevne povesni*e, sastoji se u sledeem: (Najstariji meHu njima 7drevnim narodima suPelasti ija je istorijska prisutnost do"umentoanana podrujima dana0njeg )alkana, +aleA!ije i Apeninskog poluostrva' Na tim prostranstvima nala!e se i Traani i 5liri, +e!api i+i!ij*i, 6apodi 6apigi, Pelagon*i i Peon*i, /ardan*i i )rigi, odnosno @rigi 7@riani,Enetoi, Vendi, odnosno Veneti koji se proteu od Pa"lagonije u +aloj A!iji, prekodana0njeg )alkana, u srednjem Podunavlju, du Timoka i +orave do Vardara, i dalje prekoseverne 5talije, dana0nje Dvaj*arske, Austrije i Nemake do )altika, a nauka i jedokumentovano otkrila kao Sloene( ?isto, str' %$?

& ei3rovanje slovenskog i starosr!skog areala, !re*a drevni*

istonii*a

;ako smo to ve i!neli, navedeni Plinijevi Seri i Ptolomejevi MR, javljaju se u onimolastima koje se nala!e u Panoniji i istono od )os"ora, a gde se prema sasvim nespornimareolo0kim poda*ima uklapa i prostor t!v' (Tripoljske *ivili!a*ije(, !a koju nema vi0enedoumi*a oko naroda koji ju je nosio' To su neosporno Sloveni na tlu 5lirika, koji su tuolast na!ivali nekim svojim imenom, (Severin(, (5norik( (Saatija ?5stok?(' Iinjenje ovipodataka spornim 7oino na taj nain da se u!ima !a gre0ku u rukopisu ili da sepodra!umeva sluajna podudarnost sa nekim nede"inisanim etnikom, koja se gotovopotpuno uoiajila nakon i0e!avanja !astupnika t!v' (romantiarske istorije( 7premdauop0te nije jasno !a0to tu ua*uju i sasvim skrupulo!nog i argumentima naoruanog

Da"arika, ima svoje duoke korene u posrtanju pred duovnom okupa*ijom koju je ovomna0em alkanskom tlu namenila ekspan!ionistika politika misionarske vi!antijsko>ri0anske provenijen*ije, kao i potonje t!v' (nordijske 0kole(, koja je u!di!ala Bermanei!nad svi i svega'

Ovde ne valja smetnuti s uma ni itavu plejadu vi!antijski istoriara, koji su, u! nekolikoasni i!u!etaka, uspevali mnogo uspe0nije, usled ugleda i uti*aja Pravoslavne *rkve kro!koju su te teorije 0irene, da !og slini motiva Srima nametnu kompleks naroda e!korena i stala, neki doHo0a pod njiove grani*e u V55 veku na0e ere, ak (ropskipriroda( i (po etimolo0kom imenu Sra(, kako je to videv0i ouu na njiovim nogama7verovatno opanke, a0 (*elomudreno( !akljuio ri0anski *ar ;onstantni Por"irogenit u

#`'>om veku'

;ao 0to je to Da"arik jo0 davno primetio, to je oigledno jedna veoma doro smi0ljenapolitika podvala^3_, jer anali!a ostalog istorijskog materijala 7kao i neki oskudniareolo0ki svedoenja koja smo doili !avaljujui sjajnom +iloju +' Vasiu, ali ne injegovim (sledeni*ima(, ka!uje o daleko starijoj prisutnosti Sra na )alkanu, o emuprvo trea pruiti krau ski*u, a !atim i 0ire ra!rade u relevantnoj literaturi koja se avilai!uavanjima ti sadraja' Da"arik, naime smatra, e! o!ira na u!use veri"ika*ije


15/50

ijerarije na*ionalnog ustrojstva tada0nji drava, kao standardi!ovani realni sredi0tamoi tada0nje Evrope, u! presudnu slovensku solidarnost, koja se ne !apaa kod mno0tvapotonji srpski istraivaa, kako su Sri oitavali i na )alkanu i Podunavlju i pre (Velikeseoe(, te da su se jednostavno prema Por"irogenitovim i!ve0tajima sudei, selili oni Srii! Propontida i =akavka!ja u svoje takoHe matine predele, gde su ve oitavali istoimeni

njiovi srodni*i' Ovaj raar Da"arikov !akljuak nije se mogao raniti jedino delovanjemu dru0tvenom kontekstu olikovanom stratigra"ijom poimanja rimokatolike dominanteuti*aja na so*ijalni ivot, politiku, nauku i ora!ovanje a!ur0ke monarije, tako da su to(romantiarske slaosti( koje su u to vreme ile privatljive, a da su inae neutemeljene'Tako i (pravo na slaosti( mali opo!i*ioni naroda prema ideji i delovanjuvelikonemakog egemoni!ma i poravnavajueg uni"ormisanja, gde i se (kao i! 0e0ira(i!vlaili neki prastari Sri i Sloveni, ilo vi0e nego nepoeljno' Da"arik je i stoga morao daude vi0e nego skrupulo!an u doka!nom postupku i i!no0enju materijala na kojem je!asnivao svoje tvrdnje' )a0 ova verodostojnost uinila je to da i do danas mnogi re!ultatinjegovi istraivanja odole ispitima vremena, te ostanu nepreva!iHeni, kao oni koji se nisupodredili tekuim interesima vlasti i moi' - delu koje je pod naslovom: (Slovanske

staroitnosti okres drugK od %43 pred' ;r' a do $88 po kr'(, a koje je priredio i u Pragui!dao njegov takoHe sjajni sinova* ;onstantin 6ireek #83.' g', Da"arik anali!ira i!vorekoje pronala!i kod Cerodota 7%81>%&1' p' n' e', !atim Baja Plinija 41'n' e', Baja ;ornelija Ta*ita 7oko 11>##3' n' e', ;laudija Ptolomeja 7>#41' n' e', +ojsijaCorenskog 7.4`>%8$, Prokopija i! 13&, sve do Adama )remenskog7}#`43, Nestora ;ijevo>peerskog monaa 7#`13>###3 i kne!a Celmolda 7} ##4`,u!imajui od nji podatke o slovenskom imenu i starini, istiui poseno i Sre' - grkim,latinskim, slovenskim i starogermanskim i!vorima, Sloveni se spominju pod imenima:Slovani, Slavi, Slaveni, Sklavini, Vindi, Vendi, Anti, Sri, Spori, Serveti, =eruiani, Veneti,Ceneji, Vineti, Vindoni, Cvinidi, Bvinidi, )udini, Neuri, Navri i td', kako ve na poetkusvoje rasprave istie Da"arik' 5!ve0tavajui o ra!nim moguim etimologijama, kojima seutvrHuje !naenje slovenskog imena, on smatra da je najlia istini ona koja kree odpojma S4/7vidi, str' 1`, a !a najra0irenije ime smatra da je meHu slovenskimnarodima samim: Sloveni i Sri' On dokumentuje srpsko ime u olastima ruski Slovena, uolastima prialtiki i srednjeevropski Slovena 7i danas ostao etnonimLu3i!"i Srbi, kao ioni Polapski, kao i svakako meHu 6unim Slovenima na )alkanu, 0to opet ide na rukuteoriji, jo0 od Vuka Ste"anovia ;aradia i!nesenoj, da su (Sri svi i svuda(, tj' da je naneki nain mogue (prvoitno ime( svi Slovena ilo Sri' 6o0 je +ilan )udimir primetioda je Vuku tako pripisivan (pansri!am(, mada se on u svom spisu uop0te nije po!ivao nauike Sre ili stare =eriuane ili =ervane 7b Srljane, a gotovo isto mi0ljenje Da"arikovoprosto je ignorisano, mada je i!no0eno sa doslednim po!ivanjem na i!ve0taje Plinija,Ptolomeja, donekle Prokopija i ostali relevantni istoriogra"a' Dta tek onda rei na onepo!nate stiove i! 1smana/iva Bundulia:

(Pri moru, ukraj srpski strana, u prina pusta ala,ei Troja ukopana, od grkoga ognja pala'''(

- svom delu-deen )ur 'hilosophie der Geschichte der Menschheit, #4$#, 6oan Bod"ridCerder je uenoj evropskoj javnosti oratio panju na Slovene, smatrajui da su oni do tada(!au!imali vi0e mesta na !emlji, nego u istoriji(, jer su postali usled svog miroljuivog


16/50

dua rtve jai i suroviji suseda > Nema*a, +aHara, Tatara i Turaka' Sklonidomainskom ivotu i ve!ani !a !emlju, Sloveni su vi0e trpeli nudu ratovanja nego 0to suto eleli, a posledi*a je ila da su skloniji agresivnosti uspevali da i potisnu i umanjenjiov etniki i istorijski !naaj u evropskoj *ivili!a*iji' Cerder pi0e: (Oni su voleli!emljoradnju, !aliu u stadima i itu, a i poneku domau ve0tinu, i ra!vijali su na sve strane

sa proi!vodima svoje !emlje i svoga truda korisnu trgovinu' /u 5stonog mora, poev odieka, sagradili su pomorske gradove, meHu njima Vinetu na ostrvu 2igenu, koja je ilaslovenski Amsterdam9 tako da su odravali ve!u i sa Prusima, ;urlanHanima i eton*ima,kao 0to poka!uje je!ik ovi naroda' Na /njepru su sagradili ;ijev, na Volvi Novgorod,koji su uskoro postali napredni trgovaki gradovi, spajajui


17/50

i trgovine'( 76oann Bott"ried Cerder, -deen )ur 'hilosophie der Geschichte derMenschheit,)erlin, #48%>#4$#', s' &%>&3

On je prvi jasno i!ra!io uverenje koje je Da"ariku moralo duoko da imponuje, a to je da ese Sloveni prilagoditi uslovima *ivili!a*ije i ojaati je svojom sveom krvlju' =naajno

nadanue i!vr0ila je i njegova ideja da e slovenski um ?Verstand? da prosvetli i onovisvet u vladanju i!nureni atina i Bermana, kao odmorna i svea grupa*ija naroda' 5poreHenje da e to iti otprilike kao 0to su germanski varvari ili !au!eli mesto ra!maeni2imljana, nosi u sei svojevrsnu simoliku teinu'

- te!i o pitanju postojanja je!ika, koju i!nosi pri poetku spisa 1 pore"lu Sloena, ?tamo',str' %1?, postoji osvrt na je!inost je!ika, dakle po!aavljenost smislom i !naenjempovesnog postojanja slovenske kue ivstvovanja, gde Da"arik !vui sasvim ukljueno usavremene rasprave o starini i drevnosti je!ika i pisma:(Sloveni su imali svoju a!uku, kojase !vala bu"ica, ilibogiedica, nesumnjivi !ato 0to su njenim posredstvom ojavljivaneoanske !arane i sa!nanja !a vreme verski oreda' A da su od pradavni vremena pisali

svoje !akone na talama, !a to postoje vi0estruki i nesumnjivi doka!iY 5!meHu ostalog, usevernim priama >agama, vaili su jo0 u davno doa Sloveni uop0te u!ev kaoprose4eni.Tako su na pr' Normani slali u (!emlju +ana(, tj' severni Sra, iji su osta*idana0nji uiki Sri, koje Nem*i na!ivaju jo0 uvek Vendima, svoje ogove i svoje slavneljude da kod nji steknu !nanja i mudrosti' Tako je do0lo do toga da su oni od (Vana( u!eline samo mno0tvo rei, ve i vi0e oanstava, ija su imena ranije upotreljavali kaosinonime uporedo sa svojim'(

/a i ovoj studiji oe!edio plau!iilnost i is*rpnost koju !ateva nauni karakteristraivanja stvari, Da"arik je pripremio oimno delo o slovenskoj areogra"iji u kojoj jenavedena te!a osnaena doijanjem podr0ke u eksten!ivnim navoHenjima graHe i

detaljnijim opisima' - Sla(ans"im staro3itnostima, nakon i!voHenja svedoanstava orasprostranjenosti srpskog imena i njegovi i!vedeni*a, on u smirenom tonu jednostavno!akljuuje:(6edno tako prastaro i u !aviaju duoko ukorenjeno ime, a !a stran*e neoino,moglo je da vodi svoje poreklo i da ima najprirodnije !naenje samo nasom )ai!a(nomtlu'(? S*a"arik, P' 6', Sla&ische Alterth5mer, )d' 5, eip!ig, #8%.', s' $8? - ra!matranjimaistorije slovenskog je!ika i knjievnosti, predirilska pismenost takoHe mu se ininesumnjivom:(Sasvim je mogue, da su Sloveni doneli slovno pismo i! 5ndije, ali !nanjepisanja koje su prirodno posedovali samo malorojni, moralo se i!guiti !og veitoglutanja toliki plemena9 nei!vesno je, da li je od tog drevnog pisma ne0to pre0lo u irili*uili ne' Prastare pesme, koje su tek u najnovije vreme sreom otkrivene kod Iea i 2usa,dok su kod Sra sarane, uka!uju na njiovu originalnost i istotu, i na daleko ranijeduovno "ormiranje naroda, nego 0to se to oino u!ima, pa svakom pada u oi da mnogepo njiovoj pripadnosti seu u duoke starine 7in die eidis*e Periode ge*ren'(?S*a"',Gescichte der Sla&ischen Sprache und Literatur, 7#8.. s' #8?

Od kasniji autora, anonimni avarski geogra" je onaj koji svedoi o takvoj starini' Odnjega je sauvan prepis rukopisa raniji ver!ija i! 5, 55 i 555 veka u redak*ijinirner0kog lekara Cartmana Dedela 7} #1#%, po!natog po svojoj inkunauli oangoardima' ist #%8 ovog rukopisa, koji je ojavio i Da"arik u katalogu svedoanstva


18/50

o slovenskim starinama kae: "eri%ani 5%od tant%* est regn%*, %t e6 eo %ntegentes Sla%or%* e6orte sint et origine*, si%t a33ir*ant, d%ant&?eriuani #Srbl(ani9,!i(e (e "ral(esto toli"o, da su od n(ih pote"li si sloens"i narodi i, "a"o trde, od n(ihode pore"lo'?( Ovaj podatak o rasprostranjenosti srpskog imena i! severni evropskikrajeva ne ka!uje ni0ta o tome da su Sri stariji od drugi naroda, nego da je njiovo ime

najpo!natije i najprisutnije meHu Slovenima' Svakako, sam pisa* istie da to sami Sri !asee kau, ali ipak ne i mogao da se nadovee na te!u aonika Calkokondila i! V vekada su (Sri''' narod najstariji(' -! svo po0tovanje prema autoru knjige sa upravo timnaslovom^4_, valja istai da je Calkokondil u!di!ao Sre !og oekivanja kolaorativnostiu suprotstavljanju Tur*ima, i da i naudio turskim imperijalnim nagonima, otvarajuiprostor !a udue alkanske (eterije( i (omonije( 7premda ne valja smetnuti s uma da sua0 takve !amislili ;araHorHu do0le i glave' 5!ve0taji i! (Nestorovog letopisa(, monaa;ijevo>peerske lavre ?#`13>###3? koji se odnose na najstariju istoriju slovenski naroda,ne tvrde da su (Sri''' narod najstariji(, spominjui i mnoga druga slovenska plemena, ali!ato istiu da potiu i! jedinstvene postojine ija je otadina lokali!ovana na Podunavlje,od domoroda*a verovatno !vana (Srija(ili moda (5stok( ili kasniji rimski 5lirik' 6edan

drugi mona i! >5 veka, ostavio je !apis kako Sloveni i pre nego 0to su pokr0teni 7b*ivili!ovani (pisahon i gatahon !ertami i re)ami(, a 0to potvrHuje i nordijski iskup/itmar, koji se takoHe uverio da su Sloveni koristili pismo koje je na!vao Lendis*en2unen ?Vendske 2une?'6ogorods"i letopis7#&`8' g' pominje (novgorodske da0i*e( saamanetom staroslovenski paganski kneeva ?s' 4.&, 4%%?: (A !do na dos"ach, a to"n(a)(u ostai0e i da0a dos"< "n(a)(u S(atoslau, i b(a0e na n(ich be) !isla '( 2ukovoHenovim na!naenjima o pismenosti stari Slovena, a sasvim doro upo!nat sa areolo0kimradovima +iloja +' Vasia, koji je prvi uka!ao na postojanje tragova (Vinanskog pisma(,upornim de0i"rovanjem, uspeo je prerano preminuli g' 2adivoj Pe0i da prui jedno odre0enja koja deluju verodostojno' Proniui u t!v' pelasto>slavistiki areal koji je metodompaleolingvistike deskrip*ije ra!grnuo +ilan )udimir u ni!u svoji !aista genijalninasluta i potvrdio i snanom argumenta*ijom, Pe0i je jo0 neposrednije pove!ao starePelaste, Sre i Etrur*e pod jedinstvenim kodom 2asenske, 2a0ke kulture, lo*irane napanonsku olast, asen Podunavlja i vinanski areal' 2esenska ili 2asenska *ivili!a*ijarodonaelnik je te trajne ljudske svetlosti, !a koju kae: :7al"ans"i lo"aliteti i) dobaneolita sa eoma bogatom do"umentaci(om pisma, odbaci4e ta"o dos"ora0n(e teori(e onastan"u pisma na (ugu, u oom slu!a(u slonog pisma "o(e proi)la)i i) sog sistema u"o(e (e hronolo0"i determinisano dale"o pre sih %amili(a pisama u =giptu, Mesopotami(i,Anadoli(i ili Gr!"o(. Lini(a in!ans"og pisma ucrtana (e dubo"im ure)om da o)na!inastana" (edne ciili)aci(e "o(a 4e se dal(e 0iriti na (ug i seer, na isto" i )apad. *amenodoba, doba "o(e ne po)na(e granice l(uds"e "omuni"aci(e, ostal(a so(e tragoe uprao na"amenu i "eramici, ne samo stoga 0to "amen ima miris l(uds"e du0e "o(i proi)la)i i) slo(ea!iste sesti, e4 i stoga da otisne stan(e so(e sesti, da ostai ogledalo soga duha "aomolitu ili poru"u o som identitetu. -li, "ao opomenu i pou"u budu4im nara0ta(ima iremenima(' 72adivoj Pe0i4, Sillabario =truscum, Are!!o, #$8`9 (Seoe ili geometrijaidentiteta, svedoanstva i kontrover!e o kretanju evropski naroda u pretri0anskoj eri(9 i!aera porican(a, )eograd, #$$3, str' 4&94. TakoHe i uveni lingvista paleoslavistikeorijenta*ije, O' N' Truaov i!lae svoje mi0ljenje o poreklu Slovena na Podunavlju,potvrHujui tako stare i!ve0taje po kojima je to i matina slovenska teritorija 7vidi O' N'Truaov,=tnogene) i "ul>tura drene?@ih Sla(an,+oskva, #$$#' Tu teritoriju odreHuje


19/50

slovenski je!ik ija areolo0ka dimen!ija see do nekoliko milenijuma pre na0e ere,sauvana pre svega u preno0enim semiolo0kim graHama oanski na!iva i imena' Teonimisu i!voran trag i!vornosti i me0anja je!ika, a situa*iju antropogeogra"ske rasprostranjenostiprika!uju nam anali!e in"orma*ija doijeni u i!vornoj dokumenta*iji stari naroda'

7& P%t !re*a !ovesno* znaaj% balkanski+ istonika

;ako smo poka!ali, navedeni Plinijevi Serbii Ptolomejevi MR javljaju se u onimolastima koje se nala!e istono od )os"ora, gde se, prema ve sasvim nespornimareolo0kim nala!ima od ;ijeva protee i prostor t!v' (Tripoljske *ivili!a*ije(, !a koju jepotvrHeno da je slovenska' - toj olasti i Por"irogenit u prvoj polovini desetog veka sme0taSre, 0to e rei da njegovi in"ormatori !naju kako srpski Sloveni oitavaju prostor i!meHuistoni ;arpata i /njepra, a poka!uje da se srpsko ime javlja !natno ranije od imenaostali slovenski plemena, kao i od samog na!iva Sloven' -pravo na tom prostoruCerodot pominje postojanje plemena*imeranai6aura, ne ostajui duan ni !a i!ve0taje oplemenu koje se nala!i (preko 5stera( i !a koje je douo da se na!ivaju Sigini' )udui da su

ovo poda*i !aeleeni u petom veku pre na0e ere, trea i navesti' On kae: (6edini !a kojesam io u stanju da do!nam da stanuju preko 5stera 7/unava jesu ljudi kojima je imeSigini, a koji se odevaju kao +eHani' ;onji isti dlakavi su po *elom telu i do pet prstijudugake dlake, mali pak i tupoglavi 7odo!do i!vinute nju0ke i ne mogu da nose oveka,dok su upregnuti u kola r!i, pa i stoga oni koji i koriste i upreu u kola' Njiovi prostori7!emlje proteu se sve do Eneta na 6adranu' ;a!uju da su napustili +ediju, a kako sunapustili +ediju, ja ne mogu da ojasnim, jer i sve to moglo da nastane u dugomvremenskom ra!dolju' Siginima na!ivaju igij*i koji stanuju i!nad +asalije trgov*ima, a;iprani kopljima(

Stanovni*i (i!nad /unava(, dakle, prema ovom Cerodotovom i!ve0taju, !a koje !na da im

se !emlja protee do drugi Protoslovena 7VEneta na 6adranu, premda ne moe da ojasnikako to da su se doselili i! preda!ijske +edije, !ovu se Sigini ili Siguni' ;ako se tu radi i onaroitoj vrsti kratkog lovakog koplja, savremeni "ilolo!i uglavnom se slau da je to repristigla u grki renik sa severa' =naenje tog imena je veoma 0iroko, od (sused( i(sprenik, suve!nik( do (save!nik, srodnik(, pa se ono javlja i van najstarijeg regionaoitavanja Simera>;imera i karpatsko>podunavski ;imerana 7toponim Serb/l/ianatesalskoj )istri*i i Gordoserba, kao i Sero"ori(akod vi!antijske Nise, dokumentovani uV55 veku n, e', te toponimSer%id3ekao turko"ormans u Tesaliji 7Petar Skok i SerbicailiSerbice' - krajevima i!meHu /njepra i severoistoni ;arpata oitavaju srpski Slovenikoje u desetom veku navodima veri"ikuje ;' Por"irogenit, ali i e! tog svedoanstvapostoje potvrde u tipologiji imenovanja !a njiovo oitavanje u nekada0njoj olasti

Tripoljske *ivili!a*ije' Veliki naunik uor Niderle u svom delu Sloans"e staro3itnosti,7Prag, #$`3', 5, #4%# upo!orio je da narod koji Cerodot imenuje kao6eurinosi su0tinskaoeleja slovenskog etnika, kao 0to je to ranije Da"arik konstatovao !a )udine' Cerodoti!ve0tava 75V, #`1: (A Neuri imaju skitske oiaje' =a vreme jednog pokolenja pre /arijamorali su da napuste svoju !emlju !og !mija' +noge su se !mije pojavljivale i! njiove!emlje, a jo0 vi0e i je upadalo spolja, i! pustinje, dok nisu ili prisiljeni da napuste !emljui da se nasele meHu )udine' 5!gleda da su svi ovi ljudi aronja*i, jer Skiti, pa i Celeninastanjeni u Skitiji, priaju da se svaki Neur jedanput godi0nje pretvara nekoliko dana u


20/50

vuka, a !atim ponovo doija svoj prvoitni olik' +ene nisu mogli u to da uvere, ali oniuporno tvrde da je to istina, pa se ak i !aklinju'( ;ako je ime ()udini( oigledno slovenskiapelativ od (iti udan(, i kako Da"arik kae, pripadaju vindskom ?srpskom? imenu,po!ivajui se na Cerodotov i!ve0taj o velikom plemenu veoma plavi oiju i riHe kose, teda grade kue i ramove od drveta 7Crd' 5V, #`8, kao i da su starosedeo*i stoari koji se

rane leom i ave vrtlarstvom 7Crd' 5V, #`$' /akle, po!ivajui se na ove i!ve0taje osvetloj kompleksiji i ksilotetkoni*i koju prati gostoljuivost i dopu0tanje prido0li*ama daslave oga /ionisa, Da"arik smatra da su oni, isto kao i Nauri rodari, slovenski ivalj' 5Ptolomej u svojoj Geogra%i(i75, 555, s' 1 i!nosi: (1pet, i)meu 'eu"ina i 7astrana*arpi(ana, i)nad "o(ih su Gebini, 3ie 7odeni /7odini/( Nji spominje i Pomponije +ela ukontekstu da )udini i Belon*i nastanjuju drvene gradove, i Plinije 76at. hist'5V, #&, 8 > (ATapris per *ontineutem introrsus tenent Au*retae apud' ]uos CKpanis oritur: Neuri apud]uos )orKstenes, Beloni, Tussagetae, )udini, )asilidae et *aeruleo *apillo AgatKrsi'( ?Od Ta"risa se dalje proteu naslanjajui se na Auete i poinju 7rastu: 6euri, koji su kod)oristena 7/njepra, Beloni, Tusageti,7udini,)asilide i plaviaste kose Agatirsi?'

;asniji navodi potvrHuju Cerodotove i!ve0taje, apostro"irajui i Neure i )udine, !a koje odCerodota sa!najemo da ive kao susedi Skita9 mada je poprilina !rka oko skitskog etnikakoji i sami ponekad mogu da udu denominovani Sloveni: (6edna od skitski reka je,dakle, 5ster, ?/unav?, a druga je Tiras ?/njestar?9 i on i!vire na severu, i! jednog velikogje!era koje se nala!i na grani*i i!meHu Skita u Neura' Na njegovom u0u naselili su seCeleni, tako!vani Tirenjani'( 7Cr'-st.5V, 1#

6ednako tako on nam navodi i !naajne podatke ve!ane !a poprilino nejasnuonomasiolo0ku stratigra"iju imena Sarmata' =a podruje od /onjeg Podunavlja do oala


21/50

pis*i pou!dano navodili kao samo !ajedniko poreklo ovi naroda ili samo geogra"skipoloaj jedni pored drugi, 7ali ne elei da kau da su se oni stvarno vodili pod imenomSarmata i da se u kasnijim naletima i seoama op0te ime Sarmat i!guilo i ustupilo mestoposenim imenima plemena' Ono je ostalo, dri Da"arik, u svom istom starom oliku Sr,kod vi0e udaljeni plemena na Eli, /rini i duoko u unutra0njosti Sarmatije 7u Voliniji, u

danas kodSlovena juno od Save i severno od Ele' Da"arikova primeda da ka!ivanja stari pisa*a odivljini i varvarstvu Skita i Sarmata miri0e ili previ0e na staru grku i!mi0ljotinu, koja jeila prirodna potrea lakomislenom Celenu eljnom uda i "anta!ija, ili su oito preterana,sasvim je umesna' ;oliko god da malo doslovno verujemo priama PKteas>a o postojanjumorski plua kod Tule u kojima sve ledi, !emlja i more, ili staroj udesnoj legendi oleteem perju u Skitiji, koje ispunjava va!du9 toliko malo smemo da smatramo istinitimka!ivanja stari pisa*a o andro"agima i ama!onkama, naime sagi o postanku Sarmata i!me0avine Skita i Ama!onki, !a priu 6ordanesa o postanku Cuna oko godine ' i! odnosaena i ve0ti*a, ili !a Prokopija o roHenju 6ustinijana nakon none posete !log demona kod)jegleni*e Cist' Ar*' *'#&'

;ae se da su Sarmati, prema svedoanstvima stari pisa*a, ili Skiti i nomadi' Da"arik tutvrdi: (Ovo prvo je samo na osnovu !amene pojmova i imena kod nekritiki skrpljaa, aovo !adnje samo delimino, ne moe da proHe, jer Ptolomej na!iva sarmatske gradovesvojim imenima' /alje se kae da su oiaji Sarmata skitsko>varvarski, da nisu ilislovenski' Na ovo odgovaramo da su stari pis*i pripisivali Sarmatima samo 0to je drugimnarodima pripadalo, upravo !ato 0to su iste !amenjivali sa Skitima i Boto>Bermanima7Alanima, 2oksolanima, 6utun!ima b 6a!igima, dalje da oiaji Slovena u V veku preCrista i u V veku posle Crista nisu mogli iti isti na Tanais>u i na Visli' Ne moe seprevideti da se stari pis*i ne podudaraju u opisivanju Sarmata' Straon nam je sauvaosledea vana mesta i! E"ora 7.%` pre Crista o oiajima Sarmata: (Eporus ]uatro

istoriarum liro, ]ui ins*riitur Europa, partius Europae ad SkKtiam us]ue epli*andoperagratis, ad "inem s*riit, ]uum aliorum S*Ktarum, tum Sauromatarum non unum essevitae institutum' ~osdam emim eo immanitatis progredi, ut umanis etiam animantiusostinere' At]ue alii ]uidem, ait, de *rudelitate eorum vera "a*iunt, ]uod soiunt animosrerum atro*ium a* terriilium narratione per*elli9 ]uum tamen in alteram partem ne]ue,]uod di*atur, desit, ne]ue eempla' Ca]ue ipse, in]uit, de iis lo]uor, ]ui morius utunturproissimis' Sunt enim ]uidam de vagis se nomadius S*Ktis, ]ui e]uorum la*teves*untur, justitia omnius ominius superiores'(V55' $' Straon potvrHuje najitnije i!njegovi ka!ivanja: (


22/50

neki istiniti dogaHaj: Poodi Corvata 7$4&usitske ratove itd' koji nam govore o nama liim doka!ima o erojstvu slovenski ena'Slini primera mogao i da se seti svaki Sloven i! istorije svoga plemena' ($4?

- ka!ivanjima stari pisa*a o oiajima i navikama, kao i o srodnosti je!ika i poreklaSarmata nema !aista uop0te niega !og ega isti ne i mogli iti pre*i dana0nji Slovena9


23/50

pa otud sve !avisi od uedljivosti ra!loga koji se u!imaju !a istovetnost oa naroda' Ve!akoja proi!ila!i sa Pejtingerove karte, Venadi Sarmatae, kao i slina Sarmatae upiones7juii konano je potpuno odgovarajua da se posumnja u sada uoiajeno ra!dvajanjerei Sarmatis Venedis kod Plinija 5V &4' i doka!uje neosporno, da su se Venedi smatraliSarmatima' /iodorus Si*ulus 55 %.', P' +ela :#Sarmatae9 gens habitu armisque 'arthicae

proima( 5V .' i Plinije (Sarmatae Medorum, ut %uerunt, soboles( V5' v' 4' postojinuSarmata i!vode i! +edije' Tvrdi se da su ime i narod Sarmata sasvim nestali nakon %4#'god' i nijedan pisa* i! toga vremena nije se usudio da novonastupajue Slovene na!ivaSarmatima' Da"arik, opet smatra, da nijedan pisa* i! istoga doa, ni 6ordanes ni Prokopijenije !aeleio Slovene pod imenom Sarmati, poiva otuda po0to su oni najpre oljepo!navali samo juno pleme velikog naroda, prave Slovene, kod koji je ve odavnonestalo ime Sarmat 7Ser, a one udaljenije, gde je ovo ime i dalje ivelo, !aeleili sukeltsko germanskim imenima Veneda i Anta, a osim toga ili su naviknuti da uoiajenom!amenom geogra"ski imena pod imenom Sarmata ouvate gotsko>germanske narodnosti,7Alane, 2oksolane i 6utungalane ?6a!ige?' Ali i!gleda da su kasniji pis*i rano otkrili tajnu:jer jedva stotinu godina nakon Prokopija nala!imo re Sarmat, pravilno upotreljenu prema

prvoitnom odreHenju i vaenju od severni Sra, potomaka pravi genetski Sarmata'Nastavlja Chronicom paschale7oko 3.`' god' navodi Sarmate kao narod na severu kojije jo0 stvarno postojao u njegovo vreme, a ovaj se termin mogao ra!umeti samo od Slovena7pravi Sra' Od toga perioda je upotrea rei Sarmat !a severne Slovene skoroneprekidna' Teo"an 78#4' god' govori o toku Volge nakon njenog i!viranja najpre kro!!emlju Sarmata x\ [ M[ Z\ ?"ro) )eml(u Sarmata? Ed' Par' p' &$3' - 5>5veku istu !emlju i narod na severu ;arpata na!ivaju neki pis*i Srija, Velika>Srija, a drugiSarmatija' Srija, Velika>Corvatija, ve ije prona0ao ali pri njegovoj omiljenoj !amisli da prikae ilirske Sre kao "ranake i!egli*ekoje su Vi!antin*i privatili i! milosti, sasvim i je netano upotreio' a, jednog strunogdomoro*a koji po!naje stanje stvari, nadma0ujui sve svojom osnovanom snagom


24/50

doka!ivanja, koji je delo iskupa Salomona i! ;o0ni*e pro0irio e0kim glosama i prepisaou godini ##`&' 5sti govori o istovetnosti Sarmata i Sra sledeim jasnim reima: Sarmataepopuli, Siri'( (Opis gradova i olasti nasevernoj oali /unava(, napominje njiovo mnjenje da =eriuani, ]uod tantum est regnum,ut e eo *un*tae gentes S*lavorum eortae sint et originem, si*ut a""irmant, du*ant > odSra potiu svi Sloveni i da je (njiovo kraljevstvo( ogromno, prema ra!meramarasprostranjenosti tog imena' - ovu najverovatnije i!vorniju varijantu tumaenja, kako jeto odlino poka!ao Da"arik, uneo je i!vestan raster sa svojim nedoumi*ama OlegNikolajevi Truaov' )udui da one pomau u rasvetljavanju situa*ije, valja i navesti:


25/50

(Niderle, ne verujui u Podunavsku pradomovinu Slovena, lokali!uje =eriuani uPrikarpatje, sa ime mi sada ne moemo da se sloimo' Naprotiv, nas privlai mnjenje S'=akr0evskog, koje oraa panju na to da saop0tenje o =eriuani !au!ima poseno mesto uve!i s ime su i e0ki i!davai dokumenta sasvim paljivo re"erisali tu po!i*iju: (S'=akreJski leda =eriuani pri /unaji' -vadi, e v olasti pri rani*i* po!dej0i* -er,

Srska s )ularska leelo teritorium !name v uerskK* dokumente*(a"o terra eurini7vel7anatus S)oren


26/50

Bimpera 7=tudes Celtiques, #$1` > 1#, .31, koji vee luiku olast sa tripoljskom uduinu 55 veka stare ere, kao i na slavnog asirologa, koji je de0i"rovao klinopis, )'Cro!nog, koji poliromnu keramiku i! tripoljske olasti i! drugog milenijuma p' n' e',ve!uje sa prostorom =akavka!ja' Tu mu je od pomoi upravo onaj detalj koji smo istakli:(=a slovenski karakter Cerodotovi Neura, ve!ani upravo !a tu tripoljsku *ivili!a*iju,

govorio i jo0 jedan detalj koji nam saop0tava Cerodot' To je pria o Neurima koji se svakegodine !a nekoliko dana pretvaraju u vukove i koje stoga njiovi skitski i grki susedismatraju aronja*ima 7Crd' 5V, #`1' Ve!a i!meHu vuka i natprirodni sila po!nata jenaroito severnim i alkanskim 5ndoevropljanima 7v' S*rader>Nering,Reallei"on55,334' Stoga imamo dovoljno ra!loga da u slovenskoj leksikoj grupi olhi7od starijegulquBsu>, olhoani(e, prepo!namo korensku imeni*u sa !naenjem (rod(, te i ovaidioglotska sloeni*a !naila ukvalno (vuiji rod(' Iini nam se da u tom prav*u treatraiti poreklo pria koje su Cerodotu ispriali grki kolonisti u tripoljskoj olasti'Vradinama i proroanstvima ave se i kimeriski kolonisti u ;ampaniji, inae po!nati kaove0ti rudari, koji su, ilo preko )alkana, ilo dunavskim putem, dospeli na Apeninskopoluostrvo 7uporedi > +' )udimir, uaestio de 6euris Cimmeriisque, )gd', SAN, #$1%, s'

.4' Pored ovog leksikolo0kog prav*a, postoji i "olklorni ora!a* na koji je upo!orioVeselin Iajkanovi4 #Mit i religi(a u Srba, )gd', S;= #$4., posmatrajui vuka kaototemsku starosrpsku ivotinju, ili kao oanski simulakrum kulta predaka, te teriomor"nuteologiju starog srpskog predstavljanja oanski epi"anija' Svakako, i pesnik !adojentirsenskim ili doklasinim rasenskim priama, Vergilije, kome je Iajkanovi posvetio punuistraivaku panju, peva u svojoj osmoj pastirskoj pesmi:

(Ove mi arone trave u Pontu sarane +eris/ao je sam, > u Pontu mnoina i golema raste'Iesto +erisa vidje, gdje krije se po 0umi ovomPretvoren u u"a traom, gdje du0e i groova !ove

5 ito posijano na polja prevodi druga'(?Virgilius, Pulius +aro,7ucolicaV55, $%, T' +areti?

;ao ovek i!u!etne osetljivosti na starinska predanja, Vasko Popa je ovu vergilijanskuteriomor"nu pretvaraku mo i!u!etno pronikao pevajui: (Podigni kamen sa svog sr*a ?Cromi vue ? 5 pokai mi kako pretvara0 ? ;amen u sun*onosni olak ? 5 kako olak ujelena !latoroga ? 5 ako te to ne !amara pokai mi ? ;ako pretvara0 jelena u eli osiljak ? 5kako osiljak u 0estokrilu lastu ? 5 pokai mi ako se jo0 sea0? ;ako pretvara0 lastu u ar>!miju ? 5 kako !miju u alem kamen ? Podigni kamen sa svoga sr*a ? 5 na moje ga poloiCromi vue(7Popa, V','esme, )eograd, #$88', str' #18>#1$ On ga moli da se odorovoljii dopusti da mu priHe, da mu dodirne (!ve!du na elu i kamen na sr*u( i poljui (ranjenuoansku 0apu naslonjenu na olak(, te da ga ne !astra0uje svojim (svetim !evanjem(,nadanjujui ga ognjem i! eljusti koje e omoguiti da propeva pramaternjim je!ikom unjegovo ime' +oli ga i da mu ispi0e neeske *rte i re!e kandom na elu, ne i li stasao utumaa utanja Cromog /ae, Cromog vuka, prostrt pred njim i!meHu (kipova unakaenii !apaljeni i preodeveni u lato(', nastavljajui mu svoje predstavljanje kao neku divnusvetovnu liturgiju: (Pao sam i!meHu nji ? i*em u tvoje svete koprive ? 5 !ajedno sa njimagorim ? Puna su mi usta ? Njiovog drvenog mesa ? 5 !latni orva ? Prostro sam se pred


27/50

toom ? /aj mi reanjem !nak da se dignem ? Cromi vue'( 7isto, str' #13 5 odatle proistiesamo pesniku udostojeno viHenje: (Vidim sine !emlju na0u raspetu ? 5!meHu etiri o*ila ?Na kojima vuk !ue o0tri ? Vuk se nad nju nadnosi ? 5 ogleda ljutito ? - !elenim njenimoima ? 5skre sa o*ila ? Stvaraju mu !latokrug !a !latokrugom ? Oko lepe glave ? Ietiri eo*ila !nati sine ? O0tri li vuk !ue !a nju raspetu ? 5li !a one "o(i su (e raspeli( 7isto, str'

#4. Simologija vuka kao totemske ivotinje, naroito kod Sra, pretpostavlja i religijukoja je nosi' =apisi o staroj slovenskoj i starosrpskoj religiji ouvani su u oskudnim iveoma slaim *rtama, te je !a njiovo i!uavanje nesiguran, ali !ato autentian memo"ondkoji moe da prui verodostojne podatke > usmeno predanje i "olkloristika' Na neke tragovekako je ta religija i!gledala naila!imo i u starim !apisima, poput oni i! 2usije u vremeVladimira Svjatoslavia ?5 vek?'

-'oestiremenih let, dakle ranosrednjevekovnoj ronogra"iji, kae se: (da ude prokletod )oga i Peruna ko prekr0i svoju !akletvu'(, a na drugom mestu da su se ratni*i !aklinjalisvojim orujem i > (Perunom ogom svojim i Volosom, skotjim ogom'(?Pov' S2, &>i!d',T' #', #$&3? - ;ijevu je $8`' g' kne! Vladimir postavio ispred svoje palate kipove Peruna

sa !latnom radom i srernom kosom, Svaroga i /aoga i t'd', a takoHe i u Novgorodu' =ato !namo i! ni!a i!vora koji govore o Perunovom oanstvu u ve!i sa uni0tavanjemnjegovi kipova, koje slui kao doka! privatanja novouvodee religije ri0anstva' ;odnas je !adran na!iv !a *vet (perunika(, !ajedno sa narodnim verovanjem da se (ne valjakrstiti( kada grom udara' 5 kao 0to ronike i! veka =evsa i! grkog teksta o!naavajupod slovenskim imenom > Perun, tako se i ramovi posveeni =evsu na vrovima rdapreimenjuju u ramove posveene sv' 5liji' 5sto tako i (skotji og( Veles ili Vles, ivasupstituisan !a sv' Vlasa ili )laa, kao pastira i !a0titnika stoke kod nas, ali i u #%4?

/aleko pre ovi Iajkanovievi ra!mi0ljanja, ra!vio je Aleksandar @ami*in, ruskimu!ikolog i antropogeogra", plemi u *arskoj slui, svoju rekonstruk*iju vanostiSvarogovog kulta: Njemu , e! sumnje, kao glavnom ogu, eja0e posveen konj koji sedrao pri ramu, prema ijem su kretanju sve0teni*i rama gatali i sa!navali voljuoanstva' - ve!i sa prirodom stvari !a oga sun*a 7Svaroia i0lo je i predanje, po kome,kada je pretila da se pro0iri meHusona ora, i! mora je, na rdu na kome je stajaoimenovani ram, i!la!io ogromni vepar, sa elim lje0tavim kljovama, i kretao se po rdukoje je podrtavalo, u! stravine potrese tla' Skulpture ogova rama u 2etri, a tu je


28/50

verovatno urojana i skulptura glavnog oga Svarog?i?a, ile su odevene u 0lemove ipan*ir, i imale su sledstveno, vojniki karakter' To je s o!irom na oga sun*a sasvimprirodno, udui da se od najraniji vremena, kod najveeg roja arijski naroda,predstavljao kao ratniko oanstvo, kao poedonosni ra!ija tame i !li duova' )ojevikarakter Svaroia doka!uje se i time, 0to je u svetili0tu, gde je on igrao prvenstvenu ulogu,

uvano i !namenje koje se i!nosilo i! rama samo u vreme pooda' 7A' @ami*in,7o3ansta drenih Sloena, Sankt>Petersurg, #88%', str' #4. Sjajni moderni lingvista ijaje pasija antropogeogra"ija, nedavno je !a teonim Svaroga napisao sledee: (5nova*ijom>po!ajmi*om u skitsko doa poka!uje se i slov' Svarog, ija je prinadlenost !a kultsun*a, a takoHe sauvanost >s> etimolo0ki do!voljava jedino privatanje etimologije i!st'iran' Sarganeo 7kao sunani put ''' /ovoljno je da se navede slovenski teonimSarogi njemu odgovarajui staroindijski ?na!iv? Svarganeo' Na taj nain pro*enjujese indoiransko ulaganje u slovensku terminologiju i praslovensku teonimiju, 0to samo posei karakteri0e ravan ti dodira'''7N' O' Truaov,=tnogene)a i "ultura na(stari(ihSloena, +oskva, #$$#', str' %#

)udui da kod Sra, arem prema moguim oave0tenjima, nema neki naoiti tragova oSvarogovom kultu, kao ni u onomastikim !adr0kama 7prema Saljarevom slavonskomreniku, =agre se u rimsko doa !vao Soroga, tj' Svarogovo mesto ^#._, i!gleda da jenjegovo istreljivanje u narodnom memo"ondu usmeni predanja uspelo' +ogue je da sestvar vrti i oko so*ijalnog prolema monogamije, koji je on po predanjima !atevao da seuvede u slovenskom raju, 0to konstatuje na svoj nain 2astko Petrovi' Naime, i! nekistari i!vora je in"ormisan da se: sam /aog odrekao !akona svog o*a Svaroga, te u rajuvi0e niko na njega ne pomi0lja'^#1_

8& #anosrednjovekovna svedoanstva o Srbi*a

- spisima vi!antijski roniara ranog srednjevekovlja, Sri se, osim svog pravog iosnovnog imena, na!ivaju i Veneti, Anti, Spori i Sloveni' 6edan od !naajni slovenologa,Bregor ;rek, u istorijskom ekskursu svoje knjige od u sloens"u "n(i3enu poest, pi0e:()ei "remden S*ri"tstellern und als ges*i*tli*e Volk ers*einen die Slaven !und*tunter !Jei vers*iedenen Namen und dies unter dem eineimis*en, s*ri"tli* Jenigverereitteten Namen SerbenSeri ei Plinius:6at. histV5, 4' #$, MZo und Mo eiPtolemaios: Beogr' V' $' oder variirt Sporen7MRo ei Prokopios:De bello Goth, 555,#% ed' )onneus, pg' ..3' . und unter der Jeit verereiteten von dem Bermanen au* densGdli*en Na*arn Germittelten und in S*ri"ten dieser Jie jener gedrungenen)enennung Veneter 7+enediei Plinius96at. hist' 5V, #., $4, +enetiOUZ[Z eiPtolemaios: Beogr' 555 1' 4'9ei Ta*itus: Berm' *' V5 , Veneti, Venedi in der TaulaPentingeriana9 Veneti, Veneti, Venetae, Venetae, Vinidae, Vinadae ei 6ordanes: Bet' *555, ##$, und V' .%' e' t' *'( 7Begor ;rek, Einleitung in die slavis*eiteraturges*i*te, Bra!, #884, s' &%3 Navodei ovu listu (strani pisa*a( koji pominjuistorijski narod Slovena kao Sre i Spore, a !atim u potonjim varijetetima Veneti, Anti,Spali i Pali, ;rek samo sledi onu trasu koju je svojim ogromnim delom sainio Pavel 6o!e"Da"arik' Ovaj dugogodi0nji pro"esor patronatske gimna!ije u Novom Sadu, duoko se!amislio nad reeni*om nepo!natog avarskog geogra"a, koju je nimer0ki lekar CartmanDedel sauvao svojim prepisom i! CV veka, a koja glasi: (=eriuani, ]uod tantum est


29/50

regnum, ut e eo *un*tae gentes S*lavorum eortae sint et originem, si*ut a""irmant,du*ant(?Srljani, ije je kraljevstvo toliko da su od nji nastali svi slovenski narodi i, kakotvrde, od nji vode poreklo'? -pravo ona ponukala je Da"arika da !aHe dulje u pro0lost ikonstatuje na osnovu Plinijevi i Ptolomejevi i!ve0taja, da su Sri u starini veomarasprostranjen narod po svom imenu i ugledu, naroito meHu slovenskim ivljem uop0te'

Njegova dokumenta*ija o starim pomenima srpskog i slovenskog imena, koju je prikljuiosvojim Staro3itnostimato i potvrHuje toliko eg!aktno, da ni danas nema og!na 0ta da jojse doda' Cronolo0ka lista pisa*a koji u svojim delima spominju Sre i Slovene, poinje sa;ajem Plinijem +laHim 7&.>4$' g' n' e' i ;laudijem Ptolomejem 74`>#%4' g' n' e' ii!gleda ovako: 6ordanes 711#' g', Prokopije i! 4$$, Teo"an 78#4, Ajnard 744`>8%`, Vindukind 7834, Beogra" )avarski 7oko8&3>8$`, Beogra" i! 2avene 7oko 883, Al"red 5 784#>$`#, Vul"stan i drugi Peripli 7pre$$`, av V5 7883>$##, 5n>@oslan ?5n>@adlan? 7$, 5n>/asta 75n /uste 7#`' vek,Al>+asudi 7#`' vek, } $13, ;onstantin Por"irogenit 7$%1>$1$, Al>5stari 7oko $1`, Al>)ekri 7oko $31, 5n>Cankal 7oko $43, Titmar od +ar!eurga 7$43>#`#8, Adam od

)remena 7posle #`43, Eo 7##1#>##18, Cerord 7##18, ##1$, Celmold 7oko ##38, SaksBramatik 7##8#>#&`8'

Ova ronolo0ka lista sastavljena je na osnovu podataka koje je, kako smo ve istakli,najeksten!ivnije i mikro"ilino prikupio Da"arik, a dopunjena je sa jo0 nekim poda*imakoje navodi Bregor ;rek, kao i udvig /i"ena u oimnom delu 1rigines =uropae, /ieAlten Vlker Europas mit iren Sippen und Na*arn, @rank"urt am +ain, #83#', gde nastr' &`3' ptvrHuje Plinijeve Sre, poka!ujui ne0to od onoga 0to su Sloveni i Bermania0tinili u starini, kako to smatra i Avgust )jelovski: (Si* et Teutoni*i, eum Slavis regna*ontigua aentes, simul *onversatione in*edunt, ne* ali]ue gens in munde est sii tam*ommunis et "amiliaris, velut slavi et Teutoni*i(' ?Tu su i Tevton*i imali dodir sa

slovenskim kraljevstvom, sve dok su drugarski napadali, da nikakav narod na svetu nije iolii i srodniji od Slovena i Tevtona*a'( 7A' )ieloJski,Monumenta 'oloniae historica,JoJ, #84&' 7Pomn' d!iej' pol' 55 %4#' 5sto tako, u spisu o starini prava altiki Slovenapi0e A' ;otljarevskij 7Prag, #84%' A' 6' Barkavi u knji!i S"a)ani(a musulomans"ih>>pisatele< o Sla(ancah i Russ"ih' S polovini V55 veka do kon*a C veka po r' Cr', St'Petersurg, #84`', daje nam popis od &3 (muslomana( koji su pisali o Slovenima';arakteristino ime +enetiprvi spominje Ptolomej u svojoj Geogra%i(i7555, 1' #`, gde kaeQ[ Z x[ x[ Z"Zx\ OUZ[Zk kRQ zk[[ kZwoU[ OUZQZ9?ponajvi e pak i!la!e Veneti u naorima koji su kod okeana, ve!ujui Velete?' Veleti iliVoloti, kako je oito i! Pt' Geo' 555, 1' $, jesu prarusko pleme juti*e, a slini su iBalindama i Sudinima ili dana0njim itvan*ima' On jo0 jednom spominje Venete u ve!i saSarmatima, ime podupiranje te!e +ilana )udimira o srpskoslovenskom identitetu;imerana' To iva osnaeno, pridruimo li i !apis Prokopija i!


30/50

Slovenima, a uvode se i Spori: (; Z[ k R[R[o MkQx[o\ Z k [\ Z[ o[ZkqZ[ Z[' MRoU\ R QR[ ZkQoU[, R x ox[ o, o Zkx[xZ[o x[w[ oko' R x k x[ RQQx[ [ ZwoU R QZo[ x\ ZZ\ oU oURwqx\ Uo [Zo['( ?Pa i ime Slovena i Anta jedno je i!javljivalo' 6er Spori su s

Documents

Aleksandar Petrovic - Praistorija Srba - Odlomak Srpske Starine